online časopis za književnost
Pročitajte ceo tekst →
„Beše to posle bitke kod Gaugamele, i pošto je razoren Persepolis; kada su carske statue i kipovi bogova svaljeni u prah, a hramove i palate progutao plamen. U vreme kada Bes ubi persijskog cara Darija a pre nego što ovoga pogubi Aleksandar…
Pročitajte ceo tekst →
Nova metropola
Mora da je rat upravo protutnjao planinom sve do niske obale; stotine mrtvih ležalo je na plaži. Obrisi niskih gora mračno su se ocrtavali u noći. More, nepokretno pod uzastopnim naletima vetra; po svetlucavoj površini tromo su se valjale galije, pune mrtvih mornara, iskićene mnoštvom šarenih zastavica, bez jedara ili vesala.
Lađa pristade u plitkom zalivu i upravo tada, u prvi sumrak, kroz krpe od magle i kovitlace sumpornog dima, ugledasmo panoramu nove metropole, modernog Vavilona.
Nikog nije bilo ni na jednoj od stotinu kapija grada.
(Intervju sa piscem Borisom Nadom, povodom njegovog novog dela „Povratak mita” u izdanju Niškog kulturnog centra)
Knjiga je nastala kao posledica razmišljanja o mogućem porazu – istorijskom, nacionalnom, ličnom
- Borise, prvo mi recite nešto o svojoj novoj knjizi koja je upravo izašla iz štampe. Mene je ta vest najiskrenije obradovala. Pročitajte ceo tekst →
– U pitanju je svojevrsna rekapitulacija, ili retrospektiva, pod naslovom „Povratak mita“, koja obuhvata poslednjih 10 godina (1999-2009). Knjiga je izašla kao peta knjiga biblioteke „Almagest“ Niškog kulturnog centra. Sadrži celovitu „Ideju centra“, koja je prethodno objavljena u časopisu „Unus mundus“ (tokom 2008, u dva dela, naslovljena kao „Otkrivanje Hiperboreje“, odnosno „Između Raja i Pakla“), ali sada u nešto izmenjenom i redigovanom obliku. Sadrži i knjigu „Nova Itaka“, koja je, sama po sebi, svojevrsna rekapitulacija, koja obuhvata period 2000-2007. godine – jedan (mogući) izbor veoma raznovrsnih tekstova: eseja, priča, kratkih proza i pesama.
Pročitajte ceo tekst →
Upitan ko je i šta je postigao u životu, vitez Ivejn, jedan od vitezova Okruglog stola, odgovara:
„Ja sam, kao što vidiš, vitez koji traga za onim što ne može da nađe…“
Drugim rečima, cilj potrage koja ga vodi na opasna i začarana mesta, u opasnost i pogibelj, kroz mračne šume i preko slanih mora, nije toliko Gral, koliko sama potraga za Gralom.
Dunji Nad Pročitajte ceo tekst →
Negde u drugoj polovini IV veka stare ere, Grk Pitija, rođen u Masaliji (današnjem Marseju), preduzeo je fantastičan poduhvat: putovanje brodom na krajnji Sever Evrope. „Tamo gde više nema vode, zemlje ni neba“, zapisao je u svoj, danas izgubljeni brodski dnevnik, „već samo smeša ovih elemenata, to je mesto najzad kraj sveta“. Poslednjoj zemlji do koje je doplovio dao je ime Ultime Thule (Poslednja Tula).
Istočnjački bazar mogao se nalaziti u Bagdadu ili Maroku – ipak, on beše od materije od koje su sačinjeni naši snovi.
Sunce je stajalo u zenitu. Treperilo je nad gradom. Sirotinjske kućice od belog kamena podrhtavale su na letnjoj jari. Žega je bila omamljujuća; ublažavalo ju je more. Nevzorov produži svoju sporu šetnju, usmeravajući korake ka nevelikom trgu ispod širokih i razlistalih platana.
Pročitajte ceo tekst →
U prvi sumrak, pod žutim nebom, vuk je bio treperava siva senka.
Senka koja je, kliznuvši niz jarugu, vododerinu izdubljenu nekim davnim prolećnim bujicama, brzinom misli izronila na obodu šume.
I tu je zver zastala, pritajivši se. Široki drum koji je vijugao dolinom između pustih polja, delio je svet na dve različite polovine: označavao je granicu od koje je započinjao svet ljudi. To ga seti mirisa dima iz seoskih kuća, ukusa ovčije krvi i zamki sa zubima od gvožđa, seti ga užasa koji je u njemu budila puška.
Pročitajte ceo tekst →
Mračna i tiha senka;
poguren i siv, vuk trči u poslednjem sumraku;
njegove oči blistaju u tami.
To je vuk severnjačkih šuma i staroislandskih Eda. – To su Geri i Freki, Odinovi božanski vuci. To su vuci čiji besni čopor prati Svetog Savu. To je Borhesov poslednji vuk Engleske, koji zna da je gvožđe njegove smrti već iskovano.
To je vuk koji šeta kavezom, sapet, sluđen, znajući da je čas njegove smrti blizu.
Pročitajte ceo tekst →
Gordani Ristić
Dan se gasio naočigled, kao sveća; na zapadu, preko nebeskog svoda, izvi se jedan crveni, drhtavi plamen, i pade gluva noć.
U glavnoj ulici u kojoj je, tokom dana, bilo tako živo, sada beše tišina: čuli su se samo udarci potkovica o kaldrmu i prigušen smeh, koji je, zajedno sa velikim oblakom pare, prokuljao kroz širom otvorena vrata gostione.
Iz neke pokrajnje ulice, pod svetlom fenjera, iznosili su leševe, umotane u crne čaršave, a u dvorištu je gorela lomača na koju su bacali slamarice i nameštaj.
Pročitajte ceo tekst →
BOGOVI
Predug zaborav ih je unekoliko promenio.
Odviše dugo su boravili daleko od ljudi.
Odvikli su se od ljudskih strasti i niskih želja.
Kada su se vratili, bili su drukčiji.
Behu gluvi na molitve, neosetljivi na žrtve.
Na njihovim licima igrao je hladan plamen; nebo dobi boju krvi prolivene pod oblacima. Njihovi koraci pretvoriše gradove u ruševine. Vatrene pečurke progutaše noć.
