GRAFOPRODUKT PRIKAZ
SUBOTICA ŽIVKO IVKOVIĆ
2024. PROZAONLINE BEOGRAD
……Tikvicki se pominje i u naslovu Tihomira Mišića, ‘Pola veka popularne muzike u Subotici’ i to kao član grupa Orkani, Faraoni, Komete i Strangers. Autor već u startu naslova ovog romansiranog štiva ističe petoricu mladića iz najsevernijeg srpskog grada kojj su krenuli put Nemačke i to 1966. na već ugovoren nastup onako, više u avanturističkom duhu a što se da primetiti kroz priču njegovu, no sve se dogadjalo kriomice ili ilegalno, te nakon nevidjenih peripetija uspevaju u nameri stizanja na cilj. U delu ‘Početak pre početka’ Tikvicki nam servira svoju listu dvesta najboljih pevača svih vremena, koja je naravno u domenu one subjektivne, kao i svka druga. Po meni je takva jedna nezamisliva bez Frenka Sinatre i to u samom vrhu, koji je, istaći ću i to, slovio za prvog idola tinejdžera u svetu (devojke koje su pratile Frenki boja na turnejama su nazvane Bobbysoxsers), a ovde je na samom dnu liste!!!??? U četrdesetima je primao više od 250.000 pisama od obožavateljki na godišnjem nivou, a tu su i beskonačne turneje bezmalo sve do smrti 1998. godine. Na primeru Frenkija možemo videte koliko su te liste navijački obojene, subjektivne i pristrasnost se odmah da primetiti. Autorov osvrt na pedesete i rocknroll u toj dekadi se može svrstati pod korektan sasvim, uz slovo o Alanu Fridu (umro je 1965) no, nisam našao da se autor pozabavio prvim svetskim rocknroll numerama oko kojih se i dan danas lome koplja, nema saglasja, mada je po lietraturi sve krenulo 1948. kada imamo prvu snimljenu rocknroll numeru ‘ It’s Too Soon To Know’ grupe Oreoles, iako ta nije jedina koju muzikolozi navode… Bilo kako bilo dolazimo i do odeljka naslovljenog sa ‘Pojavio se tvist’ , Chubbyja Checkera, The Champs … , da bi se sasvim nenadano obreli u autorovoj Subotici gde u fokusu imamo njegov autobiografski deo te let za Beč na koncert Stounsa 1967. sa australijskom Easybeats kao predgrupom (prepoznajemo ih po vinilnoj foliji iz Džuboks Magazina, onoj, The Letter. Tako su taj koncert mladići iz Subotice iskoristili i upoznali se sa članovima Kamenja … da bismo na sledećim stranicama imali slovo o ondašnjim radio stanicama sa fokusom na Radio Luxembourgu, Radio Caroline … čije emitovanje smo pratili sve do gubljenja signala….. Zahvaljujući autoru dolazimo do podrobnijih onih, preko potrebnih informacija vezanih za start te, koja je program emitovala sa broda a naziv je preuzet po izvesnoj Caroline M iz Hanovera, godina koja se uzima za start 24časovnog emitovanja je 1964. a podvodi se pod piratsku jer je program emitovan sa broda iz medjunarodnih voda. Luxembourg je slovio za veoma ozbiljnog emitera pop muzike osnovanog 1931. mada su sa emitovanjem programa krenuli dve godine kasnije, dakle 1933. i to na engleskom i francuskom jeziku, u papirima nadjem imena nekoliko voditelja (Terry Lang, Louis Neets iz 1959. te Kid Jansen s kraja šezdesetih. Autor je, nema tu mesta sumnji svoj naslov ‘Subotički odjek svetske bit muzike’ prilagodio jednom almanah obliku ili stilu pisanja, predstavljajući se kao vrstan poznavalac rocknrolla te napisano umnogome podseća na nastavno učilo, školski udžbenik jer je upravo tako koncipirano barem u startu … Izrazi poput skiffle, beat, Quarrymen, British rock, Mersey Beat, Tottenham Sound i pojašnjenja vezana za navedene me samo učvršćuju …. u uverenju tom. O Šedouzima autor piše naširoko i nadugačko, iznoseći detalje ne toliko poznate nam… od prvog mega hita Apache sa kojim zaposedaju čelnu poziciju na GB listama. Sledi storija o najznačajnijoj svetskoj rokenrol grupi, The Beatles su u pitanju naravno, a autor kreće sa klasičnim uvodom iz njihove karijere vezane za Hamburg i Astrid Kirshner te njenoj toj ulozi u povezivanju grupe sa autorom ovog naslova. I sve je kao u brojnim naslovima ili napisima o toj grupi (u posedu sam mislim dvanaest naslova) Džon, Pit Šoton, Bili Smit, Erik Grifits te Rod Dejvis koji su činili tu prvobitnu Quarrymen postavu iz 1956. U lietraturi koju posedujem stoji da je debi nastup ovog sastava zabeležen 15. juna 1956. a što ovde nisam našao, izuzev da je Astrid načinila prve grupne fotke sa nastupa u klubovima Indra, Casbah, Star Club . Nesporno je da u ovom naslovu Tikvickog dolazimo do onih podataka koje nećemo naći u domaćoj literaturi, no, autor je svoj stil pisanja podredio onom ‘me and only me’ stilu ili načinu a što umnogome pada u oči, no to na koncu ne utiče ne znam koliko na napisano i bitno ono u naslovu, a što je najbitnije, mada mnogi ne padaju na detalje koji izlaze iz konteksta rokenrola. Naravno, ima reči i o domaćim Bitlsima (The Best Beat – The Beatles Tribute Band) koje samslušao više puta, te podatak da su čak četrnaest puta nastupali u Liverpulu u prostorima onim gde su svirali originalni ….. Potom stižemo i do Stounsa te prežvakanog hiljadu puta onog da su naziv grupe preuzeli po stvari Muddyja Watersa (radi se o ‘Rolling Stone’ iz 1950.)…. te dalje autor iznosi malo ili nimalo poznate detalje iz karijere im vezane za žuto poglavlje, delove iz privatnih života članova pomenute. Mislim, koga je briga sa kim se zabavljala Palembergova i Fejtfulova, dajte nam više redova o tome kako su nastale pojedine numere, inspiraciju za brojne naslove, te bi tako autor zavredeo visoku ocenu. Imamo i redove posvećene Hendrixu, najznačajnijem svetskom rnr gitaristi (naravno da ima i oniih koi osporavju takvu tvrdnju). Autor je registrovao poslednji Hendriksov nastup na nemačkom festival Love & Peace na ostrvu Fehmarn u Baltičkom moru 6. septembra 1970. da bi samo dve sedmice kasnije (18. septembra) umro u Londonu. E sad, tu treba odati ipriznanje autoru, jer u literaturi uglavnom stoji da je njegov poslednji nastup održan 31. avgusta na ostrvu Vajt. Tikvicki se uglavnom držao svojih izvora i proživljenog mu, te otuda naslov ima značajnu težinu, a što ga izvlači iz grupacije onih BG i NS novinara koji su bogom dani te se samo njihova računa! U kontekstu o Jimiju se dotiče i njegove indijanske krvi jer je majka Lusil iz plemena Čeroki (Cherokee) Indijanaca, te da je po tome više Amer negoli Afrotaj… tu je i ono što nisam zapazio u redovima iza, zaokružena storija o nastanku Hey Joe (Bili Roberts) stvari koja je doživela brojne verzije, ali je hendriksova progutala sve. Refleksija svetske pop (rock) scene se prilično osetila i u Subotici’ a tu je tvrdnja autora da su od domaćih sastava u inostranstvu samo Strendžers iz njegovog grada imali zapaženiji uspeh. Tu su i Roboti zagrebački naravno, no, nema pomena o Siluetama koje su takodje svirale po klubovima u Austriji i Nemačkoj, Zapadnom Berlinu …te kao predgrupa The Troggs…..niški Rubinsi sviraju u bugarskoom gradu Perniku 1965. bili su dočekani kao Biltsi. Elipse sviraju u Sofiji 1967. Kameleoni u Milanu, Korni Grupa u Parizu uz turneju po Poljskoj I na festival u holandskom Ševeningenu…. Bis Bez I Bezimeni iz Skoplja su u Bugarskoj takodje …. Imamo čak I nekoliko fotografija autora sa poznati ličnostima iz sveta rocknrolla. Mada znam da nije jedini, pa tako moj drugar iz Skoplja Vasja Ivanovski ima tih nebrojeno, sa Leonom Hendriksom, Džimijevim bratom, B.B. Kingom, Ienom Akermanom iz grupe Focus….ali se ne eksponira previše…. Nekolicina nas zna za to. Subotička scena kreće sa grupom Komete iz 1962. godine, a tu su i Faraoni, Orfeji, Orkani, te od 1966. i VIS Strangers, po čemu se da zaključiti da je u Subotici ranih šezdesetih egzistiralo nekoliko veoma značajnih rocknroll (beat) sastava. Iluzorno je naglašavati to da su radio prijemnike pretvarali u pojačala. Iskusni rtv tehničari su po šemama pretvarali pojačala od tri u ona od 30 i više wati, a što se radilo svugde u SFRJ. Orfeji (Karlo Kapista na ritam gitari/Dejan Djordjević na solo gitari/Dejan Mrdjanov vokalni solist/Aleksandar Sedlak na bas gitari/Ivan Prčić za orguljama te Duško Božić za bubnjevima) su počev od 1964. svirali bezmalo svugde, pa čak i u Pojskoj ….Imamo ovde i već pomenute Komete čiii član je i autor naslova ovog Ivan Tikvicki koji verno oslikava gostovanja i nastupe po bačvanskim i banatskim mestima uz nevidjena gostoprimstva, iako nije zapamtio nazive svih tih. Uostalom, i autor priznaje da se podaci (pojedini naravno) moraju uzeti sa rezervom jer … prošlo je toliko decenija, uz napomenu da je ovaj naslov, romansirano uobličen i to u prvom licu jednine, jer, sve počinje i završava se sa onim ’’Ja sam …’’! Na stotinu i osmoj stranici ovde stoji da uopšte nije sačuvana niti jedna fotka sastava ‘Suze mladih krokodila’, a što ne stoji jer u naslovu Tihomira Mišića (Pola veka subotičke popularne muzike iz 2019.) u storiji o pomentuoj grupi je i fotka pomente grupe, pa sad….. U delu ‘Po abecednom redu ‘’ imamo Abraham Band (1975) i preteču tog Lyty & Company, potom grupu Stručni nalaz u kontekstu koje imamo Tibora Nadja (Radnici i radnice) Apokalipsa iz 1984, After Midnight Band s kraja sedamdesetih u kom imamo Boba Tillyja ali i Macana Ružića, potom BMP Group/ Eho Kings a Tibor Nadj je i u sastavu Electric Circus koji je radio do 1970. godine. U grupi Entuzijasti imamo Gabora Lendjela … no, bilo kako bilo, ne mogu se oteti utisku da saznanja o brojnim grupama iz ovog naslova već imamo u Mišićevom naslovu Pola veka subotčke popularne muzike iz 2019. Godine, usput sa dužim i upečatljvijim storijama uz napomenu da se Mišić i zbilja potrudio te uz storije o grupama imamo u većini i fotografije. Ono, nezahvalno je uopšte pisati prikaze za štiva čiii sadržaj moramo uzeti sa rezervom kako to uostalom i autor ovde navodi … Naravno, tu su imena sa liste najznačajnijih u Yu vezano za urbanu muzičku scenu, pa tako imamo subotičku veliku šestorku, Acu Koraća, Josipa Kovača, Gabor Lendjela, Silvestera Levaija, Maćaša Murenjija (dirigent) da bi usledile odvojene storije potom o svakom ponaosob ….uz mnoštvo fotogagija, te neću pogrešiti ako dodam da se ovde radi i o foto monografiji koju prate odredjene storije. Ne bih se složio sa autoromda je lista subotičkih velikana ovom šestorkom zaključena, to bi on treba znati bolje od mene, ali, lista znamenitih je mnogo duža, tu su Vanja Stojkovć, sa duom DD, Bob Tilly, Viloš Vili Fekete bubnjar koji je za bubnjevima ostao ravno pedeset i pet godina …. Svoj doprinos u ispisivanju ovih stranica su dali i Tibor Bognar, Imre Varga, već pomenuti Viloš Fekete, Vladislav Vojnić .. autor potpisuje priču o Nikoli Jageru (1950-2008) članu grupe S vremena na vreme te triju Dag koji je 1974. snimio antologijski album ‘’ Sećanje’’ a cena tog na Kupindu dostiže basnoslovnih 25. 000 dinara. Uloge, zbivanja i dogodovštine su ovde ispisane u donekle konfuznom i bez hronološki uobičajenog sleda, te otuda valjda i romansiran uz svedočenja brojnih naslov .. Tikvicki navodi da je imao čast upoznati i Astrid Kircher (Kirchherr) hamburšku devojku Stjuarta Satklifa iz Bilts episode ondašnje. Autor naslov završava storijom o grupi koja na izvestan način ima najzapaženiju ulogu u naslovu, grupu The Strangers u kojoj je, već sam to naglašavao, Tikvicki svirao bubnjeve i udaraljke, a stoji da su radili zakjučno sa 1969. godinom, kada pomenuti bubnjar odlazi na odsluženje vojnog roka ….’Subotički odjek svetske bit muzike’ je zbilja interesantno štivo Tivkickog, koje, van svake sumnje zavredjuje respekt.
datum – 12.11.2026.
,