1. Pa, posle budi srpski bloger
Već sam pisao o kubanskim blogerima i kako im postojeća vlast postavlja raznorazne prepreke da bi oni odustali od blogovanja.
Slično nešto je doživeo i Kralj Pajaca. Istina, ne tako ekstremno, ali uporedivo.

Blogerka Tamara Anri mu je zabranila da je ubuduće pominje u svojim zapisima.
“Nemoj više o meni da pišeš. Dosta!”
Kratko i jasno.
I zar to nije neki vid (makar i primitivni) cenzure?! Jeste! Naravno da jeste.

2. Javan si, i ko te jebe!
“Ako se dotična javno bavi blogovanjem onda nema ovlašćenje da ti zabrani da je pominješ, kao što bilo koja javna ličnost nema prava da traži da se njeno ime ne spominje u tim i tim novinama, prosto je to.
Kada odlučiš nešto javno da radiš, onda si javan, i ko te jebe!”
To kaže bloger Kajzer Soze , i Kralj Pajaca se sa njim slaže jer mu tako odgovara.

3. Emo Serpika
Emo Serpika (horoskopski znak: škorpija) ima nekoliko blogova tako da se malo rasplinula u svom pisanju. Ona piše o svemu i svačemu: o hrani, kuvanju… Pa, onda, piše poeziju, prozu…
Naziv jednog od njenih blogova je “Pričam ti priču”. Pričati Kralju Pajaca priče nije nimalo jednostavno. Moraš da budeš veoma uvrerljiv pripovedač. I on je nekakav poznavalac priča: toliko ih je napisao i pročitao u svom životu da samog sebe može da nazove ekspertom za priče.
Dakle, Emo Serpika piše o svemu, i to sa ogromnim entuzijazmom! Kao parni valjak melje sve pred sobom!
Neka piše, Kralj Pajaca nema ništa protiv. Lepo od nje što uspeva da prati razne oblasti ljudskog delovanja…
U rubrici “Osnovni podaci o meni” ona kaže:
“Razlozi koji me nagone da pišem jesu mnogobrojni. Najvažniji i najsuptilniji: skloniti barem nešto van domašaja zaborava.”
Nije me nešto impresinirala svojim razlozima zašto piše (mislim da potcenjuje snagu zaborava). Mnogo je moćan zaborav, Emo. Moćniji i od beogradske košave… Čisti sve pred sobom!
Navodi i svoje omiljene filmove: “Lovac na jelene”, “21 gram”, “Pasji život”, “Poslednji tango u Parizu”, “Kabare”, “Ljubavni slučaj PTT službenice”… A gde je na tom spisku „Kad budem mrtav i beo“ Živojina Pavlovića?! Taj je najbolji! Bar od domaćih.
Sve jeste tu, na dohvat ruke, a opet tu ništa nije.
U njenom profilu se može videti koliko godina ima, u kom gradu živi, čije blogove prati… Na tom spisku je i blog Kralja Pajaca.
U blog svet je ušla januara 2009. godine. Kada će iz njega da izađe, još uvek se ne zna?!
Blogovanje ponekad podseća na rovovsku bitku. Čaure se broje na kraju.

4. Kad budem mrtav i sasvim beo
Kralj Pajaca je konstatovao da Serpikinom spisku filmova nedostaje “Kad budem mrtav i beo”!
Glavni junak u filmu je Džimi Barka. Kada je bio mali, njega je u glavu pogodio šrapnel, i zato je on onako… malo udaren.
Ali žene ga prosto obožavaju! I ne primećuju da je on malo udaren. Nerealan. A Janko (pravo ime Džimija Barke) sve ih obara na leđa: od Dare Čalenić, preko Ružice Sokić, pa do Nede Spasojević. Između Ružice i Nede je Zorica Šumadinac. Melanholična Zorica Šumadinac.
Te melanholične su najbolje u seksu. Mada ga retko upražnjavaju…

5. Tonči
Glumica iz domaćeg crnotalasnog filma “Kad budem mrtav i beo” Zorica Šumadinac (u filmu se zove Bojana i zubotehničarka je u nekoj srpskoj varošici) bila je školska drugarica mog kolege sa posla. Sedeli su u istoj klupi. Radilo se o „XIV beogradskoj gimnaziji“. To je bilo pre nego što je Zorica postala glumica.
Jedan od koleginih nadimaka je bio Tonči. Imao je on svoju Hrvaticu koja ga je tako zvala: Tonči. Mi, kolege sa posla, nismo bili tako maštoviti i oslovljavali smo ga pravim imenom. On za nas nije bio Tonči. Beograđani nemaju takve nadimke.
Zašto ga pominjem? Samo zbog Zorice Šumadinac? Ne! Neko ga je nedavno video u bolnici, i jedva ga je prepoznao.
Tonči je sedeo ispred ordinacije. Bio je tako miran, tih…

6. Šumadinac
Kada se Kralj Pajaca doselio u Beograd Zorica Šumadinac je bila prisutna na TV-u, u pozorištu, dnevnim i nedeljnim novinama… Tu i tamo bi snimila poneki film.
Kralj Pajaca je zapazio njeno prezime: Šumadinac. Poželeo je da se on tako preziva.
- Recite mi Vaše prezime.
- Šumadinac.
Teško se dolazi do takvih prezimena. Malo je onih koji se tako prezivaju. Nije ni čudo što to prezime nije zapalo Kralju Pajaca.
Njegovi preci su morali da budu neko i nešto u Srbiji da bi se on tako prezivao, a bili su tek obični seljaci. I neko im je nekada prilepio prezime koje se završavalo na „ić“. I oni su ga nosili, srasli su sa njim.
Nisu ni znali da Srbi mogu i drugačije da se prezivaju.
Šumadinac, na primer.

7. Uzalud vam trud, svirači!
Kajzer Soze ima drugačiji pogled:
„Kralju, gledaj na to sa vedrije strane. Mogao si da budeš Hercegovac, pa da se prezivaš Guzina, Drljača, Brkljača i slično.“
Blogerka Amarilis tvrdi da je stvar sa prezimenom lako rešiva:
„Oženiš se i uzmeš ženino prezime.“
Da, Amarilis, ali ako se i žena preziva na „ić“ ništa se ne dobija?! Ostaje se na istom.
Uzalud vam trud, svirači!

8. Srpska prezimena
Polazeći od filma “Kad budem mrtav i beo”, pa preko Zorice Šumadinac i njenog druga iz klupe, Tončija, stigli smo do srpskih prezimena.
Šta o njima i njihovom nastanku kaže Vikipedija, slobodna enciklopedija?!
“Većina srpskih prezimena prepoznatljiva je po sufiksu “ić”. Sufiks “ić” jeste slovenski deminutiv, čija je osnovna uloga u stvaranju patronima i matronima.
Procenjuje se da se dve trećine srpskih prezimena završava na “ić” ili “vić”.
Razlike u prezimenima između Srba iz Srbije i Srba iz drugih krajeva su uglavnom u tome što su jedna formirale srpska vlast (u skladu sa narodnom tradicijom) dok su druge formirale strane vlasti.”
Kao što je Kralj Pajaca konstatovao (a Vikipedija to i potvrđuje) ako si Srbin (i srpskoga roda) skoro da je neminovno da se prezivaš na “ić”.
Pokojna beogradska glumica Zorica Šumadinac je tek izuzetak koji potvrđuje pravilo.

(odlomak iz vece prozne celine)