Konkurs „Biljana Jovanović“

Srpsko književno društvo raspisuje konkurs za nagradu „Biljana Jovanović“ za prozna, pesnička i dramska dela prvi put objavljnjna 2017. godine.
Knjige (u četiri primerka, sa naznakom: „za nagradu Biljana Jovanović“) treba poslati najkasnije do 15. februara 2018. godine na adresu: Srpsko književno društvo, Beograd, Francuska 7.
Ime dobitnika/ce nagrade biće objavljeno krajem marta 2018. godine.
Žiri će raditi u sastavu: Dragana V. Todoreskov (predsednica), Slađana Ilić i Vladislava Vojnović.
Nagrada „Biljana Jovanović“ ustanovljena je 2005. godine. Dodeljuje se uz kontinuiranu podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.
Dosadašnji dobitnici su: Srđan Valjarević za knjigu „Dnevnik druge zime“ (za 2005. godinu), Danica Vukićević za knjigu poezije „Luk i strela“ i Ibrahim Hadžić za pesničku knjigu „Nepročitane i nove pesme“ (za 2006. godinu), Nemanja Mitrović za knjigu „Bajke sa Venere“ i Uglješa Šajtinac za knjigu „Vok on!“ (za 2007. godinu), Jelena Lengold za knjigu priča „Vašarski mađioničar“ (za 2008. godinu), Milena Marković za knjigu pesama „Ptičije oko na tarabi“ i Slobodan Tišma za roman „Quatro stagioni“ (za 2009. godinu), Vladislava Vojnović za knjigu poezije „PeeMeSme“ (za 2010. godinu), Srđan Srdić za zbirku priča „Espirando“ (za 2011. godinu), Ivančica Đerić za roman „Nesreća i stvarne potrebe“ (za 2012. godinu), Zvonko Karanović za knjigu „Kavezi“ (za 2013. godinu), Oto Horvat za roman „Sabo je stao“ (za 2014. godinu), Svetislav Basara za roman „Anđeo atentata“ (za 2015. godinu).
Dodatne informacije na: srpskoknjizevno@gmail.com

Biljana Jovanović biografija

Biljana Jovanović je rođena 28. januara 1953. godine u Beogradu. Umrla je 11. marta 1996. godine u Ljubljani. Završila je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Objavila je zbirku pesama „Čuvar“ (1977), romane: „Pada Avala“ (Prosveta, 1978 i Nezavisno izdanje Slobodan Mašić, 1981), „Psi i ostali“ (Prosveta, 1980) i „Duša jedinica moja“ (BIGZ, 1984), drame: „Ulricke Meinhhof“ (osnova za predstavu „Stammheim“, SKC, Beograd, 1982, reditelji Ljubiša Ristić i Nada Kokotović), „Leti u goru kao ptica“ (Atelje 212, Beograd, 1983, reditelj Zoran Ratković), „Centralni zatvor“ (Naroden teater Bitola, 1922, reditelj Vlada Milćin) i „Soba“ na Bosforu (objavljena u ProFemini br.1, Beograd, 1996).
Objavila i zajedničku antiratnu prepisku „Vjetar ide na jug i obrće se na sjever“, sa Marušom Krese, Radom Iveković i Radmilom Lazić (nemačko izdanje za „Suhrkamp“ 1993. i 1994. u ediciji Apatridi, Radija B92 u Beogradu).
Bila je potpisnica svih peticija 70-ih i 80-ih protiv represije i mitova komunistickog režima – među prvima je bila kada je trebalo braniti šestoricu u Beogradu i četvoricu u Ljubljani, Šeksa ili Paragu u Zagrebu, Šešelja ili Izetbegovića u Sarajevu, ali i sve druge koji su odgovarali zbog zloglasnog člana133. – krivično delo poznatije kao delikt mišljenja ili verbalni delikt..
Bila je članica prvog Odbora za zaštitu umetničkih sloboda osnovanog 1982. u odbranu pesnika Gojka Đoga u sedištu Udruženja književnika Srbije u Francuskoj 7.
Među branjenima, prvi put je tada bio i Adem Demaći iz Prištine, za koga je Odbor tražio oslobađanje iz zatvora, u kome je ležao već 28 godina.
Biljana Jovanović je bila predsednica prve nevladine organizacije – Odbora za zaštitu čoveka i okoline, osnovanog 1984. godine takođe u Francuskoj 7.
Tokom 90-ih godina bila je među osnivačima UJDI-ja, Helsinškog parlamenta, Beogradskog kruga, Civilnog pokreta otpora. Bila je inicijator i učesnik svih mirovnih i antiratnih akcija u Beogradu: Paljenja sveća, Crnog flora, Poslednjeg zvona, a 1992. osnovala je LUR (Leteća učionica, radionica) za kulturno i intelektualno povezivanje nekadašnjeg jugoslovenskog prostora.
Bila je protiv getoiziranja država, naroda i ljudi, ne priznajući podele po naciji i veri. Okupljala je oko sebe ljude ili su se oni okupljali oko nje.
Pojava Biljane Jovanovic na književnoj sceni kasnih 70-ih bila je osveženje u ambijentu favorizovane takozvane stvarnosne proze.
Malograđanskom miljeu i predrasudama suprostavila je odvažnost, ironiju, cinizam, nekonvencionalnost, intelektualnu britkost i slobodu izricanja onoga što je predstavljalo tabu za društvene, ideološke, seksualne konvencije.

Pada Avala

„Pada Avala“ je prekretnička knjiga o pobunjeničkom duhu mladog Beograda i predstavlja jedan od najboljih romana prvenaca u srpskoj književnosti. Romanom o intimnom životu jedne mlade muzičarke i njenim egzistencijalnim i duhovnim pustolovinama Biljana Jovanović je srušila mnoge stereotipe tadašnjeg doba.
Danas se posebno prepoznaje činjenica da je pojava ovog romana 1978. godine bio primer novog žanra, proze koju pišu žene, uzimajući za sadržinu tipično ženska iskustva, suprotstavljajući ih stereotipima i konvencionalnoj ulozi žene u tadašnjem društvu. U prozi Biljane Jovanović su otvorena i pitanja ženske seksualnosti kao neraskidivog dela ženske ličnosti, temi o kojoj spisateljice tadašnjeg doba, kod nas nisu otvoreno govorile.
Ono što čini da roman „Pada Avala“ bude i danas aktuelan jeste pobunjenički duh mladih junaka, koji je kroz proteklih trideset godina prešao put od problema generacijskog jaza do sve više kritičkog odnosa mladih prema vremenu u kome žive, zemlji u kojoj su rođeni, kao i njihovom kritičkom odnosu prema odgovornosti i svrsi sopstvenih života.
Detaljnu analizu romana i stvaralaštva Biljane Jovanović uradila je Jasmina Lukić u pogovoru pod nazivom „Svemu nasuprot“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *