Književnost

Ciklus Lakmus vremena

Ciklus Lakmus vremena
Organizacija: Udruženje Oksimoron i Kulturni centar Beograda
Mesto: Kulturni centar Beograda, galerija Artget
Vreme, 15, 22 i 29. novembar u 19 časova

Tiribinski ciklus Lakmus vremena nudi sagledavanje važnih knjiga i ideja iz bliže i dalje prošlosti u kontekstu savremenosti budući da su u ovim delima nagovešteni mnogi trendovi i ideje ispred vremena u kome su nastala. Knjiga i ideja koje su ostavile snažan trag i u našoj intelektualnoj sredini, ne samo na globalnom planu.
Koliko u njima prepoznajemo naše doba? Kako ih danas čitamo i doživljavamo? Da li nas i šta nas u njima dotiče, šta je u njima uobličeno a šta rasvetljavaju? Kakve uvide i vidike otvaraju?

U razgovorima će učestvovati književnici i teoretičari književnosti, filozofi, sociolozi, psiholozi, antropolozi…

Predviđene su tribine:

Svi naši Frankenštajni, 15. novembar 2018. u 19 časova

„Ti si moj tvorac, ali ja sam tvoj gospodar.“
Pre ravno dva veka objavljen je Frankenštajn Meri Šeli, pripovest o modernom Prometeju, kako u podnaslovu stoji.
Roman je stvorio podlogu za mit.
Da li je taj mit, danas, naša realnost?
Ko su naši Frankenštajni?
Stvaraju li čudovišta koja će se osamostaliti? I zagospodariti našim sudbinama, preteći da nas unište?
Šta nam donose genetski inženjering i veštačka inteligencija? Da li su nada ili pretnja?
Igramo li se bogova, pokušavajući da stvorimo život?
Da li prelazimo onu granicu iza koje čovek prestaje da bude čovek?
Učesnici: Divna Vuksanović, Milica Živković, Milan Nikolić
Moderira: Dejan Simonović

Tržišni karakter, 22. novembar 2018. u 19 časova

Uočivši da se nešto suštinski promenilo, Erih From je izdvojio tržišni karakter kao dominantnu osobenost savremenog čoveka, koga određuju tržišni trendovi, ne dogme ili autoriteti.
Kakav je taj tržišni čovek? Čega se boji, čemu se nada, šta želi, čemu stremi?
Učesnici: Tatjana Milivojević, Milanko Govedarica, Lazar Džamić
Moderira: Dejan Simonović

Rodna (ne)odredivost kroz prizmu Virdžnije Vulf, 29. novembar 2018. u 19 časova

Orlando Virdžinije Vulf biva i muško i žensko. Za Virdžiniju, um velikog pisca je androgin, muško-ženski. Kako danas shvatamo i doživljavamo ono muško i ono žensko? Kao izdvojene? Suprotstavljene? Povezane? Nerazlučive? Pretopljene? Kao promenljive ili jednom za svagda date? Kako se snalazimo u rodnom, međurodnom, nadrodnom?

Nove epizode TV serije „Na veslu priča“ od ponedeljka 8. 10. 2018. na programima RTS


Šta ima iza vesla?

Na RTS 3 i RTS Svet počinje premijerno emitovanje novih epizoda serije „Na veslu priča“ emitovanjem „Iza vesla“, retrospektivne epizode u kojoj kritičari, eksperti i stvaraoci serije govore o sadržaju i formi u šest godina emitovanja serije na RTS

TV serija „Na veslu priča“ prerasla je iz eksperimenta za šest godina u ozbiljnu kinematografsku antologiju srpske književnosti, angažujući čak 54 autora različitih generacija u 10 lokalnih sredina, književnih scena zemlje bogate nevidljivim duhom. Autori serije u ruke nekih od literarno najtalentovanijih stvaraoca stavljaju veslo da upravljaju tim minijaturnim svetom na vodi dok pričaju svoje originalne kratke priče posvećene prirodi. I gledaoci mogu da vide, čuju i osete atmosferu naše prirode, njenu originalnost i vekovnu vrednost. Redak usud spajanja lepota duha i prirode.

O seriji u produkciji Udruženja „Šta hoćeš“, a koja se ekskluzivno emituje na javnom servisu RTS, govore eminentni predstavnici stručne javnosti i autori serijala u prvoj premijernoj epizodi „Iza vesla“. TV serija „Na veslu priča“ emitovaće se svakog dana sem nedelje na RTS3 i RTS Svet, a od 8. oktobra na redu je emitovanje premijera beseda na veslu iz Vojvodine, iz Zrenjanina, Pančeva i Kanjiže. Seriju je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja, kao i brojne lokalne samouprave.

Po rečima profesorke Milene Dragićević Šešić: „„Na veslu priča“ ima ogromnu tržišnu vrednost, mereno objektivnom vrednošću javnog dobra. Pored ekološkog aspekta, ova serija je važna pre svega iz kulturoloških razloga.“
Novinar i kritičar Milan Vlajčić smatra: „To je zapravo jedna priča o Srbiji, koja ima svoje priče, svoje legende i svoje izmišljotine. Kad se to sve pogleda, jedno po jedno, onda čovek vidi koliko smo mi zanimljiv svet i kako ceo ovaj ciklus ostavlja jedan veliki dokument o nama danas.“
Profesor Mihajlo Pantić smatra da je prirodno da se serija naslanja na bogatu tradiciju usmene književnosti, jer „generalno gledano, pisci uvek ćućore sa sobom, ispituju zvučni potencijal rečenice.“
Dr Igor Perišić iz Instituta za književnost rekao je: „Serijal „Na veslu priča“ višestruko je inovativan i značajan za našu kulturnu sredinu, kako u žanrovskim pomeranjima, i u izvesnom iskoraku društvenom ka angažovanosti književnosti i medijskog reprezentovanja književnosti, tako i u smislu deinstitucionalizacije samog književnog i kulturnog života.“
Gojko Božović, pesnik i urednik „Arhipelaga“ smatra da serija „pokazuje koliko je književnost vitalna, i koliko njen glas danas ima šta da nam kaže važno. Danas se mnogo brblja, a jako se malo priča.“
Miroslav Cvetković, Instruktor i muzički producent, „Na veslu priče“ vidi kao „kratke segmente kvalitetnog života koje je neko preneo u priču“ i zaključuje: „Autorska muzika se savršeno uklopila, prateći sliku i priču, dočarava ambijent i stvara dodatnu sliku koja nam pomaže da doživimo priču, da osetimo emocije, najvažnije za svaku umetnost.“
Direktor fotografije dr Nebojša Bašić smatra da je format „pitak za sve generacije“ jer: „Ta interakcija sa prirodom stimuliše gledaoca, a verovatno i protagoniste, deluje opuštajuće i inspirativno. Mislim da je moj kolega Časlav Petrović izuzetno dobro iskoristio to okruženje i u odnosu na priče uspeo da zabeleži na funkcionalan način, i podsvesno uvede gledaoca u taj svet o kome priča priča.“

Reditelj i urednik RTS Miodrag Zupanc na osnovu gledanosti smatra da su „gledaoci željni ovakve vrste programa“ te da „ovaj program javnog servisa bukvalno ulazi u borbu za duše i za održavanje duha Srbije.“

TREJLER: https://youtu.be/Asza1XcYAIg // 2: https://youtu.be/C71g790li4Y

Reditelj, autor originalnog koncepta: Rastko Šejić; kompozitor: Vladimir Lešić; kamera: Časlav Petrović (DP), Marko Ristić; dizajn: Zoran Mujbegović; montažer: Milan Pejnović; spiker: Aleksandar Novaković; intro animacija: Kosta Milovanović, Miroslav Spajić
Produkcija: Šta hoćeš 2018.
TV seriju podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i lokalne samouprave.

Na veslu priča: Istina – Ivana Dimić

Svi nešto tražimo. Ljubav, novac, moć, sigurnost, mir, sreću… Ko traži istinu? Koliko njih traži način da pobegne od nje?
Jedna od ključnih ekoloških tema svakako jeste i akutnost klimatskih promena. Ivana Dimić smatra da se promeni klime moramo prilagoditi: „Pa naviknimo se da je sada klima drugačija. Uskoro će početi da se kote zmije od vlage po Beogradu, zato što je sada drugačija klima. Šta je – tu je, čovek mora da se navikne na to šta se dešava i da gleda svoja posla.“
Ivana Dimić, rođena je 1957. godine u Beogradu, pripovedač je i dramaturg. Objavila je pet zbirki priča, pet njenih drama postavljeno je u pozorištima, bila je dramaturg na preko 130 pozorišnih predstava. Scenarista je tri TV serije. Prevodi drame i romane sa engleskog i francuskog. Dobitnik ne NINove nagrade za roman „Arzamas“ 2017. godine.

SLAĐANA BRANISLAVA BUŠIĆ: U UHU DUH (A/U). – KRAGUJEVAC: STUDENTSKI KULTURNI CENTAR, 2017.