Posle teških dana gladovanja, usamljenosti, besparice i iskušenja da od svega dignem ruke i da se sa sinčićem odselim u Getingen, zaposlila sam se u Stokholmskom sudu za ratne zločine. Svesna sam bila činjenice da mi desetočasovni (nekad i duži) rad nije garantovao dvostruko veću zaradu od one koju bih imala u Getingenu. Uz ugovor o radu bilo je prikačeno i Rozalijino pisamce, telegrafski kratko, ali toplo i primamljivo. Nisam smela da donosim brze i pogrešne odluke, bez obzira na obećanja, bajke i iscrpljujući posao koji me je čekao.

Pročitajte ceo tekst →