Konkursi

KONKURS ZA ZBORNIK ,,RUKOPISI 45”

Dom omladine Pančevo raspisuje 45. po redu konkurs za Zbornik poezije i kratke proze mladih sa prostora eks-Ju – „Rukopisi 45“.

Pravo učešća imaju svi autori između 15 i 30 godina starosti koji pišu na ex-jugoslovenskim jezicima, kao i jezicima nacionalnih manjina u Republici Srbiji. Konkurs će biti otvoren do 20. februara 2022. godine.

Na konkursu se može učestvovati sa poezijom i/ili kratkom prozom. Svaki autor može da pošalje do 3 pesme i/ili do 3 kratke priče: pesme dužine do 2, a priče do 3 kucane strane (maksimalna dužina priče je 7 000 karaktera, veličina fonta 12), potpisane punim imenom i prezimenom, godinom rođenja, adresom stanovanja (državljanstvom u slučaju da autor živi u inostranstvu), brojem telefona i i-mejlom. Molimo autore da lične podatke ostave i u ,,telu“ mejla i na početku fajla s radovima, takođe da pesme odnosno priče budu u jednom Word dokumentu, da se ne šalju kompresovano (ZIP, RAR itd.) i bez eksternih linkova. Najzad, da poštuju dijakritičke znake (slova č, ć, đ, š, dž) i pravopisna pravila.

Mejl adresa na koju treba slati radove je: zbornikrukopisi@gmail.com (sa naznakom ,,za Rukopise 45”).

Molimo autore da poštuju pravila konkursa i rok za slanje radova! Konkurs traje nešto više od mesec dan i završava se 20. februara u ponoć. ,,Rukopisi 45“ izaći će iz štampe početkom maja tekuće godine, a promocija odnosno trodnevni festival biće održan u zavisnosti od trenutnih epidemioloških mera. Autorima iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Makedonije i Crne Gore koji ne budu bili u mogućnosti da dođu na promociju Zbornika, autorski primerci će biti poslati poštom.

Za dodatne informacije posetite www.domomladinepancevo.rs i fejsbuk stranicu Rukopisa @zbornik.rukopisi

S poštovanjem,

Dom omladine Pančevo

KRATAK ISTORIJAT ZBORNIKA

Rukopisi izlaze u Pančevu od 1976. godine, a pokrenuo ih je pančevački književnik i gimanzijski profesor Momčilo Paraušić s namerom da okuplja mlade, talentovane Pančevce i pruži im priliku da objave svoje radove. Prvobitne brojeve štampali su Udruženje književnika Pančeva i novinski list Pančevac, a zatim je izdavač postao Dom omladine Pančevo, koji i danas neguje ovu tradiciju dugu 45. godina. Krajem osamdesetih godina prošlog veka, Rukopisi postaju jugoslovenski zbornik, zatim jedno vreme izlaze kao knjiga koja okuplja autore iz Srbije i Crne Gore, ne bi li 2004. godine ponovo postali izdanje otvoreno za autore nekadašnjih jugoslovenskih republika, sada samostalnih država. Ideja se pokazala kao značajna iz više razloga, ali najvažniji je bio taj da su urednici i izdavač uvek verovali kako mladi autori treba da se čitaju, upoznaju i međusobno komuniciraju na njima razumljivim jezicima. Zbog toga su Rukopisi postali i književni festival, sastavljen od pratećeg programa posvećenog književnosti, uvek uz dobru muziku, i centralni program posvećen autorima uvrštenim u aktuelno izdanje. Rukopisi su deo književne tradicije Pančeva, uređivali su ga i uređuju kako značajni književnici tako i oni mlađi, tek afirmisani, ali Rukopisi su i deo književne tradicije regiona, svojevrstan kulturološki fenomen, pasoš kojim se prelaze granice, ključna reč razumljiva svuda… a Pančevo je mesto susreta, razmene ideja i informacije, formirajući, kako je to rekao jedan od urednika ovog zbornika, ,,mlado tkivo tradicije”.

Peti regionalni konkurs za kratku priču „Biber“

Na Dan ljudskih prava 2021. godine otvaramo peti konkurs za kratku priču Biber.

Kratke priče mogu da šalju autorke i autori koji pišu na albanskom, makedonskom, bosanskom, crnogorskom, hrvatskom ili srpskom jeziku; afirmisani, kao i oni koji nisu do sada objavljivali.
Tema konkursa Pored priča koje tematizuju pomirenje u kontekstu zaostavštine ratova i nasilja u zemljama bivše Jugoslavije, dolaze u obzir i priče koje mogu da doprinesu boljem razumijevanju među ljudima, smanjenju mržnje i razgradnji predrasuda, antiratne priče, priče koje se bave suočavanjem s prošlošću, razgradnjom slika o neprijateljima, saosjećanjem sa drugima, hrabre priče koje se usuđuju da hodaju u „neprijateljskim“ cipelama, priče koje pomjeraju granice i otvaraju nam puteve da gradimo izvjesniju, bezbjedniju i slobodniju budućnost za sve.
Konkurs je otvoren do 1. 06. 2022.
Autori/ke tri najbolje priče biće nagrađeni novčanim nagradama:
1. nagrada 800 eura
2. nagrada 600 eura
3. nagrada 400 eura. Najmanje dvadeset izabranih radova biće objavljeno u višejezičnom zborniku. Žiri čine Lejla Kalamujić, Kalina Maleska i Olja Savičević Ivančević. Odluka žirija biće objavljena sredinom novembra/studenog 2022. god.




Konkurs organizuje Biber tim Centra za nenasilnu akciju Sarajevo-Beograd. Ovim konkursom želimo još i da doprinesemo kulturi prijevoda i objavljivanja autora/ki iz najbližeg susjedstva i da podržimo angažovane autore/ke da nastave da utiču na društvenu promjenu. Više informacija o uslovima konkursa i nagradama možete naći na Biberovoj stranici https://biber.nenasilje.org
Pišite i šaljite nam svoje priče, raduje nas čitanje, Tim Biber Ana Bitoljanu, Davorka Turk, Ivana Franović, Katarina Milićević, Qerim Ondozi i Radomir Radević

Конкурс за награду „Биљана Јовановић“ за дела објављена 2021. године

Српско књижевно друштво расписује конкурс за награду „Биљана Јовановић“ за прозна, песничка и драмска дела први пут објављена 2021. године у штампаном издању. Изабрана и сабрана дела се неће узимати у разматрање.

Књиге (четири примерка, са назнаком: „за награду Биљана Јовановић“) треба послати најкасније до 28. 01. 2022. године на адресу: Српско књижевно друштво, Београд, Француска 7.

Жири ће радити у саставу: Ана Стишовић МиловановићТијана Матијевић и Драган Бошковић (председник).

Награда „Биљана Јовановић“ установљена је 2005. године. Додељује се уз континуирану подршку Министарства културе и информисања Републике Србије.

Досадашњи добитници су: Срђан Ваљаревић за књигу „Дневник друге зиме“ (за 2005. годину), Даница Вукићевић за књигу поезије „Лук и стрела“ и Ибрахим Хаџић за песничку књигу „Непрочитане и нове песме“ (за 2006. годину), Немања Митровић за књигу „Бајке са Венере“ и Угљеша Шајтинац за књигу „Вок он!“ (за 2007. годину), Јелена Ленголд за књигу прича „Вашарски мађионичар“ (за 2008. годину), Милена Марковић за књигу песама „Птичије око на тараби“ и Слободан Тишма за роман „Quatro stagioni“ (за 2009. годину), Владислава Војновић за књигу поезије „PeeMeSme“ (за 2010. годину), Срђан Срдић за збирку прича „Espirando“ (за 2011. годину), Иванчица Ђерић за роман „Несрећа и стварне потребе“ (за 2012. годину), Звонко Карановић за књигу „Кавези“ (за 2013. годину), Ото Хорват за роман „Сабо је стао“ (за 2014. годину), Светислав Басара за роман „Анђео атентата“ (за 2015. годину), Жарко Радаковић за роман „Кафана“ (за 2016. годину), Мирјана Митровић за роман „Хелена или о немиру“ (за 2017. годину), Зоран Пешић Сигма за књигу поезије „Биће све у реду“ (за 2018. годину), Ненад Милошевић за књигу поезије „Песме из лимба“ (за 2019. годину), Соња Веселиновић за књигу поезије „Проклизавање“ (за 2020. годину).

Додатне информације на: srpskoknjizevno@gmail.com

Биографија Биљане Јовановић

Биљана Јовановић је рођена 28. јануара 1953. године у Београду. Умрла је 11. марта 1996. године у Љубљани. Завршила је филозофију на Филозофском факултету у Београду.

Објавила је збирку песама „Чувар“ (1977), романе: „Пада Авала“ (Просвета, 1978. и Независно издање Слободан Машић, 1981), „Пси и остали“ (Просвета, 1980) и „Душа јединица моја“ (БИГЗ, 1984), драме: „Ulricke Meinhhof“ (основа за представу „Stammheim“, СКЦ, Београд, 1982, редитељи Љубиша Ристић и Нада Кокотовић), „Лети у гору као птица“ (Атеље 212, Београд, 1983, редитељ Зоран Ратковић), „Централни затвор“ (Народен театер Битола, 1922, редитељ Владимир Милчин) и „Соба на Босфору“ (објављена у ПроФемини бр.1, Београд, 1996).

Објавила и заједничку антиратну преписку „Вјетар иде на југ и обрће се на сјевер“, са Марушом Кресе, Радом Ивековић и Радмилом Лазић (немачко издање за „Suhrkamp“ 1993. и 1994. у едицији Апатриди, Радија Б92 у Београду).

Била је потписница свих петиција 70-их и 80-их против репресије и митова комунистичког режима – међу првима је била када је требало бранити шесторицу у Београду и четворицу у Љубљани, Шекса или Парагу у Загребу, Шешеља или Изетбеговића у Сарајеву, али и све друге који су одговарали због злогласног члана 133, кривичног дела познатијег као деликт мишљења или вербални деликт.

Била је чланица првог Одбора за заштиту уметничких слобода основаног 1982. у одбрану песника Гојка Ђога у седишту Удружења књижевника Србије у Француској 7.

Међу брањенима, први пут је тада био и Адем Демаћи из Приштине, за кога је Одбор тражио ослобађање из затвора, у коме је лежао већ 28 година.

Биљана Јовановић била је председница прве невладине организације – Одбора за заштиту човека и околине, основаног 1984. године такође у Француској 7.

Током 90-их година била је међу оснивачима УЈДИ-ја, Хелсиншког парламента, Београдског круга, Цивилног покрета отпора. Била је иницијатор и учесник свих мировних и антиратних акција у Београду: Паљења свећа, Црног флора, Последњег звона, а 1992. основала је ЛУР (Летећа учионица, радионица) за културно и интелектуално повезивање некадашњег југословенског простора.

Била је против гетоизирања држава, народа и људи, не признајући поделе по нацији и вери. Окупљала је око себе људе или су се они окупљали око ње.

Појава Биљане Јовановић на књижевној сцени касних 70-их била је освежење у амбијенту фаворизоване такозване стварносне прозе.

Малограђанском миљеу и предрасудама супротставила је одважност, иронију, цинизам, неконвенционалност, интелектуалну бриткост и слободу изрицања онога што је представљало табу за друштвене, идеолошке, сексуалне конвенције.

Пада Авала

„Пада Авала“ је прекретничка књига о побуњеничком духу младог Београда и представља један од најбољих романа-првенаца у српској књижевности. Романом о интимном животу једне младе музичарке и њеним егзистенцијалним и духовним пустоловинама Биљана Јовановић је срушила многе стереотипе тадашњег доба.

Данас се посебно препознаје чињеница да је појава овог романа 1978. године био пример новог жанра, прозе коју пишу жене, узимајући за садржину типично женска искуства, супротстављајући их стереотипима и конвенционалној улози жене у тадашњем друштву. У прози Биљане Јовановић су отворена и питања женске сексуалности као нераскидивог дела женске личности, теми о којој списатељице тадашњег доба, код нас нису отворено говориле.

Оно што чини да роман „Пада Авала“ буде и данас актуелан јесте побуњенички дух младих јунака, који је кроз протеклих тридесет година прешао пут од проблема генерацијског јаза до све више критичког односа младих према времену у коме живе, земљи у којој су рођени, као и њиховом критичком односу према одговорности и сврси сопствених живота.

Детаљну анализу романа и стваралаштва Биљане Јовановић дала је Јасмина Лукић у поговору под називом „Свему насупрот“.

Роман  „Пада Авала“ на енглески је превео професор Џон К. Кокс (Avala Is Falling; Translator: John K. Cox; CEU Press in Budapest: 2020;  http://ceupress.com/book/avala-falling).

12. Књижевни конкурс „Андра Гавриловић“

Ресавска библиотека у Свилајнцу расписује 12. књижевни конкурс „Андра Гавриловић 2021“ за књижевно стваралаштвo на српском језику у две области:

– приповетка

– књижевна критика (осврти, прикази, есеји, а односе се на дела објављена од 2000. године до данас).

Услови конкурса:

– На конкурс слати радове који нису објављени (у штампаном или електронском виду). Oбим рада код приповетке је 3-10 страна (од 5000-20000 карактера са размаком), а код књижевне критике (приказ, критика од 4500-10000 карактера, есеј 15000-20000 карактера)


– Учесници шаљу 1 (један) рад (у оквиру једне области)

– Рад се обавезно потписује шифром

– Уколико аутор шаље и приповетку и критику оба рада потписује истом шифром;

Аутори шаљу на конкурс e-mail са 2 (два) документа:

  1. у првом рад који је потписан шифром
  2. у другом шифру и њено разрешење. Навести: име и презиме аутора, адресу становања, телефоне – фиксни и мобилни, e-mail и биографију.

Адреса за слање радова је andragavrilovic@gmail.com

Конкурс је објављен на сајту Ресавске библиотеке и на блогу књижевне награде  https://andragavrilovic.wordpress.com/

Жири у саставу Татјана Јанковић, писац и главни и одговорни уредник часописа „Кораци“, др Владан Бајчета из Инстутута за књижевност и уметност и Оливера Мијаиловић, библиотекар РБС издвојиће најуспешније радове који ће бити штампани у зборнику „Црте и резе 12“.

Резултати конкурса биће саопштени јавности током фебруара 2022. године, а објављивање Зборника изабраних радова, његова промоција са доделом награда одржаће се крајем марта.

Награда „Андра Гавриловић“ додељује се равноправно у обе категорије, а састоји се од повеље, новчаног износа и објављивања рада у Зборнику.

Конкурс је отворен до 31.12.2021. г.

За информације и друга потребна обавештења обратити се Ресавској библиотеци у Свилајнцу 035/321-531 или на e-mail: andragavrilovic@gmail.com