САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ „БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ“
Жири за доделу Награде „Биљана Јовановић“ донео је одлуку да признање припадне Ненаду Милошевићу, за књигу Песме из лимба (Културни центар Новог Сада, 2019).
Одлука је донета већином гласова; у најужој конкуренцији био је и роман Болдвин Милице Вучковић (Београд: ЛОМ, 2019).
Кроз Песме из лимба Ненада Милошевића промиче пола века наше историје: преломни политички догађаји постају датуми у приватном животу песничког субјекта, мешајући се чак и у смрт његовог кућног љубимца. Искуство постојања је стога раслојено: живимо ли заиста на таласу пролазности, окружени онима које волимо и поштујемо, или у свету без памћења и без будућности, у лимбу, где су непомирљиве идеолошке парадигме у ствари напоредне. Субверзивност ове поезије произлази из њене спремности да се суочи са стварношћу без илузија али и без нетрпељивости; њена лепота је у превазилажењу свега што нас као људе раздваја.
Београд – Ниш – Нови Сад, 22. априла 2020. чланови Жирија
Снежана Божић
Катарина Пантовић
Александар Костадиновић
Ђорђе Писарев
Весна Тријић (председница)
Досадашњи добитници награде су: Срђан Ваљаревић за књигу „Дневник друге зиме“ (за 2005. годину), Даница Вукићевић за књигу поезије „Лук и стрела“ и Ибрахим Хаџић за песничку књигу „Непрочитане и нове песме“ (за 2006. годину), Немања Митровић за књигу „Бајке са Венере“ и Угљеша Шајтинац за књигу „Вок он!“ (за 2007. годину), Јелена Ленголд за књигу прича „Вашарски мађионичар“ (за 2008. годину), Милена Марковић за књигу песама „Птичије око на тараби“ и Слободан Тишма за роман „Quatro stagioni“ (за 2009. годину), Владислава Војновић за књигу поезије „PeeMeSme“ (за 2010. годину), Срђан Срдић за збирку прича „Espirando“ (за 2011. годину), Иванчица Ђерић за роман „Несрећа и стварне потребе“ (за 2012. годину), Звонко Карановић за књигу „Кавези“ (за 2013. годину), Ото Хорват за роман „Сабо је стао“ (за 2014. годину), Светислав Басара за роман „Анђео атентата“ (за 2015. годину), Жарко Радаковић за роман „Кафана“ (за 2016. годину), Мирјана Митровић за роман „Хелена или о немиру“ (за 2017. годину), Зоран Пешић Сигма за књигу поезије „Биће све у реду“ (за 2018. годину).
Биографија Биљане Јовановић
Биљана Јовановић рођена је 28. јануара 1953. године у Београду. Умрла је 11. марта 1996. године у Љубљани. Завршила је филозофију на Филозофском факултету у Београду.
Објавила је збирку песама „Чувар“ (1977), романе: „Пада Авала“ (Просвета, 1978. и Независно издање Слободан Машић, 1981), „Пси и остали“ (Просвета, 1980) и „Душа јединица моја“ (БИГЗ, 1984), драме: „Ulricke Meinhhof“ (основа за представу „Stammheim“, СКЦ, Београд, 1982, редитељи Љубиша Ристић и Нада Кокотовић), „Лети у гору као птица“ (Атеље 212, Београд, 1983, редитељ Зоран Ратковић), „Централни затвор“ (Народен театер Битола, 1922, редитељ Владимир Милчин) и „Соба“ на Босфору (објављена у ПроФемини бр. 1, Београд, 1996).
Објавила и заједничку антиратну преписку „Вјетар иде на југ и обрће се на сјевер“, са Марушом Кресе, Радом Ивековић и Радмилом Лазић (немачко издање за „Suhrkamp“ 1993. и 1994. у едицији Апатриди, Радија Б92 у Београду).
Била је чланица првог Одбора за заштиту уметничких слобода основаног 1982. у одбрану песника Гојка Ђога у седишту Удружења књижевника Србије у Француској 7.
Биљана Јовановић била је председница прве невладине организације – Одбора за заштиту човека и околине, основаног 1984. године такође у Француској 7.
Током 90-их година била је међу оснивачима УЈДИ-ја, Хелсиншког парламента, Београдског круга, Цивилног покрета отпора. Била је иницијатор и учесник свих мировних и антиратних акција у Београду. Основала је ЛУР (Летећа учионица, радионица) за културно и интелектуално повезивање некадашњег југословенског простора.
Била је против гетоизирања држава, народа и људи, не признајући поделе по нацији и вери.
Појава Биљане Јовановић на књижевној сцени касних 70-их година 20. века била је освежење у амбијенту доминантне стварносне прозе.