Knjige i E-knjige

Objavljena zbirka kratkih priča koje su izabrane na trećem konkursu Biber

Sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da je objavljena zbirka kratkih priča koje su izabrane na trećem konkursu Biber.

Treći konkurs Biber raspisan je u siječnju/januaru 2019. godine. Na konkurs je stiglo 464 priče na albanskom, makedonskom, bosanskom, hrvatskom, crnogorskom ili srpskom jeziku. U žiriju su bili Rumena Bužarovska, Lejla Kalamujić i Shkelzen Maliqi.

Prvu nagradu dobila je priča Glava, Monike Herceg, drugu nagradu dobila je priča Lito, Ante Storića, a treću nagradu priča Mačetom ćeš me, mačetom ću te, Tamare Kovačević. U zbirci su i priče autora/ki: Abida Jarića, Afrima Demirija, Aide Šečić Nezirević, Anete Petruševske, Bese Kalaje, Bojana Todorovića, Bojane Babić, Dimitrija Bukvića, Dragane Ranđelović, Ernada Osmića, Gabrijela Delića, Gordane Stojanoske, Imera Topanice, Isidore Petrović, Luize Bouharaouae, Manje Veličkovske, Maria Merdžana, Milane Gajović, Nikole Petrovića, Slađane Nine Perković, Stefana Slavkovića i Tihane Gambiraže.

Zbirku sa 25 izabranih priča možete preuzeti u pdf formatu na sledećem linku:

Objavljeno reizdanje putopisa „Pisma iz Misira“ Jelene J. Dimitrijević

povodom jubileja – 90 godina od prvog izdanja

      Udruženje za promociju kulturne raznolikosti „Alia Mundi“, u svojoj ediciji „Riznica“, objavilo je reizdanje putopisa „Pisma iz Misira“ srpske književnice Jelene J. Dimitrijević (1862-1945). Knjiga je objavljena povodom jubileja – 90 godina od prvog izdanja. Urednik i priređivač ovog reizdanja je dr Ana Stjelja koja je doktorirala na temu života i stvaralaštva Jelene J. Dimitrijević.

      Kratki putopis pod naslovom „Pisma iz Misira“ koji je Jelena J. Dimitrijević objavila 1929. godine u Beogradu, nastao je tri godine nakon što je srpska književnica putovala u Egipat. Ona je 6. maja 1929. godine na poziv Narodnog Universiteta u Beogradu održala predavanje na temu svog boravka u “Misiru”, što je zapravo samo potvrda da je ovaj putopis, baš kao i putopis „Pisma iz Indije“ (koji je objavljen samo godinu dana ranije), poslužio kao edukativni materijal, i preporuka za čitanje, kako studentima, tako i profesorima tadašnjeg univerziteta u Beogradu.

      Jelena J. Dimitrijević je u Egiptu boravila 1926. godine, da bi nekoliko godina kasnije, u formi pisama, sažela sve svoje utiske o “zemlji faraona”, prezentovala ih u okviru svog predavanja, a potom ih i publikovala. Iako se radi o publikaciji nevelikog obima, ipak, zahvaljujući Jeleninoj intelektualnoj radoznalosti, putničkom avanturizmu i književnoj umešnosti, „Pisma iz Misira“ donose niz zanimljivosti o

običajima i kulturi Egipta koje i danas mogu da se čitaju sa nesmanjenom pažnjom. Ono što posebno vredi naglasiti jeste da je ovo jedno od retkih dela Jelene J. Dimitrijević u kome ona u svoj fokus ne stavlja ženu, već je suočena sa osobitom lepotom i koloritom Misira i starog, a uvek mladog Nila, zabeležila svoje “susrete”sa višemilenijumskom tradicijom Egipta.

      Kratki putopis iz Egipta pod naslovom „Pisma iz Misira“ čine dva pisma, sedmo i dvanaesto pismo, koja su zapravo predstavljala uvod u mnogo obimniji i ozbiljniji putopisni poduhvat koji će kulminirati 1940. godine objavljivanjem putopisa „Sedam mora i tri okeana. Putem oko sveta“, što je svakako najznačajniji putopis Jelene J. Dimitrijević. Treba napomenuti da su odlomci iz ove publikacije iz 1929. godine objavljeni u dva navrata nakon smrti autorke, i to u književnim časopisima „Bagdala“ (god. 54, br. 491, Kruševac, 2012, str. 10-15) i „Enheduana“ (god. 1, br. 2, Beograd, 2019, str. 65-79).

       O knjizi „Pisma iz Misira“ pisala je slavistkinja Magdalena Koh u svom radu pod naslovom „Modernističke i postmodernističke reprezentacije egipatske stvarnosti u srpskoj književnosti 20. veka (Jelena Dimitrijević – Jovan Dučić– Isidora Bjelica)“ objavljenog 2007. godine u okviru zbornika radova Međunarodnog slavističkog centra, i Danijela Stefanović u svom radu pod naslovom „Pisma iz Misira Jelene J. Dimitrijević – zaboravljen antropološko-istorijski ogled“ objavljenom 2009. godine u okviru zbornika radova „Antički svet, evropska i srpska nauka“.

       Cilj izdavanje ove, obimom nevelike publikacije Jelene J. Dimitrijević jeste davanje doprinosa reizdanju svih dela koje je autorka objavila za života.

Bojan Savić Ostojić • PRSKALICA ― Dom kulture Studentski grad, 2019

Nova knjiga poezije Bojana Savića Ostojića, PRSKALICA, biće predstavljena na beogradskom Sajmu knjiga u sredu, 23. oktobra (Sala „Vasko Popa“, 19 časova). Na predstavljanju će govoriti Bojan Marković i autor. Program moderira Tamara Mitrović, urednica književnog programa u Domu kulture Studentski grad. 

Bojan Savić Ostojić
PRSKALICA
izdavač: Dom kulture Studentski grad, oktobar 2019
https://www.dksg.rs
edicija SVOJA STRUJA

Roman Kovš
Novi roman Peđe Ristića predstavlja slavan povratak tradicionalnom žanru istorijskog romana u kome će uživati i čitalačka publika i kritika. Hronotop upotpunjuje vredan antikvitet iz vremena sutona Carske Rusije – glamurozna srebrna činija – kovš koja putuje Evropom tokom XX veka – ilustrujući naš slovenski fatalizam, sklon ekstremima, megalomaniji i krajnostima, ali protkan emocijama i toplinom. U ime sto godina ruske emigracije ovaj roman i vredna umetnina koja je i lik ovog dela podsećaju da su vrednost i cena promenljive kategorije

Peđa Ristić je rođen u Beogradu 1953. gde je diplomirao
na Elektrotehničkom fakultetu. Radio je kao IT analitičar, konsultant, direktor i marketing stručnjak
u Srbiji, Čehoslovačkoj, Austriji, Rusiji, Engleskoj i Americi pre nego što se konačno 2002. naselio
u Bazelu u Švajcarskoj gde je bio na poziciji IT menadžera u farmaceutskoj firmi Hofman la Roš.
Još kao mlad, imao je širok dijapazon interesovanja
i pored osnovne struke, bavio se komponovanjem,
pisanjem pesama, organizacijom zabavnih događaja,
glumom i pevanjem.
Sedamdesetih je komponovao
hit kompoziciju „Goro moja” sa grupom „Zajedno” i
druge šlagere kao i mjuzikl „Slobodanka” na studentske
teme.
Pevao je u Ateljeu 212 u rok-operi „Isus
Hristos Superstar” i sastavio muziku za dva omladinska sleta početkom osamdesetih.
Otišavši iz Jugoslavije oko njenog raspada, objavio
je autobiografski roman „Pijanino u blatu” (Prometej,
1998.) o intelektualcima koji masovno napuštaju
domovinu. Krajem 2017. objavio je svoj drugi
roman „Srećan čovek” (Čigoja, 2017) o makedonskim
Jevrejinu koji jakom, pozitivnom voljom i veselom
prirodom uspeva da pregrmi nedaće XX veka. U
leto 2018. objavio je zbirku pesama „Gitara u snegu”
2019. se očekuju audio verzija kao i nemačko i
englesko izdanje romana „Srećan čovek”.
Peđa svira gitaru i peva, nekoliko godina je vodio
akustičarski trio „3 Lafa”. Izdao je nekoliko muzičkih
diskova. Od leta 2016. je u penziji i za sebe kaže
da je pisac sa punim radnim vremenom; piše nove
romane u Bazelu, Beogradu i Herceg Novom. Peđa
ima suprugu Smilju i sina Boru.
Više o svemu, na www.pedjaristic.com

U izdanju Udruženja za promociju kulturne raznolikosti „Alia Mundi“ upravo je objavljena dečja knjiga „Ajša u Zemlji Snova“ čiji je autor Ana Stjelja. Knjigu čini sedam priča koje nas vode u zanimljivu avanturu šestogodišnje devojčice po imenu Ajša. Priče iz ove knjige su inspirisane pričama iz Hiljadu i jedne noći, te tako ova čuvena zbirka istočnjačkih narodnih priča postaje okosnica uzbudljivog putešestvija do Zemlje Snova u koju će glavnu junakinju knjige povesti dečak po imenu Aladin, i to na letećem ćilimu. Knjiga „Ajša u Zemlji Snova“ odiše tradicionalnim, arapskim duhom i upoznaje nas sa jednim nama tako dalekim, a opet poznatim, egzotičnim svetom. Ono što ova knjiga poručuje deci jeste da maštaju, da budu radoznala jer nikada ne znaju kuda će ih put odvesti, odnosno koja će im se želja ispuniti ili san biti ostvaren. Knjiga takođe nastoji da podseti čitaoce na prave vrednosti kao što su zdrava i srećna porodica, bezbrižno detinjstvo, vera u ljude i mir kome svi težimo.
Ono što ovu knjigu čini posebnom jeste činjenica da je objavljena kao dvojezično izdanje, na srpskom i arapskom jeziku što će omogućiti da se napravi most između dva naroda, dva jezika i dve kulture, čime Udruženje „Alia Mundi“ slavi raznolikost i pospešuje međusobno upoznavanje kultura i negovanje tolerancije.
Za prevod knjige na arapski jezik zaslužan je eminentni prevodilac iz Sirije (koji živi u Norveškoj) Muhamed Habib (Mohammad Habeeb), dok je za originalne i maštovite ilustracije koje su knjizi udahnule sasvim novi život zaslužna  Hajam Safuat (Hayam Safwat) iz Aleksandrije. Osvrt na knjigu dala je dr Nina Abdul Razak (Nina Abdul Razzak), libanska književnica i profesorka univerziteta koja živi i radi u Bahreinu, a koja je o knjizi zabeležila: „Izvrsno napisana knjiga. Priče su jasne, sažete i čudesne. One takođe imaju moć da zagolicaju maštu čitaoca, a to je ono u čemu deca posebno uživaju. Priče  odišu tradicionalnim arapskim duhom i čine da se prisetimo vremena i prostora kada je vladao mir, stabilnost i sve ono za čime sada žudimo. U pogledu stila, priče su ispričane na jedan fini, vešt način, uz mnoštvo opisa. Detalji su na mestu, prate razvojnu nit priče tako da čine da priče teku glatko, a da likovi i radnja ostanu dosledni glavnoj zamisli priče“.

Objavljen izbor iz poezije Luiša de Kamoiša
U izdanju Udruženja za promociju kulturne raznolikosti „Alia Mundi“  upravo je objavljena knjiga „Vitez ljubavi“, izbor iz poezije najvećeg pesnika portugalske književnosti Luiša de Kamoiša. Ovo je prvi prevod izbora iz Kamoišovih soneta na srpski jezik. Kamoiš se smatra najvećim majstorom soneta u portugalskoj književnosti, i to na tragu Petrarkinog stila i poetike.

Ono što odlikuje ovo izdanje jeste i činjenica da je uporedo sa prevodom na srpski, dat i tekst na portugalskom jeziku. Važno je napomenuti da je u Narodnoj biblioteci Srbije i Biblioteci Matice srpske pohranjeno samo nekoliko izdanja Kamoišove poezije, kao i to da većinu tih pohranjenih dela čine strana izdanja (portugalsko, francusko, nemačko, rumunsko, hrvatsko i slovenačko). Jedini prevod Kamoiša na srpski do sada objavila je Srpska književna zadruga 1981. godine (kolo 74, knjiga 489) i to ep „Luzijade“ za čiji prevod je zasluža Đorđe Šaula. Za dva prevoda Kamoišovih pesama zaslužan je i Nikola Milićević, pesma U progonstvu objavljena u „Letopisu Matice srpske“ (1965) i pesma O, s pravom ste se, kao i izbor iz Kamoišove poezije koje je odabrala I priredila Ana Stjelja, a koji su objavljeni u časopisima „Koraci“ (2008) i „Mostovi“ (2016). Ovo je jasan pokazatelj da se Kamoiševa ljubavna poezija (osim u kraćim izborima) nije prevodila na srpski jezik, te tako do danas nemamo nijednu celovitu zbirku Kamoišove ljubavne poezije objavljenu na srpskom jeziku.
Da je Kamoišovo delo veliko i značajno te da je njegova poezija postala inspiracija generacijama pesnika koji će doći nakon njegove smrti, govori u prilog i činjenica da su o njemu pisali i divili mu se i moderni pesnici. Među njima je i velikan srpske književnosti Miloš Crnjanski koji je u jednom svom intervjuu dnevnom listu „Politika“ iz 1974, govoreći o svojim uzorima i velikim liričarima, pomenuo i Kamoiša. On je u tom intervjuu naveo: „Čitao sam celoga života. Uobražavao sam da dobro čitam latinski, još u detinjstvu sam učio grčki, naučio sam rano mađarski, potom nemački, italijanski, francuski, zatim engleski, potom španski i portugalski….U mladosti sam najvišečitao antičke pisce, grčke i latinske pesnike, iz prostog razloga što sam bio vaspitan kod fratara-pijarista, koji su bili veliki znalci antičke književnosti… Što se tiče liričara, ja sam u Beču prvi put čitao, u prevodu, Kamoenša. Niko me u životu nije zaneo toliko! Kada sam u Drugom svetskom ratu tri meseca bio u Portugaliji, čitao sam gai u originalu. Kao liričar, ovaj Portugalac koji je živeo pre četiri veka, za mene je jedan od najvećih u svetu…“
Ovo izdanje pre svega ima za cilj da srpskoj čitalačkoj publici predstavi ljubavnu poeziju najvećeg portugalskog pesnika čime ujedno daje i izvestan doprinos prevođenju njegovih dela na srpski jezik. Prevodilac knjige je Ana Stjelja koja je sačinila belešku o piscu te dala kratak osvrt na poetiku Luiša de Kamoiša.

Prvi roman Mirjane KOVAČEVIĆ „ŽIVI ILI MRTVI“
U izdanju Interpressa

Uskoro  u prodaji.
Pasus iz romana:
“ Beograd je bio kao orah koji sam dobio od nesrećne starice. Sakrio se sam u sebe posle svih bombardovanja koja je preživeo. Ljušturu više niko nije mogao da skrcka ali ni do ploda više niko nije mogao da dopre. Da ga makar proba. Nekada su ulice u svim delovima grada bile osvetljene samo Mesecom ali i on je bio dovoljan da se deca kraj prozora obraduju i odgovore mu svojim ručicama koje mašu iza zavesa. Da li je u redu postaviti pitanje šta se desilo Beogradu? No comment.“

Zbornik „Ljudi bez osobina“ je objavljen i u elektronskom obliku.

Možete ga preuzeti sa sledećeg linka:
http://www.iza-ogledala.com/download/7

Beograd, septembar 2016.

KATARINA RISTIĆ AGLAJA: Stena majčinske sile (povodom filma Pitera Vira)

 

Beograd, jun 2016.

Katarina Ristich Aglaja: „Kula Vetrova – potraga za parametrom zla“ jeste istorijsko-meta-fiktivna novela, ezoterijsko-kriminalističke tematike.

 

Beograd, maj 2016.

Autor Prozaonline Stevan Šarčević nam je prosledio svoju zbirku poezije „Mehanika žrtvenog obreda“ u PDF-formatu.
Zbirku možete pročitati na sledećem linku: https://issuu.com/prozaonline/docs/mehanika
Ili ovde:

 

Beograd, mart 2016.g.

U ELEKTRONSKOJ BIBLIOTECI „PROZAONLINE“ je objavljena knjiga Katarine Ristić Aglaje „Vremenski Levak“ (mitopoetski fragmenti)
Katarina Ristić Aglaja je autor koji (re)interpretira – postmodernim jezikom (diskursom) – drevne kosmološke i kosmo-sociološke mitove iz najstarijeg doba matrifokalne kulture. Žanrovski raspon ide od filozofsko-esejistične proze do kraćih formi simbolističke proze i mitopoezije; takođe, do istorijsko-fiktivne novele ezoterijsko-kriminalističke tematike, vezane za drevne svitke i pseudotekst.“