Pozorište

Bogat prateći program na 28. Međunarodnom festivalu pozorišta za decu Subotica

U okviru 28. Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica, koji se ove godine održava od 19. do 24. septembra u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica, bogat prateći program činiće 12. Međunarodni forum za istraživanje pozorišne umetnosti za decu, izložbe, radionice, i promocije knjiga.

Međunarodni forum za istraživanje pozorišne umetnosti za decu i mlade u Subotici je najveći teatrološki skup u ovom delu Evrope i okuplja teoretičare i pozorišne istraživače iz 16 zemalja i sa tri kontinenta. Ukupno 30 učesnika ovog važnog skupa za pozorišnu umetnost biće većim delom gosti u Subotici, a manji deo učesnika će svoj rad predstaviti online uključenjem. Ceo događaj biće upriličen u novom prostoru Gradske biblioteke u Subotici.

Tokom trajanja festivala biće održana izložba studentskih plakata, na kojoj će biti predstavljeni radovi studenata III godine Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, sa odseka Primenjena grafika i predmeta Ilustracija, u klasi profesora Rastka Ćirića. Izložba posvećena ovogodišnjim dobitnicima nagrade Mali princ, biće posvećena stvaralaštvu Jovana Carana i Ljudmile Konstantinove Hense. Tokom festivala biće održana i izložba Pozorišta za decu Kragujevac.

Radionica “Razne maske za pozorišne daske” koju vode studenti Fakulteta primenjenih umetnosti Beograd sa svojim profesorom za učenike Politehničke škole Subotica, ima za cilj da prazne i neutralne maske pretvori u u maštovite  karaktere iz stvarnih ili zamišljenih pozorišnih predstava. Kreativna radionica “Vesela družina” sa Sofijom Simić za osnovce u fokusu ima lutku kao rekvizit i sredstvo iskazivanja u pozorištu. Lutkarska radionica Branke Rudman namenjena je pedagozima, a naglasak je na komunikaciji kao ključnom aspektu u radu s decom.

Na festivalu će biti promovisane knjige “Lutkarski simulakrumi” dr Zorana Đerića, 14. broj časopisa za lutkarsku umetnost NITI  (izdavač: Pozorišni muzej Vojvodine), publikacija “70 godina mladih: Pozorište mladih Sarajevo” Dubravke Zrnčić-Kulenović, i Zbornik radova “Pozorište za decu – umetnički fenomen” (knjiga 11, izdavač: : Otvoreni univerzitet Subotica,Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica, Pozorišni muzej Vojvodine).

Podsećamo, u okviru takmičarskog programa 28. Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica, naći će se 12 predstava za decu iz celog sveta, po izboru selektora festivala, profesora dr Zorana Đerića. Publika festivala moći će da pogleda raznovrsne i maštovite predstave koje u Srbiju dolaze iz Bugarske, Izraela, Nemačke, Mađarske, Češke, Rusije, Hrvatske, Brazila, Slovačke, BiH (Republike Srpske) i Srbije.

Svi festivalski programi će se održavati u skladu sa merama borbe protiv pandemije virusa Covid-19 i uz vođenje računa o bezbednosti posetilaca i učesnika festivala.

Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica jedan je od najznačajnijih festivala u regionu koji više od četvrt veka okuplja stvaraoce koji su svoj rad posvetili najmlađima. Sa fokusom na lutkarstvu ali i sa prostorom za druge umetničke forme, festival kontinuirano doprinosi promociji i razvoju pozorišta u Srbiji. Za svoj izuzetan doprinos razvoju scenske umetnosti za decu i kulture uopšte, Festival je 2005. godine nagrađen „Vukovom nagradom“, najvećim kulturnim priznanjem u Republici Srbiji, dok je 2009. godine Međunarodnom festivalu pozorišta za decu Subotica dodeljena nagrada „Pro urbe“ za značajan doprinos razvitku i ugledu grada Subotice podizanjem njegovih materijalnih i duhovnih vrednosti. Festival je dobitnik i specijalne Međunarodne nagrade za doprinos razvoju dramskog odgoja „Grozdanin kikot“ za 2009. koju dodeljuje Centar za dramski odgoj iz Mostara (BiH centar IDEA (Međunarodne asocijacije za dramu/pozorište i obrazovanje).

Realizaciju Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica podržali su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu AP Vojvodine i Grad Subotica.

Objavljen takmičarski program 28. Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica

U okviru takmičarskog programa 28. Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica, koji se ove godine održava od 19. do 24. septembra u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica, naći će se 12 predstava za decu iz celog sveta, po izboru selektora festivala, profesora dr Zorana Đerića. Publika festivala moći će da pogleda raznovrsne i maštovite predstave koje u Srbiju dolaze iz Bugarske, Izraela, Nemačke, Mađarske, Češke, Rusije, Hrvatske, Brazila, Slovačke, BiH (Republike Srpske) i Srbije.

U takmičarskom programu naći će se dve produkcije iz Srbije. Predstava „Teatru s ljubavlju“ Dečjeg pozorišta Subotica je odraz ljubavi prema pozorištu lutaka, a režirali je su istaknuti reditelji Bonjo Lungov i Konstantin Karakostov, koji su i osmislili kompletan scensko vizuelni ambijent, lutke, kostime i koreografiju. Oba autora predstavom izražavaju zahvalnost glumcima i njihovoj posvećenosti sceni i pozorištu, dok različite vrste lutaka oživljavaju kroz muziku, ples i veštu animaciju glumaca. Predstava „Bambi” Pozorišta za decu Kragujevac, reditelja Jakuba Maksimova, autorska je adaptacija lirskog romana koji je pre skoro jednog veka napisao Feliks Salten, koju prati muzika svirana uživo na nekoliko perkusija. Predstava govori o odrastanju i upoznavanju sveta malog jelena, a tokom predstave će publika s njim proživeti njegovo detinjstvo, radosti i poteškoće njegovog odrastanja.

Iz Rusije stiže predstava „Lutkarskastrastpremakraljuliru” u izvođenju Karabaska Teatra, a iz dalekog Brazila ostvarenje „Duhovi šume” teatra Cia Elder Kloster. Nemačko Pozorište Gruene Sosse izvešće predstavu „Tri puta kralj”, češki Drak Teatar „Uspavanu lepoticu”, predstavu „Aero” osmislio je teatar Odivo iz Slovačke a iz Izraela je predstava „Guli” u produkciji Galilejskog multikulturnog pozorišta.

Iz susednih zemalja dolaze četiri predstave: Vaskakas Puppet Theatre izvešće predstavu „Vuk”, Državno lutkarsko pozorište Varna iz Bugarske predstaviće se ostvarenjem „Palčica“, iz Gradskog kazališta Zorin dom Karlovac (Hrvatska) je predstava „Na tragu”, dok predstava „Peća i vuk” dolazi iz Dječijeg Pozorišta Republike Srpske u Banjaluci.

Žiri glavnog takmičarskog programa čine Sandrin Gratalup, nezavisna delatnica na kulturnom polju, bivša potpredsednica ASSITEJ-a u Francuskoj i članica odbora Scenesd’enfance-ASSITEJ Francuske, i ovogodišnji dobitnici nagrade “Mali princ”: reditelj i glumac  Jovan Caran, kao i kreatorka lutaka, kostima i scenografije Ljudmila Konstantinova Hense iz Kazahstana. Ove godine je po prvi put oformljen i Mladi žiri, koji čine deca osnovnog i srednjoškolskog uzrasta. Ovaj žiri će dodeliti Nagradu mlade publike za najbolju predstavu.

 Svi festivalski programi će se održavati u skladu sa merama borbe protiv pandemije virusa Covid-19 i uz vođenje računa o bezbednosti posetilaca i učesnika festivala.

Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica jedan je od najznačajnijih festivala u regionu koji više od četvrt veka okuplja stvaraoce koji su svoj rad posvetili najmlađima. Sa fokusom na lutkarstvu ali i sa prostorom za druge umetničke forme, festival kontinuirano doprinosi promociji i razvoju pozorišta u Srbiji. Za svoj izuzetan doprinos razvoju scenske umetnosti za decu i kulture uopšte, Festival je 2005. godine nagrađen „Vukovom nagradom“, najvećim kulturnim priznanjem u Republici Srbiji, dok je 2009. godine Međunarodnom festivalu pozorišta za decu Subotica dodeljena nagrada „Pro urbe“ za značajan doprinos razvitku i ugledu grada Subotice podizanjem njegovih materijalnih i duhovnih vrednosti. Festival je dobitnik i specijalne Međunarodne nagrade za doprinos razvoju dramskog odgoja „Grozdanin kikot“ za 2009. koju dodeljuje Centar za dramski odgoj iz Mostara (BiH centar IDEA (Međunarodne asocijacije za dramu/pozorište i obrazovanje).

Realizaciju Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica podržali su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu AP Vojvodine i Grad Subotica.

ZATVARANJE SEZONE POZORIŠTA TEATRIJUM

PREDSTAVA DON ŽUAN 

Sutra u 21h poslednje igranje na sceni u dvorištu Kapetan Mišinog zdanje

Beograd, 1.9. – Izvođenjem predstave Don Žuan sutra, 2.9. biće završena sezona pozorišta Teatrijum. Na novootvorenoj letnjoj pozorišnoj sceni u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja mlada i brojna glumačka ekipa izvešće pred publikom prvu predstavu u produkciji ovog pozorišta.

Modernu adaptaciju ovog Molijerovog komada potpisuje mlada scenaristkinja Vida Davidović, dok su za režiju bili zaduženi Tihomir Stanić i Marko Misirača. Glumačku podelu ove komedije predvodi Stefan Radonjić u naslovnoj ulozi Don Žuana, uz Vladana Gajovića, Lepomira Ivkovića, Đorđa Markovića, dok su u ostalim ulogama njihove mlade kolege: Milica Janković, Nevena Ilić, Isidora Građanin, Mariana Aranđelović, Luka Potparić, Milan Bobić i Luka Sević.

Tihomir Stanić, naš cenjeni dramski umetnik, ujedno i osnivač pozorišta Teatrijum ovim povodom je izjavio: „Ponosan sam na činjenicu da smo uspeli da odigramo pedeset predstava, među njima i tri premijere (Don Žuan, Zlostavljanje, Lečenje duše in vivo) i da ohrabreni tim podvigom već imamo repertoar za sledeću sezonu. Pored planirane smotre diplomskih predstava akademija umetnosti iz celog regiona igraćemo Šekspirov San letnje noći, Bulgakovljevog Molijera (Bratstvo licemera) kao i predstave koje će inspirisani ovim čarobnim prostorom predlagati umetnici koji su izneli i upotpunili ovogodišnji repertoar.“

POZORIŠTE TEATRIJUM: Ideja o pozorištu Teatrijum pokrenuta je na inicijativu našeg uvaženog dramskog umetnika Tihomira Stanića, uz podršku Univerziteta u Beogradu, koji je ustupio dvorište Kapetan Mišinog zdanja i gradske opštine Stari Grad. Upravnik pozorišta je Vladan Gajović. Pozorište je ove „nulte“ sezone bilo aktivno od 3. jula do 31. avgusta (produženo zbog kiše do 2.9.) i zabeležilo je 50 izvođenja. Sutrašnja poslednja predstava počinje u u 21h, a karte se mogu kupiti preko servisa tickets.rs, kao i na blagajni Rektorata svake večeri od 19h. Deo prihoda od prodaje svih ulaznica ove sezone uplaćen biće uplaćen za Solidarnu kuhinju.

TEATRIJUM repertoar do kraja sezone 31.8. // STRAH OD LJUBAVI – Sonja Jauković –

Monodrama „Strah od ljubavi“, po romanu „Darina“ Leposave Jovanović, u dramatizaciji, režiji i izvođenju dramske umetnice Sonje Jauković. Reč je o lirskoj ljubavnoj komediji koja govori o životnom putu Darine, žene iz naroda, sa juga Srbije, koja priča svoju porodičnu priču o ljubavi, o strahu zbog koga je propustila ljubav, a kasnije nije dozvolila da je ponovo obuzme… Darina je zbog straha od nove povrede, jer je prethodna bila izuzetno bolna i srce mlade devojke neprebolno ranila, odlučila da živi život bez ljubavi.

Petar Kočić – ,,JAZAVAC PRED SUDOM” – avgust u 21h // Režija: Mihailo Laptošević

Igraju: Daniel Kovačević/Đorđe Marković, Jakov Jevtović/Vladimir Tešović, Dejan Stojaković, Mihailo Laptošević

„Ko iskreno i strasno ljubi Istinu, Slobodu i Otadžbinu, slobodan je i neustrašiv kao Bog, a prezren i gladan kao pas.“ Petar Kočić

Reč reditelja: „Jazavac pred sudom“ napisan je 1903. Komad je svojevrstan istorijski osvrt na položaj obespravljenih Srba u Austrougarskoj carevini. Strašna je istina da po pitanju prava danas nikakve promene nema kada u obzir uzmemo život Srba u okruženju. Radeći poslednjih godina sa decom na Kosovu i Metohiji, video sam da Srbi u enklavama u svakom smislu žive i teže nego istiniti Kočićev junak i savremenik David Štrbac. Međutim, intelektna virtuoznost Davidova, veličanstvenost njegovog duha, daje nadu… Cilj ove predstave je da u svakoj osobi u publici probudi onaj deo bića koji će se uvek boriti za istinu i pravdu, za slobodu i otadžbinu bez obzira na cenu. Da smo u tome uspeli govori i to da je predstava igrana više puta i u kripti Hrama Svetog Save. Da je posle gledanja predstave australijski autor Mark Vindon uložio novac i snimio film „ Jazavac pred sudom“, koji je imao premijeru na ovogodišnjem festu. Film će u mesecima pred nama ući u bioskopsku distribuciju.

O, KAKAV DIVAN DAN –

Monodrama u tumačenju Vesne Pećanac

Vesna Pećanac svoju monokomediju „O, kakav divan dan“, već dvadeset godina igra na pozorišnim scenama, školama, fakultetima, kongresima širom zemlje, u većini gradova nekadašnje Jugoslavije i od Amerike do Australije! Ova predstava, koja spaja Umetnost, Obrazovanje, Pedagogiju, Životnu Mudrost i Ličnu ispovest do sada je preko 1800 puta odigrana! Sa puno finog humora, predstava govori o odnosu Roditelji-Deca-Škola-Društvo. O problemima Rađanja, Odrastanja, Puberteta, Porodičnim sukobima, Kućnim tajnama, o Ljubavi i Praštanju.

Vesna Pećanac u komičnom žanru, kroz rafinirani humor i na samo njoj svojstven način, otkriva Lične i Porodične tajne, nadovezujući priče različite sadržine jednu na drugu, jednostavnim govorom i lepršavom glumom.

PREMIJERA predstave u produkciji pozorišta TEATRIJUM

Ivo Andrić – ZLOSTAVLJANJE

U dramskom tumačenju Milice Janković

  1. avgust u 21h

Šta se dešava kada zažmurimo na psihičko zlostavljanje i tako sami sebe zavaramo?

Gde to vodi i kakve su posledice?

Da li na ovim prostorima čovek i dalje ne može da brani svoje pravo nego mora pored toga što je žrtva da preuzme na sebe i izgled krivca?

„Jedan čovek, pogotovu jedna žena, mora u odbrani svojih prava i svoje ličnosti da se osloni na druge ljude i na svoje pravo onakvo kakvo je formulisano u zakonima, ili bar u shvatanjima i navikama društva“.

Monodrama ,,Nina,,

Tekst i režija: Nikolina Vujević

  1. avgust u 21h

Pod mentorstvom profesora Nikite Milivojevića i višeg stručnog saradnika Jelene Đulvezan

Boreći se sa sopstvenim strahovima, glumica Nina pokušava da odigra i razume lik Nine iz Čehovljeve drame ,,Galeb“. Igrajući ovu ulogu, shvata da nije samo ime ono što im je zajedničko, već i mnoge druge osobine, te prekida predstavu, misleći da nije dovoljno dobra u onome što radi. Tada zajedno sa publikom kreće na putovanje do Njujorka i Brodveja gde je doživela najlepši i najteži trenutak u svom životu. Iskreno se otvara publici i sa njima na komičan, a opet emotivan način deli svoja iskustva, probleme i strahove, kroz muziku i ples. Na tom putu pokušava da shvati da li je slava ono što je važno ili ljubav prema sebi i verovanje u svoje snove, kao suština življenja i bavljenja glumačkim zanatom. Na tom putu joj pomaže Nina iz Čehovljevog ,,Galeba“, ali suštinu ipak pronalazi uz pomoć male Nine, onog deteta u njoj koje i dalje želi samo da igra i koje veruje bez ikakve zadrške.

POVRATAK OTKAČENIH

  1. avgust u 21h

Uloge: Monika Romić, Boris Milivojević, Slavica Ljujić, Jovana Mladenović, Aleksandar Kojić, Danica Radulović , specijalni gost iz offa: Milorad Milinković

Tekst: Slavica Ljujić

Režija, scena i izbor muzike: Monika Romić

“Povratak otkačenih” urnebesna komedija / vodvilj /mjuzikl sa sobom donosi zgode i nezgode porodice Jovanović. Aktuelnim temama, šarenolikim likovima prepoznatljivim iz svačije svakodnevice a sve kroz uzbudljiv zaplet ova predstava donosi obilje smeha.

REČ AUTORA – Ovaj pozorišni komad, se naslanja na prvi deo kroz likove dve rođene sestre Zage i Bebe. One su stavljene pred nove izazove, koji su u tesnoj vezi sa onim što je u našem društvu predstavljeno kao tabu ili opšteprihvaćeno društveno ponašanje. Sklonost ka pogrešnom izboru naše junakinje odovodi na pogrešan put kojim one sigurno koračaju. Da li će odustati od svojih ciljeva? Da li će se povinovati opšteprihvaćenim normama? Da li će preispitati svoje postupke? Da li će zbog ljubavi odustati od svojih principa? Saznaćate.

Ovaj pozorišni komad dotiče se najrazličitijih pitanja i problema, kroz koje prolaze žene danas u poslovnom, muško-ženskom, porodičnom, kao i prijateljskom odnosu. Podrška, ljubav i sigurnost su stvari koje čine odnos unutar porodice Jovanović, kao i šale na međusobni račun koje su sastavni deo njihovih života još od vremena najranijeg detinjstva i njihov specifičan odgovor na sve probleme koji ih okružuju. Sestre imaju partnere, buduće, bivše, skrivene želje, otvorene ambicije… i njihovi odnosi su izgrađeni na realnim životnim situacijama, ali koje, kada se dešavaju nekom drugom su veoma bizarne i komične.

KRALJ MAGNOVENJA

  1. avgust u 21h

Monodrama : Tekst “ Dnevnik jednog ludaka”- N.V.Gogolj i delovi teksta “ Zvezdani dnevnici” -Stanislav Lem.

Adaptacija teksta,rezija i izvodjenje- Nikola Vasiljevic.

Trajanje: 45 minuta

Žanr: Drama

Monodrama „Kralj magnovenja“, na tacno 10 godina od premijere ima svoje jubilarno 50 izvodjenje u pozoristu Teatrijum 25.8.2021.

Predstava je igrana na raznim scenama (u Beogradu: u pozorištu Le studio, u pozorištu Slavija,poz. Moderna Garaza,u Crnoj Gori:u Niksickom pozoristu,u pozoristu Dodest,sceni 213 etc),a imala je i zapazena ucesca na internacionalnim festivalima.

Posebno istaknuti nastupi na internacionalnim festivalima i to :

  1. Festival monodrame Bitola (Makedonija) 2016
  2. Festival Monoakt u Peći (Kosovo) 2016
  3. FIAT Podgorica (Crna Gora) 2016

PU SPAS ZA SVE NAS

  1. avgust u 21h

Igra: Jelena Puzić po tekstu Nine Džuver, po motivima Dnevnika Diane Budisavljević

Jedna od najvećih humanitarnih radnica prošlog veka, koja je spasila između osam i deset hiljada dece iz ustaških logora u NDH i tako praktično sačuvala jedan narod od istrebljenja, bila je Diana Budisavljević. Poreklom Austrijanka, Diana je bila udata za uglednog zagrebačkog hirurga, Julija Budisavljevića. Drugi svetski rat zatekao ju je u Zagrebu. U tom trenutku imala je pedeset godina i dve odrasle ćerke.

Humanitarni rad Diane Budisavljević trajao je od odluke da osnuje svoju Akciju, do trenutka kada je njenu kompletnu dokumentaciju nasilno preuzela OZNA. Prvobitna zamisao da daje novčane priloge, brzo je prerasla u akciju spasavanja dece iz logora. U tome joj je koristilo austrijsko poreklo, ali i odlučnost od koje nije odstupala. Svrha Akcije bila je očuvanje identiteta srpskog naroda sa tih prostora, tako što bi se što više budućeg naraštaja spasilo i popisalo, sa idejom da se, posle rata, posledice progona i izgnanstava koje su deca i njihove porodice trpeli, što bolje i lakše prebrode.

Ipak, nakon muka i opasnosti kojima se izlagala tokom rata, nakon brojnih bolesti, od kojih je, zbog toga, obolela, kada je ratu napokon došao kraj, do vraćanja dece i spajanja porodica nije došlo. Ime i rad Diane Budisavljević praktično su nestali.

Monodrama Pu spas za sve nas bavi se uzrocima brisanja Dijaninog imena i Akcije, kroz praćenje njenog rada u ratnim godinama. Preuzevši na sebe ulogu spasioca nedužnih, Diana nije znala kakve će je strahote zadesiti i kakve će posledice one imati po njen život. Ovaj komad pokreće pitanje odgovornosti Komunističke partije, ali i svih onih koji su živeli ili se rodili posle rata, a o ovoj ženi čuli su malo ili gotovo ništa.

Predstava “Pu spas za sve nas“ ima preporuku Ministarstva prosvete koja upućuje srednje škole da je prikažu svojim učenicima.

Na festivalu Zlatni vitez u Moskvi, Jelena Puzić nagrađena je Nagradom žirija za ulogu Diane Budisavljević. Takođe, na Festivalu monodrame i pantomime, osvojila je nagradu za najboljeg mladog glumca.

DON ŽUAN

  1. avgust u 21h
  2. avgust u 21h
  3. avgust u 21h
  4. avgust u 21h

Vida Davidović (po Molijeru)

DON ŽUAN

Režija: Tihomir Stanić, Marko Misirača

Uloge: Don Žuan – STEFAN RADONjIĆ, Zdravko – VLADAN GAJOVIĆ, Gospodin Nedeljković – ĐORĐE MARKOVIĆ, Slobo – TIHOMIR STANIĆ, Elvira – MILICA JANKOVIĆ, Blažo – LEPOMIR IVKOVIĆ, Antonina – NEVENA ILIĆ, Valentina – ISIDORA GRAĐANIN, Milica – IVANA DUDIĆ, Pero – LUKA POTPARIĆ, Dragan – MILAN BOBIĆ, Arsa – LUKA SEVIĆ, Prosjak – DUŠAN AŠKOVIĆ

Početak rada na predstavi „Don Žuan“ poklapa se sa osnivanjem letnje pozorišne scene „Teatrijum“ u dvorištu Rektorata Univerziteta u Beogradu, tako da je ova predstava prva premijera novog pozorišta.

Molijerov komad nastao je u Francuskoj u sedamnaestom veku i iako referiše na kategorije morala koje su tada bile aktuelne u skladu sa opštim svetonazorom francuskog i evropskog društva, on je i danas vrlo aktuelan. Umesto plemića, tu je elita, umesto arhaičnih predela francuskih šuma, tu je ovaj i ovakav, današnji Beograd. Umesto Done Elvire, tu su mnoge žene moćnika spremne da dožive pravu ljubav. Umesto viteštva, postoji jedna klanovska lojalnost ljudi koji u formiranim grupama dolaze u Beograd spremni da ga iskoriste kao i svaku dobru šansu.

Dakle, kao i svaka dobra komedija, „Don Žuan“ je komad koji odlično komunicira sa današnjim vremenom i aktuelnom situacijom. Ako se razmaštamo kao u prethodnim primerima dobijamo iz već postojećeg Molijera jedan Beograd (ili bar nešto što na njega liči) i kriminalnu elitu koja je osujećena nemilosrdnim libidom jednog od njenih članova. Ako Don Žuana smestimo u okrilje savremenog crnogorsko-klanovskog miljea u Beogradu, koji funkcioniše po principu strogog patrijarhata i osvete, i ako bismo stavili Don Žuana u situaciju da prekrši taj kod zbog svojih nagona i iskoristi jednu od žena unutar zajednice, bilo bi dosta zanimljivo posmatrati razrešenje ove zbrke. Ucene, pretnje, pištolji, podzemlje, krv, osveta i čast. Veze, vezice, afere i nagoni. A svime ovim se ne gubi ništa od Molijera.

Kombinujući aktuelni društveni kontekst sa jednim klasičnim delom dobijamo savremenu kritiku određenog miljea, a sa klasičnim humorom i dobrim molijerovskim zapletima; savremeno društvo i humor koji opstaje već vekovima zahvaljujući svojoj nepretencioznosti. A šta je smešnije, zabavnije i potresnije od kriminalne elite koja živi po principu plemena, patrijarhata i osvete? I šta je smešnije, zabavnije i potresnije od Don Žuana? Duboko smo uvereni da je baš zato ovaj spoj klasičnog zapleta i likova koji boje našu svakodnevnicu prava scenska kombinacija.

Slike sa premijere predstave možete preuzeti sa ovog linka (na svakoj piše fotograf): https://we.tl/t-lfZM4nL75t

Sve ostale slike u prilogu potpišite TEATRIJUM PROMO.

POZORIŠTE TEATRIJUM: Ideja o pozorištu Teatrijum pokrenuta je na inicijativu našeg uvaženog dramskog umetnika Tihomira Stanića, uz podršku Univerziteta u Beogradu, koji je ustupio dvorište Kapetan Mišinog zdanja i gradske opštine Stari Grad. Upravnik pozorišta je Vladan Gajović. Pozorište ove „nulte“ sezone će igrati od 3. jula do 31. avgusta i imati više od 50 izvođenja. Sve predstave počinju u 21h, a karte se mogu kupiti preko servisa tickets.rs, kao i na blagajni Rektorata svake večeri od 19h.

PREMIJERA PREDSTAVE U POZORIŠTU TEATRIJUM,,LEČENJE DUŠE IN VIVO”Autorski projekat Hane Andjeli Jovčić

Beograd, 10.8. – U dvorištu Kapetan Mišinog zdanja sutra uveče biće održana premijera predstave „Lečenje duše in vivo Hane Anđeli Jovčić. Povodom premijere autorskog projekta u pozorištu Teatrijum, glumica Narodnog pozorišta u Beogradu Hana Anđeli Jovčić je izjavila: “Predstavu sam posvetila svojim roditeljima i svima onima koju su u potrazi za stručnom pomoći, i koji su u duševnom bolu imali slična iskustva kao junakinja mog komada Nada Ljubić. Da citiram jednog od psihijatara iz predstave: ‘U budućnosti će emotivni ljudi biti ugrožena vrsta kao foke, a svetom će hodati gipsani ljudi koji ne vide nikoga i ne osećaju ništa.’“

Lečenje duše in vivo je predstava o Nadi Ljubić, devojci starg kova, koja ima emotivne probleme, u produkciji Glumačkog studija Sonje Jauković. Depresivna je i ne može da radi. Teško komunicira i ne može da se integriše u kapitalističko društvo. Odlučila se za psihijatrijsku pomoć i naučni pristup – za rad na sebi. Radila je dugo i temeljno…Ovo je predstava o njenom putovanju…Svi likovi i dogadjaji su izmišljeni. Svaka sličnost sa stvarnim ljudima i dogadjajima je slučajna i nenamerna.

Pozorište Teatrijum, premijerno 11.8. u 21h, repriza 18.8. u 21h

Trajanje: 1h i 20min

Šaljemo repertoar za narednih nedelju dana pozorišta Teatrijum:

,,Stand-Up komedija” Mariana Aranđelović12. avgust u 21h

Veče Stand Up komedije biće organizovano još jednom 12. avgusta. Publika će imati prilike da sluša, gleda i učestvujete u ovoj izuzetno angažovanoj I interaktivnoj predstavi, prepoznaje  opšta mesta iz svog životnog iskustva, jer se stand up komedija bavi upravo komentarom na svakodnevne frustracije pojedinca u odnosu na savremeno društvo, međuljudske odnose, socijalne vrednosti I tekovine, ali iz, uvek drugačijeg, intimnog I naravno, iščašenog ugla posmatrača, komentatora I buntovnika – u liku stand up komičara.

„Nana”13. avgust u 21h

Monodrama ,,Nana” nastala je kao master rad Milene Bozic, na FDU u, a trenutno se izvodi kao predstava u okviru nezavisne produkcije MostArt. Po motivima čuvenog istoimenog romana Emila Zole, dramatizaciju potpisuje Neda Gojkovic, a režiju Tijana Vasić.

Nana je priča o sladostrašću, o predaji, ljubavi i ljudskoj požudi. Ona je oličenje moralnog ponora, uprizorenje prepuštanja sopstvenom “idu” i povlađivanja njegovim prohtevima. Nana je priča o ljudskim niskostima i nagonima, poigravanje sa onim nesvesnim i iskonskim , duboko zakopanim u ljudskoj prirodi. Ona dela više nego što misli, žudi pogrešno i više nego što joj prija, uživa u samoj sebi, diveći se svom iskrivljenom odrazu. Ona postavlja pitanje o prirodi dominacije, ženi kao aktivnom subjektu, a ne pasivnom objektu u patrijarhalnom i malograđanski postavljenom sistemu. O muškom principu unutar ženskog tela i njegovoj borbi u potrazi za egzistencijom. Nana je obilje krajnosti, neko ko je zagazio u baru niskosti i greha. Nana je ogledalo nama samima. Naša Nana fuzija je Zolinog naturalizma i Brehtovskog kabarea. Zanr predstave: drama\kabare. Osvojila specijalnu glumačku nagradu na 8. Bečejskom festivalu monodrame – Be:femon.

Duzina trajanja predstave je 70min.

,,Nadežda Petrović”14. avgust u 21h

Prošao je jedan vek od smrti velike srpske slikarke i dobrovoljne bolničarke Nadežde Petrović, koja je svoj život položila na braniku otadžbine, tokom Velikog rata, u jeku epidemije pegavog tifusa. Inspirisana slojevitom ličnošću i nesagledivim delima ove znamenite srpkinje, glumica Biljana Đurović je na trenutak oživela lik Nadežde Petrović u istoimenoj monodrami, a u produkciji Festivala monodrame i pantomime u Zemunu. Radnja predstave smeštena je poslednjeg dana slikarkinog života u sobi Valjevske bolnice, 3.aprila 1915. Uprkos potpunoj iznemoglosti od epidemije, ova znamenita žena preispituje (ne)moć umetnosti u ratu, razmišljajući „ o čudu života i smrti“ bezuspešno pokušavajući da se pridigne i vrati ranjenicima i bolesnicima. U svojim sećanjima ona oživljava slike Stare Srbije i Maćedonije iz 1903, slike borbe protiv Aneksije Bosne i Hercegovine 1908, slike valjevske Srbije 1915. obolele od pegavog tifusa ….. i to je njen lament nad svim srpskim sinovima koji su svoje živote položili na braniku Otadžbine . Podnaslov ove monodrame mogao bi da nosi naziv po jednom stihu Miloša Crnjanskog, koji je ujedno i naslov kompozicije uvaženog akademika Svetislava Božića „ Kroz san moj tavni i bezbroj suza naših“ ,kompozicije koja zajedno sa Nadeždom lamentira nad Srbijom tog 3. Aprila 1915.gdine. Adaptaciju teksta,iz Nadeždinih pisama i odlomaka iz romana „Boje i barut“ Olgice Cice, kao i izbora poezije Rastka Petrovića i Ljubomira Simovića, sačinila je Biljana Đurović. Režiju potpisuje Božidar Đurović.

„U Norvešku, u smrt“

15. avgust u 21h

Produkcija: Ustanova kulture Vuk i Artepunkt

Reditelj i autor koncepta: Dejan Janković

Igraju: Janko Cekić, Nikola Jezdić i Milan Vučković

Nazivajući autorski pozorišni projekat po istoimenoj knjizi Knut Fluvika Turesena „U Norvešku, u smrt“, autor i reditelj kao primarnu temu uzima stradanje i sudbine srpskih logoraša u norveškim koncentracionim logorima u periodu od 1942. do 1945. godine koje predstavljaju svedočanstvo jednog od najmračnijih poglavlja ratne istorije u Drugom svetskom ratu. Osećajući posebnu dužnost kada je reč o prenošenju ove slabo poznate priče, reditelj istoimenu knjigu koristi kao svojevrsan sistematičan pojmovnik koji je autorski tim predstave uputio na dalja, detaljnija istraživanja: kako na internetu, tako i u bazama norveških i srpskih arhiva i biblioteka. Dramatizujući pretežno dokumentarni materijal, objektivno komentarišući, Dejan Janković stvara jednu multiperspektivnu pozorišnu platformu za tumačenje jednog istorijskog trenutka koji rezultira time da glumci u predstavi tumače preko 20 istorijskih likova, ali i onih koji su bili neposredni stradalnici.

Projekat se, između ostalog, bavi i prelomnim trenutkom u svesti ljudi koji su pod prisilom prinuđeni da budu u službi zla, zarad života kojeg se niko od njih ne može odreći, iako je u pitanju potpuno dehumanizovan život. Time se postavlja pitanje do kojih granica je čovek spreman da ide u borbi za sopstveni opstanak i slobodu svoje otadžbine.

“POMAHNITALI”

16. avgust u 21h

Autorski projekat glumaca Tatjane Kecman i Miloša Đorđevića

Predstava je na Festivalu duodrame nagrađena za najbolju žensku ulogu.

Kratak sadržaj: Predstava je posvećena ovisnicima fejsbuka, instagrama…. kao i drugim žrtvama selfi kulture i ostalih oblika virtuelnih vrednosti. Ova komedija se bavi ljudima koji su postali opsednuti formom, statusnim simbolima, brendovima. Na toj apsurdnoj i sumanutoj trci, koja za cilj ima uspeh (ma šta to značilo!) potpuno gube kompas. U svakoj od scena protagonisti završe sa nervnim slomom zbog nekih sitnih trivijalnih problema koji im remete „savršenu“ formu. Dane okončavaju tako što,umorni od borbe gužve, svađa, sa osećanjem nezadovoljstva i izopštenosti, za utehu okače selfi na kome sve blista baš kako treba, savršeno!

Tatjana Kecman

NAS DVE

17. avgust u 21h

kabare komedija

Režija i gluma: Tatjana Kecman

Peva: Ana Radonjić – ZOE KIDA

Duhovita, zabavna i veoma atraktivna priča o ženi, koja je opsednuta karijerom i njenom alter-egu, kojem nedostaje ljubav. Jedna od “njih dve” bombarduje publiku receptima, savetima i novim metodama za uspeh u društvu. Dok se druga, nežnija verzija nje same, pesmom bori za ljubav, romantiku i “ono malo duše”. Dve potpuno različite žene spaja jedno kabaretsko veče u kojem „spontano“, peva, glumi i nazdravlja životu.

U ovim urbanim vremenima, gde zarad karijere, sve više žena zanemaruje prirodu, materinstvo, ljubav, naš kabare je podrška prirodno lepoj i nežnoj ženi.

POZORIŠTE TEATRIJUM: Ideja o pozorištu Teatrijum pokrenuta je na inicijativu našeg uvaženog dramskog umetnika Tihomira Stanića, uz podršku Univerziteta u Beogradu, koji je ustupio dvorište Kapetan Mišinog zdanja i gradske opštine Stari Grad. Upravnik pozorišta je Vladan Gajović. Pozorište ove „nulte“ sezone će igrati od 3. jula do 31. avgusta i imati više od 50 izvođenja. Sve predstave počinju u 21h, a karte se mogu kupiti preko servisa tickets.rs, kao i na blagajni Rektorata svake večeri od 19h.

Pozorište TEATRIJUM – repertoar za avgust

,,Deset naprema jedan”

  1. avgust u 21h

Glumica Tatjana Kecman u svom autorskom projektu na duhovit način savetuje muškarcima zašto da se ne ožene i kakve pripadnice lepšeg pola treba da izbegavaju. Kecmanova je odglumila deset potpuno različitih tipova žena i pokušala da otkrije njihove maske, igre i sitne laži. Pitka i lagana, komedija ne zadire duboko u muško-ženske odnose, već je neka vrsta krokija. Glumica se igra koristeći banalne situacije iz svakodnevnog života, a posebno one u vezi s kućnim poslovima, kao što su pranje veša i kuvanje da bi pokazala pravo lice svojih junakinja.

“Na Drini ćuprija”

  1. avgust u 21h

Jedno od kapitalnih književnih dela na našem jeziku Na Drini ćuprija našeg nobelovca Iva Andrića, objavljeno je u Beogradu pre 75 godina. Scenu novoosnovanog Pozorišta „Teatrijum“ otvorilo je upravo monološko kazivanje izabranih delova ovog romana, dok je sutra, 3.8. ponovo nastupiti pred beogradskom publikom naš popularni dramski umetnik Tihomir Stanić. Odlomci koje govori u ovom monologu su upravo izbor našeg glumca, koji neodoljivo podseća na samog Andrića i u njegovoj impresivnoj interpretaciji.

“Milunka Savić” 4. avgust u 21h

GLumi: Vesna Stanković

Predstava je ispovest heroine srpskih oslobodilačkih ratova Milunke Savić u interpretaciji glumice Jugoslovenskog dramskog pozorišta Vesne Stanković. Lična ispovest u prvom licu žene ratnika o životu i smrti, ratu, Srbiji i njenoj istoriji, iz ugla žene borca koja je dobila mnoga i najviša odlikovanja (Orden za hrabrost, Karađorđevu zvezdu sa mačevima, medalju Miloš Obilić, jedina žena u svetu odlikovana Francuskim Ratnim krstom sa palmom, dva ordena Legije časti…)

Priča počinje od njenih devojačkih dana, koje provodi u kopaoničkom selu Koprivnici, sa dve sestre, roditeljima i bolešljivim bratom. Celog života ima izrazitu potrebu da zaštiti slabe i ugrožene, stoga u Prvi balkanski rat odlazi umesto brata, preobučena u muškarca, pod imenom Milun Savić.

Monodrama “Oj, živote”

  1. avgust u 21h

Nastala prema tekstu Josipa Pejakovića ovo je priča o čoveku koji dobrovoljno odlazi na odsluženje zatvorske kazne u Foču umesto svog mlađeg brata počinioca ubistva s predumišljajem. Protagonista ove monodrame na komediografski način govori svoju muku i veoma emotivno iznova proživljava sve što mu se tokom odsluženja kazne dogodilo, a prepoznatljivim bosanskim dijalektom Jack Dimich govori kroz glavni lik, ali i kroz sve likove sa kojima se njegov protagonista susreće. Mešavina humora i tuge publiku navodi da se sa njegovom pričom poistovećuje i sa njom saoseća.

Predstava je do sada igrana u Los Anđelesu, Čikagu, Njujorku, Bosanskoj Dubici, a u junu prošle godine i premijerno u Beogradu.

Adaptacija i režija: Jack Dimich

Tekst: Josip Pejaković

❗️Sav prihod od prodatih karata biće uplaćen Solidarnoj kuhinji.

,,Odbrojavanje”

  1. avgust u 21h

Monodrama ODBROJAVNJE je skup kolumni iz pera Tene Štivičić nastalih u periodu od proteklih pet godina i tiču se emancipacije i traženja identiteta žene u svetu koji je ustrojen po pravilima jačeg pola. Ravnopravnost se traži u izumrlim vrednostima prošlih vremena a moderna žena sakuplja fragmente tradicije i brižno ih spaja humorom i satirom. Vodič kroz svojevrsno predavanje i retrospektivu je Maja Šarenac, glumica gradskog pozorišta iz Podgorice i na njen svojstven način, naizgled feminističke stavove, donosi pred noge gledališta.

,,Stand-Up komedija”

  1. avgust u 21h

Veče Stand Up komedije je idealna prilika da se dobro provedete I smejete gotovo bez prestanka.

Dok slušate, gledate I učestvujete u ovoj izuzetno angažovanoj I interaktivnoj predstavi, prepoznaćete opšta mesta vašeg životnog iskustva, jer se stand up komedija bavi upravo komentarom na svakodnevne frustracije pojedinca u odnosu na savremeno društvo, međuljudske odnose, socijalne vrednosti I tekovine, ali iz, uvek drugačijeg, intimnog I naravno, iščašenog ugla posmatrača, komentatora I buntovnika-stand up komičara.

Stand Up je iskren, precizan, javni govor, zaodenut u lucidne šale autora, koje “izvrću” suštinu I “izmeštaju” težište problema.

Dođite da se zajedno nasmejemo svojim problemima, manama, izneverenim očekivanjima I zabludama , jer je humor dar I najjače oružje zdravog razuma, plemenitog duha I nadahnute inteligencije.

Mariana Aranđelović, glumica I stand up komičarka.

,,Sirena i Viktorija”

  1. avgust u 21h

Novopečena bogatašica, naizgled pobednica tranzicijskog maratona, za svoju profesorku engleskog, inače tipičnu žrtvu društvene tranzicije, naručuje Pastuva koji za novac “ispunjava sve seksualne fantazije“, ali greškom bira pogrešan broj i umesto seksualnog predatora u stan im stiže – vremešni astronom koji urušavanje idealistički ustrojstva sveta preživljava radeći po kućama kao stilista-kinolog…

Niz komičnih nesporazuma i odigrava se među troje junaka Galinove komedije, koja nas, smehom razoružane, suočava sa verovatno najvažnijim htenjem ljudske vrste: da volimo i da budemo voljeni.

Prevod sa ruskog Olga Marinković

Režija RADOSLAV MILENKOVIĆ

Kostim Maja Kuzmanović

Fotografija Darko Nikolić

Uloge Konstantin…..Radoslav Milenković

Sirena …Tatjana Kecman

Viktorija …..Milena Pavlović

,,Ljubavni vremeplov” 9. avgust u 21h

Pozorišna predstava kabaretskog tipa od 90 minuta o čuvenim ljubavima srpskih velikana, pisaca, naučnika, vladara, muzičara i glumaca… Ovaj svojevrsni pozorišni vremeplov objedinjuje period od dve stotine godina, celog 19. i 20. veka, priče o velikim ljubavima Đure Jakšića, Laze Kostića i Lenke Dunđerski, Živojina Mišića i Lujze, Jovana Dučića, Alekse Šantića, Disa, Jelisavete Načić, Alekse Šantića, Milutina Milankovića, Desanke Maksimović, do Dragana Nikolića i Milene Dravić.

Svaka priča ima svoju pesmu, pesmu upravo iz tog perioda, tako da je ovo i muzički vremeplov, jer se neke pesme gotovo nigde više ne mogu čuti. Sve pesme se izvode uživo, uz pratnju klavira i gitare.

Dramatizacija i režija: Vesna Stanković

Učestvuju: glumica Vesna Stanković, muzičar Vladimir Preradović Lord

POZORIŠTE TEATRIJUM: Ideja o pozorištu Teatrijum pokrenuta je na inicijativu našeg uvaženog dramskog umetnika Tihomira Stanića, uz podršku Univerziteta u Beogradu, koji je ustupio dvorište Kapetan Mišinog zdanja i gradske opštine Stari Grad. Upravnik pozorišta je Vladan Gajović. Pozorište ove „nulte“ sezone će igrati od 3. jula do 31. avgusta i imati više od 50 izvođenja. Sve predstave počinju u 21h, a karte se mogu kupiti preko servisa tickets.rs, kao i na blagajni Rektorata svake večeri od 19h.

Repertoar nove pozorišne scene Teatrijum do kraja jula

Sve predstave se igraju u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja, ulaz iz Vuka Karadžića od 21h.

Jazavac pred sudom – 22.jula, 23. jula, 25. jula

Pomahnitali – 24. jula

Ne oklevaj, improvizuj! – 26.7.

Detinjarije – 27.7.

Davitelj protiv davitelja – 28.7.

O, kakav divan dan – 29.7.

Nas dve – 30.7.

Šta me snađe – 31.7.

Petar Kočić

,,JAZAVAC PRED SUDOM”

22. jul i 23. jul u 21h

„Jazavac pred sudom“ napisan je 1903. Komad je svojevrstan istorijski osvrt na položaj obespravljenih Srba u Austrougarskoj carevini. Strašna je istina da po pitanju prava danas nikakve promene nema kada u obzir uzmemo život Srba u okruženju. Radeći poslednjih godina sa decom na Kosovu i Metohiji, video sam da Srbi u enklavama u svakom smislu žive i teže nego istiniti Kočićev junak i savremenik David Štrbac. Međutim, intelektna virtuoznost Davidova, veličanstvenost njegovog duha, daje nadu…

Cilj ove predstave je da u svakoj osobi u publici probudi onaj deo bića koji će se uvek boriti za istinu i pravdu, za slobodu i otadžbinu bez obzira na cenu.

Da smo u tome uspeli govori i to da je predstava igrana više puta i u kripti Hrama Svetog Save. Da je posle gledanja predstave australijski autor Mark Vindon uložio novac i snimio film „ Jazavac pred sudom“, koji je imao premijeru na ovogodišnjem festu. Film će u mesecima pred nama ući u bioskopsku distribuciju.

Režija: Mihailo Laptošević

Igraju: Daniel Kovačević/Đorđe Marković, Jakov Jevtović/Vladimir Tešović, Dejan Stojaković, Mihailo Laptošević

„Ko iskreno i strasno ljubi Istinu, Slobodu i Otadžbinu, slobodan je i neustrašiv kao Bog, a prezren i gladan kao pas.“

Petar Kočić

“POMAHNITALI”

24. jul  u  21h

Autorski projekat glumaca Tatjane Kecman i Miloša Đorđevića

Predstava je na Festivalu duodrame nagrađena za najbolju žensku ulogu.

Kratak sadržaj:

Predstava je posvećena ovisnicima fejsbuka, instagrama…. kao i drugim žrtvama selfi kulture i ostalih oblika virtuelnih vrednosti.

Ova komedija se bavi ljudima koji su postali opsednuti formom, statusnim simbolima, brendovima. Na toj apsurdnoj i sumanutoj trci, koja za cilj ima uspeh (ma šta to značilo!) potpuno gube kompas. U svakoj od scena protagonisti završe sa nervnim slomom zbog nekih sitnih trivijalnih problema koji im remete „savršenu“ formu. Dane okončavaju tako što,umorni od borbe gužve, svađa, sa osećanjem nezadovoljstva i izopštenosti, za utehu okače selfi na kome sve blista baš kako treba, savršeno!

,,Ne oklevaj! Improvizuj!”

26. jul u 21h

Autor i moderator: Srđan J. Karanović

„Ne oklevaj! Improvizuj!“ nije predstava nastala po dramskom tekstu već je njen sadržaj zasnovan na nizu vežbi improvizacije. Improvizacije su instinktivne spontane igre u kojima učesnici, poput dece, koriste svoju maštu da bi se igrali i kreirali šta god požele. Improvizacije su način da se scene spontano kreiraju.

Sve što glumci budu izvodili na sceni nastaće upravo tog trenutka pred prisutnom publikom bez ikakve prethodne pripreme. Dijalog, priču,

likove i radnju zajedničkim angažmanom kreiraće sami učesnici (glumci) kroz razvijanje improvizacije.

Moderator će po potrebi publici objasniti mehanizme i principe po kojima određena vežba improvizacije nastaje i razvija se. U određenim vežbama improvizacije moderator će pozvati publiku da glumcima predlaže početne okolnosti, odnose između likova ili temu za scenu koja bi trebalo spontano da nastane. Dok je u konvencionalnom pozorištu predstava prethodno pripremljena i namenjena da se samo prikaže publici, u teatru improvizacije „predstava“ nastaje u sadašnjem trenutku, često uz učešće publike koja preuzima aktivnu ulogu „saigrača“ glumaca.

Predstava „Ne oklevaj! Improvizuj!“ izvedena je do sada 58 puta na scenama u Beogradu, Srbiji i Republici Srpskoj i nailazila je na odličan prijem kod publike od 7 do 77 godina.

Učesnici u predstavi: Bogdan Bogdanović, Ivana Dudić, Miloš Đurović, Jelisaveta Karadžić, Iva Kevra, Dušan Matejić, Stefan Radonjić, Brankica Sebastijanović, Anita Stojadinović

,,Detinjarije”

27. jul u 21h

Savez dramskih umetnika Srbije

Rejmon Kus

Monodrama u tumačenju Tihomira Stanića

Prevela: Ivana Dimić. Reditelj: Dušan Petrović. Premijera: 17. novembar 1996. Bitef teatar

Nagrade: Tihomir Stanić trostruki je pobednik Drugog Jugoslovenskog festivala pozorišta jednog glumca, održanog u Nikšiću od 5. do 9. maja 1997. godine. Za ulogu u DETINjARIJAMA pripale su mu: Nagrada stručnog Žirija; Nagrada publike; Nagrada kritike. Na pozorišnom festivalu „Zemun fest ’97“ Tihomiru Staniću je dodeljena „Zlatna plaketa“ za najbolju mušku ulogu.

Naša borba 27.10.1997.

„Zahvaljujući prošlogodišnjem projektu Tihmoira Stanića „Detinjarije“ Rejmona Kusa, monodrami je vraćeno dostojanstvo na najlepši mogući način. „Detinjarije“ su, naime, odigrale misionarsku ulogu u ponovnom vraćanju dostojanstva monodrami, što se vrlo brzo pokazalo na delu…“

Željko Jovanović

Politika 21.decembar 1996.

„…Tihomir Stanić potvrđuje da je monodrama odgovor jakih. Da je to preuzimanje tereta čitavog dramskog zbivanja na sebe, kompletne scene, svih njenih elemenata i znakova, čak i scenografije: on ume da bude i njen deo i da je uzme za partnera ako hoće. On prihvata izazov da sjedini i disciplinuje govornu i fizičku radnju i da ih sve vreme strogo kontroliše, da bude i protagonista i antagonista, da nosi i radnju i protivradnju. Jedan glumac tako, polako i vešto, ali bespogovorno, uvlači publiku udobno zavaljenu u sigurnost i prednosti mraka, u svoju realnost, stvarnost scene, oslobađa je otpora i sumnji, suočava sa drugačijim i novim. Zato mu se uložena energija vraća. On stvara kolo energije, kao strujno kolo, koje povezuje scenu i gledalište i to mnogo ubedljivije od većine predstava koje se trenutno sa velikom pompom igraju u našim pozorištima…“

Jelica Zupanc

„….Već u prvom prizoru, gledalac vidi Tihomira Stanića sa bradom i brkovima, ali u dečačkom odelu, da bi potom, u epizodama poput onih sa školskim učiteljem i sveštenikom čije neznanje razočarava, dečja infantilnost poprimila duhovitost apsurda, ali i neophodnu dramatičnost i uzbuđenje sa kojom se na pozorišnoj sceni otkrivaju sve najiskrenije istine. Po strani od priče o traumama i odrastanju jednog dečaka, kao i svih rediteljskih i dramaturških domišljatosti, „Detinjarije“ u režiji Dušana Petrovića su u prvi plan uspele da izbace oono što monodrami najteže polazi za rukom – uzbudljivu i dramski razvijenu igru koja bespoštedno isprobava sve moći i talenat jednog prvorazrednog glumca.“

Sreda, 28. 7. 2021.

Pozorište „Raša Plaović“, Ub

Nebojša Pajkić i Slobodan Šijan

DAVITELj PROTIV DAVITELjA

Režija, scenografija, kostim i izbor muzike: Duško Ašković. Asistent

režije: Voja Raonić.

Igraju: Aleksandar Lelićanin, Mišel Kaplarević, Aleksandar Petrović,

Snežana Jovanović, Marko Milošević, Vanja Puletić, Slavica Maletić,

Dragana Janković, Nikola Jeremić, Kristina Miličić, Ivan Vilotijević,

Tijana Gođevac, Jovana Tadić, Nevena Miličić, Aleksandar Miličević,

Jovan Simeunović, Janko Hadžić, Luka Mijatović, Nađa Milićević, Ivana

Vlajković.

Vesna Pećanac

O, KAKAV DIVAN DAN

Četvrtak, 29.7.

Monodrama u tumačenju Vesne Pećanac

Vesna Pećanac svoju monokomediju „O, kakav divan dan“, već dvadeset godina igra na pozorišnim scenama, školama, fakultetima, kongresima širom zemlje, u većini gradova nekadašnje Jugoslavije i od Amerike do Australije! Ova predstava, koja spaja Umetnost, Obrazovanje, Pedagogiju, Životnu Mudrost i Ličnu ispovest do sada je preko 1800 puta odigrana! Sa puno finog humora, predstava govori o odnosu Roditelji-Deca-Škola-Društvo. O problemima Rađanja, Odrastanja, Puberteta, Porodičnim sukobima, Kućnim tajnama, o Ljubavi i Praštanju.

Vesna Pećanac u komičnom žanru, kroz rafinirani humor i na samo njoj svojstven način, otkriva Lične i Porodične tajne, nadovezujući priče različite sadržine jednu na drugu, jednostavnim govorom i lepršavom glumom.

Tatjana Kecman

NAS DVE

kabare komedija

Petak, 30.7.

Režija i gluma: Tatjana Kecman

Peva: Ana Radonjić – ZOE KIDA

Dizajn svetla i zvuka: Igor Borović

Duhovita, zabavna i veoma atraktivna priča o ženi, koja je opsednuta karijerom i njenom alter-egu, kojem nedostaje ljubav. Jedna od “njih dve” bombarduje publiku receptima, savetima i novim metodama za uspeh u društvu. Dok se druga, nežnija verzija nje same, pesmom bori za ljubav, romantiku i “ono malo duše”. Dve potpuno različite žene spaja jedno kabaretsko veče u kojem „spontano“, peva, glumi i nazdravlja životu.

U ovim urbanim vremenima, gde zarad karijere, sve više žena zanemaruje prirodu, materinstvo, ljubav, naš kabare je podrška prirodno lepoj i nežnoj ženi.

Nebojša Romčević

ŠTA ME SNAĐE

Monokomedija u tumačenju Anđelke Prpić

Subota, 31.7.

Dramski tekst za ovu interaktivnu savremenu komediju u kojoj se popularna glumica Anđelka Prpić pojavljuje u 12 različitih uloga, potpisuje jedan od najboljih srpskih dramskih pisaca i scenarista Nebojša Romčević, a režija je poverena proslavljenom glumcu, muzičaru i reditelju Branku Đuriću Đuri.

Ova životna komedija je pobrala nepodeljene simpatije u više od 180 izvođenja u protekle 3 godine u rasprodatim salama Srpskog Narodnog Pozorišta u Novom Sadu, u Beogradu(11x), Kragujevcu(6x), Jagodini, Valjevu, Beču, Frankfurtu, Zagrebu, Sarajevu, Rijeci, Osijeku, Tuzli, Cirihu, Požarevcu kao I mnogim drugim gradovima Srbije, regiona i Evrope.

UKRATKO O PREDSTAVI

Šarmantna Anđelka, u ovoj predstavi igra tridesetdvogodišnju bankarku Jovanku Joku Jakovljević. Mlada žena koja gradi karijeru onim što ima (pameti i znanja ponajmanje) u surovom korporativnom svetu. Sasvim slučajno se našla pred dilemom: čast i bračna vernost ili uspon u karijeri? Takvu dilemu ne može da razreši sama: čitava vojska likova joj u tome pomaže stvarajući još veću konfuziju u njenoj praznoj glavici, a direktorov sin samo što nije ušao u njenu… sobu. Ovaj je svet skrojen tako naopako, da izgleda da je svaka žena bar jednom naletela na svog Harvija Vajnstajna. Zadovoljstvo je njegovo, kajanje njeno…

POZORIŠTE TEATRIJUM: Ideja o pozorištu Teatrijum pokrenuta je na inicijativu našeg uvaženog dramskog umetnika Tihomira Stanića, uz podršku Univerziteta u Beogradu, koji je ustupio dvorište Kapetan Mišinog zdanja i gradske opštine Stari Grad. Upravnik pozorišta je Vladan Gajović. Pozorište ove „nulte“ sezone će igrati od 3. jula do 31. avgusta i imati više od 50 izvođenja. Sve predstave počinju u 21h, a karte se mogu kupiti preko servisa tickets.rs, kao i na blagajni Rektorata svake večeri od 19h.

PREMIJERA PRVE PREDSTAVE U PRODUKCIJI POZORIŠTA TEATRIJUM

DON ŽUAN U DVORIŠTU KAPETAN MIŠINOG ZDANJA

Beograd, 12.7. – U dvorištu Kapetan Mišinog zdanja danas održana konferencija za medije povodom premijere predstave „Don Žuan“ koja će se održati sutra, 13.7. u 21h u pozorištu Teatrijum. Režiju potpisuju Tihomir Stanić i Marko Mirisača, a početku konferencije okupljene predstavnike sedme sile pozdravio je Vladan Gajović, upravnik pozorišta Teatrijum, ovim rečima:

„Želeo bih da poželim sreću pre svega ovoj mladoj ekipi, ne samo u ovoj predstavi, nego u daljem radu. O predstavi DON ŽUAN mogu da kažem da je najbolja predstava koja je rađena u produkciji Teatrijuma, ne samo zato što je prva, a pošto je i komedija biće sigurno najbolja komedija!“

Ideja ovog pozorišta potekla je od osnivača Tihomira Stanića i Vladana Gajovića upravo kao scena na kojoj će moći da se afirmišu mladi umetnici i studenti. Pa je tako Vida Davidović, apsolvent dramaturgije na FDU i stipendista ove godine, potpisala adaptaciju Molijerovog komada: „Moram da priznam da nije bila moja ideja inicijalna, već upravo Tihomira Stanića. Malo je bilo potrebno adaptacije u početku da se prebaci u Beograd u sadašnjosti, ali je na kraju ostalo samo po motivima ovog čuvenog komada, koja govori o današnjem vremenu iz pozicije ovog klasika. Reč je o jednoj komediji naravi, u klasičnom smislu, koja je malo i zanemarena u današnjem pozorištu.“

Marko Misirača, potpisuje režiju ove moderne adaptacije: „Ovaj prostor nosi magiju pozorišta još od 60-ih godina kada je napravljeno Pozorište – Igralište Radomira Stevića Rasa, zatim 70-ih kada je postojalo Pozorište Dvorište u kojem su igrali sjajni glumci, između ostalih i Tika i Vladan, koji su sada osničari ovog teatra. Nama svima mlađima je bila čast i zadovoljstvo da se odazovemo njihovom pozivu i uključimo u stvaranje novog pozorišta u ovom prostoru. Vidin originalni komad po motivima Molijerovog Don Žuana je prilagođen ovom ambijentu. U podeli je nekoliko starijih glumaca (Vladan Gajović i Lepomir Ivković) koji su bili sjajna podrška ovoj mladoj ekipi u kojoj su uglavnom studenti ili  nedavno svršeni diplomirani glumci. Bilo nam je zadovoljstvo da radimo iako smo imali specifične uslove i kratak rok, ali radujemo se da se sutra uveče susretnemo sa publikom i da vidimo kako predstava diše sa publikom, jer je publika ovde zbog ovog ambijenta upravo još jedan partner glumcima.“

Mladi i perspektivni glumac Stefan Radonjić glumački predvodi ovu mladu ekipu u naslovnoj i glavnoj ulozi savremenog Don Žuana: „Don Žuan nosi sa sobom univerzalne motive i univerzalna pitanja, pa se vrlo lako možemo da referišemo na to vreme, iako današnjica donosi mnogo jače sukobe, jače ljubavne zaplete, i svakako mnogo brži tempo života. Don Žuan sobom nosi tu čulnost življenja, a ja sam želeo da otkrijem zašto on prkosi svim opasnostima, svim osvetama koje mu prete i ljubavnim zapletima i zaključio sam da je to njegova potreba da se oseti živim i bitnim, i da ne gubi svoju veštinu. Slobodu je dobio iz svog staleža, ali ne razmišlja o posledicama, što možemo povezati upravo sa našim ambicijama i putu ka ostvarenju istih. Ovo je priča o nama samima, ljudskoj naravi, pobudama i priča o Beogradu, koji je jedan značajan lik u ovom komadu.“

Djorđe Marković tumači lik gospodina Nedeljkovića i ispričao je svoja zapažanja:“Tražili smo šta bi ovaj lik bio u ovoj savremenoj verziji Don Žuana. To je lik prevarenog i izigranog čoveka, neka vrsta protivteže ovoj dekadenciji, i to dekadeciji i samog grada Beograda, koji zaista jeste jedan od likova, kako je Stefan rekao. On je neko ko pokušava da ostvari svoj porodični život u nekom tradicionalnom smislu, dok ga sve oko njega remeti u tome. Istraživali smo krajnosti, ovo jeste vreme nezasitosti, što je ozbiljan problem, nama su čula otupela od previše senzacija što vizuelnih i čulnih i ostalih. Ovo je priča o čoveku koji je prezasićen, galimatijas ludila, žurki. Čovečanstvo je u pubertetu i to je tačno.“

Lepomir Ivković, pored Gajovića je stariji kolega koji je dao veliku podršku mladim glumcima: „Hvala kolegama Tihomiru i Vladanu i Marku na poverenju koji su mi ukazali, jer biti najstariji član ovako jednog divnog glumačkog ansabla je velika obaveza, a istovremeno je i velika čast. Osnivanje svakog novog pozorišta u Beogradu je praznik i za glumce i za publiku i za Beograd. Primereno mojim godinama igram oca Don Žuana, poreklom iz Kuča, koji dolazi u Beograd da proba da ga preobrati. Da li ću u tome uspeti, videćemo. Mada, imajmo na umu da iver ne pada daleko od klade. Biće nam veliko zadovoljstvo da sutra premijerno uzvratimo glumačkim aplauzom publici. Verujem da će ova predstava imati dugi vek, na ovoj sceni bar desetak sezona, a bilo bi divno da se najesen, kada uslovi ne budu dozvoljavali da se igra na ovoj sceni, prebaci na neku od beogradskih scena.“

Milica Janković igra Elviru, ženu koja se bori za ljubav Don Žuana: „Ovo je bio veoma zanimljiv proces. Bilo mi je interesantno da ovaj lik prebacim u današnji trenutak i da vidim ko je danas ta Elvira. Hvala pre svega Tiki Staniću što mi je dao šansu da budem deo ovog projekta, ovo je veoma važno pre svega za nas mlade glumce koji nisu imali toliko iskustva u pozorišnim institucijama i ovo je zaista jedinstven doživljaj igrati u ovom prostoru. Srećna sam što igram sa ovim sjajnim kolegama.“

Još jedna mlada glumica Nevena Ilić našla se u ulozi Antonine, dok Ivana Dudić glumi porodičnu ženu Milicu, suprugu gospodina Nedeljkovića koja će se naći pred velikim iskušenjem.

Luka Potparić, Luka Sević i Milan Bobić su mladi glumca kojima je ovo prva profesionalna predstava u ulogama Pera, Arse i Dragana. „Znajući ko je sve počeo u ovom pozorištu i ko je sve glumio u jednom od najlepših dvorišta u Beogradu, velika mi je čast što sam tako mlad dobio šansu da se pokažem beogradskoj publici.“ izjavio je Potparić.

Scenograf predstave Marica Kuzmanović je ispričala svoje iskustvo: „Čast je raditi u ovom velelepnom zdanju, koje već samo po sebi izgleda kao da je već gotova scenografija. S druge strane otvoren prostor je drugi izazov. Zajedno sa rediteljem sam osmislila prostor koji će glumcima omogućiti da publika uživa, a da glumci imaju dovoljno prostora i da ne naružimo ovo divno zdanje.“

Don Žuan će se ove nedelje igrati u utorak 13. jula (premijerno), sredu 14. jula, četvrtak 15. jula, petak 16. jula, subotu 17. jula, kao i u nedelju 18. jula. Dok ga nova igranja očekuju u avgustu na ovoj sceni.

Ideja o pozorištu Teatrijum pokrenuta je na inicijativu našeg uvaženog dramskog umetnika Tihomira Stanića, uz podršku Univerziteta u Beogradu, koji je ustupio dvorište Kapetan Mišinog zdanja i gradske opštine Stari Grad. Pozorište ove „nulte“ sezone će igrati od 3. jula do 31. avgusta i imati više od 50 izvođenja. Sve predstave počinju u 21h, a karte se mogu kupiti preko servisa tickets.rs, kao i na blagajni Rektorata svake večeri od 19h.

ДОН ЖУАН Позориште „Театријум“

Вида Давидовић (по Молијеру)

Уторак, 13. 7. 2021. – премијера

Среда, 14. 7. 2021.

Четвртак, 15. 7. 2021.

Петак, 16. 7. 2021.

Субота, 17. 7. 2021.

Недеља, 18. 7. 2021.

Режија: Тихомир Станић, Марко Мисирача

Сценографија: Марица Kузмановић

Kостимографија: Ана Мићковић

Kоришћени музички инсерти из Архива Рамбо Амадеус-а

Продукција и организација: Душан Ашковић, Данило Потпарић

Улоге: Дон Жуан – СТЕФАН РАДОЊИЋ, Здравко – ВЛАДАН ГАЈОВИЋ, Господин Недељковић – ЂОРЂЕ МАРKОВИЋ, Слобо – ТИХОМИР СТАНИЋ, Елвира – МИЛИЦА ЈАНKОВИЋ, Блажо – ЛЕПОМИР ИВKОВИЋ, Антонина – НЕВЕНА ИЛИЋ, Валентина – ИСИДОРА ГРАЂАНИН, Милица – ИВАНА ДУДИЋ, Перо – ЛУKА ПОТПАРИЋ, Драган – МИЛАН БОБИЋ, Арса – ЛУKА СЕВИЋ, Просјак – ДУШАН АШKОВИЋ

Почетак рада на представи „Дон Жуан“ поклапа се са оснивањем летње позоришне сцене „Театријум“ у дворишту Ректората Универзитета у Београду. Јединственост амбијента дворишта омогућава публици посебан доживљај и представља место у ком би студенти и друга заинтересована публика могли да се окупљају и упознају са овим и другим чувеним позоришним делима представљеним на савремен начин. Молијеров комад настао је у Француској у седамнаестом веку и иако реферише на категорије морала које су тада биле актуелне у складу са општим светоназором француског и европског друштва, он је и данас врло актуелан. Уместо племића, ту је елита, уместо архаичних предела француских шума, ту је овај и овакав, данашњи Београд. Уместо Доне Елвире, ту су многе жене моћника спремне да доживе праву љубав. Уместо витештва, постоји једна клановска лојалност људи који у формираним групама долазе у Београд спремни да га искористе као и сваку добру шансу. Дакле, као и свака добра комедија, „Дон Жуан“ је комад који одлично комуницира са данашњим временом и актуелном ситуацијом. Ако се размаштамо као у претходним примјерима добијамо из већ постојећег Молијера један Београд (или бар нешто што на њега личи) и криминалну елиту која је осујећена немилосрдним либидом једног од њених чланова. Ако Дон Жуана сместимо у окриље савременог црногорско-клановског миљеа у Београду, који функционише по принципу строгог патријархата и освете, и ако бисмо ставили Дон Жуана у ситуацију да прекрши тај код због својих нагона и искористи једну од жена унутар заједнице, било би доста занимљиво посматрати разрешење ове збрке. Уцене, претње, пиштољи, подземље, крв, освета и част. Везе, везице, афере и нагони. А свиме овим се не губи ништа од Молијера.Kомбинујући актуелни друштвени контекст са једним класичним делом добијамо савремену критику одређеног миљеа, а са класичним хумором и добрим молијеровским заплетима; савремено друштво и хумор који опстаје већ вековима захваљујући својој непретенциозности. А шта је смешније, забавније и потресније од криминалне елите која живи по принципу племена, патријархата и освете? И шта је смешније, забавније и потресније од Дон Жуана? Дубоко смо уверени да је баш зато овај спој класичног заплета и ликова који боје нашу свакодневницу права сценска комбинација.