Ivana Maksić: Noga. Desna.

Gospodin Verlen mi je pokušavao predočiti da su trenuci kada pobesnim i izgubim moć rasuđivanja loši po moje zdravlje. Istina je bila daleko od toga: po moje zdravlje su bili štetni upravo trenuci u kojima je on pokušavao da mi saopšti da su trenuci kada pobesnim i izgubim moć rasuđivanja loši po moje zdravlje. Upravo taj pokušaj ublažavanja moga temperamenta, pokušaj rasterećenja i umirenja mojih odveć rastrojenih živaca, znao je da me razjari toliko da pred očima ne vidim ništa sem jednog belog odbleska, zaslepljujućeg i hladnog. Kako gospodin Verlen nije mogao doživeti te odbleske, kako ih nije mogao videti čak ni u snovima, on je s pravom mogao da otpije još jedan gutljaj apsinta, ili da blaženo posmatra kako se rastopljeni šećer sliva sa brižljivo nameštene kašičice.

Gospodin Verlen je imao ženu. Odlazio je od mene kada god bi se zaželeo njene puti. Otvoreno je govorio o svojoj ljubavi prema njoj, o svojoj ljubavi prema raznim drugim telima; pogledao bi me i u magnovenju rekao nešto kao „ja te volim“ ili „nemoj me nikada napustiti“, a zatim bi premestio štap od abonosa sa svoje desne, na svoju levu stranu. Tada bi se klupko besa u mojoj bednoj duši u nedogled razmotavalo.
Gospodin Verlen je bio okrutan. Naročito prilikom ljubavnog čina. Jutrom bih još pre otvaranja kapaka znao da ću se uzalud okrenuti na drugu stranu kreveta, jer će krevet biti prazan. Tada bih skoro trajno zamrzeo sebe.
Gospodin Verlen je imao riđu kosu i osrednje lepu ženu. Gajio je skoro uverljiv prezir prema svojoj nedoslednosti, i nešto manje uverljiv prezir prema lošim pesnicima. Verovao je da je njegova patnja velika, a sposobnost za žrtvu neprikosnovena.
Ležim u sobi kroz koju prodire žuta svetlost. Samoljublje gospodina Verlen koštalo me je života. Srećom, imam još jedan život. Verlen je bio i ostao bezgrešan. Ja sam grešan.
Gospodine Verlen, ne odričem se svoje amputirane noge. Desne.

One Response to Ivana Maksić: Noga. Desna.

  1. Sava каже:

    super!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *