Knjige i E-knjige

U izdanju Udruženja za promociju kulturne raznolikosti „Alia Mundi“ upravo je objavljena dečja knjiga „Ajša u Zemlji Snova“ čiji je autor Ana Stjelja. Knjigu čini sedam priča koje nas vode u zanimljivu avanturu šestogodišnje devojčice po imenu Ajša. Priče iz ove knjige su inspirisane pričama iz Hiljadu i jedne noći, te tako ova čuvena zbirka istočnjačkih narodnih priča postaje okosnica uzbudljivog putešestvija do Zemlje Snova u koju će glavnu junakinju knjige povesti dečak po imenu Aladin, i to na letećem ćilimu. Knjiga „Ajša u Zemlji Snova“ odiše tradicionalnim, arapskim duhom i upoznaje nas sa jednim nama tako dalekim, a opet poznatim, egzotičnim svetom. Ono što ova knjiga poručuje deci jeste da maštaju, da budu radoznala jer nikada ne znaju kuda će ih put odvesti, odnosno koja će im se želja ispuniti ili san biti ostvaren. Knjiga takođe nastoji da podseti čitaoce na prave vrednosti kao što su zdrava i srećna porodica, bezbrižno detinjstvo, vera u ljude i mir kome svi težimo.

Ono što ovu knjigu čini posebnom jeste činjenica da je objavljena kao dvojezično izdanje, na srpskom i arapskom jeziku što će omogućiti da se napravi most između dva naroda, dva jezika i dve kulture, čime Udruženje „Alia Mundi“ slavi raznolikost i pospešuje međusobno upoznavanje kultura i negovanje tolerancije.

Za prevod knjige na arapski jezik zaslužan je eminentni prevodilac iz Sirije (koji živi u Norveškoj) Muhamed Habib (Mohammad Habeeb), dok je za originalne i maštovite ilustracije koje su knjizi udahnule sasvim novi život zaslužna  Hajam Safuat (Hayam Safwat) iz Aleksandrije. Osvrt na knjigu dala je dr Nina Abdul Razak (Nina Abdul Razzak), libanska književnica i profesorka univerziteta koja živi i radi u Bahreinu, a koja je o knjizi zabeležila: „Izvrsno napisana knjiga. Priče su jasne, sažete i čudesne. One takođe imaju moć da zagolicaju maštu čitaoca, a to je ono u čemu deca posebno uživaju. Priče  odišu tradicionalnim arapskim duhom i čine da se prisetimo vremena i prostora kada je vladao mir, stabilnost i sve ono za čime sada žudimo. U pogledu stila, priče su ispričane na jedan fini, vešt način, uz mnoštvo opisa. Detalji su na mestu, prate razvojnu nit priče tako da čine da priče teku glatko, a da likovi i radnja ostanu dosledni glavnoj zamisli priče“.

Objavljen izbor iz poezije Luiša de Kamoiša

U izdanju Udruženja za promociju kulturne raznolikosti „Alia Mundi“  upravo je objavljena knjiga „Vitez ljubavi“, izbor iz poezije najvećeg pesnika portugalske književnosti Luiša de Kamoiša. Ovo je prvi prevod izbora iz Kamoišovih soneta na srpski jezik. Kamoiš se smatra najvećim majstorom soneta u portugalskoj književnosti, i to na tragu Petrarkinog stila i poetike.

Ono što odlikuje ovo izdanje jeste i činjenica da je uporedo sa prevodom na srpski, dat i tekst na portugalskom jeziku. Važno je napomenuti da je u Narodnoj biblioteci Srbije i Biblioteci Matice srpske pohranjeno samo nekoliko izdanja Kamoišove poezije, kao i to da većinu tih pohranjenih dela čine strana izdanja (portugalsko, francusko, nemačko, rumunsko, hrvatsko i slovenačko). Jedini prevod Kamoiša na srpski do sada objavila je Srpska književna zadruga 1981. godine (kolo 74, knjiga 489) i to ep „Luzijade“ za čiji prevod je zasluža Đorđe Šaula. Za dva prevoda Kamoišovih pesama zaslužan je i Nikola Milićević, pesma U progonstvu objavljena u „Letopisu Matice srpske“ (1965) i pesma O, s pravom ste se, kao i izbor iz Kamoišove poezije koje je odabrala I priredila Ana Stjelja, a koji su objavljeni u časopisima „Koraci“ (2008) i „Mostovi“ (2016). Ovo je jasan pokazatelj da se Kamoiševa ljubavna poezija (osim u kraćim izborima) nije prevodila na srpski jezik, te tako do danas nemamo nijednu celovitu zbirku Kamoišove ljubavne poezije objavljenu na srpskom jeziku.

Da je Kamoišovo delo veliko i značajno te da je njegova poezija postala inspiracija generacijama pesnika koji će doći nakon njegove smrti, govori u prilog i činjenica da su o njemu pisali i divili mu se i moderni pesnici. Među njima je i velikan srpske književnosti Miloš Crnjanski koji je u jednom svom intervjuu dnevnom listu „Politika“ iz 1974, govoreći o svojim uzorima i velikim liričarima, pomenuo i Kamoiša. On je u tom intervjuu naveo: „Čitao sam celoga života. Uobražavao sam da dobro čitam latinski, još u detinjstvu sam učio grčki, naučio sam rano mađarski, potom nemački, italijanski, francuski, zatim engleski, potom španski i portugalski….U mladosti sam najvišečitao antičke pisce, grčke i latinske pesnike, iz prostog razloga što sam bio vaspitan kod fratara-pijarista, koji su bili veliki znalci antičke književnosti… Što se tiče liričara, ja sam u Beču prvi put čitao, u prevodu, Kamoenša. Niko me u životu nije zaneo toliko! Kada sam u Drugom svetskom ratu tri meseca bio u Portugaliji, čitao sam gai u originalu. Kao liričar, ovaj Portugalac koji je živeo pre četiri veka, za mene je jedan od najvećih u svetu…“

Ovo izdanje pre svega ima za cilj da srpskoj čitalačkoj publici predstavi ljubavnu poeziju najvećeg portugalskog pesnika čime ujedno daje i izvestan doprinos prevođenju njegovih dela na srpski jezik. Prevodilac knjige je Ana Stjelja koja je sačinila belešku o piscu te dala kratak osvrt na poetiku Luiša de Kamoiša.

Geopoetika predstavila knjigu Filipa Čolovića RAZBRAJALICA ZA ANDREASA SAMA

Beograd, 4.7. – Izdavačka kuća „Geopoetika“ predstavila je juče roman „Razbrajalica za Andreasa Sama“ Filipa Čolovića koji, prema rečima urednika prof. dr Milana Ristovića, na „književno moderan način piše o vrlo ozbiljnoj temi“.

Ristović je rekao da se, čitajući Čolovićevu knjigu, suočio sa temom koja nije laka, ali da upravo na takvim temama i počiva dobra književnost.

Knjiga, prema njegovim rečima, ima dva nivoa: jedan je bolest pisca koji umire u Parizu od raka pluća i kome u posetu dolazi čovek po imenu Andreas Sam, a drugi je sećanje pisca na detinjstvo u godinama Drugog svetskog rata.

„Nigde se ne pominje ime pisca, ali znamo da se radi o Danilu Kišu i Čolović koristi faktografiju Kišovog života da bi napravio dijalog koji pisac vodi na samrti sa svojim alteregom, jer Andreas Sam nije niko drugi do sam Kiš koji preispituje sam sebe u trenucima kada umire u pariskoj bolnici“, rekao je Ristović.

Sećanja na detinjstvo, primetio je Ristović, ima ulogu snažne pozadine i temelja na kome počiva sve što je pisac radio tokom svog književnog i ne samo književnog života.

„Čolović se vešto poigrava i pravi vezu sa različitim hronološkim nivoima. Taj razgovor koji vodi Andreas Sam sa piscem na samrti je razgovor pisca sa samim sobom i Čolović uvodi motiv smrti u piščevom sećanju iz detinjstva kada je prvi put video smrt na zaleđenim obalama Dunava u januaru 1942“, objasnio je Ristović.

On je podsetio da je susret sa smrću Kišova opsesivna tema, a Čolović ubacuje i neku vrstu samoprokletstva pisca.

Najvažnije je, naglasio je Ristović, da u Čolovićevoj knjizi nema patetičnog odbnosa ni prema Kišu ni prema samoj temi koja je u središtu romana.

„Čolović na književno moderan način piše o jednoj vrlo ozbiljnoj temi i vrlo važnim stvarima“, rekao je Ristović.

„Razbrajalica za Andreasa Sama“ je, prema mišljenju glavnog urednika „Geopoetike“ Vladislava Bajca, „omaž i knjiga-orden dodeljen D.K.-u u 30. godini piščevog produženog života“.

Filip Čolović (1978) je filmski i televizijski reditelj, scenarista i pisac.

 

Prvi roman Mirjane KOVAČEVIĆ „ŽIVI ILI MRTVI“

U izdanju Interpressa
Uskoro  u prodaji.
Pasus iz romana:
“ Beograd je bio kao orah koji sam dobio od nesrećne starice. Sakrio se sam u sebe posle svih bombardovanja koja je preživeo. Ljušturu više niko nije mogao da skrcka ali ni do ploda više niko nije mogao da dopre. Da ga makar proba. Nekada su ulice u svim delovima grada bile osvetljene samo Mesecom ali i on je bio dovoljan da se deca kraj prozora obraduju i odgovore mu svojim ručicama koje mašu iza zavesa. Da li je u redu postaviti pitanje šta se desilo Beogradu? No comment.“

Zbornik „Ljudi bez osobina“ je objavljen i u elektronskom obliku.

Možete ga preuzeti sa sledećeg linka:
http://www.iza-ogledala.com/download/7

Beograd, septembar 2016.

KATARINA RISTIĆ AGLAJA: Stena majčinske sile (povodom filma Pitera Vira)

 

Beograd, jun 2016.

Katarina Ristich Aglaja: „Kula Vetrova – potraga za parametrom zla“ jeste istorijsko-meta-fiktivna novela, ezoterijsko-kriminalističke tematike.

 

Beograd, maj 2016.

Autor Prozaonline Stevan Šarčević nam je prosledio svoju zbirku poezije „Mehanika žrtvenog obreda“ u PDF-formatu.
Zbirku možete pročitati na sledećem linku: https://issuu.com/prozaonline/docs/mehanika
Ili ovde:

 

Beograd, mart 2016.g.

U ELEKTRONSKOJ BIBLIOTECI „PROZAONLINE“ je objavljena knjiga Katarine Ristić Aglaje „Vremenski Levak“ (mitopoetski fragmenti)
Katarina Ristić Aglaja je autor koji (re)interpretira – postmodernim jezikom (diskursom) – drevne kosmološke i kosmo-sociološke mitove iz najstarijeg doba matrifokalne kulture. Žanrovski raspon ide od filozofsko-esejistične proze do kraćih formi simbolističke proze i mitopoezije; takođe, do istorijsko-fiktivne novele ezoterijsko-kriminalističke tematike, vezane za drevne svitke i pseudotekst.“