(Nestajanje)
Zamagljen prozor. Otvorilo se nebo. Pada sneg.
Zagnjuriću glavu u dlanove, palčevima što jače stiskati slepoočnice sve dok ne iščezne košmar za koji svi koje znam govore kako je to jedan i jedini život, a čine sve, uglavnom tako, kao da su i sami glavni akteri filmske storije koja, po ko zna koji put, doživljava reprizu.
Spasenje nađeno u zaboravu, u negovanju sveopšte melanholije i neke tihe sete.
Zver viđena u leglu kako jezikom oblikuje ranu.
Znam šta se zbiva iza mojih leđa, iako licem okrenut prozoru, i čini se podnošljivim takvo tek prividno izdvajanje iz gomile.
Pročitajte ceo tekst →
Ne tako često, ali bivšem dečaku događalo se, obično noću i posle povratka iz duge šetnje, najčeše, gotovo nezaobilazno, u proleće, kad zamirišu jorgovani, da ponovo potraži omanju kutiju u kojoj čuva ono malo fotografija iz detinjstva. Uzima ih lagano i nežno, jednu po jednu dugo zagleda, pomera ih čas levo, čas desno, kao da traži onaj najpodesniji ugao iz kojeg se vidi i ono što fotografskim objektivom nije zabeleženo, što se izmaklo i fotografovom oku, ali se skrilo u dečakovom sećanju i posle mnogo godina tek sada viđeno i to u pravom svetlu.
Pročitajte ceo tekst →
(NENADANO)
Nisam je prepoznao. Posle svega što se tokom kratkog i zaista nenadnog susreta dogodilo, jedini odgovor bio bi kako su za sve to krive godine, ali opravdanje je najlakše pronaći u onom što je svima vidljivo i jasno, u svakoj, pa i u ovakvim prilikama dovoljno uverljivo, pa ne traži dodatno objašnjenje. Nisam je prepoznao i sve to što pravdamo godinama i dugim nesretanjem, samo je uteha pod teretom nagomilane nemoći. Još više pred onim što neminovno sledi nakon trena u kome se događa sudar kasnih spoznaja i nezagasle čežnje, mladošću začete.
Pročitajte ceo tekst →
(Na papiru prah od zvezda)
1.
Preda mnom, na stolu otvorena knjiga, belih korica. Pre nastavka čitanja, prisećam se, zalio sam cveće u saksijama na obe terase, zaključao obe brave na ulaznim vratima, iz polumračnog predsoblja, kroz špijunku, pogled na osvetljen hodnik, delić stepeništa, navio budilnik, isključio telefon… Da, kaseta sa klasičnom muzikom. Najpre Šopen i snena šetnja Varšavom pod snegom, prtinom duž beskrajno dugog Bulevara mira do parka Laženjka, naklon Frederiku pod tužnom vrbom, veverica mi, bez straha, uzima lešnik s dlana… Potom Debisi i “Potonula katedrala” koja još traje…
Pročitajte ceo tekst →
(U postelji od mora)
Ogromno platno na štafelaju ispunjeno golubovima. Čini se bezbroj ih je, ali prozračna plavet u pozadini ostvarena tako da ima mesta i za pristizanje novog jata skrivenog iza oblačića oslikanih kao da su talasi pučine ili vlati trave koje vetar u leluju, u naviljcima svija za letom galebova.
Pročitajte ceo tekst →
