Konkursi

Конкурс за награду „Биљана Јовановић“
Српско књижевно друштво расписује конкурс за награду „Биљана Јовановић“ за прозна, песничка и драмска дела први пут објављена 2019. године у штампаном издању.Књиге (шест примерака, са назнаком: „за награду Биљана Јовановић“) треба послати најкасније до 28. 01. 2020. године на адресу: Српско књижевно друштво, Београд, Француска 7.

Жири ће радити у саставу: Снежана Божић, Весна Тријић (председница), Катарина Пантовић, Ђорђе Писарев, Александар Костадиновић.

Награда „Биљана Јовановић“ установљена је 2005. године. Додељује се уз континуирану финансијску подршку Министарства културе и информисања Републике Србије и уз финансијску подршку Секретаријата за културу Београда.

Досадашњи добитници су: Срђан Ваљаревић за књигу „Дневник друге зиме“ (за 2005. годину), Даница Вукићевић за књигу поезије „Лук и стрела“ и Ибрахим Хаџић за песничку књигу „Непрочитане и нове песме“ (за 2006. годину), Немања Митровић за књигу „Бајке са Венере“ и Угљеша Шајтинац за књигу „Вок он!“ (за 2007. годину), Јелена Ленголд за књигу прича „Вашарски мађионичар“ (за 2008. годину), Милена Марковић за књигу песама „Птичије око на тараби“ и Слободан Тишма за роман „Quatro stagioni“ (за 2009. годину), Владислава Војновић за књигу поезије „PeeMeSme“ (за 2010. годину), Срђан Срдић за збирку прича „Espirando“ (за 2011. годину), Иванчица Ђерић за роман „Несрећа и стварне потребе“ (за 2012. годину), Звонко Карановић за књигу „Кавези“ (за 2013. годину), Ото Хорват за роман „Сабо је стао“ (за 2014. годину), Светислав Басара за роман „Анђео атентата“ (за 2015. годину), Жарко Радаковић за роман „Кафана“ (за 2016. годину), Мирјана Митровић за роман „Хелена или о немиру“ (за 2017. годину), Зоран Пешић Сигма за књигу поезије „Биће све у реду“.

Додатне информације на: srpskoknjizevno@gmail.com

Биографија Биљане Јовановић

Биљана Јовановић је рођена 28. јануара 1953. године у Београду. Умрла је 11. марта 1996. године у Љубљани. Завршила је филозофију на Филозофском факултету у Београду.

Објавила је збирку песама „Чувар“ (1977), романе: „Пада Авала“ (Просвета, 1978. и Независно издање Слободан Машић, 1981), „Пси и остали“ (Просвета, 1980) и „Душа јединица моја“ (БИГЗ, 1984), драме: „Ulricke Meinhhof“ (основа за представу „Stammheim“, СКЦ, Београд, 1982, редитељи Љубиша Ристић и Нада Кокотовић), „Лети у гору као птица“ (Атеље 212, Београд, 1983, редитељ Зоран Ратковић), „Централни затвор“ (Народен театер Битола, 1922, редитељ Владимир Милчин) и „Соба“ на Босфору (објављена у ПроФемини бр. 1, Београд, 1996).

Објавила и заједничку антиратну преписку „Вјетар иде на југ и обрће се на сјевер“, са Марушом Кресе, Радом Ивековић и Радмилом Лазић (немачко издање за „Suhrkamp“ 1993. и 1994. у едицији Апатриди, Радија Б92 у Београду).

Била је потписница свих петиција 70-их и 80-их против репресије и митова комунистичког режима – међу првима је била када је требало бранити шесторицу у Београду и четворицу у Љубљани, Шекса или Парагу у Загребу, Шешеља или Изетбеговића у Сарајеву, али и све друге који су одговарали због злогласног члана 133, кривичног дела познатијег као деликт мишљења или вербални деликт..

Била је чланица првог Одбора за заштиту уметничких слобода основаног 1982. у одбрану песника Гојка Ђога у седишту Удружења књижевника Србије у Француској 7.

Међу брањенима, први пут је тада био и Адем Демаћи из Приштине, за кога је Одбор тражио ослобађање из затвора, у коме је лежао већ 28 година.

Биљана Јовановић била је председница прве невладине организације – Одбора за заштиту човека и околине, основаног 1984. године такође у Француској 7.

Током 90-их година била је међу оснивачима УЈДИ-ја, Хелсиншког парламента, Београдског круга, Цивилног покрета отпора. Била је иницијатор и учесник свих мировних и антиратних акција у Београду: Паљења свећа, Црног флора, Последњег звона, а 1992. основала је ЛУР (Летећа учионица, радионица) за културно и интелектуално повезивање некадашњег југословенског простора.

Била је против гетоизирања држава, народа и људи, не признајући поделе по нацији и вери. Окупљала је око себе људе или су се они окупљали око ње.

Појава Биљане Јовановић на књижевној сцени касних 70-их била је освежење у амбијенту фаворизоване такозване стварносне прозе.

Малограђанском миљеу и предрасудама супротставила је одважност, иронију, цинизам, неконвенционалност, интелектуалну бриткост и слободу изрицања онога што је представљало табу за друштвене, идеолошке, сексуалне конвенције.

Пада Авала

„Пада Авала“ је прекретничка књига о побуњеничком духу младог Београда и представља један од најбољих романа првенаца у српској књижевности. Романом о интимном животу једне младе музичарке и њеним егзистенцијалним и духовним пустоловинама Биљана Јовановић је срушила многе стереотипе тадашњег доба.

Данас се посебно препознаје чињеница да је појава овог романа 1978. године био пример новог жанра, прозе коју пишу жене, узимајући за садржину типично женска искуства, супротстављајући их стереотипима и конвенционалној улози жене у тадашњем друштву. У прози Биљане Јовановић су отворена и питања женске сексуалности као нераскидивог дела женске личности, теми о којој списатељице тадашњег доба, код нас нису отворено говориле.

Оно што чини да роман „Пада Авала“ буде и данас актуелан јесте побуњенички дух младих јунака, који је кроз протеклих тридесет година прешао пут од проблема генерацијског јаза до све више критичког односа младих према времену у коме живе, земљи у којој су рођени, као и њиховом критичком односу према одговорности и сврси сопствених живота.

Детаљну анализу романа и стваралаштва Биљане Јовановић дала је Јасмина Лукић у поговору под називом „Свему насупрот“.

Pesničko slem takmičenje Srbije 2019

Pozivamo vas na Pesničko slem takmičenje Srbije!

(Serbian Championship of Poetry Slam 2019)

Organizator: Poezin u saradnji sa klubom BLUZ I PIVO

Mesto: klub BLUZ I PIVO, Beograd, Cetinjska 15

Datum i vreme: 24. novembar 2019. od 20h

            U organizaciji Poezina u saradnji sa klubom BLUZ I PIVO, u poslednjoj nedelji novembra meseca održaće se Pesničko slem takmičenje Srbije 2019 (Serbian Championship of Poetry Slam 2019). Na sceni pred publikom nastupiće slem pesnici i slem pesnikinje koji svoju poeziju izvode u vidu poetskog performansa.

            Pobednik takmičenja dobiće nagradu i mogućnost da nastupi na Slem šampionatu Evrope (European Championship of Poetry Slam). Evropsko slem takmičenje održaće se u Italiji u Milanu od 19. do 21. marta 2020. godine.

            Ulaz na Pesničko slem takmičenje Srbije je besplatan. Obećavamo odlične slem performanse i zanimljivu poeziju.

Konkurs za pesnike i pesnikinje:

* Prijave za nastup na pesničkom takmičenju, potrebno je poslati na mejl: kontakt@poezin.net

* Potrebno je poslati 3 pesme u word fajlu koje u živom izvođenju ne traju duže od tri minuta, biografiju i fotografiju. Organizatori događaja izabraće 14 učesnika takmičenja. Konkurs traje do 22. novembra.

Žiri slem takmičenja:

Goran Živković trostruki slem šampion Srbije i dobitnik Brankove nagrade (predsednik žirija),

Aleksandra Rašić predstavnica izdavačke kuće Književna radionica Rašić (član žirija),

Siniša Stojanović pesnik i pisac, muzičar, urednik programa u klubu BLUZ I PIVO (član žirija),

Nikola Todić direktor kluba BLUZ I PIVO (član žirija).

Somborski književni festival i Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“ u Somboru raspisuju konkurs za drugu knjigu autora mlađih od 35 godina. Konkurs je namenjen autorima sa jednim izdanjem iza sebe, a cilj je da pomogne piscima mlađe generacije da prevaziđu tzv. problem druge knjige. Pravo da konkurišu imaju autori mlađi od 35 godina sa jednom objavljenom knjigom. Jedan autor može poslati više od jednog rukopisa. Konkurs je otvoren do 31. januara 2020. godine. Žiri u sastavu Branislav Živanović, Dragan Babić i Tamara Babić objaviće rezultate najkasnije do 1. marta 2020. godine. Nagrada, koja se sastoji iz povelje i štampanja nagrađenog rukopisa, biće uručena tokom Somborskog književnog festivala u maju 2020. godine. Autor izabranog rukopisa biće lično obavešten. Ime pobednika konkursa biće objavljeno na sajtu Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ i u relevantnim štampanim i elektronskim medijima.

Uputstvo za slanje rukopisa:

  • U razmatranje za nagradu ulaze rukopisi bez obzira na žanrovsku određenost (proza, poezija, drama, esej, kritika, književnost za decu, poližanrovska dela).
  • Rukopise treba poslati elektronski na adresu somborkf@gmail.com do 31. januara 2020. godine.
  • Potrebno je poslati dva dokumenta: rukopis potpisan šifrom i razrešenje šifre.
  • U razrešenje šifre je potrebno uključiti sledeće podatke: ime i prezime autora, kraću biografiju, kontakt autora, kratak opis, kritiku ili recenziju prve knjige.
  • Rukopis koji se šalje na konkurs mora biti potpisan šifrom i predstavljati originalno autorsko delo na srpskom jeziku, dok delovi rukopisa mogu biti ranije objavljeni.

Žiri neće uzeti u razmatranje rukopise koji ne budu ispunili uslove konkursa.

Otvorene prijave za takmičarksi program Valjevskih filmskih susreta 2019. 

Valjevski filmski susreti otvorili su poziv za prijavu filmova za predstojeće šesto izdanje festivala, koje će se održati od 12-15. decembra u Centru za kulturu grada Valjeva.

Poziv za program kratkih igranih filmova iz regiona važi za sve filmove mladih autora (do 30 godina starosti) sa teritorije Srbije, Crne Gore, Hrvatske, BiH, Slovenije i Severne Makedonije. Godina produkcije filmova može biti 2018. kao i 2019.

Rok za prijavljivanje je 20. novembar, a prijava se može izvršiti putem linka    https://bit.ly/2N79zgy i besplatna je za sve zainteresovane.

РЕСАВСКА БИБЛИОТЕКА У СВИЛАЈНЦУ
расписује 10. књижевни конкурс „Андра Гавриловић 2019“ за књижевно стваралаштвo на српском језику у две области:
приповетка
књижевна критика (осврти, прикази, есеји, а односе се на дела објављена од 2000. године до данас).
Услови конкурса:

– На конкурс слати радове који нису објављени (ни у електронскоj форми). Препоручени обим рада код приповетке је 3-10 страна (од 5000-20000 карактера са размаком), а код књижевне критике (приказ, критика од 4500-10000 карактера, есеј 15000-20000 карактера)
– Учесници шаљу 1 (један) рад (у оквиру једне области)

– Рад се обавезно потписује шифром

– Уколико аутор шаље и приповетку и критику оба рада потписује истом шифром;

Аутори шаљу на конкурс 2 (два) одвојена мејла: у првом рад (у прилогу-атачменту) потписан шифром, а у другом, одвојеном „писму“-документу потребно је написати шифру и њено разрешење: име и презиме аутора, адресу становања, број телефона – фиксног и мобилног и e-mail;

Адреса за слање радова је andragavrilovic@gmail.com.

Конкурс је објављен на сајту Ресавске библиотеке и на блогу књижевне награде andragavrilovic.wordpress.com

Жири у саставу Татјана Јанковић, писац и главни и одговорни уредник часописа „Кораци“, Миломир Гавриловић, књижевни критичар и Оливера Мијаиловић, библиотекар РБС направиће избор најуспешнијих радова. Издвојени радови биће штампани у зборнику „Црте и резе 10“.

Резултати конкурса биће саопштени јавности почетком фебруара 2020. године. Добитницима ће бити свечано уручене наградe на књижевном сусрету у Свилајнцу, средином марта 2020. на коме ће бити и промовисан Зборник.
Награда „Андра Гавриловић“ додељује се равноправно у обе категорије, а састоји се од повеље, новчаног износа и објављивања рада у Зборнику.

Конкурс је отворен до 25.12.2019. г.

KONKURS ZA INTERKULTURALNU PESNIČKU NAGRADU „MILAN DUNĐERSKIˮ

Narodna biblioteka Srbobran je 2019. godine ustanovila pesničku nagradu „Milan Dunđerskiˮ u želji da trajno sačuva uspomenu na uglednog zavičajnog pesnika i humanistu, te podstakne međunarodnu interkulturalnu saradnju srpske i mađarske omladine u nadnacionalnoj zajednici slobodnog umetničkog duha. Ovom odlukom biblioteka u Srbobranu nastoji da progresivno i kontinuirano daje doprinos principijelnoj odbrani i afirmaciji autentičnih književno-estetskih kvaliteta i univerzalnih ljudskih vrednosti ostvarenih u poeziji darovitih mladih pesnika, koji pišu na srpskom i mađarskom jeziku.
Nagrada „Milan Dunđerskiˮ će se dodeljivati svake godine za umetnički najuspeliju i humanistički misaono najdublju neobjavljenu pesmu napisanu na mađarskom i srpskom jeziku u dve kategorije: za učenike srednjih škola i studente u zemlji i inostranstvu.
Nagrađeni autori, o kojima će odlučivati članovi žirija iz reda stručnjaka afirmisanih na polju književnosti, će dobiti diplomu, dvojezičnu srpsko-mađarsku knjigu o Milanu Dunđerskom i novčanu nagradu u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti, a pesme će im biti objavljene u književnim časopisima.
Konkurs je otvoren do 1. decembra 2019, a nagrada će biti dodeljena na svečanoj ceremoniji u Srbobranu 22. februara 2020, na dan pesnikovog rođenja.
Zainteresovani autori na konkurs mogu da pošalju najviše dve svoje neobjavljene pesme na sledeću imejl adresu: tekasrb@stcable.net, s naznakom „Za pesnički konkursˮ.
Pesme napisane fontom Times New Roman (veličina slova 12), ćiriličnim ili latiničkim pismom, treba poslati u dva odvojena Word fajla: u prvom su pesme potpisane šifrom, a u drugom je rešenje šifre, koje mora da sadrži ime i prezime, adresu, broj telefona, imejl adresu, naziv i sedište srednje, ili visokoškolske ustanove koju autor pohađa.
Kontakt za dodatne informacije: 021 730 185 (Eva Kiš, direktorka Narodne biblioteke Srbobran).