Knjige i E-knjige

MALI VOJNIK VELIKOG RATA
(„Mali vojnik Velikog rataˮ, Zoran Milekić, Pčelica izdavaštvo doo, Čačak, 2018)

U godini obeležavanja stogodišnjice proboja Solunskog fronta i kraja Prvog svetskog rata, Izdavačka kuća PČELICA, poznata po negovanju nacionalne istorije i kulture, objavila je dve knjige za decu sa temom Velikog rata. U pitanju su strip Sat i roman Mali vojnik Velikog rata.
Mali vojnik Velikog rata je biografski roman posvećen životu Momčila Gavrića, najmlađeg podoficira srpske vojske u Prvom svetskom ratu, ali i svih vojski ikada. Naime, Gavrić je, kao osmogodišnjak, početkom Prvog svetskog rata ostao bez cele porodice, koju su ubili pripadnici takozvane Vražje divizije, koju su činili Hrvati u okviru austrougarske vojske. Ostavši siroče, Gavrića prihvata jedan artiljerijski puk srpske vojske sa kojom je preživeo Cersku bitku, prelazak preko Albanije, oporavak na Krfu, proboj Solunskog fronta i pobednički ulazak u Beograd. Još na samom početku mali Momčilo je dokazao hrabrost, polako učio o artiljeriji i dobio čin kaplara. Nakon rata kao ratno siroče Momčilo Gavrić je bio štićenik različitih humanitarnih organizacija koje su mu omogućile školovanje u Engleskoj, u kojoj je stekao prijatelje, usvojio manire gospodskog ponašanja i naučio engleski jezik.
Autor romana Mali vojnik Velikog rata je istoričar Zoran Milekić, koji je do sada objavljivao popularnonaučne knjige za decu. Ovim romanom Milekić se predstavio kao odličan stilista jezika varirajući u svom delu brojne dijalekte i govore Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Pored toga, autor u ovom romanu pokazuje sposobnost komponovanja obimnog teksta, baratanja velikim brojem likova i pripovedanja o dugačkom vremenskom periodu koje nijednog trenutka ne opterećuje čitanje svojom glomaznošću. Zapravo, sasvim suprotno, Milekić odličnim osećajem za naraciju i vreme, zna da uspori pripovedanje, da se zadrži na detaljima ili ubrza naraciju kada je to potrebno.
Poseban kvalitet ovog romana je preplitanje tragičnih slika rata i teških emocija, s jedne strane, i humora i ironije, s druge strane, koji autoru omogućavaju da ne sklizne u patetično i banalne, nego ostane na visinama pripovedačke distance, a ljude prikaže sa svim njihovim slabostima, željama, nesavršenostima i snovima, a ne kao unapred zadate tipove.

Prvi roman Mirjane KOVAČEVIĆ „ŽIVI ILI MRTVI“

U izdanju Interpressa
Uskoro  u prodaji.
Pasus iz romana:
“ Beograd je bio kao orah koji sam dobio od nesrećne starice. Sakrio se sam u sebe posle svih bombardovanja koja je preživeo. Ljušturu više niko nije mogao da skrcka ali ni do ploda više niko nije mogao da dopre. Da ga makar proba. Nekada su ulice u svim delovima grada bile osvetljene samo Mesecom ali i on je bio dovoljan da se deca kraj prozora obraduju i odgovore mu svojim ručicama koje mašu iza zavesa. Da li je u redu postaviti pitanje šta se desilo Beogradu? No comment.“

Zbornik „Ljudi bez osobina“ je objavljen i u elektronskom obliku.

Možete ga preuzeti sa sledećeg linka:
http://www.iza-ogledala.com/download/7

Beograd, septembar 2016.

KATARINA RISTIĆ AGLAJA: Stena majčinske sile (povodom filma Pitera Vira)

Beograd, jun 2016.

Katarina Ristich Aglaja: „Kula Vetrova – potraga za parametrom zla“ jeste istorijsko-meta-fiktivna novela, ezoterijsko-kriminalističke tematike.

Beograd, maj 2016.

Autor Prozaonline Stevan Šarčević nam je prosledio svoju zbirku poezije „Mehanika žrtvenog obreda“ u PDF-formatu.
Zbirku možete pročitati na sledećem linku: https://issuu.com/prozaonline/docs/mehanika
Ili ovde:

Beograd, mart 2016.g.

U ELEKTRONSKOJ BIBLIOTECI „PROZAONLINE“ je objavljena knjiga Katarine Ristić Aglaje „Vremenski Levak“ (mitopoetski fragmenti)
Katarina Ristić Aglaja je autor koji (re)interpretira – postmodernim jezikom (diskursom) – drevne kosmološke i kosmo-sociološke mitove iz najstarijeg doba matrifokalne kulture. Žanrovski raspon ide od filozofsko-esejistične proze do kraćih formi simbolističke proze i mitopoezije; takođe, do istorijsko-fiktivne novele ezoterijsko-kriminalističke tematike, vezane za drevne svitke i pseudotekst.“