Knjige i E-knjige

Geopoetika predstavila knjigu Filipa Čolovića RAZBRAJALICA ZA ANDREASA SAMA

Beograd, 4.7. – Izdavačka kuća „Geopoetika“ predstavila je juče roman „Razbrajalica za Andreasa Sama“ Filipa Čolovića koji, prema rečima urednika prof. dr Milana Ristovića, na „književno moderan način piše o vrlo ozbiljnoj temi“.

Ristović je rekao da se, čitajući Čolovićevu knjigu, suočio sa temom koja nije laka, ali da upravo na takvim temama i počiva dobra književnost.

Knjiga, prema njegovim rečima, ima dva nivoa: jedan je bolest pisca koji umire u Parizu od raka pluća i kome u posetu dolazi čovek po imenu Andreas Sam, a drugi je sećanje pisca na detinjstvo u godinama Drugog svetskog rata.

„Nigde se ne pominje ime pisca, ali znamo da se radi o Danilu Kišu i Čolović koristi faktografiju Kišovog života da bi napravio dijalog koji pisac vodi na samrti sa svojim alteregom, jer Andreas Sam nije niko drugi do sam Kiš koji preispituje sam sebe u trenucima kada umire u pariskoj bolnici“, rekao je Ristović.

Sećanja na detinjstvo, primetio je Ristović, ima ulogu snažne pozadine i temelja na kome počiva sve što je pisac radio tokom svog književnog i ne samo književnog života.

„Čolović se vešto poigrava i pravi vezu sa različitim hronološkim nivoima. Taj razgovor koji vodi Andreas Sam sa piscem na samrti je razgovor pisca sa samim sobom i Čolović uvodi motiv smrti u piščevom sećanju iz detinjstva kada je prvi put video smrt na zaleđenim obalama Dunava u januaru 1942“, objasnio je Ristović.

On je podsetio da je susret sa smrću Kišova opsesivna tema, a Čolović ubacuje i neku vrstu samoprokletstva pisca.

Najvažnije je, naglasio je Ristović, da u Čolovićevoj knjizi nema patetičnog odbnosa ni prema Kišu ni prema samoj temi koja je u središtu romana.

„Čolović na književno moderan način piše o jednoj vrlo ozbiljnoj temi i vrlo važnim stvarima“, rekao je Ristović.

„Razbrajalica za Andreasa Sama“ je, prema mišljenju glavnog urednika „Geopoetike“ Vladislava Bajca, „omaž i knjiga-orden dodeljen D.K.-u u 30. godini piščevog produženog života“.

Filip Čolović (1978) je filmski i televizijski reditelj, scenarista i pisac.

MALI VOJNIK VELIKOG RATA
(„Mali vojnik Velikog rataˮ, Zoran Milekić, Pčelica izdavaštvo doo, Čačak, 2018)

U godini obeležavanja stogodišnjice proboja Solunskog fronta i kraja Prvog svetskog rata, Izdavačka kuća PČELICA, poznata po negovanju nacionalne istorije i kulture, objavila je dve knjige za decu sa temom Velikog rata. U pitanju su strip Sat i roman Mali vojnik Velikog rata.
Mali vojnik Velikog rata je biografski roman posvećen životu Momčila Gavrića, najmlađeg podoficira srpske vojske u Prvom svetskom ratu, ali i svih vojski ikada. Naime, Gavrić je, kao osmogodišnjak, početkom Prvog svetskog rata ostao bez cele porodice, koju su ubili pripadnici takozvane Vražje divizije, koju su činili Hrvati u okviru austrougarske vojske. Ostavši siroče, Gavrića prihvata jedan artiljerijski puk srpske vojske sa kojom je preživeo Cersku bitku, prelazak preko Albanije, oporavak na Krfu, proboj Solunskog fronta i pobednički ulazak u Beograd. Još na samom početku mali Momčilo je dokazao hrabrost, polako učio o artiljeriji i dobio čin kaplara. Nakon rata kao ratno siroče Momčilo Gavrić je bio štićenik različitih humanitarnih organizacija koje su mu omogućile školovanje u Engleskoj, u kojoj je stekao prijatelje, usvojio manire gospodskog ponašanja i naučio engleski jezik.
Autor romana Mali vojnik Velikog rata je istoričar Zoran Milekić, koji je do sada objavljivao popularnonaučne knjige za decu. Ovim romanom Milekić se predstavio kao odličan stilista jezika varirajući u svom delu brojne dijalekte i govore Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Pored toga, autor u ovom romanu pokazuje sposobnost komponovanja obimnog teksta, baratanja velikim brojem likova i pripovedanja o dugačkom vremenskom periodu koje nijednog trenutka ne opterećuje čitanje svojom glomaznošću. Zapravo, sasvim suprotno, Milekić odličnim osećajem za naraciju i vreme, zna da uspori pripovedanje, da se zadrži na detaljima ili ubrza naraciju kada je to potrebno.
Poseban kvalitet ovog romana je preplitanje tragičnih slika rata i teških emocija, s jedne strane, i humora i ironije, s druge strane, koji autoru omogućavaju da ne sklizne u patetično i banalne, nego ostane na visinama pripovedačke distance, a ljude prikaže sa svim njihovim slabostima, željama, nesavršenostima i snovima, a ne kao unapred zadate tipove.

Prvi roman Mirjane KOVAČEVIĆ „ŽIVI ILI MRTVI“

U izdanju Interpressa
Uskoro  u prodaji.
Pasus iz romana:
“ Beograd je bio kao orah koji sam dobio od nesrećne starice. Sakrio se sam u sebe posle svih bombardovanja koja je preživeo. Ljušturu više niko nije mogao da skrcka ali ni do ploda više niko nije mogao da dopre. Da ga makar proba. Nekada su ulice u svim delovima grada bile osvetljene samo Mesecom ali i on je bio dovoljan da se deca kraj prozora obraduju i odgovore mu svojim ručicama koje mašu iza zavesa. Da li je u redu postaviti pitanje šta se desilo Beogradu? No comment.“

Zbornik „Ljudi bez osobina“ je objavljen i u elektronskom obliku.

Možete ga preuzeti sa sledećeg linka:
http://www.iza-ogledala.com/download/7

Beograd, septembar 2016.

KATARINA RISTIĆ AGLAJA: Stena majčinske sile (povodom filma Pitera Vira)

 

Beograd, jun 2016.

Katarina Ristich Aglaja: „Kula Vetrova – potraga za parametrom zla“ jeste istorijsko-meta-fiktivna novela, ezoterijsko-kriminalističke tematike.

 

Beograd, maj 2016.

Autor Prozaonline Stevan Šarčević nam je prosledio svoju zbirku poezije „Mehanika žrtvenog obreda“ u PDF-formatu.
Zbirku možete pročitati na sledećem linku: https://issuu.com/prozaonline/docs/mehanika
Ili ovde:

 

Beograd, mart 2016.g.

U ELEKTRONSKOJ BIBLIOTECI „PROZAONLINE“ je objavljena knjiga Katarine Ristić Aglaje „Vremenski Levak“ (mitopoetski fragmenti)
Katarina Ristić Aglaja je autor koji (re)interpretira – postmodernim jezikom (diskursom) – drevne kosmološke i kosmo-sociološke mitove iz najstarijeg doba matrifokalne kulture. Žanrovski raspon ide od filozofsko-esejistične proze do kraćih formi simbolističke proze i mitopoezije; takođe, do istorijsko-fiktivne novele ezoterijsko-kriminalističke tematike, vezane za drevne svitke i pseudotekst.“