Knjige i E-knjige

Održana promocija knjige „50 godina filmskog hita u Srpskoj kinematografiji 1969-2019” Marine Fafulić Milosavljević na festivalu Slobodna zona

Ponedeljak, 9. novembar, Jugoslovenska kinoteka

 Promocija knjige Marine Fafulić Milosavljević „50 godina filmskog hita u Srpskoj kinematografiji 1969-2019”, koju je objavio Filmski centar Srbije, održana je sinoć, 9. novembra u Jugoslovenskoj kinoteci. Na promociji, koja je deo pratećeg programa festivala Slobodna zona, pored autorke, govorili su dr docent Maja Vukadinović i reditelj i scenarista Saša Radojević, a razgovor je vodio Miroljub Stojanović, urednik izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije.

 

Govoreći o strukturi i konceptu knjige, autorka Marina Fafulić Milosavljević je rekla: „Oduvek me je fascinirao fenomen filmskog hita. To je uticalo da i svoj magistarski rad koncipiram na tu temu, koju sam, ovom knjigom, želela da proširim obuhvatajući što više domaćih filmskih hitova. Volela bih da sam mogla da uključim i naslove iz ranijeg doba, ali su tek od 1969. godine postojali zvanični i precizni podaci koje je objavljivao nekadašnji Institut za film (danas Filmski centar Srbije). Zahvaljujući razumevanju Filmskog centra Srbije, knjiga nije koncipirana samo na prvi gledan film, kao što je slučaj za anglosaksonsko govorno područje, nego obuhvata najgledanije domaće filmove za koje se ispostavilo da istovremeno imaju izuzetne umetničke kvalitete, uz oscilacije i izuzetke.“

Docent na Fakultetu savremenih umetnosti dr Maja Vukadinović osvrnula se na glavne vrednosti knjige: „Imam utisak da filmskom izdavaštvu kod nas nedostaju ovakve knjige, pre svega one koje su u vezi sa filmskom kinematografijom i istorijskim fenomenima, pošto se o filmskim stvaraocima i autorima već dosta pisalo. Ova knjiga je sveobuhvatna i detaljna i nije namenjena samo ljudima koji se teorijski bave istorijom filma i proučavanjem filmologije, već mislim da će biti zanimljiva svim filmofilima, onima koje interesuju film, njegova istorija, ali i produkcija jer je ovo sveobuhvatno štivo.“

Reditelj i scenarista Saša Radojević istakao je značaj ove knjige između ostalog i zbog toga što precizno ukazuje na dominantne koje su preovlađivale u domaćem filmu tog doba: „Knjiga prikazuje brze promene koje postoje u srpskoj kinematografiji, a koje ukazuju na njeno veliko bogatstvo. U tom smislu je ova knjiga veoma dragocena, jer bez obzira što obuhvata period od 50 godina, kroz analizu hitova možemo da detektujemo pet – šest dominanti koje su postojale u tom periodu – od dominacije „partizanskog filma“, do afirmacije domaćih reditelja koji su došli iz filmskih škola – sa Praške akademije i Fakulteta dramskih umetnosti iz Beogradu, a čiji su filmovi bili gledani i cenjeni. Zatim novokomponovane srpske filmske komedije, pa sve do perioda u kojem su filmovi imali poziciju izuzetnog komercijalnog uspeha i bili artistički intrigantni.“

Кnjiga „50 godina filmskog hita u Srpskoj kinematografiji 1969-2019”, u izdanju Filmskog centra Srbije, zanimljiva je kako za filmofile, tako i za one koji se filmom bave praktično/umetnički ili teorijski, jer fenomen domaćeg filmskog hita analizira najpre sa teorijskog aspekta – kroz definiciju i nastanak filmskog hita, istorijski razvoj produkcije hitova i odlike savremene produkcije, a potom i sa onog praktičnog i mnogo zanimljivijeg, kroz konkretne primere. U ovoj knjizi, mnogi će moći da pronađu proverene informacije o svojim omiljenim domaćim filmovima kao što su osnovni podaci o filmu, osvojene nagrade i kratka analiza filma. Takođe, hronološki pregled produkcije najvećih domaćih hitova nudi i obilje informacija koje su relevantne za razvoj domaće proizvodnje igranih filmova.

Marina Fafulić Milosavljević diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2002. godine na Katedri za FTV produkciju u roku i sa prosekom studija 10, što je, uz bogat praktičan rad na fakultetu, dovelo do dobijanja nagrade studenta generacije FDU i studenta generacije Univerziteta umetnosti u Beogradu. Specijalističke studije iz oglašavanja pri Rektoratu Univerziteta umetnosti sa uspehom okončala 2005. i stekla zvanje Specijaliste u oglašavanju (advertajzingu), a postdiplomske studije na Fakultetu dramskih umetnosti – smer Produkcija dramskih umetnosti i medija 2010. odbranom magistarske teze Filmski hit kao produkciona i estetska kategorija u savremenoj srpskoj kinematografiji. Od 2016. godine je na doktorskim naučnim studijama pri Fakultetu dramskih umetnosti i radi na doktorskoj tezi Promene i protivrečnosti produkcije istorijskog filma u srpskoj kinematografiji 1911 – 2012. Od marta 2006. godine je zaposlena je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu najpre kao stručni saradnik, a od aprila 2016. kao viši umetnički saradnik. U toku studija i po diplomiranju ostvarila raznovrsnu i vrlo dinamičnu praksu kako na filmu tako i u ostalim oblastima kinematografije i televizijske delatnosti. Pored toga što se trudi da bude uspešna poslovno, ponosna je mama prvaka Bogdana (7) i znatiželjne Tare (2).

Bojan Savić Ostojić: NIŠTA NIJE NIČIJE (Kontrast, 2020)

Objavljen „Tamaritski Divan“ Federika Garsije Lorke

Udruženje za promociju kulturne raznolikosti „Alia Mundi“ objavilo je zbirku poezije „Tamaritski Divan“, španskog pesnika Federika Garsije Lorke. Naslov knjige je inspirisan pojmom Kula Tamarit koja predstavlja deo Stare kule Santa Pole, a koja se nalazi u istoimenom primorskom gradu, na jugu Španije. Smeštena je nasred vode i deo je nacionalnog parka „Solane Santa Pole“. Tamarit je i naziv poseda čiji je vlasnik bila jedna porodica u Granadi. Kula Tamarit, izgrađena je u XVI veku i predstavljala je utvrđenje koje je napravio kralj Filip II kako bi se odbranio od napada pirata i Mavara.

Zbirka poezije „Tamaritski Divan“ poslednje je napisano i posthumno objavljeno delo velikana španske književnosti  Federika Garsije Lorke. On se ovim svojim poslednjim delom vratio svojim andaluzijskim korenima. Već se u samom naslovu nazire orijentalni uticaj, preciznije rečeno, mavarsko nasleđe koje u jasnim naznakama pripoveda istoriju islamske Španije. Pojam divan (persijska reč u značenju knjiga) u orijentalnim književnostima vezuje se za zbirku pesama koju čine razne poetske forme među kojima se ističu kasida i gazel. Najveći pesnici orijentalne (persijske, turske, arapske, urdu…) poezije pisali su Divane, a neki od njih spadaju u bisere, ne samo istočnjačke, već i svetske poezije. Ugledajući se na njih, Lorka je napisao svoj Divan koji se sastoji od 12 gazela i 9 kasida. Najlepši i najčuveniji lirski gazeli, s ljubavnim motivom kao dominantnim, izašli su iz pera persijskog pesnika Hafiza čiji je uticaj jasno vidljiv u Lorkinom delu. Lorka se, naime, divio, kako Hafizu, tako i arabo-andaluzijskim pesnicima koji su stvarali u okviru španske književnosti.

Lorka je „Tamaritski Divan“ počeo da piše 1931. godine, a dovršio ga neposredno pre smrti, u leto 1936. godine, tako da je delo posthumno objavljeno 1941. godine. Gotovo je neverovatno kako ovi stihovi, napisani nešto pre njegove smrti, imaju prizvuk predskazanja, što njihovom tvorcu daje neku mističku dimenziju i duhovnu uzvišenost svojstvenu velikim dušama i umovima visokog stepena samosvesti. 

Knjigu je sa španskog prevela Ana Stjelja, koja je i autor predgovora, dok je za vrlo nadahnuti pogovor zaslužan književnik Milosav Buca Mirković.

Објављен је енглески превод романа Пада Авала Биљане Јовановић.

У прилогу је одломак овог превода.

Avala Is Falling

Author: Biljana Jovanović

Translator: John K. Cox

CEU Press in Budapest

Publication date: 2020

http://ceupress.com/book/avala-falling

Pokrenuta je „Mala dramska biblioteka“ Teatra &TD! Prvi autor Branko Ružić!

Unatoč krizi izazvanoj epidemijom (pandemijom) i nedavnom potresu koji je pogodio Zagreb, objavljena je knjiga Branka Ružića Donor i druge drame iz novopokrenute Male dramske bibliotekeu izdanju Studentskoga centra u Zagrebu, Teatra &TD. Knjiga sadrži tri kazališna teksta, pored naslovnog Donora koji je svoju uspješnu  praizvedbu imao u Engleskoj, a hrvatsku premijeru je trebao imati u travnju 2020. u Teatru &TD u režiji Nine Kleflin s Dijanom Vidušin i Sašom Anočićem u glavnim ulogama, tu je drama „Bolje sutra“ svojedobno praizvedena u HNK Split, te do sada neizvođeni tekst „Stipe“.

Urednički savjet biblioteke Davor Šišmanović, Mate Matišić i Miro Gavran do kraja kalendarske godine najavljuju i objavljivanje zbornika najmlađih pisaca, studenata dramaturgije na zagrebačkoj ADU, te knjige drama suvremenog njemačkog autora Sebastiana Seidela, čija je predstava Hamlet za svakoga od prošle godine na repertoaru Teatra &TD.“ Izvršna urednica knjige je Danijela Andrijašević Wittine, a grafička urednica Ida Glujić.

Мнемосина – онлајн библиотека Српског књижевног друштва

Српско књижевно друштво је покренуло онлајн библиотеку која садржи дела чланова удружења. Назив библотеке је Мнемосина.

Налази се на линку: http://www.skd.rs/mnemosina-onlajn-biblioteka/

У библиотеци су, својим остварењима, тренутно заступљени: Тања Крагујевић, Стеван Тонтић, Живорад Недељковић, Сава Дамјанов, Маја Херман Секулић, Зоран Живковић, Мирољуб Тодоровић, Даница Вукићевић, Драган Бошковић, Никола Живановић, Оливера Недељковић, Саша Обрадовић, Бојан Васић, Надија Реброња, Љиљана Малетин Војводић, Иван Антић, Данијела Јовановић, Драшко Милетић, Берислав Благојевић, Драгољуб Б. Ђорђевић, Иван Деспотовић, Ненад Трајковић.

Ово је почетак. Фонд Мнемосине – онлајн библиотеке Српског књижевног друштва – ће бити све богатитији.

Уживајте у читању: http://www.skd.rs/mnemosina-onlajn-biblioteka

Objavljena zbirka kratkih priča koje su izabrane na trećem konkursu Biber

Sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da je objavljena zbirka kratkih priča koje su izabrane na trećem konkursu Biber.

Treći konkurs Biber raspisan je u siječnju/januaru 2019. godine. Na konkurs je stiglo 464 priče na albanskom, makedonskom, bosanskom, hrvatskom, crnogorskom ili srpskom jeziku. U žiriju su bili Rumena Bužarovska, Lejla Kalamujić i Shkelzen Maliqi.

Prvu nagradu dobila je priča Glava, Monike Herceg, drugu nagradu dobila je priča Lito, Ante Storića, a treću nagradu priča Mačetom ćeš me, mačetom ću te, Tamare Kovačević. U zbirci su i priče autora/ki: Abida Jarića, Afrima Demirija, Aide Šečić Nezirević, Anete Petruševske, Bese Kalaje, Bojana Todorovića, Bojane Babić, Dimitrija Bukvića, Dragane Ranđelović, Ernada Osmića, Gabrijela Delića, Gordane Stojanoske, Imera Topanice, Isidore Petrović, Luize Bouharaouae, Manje Veličkovske, Maria Merdžana, Milane Gajović, Nikole Petrovića, Slađane Nine Perković, Stefana Slavkovića i Tihane Gambiraže.

Zbirku sa 25 izabranih priča možete preuzeti u pdf formatu na sledećem linku:

Objavljeno reizdanje putopisa „Pisma iz Misira“ Jelene J. Dimitrijević

povodom jubileja – 90 godina od prvog izdanja

      Udruženje za promociju kulturne raznolikosti „Alia Mundi“, u svojoj ediciji „Riznica“, objavilo je reizdanje putopisa „Pisma iz Misira“ srpske književnice Jelene J. Dimitrijević (1862-1945). Knjiga je objavljena povodom jubileja – 90 godina od prvog izdanja. Urednik i priređivač ovog reizdanja je dr Ana Stjelja koja je doktorirala na temu života i stvaralaštva Jelene J. Dimitrijević.

      Kratki putopis pod naslovom „Pisma iz Misira“ koji je Jelena J. Dimitrijević objavila 1929. godine u Beogradu, nastao je tri godine nakon što je srpska književnica putovala u Egipat. Ona je 6. maja 1929. godine na poziv Narodnog Universiteta u Beogradu održala predavanje na temu svog boravka u “Misiru”, što je zapravo samo potvrda da je ovaj putopis, baš kao i putopis „Pisma iz Indije“ (koji je objavljen samo godinu dana ranije), poslužio kao edukativni materijal, i preporuka za čitanje, kako studentima, tako i profesorima tadašnjeg univerziteta u Beogradu.

      Jelena J. Dimitrijević je u Egiptu boravila 1926. godine, da bi nekoliko godina kasnije, u formi pisama, sažela sve svoje utiske o “zemlji faraona”, prezentovala ih u okviru svog predavanja, a potom ih i publikovala. Iako se radi o publikaciji nevelikog obima, ipak, zahvaljujući Jeleninoj intelektualnoj radoznalosti, putničkom avanturizmu i književnoj umešnosti, „Pisma iz Misira“ donose niz zanimljivosti o

običajima i kulturi Egipta koje i danas mogu da se čitaju sa nesmanjenom pažnjom. Ono što posebno vredi naglasiti jeste da je ovo jedno od retkih dela Jelene J. Dimitrijević u kome ona u svoj fokus ne stavlja ženu, već je suočena sa osobitom lepotom i koloritom Misira i starog, a uvek mladog Nila, zabeležila svoje “susrete”sa višemilenijumskom tradicijom Egipta.

      Kratki putopis iz Egipta pod naslovom „Pisma iz Misira“ čine dva pisma, sedmo i dvanaesto pismo, koja su zapravo predstavljala uvod u mnogo obimniji i ozbiljniji putopisni poduhvat koji će kulminirati 1940. godine objavljivanjem putopisa „Sedam mora i tri okeana. Putem oko sveta“, što je svakako najznačajniji putopis Jelene J. Dimitrijević. Treba napomenuti da su odlomci iz ove publikacije iz 1929. godine objavljeni u dva navrata nakon smrti autorke, i to u književnim časopisima „Bagdala“ (god. 54, br. 491, Kruševac, 2012, str. 10-15) i „Enheduana“ (god. 1, br. 2, Beograd, 2019, str. 65-79).

       O knjizi „Pisma iz Misira“ pisala je slavistkinja Magdalena Koh u svom radu pod naslovom „Modernističke i postmodernističke reprezentacije egipatske stvarnosti u srpskoj književnosti 20. veka (Jelena Dimitrijević – Jovan Dučić– Isidora Bjelica)“ objavljenog 2007. godine u okviru zbornika radova Međunarodnog slavističkog centra, i Danijela Stefanović u svom radu pod naslovom „Pisma iz Misira Jelene J. Dimitrijević – zaboravljen antropološko-istorijski ogled“ objavljenom 2009. godine u okviru zbornika radova „Antički svet, evropska i srpska nauka“.

       Cilj izdavanje ove, obimom nevelike publikacije Jelene J. Dimitrijević jeste davanje doprinosa reizdanju svih dela koje je autorka objavila za života.

Bojan Savić Ostojić • PRSKALICA ― Dom kulture Studentski grad, 2019

Nova knjiga poezije Bojana Savića Ostojića, PRSKALICA, biće predstavljena na beogradskom Sajmu knjiga u sredu, 23. oktobra (Sala „Vasko Popa“, 19 časova). Na predstavljanju će govoriti Bojan Marković i autor. Program moderira Tamara Mitrović, urednica književnog programa u Domu kulture Studentski grad. 

Bojan Savić Ostojić
PRSKALICA
izdavač: Dom kulture Studentski grad, oktobar 2019
https://www.dksg.rs
edicija SVOJA STRUJA

Roman Kovš
Novi roman Peđe Ristića predstavlja slavan povratak tradicionalnom žanru istorijskog romana u kome će uživati i čitalačka publika i kritika. Hronotop upotpunjuje vredan antikvitet iz vremena sutona Carske Rusije – glamurozna srebrna činija – kovš koja putuje Evropom tokom XX veka – ilustrujući naš slovenski fatalizam, sklon ekstremima, megalomaniji i krajnostima, ali protkan emocijama i toplinom. U ime sto godina ruske emigracije ovaj roman i vredna umetnina koja je i lik ovog dela podsećaju da su vrednost i cena promenljive kategorije

Peđa Ristić je rođen u Beogradu 1953. gde je diplomirao
na Elektrotehničkom fakultetu. Radio je kao IT analitičar, konsultant, direktor i marketing stručnjak
u Srbiji, Čehoslovačkoj, Austriji, Rusiji, Engleskoj i Americi pre nego što se konačno 2002. naselio
u Bazelu u Švajcarskoj gde je bio na poziciji IT menadžera u farmaceutskoj firmi Hofman la Roš.
Još kao mlad, imao je širok dijapazon interesovanja
i pored osnovne struke, bavio se komponovanjem,
pisanjem pesama, organizacijom zabavnih događaja,
glumom i pevanjem.
Sedamdesetih je komponovao
hit kompoziciju „Goro moja” sa grupom „Zajedno” i
druge šlagere kao i mjuzikl „Slobodanka” na studentske
teme.
Pevao je u Ateljeu 212 u rok-operi „Isus
Hristos Superstar” i sastavio muziku za dva omladinska sleta početkom osamdesetih.
Otišavši iz Jugoslavije oko njenog raspada, objavio
je autobiografski roman „Pijanino u blatu” (Prometej,
1998.) o intelektualcima koji masovno napuštaju
domovinu. Krajem 2017. objavio je svoj drugi
roman „Srećan čovek” (Čigoja, 2017) o makedonskim
Jevrejinu koji jakom, pozitivnom voljom i veselom
prirodom uspeva da pregrmi nedaće XX veka. U
leto 2018. objavio je zbirku pesama „Gitara u snegu”
2019. se očekuju audio verzija kao i nemačko i
englesko izdanje romana „Srećan čovek”.
Peđa svira gitaru i peva, nekoliko godina je vodio
akustičarski trio „3 Lafa”. Izdao je nekoliko muzičkih
diskova. Od leta 2016. je u penziji i za sebe kaže
da je pisac sa punim radnim vremenom; piše nove
romane u Bazelu, Beogradu i Herceg Novom. Peđa
ima suprugu Smilju i sina Boru.
Više o svemu, na www.pedjaristic.com

U izdanju Udruženja za promociju kulturne raznolikosti „Alia Mundi“ upravo je objavljena dečja knjiga „Ajša u Zemlji Snova“ čiji je autor Ana Stjelja. Knjigu čini sedam priča koje nas vode u zanimljivu avanturu šestogodišnje devojčice po imenu Ajša. Priče iz ove knjige su inspirisane pričama iz Hiljadu i jedne noći, te tako ova čuvena zbirka istočnjačkih narodnih priča postaje okosnica uzbudljivog putešestvija do Zemlje Snova u koju će glavnu junakinju knjige povesti dečak po imenu Aladin, i to na letećem ćilimu. Knjiga „Ajša u Zemlji Snova“ odiše tradicionalnim, arapskim duhom i upoznaje nas sa jednim nama tako dalekim, a opet poznatim, egzotičnim svetom. Ono što ova knjiga poručuje deci jeste da maštaju, da budu radoznala jer nikada ne znaju kuda će ih put odvesti, odnosno koja će im se želja ispuniti ili san biti ostvaren. Knjiga takođe nastoji da podseti čitaoce na prave vrednosti kao što su zdrava i srećna porodica, bezbrižno detinjstvo, vera u ljude i mir kome svi težimo.
Ono što ovu knjigu čini posebnom jeste činjenica da je objavljena kao dvojezično izdanje, na srpskom i arapskom jeziku što će omogućiti da se napravi most između dva naroda, dva jezika i dve kulture, čime Udruženje „Alia Mundi“ slavi raznolikost i pospešuje međusobno upoznavanje kultura i negovanje tolerancije.
Za prevod knjige na arapski jezik zaslužan je eminentni prevodilac iz Sirije (koji živi u Norveškoj) Muhamed Habib (Mohammad Habeeb), dok je za originalne i maštovite ilustracije koje su knjizi udahnule sasvim novi život zaslužna  Hajam Safuat (Hayam Safwat) iz Aleksandrije. Osvrt na knjigu dala je dr Nina Abdul Razak (Nina Abdul Razzak), libanska književnica i profesorka univerziteta koja živi i radi u Bahreinu, a koja je o knjizi zabeležila: „Izvrsno napisana knjiga. Priče su jasne, sažete i čudesne. One takođe imaju moć da zagolicaju maštu čitaoca, a to je ono u čemu deca posebno uživaju. Priče  odišu tradicionalnim arapskim duhom i čine da se prisetimo vremena i prostora kada je vladao mir, stabilnost i sve ono za čime sada žudimo. U pogledu stila, priče su ispričane na jedan fini, vešt način, uz mnoštvo opisa. Detalji su na mestu, prate razvojnu nit priče tako da čine da priče teku glatko, a da likovi i radnja ostanu dosledni glavnoj zamisli priče“.