Berislav Blagojević: SLUČAJ BEKET

Sofronije: Ništa se ne mijenja, Danil Ivanoviču… Ništa!
Harms: Ne bih se složio.
Sofronije: Kako? Bogati se i dalje bogate i tlače siromašne, nekadašnji moćnici su i dalje moćni, položaj radnika je još uvijek jadan i čemeran, i dalje se prave iste greške (samo da pomenem nesrećnu Fukušimu), i dalje čekamo toliko puta obećavano bolje sutra…
Harms: Kad već pominjete čekanje, ne mogu a da se ne sjetim Beketa.
Sofronije: Kakve on ima veze sa ovim?
Harms: Kad je Beket bio u Beogradu, čini mi se 1958. godine, prije odlaska je na poklon dobio slatko od jagoda.
Sofronije: I?
Harms: I otišao čovjek.
Sofronije: Zaista ne razumijem o čemu govorite! (već vidno iznerviran)
Harms: Zamislite da danas Beketu prije puta darujete slatko od jagoda! Ili ne bi mogao da otputuje zbog toga što pokušava da prenese hranu preko granice, ili bi morao da baci dar u korpu za otpatke. U svakom slučaju, maltretiranje na carini bi mu bilo zagarantovano!
Sofronije: Hmmm… Kada se tako pogleda, nešto se zaista promijenilo. Samo, ovaj Beketov slučaj nam govori još nešto. (zamišljeno gladi bradu)
Harms: Tačno! Govori nam da nije svaka promjena dobra promjena.

(Kraj)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *