TARANTULA BOB  DILAN

GEOPOETIKA IZDAVAŠTVO

        BEOGRAD

           2017

Prikaz: Živko Ivković

Izdavačka kuća Geopoetika (edicija Notni spisi) i ovim, najnovijim  ‘Tarantula‘ naslovom potvrdjuje svoju okrenutost ili opredeljenost  svojevremeno zacrtanu, a tiče se publikovanja isključivo probranih, od esencijalnog značaja štiva!  Tako da ni ovaj najnoviji, vezan za Dilana (dobitnika Nobelovog priznanja za književnost 2016. godine) ne predstavlja izuzetak. U predgovoru Paunovićevom, imamo citat iz Ničeovog Zaratustre/Pogledaj, evo rupe u kojoj živi Tarantula?! Ovde joj visi mreža, dodirni je, da zadrhti! Eto nje, prilazi svojevoljno, dobro došla Tarantulo/kraj citata, što bi nam (barem tako razmišljam) u izvesnoj meri trebalo pomoći u kapiranju napisanog Dilanovog ovde. U predhodnom naslovu tako, vezano za ovog autora, takodje izdanje Geopoetike (Hronike) stoji kako je Dilan nakon izvesnog vremena provedenog u Njujorku, gladan uvek čitanja i saznanja, mnogo vremena provodio u Nacionalnoj biblioteci listajući (elektronski) štampane medije sa polovine devetnaestog veka, tragajući za onim detaljima koje bi mogao iskoristiti ili iz njih izvući zanimljivo za pisanje svojih tekstova. U tim se sve svodilo na samo jedno (te isto), od redovnog onog, običnog gradjanina pa sve do predsednika, svi su se pozivali i zaklinjali u boga a pri tom činili nevidjena zverstva!! Mislim da je istorija USA ostavila izvestan ožiljak na Dilanovoj duši, shvatao je suštinu vladavine te protestantske elite, iz kog razloga je verovatno vetar i odneo odgovore koje tražimo. U Tarantuli svaka rečenica ili misao od & do & podleže zastajanju, shvatljivoj zavisnosti od, manje možda poznavanja književnosti , a više od kapiranja onog, ne toliko prepoznatljivog Dilana, te i ne čudi u prologu ono, da, ovo delo ne možemo odgonetnuti niti ga razumeti, nego samo čitati naglas, figurativno naravno, no, vraćanje na pojedine (već pročitane) delove svakako! Tarantula je tako, rezime, do tada, do starta sedamdesetih, pročitanog, proživljenog i sa nevericom nekom ostavljenom za vreme mu ispred! Možemo tako krenuti: videli ste ga kako se iz glupavog siledžije brdjanina rascvetao u čoveka za tapšanje po ramenima & mudar je on & sa svakim razgovara…… što je, sasvim aluzija na čoveka koji se  spustio sa planine (hilbilija), koji je, kako tako, ali uspeo, napredovao je, nabacio odelo uz ono najvažnije, nabacio je i ugled pa ga tapšu po ramenima, upuštajući se u konverzaciju sa gotovo svima, uprkos činjenici da će ga istina, ma koliko bolna bila, pratiti forever! Smisao dočaravanja sveta u kom egzistira, kroz prizmu ovde napisanog (Dilanopisom)toliko odudara od konvencionalno nam sviklih već, te se usput, bilo kakav pokušaj tog pronicanja u ovde napisano, slobodno može podvesti pod manje-više ali neuspelo, i nije sramota to napisati, sramota je ne priznati!!Naravno, ovde izostaje bilo kakva komunikacija na relaciji onoj, autor-čitalac jer, štivo se podvodi pod zagonetno, i bez prostora za odgonetnuti bilo šta ovde!? Mada, čitaoci su jedini relevantni članovi žirija, uvek nam preostaju reakcije na napisano,  i nisam siguran ima li uopšte te (reakcije) na ovo Dilanovo štivo. Ono, nije ni Dilan ne znam koliko shvatljiv, menjao se tokom karijere, prelazio iz vere u veru, negirao onaj prvi Vudstok fest, da bi, za onaj drugi  (valjda 1994.) lično obavestio organizatore da bi mu bila izuzetna čast nastupiti na tom!? Znam da Dilan ne relativizira stvari, svestan je činjenice proživljenog vremena onog, kada se svet menjao, njegova uloga tu svakako da nije beznačajna, mada, kapirao je to, imao u podsvesti, kad već ne može ispraviti sve nepravde i ta prekrajanja istorije, barem će ukazati na njih te se toga i držao! Teško je bilo šta ispraviti u državi podignutoj na genocidu, gradjanskom ratu, surovosti i nepravdi! Tako da tragati za bilo kakvim oblikom značenja ovde napisanog, ne bih shvatao kao preokupaciju, Tarantula je Dilan iskustvo i nije jednako ili uporedivo sa bilo kojim poznatim jer, na koncu, on sam je neponovljiv! I ko je Bob Dilan?

Otac zrnevlja, otac žita

Otac mrazeva i otac vreline

Tvorac vazduha i tvorac šuma

Koji počiva u našim srcima i sećanju

Otac minuta, otac dana

Otac  kog veličamo i slavimo

(Father of Night iz knjige Bob Dilan –Džuboks biblioteka, 1978. godina). Naravno, bilo šta da napišete, uvek će se naći oni kojima se napisano neće svideti, te takvima, iz najbolje namere preporučujem ovaj ‘Tarantula’ naslov, uveren da  polemika sa sopstvenim alter  egom ‘oko ovog’ zasigurno neće izostati!!

22.04.2018. godine

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *