Knjige – nove knjige, promocije…

Objavljen e-zbornik priča „I bi priča” / “And There Was Story”

Udruženje „Alia Mundi” objavilo je elektronski zbornik priča od šest reči povodom jubileja ‒ 60 godina od smrti Ernesta Hemingveja.

Na dan Hemingvejeve smrti 2. jula, Udruženje „Alia Mundi” i elektronski književni časopis „Enheduana” raspisali su konkurs za e-zbornik priča od šest reči u čast jubileja američkog nobelovca Ernesta Hemingveja. Poznato je da je ovaj nobelovac začetnik najkraće prozne forme na svetu. Jednom prilikom, Hemingvej je prihvatio izazov da napiše najtužniju priču u samo šest reči i ta priča je glasila: „Na prodaju: bebine cipelice, nikada nošene.”

Konkurs koji je simbolično završen 21. jula, na dan rođenja Ernesta Hemingveja, pobudio je interesovanje autora iz celog sveta.  U zborniku je zastupljeno 119 autora iz: Srbije, Hrvatske, BiH (Republike Srpske), Crne Gore, Slovenije, Grčke, Engleske, Irske, Švedske, Izraela, Amerike, Egipta, Saudijske Arabije, Bahreina, Mjanmara, Indonezije, Filipina, Indije, Nepala, Tadžikistana, Bangladeša, Kine, Azerbejdžana, Meksika, Albanije, Italije, Portugala, Francuske, Nigerije, SAD, Kanade i Australije.

Uredništvo u sastavu: Ana Stjelja, predsednica Udruženja „Alia Mundi” i glavna urednica elektronskog književnog časopisa „Enheduana”, Marija Juračić, urednica portala „Očaravanje” i elektronskog časopisa „Diskurs” i Jasmina Hanjalić, urednica književnog bloga „Jasminin književni kutak” zahvaljuje se svim autorima na učešću u konkursu i doprinosu zborniku koji, osim obeležavanja jubileja – 60 godina od smrti Ernesta Hemingveja ima za cilj da prikaže književnu umešnost autora u veoma kratkoj proznoj književnoj formi, ali i da poveže autore iz različitih zemalja i iz raznolikih kultura, što je ujedno i jedna od ideja vodilja izdavača ovog elektronskog zbornika, Udruženja „Alia Mundi” za promociju kulturne raznolikosti. Upravo su iz tog razloga priče autora iz regiona prevedene na engleski jezik, dok su priče stranih autora date u prevodu na srpski jezik.

Prema rečima Marije Juračić, jedne od urednica zbornika „…autori su mesto i vreme zbivanja svojih priča vešto postavili u kontekst kolektivnog pamćenja mnogih generacija, u opštepoznate sudbine naroda u koje se uklapa sudbina mnogih pojedinaca. Zato njihove priče ne deluju fragmentarno pa ih doživljavamo dovršenima. Priče su to o sudbini čoveka koje se ponavljaju u svim vremenima, priče koje će se ponavljati i dalje.” Ovaj zbornik je, prema mišljenju tri urednice, iznedrio prave hemingvejske bisere, kada je u pitanju najkraća prozna forma, odnosno priča od šest reči, a to su priče Isaka Koena (Isaac Cohen) iz Izraela Bosonogi čovek prekrio je ceo svet i Branka Ječmenice iz Srbije  Bacio je nož. Neko vrisnu. Aplauz. Osim pomenutih priča, zbornik je doneo pregršt vrlo kvalitetnih i zanimljivih radova i pokazao umešnost autora da svoje pripovedanje sažmu u samo šest reči, što je svojevrsni izazov koji ima kako književni, tako i filozofski značaj (o čemu svedoči izvrsna priča egipatskog književnika Ašrafa Abul Jazida (Ashraf Aboul-Yazid) Popeh se brzo žaleći izgubljene puteve napisana kao Ich Form priča filozofskog sadržaja s kojim svaki čovek može da se identifikuje i da se zapita: „Šta je moje stope usmerilo baš u tom životnompravcu? Kakav bi bio moj život da sam krenuo drugim putem?”

Korice e-zbornika „I bi priča” / “And There Was Story” krasi kolaž „Hemingvej” čiji je autor Ljiljana Stjelja.

Zbornik se može čitati OVDE.

Održana promocija knjige Pisci u bioskopu: Književna istorija naših filmskih doživljaja” Slobodana Šijana na Festivalu evropskog filma Palić

Četvrtog dana Festivala evropskog filma Palić, 20. jula, na Velikoj terasi na Paliću održana je promocija knjige „Pisci u bioskopu: Književna istorija naših filmskih doživljaja” Slobodana Šijana, u izdanju Filmskog centra Srbije. Ova antologija donosi izbor tekstova u kojima naši i regionalni pisci, neretko iz veoma lične perspektive, pišu o fenomenu filma.

Slobodan Šijan, naš proslavljeni reditelj i autor antologije, na promociji je govorio o nastanku knjige: „Ta knjiga je sazrevala u meni i tražila svoju formu takoreći decenijama, otkad sam prvi put pročitao „Mrtvi ugao” Aleksandra Tišme i ostao na neki način fasciniran otkrićem da se o filmu može tako pisati. U toj noveli jedan depresivni mladi čovek u posleratnom dobu uđe u bioskop i gleda neki američki film, a Tišma ulazi u minucioznu analizu svih detalja njegovog doživljaja tog filma. To je meni bilo jako uzbudljivo. Onda sam počeo, kad čitam zbirke pripovedaka, da gledam ima li još nešto slično. Vremenom se toga prilično nakupilo. U jednom trenutku sam pomislio da bi bilo dobro napraviti antologiju takvih tekstova, jer je to nešto drugo od filmske kritike i eseja. To je prozno svedočenje o životu filma kod nas, i o našem doživljavanju filma”.

U knjizi se nalaze tekstovi Ive Andrića, Branislava Nušića, Stanislava Vinavera, Rastka Petrovića, Boška Tokina, Miloša Crnjanskog, Bogdana Tirnanića, Aleksandra Petrovića, Danila Kiša, Dubravke Ugrešić i drugih. Na gotovo 500 stranica, antologija „Pisci u bioskopu“ sadrži pripovetke, odlomake iz romana, dnevničkih ili memoarskih zapisa, novinske članke i druge tekstove u kome pisci, novinari i filmski stvaraoci, iz različitih uglova, daju svoje viđenje sedme umetnosti od njenih početaka pa sve do danas.

Slobodan Šijan je govorio o utisku koji su na njega ostavili pisci zastupljeni u antologiji: „Ne radi se toliko o samom viđenju filma, nego o njihovom svedočenju, o snažnom prisustvu i delovanju filma na formiranje njihove ličnosti i svih nas. To je suština. Svedočanstvo o značaju filma za čitav jedan vek, koji možemo nazvati i vekom filma. Meni su najznačajniji bili oni književni tekstovi koji su se najdublje posvetili tome. Tu svakako mislim na „Panoramu” Andrića ili na roman „Senke na zidu” Radoslava Petkovića. Naravno, tu je i Tišma”.

Slobodan Šijan je govorio i o istorijskim razdobljima zastupljenim u antologiji. „Ja sam je izdelio na određene karakteristične periode – pre filma, otkrovenje filma, pa avangarda. To je značajan period, jer je film među intelektualcima bio najpre prihvaćen od strane avangardnih umetnika. Oni su verovali u novo doba posle Prvog svetskog rata i pridavali su veliki značaj toj novoj umetnosti. Posle toga dolazi do supremacije ton filma, čak i zabavnog filma, ali je zanimljivo da sam nalazio tekstove koji su opisivali šta se dešavalo sa bioskopima i sa filmom i tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Zatim je tu i savremena generacija pisaca kod koje je film najprisutniji, ne toliko kao senzacija koliko kao neizbežno svakodnevno iskustvo. Moja knjiga pokriva period negde do raspada Jugoslavije, zajedno sa svedočenjima dnevničkog i proznog tipa o tom raspadu”.  

Doajen domaće kinematografije, koji je i sam bio laureat nagrade „Aleksandar Lifka” na 23. Festivalu evropskog filma Palić,  prokomentarisao je značaj ove manifestacije: „Mislim da je festival sebi obezbedio značajno mesto na evropskoj festivalskoj sceni, naročito južnoevropskoj. Ima dobar koncept i što se tiče nagrada. Dopada mi se pariranje međunarodnih uglednih autora i domaćih autora, što nama diže vrednost”.

Iz recenzije Globusa

„Globus hystericus” je klinički naziv za bolest u narodnu poznatu kao knedla u grlu – iz sintagmatike naslova, zbirka Katarine Sarić se grana u dva pravca, prvi je, individualni, ženski jer od pomenute bolesti uglavnom oboljevaju žene a drugi globalni koji se odnosi na majku zemlju, globus koji se podjednako histerično okreće i izbacuje sav represivno progutan sadržaj. U vrijeme kataklizmi i tektonskih poremećaja, frustracije, otuđenosti i izolacije, zbirka Katarine Sarić se našla u hijatusu između obije ose.“ – iz recenzije Mr Natalije Đaletić, Podgorica

Udruženje „Alia Mundi“ objavilo je novo izdanje, zbirku poezije savremene portugalske književnice Marije do Sameiro Barozo pod naslovom „Telo, mesto izgnanstva“.

Poezija ove višestruko nagrađivane portugalske književnice (i potpredsednice Portugalskog PEN-a) čije su knjige prevedene na brojne svetske jezike, predstavlja svojevrsno putovanje kroz samu bit poezije. Kako je naveo recezent ove knjige Žaokim Montezuma de Karvaljo, pesme iz ove zbirke su „samo telo pesme, one Pesme, iznova napisane i dorađene“, a poetika njihovog autora je pomalo „nadrealistička“, „u svoj razigranosti jezika“ te „kosmički efekat Svega“. Iz tog razloga se ova zbirka poezije Marije do Sameiro Barozo smatra jednim od njenih najuspešnijih poetskih ostvarenja gde su reči, pesničke slike i simboli tako vešto građeni da se čini kao da su satkani od same energije koja pokreće.

U tom smislu, ova zbirka poezije jeste umetnički i duhovni doživljaj svoje vrste. Njoj se mogu prepustiti samo oni koji su spremni da utonu u jedan potpuno drugačiji poetski svet, da dotaknu samu srž jezika. Zbirka poezije „Telo, mesto izgnanstva“ zapravo je traganje za metajezikom, te onim jezikom koji smo zaboravili ili ga zapravo nikada nismo ni iskusili. Svojim pesmama iz pomenute zbirke Barozo postiže jedan viši nivo apstrakcije, koristeći se naizgled nespojivim rečima, metaforama i pesničkim slikama koje stvaraju jedno telo pesme. A ta pesma je “mesto izgnanstva”, mesto u koje bežimo usled okrutnosti ili pak banalnosti ovozemaljskog sveta.

Naslovne korice knjige krasi umetnički rad srpskog umetnika Bojana Jevtića „Road to Success“. Publikovanje ove knjige pomogao je portugalski Institut Kamoiš u saradnji sa Upravom za knjigu, arhiv i biblioteke.

Održana promocija knjige „50 godina filmskog hita u Srpskoj kinematografiji 1969-2019” Marine Fafulić Milosavljević na festivalu Slobodna zona

Ponedeljak, 9. novembar, Jugoslovenska kinoteka

 Promocija knjige Marine Fafulić Milosavljević „50 godina filmskog hita u Srpskoj kinematografiji 1969-2019”, koju je objavio Filmski centar Srbije, održana je sinoć, 9. novembra u Jugoslovenskoj kinoteci. Na promociji, koja je deo pratećeg programa festivala Slobodna zona, pored autorke, govorili su dr docent Maja Vukadinović i reditelj i scenarista Saša Radojević, a razgovor je vodio Miroljub Stojanović, urednik izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije.

Govoreći o strukturi i konceptu knjige, autorka Marina Fafulić Milosavljević je rekla: „Oduvek me je fascinirao fenomen filmskog hita. To je uticalo da i svoj magistarski rad koncipiram na tu temu, koju sam, ovom knjigom, želela da proširim obuhvatajući što više domaćih filmskih hitova. Volela bih da sam mogla da uključim i naslove iz ranijeg doba, ali su tek od 1969. godine postojali zvanični i precizni podaci koje je objavljivao nekadašnji Institut za film (danas Filmski centar Srbije). Zahvaljujući razumevanju Filmskog centra Srbije, knjiga nije koncipirana samo na prvi gledan film, kao što je slučaj za anglosaksonsko govorno područje, nego obuhvata najgledanije domaće filmove za koje se ispostavilo da istovremeno imaju izuzetne umetničke kvalitete, uz oscilacije i izuzetke.“

Docent na Fakultetu savremenih umetnosti dr Maja Vukadinović osvrnula se na glavne vrednosti knjige: „Imam utisak da filmskom izdavaštvu kod nas nedostaju ovakve knjige, pre svega one koje su u vezi sa filmskom kinematografijom i istorijskim fenomenima, pošto se o filmskim stvaraocima i autorima već dosta pisalo. Ova knjiga je sveobuhvatna i detaljna i nije namenjena samo ljudima koji se teorijski bave istorijom filma i proučavanjem filmologije, već mislim da će biti zanimljiva svim filmofilima, onima koje interesuju film, njegova istorija, ali i produkcija jer je ovo sveobuhvatno štivo.“

Reditelj i scenarista Saša Radojević istakao je značaj ove knjige između ostalog i zbog toga što precizno ukazuje na dominantne koje su preovlađivale u domaćem filmu tog doba: „Knjiga prikazuje brze promene koje postoje u srpskoj kinematografiji, a koje ukazuju na njeno veliko bogatstvo. U tom smislu je ova knjiga veoma dragocena, jer bez obzira što obuhvata period od 50 godina, kroz analizu hitova možemo da detektujemo pet – šest dominanti koje su postojale u tom periodu – od dominacije „partizanskog filma“, do afirmacije domaćih reditelja koji su došli iz filmskih škola – sa Praške akademije i Fakulteta dramskih umetnosti iz Beogradu, a čiji su filmovi bili gledani i cenjeni. Zatim novokomponovane srpske filmske komedije, pa sve do perioda u kojem su filmovi imali poziciju izuzetnog komercijalnog uspeha i bili artistički intrigantni.“

Кnjiga „50 godina filmskog hita u Srpskoj kinematografiji 1969-2019”, u izdanju Filmskog centra Srbije, zanimljiva je kako za filmofile, tako i za one koji se filmom bave praktično/umetnički ili teorijski, jer fenomen domaćeg filmskog hita analizira najpre sa teorijskog aspekta – kroz definiciju i nastanak filmskog hita, istorijski razvoj produkcije hitova i odlike savremene produkcije, a potom i sa onog praktičnog i mnogo zanimljivijeg, kroz konkretne primere. U ovoj knjizi, mnogi će moći da pronađu proverene informacije o svojim omiljenim domaćim filmovima kao što su osnovni podaci o filmu, osvojene nagrade i kratka analiza filma. Takođe, hronološki pregled produkcije najvećih domaćih hitova nudi i obilje informacija koje su relevantne za razvoj domaće proizvodnje igranih filmova.

Marina Fafulić Milosavljević diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2002. godine na Katedri za FTV produkciju u roku i sa prosekom studija 10, što je, uz bogat praktičan rad na fakultetu, dovelo do dobijanja nagrade studenta generacije FDU i studenta generacije Univerziteta umetnosti u Beogradu. Specijalističke studije iz oglašavanja pri Rektoratu Univerziteta umetnosti sa uspehom okončala 2005. i stekla zvanje Specijaliste u oglašavanju (advertajzingu), a postdiplomske studije na Fakultetu dramskih umetnosti – smer Produkcija dramskih umetnosti i medija 2010. odbranom magistarske teze Filmski hit kao produkciona i estetska kategorija u savremenoj srpskoj kinematografiji. Od 2016. godine je na doktorskim naučnim studijama pri Fakultetu dramskih umetnosti i radi na doktorskoj tezi Promene i protivrečnosti produkcije istorijskog filma u srpskoj kinematografiji 1911 – 2012. Od marta 2006. godine je zaposlena je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu najpre kao stručni saradnik, a od aprila 2016. kao viši umetnički saradnik. U toku studija i po diplomiranju ostvarila raznovrsnu i vrlo dinamičnu praksu kako na filmu tako i u ostalim oblastima kinematografije i televizijske delatnosti. Pored toga što se trudi da bude uspešna poslovno, ponosna je mama prvaka Bogdana (7) i znatiželjne Tare (2).

Bojan Savić Ostojić: NIŠTA NIJE NIČIJE (Kontrast, 2020)

Objavljen „Tamaritski Divan“ Federika Garsije Lorke

Udruženje za promociju kulturne raznolikosti „Alia Mundi“ objavilo je zbirku poezije „Tamaritski Divan“, španskog pesnika Federika Garsije Lorke. Naslov knjige je inspirisan pojmom Kula Tamarit koja predstavlja deo Stare kule Santa Pole, a koja se nalazi u istoimenom primorskom gradu, na jugu Španije. Smeštena je nasred vode i deo je nacionalnog parka „Solane Santa Pole“. Tamarit je i naziv poseda čiji je vlasnik bila jedna porodica u Granadi. Kula Tamarit, izgrađena je u XVI veku i predstavljala je utvrđenje koje je napravio kralj Filip II kako bi se odbranio od napada pirata i Mavara.

Zbirka poezije „Tamaritski Divan“ poslednje je napisano i posthumno objavljeno delo velikana španske književnosti  Federika Garsije Lorke. On se ovim svojim poslednjim delom vratio svojim andaluzijskim korenima. Već se u samom naslovu nazire orijentalni uticaj, preciznije rečeno, mavarsko nasleđe koje u jasnim naznakama pripoveda istoriju islamske Španije. Pojam divan (persijska reč u značenju knjiga) u orijentalnim književnostima vezuje se za zbirku pesama koju čine razne poetske forme među kojima se ističu kasida i gazel. Najveći pesnici orijentalne (persijske, turske, arapske, urdu…) poezije pisali su Divane, a neki od njih spadaju u bisere, ne samo istočnjačke, već i svetske poezije. Ugledajući se na njih, Lorka je napisao svoj Divan koji se sastoji od 12 gazela i 9 kasida. Najlepši i najčuveniji lirski gazeli, s ljubavnim motivom kao dominantnim, izašli su iz pera persijskog pesnika Hafiza čiji je uticaj jasno vidljiv u Lorkinom delu. Lorka se, naime, divio, kako Hafizu, tako i arabo-andaluzijskim pesnicima koji su stvarali u okviru španske književnosti.

Lorka je „Tamaritski Divan“ počeo da piše 1931. godine, a dovršio ga neposredno pre smrti, u leto 1936. godine, tako da je delo posthumno objavljeno 1941. godine. Gotovo je neverovatno kako ovi stihovi, napisani nešto pre njegove smrti, imaju prizvuk predskazanja, što njihovom tvorcu daje neku mističku dimenziju i duhovnu uzvišenost svojstvenu velikim dušama i umovima visokog stepena samosvesti. 

Knjigu je sa španskog prevela Ana Stjelja, koja je i autor predgovora, dok je za vrlo nadahnuti pogovor zaslužan književnik Milosav Buca Mirković.

Објављен је енглески превод романа Пада Авала Биљане Јовановић.

У прилогу је одломак овог превода.

Avala Is Falling

Author: Biljana Jovanović

Translator: John K. Cox

CEU Press in Budapest

Publication date: 2020

http://ceupress.com/book/avala-falling

Pokrenuta je „Mala dramska biblioteka“ Teatra &TD! Prvi autor Branko Ružić!

Unatoč krizi izazvanoj epidemijom (pandemijom) i nedavnom potresu koji je pogodio Zagreb, objavljena je knjiga Branka Ružića Donor i druge drame iz novopokrenute Male dramske bibliotekeu izdanju Studentskoga centra u Zagrebu, Teatra &TD. Knjiga sadrži tri kazališna teksta, pored naslovnog Donora koji je svoju uspješnu  praizvedbu imao u Engleskoj, a hrvatsku premijeru je trebao imati u travnju 2020. u Teatru &TD u režiji Nine Kleflin s Dijanom Vidušin i Sašom Anočićem u glavnim ulogama, tu je drama „Bolje sutra“ svojedobno praizvedena u HNK Split, te do sada neizvođeni tekst „Stipe“.

Urednički savjet biblioteke Davor Šišmanović, Mate Matišić i Miro Gavran do kraja kalendarske godine najavljuju i objavljivanje zbornika najmlađih pisaca, studenata dramaturgije na zagrebačkoj ADU, te knjige drama suvremenog njemačkog autora Sebastiana Seidela, čija je predstava Hamlet za svakoga od prošle godine na repertoaru Teatra &TD.“ Izvršna urednica knjige je Danijela Andrijašević Wittine, a grafička urednica Ida Glujić.

Мнемосина – онлајн библиотека Српског књижевног друштва

Српско књижевно друштво је покренуло онлајн библиотеку која садржи дела чланова удружења. Назив библотеке је Мнемосина.

Налази се на линку: http://www.skd.rs/mnemosina-onlajn-biblioteka/

У библиотеци су, својим остварењима, тренутно заступљени: Тања Крагујевић, Стеван Тонтић, Живорад Недељковић, Сава Дамјанов, Маја Херман Секулић, Зоран Живковић, Мирољуб Тодоровић, Даница Вукићевић, Драган Бошковић, Никола Живановић, Оливера Недељковић, Саша Обрадовић, Бојан Васић, Надија Реброња, Љиљана Малетин Војводић, Иван Антић, Данијела Јовановић, Драшко Милетић, Берислав Благојевић, Драгољуб Б. Ђорђевић, Иван Деспотовић, Ненад Трајковић.

Ово је почетак. Фонд Мнемосине – онлајн библиотеке Српског књижевног друштва – ће бити све богатитији.

Уживајте у читању: http://www.skd.rs/mnemosina-onlajn-biblioteka

Objavljena zbirka kratkih priča koje su izabrane na trećem konkursu Biber

Sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da je objavljena zbirka kratkih priča koje su izabrane na trećem konkursu Biber.

Treći konkurs Biber raspisan je u siječnju/januaru 2019. godine. Na konkurs je stiglo 464 priče na albanskom, makedonskom, bosanskom, hrvatskom, crnogorskom ili srpskom jeziku. U žiriju su bili Rumena Bužarovska, Lejla Kalamujić i Shkelzen Maliqi.

Prvu nagradu dobila je priča Glava, Monike Herceg, drugu nagradu dobila je priča Lito, Ante Storića, a treću nagradu priča Mačetom ćeš me, mačetom ću te, Tamare Kovačević. U zbirci su i priče autora/ki: Abida Jarića, Afrima Demirija, Aide Šečić Nezirević, Anete Petruševske, Bese Kalaje, Bojana Todorovića, Bojane Babić, Dimitrija Bukvića, Dragane Ranđelović, Ernada Osmića, Gabrijela Delića, Gordane Stojanoske, Imera Topanice, Isidore Petrović, Luize Bouharaouae, Manje Veličkovske, Maria Merdžana, Milane Gajović, Nikole Petrovića, Slađane Nine Perković, Stefana Slavkovića i Tihane Gambiraže.

Zbirku sa 25 izabranih priča možete preuzeti u pdf formatu na sledećem linku:

Objavljeno reizdanje putopisa „Pisma iz Misira“ Jelene J. Dimitrijević

povodom jubileja – 90 godina od prvog izdanja

      Udruženje za promociju kulturne raznolikosti „Alia Mundi“, u svojoj ediciji „Riznica“, objavilo je reizdanje putopisa „Pisma iz Misira“ srpske književnice Jelene J. Dimitrijević (1862-1945). Knjiga je objavljena povodom jubileja – 90 godina od prvog izdanja. Urednik i priređivač ovog reizdanja je dr Ana Stjelja koja je doktorirala na temu života i stvaralaštva Jelene J. Dimitrijević.

      Kratki putopis pod naslovom „Pisma iz Misira“ koji je Jelena J. Dimitrijević objavila 1929. godine u Beogradu, nastao je tri godine nakon što je srpska književnica putovala u Egipat. Ona je 6. maja 1929. godine na poziv Narodnog Universiteta u Beogradu održala predavanje na temu svog boravka u “Misiru”, što je zapravo samo potvrda da je ovaj putopis, baš kao i putopis „Pisma iz Indije“ (koji je objavljen samo godinu dana ranije), poslužio kao edukativni materijal, i preporuka za čitanje, kako studentima, tako i profesorima tadašnjeg univerziteta u Beogradu.

      Jelena J. Dimitrijević je u Egiptu boravila 1926. godine, da bi nekoliko godina kasnije, u formi pisama, sažela sve svoje utiske o “zemlji faraona”, prezentovala ih u okviru svog predavanja, a potom ih i publikovala. Iako se radi o publikaciji nevelikog obima, ipak, zahvaljujući Jeleninoj intelektualnoj radoznalosti, putničkom avanturizmu i književnoj umešnosti, „Pisma iz Misira“ donose niz zanimljivosti o

običajima i kulturi Egipta koje i danas mogu da se čitaju sa nesmanjenom pažnjom. Ono što posebno vredi naglasiti jeste da je ovo jedno od retkih dela Jelene J. Dimitrijević u kome ona u svoj fokus ne stavlja ženu, već je suočena sa osobitom lepotom i koloritom Misira i starog, a uvek mladog Nila, zabeležila svoje “susrete”sa višemilenijumskom tradicijom Egipta.

      Kratki putopis iz Egipta pod naslovom „Pisma iz Misira“ čine dva pisma, sedmo i dvanaesto pismo, koja su zapravo predstavljala uvod u mnogo obimniji i ozbiljniji putopisni poduhvat koji će kulminirati 1940. godine objavljivanjem putopisa „Sedam mora i tri okeana. Putem oko sveta“, što je svakako najznačajniji putopis Jelene J. Dimitrijević. Treba napomenuti da su odlomci iz ove publikacije iz 1929. godine objavljeni u dva navrata nakon smrti autorke, i to u književnim časopisima „Bagdala“ (god. 54, br. 491, Kruševac, 2012, str. 10-15) i „Enheduana“ (god. 1, br. 2, Beograd, 2019, str. 65-79).

       O knjizi „Pisma iz Misira“ pisala je slavistkinja Magdalena Koh u svom radu pod naslovom „Modernističke i postmodernističke reprezentacije egipatske stvarnosti u srpskoj književnosti 20. veka (Jelena Dimitrijević – Jovan Dučić– Isidora Bjelica)“ objavljenog 2007. godine u okviru zbornika radova Međunarodnog slavističkog centra, i Danijela Stefanović u svom radu pod naslovom „Pisma iz Misira Jelene J. Dimitrijević – zaboravljen antropološko-istorijski ogled“ objavljenom 2009. godine u okviru zbornika radova „Antički svet, evropska i srpska nauka“.

       Cilj izdavanje ove, obimom nevelike publikacije Jelene J. Dimitrijević jeste davanje doprinosa reizdanju svih dela koje je autorka objavila za života.