Pozorište

Povodom 148 godina od rođenja Nedežde Petrović u Narodnom pozorištu

BEOGRADSKA PREMIJERA MONODRAME „NENAPISANA PISMA “

U IZVOĐENJU VANJE MILAČIĆ

“Ostavila nam je mogućnost da žene današnjeg vremena mogu slobodno da biraju način na koji će živeti.”- Vanja Milačić

Beograd, 23. novembar – U petak, 3. decembra, na sceni Raša Plaović Narodnog pozorišta u Beogradu,  biće izvedena  monodrama „NENAPISANA PISMA “ u produkciji Gradskog Pozorišta Čačak, povodom  148 godina od rođenja naše velike slikarke Nadežde Petrović. Monodrama u izvođenju glumice Vanje Milačić izvedena je premijerno u Domu kulture Čačak prošlog meseca, kao jedan je od pratećih programa izložbe “Zlatnom rukom i srebrnim srpom” Umetničke galerije Nadežda Petrović u Čačku, koja je u saradnji sa Etnografskim muzejem u Beogradu, predstavila zbirku etnografskih predmeta iz Nadeždinog pariskog ateljea.

Inspirisana slojevitom ličnošću ove znamenite Srpkinje, njenim emotivnim i umetničkim nedoumicama, položajem umetnika u tadašnjoj Srbiji i ondašnjim političkim previranjima, Milkica Miletić, književnica iz Čačka je oživela lik Nadežde Petrović u svom tekstu Nenapisana pisma, koji je za scenu adaptirala i režirala Nataša Radulović, u produkciji Gradskog pozorišta Čačak u saradnji sa beogradskom kućom FAME Solutions. Natašu Radulović, pozorišna publika prepoznaje po režijama u više gradova Srbije, i evropskim gostovanjima, poput Moskve, Jekaterinburga, Pariza, Hanovera, a među predstavama izdvajaju se „Ključevi od Leraha“ u Beogradskom dramskom pozorištu, „Duet za solistu“ u Narodnom pozorištu Sombor, „Božji ljudi“ u Pozorištu „Bora Stanković“ Vranje, i „Bajka O mrtvoj carevoj kćeri“ u Teatru Vuk.

Lik Nadežde Petrović poveren je Vanji Milačić, glumici Narodnog Pozorišta u Beogradu koja je tim povodom izjavila: “Osećam se počastvovanom što mi je ukazano poverenje da umetnički i ljudski približim novim generacijama mogućnost da saznaju koliko je značajna Nadežda Petrović bila i za njihov sadašnji život i položaj. Osim njenih visokoumetničkih slikarskih radova, ostavila nam je mogućnost da žene današnjeg vremena mogu slobodno da biraju način na koji će živeti.”

Nataša Radulović, Milkica Miletić i Vanja Milačić samo predvode veliki ženski tim koji stoji iza ove predstave. Scenografiju je uradila Marija Lukić Shabby Chic Design iz Čačka, kostim Marta Čkonjević studentkinja na dizajnu i oblikovanju tekstila na univerzitetu u Ljubljani, a originalnu muziku napisala je kompozitorka Ana Krstajić, kreativni ambasador nacionalne platforme Srbija Stvara, dok dizajn potpisuje Ana Krbanjević dizajnerka iz Beograda. Inspicijent predstave je Sanja Mimica.

Predstava je u produkciji Gradskog pozorišta Čačak i izvršnoj produkciji beogradske kuće FAME Solutions, realizovana uz svesrdnu pomoć Grada Čačka, Turističke organizacije Čačka, Umetničke Galerije Nadežda Petrović, Nacionalne platforme Srbija Stvara i Doma Kulture Čačak. Karte se mogu nabaviti na blagajni Narodnog pozorišta u Beogradu.

Predstava “Da li da ostanem ili da odem?” premijerno izvedena u Dečjem kulturnom centru Beograd

U nedelju, 14. novembra u Velikoj Sali Dečjeg kulturnog centra Beograd, premijerno je izvedena predstava “Da li da ostanem ili da odem?”, nastala kao rezultat istomenog projekta i radionice u organizaciji Goethe-Instituta u Beogradu. Radionicu su vodili pozorišni reditelj i pedagog Predrag Kalaba i pozorišni pedagog Jelena Gojić, a učestvovali su učenici i učenice srednjih škola u Beogradu, koje je spojila ljubav prema pozorištu.

Jelna Gojić je o iskustvu rada sa polaznicima radionice rekla: “Mi smo počeli da radimo negde početkom oktobra i priključilo nam se osmoro srednjoškolaca. Naša očekivanja od projekta su i nadmašena. Učesnici su zaista bili dobri, od starta su bili otvoreni i za saradnju, i za samu temu. Puno toga su dali i na kraju je zaista ispao jedan odličan produkt, u vidu ove naše pozorišne predstave”.

U dvonedeljnoj pozorišnoj radionici polaznici su se suočili sa naslovnom temom, da li da odu ili da ostanu. Predrag Kalaba, drugi voditelj radionice, o metodologiji rada je rekao: “Razradili smo teme zajedno sa učesnicima. Ta glavna tema je bila vodeća, ali postoji niz drugih koje su u okviru nje. Do toga smo dolazili kroz vežbe, priče, neke razne igre, i na scenski način”. Kalaba je nabrojao one teme koje su bile dominantne: “Deformisani sistem vrednosti, usamljenost, porodični odnosi, emotivne veze, i veze uopšte. Bolje sutra ovde u Srbiji”.

Pozorišni projekat “Da li da ostanem ili da odem?” nastao je kao deo inicijative STAYnet, čiji je cilj da pomogne mladim ljudima iz Jugoistočne Evrope da pronađu poslovnu perspektivu u svojim domovinama. STAYnet je fokusiran na asistiranje mladima u svim fazama njihove tranzicije od osnovnog obrazovanja do radnog odnosa. Misija ove inicijative je uspostavljanje i održavanje široke mreže organizacija u okviru civilnog društva, obrazovnog sistema i ekonomije, koje bi bile posvećene ovom širem cilju.

Zahvaljujući kolektivnom naporu angažovanih organizacija, mladi ljudi Jugoistočne Evrope će biti pripremljeni ne samo za trenutnu situaciju na lokalnim tržištima rada, već i za izazove koji ih očekuju u budućnosti. STAYnet je koncipiran tako da se bavi pitanjem “odliva mozgova”, i ukazuje na potencijalna razočaranja koja mogu da proisteknu iz idealizovane slike i nerealnih očekivanja od života u zapadnim zemljama.

Početna konferencija projekta STAYnet održana je 18. oktobra u Beogradu, kada je razmotrena mogućnost razmene između i sa direktorima i direktorkama srednjih stručnih škola radi zajedničkog razvijanja projekta koji – između ostalog –za cilj ima i da motiviše mlade na učenje nemačkog jezika i otkrivanje perspektiva koje im se time otvaraju u Srbiji.

 STAYnet omogućuje pomoć svim mladima nevezano za njihove socijalne kategorije poput etničke pripadnosti, pola, nacionalnosti, religije ili seksualne orijentacije.

Premijera predstave “Da li da ostanem ili da odem?” 14. novembra u Dečjem kulturnom centru Beograd

U nedelju, 14. novembra u 17 časova, u Velikoj Sali Dečjeg kulturnog centra Beograd (Takovska 8) premijerno će biti izvedena predstava “Da li da ostanem ili da odem?”, nastala kao rezultat istomenog projekta i radionice u organizaciji Goethe-Instituta u Beogradu. Radionicu su vodili pozorišni reditelj i pedagog Predrag Kalaba i pozorišni pedagog Jelena Gojić, a učestvovali su učenici i učenice srednjih škola u Beogradu, koje je spojila ljubav prema pozorištu.

U dvonedeljnoj pozorišnoj radionici polaznici su se suočili sa naslovnom temom, da li da odu ili da ostanu. Predstava se bavi pitanjima kao što su odlazak za boljim životom, deformisani sistemi vrednosti, otuđenost, perspektive, emotivne veze, čemu mladi mogu da se nadaju i šta mogu da urade da bi im ovde bilo bolje.

Pozorišni projekat “Da li da ostanem ili da odem?” nastao je kao deo inicijative STAYnet, čiji je cilj da pomogne mladim ljudima iz Jugoistočne Evrope da pronađu poslovnu perspektivu u svojim domovinama. STAYnet je fokusiran na asistiranje mladima u svim fazama njihove tranzicije od osnovnog obrazovanja do radnog odnosa. Misija ove inicijative je uspostavljanje i održavanje široke mreže organizacija u okviru civilnog društva, obrazovnog sistema i ekonomije, koje bi bile posvećene ovom širem cilju.

Zahvaljujući kolektivnom naporu angažovanih organizacija, mladi ljudi Jugoistočne Evrope će biti pripremljeni ne samo za trenutnu situaciju na lokalnim tržištima rada, već i za izazove koji ih očekuju u budućnosti. STAYnet je koncipiran tako da se bavi pitanjem “odliva mozgova”, i ukazuje na potencijalna razočaranja koja mogu da proisteknu iz idealizovane slike i nerealnih očekivanja od života u zapadnim zemljama.

Početna konferencija projekta STAYnet održana je 18. oktobra u Beogradu, kada je razmotrena mogućnost razmene između i sa direktorima i direktorkama srednjih stručnih škola radi zajedničkog razvijanja projekta koji – između ostalog –za cilj ima i da motiviše mlade na učenje nemačkog jezika i otkrivanje perspektiva koje im se time otvaraju u Srbiji.

 STAYnet omogućuje pomoć svim mladima nevezano za njihove socijalne kategorije poput etničke pripadnosti, pola, nacionalnosti, religije ili seksualne orijentacije.

Povodom 148 godina od rođenja Nedežde Petrović na velikoj sceni Doma
Kulture Čačak 11. oktobra

PREMIJERA MONODRAME „NENAPISANA PISMA “

U IZVOĐENJU VANJE MILAČIĆ

“Ostavila nam je mogućnost da žene današnjeg vremena mogu slobodno da biraju način
na koji će živeti.”- Vanja Milačić
Beograd, 6. oktobar 2021. – U ponedeljak, 11. oktobra, na velikoj sceni Doma kulture Čačak biće
premijerno izvedena monodrama „NENAPISANA PISMA “ u znak obeležavanja 148 godina od
rođenja naše velike slikarke Nadežde Petrović. Monodrama u izvođenju glumice Vanje Milačić
jedan je od pratećih programa izložbe “Zlatnom rukom i srebrnim srpom” Umetničke galerije
Nadežda Petrović u Čačku, koja je u saradnji sa Etnografskim muzejem u Beogradu, predstavila
zbirku etnografskih predmeta iz Nadeždinog pariskog ateljea.
Inspirisana slojevitom ličnošću ove znamenite Srpkinje, njenim emotivnim i umetničkim
nedoumicama, položajem umetnika u tadašnjoj Srbiji i ondašnjim političkim previranjima, Milkica
Miletić, književnica iz Čačka je oživela lik Nadežde Petrović u svom tekstu Nenapisana pisma, koji
je za scenu adaptirala i režirala Nataša Radulović, u produkciji Gradskog pozorišta Čačak u saradnji
sa beogradskom kućom FAME Solutions. Natašu Radulović, pozorišna publika prepoznaje po
režijama u više gradova Srbije, i evropskim gostovanjima, poput Moskve, Jekaterinburga, Pariza,
Hanovera, a među predstavama izdvajaju se „Ključevi od Leraha“ u Beogradskom dramskom
pozorištu, „Duet za solistu“ u Narodnom pozorištu Sombor, „Božji ljudi“ u Pozorištu „Bora
Stanković“ Vranje, i „Mala crna haljina“ u Domu Jevrema Grujića.
Lik Nadežde Petrović poveren je Vanji Milačić, glumici Narodnog Pozorišta u Beogradu koja je tim
povodom izjavila: “Osećam se počastvovanom što mi je ukazano poverenje grada Čačka i njegovih
građana, da odigram boginju njihovog podneblja i da na taj način umetnički i ljudski približim novim
generacijama mogućnost da saznaju koliko je značajna Nadežda Petrović bila i za njihov sadašnji
život i položaj. Osim njenih visokoumetničkih slikarskih radova, ostavila nam je mogućnost da žene
današnjeg vremena mogu slobodno da biraju način na koji će živeti.”
Nataša Radulović, Milkica Miletić i Vanja Milačić samo predvode veliki ženski tim koji stoji iza ove
predstave. Scenografiju je uradila Marija Lukić Shabby Chic Design iz Čačka, kostim Marta Čkonjević
studentkinja na dizajnu i oblikovanju tekstila na univerzitetu u Ljubljani, a originalnu muziku
napisala je Ana Krstajić, kreativni ambasador nacionalne platforme Srbija Stvara, dok dizajn
potpisuje Ana Krbanjević dizajnerka iz Beograda. Inspicijent predstave je Sanja Mimica.
Predstava je u produkciji Gradskog pozorišta Čačak i izvršnoj produkciji beogradske kuće FAME
Solutions, realizovana uz svesrdnu pomoć Grada Čačka, Turističke organizacije Čačka, Umetničke
Galerije Nadežda Petrović, Nacionalne platforme Srbija Stvara i Doma Kulture Čačak. Ulaz je
slobodan.
Kontakt za medije

Svečano otvoren 28. Međunarodni festival pozorišta za decu

U nedelju, 19. septembra u Dečjem pozorištu Subotica, svečanom ceremonijom je otvoreno dvadeset osmo izdanje Međunarodnog festivala pozorišta za decu. Ovogodišnje festivalsko izdanje traje do 24. septembra i održava se na nekoliko lokacija u Subotici, a u glavnom programu je na repertoaru 10 predstava ansambala iz Izraela, Nemačke, Mađarske, Češke, Hrvatske, Brazila, Slovačke, BiH (Republike Srpske) i Srbije.

Stevan Bakić, gradonačelnik Subotice, na otvaranju festivala je rekao: „Dečija radost i ljubav prema dobrim predstavama okupili su nas po 28. put u Subotici na velikoj međunarodnoj smotri teatra za decu. Prošle godine smo održali jedan sveden i skroman festival jer nas je pandemija korona virusa razdvojila od naših prijatelja širom sveta, koji su želeli da nas posete i pokažu svoje sjajne predstave subotičkim mališanima. Uprkos svim izazovima, nismo dozvolili da se prekine tradicija, da strepnja nadjača umetnost i stiša dečiji osmeh”.

Gradonačelnik Subotice je obraćanje nastavio rečima: „Dragoceno je što smo se tada okupili i uručili najvišu nagradu festivala velikom Vladimiru Andriću, koji je obeležio odrastanje mnogih generacija u Srbiji. To je bila poslednja prilika za takvu počast, jer nas je veliki umetnik napustio u februaru ove godine. Zato moramo istrajavati u negovanju i slavljenju života i stvaralaštva, jer svaki dan i svaka manifestacija posvećena lepoti, igri, zajedništvu i deci neprocenjiva je vrednost i nadahnuće u susretu sa teškim vremenima i ogromnim izazovima koje svet postavlja pred svakog od nas”.

Nagradu za životno delo „Mali princ” dodeljena je reditelju i glumcu Jovanu Caranu, i kreatorki lutaka, kostima i scenografije Ljudmili Konstantinovoj Hense iz Kazahstana, za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu. Posthumna nagrada za život posvećen stvalaštvu za decu pripala je reditelju Dragoslavu Todoroviću, a nagradu je primila njegova saradnica Erika Janović. Nagradu dobitnicima je uručio gradonačelnik Subotice Stevan Bakić.

Jovan Caran se prisutnima zahvalio rečima: „Pomalo je zastrašujuće saznanje da sam od ovog trenutka u društvu tako velikih ljudi kao što je Jurkovski, Boris Goldovski, Lule Stanković, i mnogi drugi. Još je strašnije kad se setim da treba svoje radove da uporedim sa svim tim velikanima. Tu je i Hartig Šandor, koji je osnovao naše lutkarsko pozorište u kojem sam ja proveo radni vek, pa onda ispada da sam ja samo posledica te njegove lutkarske aktivnosti. Ali imam i ja čime da se ravnam sa svima njima, a to je moja posvećenost ovom poslu, i moja stalna potreba da one pomalo uobražene muze podstičem da svoje blagoslove, ponekad, upute i našem dečijem teatru i umetnosti za decu”.

Ljudmila Konstantinova Hense je prilikom prijema nagrade rekla: „Zahvaljujem se organizatorima festivala  na ovoj divnoj nagradi. Želim da se na festivalu pojavi što više pozorišta iz raznih zemalja, koja će obradovati publiku, a naročito decu”.

Prisutnima s obratila i Sandrin Gratalup, članica žirija takmičarskog programa, nezavisna delatnica na kulturnom polju, bivša potpredsednica ASSITEJ-a u Francuskoj i članica odbora Scenesd’enfance-ASSITEJ Francuske: „Ovo mi nije prvi put da sam u Srbiji, jer sam već dolazila u Beograd. Sada otkrivam predivan grad Suboticu. Bila sam veoma srećna kada sam videla kako ste nas dočekali na festivalu, sa decom koja pevaju i igraju. To bi bilo neobično u Francuskoj, a za mene je veoma posebno i dirljivo. Uzbuđena sam što ću otkrivati sve ove predstave koje stižu sa svih strana sveta”.

Na ceremoniji otvaranja festivala odata je počast i dobitnicima nagrade „Mali princ” koji su preminuli ove godine, Vladimiru Andriću i Minji Suboti.

Takmičarski program festivala otvoren je na sceni „Jadran” Narodnog pozorišta u Subotici predstavom „Duhovi šume” teatra Cia Elder Kloster iz Brazila. Ovo je lutkarska pozorišna predstava bez govora, ali sa uzbudljivom muzikom koja predstavlja bića iz brazilskog folklora koja su odgovorna za prirodnu ravnotežu, kao i njihovu neumornu borbu sa nadolazećim svetom tehnologije.

„Pošto u predstavi nema govora, deca gledaju primere odnosa prema prirodi poput ostavljanja đubreta, korišćenja mobilnog telefona, oštećivanja drveća. Kroz te primere oni vide da možemo da se brinemo za prirodu i da moramo da budemo odgovorni. Mogu da budu intuitivni i da identifikuju ova dela sa onim što već rade njihovi roditelji, bake i deke”, istakao je autor predstave Elder Kloster. „Deca najbolje reaguju na figure koje su iz našeg folklora. Vidimo i reakcije odraslih, pa mi je tako jedan otac rekao da je ovo upravo predstava za odrasle, jer smo svesni da radimo nešto loše sa planetom. Reakcije su dobre”, dodala je Giselle Semicek, izvršna producentkinja predstave.

Drugog festivalskog dana, u ponedeljak 19. septembra, u takmičarskom programu publika će moći da pogleda predstave „Aero” u izvođenju teatra Odivo iz Slovačke (Dečje pozorište Subotica, 10h), i „Oz” iz Mađarske (Vaskakas Puppet Theatre, Scena „Jadran” Narodnog pozorišta u 12h). Izložba Studentskih plakata biće otvorena u 9 časova u Fondaciji za omladinsku kulturu i stvaralaštvo Danilo Kiš, dok će izložba u čast dobitnicima „Malog princa” biti otvorena u 11:15 u Galeriji Otvorenog univerziteta Subotica.  Publika će od 16 časova u Dečjem pozorištu Subotica moći da pogleda i baletsku predstavu „Snežna kraljica” (van takmičarske konkurencije), dok je u 17 časova u bioskopu Eurocinema na repertoaru film „Stela” reditelja Stevana Vujičića.  Za 17 časova u Hotelu Patria zakazan je i razgovor sa dobitnicima nagrade „Mali princ”, Jovanom Caranom i Ljudmilom Konstantinovom Hense, koji će moderirati dr Zoran Đerić, selektor festivala.

Francuski institut za kulturu – Ukrštanje savremenog cirkusa i pozorišta – nove težnje i estetike u oblasti scenskih umetnosti

Septembar je mesec savremenog pozorišta i cirkusa: prisustvovaćemo brojnim predstavama, debatama, radionicama i susretima u okviru festivala BITEF i Cirkoblakana, ali i u okviru projekta Circus (must) SEE, posvećenog razvoju savremenog cirkusa u Jugoistočnoj Evropi.

„Sve ove manifestacije priređuju se, između ostalih, i uz pordršku Francuskog instituta u Srbiji i našeg regionalnog programa Teatroskop, a u njima će učestvovati mnogi francuski pozorišni i cirkuski umetnici, reditelji, esejisti, kritičari“, istakla je Katrin Fodri, ataše za kulturu Francuskog instituta u Srbiji.

Na programu ovih udruženih manifestacija, 17. septembra od 13 do 15 sati, u Francuskom institutu u Beogradu (Knez Mihailova 31), u okviru ciklusa razgovora i predavanja o savremenom cirkusu, biće održan prvi okrugli sto na temu: Ukrštanje savremenog cirkusa i pozorišta – nove težnje i estetike u oblasti scenskih umetnosti. Ovaj događaj okupiće  stručnjake iz Francuske i Srbije, predstavnike institucija i lokalnih organizacija, studente fakulteta dramskih i primenjenih umetnosti, a biće otvoren i za sve zainteresovane. Odvijaće se na francuskom i engleskom jeziku, uz simultani prevod.

Na skupu će govoriti: Rozita Buaso, kritičarka umetnosti i novinarka francuskog lista Le Monde, Filip Ken, francuski pozorišni reditelj koji gostuje na ovogodišnjem BITEF-u sa predstavom Farm fatal, Vanesa Silvi predstavnica Francuskog instituta u Parizu, stručnjakinja za savremeni cirkus, Milan Manić, cirkuski umetnik, selektor festivala Cirkobalkana u Srbiji i osnivač Cirkusfere, koja je i ko-organizator ovog okruglog stola. Razgovor će moderirati  Katrin Fodri, ataše za kulturu Francuskog instituta u Srbiji.

Na ovom prvom od okruglih stolova koji će biti organizovani u okviru ciklusa Kakav je to cirkus? – razgovori i predavanja o savremenom cirkusu biće reči o interdisciplinarnosti savremenog pozorišta koje sve češće pribegava govoru tela, vizuelnim i fizičkim metaforama, a sa druge strane o cirkuskoj umetnosti koja sve više poprima dramske dimenzije. Kakav efekat na umetnike i publiku imaju ova ukrštanja? Kako unaprediti ovu interdisciplinarnost u regionu Jugoistočne Evrope, gde cirkus i pozorište imaju veoma različite statuse? Okrugli sto biće prilika da se potraže odgovori na ova pitanja, kao i da se razmotre perspektive razvoja i preispitaju ustaljene klasifikacije žanrova.

Predviđeno je da se učesnicma na početku obrati predstavnik Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, kao i gospodin Stanislas Pjere, savetnik za  saradnju i kulturu u ambasadi Francuske i direktor Francuskog instituta u Srbiji.

*************************

Teatroskop – program koji su pre deset godina pokrenuli francusko Ministarstvo Evrope i spoljnih poslova, Ministarstvo kulture Francuske i Francuski institut – sa ciljem da se pojača saradnja između Francuske i Jugoistočne Evrope na polju izvođačkih umetnosti u njihovim najsavremenijim i najsmelijim oblicima, podržava strukturisanje profesionalnih mreža umetnika, podstičući zajedničke projekte, profesionalne susrete i saradnju regionalnih aktera sa francuskom scenom.

Cirkusferа je ključna organizacija u Srbiji za rаzvoj sаvremenog cirkusа, umetničke аnimаcije, sаvremenog i uličnog teаtrа. Okuplja multidisciplinarne umetnike koji su se svojim nesebičnim zalaganjem posvetili afirmaciji ove umetnosti u Srbiji, a sa udruženjem Cirkorama iz Zagreba već 9 godina uspešno organizuje međunarodni festival savremenog cirkusa Cirkobalkana.

Rozita Buaso je novinarka, kritičarka umetnosti specijalizovana za ples i savremeni cirkus, autorka brojnih izložbi, filmova i eseja o scenskoj umetnosti. Piše za francuske listove Le Monde i Telerama.

2006. godine objavila je delo Panorama savremenog plesa, u kome izlaže, u obliku kratkih prezentacija, svoj izbor najuticajnijih i najznačajnijih koreografija izvedenih u proteklih 30 godina. 2010. objavila je drugu panoramu, ovoga puta posvećenu klasičnom i neoklasičnom plesu.  Koautorka je (sa Kristofom Rejno de Lažom) dela Le cirque contemporain : art du spectacle (Savremeni cirkus : umetnost spektakla)

Rozita Buaso je takođe autorka četiri monografije o koreografima: Režin Šopino, Filip Dekufle, duo Montavlo-Ervije i Sidi Labri Šerkaui.

Filip Ken, rođen 1970. godine, stekao je obrazovanje iz oblasti vizuelnih umetnosti. Deset godina dizajnirao je scenografije za pozorište, operu i izložbe. Godine 2003. osnovao je kompaniju Vivarijum studio kao laboratoriju za pozorišne inovacije i saradnju između slikara, glumaca, plesača i muzičara. Kao što je to radio kao dete sakupljajući insekte, on i sada radi i pod svojim mikroskopom izučava male zajednice. Scenografija se koristi kao ekosistem u koji on uranja svoje glumce. Njegove predstave izvode se na redovnim turnejama širom sveta.
Pored rada u pozorištu, Ken stvara performanse i intervencije u javnim prostorima ili u prirodi, i izlaže svoje instalacije u okviru izložbi.
Od  2014. do 2020. bio je jedan od direktora u Nanter-Amandije, nacionalnom dramskom centru.
Filip Ken je bio umetnički direktor nagrađenog francuskog paviljona na Praškom kvadrijenalu 2019. godine.
Godine 2020. napravio je scensku verziju simfonije Gustava Malera Pesma o zemlji na Viner festvohenu (Austrija), kao i scenografiju za novo ostvarenje koreografkinje Meg Stjuart 2021. godine.

Bogat prateći program na 28. Međunarodnom festivalu pozorišta za decu Subotica

U okviru 28. Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica, koji se ove godine održava od 19. do 24. septembra u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica, bogat prateći program činiće 12. Međunarodni forum za istraživanje pozorišne umetnosti za decu, izložbe, radionice, i promocije knjiga.

Međunarodni forum za istraživanje pozorišne umetnosti za decu i mlade u Subotici je najveći teatrološki skup u ovom delu Evrope i okuplja teoretičare i pozorišne istraživače iz 16 zemalja i sa tri kontinenta. Ukupno 30 učesnika ovog važnog skupa za pozorišnu umetnost biće većim delom gosti u Subotici, a manji deo učesnika će svoj rad predstaviti online uključenjem. Ceo događaj biće upriličen u novom prostoru Gradske biblioteke u Subotici.

Tokom trajanja festivala biće održana izložba studentskih plakata, na kojoj će biti predstavljeni radovi studenata III godine Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, sa odseka Primenjena grafika i predmeta Ilustracija, u klasi profesora Rastka Ćirića. Izložba posvećena ovogodišnjim dobitnicima nagrade Mali princ, biće posvećena stvaralaštvu Jovana Carana i Ljudmile Konstantinove Hense. Tokom festivala biće održana i izložba Pozorišta za decu Kragujevac.

Radionica “Razne maske za pozorišne daske” koju vode studenti Fakulteta primenjenih umetnosti Beograd sa svojim profesorom za učenike Politehničke škole Subotica, ima za cilj da prazne i neutralne maske pretvori u u maštovite  karaktere iz stvarnih ili zamišljenih pozorišnih predstava. Kreativna radionica “Vesela družina” sa Sofijom Simić za osnovce u fokusu ima lutku kao rekvizit i sredstvo iskazivanja u pozorištu. Lutkarska radionica Branke Rudman namenjena je pedagozima, a naglasak je na komunikaciji kao ključnom aspektu u radu s decom.

Na festivalu će biti promovisane knjige “Lutkarski simulakrumi” dr Zorana Đerića, 14. broj časopisa za lutkarsku umetnost NITI  (izdavač: Pozorišni muzej Vojvodine), publikacija “70 godina mladih: Pozorište mladih Sarajevo” Dubravke Zrnčić-Kulenović, i Zbornik radova “Pozorište za decu – umetnički fenomen” (knjiga 11, izdavač: : Otvoreni univerzitet Subotica,Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica, Pozorišni muzej Vojvodine).

Podsećamo, u okviru takmičarskog programa 28. Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica, naći će se 12 predstava za decu iz celog sveta, po izboru selektora festivala, profesora dr Zorana Đerića. Publika festivala moći će da pogleda raznovrsne i maštovite predstave koje u Srbiju dolaze iz Bugarske, Izraela, Nemačke, Mađarske, Češke, Rusije, Hrvatske, Brazila, Slovačke, BiH (Republike Srpske) i Srbije.

Svi festivalski programi će se održavati u skladu sa merama borbe protiv pandemije virusa Covid-19 i uz vođenje računa o bezbednosti posetilaca i učesnika festivala.

Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica jedan je od najznačajnijih festivala u regionu koji više od četvrt veka okuplja stvaraoce koji su svoj rad posvetili najmlađima. Sa fokusom na lutkarstvu ali i sa prostorom za druge umetničke forme, festival kontinuirano doprinosi promociji i razvoju pozorišta u Srbiji. Za svoj izuzetan doprinos razvoju scenske umetnosti za decu i kulture uopšte, Festival je 2005. godine nagrađen „Vukovom nagradom“, najvećim kulturnim priznanjem u Republici Srbiji, dok je 2009. godine Međunarodnom festivalu pozorišta za decu Subotica dodeljena nagrada „Pro urbe“ za značajan doprinos razvitku i ugledu grada Subotice podizanjem njegovih materijalnih i duhovnih vrednosti. Festival je dobitnik i specijalne Međunarodne nagrade za doprinos razvoju dramskog odgoja „Grozdanin kikot“ za 2009. koju dodeljuje Centar za dramski odgoj iz Mostara (BiH centar IDEA (Međunarodne asocijacije za dramu/pozorište i obrazovanje).

Realizaciju Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica podržali su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu AP Vojvodine i Grad Subotica.

Objavljen takmičarski program 28. Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica

U okviru takmičarskog programa 28. Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica, koji se ove godine održava od 19. do 24. septembra u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica, naći će se 12 predstava za decu iz celog sveta, po izboru selektora festivala, profesora dr Zorana Đerića. Publika festivala moći će da pogleda raznovrsne i maštovite predstave koje u Srbiju dolaze iz Bugarske, Izraela, Nemačke, Mađarske, Češke, Rusije, Hrvatske, Brazila, Slovačke, BiH (Republike Srpske) i Srbije.

U takmičarskom programu naći će se dve produkcije iz Srbije. Predstava „Teatru s ljubavlju“ Dečjeg pozorišta Subotica je odraz ljubavi prema pozorištu lutaka, a režirali je su istaknuti reditelji Bonjo Lungov i Konstantin Karakostov, koji su i osmislili kompletan scensko vizuelni ambijent, lutke, kostime i koreografiju. Oba autora predstavom izražavaju zahvalnost glumcima i njihovoj posvećenosti sceni i pozorištu, dok različite vrste lutaka oživljavaju kroz muziku, ples i veštu animaciju glumaca. Predstava „Bambi” Pozorišta za decu Kragujevac, reditelja Jakuba Maksimova, autorska je adaptacija lirskog romana koji je pre skoro jednog veka napisao Feliks Salten, koju prati muzika svirana uživo na nekoliko perkusija. Predstava govori o odrastanju i upoznavanju sveta malog jelena, a tokom predstave će publika s njim proživeti njegovo detinjstvo, radosti i poteškoće njegovog odrastanja.

Iz Rusije stiže predstava „Lutkarskastrastpremakraljuliru” u izvođenju Karabaska Teatra, a iz dalekog Brazila ostvarenje „Duhovi šume” teatra Cia Elder Kloster. Nemačko Pozorište Gruene Sosse izvešće predstavu „Tri puta kralj”, češki Drak Teatar „Uspavanu lepoticu”, predstavu „Aero” osmislio je teatar Odivo iz Slovačke a iz Izraela je predstava „Guli” u produkciji Galilejskog multikulturnog pozorišta.

Iz susednih zemalja dolaze četiri predstave: Vaskakas Puppet Theatre izvešće predstavu „Vuk”, Državno lutkarsko pozorište Varna iz Bugarske predstaviće se ostvarenjem „Palčica“, iz Gradskog kazališta Zorin dom Karlovac (Hrvatska) je predstava „Na tragu”, dok predstava „Peća i vuk” dolazi iz Dječijeg Pozorišta Republike Srpske u Banjaluci.

Žiri glavnog takmičarskog programa čine Sandrin Gratalup, nezavisna delatnica na kulturnom polju, bivša potpredsednica ASSITEJ-a u Francuskoj i članica odbora Scenesd’enfance-ASSITEJ Francuske, i ovogodišnji dobitnici nagrade “Mali princ”: reditelj i glumac  Jovan Caran, kao i kreatorka lutaka, kostima i scenografije Ljudmila Konstantinova Hense iz Kazahstana. Ove godine je po prvi put oformljen i Mladi žiri, koji čine deca osnovnog i srednjoškolskog uzrasta. Ovaj žiri će dodeliti Nagradu mlade publike za najbolju predstavu.

 Svi festivalski programi će se održavati u skladu sa merama borbe protiv pandemije virusa Covid-19 i uz vođenje računa o bezbednosti posetilaca i učesnika festivala.

Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica jedan je od najznačajnijih festivala u regionu koji više od četvrt veka okuplja stvaraoce koji su svoj rad posvetili najmlađima. Sa fokusom na lutkarstvu ali i sa prostorom za druge umetničke forme, festival kontinuirano doprinosi promociji i razvoju pozorišta u Srbiji. Za svoj izuzetan doprinos razvoju scenske umetnosti za decu i kulture uopšte, Festival je 2005. godine nagrađen „Vukovom nagradom“, najvećim kulturnim priznanjem u Republici Srbiji, dok je 2009. godine Međunarodnom festivalu pozorišta za decu Subotica dodeljena nagrada „Pro urbe“ za značajan doprinos razvitku i ugledu grada Subotice podizanjem njegovih materijalnih i duhovnih vrednosti. Festival je dobitnik i specijalne Međunarodne nagrade za doprinos razvoju dramskog odgoja „Grozdanin kikot“ za 2009. koju dodeljuje Centar za dramski odgoj iz Mostara (BiH centar IDEA (Međunarodne asocijacije za dramu/pozorište i obrazovanje).

Realizaciju Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica podržali su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu AP Vojvodine i Grad Subotica.

ZATVARANJE SEZONE POZORIŠTA TEATRIJUM

PREDSTAVA DON ŽUAN 

Sutra u 21h poslednje igranje na sceni u dvorištu Kapetan Mišinog zdanje

Beograd, 1.9. – Izvođenjem predstave Don Žuan sutra, 2.9. biće završena sezona pozorišta Teatrijum. Na novootvorenoj letnjoj pozorišnoj sceni u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja mlada i brojna glumačka ekipa izvešće pred publikom prvu predstavu u produkciji ovog pozorišta.

Modernu adaptaciju ovog Molijerovog komada potpisuje mlada scenaristkinja Vida Davidović, dok su za režiju bili zaduženi Tihomir Stanić i Marko Misirača. Glumačku podelu ove komedije predvodi Stefan Radonjić u naslovnoj ulozi Don Žuana, uz Vladana Gajovića, Lepomira Ivkovića, Đorđa Markovića, dok su u ostalim ulogama njihove mlade kolege: Milica Janković, Nevena Ilić, Isidora Građanin, Mariana Aranđelović, Luka Potparić, Milan Bobić i Luka Sević.

Tihomir Stanić, naš cenjeni dramski umetnik, ujedno i osnivač pozorišta Teatrijum ovim povodom je izjavio: „Ponosan sam na činjenicu da smo uspeli da odigramo pedeset predstava, među njima i tri premijere (Don Žuan, Zlostavljanje, Lečenje duše in vivo) i da ohrabreni tim podvigom već imamo repertoar za sledeću sezonu. Pored planirane smotre diplomskih predstava akademija umetnosti iz celog regiona igraćemo Šekspirov San letnje noći, Bulgakovljevog Molijera (Bratstvo licemera) kao i predstave koje će inspirisani ovim čarobnim prostorom predlagati umetnici koji su izneli i upotpunili ovogodišnji repertoar.“

POZORIŠTE TEATRIJUM: Ideja o pozorištu Teatrijum pokrenuta je na inicijativu našeg uvaženog dramskog umetnika Tihomira Stanića, uz podršku Univerziteta u Beogradu, koji je ustupio dvorište Kapetan Mišinog zdanja i gradske opštine Stari Grad. Upravnik pozorišta je Vladan Gajović. Pozorište je ove „nulte“ sezone bilo aktivno od 3. jula do 31. avgusta (produženo zbog kiše do 2.9.) i zabeležilo je 50 izvođenja. Sutrašnja poslednja predstava počinje u u 21h, a karte se mogu kupiti preko servisa tickets.rs, kao i na blagajni Rektorata svake večeri od 19h. Deo prihoda od prodaje svih ulaznica ove sezone uplaćen biće uplaćen za Solidarnu kuhinju.