Ivana Maksić: Teorema

Pitanje da li spavaš je pitanje na koje je nemoguće potvrdno odgovoriti.
Ukoliko zbilja spavam, kako ću onda to izreći, rečima potvrditi: nisu li spavanje i simultani govorni čin potvrđivanja spavanja međusobno isključivi?
(Očekuje li da spavam? Zašto me to pita? Uostalom, ne vidi li? Čujem li, ako spavam, njeno pitanje?)
Ukoliko ne spavam, moje ne neće razočarati osobu koja pita. 
 
*
Pitanje da li me voliš na sličan način se opire odgovoru.
Ukoliko volim, nemoguće je da potvrdno odgovorim. Drugim rečima, nemoguće je da budem pitana o tome.
(Zašto me to pita? Uostalom, ne oseća li? Boli li me, ako volim, to pitanje? Želim li da budem toliko perverzna pa da na njega potvrdno odgovorim? Neću li time izvitoperiti, izneveriti ono o čemu sam pitana?)
Ukoliko ne volim, moje ne sposobno je da me uvek i iznova razočara.

2 Responses to Ivana Maksić: Teorema

  1. Berislav каже:

    Odlično Ivana!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *