- Na početku našeg virtuelnog razgovora, zanima me gde ste Vi g-đice Kovačević? Možda će Vaš odgovor pomoći da Vas materijalizujem u određenom prostoru: prostoru sa sasvim određenom geografskom širinom i dužinom, na primer?
- Sećanja me često vraćaju u Pariz i Budim, virtuelno sam nastanjena u Napulju a rođena sam u Beogradu koji volim da istražujem. Geografska širina i dužina me ne ograničavaju da uživam i stvaram sedeći u trpezariji sa pogledom na Ušće i Meštrovićevog Pobednika. Proces stvaranja i beleženja što introspektivno što ekspresivnim potezima kod mene je kao prava linija bez početka i kraja.
Pročitajte ceo tekst →
Uvod: tekst koji sledi jeste neka vrsta pronađenog teksta. Ne baš u doslovnom značenju, ali ipak – uporedivo: on se pod datumom 29. jul 2008. godine nalazi u mom dnevniku. Dve godine su od tada prošle, i ja samo pretpostavljam da su to pitanja koja mi je neko elektronskom poštom prosledio da na njih odgovorim. Neka vrsta net-ankete ili slično. Dakle, odgovori jesu moji, dok pitanja najverovatnije nisu.
Pročitajte ceo tekst →
- Na početku našeg virtuelnog razgovora, zanima me gde ste Vi, g-dine Baćoviću? Možda će Vaš odgovor pomoći da Vas materijalizujem u određenom prostoru: prostoru sa sasvim određenom geografskom širinom i dužinom, na primer?
- Poslednjih dvadesetak godina živim u glavnom gradu najzapadnije zemlje na Balkanu. Okružena je Alpima, tako da ljudi ovde vole da kažu da se nalaze na sunčanoj strani Alpa. Osim toga vole i da se šetaju po planinama, voze automobilima i da dižu ograde oko svojih kuća u čijim dvorištima imaju obično lepo sređene povrtnjake. Vole i da idu u šoping i da se bave sportom. Više vole da piju pivo nego da pričaju o politici a gradovi su im više okrenuti zapadu nego istoku tako da, ako sudite po imenima glavnih ulica (koja se zovu po mestima gde vode), za njih istok kao i da ne postoji.
Pročitajte ceo tekst →
(Intervju Miroljuba Todorovića objavljen u Novostima 24. VII 2010).
Razgovor vodio Dragan Bogutović.
1. Signalizam je nastajao dugo i postepeno. Kako je konačno uobličen kao nov i provokativan književni i umetnički pravac?
- Signalizam kao ideja, u prvobitnoj fazi kao scijentizam, rođen je u meni još krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina kada sam inspirisan naukom pokušao da, na poetski način, povežem egzaktne nauke i književnost. Tada stvarane scijentističke pesme, kako sam ih nazivao, sa karakterističnim nazivima: ”Čelik i žeđ”, ”Otvara se atom”, ”Svetlost se u atome nastanjuje”, ”Radioaktivne pesme”, objavljivao sam u, kao student, u ”Mladosti”, ”Vidicima”, ”Studentu”, i drugde. Istovremeno započeo sam rad i na poemi ”Planeta” u kojoj je dominirala egzaktno-kosmološka inspiracija.
Pročitajte ceo tekst →
(Intervju sa piscem Borisom Nadom, povodom njegovog novog dela „Povratak mita” u izdanju Niškog kulturnog centra)
Knjiga je nastala kao posledica razmišljanja o mogućem porazu – istorijskom, nacionalnom, ličnom
- Borise, prvo mi recite nešto o svojoj novoj knjizi koja je upravo izašla iz štampe. Mene je ta vest najiskrenije obradovala.
– U pitanju je svojevrsna rekapitulacija, ili retrospektiva, pod naslovom „Povratak mita“, koja obuhvata poslednjih 10 godina (1999-2009). Knjiga je izašla kao peta knjiga biblioteke „Almagest“ Niškog kulturnog centra. Sadrži celovitu „Ideju centra“, koja je prethodno objavljena u časopisu „Unus mundus“ (tokom 2008, u dva dela, naslovljena kao „Otkrivanje Hiperboreje“, odnosno „Između Raja i Pakla“), ali sada u nešto izmenjenom i redigovanom obliku. Sadrži i knjigu „Nova Itaka“, koja je, sama po sebi, svojevrsna rekapitulacija, koja obuhvata period 2000-2007. godine – jedan (mogući) izbor veoma raznovrsnih tekstova: eseja, priča, kratkih proza i pesama.
Pročitajte ceo tekst →
