Ivana Maksić: POGODBENA NAGRADA (IDEALNA OSVETA)

Ne možemo verovati da smo slobodni kad smo uvek sa sobom, pred sobom, pred istim. (E. Sioran)

Ali računali smo na vaše zablude, na vaše neostvarljive, glupe ideale. Znali smo da je tu čvor koji nećete podneti, čvor koji će vas napokon zadaviti, od kojeg ćete zauvek zanemeti. Računali smo na vašu nesposobnost da jezikom oližete pod, a da se pri tom ne savijete, da ne pokleknete. Sve smo to dobro u sebi proračunali, jer – samo proračunat čovek može da iznudi priznanje od bogalja. A vi, vi ste bogalj – emotivni bogalj. Vama je data sloboda i vi prosto ne znate šta ćete s njom. Sve to što činite, svi ti vaši bedni potezi, povlačenje kraljice u želji da matirate saveznike, nedopustivo su tričavi, lucprdasti, bedasti. Čoveče, vi na sebi nosite žig razvlašćenog, i još pomišljate da vas neko može iskonski razumeti; ali, znajte – ni vi, ni vaše idiotsko i idiosinkratično postojanje nisu ništa drugo do nedvojbena ludost, vi ste umetnina koja sve više podseća na višak. Vi ste štetočina, uljez, vi ste otpad – pa je i logično da nemate mesta u sistemu, štaviše, vi nemate mesta u civilizaciji, u bilo kom poretku, vaša otvorenost, način na koji izgovarate reči, uvek one reči koje i mislite, uvek iznoseći svoj prljav veš, to, ta činjenica da ne umete da pobegnete od sebe, da uvek pred sebe i druge iznosite svoju vlasitost, sve to je gadljivo trivijalno i kukavički. Naposletku, taj vaš prljav veš satkan od osećanja i, kako vi volite da kažete, razumnih i etičkih izbora, to je veš o koji se mnogi sapliću, i upravo to – kao i vi, kao i ta naporna spodoba kojom se predstavljate čim otvorite usta je kamen koji se više ne da preskakati. Ljudima je muka od vas, od vaše ličnosti, od vaših uverenja, iluzija koje vam mute razum, koje vas čine slepim, a vaš hod izlišnim i neosnovanim.

Ko hoće da bude više nego što jeste, neizostavno će biti manje. (E. Sioran)

Ti, ti hrpo mesa, ti bolesna ploti što se pripremaš da rađaš, ti, što iz dana u dan rasteš i pretiš nam svojim trbuhom, sada ćeš izvršiti sledeću naredbu: olizaćeš tanjir premazan svojim govnima, kako bi pokazala koliko zaista ceniš svoju osebujnu vlastitost. Nije nam jasno, životinjo bez lika, kako posle svega možeš da veruješ u ideale, kako to uopšte smatraš da smeš da se osećaš jednakom, odakle ti ideja da prokazuješ i propovedaš smutne i jeretičke nazore. Kuda ti planiraš da ideš, kuda, duhom da hodiš, iz dana u dan, sa tom ogromnom izraslinom pod grudima? Mi smo smatrali da ćeš spoznati ograničenja, da će ti se metodom poredbe ukazati mana, kao što se otrovana jabuka ukazala proviđenjem duha nebeskog. Ali, ne, ti si odbila da učiš, odbila si da čitaš znakove, ti nisi sposobna, ti nemaš veštinu za tumačenje simbola, tvoj duh je jalov i beskoristan. Tvoja nevešta mumlanja i pokušaji prekoračivanja svetih stvari su dijabolični, oni prete da se umnože i da preplave svet. Ti, vi, vi ste krivi, vi koji verujete u svoje etike, ponavljam – ideale, nema ideala, ideali se raspadaju u času u kom čovek pokazuje da li je rad olizati svoje otpade, ono što se ne smatra čistim niti idealnim, ono što je višak. Mi smo to odredili, mi, koji znamo za principe, spremni da se jednom zauvek otarasimo svih onih koji pretenduju da umno opšte, ili da opšte ma kako, na bilo koji način, negde, o svemu tome.

Ja sam niko, pobedio sam svoje ime. (E. Sioran)

Žrtva i dželat iskazuju saglasnost sa prethodno iskazanim postulatima. Žrtva klima glavom i otežano diše; dželat, pak, pognute glave, gleda u svoja nezgrapna stopala koja otkrivaju neupitnu predodređenost za jednu te istu vrstu gnusnih poslova. Žrtva je odlučila da istraje – to je značilo hitro i strogo u jednom potezu odrubiti sebi glavu. Ne osvrnuti se za glavom. Samo se spasiti usuda. Dželati se spremaju za tajnu večeru.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *