Knjige – nove knjige, promocije…

UN Women objavila zbirku bajki autora iz Evrope i Centralne Azije

https://anastjelja.wixsite.com/anastjelja/single-post/bajka-ane-stjelje-zastupljena-u-knjizi-awakening-not-sleeping-u-izdanju-organizacije-un-women

https://interactive.unwomen.org/eca/fairytales/en/index.html

Knjiga se može čitati na OVOM linku.

Reči&Note Peđe Ristića

Reči&Note su omaž i sećanje na neka bolja vremena, ali i najava, poput kakve mantre, kao u kompoziciji Peđe Ristića da Bolje vreme će doći.  Od druge polovine novembra 2021. godine knjigu možete kupiti u knjižarama Roman i Vulkan ili preko Kreativne radionice Balkan.
  Ako ste željno iščekivali multimedijalno delo, želje će vam ovim biti ispunjene. Multitalentovan stvaralac, Peđa Ristić, ostvario je ono što mnogima nije uspelo. Ovim kolažom u knjizi „Reči&Note“ objedinio je sva tri književna roda: poeziju, prozu i dramu, samo nešto drugačijim redosledom. Pored toga sadržaj ove knjge se može čitati, ali se jedan deo može i slušati, kao i domra muzika u izvođenju ovog stvaraoca.  
Biser ove zbirke je višečlani, neobičan koloplet četiri priče o taocima koje čine: „Vupi“, „Lapot“, „Hospis“ i „Dobrica“. Ne postoji jedinstven okvir poput onog u „Dekameronu“, već okosnicu, okvir, predstavlja sâm motiv žrtve i taoca i drugačije poimanje u različitim vremenima i kulturama ovih pojmova. Iako su različiti razlozi zbog kojih se likovi u ovim pričama žrtvuju (bolestan pas / bolesna supruga / bolesna majka / bolesno dete) i dovode sebe u pozicije talaca, nažalost, tim putem ne stižu do nagdrade i iskupljenja.
Ali, nije to jedini kvalitet ove moderne proze Peđe Ristića, već samo jedan u nizu zbog kojeg ćete rado čitati ova dela. Inovativnost i širinu talenta ovog pisca ilustruju alternativni i otvoreni završeci ovih priča (više varijanti), pa je čitaocu aktivno učešće, razmatranje i prosuđivanje ostalo otvoreno.(Iz recenzije Marine Đenadič)
„San o Boki“ je dramski tekst nastao iz muzike. Zapjevanost nad Herceg Novim i nad životom raspisala je partituru likova, scena, prizora i dijaloga koji su se ukomponovali u tekst za mjuzikl „San o Boki“. Glavni lik ove priče je muzika i mali hotelski orkestar koji je izvodi. Svi ostali su samo likovi koji plešu po terasi života.  Posebna dragocjenost ove drmaske „partiture“ je radost življenja koju muzika donosi sama po sebi, ali koja izvire i iz srušenih snova kroz priču koja neuhvatljivo prkosi i širi vedrinu. Predrag Ristić je pisac koji muziku pretače u riječi i slike. Radost življenja, nepresušna energija, nemir, šmek i raspjevanost su njegove lične osobine koje su mu se „otele“ i ispunile ovaj libreto do posljednje pore. Vraćajući se u period između dva rata Ristić nas dovodi zapravo do onog vječitog i sveprisutnog „Sve je bila muzika …“
(Iz recencije Petra Pejakovića)

Tvrditi da stihovi pesama sami po sebi imaju manje književne vrednosti od poezije, ili da ih je lakše stvarati, da su manje vredni u kulturnom ili ljudskom smislu, pa stoga nikako ne zaslužuju naziv „poezije“ ‒ takvo uverenje je odavno zastarelo. S druge strane, želja da se svaki otpevani tekst smatra literaturom odražava neke nesrećne i uporne pristrasnosti koje su štetne i za poeziju i za pesmu. Poezija je samostalna umetnost, dok je tekst samo jedan faktor u pesmi. Melodija (jednako važna kao i lirika, ako ne i više), harmonični izbori, ritam, aranžman, kvalitet pevačevog glasa, vrednost snimka čine teksturu muzičke umetnosti.
Postoje još neke važne razlike. Reči u pesmi se odvijaju u kontekstu tišine, dok su stihovi u kontekstu mnogih namernih muzičkih informacija, bez kojih tekstovi obično ne funkcionišu isto tako, upravo zato što su namerno tako osmišljeni. Uslovi tog „okruženja“ utiču na konstrukciju reči (refren i ponavljanje stihova) ukazuju na glavne razlike između poezijr i lirike pesama. Još nešto: tekstovima pesama potrebni su muzika, glas i izvođenje da bi im dali istinski život….
(Iz recenzije Petra Pece Popovića)

Prva promocija multimedijalnog dela Reči&Note (šest pripovedaka, mjuzikl „San o Boki“, prevodi pop i rok poznatih hitova) Peđe Ristića biće održana u Beogradu:U petak, 19. 11. 2021. u 18h u Barwood-u, Rajićeva 12Za reči o delu biće zaduženi: glumica Rada Đurićin, novinar i rok hroničar i kritičar Peca Popović (preko web-a), reditelj Petar Pejaković (preko web-a), autor Peđa Ristić, urednica Marina ĐenadićA za muziku Peđa Ristić i gosti iznenađenja.Bolje vreme će doći!QR potvrda o izvršenoj vakcinaciji obavezna!
Druga promocija multimedijalnog dela Reči&Note (šest pripovedaka, mjuzikl „San o Boki“, prevodi pop i rok poznatih hitova) Peđe Ristića biće održana u Nišu:U subotu, 27. 11. 2021. u 18h u Deli centru, Davidova 2, NišZa reči o delu biće zaduženi: novinar i rok hroničar i kritičar Peca Popović (preko web-a), reditelj Petar Pejaković (preko web-a),autor Peđa Ristić, urednica Marina Đenadić, odlomke iz dela Nenad JanjićA za muziku Peđa Ristić i gosti iznenađenja.Bolje vreme će doći!QR potvrda o izvršenoj vakcinaciji obavezna!Dobro došli

Održana promocija nove knjige Dragana Jovićevića „Nacija, žanr” u izdanju Filmskog centra Srbije

U sredu, 13. oktobra u Jugoslovenskoj kinoteci, održana je promocija nove knjige o filmu Dragana Jovićevića „Nacija, žanr”, u izdanju Filmskog centra Srbije. O knjizi su, uz autora, govorili Miroljub Stojanović, urednik izdanja i filmski kritičar, Saša Radojević, filmski teoretičar, scenarista i reditelj, i Mladen Đorđević, filmski reditelj.

Dragan Jovićević, autor knjige, na promociji je rekao: „Živimo u zemlji koja je tokom ove novije istorije nekoliko puta promenila svoja odličja. Tokom tih godina ona ne samo da je menjala granice, već je menjala i svoja imena, a postoji i teza da, sa rađanjem jedne nove države i nacije, zapravo nastaje i nova umetnost. Mene je interesovalo šta se desilo na planu filma i koliko je nacionalni film tu dobio na aktuelnosti“.

O temi žanra u srpskom filmu, Jovićević je istakao: „Kada pričamo o filmu, uvek je vrlo diskutabilno i teško definisati žanr. Međutim, primetio sam da na početku 21. veka, nakon svih tih turbulentnih devedesetih godina, filmovi u Srbiji na neki način prevazilaze te granice žanrova i brišu ih u potpunosti. Zapravo, mnogi autori vrlo često ono što je tema filma proglašavaju žanrom za sebe. Krenuo sam prvo od definisanja toga šta su žanrovi kakve ih znamo – šta bi bila komedija, horor, fantastika, muzički film, melodrama, a zatim šta se zapravo desilo kada su se razne nacionalne traume, koje su stigle malo kasnije na naplatu i stižu nam još uvek, prevele u umetnost filma”.

Miroljub Stojanović, urednik izdanja i filmski kritičar, o Jovićevićevom delu je rekao: „Ova knjiga je hrabra, promišljena, pametna, provokativna, divno napisana, ali uz sve to je i knjiga koja je po metodičnosti i sistematičnosti vrlo retka u srpskom pisanju o filmu. Ovo je prva knjiga koja pokazuje da žanrovsko pitanje nije do kraja rešeno. To je jedno živo i pulsirajuće pitanje s kojim nikad nismo dovoljno raščistili, niti su jednom zauvek zasnovane nove teorijske smernice. Ono što knjiga nudi kao jednu od zanimljivih problemskih ravni jeste koliko je moguće, u duhu pravdanja naslova, danas govoriti o sinonimnosti, o identifikaciji između nacije i žanra. Da li postoje drugi nacionalni modeli i parametri koji su upotrebljivi i koji su ekvivalenti, i najzad koliko nas ovo sve zanima u situaciji kada je, poslednjih nekoliko godina, Filmski centar Srbije vrlo istrajno i vrlo sistemski insistirao na nečemu što se zove nacionalna tema“.

Saša Radojević, filmski teoretičar, scenarista i reditelj, na promociji je izneo svoja zapažanja o knjizi i njenoj temi: „Vrlo je inspirativno ono što je Dragan Jovićević pomenuo vezano za pojam evropskog filma, koji je neka vrsta fronta napravljenog kao otklon od američkog žanrovskog filma. A zapravo je to veštačka konstrukcija. Jovićević vrlo tačno navodi u knjizi da, zapravo, sve te kinematografije zavise od nacionalnih filmskih centara i fondova. Mi imamo novu zemlju koja postoji 15 godina kao samostalna država, i u toj zemlji se stvara nešto što je identitet nacije i države, a naravno sa tim tokom ide i nešto što je vezano za identitet srpskog filma kao zasebnog žanra. Otvoren je put da može da se razmišlja o tome, a  zaključci šta je srpski film kao žanr su tek pred nama i treba se iskristališu“.

Mladen Đorđević, filmski reditelj, o svom doživljaju knjige je rekao: “Meni je period u poslednjih tridesetak godina delovao jako haotično dok nisam pročitao ovu knjigu. Stvarno nisam mogao da vidim koji su to pravci i smernice, nije mi bilo lako. Kad sam pročitao ovu knjigu video sam da tu ipak postoji neki sistem. Mislim da je značaj ove knjige pre svega u tome što je pokazala koje su to tendencije u savremenom srpskom filmu, a posebno mi je drago što je ovo prva knjiga u kojoj je moj opus vrlo ozbiljno proučen od početka do kraja, od kratkih filmova do dugometražnih“.

U novoj knjizi, Jovićević donosi pregled razvoja filmskih žanrova u Srbiji, posebno u 21. veku, kada su se mnoge nacionalne teme prelile u umetnost filma. Da li je sa nastankom nove države, nastao i novi filmski žanr u Srbiji i, ako jeste, kako je on izgledao i koja bi bila njegova pravila – ključna je teza ove knjige, obrađena kroz pet poglavlja: „Recepcije žanra“, „Mapiranje žanrova novog srpskog filma“, „Formiranje nacionalnog žanra“, „Žanrovska stremljenja u novom srpskom filmu“ i „Ogledi o nacionalnom žanru“. Knjiga „Nacija, žanr“ nastala je kao proširenje i dorada doktorske disertacije „Žanrovska istorizacija i teorijsko-žanrovska problematizacija: srpski film od 1999. do 2009. godine“, koju je Dragan Jovićević odbranio 2016. na Fakultetu dramskih umetnosti, pod mentorstvom Nevene Daković.

Dragan Jovićević je nezavisni novinar sa dugogodišnjim iskustvom, pisac, muzički teoretičar, filmski kritičar i autor. Magistrirao je i doktorirao teoriju filma i medija na Fakultetu dramskih umetnosti, a diplomirao je i na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Objavio je nekoliko knjiga o filmu: „Krugovi i kletve“ (2010) i „Izgubljeni svetovi srpskog filma fantastike“ (sa Jovanom Ristićem, 2014) oba u izdanju Filmskog centra Srbije, zatim roman „Poslednja kap“ (Admiral Books, 2016), brojne kratke priče, eseje i naučne radove iz oblasti filma i kulture. Urednik je kulturne rubrike u nedeljniku NIN. Sarađuje s brojnim domaćim filmskim festivalima (Festival srpskog filma fantastike, FEST, Beldoks…). Autor je nekoliko scenarija, reklamnih spotova i kratkometražnih filmova, poput video-rada „Legenda o Cunamiju: Film kao moda“, prikazanog na Međunarodnoj nedelji dizajna 2014. godine, kao i hibridnog dugometražnog dokumentarnog filma „Topli film“ (u produkciji) i kratkometražnog stop-trik filma „Roksanda“ (u produkciji). Osnivač je Udruženja “Greifer”, koje okuplja umetnike različitih oblasti, sa ciljem unapređenja i razvoja nezavisnih umetničkih formi. Živi u Beogradu, od pisanja i filmova.

Петак, 15. октобар 2021 у 19 часова
Велика сала Библиотеке
Промоција књиге „Микец и друге ђачке причеˮ у сарадњи са Удружењем „ИрмосˮУчествују: аутор Владимир Илић, Марко СтојановићВодитељ: Тијана Бежанић–
Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“
Синђелићева 24, 32000 Чачак

Promocija nove knjige Dragana Jovićevića “Nacija, žanr” u izdanju Filmskog centra Srbije

Nova knjiga o filmu Dragana Jovićevića “Nacija, žanr”, u izdanju Filmskog centra Srbije, biće promovisana u sredu 13. oktobra u 18 sati u Jugoslovenskoj kinoteci (Uzun Mirkova 1). O knjizi će govoriti Mladen Đorđević, filmski reditelj, Saša Radojević, filmski teoretičar, scenarista i reditelj, Miroljub Stojanović, urednik izdanja i filmski kritičar, i Dragan Jovićević, autor knjige.

U novoj knjizi, Jovićević donosi pregled razvoja filmskih žanrova u Srbiji, posebno u 21. veku, kada su se mnoge nacionalne teme prelile u umetnost filma. Da li je sa nastankom nove države, nastao i novi filmski žanr u Srbiji i, ako jeste, kako je on izgledao i koja bi bila njegova pravila – ključna je teza ove knjige, obrađena kroz pet poglavlja: „Recepcije žanra“, „Mapiranje žanrova novog srpskog filma“, „Formiranje nacionalnog žanra“, „Žanrovska stremljenja u novom srpskom filmu“ i „Ogledi o nacionalnom žanru“. Knjiga „Nacija, žanr“ nastala je kao proširenje i dorada doktorske disertacije „Žanrovska istorizacija i teorijsko-žanrovska problematizacija: srpski film od 1999. do 2009. godine“, koju je Dragan Jovićević odbranio 2016. na Fakultetu dramskih umetnosti, pod mentorstvom Nevene Daković.

O knjizi su rekli:

“U pažljivom vođenju čitaoca kroz istoriju srpskog filma poslednjih dvadesetak godina, autor se opredeljuje za popularni, često korišćeni ali u lokalnom kontekstu uvek dobrodošao žanrovski pristup. Predstavljajući osnovne elemente teorije žanra, problematiku teorijskog definisanja, te prepoznavanja od publike i kritičara podjednako, Jovićević odlazi korak dalje uspostavljajući sopstvenu klasifikaciju dodavanjem novoodređenih žanrova nastalih radom i upisom turbulentnih zbivanja nacionalne istorije i utiskivanjem mena teorije nacije u filmske tekstove.”

dr Nevena Daković, red. prof. MAE, Кatedra za teoriju i istoriju, FDU

“Draganova knjiga mi je otvorila oči svojom beskrajnom dobronamernošću prema predmetu svog interesovanja. Ovoliki rad uložen je u pokušaj da se sistematizuju grupe nekih čestica koje vođene uglavnom logaritmima političkog i društvenog haosa plutaju u vakuumu vremena u kome su ovi filmovi nastajali. U tom smislu, Draganov poduhvat je od onih koje treba smatrati delima od nacionalnog značaja. On daje nadu svakome da će kad-tad njegov uradak naći svoje mesto u nekoj vrsti klasifikacije, da će mu se naći neki smisao i mesto u istoriji umetnosti. To je veoma plemenit podstrek – snimajte filmove, ko peva zlo ne misli, svaki rad je dobrodošao.”

Milutin Petrović, filmski režiser

“Prva velika kritičarska rekapitulacija žanrovskih izdanaka srpskog filma od raspada SFRJ, istovremeno je i model kritičarskog ponašanja: Dragan Jovićević pleni širinom zahvata, oštroumnošću svojih opservacija, ali i beskompromisnošću u izricanju sudova. Neće proći dugo vremena, a knjiga Nacija, žanr postaće obavezna lektira za sve žanrovske sledbenike, ali i osporavatelje.”

Miroljub Stojanović, urednik izdavačke delatnosti i filmski kritičar

O autoru:

Dragan Jovićević je nezavisni novinar sa dugogodišnjim iskustvom, pisac, muzički teoretičar, filmski kritičar i autor. Magistrirao je i doktorirao teoriju filma i medija na Fakultetu dramskih umetnosti, a diplomirao je i na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Objavio je nekoliko knjiga o filmu: „Krugovi i kletve“ (2010) i „Izgubljeni svetovi srpskog filma fantastike“ (sa Jovanom Ristićem, 2014) oba u izdanju Filmskog centra Srbije, zatim roman „Poslednja kap“ (Admiral Books, 2016), brojne kratke priče, eseje i naučne radove iz oblasti filma i kulture. Urednik je kulturne rubrike u nedeljniku NIN. Sarađuje s brojnim domaćim filmskim festivalima (Festival srpskog filma fantastike, FEST, Beldoks…). Autor je nekoliko scenarija, reklamnih spotova i kratkometražnih filmova, poput video-rada „Legenda o Cunamiju: Film kao moda“, prikazanog na Međunarodnoj nedelji dizajna 2014. godine, kao i hibridnog dugometražnog dokumentarnog filma „Topli film“ (u produkciji) i kratkometražnog stop-trik filma „Roksanda“ (u produkciji). Osnivač je Udruženja “Greifer”, koje okuplja umetnike različitih oblasti, sa ciljem unapređenja i razvoja nezavisnih umetničkih formi. Živi u Beogradu, od pisanja i filmova.

Predstavljen zbornik NONUMENT u okviru Letnje filmske škole Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA

U utorak, 21. septembra u Galeriji Artget Kulturnog centra Beograda, predstavljen je zbornik NONUMENT, koji je nastao kao rezultat višegodišnjeg istraživanja sudbine i budućnosti širokog spektra ugroženih, zanemarenih, a nekada slavljenih zgrada, stilova i građevina. NONUMENT osvetljava mnoge od najžešćih rasprava u oblastima arhitekture i konzervacije, ali i političkih i kulturnih tokova koje ih oblikuju. O ovom izdanju govorili su Miloš Kosec, urednik izdanja, Danica Sretenović i Ljubica Slavković, autorke tekstova u knjizi, a moderatorka je bila Danica Jovović Prodanović.

Miloš Kosec, urednik izdanja, na predstavljanju u Galeriji Artget je rekao: “Jedan od najvažnijih ciljeva projekta Nonument je da shvatimo da svaka pojedinačna zgrada, kompleks, svaki javni prostor kojim smo se bavili, a koji još uvek nije uništen, ima interesantan, vredan i smislen život ovde i sada, takođe. Možda nije profitabilan ili društveno prepoznat, ali život postoji, ponekad u mnogo raznovrsnijim formama, u okvirima onoga što nam izgleda kao nedovoljno iskorišćen prostor”

Danica Sretenović, arhitekta i kustoskinja koja radi u Ljubljani, osvrnula se na značaj ove publikacije: “Pre svega, projekat Nonument je nešto potpuno novo i jako bitno za definiciju prostora u kome mi živimo. Sama reč Nonument nije ranije bila nigde prisutna, a opisuje neke objekte koji su zapravo u stanju ruševine ili su zaboravljeni, ali su i dalje jako moćni u sećanju samih ljudi ili imaju veliku arhitektonsku vrednost. Zapravo, postoji neka napetost i kontrast između njihovog stanja danas i toga što su oni značili. Svako od nas ko je učestvovao u projektu, a to su različiti profili stvaralaca, istraživača, akademika iz šest država, imao je svoj pristup i svi smo odgovarali na pitanje zašto je nešto Nonument”.

Ljubica Slavković, arhitekta i urbanistkinja, o ovom izdanju je rekla: „Nonument je igra otkrivanja. Upravo u toj igri reči, u neodređenosti pojma koji nam nešto nagoveštava ali ne definiše, koji nas poziva da promislimo na šta se odnosi, a ne nudi nam eksplicitna značenja, otkrivam potencijal za sve ono što se dešava na daljim stranicama ove knjige i svuda tamo dokle ona seže.Nonument je poziv na promišljanje, na ponovno tumačenje, otkrivanje potencijala i značenja postojećih izgrađenih struktura, i uopšte, arhitekture i urbanizma kao tekstova kulture, društva, i svih veza koje su u njih utkane”

Zbornik NONUMENT (Ljubljana, MoTA-Museum of Transitory Art, 2020) podeljen je u četiri poglavlja: Refleksije, Studije slučaja, Indeks nonumenata, i Vizuelni eseji. Ovo izdanje okuplja niz teorijskih i na praksi zasnovanih uvida u neologizam nonument i sa njim povezana pitanja arhitektonskog sećanja, negacije, napuštanja i ruiniranja. Izraz nonument opisuje arhitekturu, javne prostore i spomenike koji su prošli proces transformacije unutar kojeg su stekli novo značenje. Nonumenti su skriveni, napušteni, neželjeni ili na drugi način zaboravljeni izgrađeni prostori, koji su nekada imali snažnu simboličku vrednost, a danas imaju potencijal da se prenamene, povrate i ponovo upotrebe.

Predstavljanje zbornika odigralo se u okviru Letnje filmske škole, koju od 17. do 26. septembra u Kulturnom centru Beograda organizuje Beogradska internacionalna nedelja arhitekture – BINA. Ova desetodnevna filmska radionica u okviru evropskog projekta The Future Architecture Platform nosi naziv „Kad bi ovi zidovi govorili/If These Walls Could Talk” i posvećena JE zgradi Doma štampe. BINA organizuje Letnju filmsku školu u saradnji sa Računarskim fakultetom iz Beograda Festivalom arhitekture iz Kopenhagena (CAFx), MAXXI muzejem iz Rima i Trijenalom arhitekture iz Osla (OAT)

Objavljen e-zbornik priča „I bi priča” / “And There Was Story”

Udruženje „Alia Mundi” objavilo je elektronski zbornik priča od šest reči povodom jubileja ‒ 60 godina od smrti Ernesta Hemingveja.

Na dan Hemingvejeve smrti 2. jula, Udruženje „Alia Mundi” i elektronski književni časopis „Enheduana” raspisali su konkurs za e-zbornik priča od šest reči u čast jubileja američkog nobelovca Ernesta Hemingveja. Poznato je da je ovaj nobelovac začetnik najkraće prozne forme na svetu. Jednom prilikom, Hemingvej je prihvatio izazov da napiše najtužniju priču u samo šest reči i ta priča je glasila: „Na prodaju: bebine cipelice, nikada nošene.”

Konkurs koji je simbolično završen 21. jula, na dan rođenja Ernesta Hemingveja, pobudio je interesovanje autora iz celog sveta.  U zborniku je zastupljeno 119 autora iz: Srbije, Hrvatske, BiH (Republike Srpske), Crne Gore, Slovenije, Grčke, Engleske, Irske, Švedske, Izraela, Amerike, Egipta, Saudijske Arabije, Bahreina, Mjanmara, Indonezije, Filipina, Indije, Nepala, Tadžikistana, Bangladeša, Kine, Azerbejdžana, Meksika, Albanije, Italije, Portugala, Francuske, Nigerije, SAD, Kanade i Australije.

Uredništvo u sastavu: Ana Stjelja, predsednica Udruženja „Alia Mundi” i glavna urednica elektronskog književnog časopisa „Enheduana”, Marija Juračić, urednica portala „Očaravanje” i elektronskog časopisa „Diskurs” i Jasmina Hanjalić, urednica književnog bloga „Jasminin književni kutak” zahvaljuje se svim autorima na učešću u konkursu i doprinosu zborniku koji, osim obeležavanja jubileja – 60 godina od smrti Ernesta Hemingveja ima za cilj da prikaže književnu umešnost autora u veoma kratkoj proznoj književnoj formi, ali i da poveže autore iz različitih zemalja i iz raznolikih kultura, što je ujedno i jedna od ideja vodilja izdavača ovog elektronskog zbornika, Udruženja „Alia Mundi” za promociju kulturne raznolikosti. Upravo su iz tog razloga priče autora iz regiona prevedene na engleski jezik, dok su priče stranih autora date u prevodu na srpski jezik.

Prema rečima Marije Juračić, jedne od urednica zbornika „…autori su mesto i vreme zbivanja svojih priča vešto postavili u kontekst kolektivnog pamćenja mnogih generacija, u opštepoznate sudbine naroda u koje se uklapa sudbina mnogih pojedinaca. Zato njihove priče ne deluju fragmentarno pa ih doživljavamo dovršenima. Priče su to o sudbini čoveka koje se ponavljaju u svim vremenima, priče koje će se ponavljati i dalje.” Ovaj zbornik je, prema mišljenju tri urednice, iznedrio prave hemingvejske bisere, kada je u pitanju najkraća prozna forma, odnosno priča od šest reči, a to su priče Isaka Koena (Isaac Cohen) iz Izraela Bosonogi čovek prekrio je ceo svet i Branka Ječmenice iz Srbije  Bacio je nož. Neko vrisnu. Aplauz. Osim pomenutih priča, zbornik je doneo pregršt vrlo kvalitetnih i zanimljivih radova i pokazao umešnost autora da svoje pripovedanje sažmu u samo šest reči, što je svojevrsni izazov koji ima kako književni, tako i filozofski značaj (o čemu svedoči izvrsna priča egipatskog književnika Ašrafa Abul Jazida (Ashraf Aboul-Yazid) Popeh se brzo žaleći izgubljene puteve napisana kao Ich Form priča filozofskog sadržaja s kojim svaki čovek može da se identifikuje i da se zapita: „Šta je moje stope usmerilo baš u tom životnompravcu? Kakav bi bio moj život da sam krenuo drugim putem?”

Korice e-zbornika „I bi priča” / “And There Was Story” krasi kolaž „Hemingvej” čiji je autor Ljiljana Stjelja.

Zbornik se može čitati OVDE.

Održana promocija knjige Pisci u bioskopu: Književna istorija naših filmskih doživljaja” Slobodana Šijana na Festivalu evropskog filma Palić

Četvrtog dana Festivala evropskog filma Palić, 20. jula, na Velikoj terasi na Paliću održana je promocija knjige „Pisci u bioskopu: Književna istorija naših filmskih doživljaja” Slobodana Šijana, u izdanju Filmskog centra Srbije. Ova antologija donosi izbor tekstova u kojima naši i regionalni pisci, neretko iz veoma lične perspektive, pišu o fenomenu filma.

Slobodan Šijan, naš proslavljeni reditelj i autor antologije, na promociji je govorio o nastanku knjige: „Ta knjiga je sazrevala u meni i tražila svoju formu takoreći decenijama, otkad sam prvi put pročitao „Mrtvi ugao” Aleksandra Tišme i ostao na neki način fasciniran otkrićem da se o filmu može tako pisati. U toj noveli jedan depresivni mladi čovek u posleratnom dobu uđe u bioskop i gleda neki američki film, a Tišma ulazi u minucioznu analizu svih detalja njegovog doživljaja tog filma. To je meni bilo jako uzbudljivo. Onda sam počeo, kad čitam zbirke pripovedaka, da gledam ima li još nešto slično. Vremenom se toga prilično nakupilo. U jednom trenutku sam pomislio da bi bilo dobro napraviti antologiju takvih tekstova, jer je to nešto drugo od filmske kritike i eseja. To je prozno svedočenje o životu filma kod nas, i o našem doživljavanju filma”.

U knjizi se nalaze tekstovi Ive Andrića, Branislava Nušića, Stanislava Vinavera, Rastka Petrovića, Boška Tokina, Miloša Crnjanskog, Bogdana Tirnanića, Aleksandra Petrovića, Danila Kiša, Dubravke Ugrešić i drugih. Na gotovo 500 stranica, antologija „Pisci u bioskopu“ sadrži pripovetke, odlomake iz romana, dnevničkih ili memoarskih zapisa, novinske članke i druge tekstove u kome pisci, novinari i filmski stvaraoci, iz različitih uglova, daju svoje viđenje sedme umetnosti od njenih početaka pa sve do danas.

Slobodan Šijan je govorio o utisku koji su na njega ostavili pisci zastupljeni u antologiji: „Ne radi se toliko o samom viđenju filma, nego o njihovom svedočenju, o snažnom prisustvu i delovanju filma na formiranje njihove ličnosti i svih nas. To je suština. Svedočanstvo o značaju filma za čitav jedan vek, koji možemo nazvati i vekom filma. Meni su najznačajniji bili oni književni tekstovi koji su se najdublje posvetili tome. Tu svakako mislim na „Panoramu” Andrića ili na roman „Senke na zidu” Radoslava Petkovića. Naravno, tu je i Tišma”.

Slobodan Šijan je govorio i o istorijskim razdobljima zastupljenim u antologiji. „Ja sam je izdelio na određene karakteristične periode – pre filma, otkrovenje filma, pa avangarda. To je značajan period, jer je film među intelektualcima bio najpre prihvaćen od strane avangardnih umetnika. Oni su verovali u novo doba posle Prvog svetskog rata i pridavali su veliki značaj toj novoj umetnosti. Posle toga dolazi do supremacije ton filma, čak i zabavnog filma, ali je zanimljivo da sam nalazio tekstove koji su opisivali šta se dešavalo sa bioskopima i sa filmom i tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Zatim je tu i savremena generacija pisaca kod koje je film najprisutniji, ne toliko kao senzacija koliko kao neizbežno svakodnevno iskustvo. Moja knjiga pokriva period negde do raspada Jugoslavije, zajedno sa svedočenjima dnevničkog i proznog tipa o tom raspadu”.  

Doajen domaće kinematografije, koji je i sam bio laureat nagrade „Aleksandar Lifka” na 23. Festivalu evropskog filma Palić,  prokomentarisao je značaj ove manifestacije: „Mislim da je festival sebi obezbedio značajno mesto na evropskoj festivalskoj sceni, naročito južnoevropskoj. Ima dobar koncept i što se tiče nagrada. Dopada mi se pariranje međunarodnih uglednih autora i domaćih autora, što nama diže vrednost”.

Iz recenzije Globusa

„Globus hystericus” je klinički naziv za bolest u narodnu poznatu kao knedla u grlu – iz sintagmatike naslova, zbirka Katarine Sarić se grana u dva pravca, prvi je, individualni, ženski jer od pomenute bolesti uglavnom oboljevaju žene a drugi globalni koji se odnosi na majku zemlju, globus koji se podjednako histerično okreće i izbacuje sav represivno progutan sadržaj. U vrijeme kataklizmi i tektonskih poremećaja, frustracije, otuđenosti i izolacije, zbirka Katarine Sarić se našla u hijatusu između obije ose.“ – iz recenzije Mr Natalije Đaletić, Podgorica

Udruženje „Alia Mundi“ objavilo je novo izdanje, zbirku poezije savremene portugalske književnice Marije do Sameiro Barozo pod naslovom „Telo, mesto izgnanstva“.

Poezija ove višestruko nagrađivane portugalske književnice (i potpredsednice Portugalskog PEN-a) čije su knjige prevedene na brojne svetske jezike, predstavlja svojevrsno putovanje kroz samu bit poezije. Kako je naveo recezent ove knjige Žaokim Montezuma de Karvaljo, pesme iz ove zbirke su „samo telo pesme, one Pesme, iznova napisane i dorađene“, a poetika njihovog autora je pomalo „nadrealistička“, „u svoj razigranosti jezika“ te „kosmički efekat Svega“. Iz tog razloga se ova zbirka poezije Marije do Sameiro Barozo smatra jednim od njenih najuspešnijih poetskih ostvarenja gde su reči, pesničke slike i simboli tako vešto građeni da se čini kao da su satkani od same energije koja pokreće.

U tom smislu, ova zbirka poezije jeste umetnički i duhovni doživljaj svoje vrste. Njoj se mogu prepustiti samo oni koji su spremni da utonu u jedan potpuno drugačiji poetski svet, da dotaknu samu srž jezika. Zbirka poezije „Telo, mesto izgnanstva“ zapravo je traganje za metajezikom, te onim jezikom koji smo zaboravili ili ga zapravo nikada nismo ni iskusili. Svojim pesmama iz pomenute zbirke Barozo postiže jedan viši nivo apstrakcije, koristeći se naizgled nespojivim rečima, metaforama i pesničkim slikama koje stvaraju jedno telo pesme. A ta pesma je “mesto izgnanstva”, mesto u koje bežimo usled okrutnosti ili pak banalnosti ovozemaljskog sveta.

Naslovne korice knjige krasi umetnički rad srpskog umetnika Bojana Jevtića „Road to Success“. Publikovanje ove knjige pomogao je portugalski Institut Kamoiš u saradnji sa Upravom za knjigu, arhiv i biblioteke.

Održana promocija knjige „50 godina filmskog hita u Srpskoj kinematografiji 1969-2019” Marine Fafulić Milosavljević na festivalu Slobodna zona

Ponedeljak, 9. novembar, Jugoslovenska kinoteka

 Promocija knjige Marine Fafulić Milosavljević „50 godina filmskog hita u Srpskoj kinematografiji 1969-2019”, koju je objavio Filmski centar Srbije, održana je sinoć, 9. novembra u Jugoslovenskoj kinoteci. Na promociji, koja je deo pratećeg programa festivala Slobodna zona, pored autorke, govorili su dr docent Maja Vukadinović i reditelj i scenarista Saša Radojević, a razgovor je vodio Miroljub Stojanović, urednik izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije.

Govoreći o strukturi i konceptu knjige, autorka Marina Fafulić Milosavljević je rekla: „Oduvek me je fascinirao fenomen filmskog hita. To je uticalo da i svoj magistarski rad koncipiram na tu temu, koju sam, ovom knjigom, želela da proširim obuhvatajući što više domaćih filmskih hitova. Volela bih da sam mogla da uključim i naslove iz ranijeg doba, ali su tek od 1969. godine postojali zvanični i precizni podaci koje je objavljivao nekadašnji Institut za film (danas Filmski centar Srbije). Zahvaljujući razumevanju Filmskog centra Srbije, knjiga nije koncipirana samo na prvi gledan film, kao što je slučaj za anglosaksonsko govorno područje, nego obuhvata najgledanije domaće filmove za koje se ispostavilo da istovremeno imaju izuzetne umetničke kvalitete, uz oscilacije i izuzetke.“

Docent na Fakultetu savremenih umetnosti dr Maja Vukadinović osvrnula se na glavne vrednosti knjige: „Imam utisak da filmskom izdavaštvu kod nas nedostaju ovakve knjige, pre svega one koje su u vezi sa filmskom kinematografijom i istorijskim fenomenima, pošto se o filmskim stvaraocima i autorima već dosta pisalo. Ova knjiga je sveobuhvatna i detaljna i nije namenjena samo ljudima koji se teorijski bave istorijom filma i proučavanjem filmologije, već mislim da će biti zanimljiva svim filmofilima, onima koje interesuju film, njegova istorija, ali i produkcija jer je ovo sveobuhvatno štivo.“

Reditelj i scenarista Saša Radojević istakao je značaj ove knjige između ostalog i zbog toga što precizno ukazuje na dominantne koje su preovlađivale u domaćem filmu tog doba: „Knjiga prikazuje brze promene koje postoje u srpskoj kinematografiji, a koje ukazuju na njeno veliko bogatstvo. U tom smislu je ova knjiga veoma dragocena, jer bez obzira što obuhvata period od 50 godina, kroz analizu hitova možemo da detektujemo pet – šest dominanti koje su postojale u tom periodu – od dominacije „partizanskog filma“, do afirmacije domaćih reditelja koji su došli iz filmskih škola – sa Praške akademije i Fakulteta dramskih umetnosti iz Beogradu, a čiji su filmovi bili gledani i cenjeni. Zatim novokomponovane srpske filmske komedije, pa sve do perioda u kojem su filmovi imali poziciju izuzetnog komercijalnog uspeha i bili artistički intrigantni.“

Кnjiga „50 godina filmskog hita u Srpskoj kinematografiji 1969-2019”, u izdanju Filmskog centra Srbije, zanimljiva je kako za filmofile, tako i za one koji se filmom bave praktično/umetnički ili teorijski, jer fenomen domaćeg filmskog hita analizira najpre sa teorijskog aspekta – kroz definiciju i nastanak filmskog hita, istorijski razvoj produkcije hitova i odlike savremene produkcije, a potom i sa onog praktičnog i mnogo zanimljivijeg, kroz konkretne primere. U ovoj knjizi, mnogi će moći da pronađu proverene informacije o svojim omiljenim domaćim filmovima kao što su osnovni podaci o filmu, osvojene nagrade i kratka analiza filma. Takođe, hronološki pregled produkcije najvećih domaćih hitova nudi i obilje informacija koje su relevantne za razvoj domaće proizvodnje igranih filmova.

Marina Fafulić Milosavljević diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2002. godine na Katedri za FTV produkciju u roku i sa prosekom studija 10, što je, uz bogat praktičan rad na fakultetu, dovelo do dobijanja nagrade studenta generacije FDU i studenta generacije Univerziteta umetnosti u Beogradu. Specijalističke studije iz oglašavanja pri Rektoratu Univerziteta umetnosti sa uspehom okončala 2005. i stekla zvanje Specijaliste u oglašavanju (advertajzingu), a postdiplomske studije na Fakultetu dramskih umetnosti – smer Produkcija dramskih umetnosti i medija 2010. odbranom magistarske teze Filmski hit kao produkciona i estetska kategorija u savremenoj srpskoj kinematografiji. Od 2016. godine je na doktorskim naučnim studijama pri Fakultetu dramskih umetnosti i radi na doktorskoj tezi Promene i protivrečnosti produkcije istorijskog filma u srpskoj kinematografiji 1911 – 2012. Od marta 2006. godine je zaposlena je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu najpre kao stručni saradnik, a od aprila 2016. kao viši umetnički saradnik. U toku studija i po diplomiranju ostvarila raznovrsnu i vrlo dinamičnu praksu kako na filmu tako i u ostalim oblastima kinematografije i televizijske delatnosti. Pored toga što se trudi da bude uspešna poslovno, ponosna je mama prvaka Bogdana (7) i znatiželjne Tare (2).

Bojan Savić Ostojić: NIŠTA NIJE NIČIJE (Kontrast, 2020)