Vladimir Mušicki: BURLESKA

„Kažem ti, ova država mi ništa nije dala a sve mi je uzela. I dalje uzima. Jebu me pa rasturaju. Izvini na rečniku, ali tako je. Neće da me zaštite i uzmu pod svoje. Šta da im radim? Osedeo sam od sve te zajebancije. A ne mogu im ništa. Baš ništa im ne mogu.“
Sedi dugokosi čovek, pošteno zašao u pedesete, razdrljane košulje i dvoznačnog pogleda, sedi u jednom beogradskom kafiću. Pored njega, u krug su raspoređeni, oko stola, njegovi sagovornici. Ima ih ukupno četvorica; to jest, trojica plus on.
Ne mogu da se dogovore ni oko čega: ni o novoj političkom pravcu države u kojoj žive, ni o fudbalskoj strategiji omiljenih klubova, niti o tome da li su devojke bile lepše pre trideset i pet godina ili su lepše sad. Ne slažu se i ne klimaju glavama za džabe. Vole da se raspravljaju.
Ali sedi dugokosi čovek ubedljivo vodi diskusiju.
„Ne vredi, Milane. Ne vredi bre. Sve će da nam uzmu. I ovo malo što imamo. I šta će nam onda ostati? Ništa. Kao što rekoh – ništa. Pa možemo svi ovako lepo kolektivno da se uhvatimo za uši i da zaigramo.“
„Ali nisi valjda mislio na sve… Pa neko će se izvući, neko će zaraditi i…“
„Ma ko će bre da zaradi?“, okreće se drugom sagovorniku, sa leve strane. Teksas košulja mu talasa na blagom julskom vetru. „Ko će da zaradi? U lopovskoj državi? Nemoj me zajebavaš. Ima da svi pocrkamo, eto to će da se desi. Veruj mi na reč ako sebi ne veruješ. Ali i ti ćeš doći do istog zaključka ako malo proanaliziraš. Veruj mi na reč. Ima tako da budne.“
Malo su otćutali, zagledani svi u veliku metalnu pepeljaru na sred stola.
„Niko više ne puši“, napokon je prozborio onaj čije ime je Milan.
„Niko“, odgovorio mu je Stanko. „Ja sam prestao pre tačno mesec dana.“
„Ajde više, ne lažite, mene ne možete da prevarite. Ima da se vratite na dve pakle dnevno dok si rek’o piksla“, odmahuje rukom sedi dugokosi čovek u teksas košulji, vadi novčanik, plaća račun, ustaje naglo i plahovito, zanosi kosu unazad, ostavlja mali bakšiš konobaru i diže ruku u znak pozdrava.
Za stolom ostavlja neme sagovornike koji ga pomno posmatraju dok on odlazi, a samo jedan od njih uskoro skreće pogled, nervozno tapkajući po pepeljari, privlačeći je sve bliže ka sebi.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.