Predstave, performansi…

Performans „The Base of Trust“ Ivane Ivković premijerno izveden u beogradskoj Galeriji Non Canonico

U subotu 8. juna u Galeriji Non Canonico, premijerno je izveden performans „The Base of Trust“ umetnice Ivane Ivković, kojim započinje novi regionalni projekat MONUMENT OF TRUST (Spomenik poverenja). Kustosi su Miroslav Karić i Sanja Kojić Mladenov, dramaturg Jordan Cvetanović, a učestvuju glumci Željko Maksimović, Đorđe Živadinović Grgur kao i grupa performera. 

Dramaturg Jordan Cvetanović je, povodom izvođenja performansa i početka novog projekta, istakao: „The Monument of Trust je krovni projekat koji se odvija u nekoliko etapa i obuhvata tri performansa, a zamišljen je kao opera, iako neće imati klasičnu opersku formu. Performans The Base of Trust  predstavlja prvu etapu, prvi čin, uvertiru u obradu teme projekta koju smo Ivana Ivković i ja mapirali kao vrlo važnu u ovom trenutku, a to je pitanje korupcije, i lične i društvene, lokalne i globalne. Projekat gradira od malog, intimnog prostora kakav je galerija Non Canonico, da bismo završili sa grandioznim finalem na beogradskom Sajmu, sa više autora i učesnika, što svakako predstavlja novi aspekt našeg zajedničkog rada“.

THE BASE OF TRUST je nastavak ranije započetih istraživanja umetnice Ivane Ivković u domenu delegiranog performansa i eksperimentalnih oblika izvođačkih praksi. U pitanju je prolog kompleksnog regionalnog projekta MONUMENT OF TRUST koji se realizuje u različitim galerijskim i javnim prostorima kao i institucijama i u saradnji sa nizom autorki i autora. U fokusu ovog projekta nalazi se fenomen korupcije i njenih uticaja na socijalne tokove. Kao simptom ili stanje duha i društva, korupcija prodire duboko u pore sistema i različitih odnosa stvarajući pritisak i osećaj neizvesnosti, poniženosti i nemoći kod pojedinca. Tematski okvir rada obuhvata pitanje poverenja i hipokrizije u širem smislu, i sa etičkog stanovišta problematizuje osećanje nepovratne izneverenosti. Ne odnoseći se samo na spekulativne sprege kriminala i države nego i na korupciju u svakodnevnim, interpersonalnim relacijama, rad polazi od pitanja da li je preuzimanja odgovornosti danas uopšte potencijalno izvodljiv čin?

Smešten u intimu salonskog stana koji je istovremeno i izlagački prostor – Non Canonico galerija, ovaj kamerni performans simbolički manifestuje skriveno i zakulisno kada je reč o korupciji, ali vraća i na teren ličnog odnosa prema odgovornosti i mogućnostima poverenja. I u ovom projektu Ivana Ivković nastavlja da se bavi pitanjima patrijarhalnog poretka i heteronormativnih modela sagledavajući korupciju kao uzrok i posledicu opresivnog sistema a muško telo, kao i u prethodnim radovima, reprezent je delovanja na rodne okvire i stereotipna očekivanja. Kroz stalnu inverziju pogleda između muških tela s jedne strane i publike s druge, performans funkcioniše i kao ogledalo koje odražava sva ova pitanja, istorijske kontekste, predrasude i tabue  prisutne u različitim društvima, kao i složen odnos između pojedinca i okružujućeg sveta.

Kustosi projekta MONUMENT OF TRUST su Miroslav Karić i Sanja Kojić Mladenov, dramaturg Jordan Cvetanović, glumci Željko Maksimović i Đorđe Živadinović Grgur, kompozitorka Anja Đorđević, snimatelj i montažer Vladan Obradović a učestvuje i veća grupa performera i drugih saradnika. Sledeći čin projekta realizovaće se u septembru u Podgorici u saradnji sa galerijom NGVU i Jelenom Janković a u okviru Festivala internacionalnog alternativnog teatra (FIAT) kao i u Galeriji ART (Muzeji i galerije Podgorice). Prolog THE BASE OF TRUST produciran je u saradnji sa galeristom i osnivačem Non Canonica Mirkom Lubardom.

Foto: Ivana Ivkovic, Non Canonico

Performans „The Base of Trust“ Ivane Ivković u beogradskoj Galeriji Non Canonico

U subotu 8. juna od 19h do 23h u Galeriji Non Canonico (Birčaninova 28, 1. sprat – Lubarda), biće izveden performans „The Base of Trust“ umetnice Ivane Ivković, kojim započinje novi regionalni projekat MONUMENT OF TRUST (Spomenik poverenja). Kustosi su Miroslav Karić i Sanja Kojić Mladenov, dramaturg Jordan Cvetanović, a učestvuju glumci Željko Maksimović, Đorđe Živadinović Grgur kao i grupa performera. 

THE BASE OF TRUST je nastavak ranije započetih istraživanja umetnice Ivane Ivković u domenu delegiranog performansa i eksperimentalnih oblika izvođačkih praksi. U pitanju je prolog kompleksnog regionalnog projekta MONUMENT OF TRUST koji se realizuje u različitim galerijskim i javnim prostorima kao i institucijama i u saradnji sa nizom autorki i autora. U fokusu ovog projekta nalazi se fenomen korupcije i njenih uticaja na socijalne tokove. Kao simptom ili stanje duha i društva, korupcija prodire duboko u pore sistema i različitih odnosa stvarajući pritisak i osećaj neizvesnosti, poniženosti i nemoći kod pojedinca. Tematski okvir rada obuhvata pitanje poverenja i hipokrizije u širem smislu, i sa etičkog stanovišta problematizuje osećanje nepovratne izneverenosti. Ne odnoseći se samo na spekulativne sprege kriminala i države nego i na korupciju u svakodnevnim, interpersonalnim relacijama, rad polazi od pitanja da li je preuzimanja odgovornosti danas uopšte potencijalno izvodljiv čin?

Smešten u intimu salonskog stana koji je istovremeno i izlagački prostor – Non Canonico galerija, ovaj kamerni performans simbolički manifestuje skriveno i zakulisno kada je reč o korupciji, ali vraća i na teren ličnog odnosa prema odgovornosti i mogućnostima poverenja. I u ovom projektu Ivana Ivković nastavlja da se bavi pitanjima patrijarhalnog poretka i heteronormativnih modela sagledavajući korupciju kao uzrok i posledicu opresivnog sistema a muško telo, kao i u prethodnim radovima, reprezent je delovanja na rodne okvire i stereotipna očekivanja. Kroz stalnu inverziju pogleda između muških tela s jedne strane i publike s druge, performans funkcioniše i kao ogledalo koje odražava sva ova pitanja, istorijske kontekste, predrasude i tabue  prisutne u različitim društvima, kao i složen odnos između pojedinca i okružujućeg sveta.

Kustosi projekta MONUMENT OF TRUST su Miroslav Karić i Sanja Kojić Mladenov, dramaturg Jordan Cvetanović, glumci Željko Maksimović i Đorđe Živadinović Grgur, kompozitorka Anja Đorđević, snimatelj i montažer Vladan Obradović a učestvuje i veća grupa performera i drugih saradnika. Sledeći čin projekta realizovaće se u septembru u Podgorici u saradnji sa galerijom NGVU i Jelenom Janković a u okviru Festivala internacionalnog alternativnog teatra (FIAT) kao i u Galeriji ART (Muzeji i galerije Podgorice). Prolog THE BASE OF TRUST produciran je u saradnji sa galeristom i osnivačem Non Canonica Mirkom Lubardom.

Predstava „Radical Cheerleading“ nemačke koreografkinje Zufit Simon u Bitef Teatru

U petak, 24. maja u 20 časova u Bitef Teatru, nemačka koreografkinja Zufit Simon izvešće plesni perfomans „Radical Cheerleanding“ o plesu kao obliku protesta. Predstava je realizovana u organizaciji Stanice Servisa za savremeni ples, a ulaz je besplatan.

Fizički otpor i koreografisani protesti u javnim prostorima postali su delotvorna i moćna sredstva mirnih demonstracija u kapitalističkim demokratijama. Razvijeno delovanjem queer feminističkih aktivistkinja 1990-ih godina, takozvano „radikalno navijanje“ kombinuje nenasilnu, direktnu akciju sa pozorišnim elementima. Cheerleading nam je dobro poznat kao organizovano navijanje devojaka na sportskim takmičenjima. Tu se koristi performans i podrivaju kodovi navijanja da bi se prenele specifične poruke. Glamur, sjaj i mešavina raznih slogana sastavni su deo ove vesele, satirične alternative militantnim oblicima protesta.

Sa žestinom, preciznošću i humorom, heterogeni ansambl predvođen koreografkinjom Zufit Simon, koja se takođe pojavljuje na sceni, postavlja pitanje zbog čega vredi izaći na ulicu.

Zufit Simon je izvođačica i koreografkinja, završila je studije savremenog plesa na Univerzitetu muzičke i scenske umetnosti (HfMDK) u Frankfurtu na Majni. Njeni radovi prikazivani su na festivalima u Italiji, Austriji, Tanzaniji, Češkoj Republici, Poljskoj i Francuskoj.

Beogradsko izvođenje organizuje Stanica Servis za savremeni ples u saradnji sa festivalom Antistatic iz Sofije i Lokomotivom iz Skoplja, uz podršku Gete Instituta.

Trejler: https://vimeo.com/910313927

Foto: Dieter Hartwig.

Beogradska premijera predstave „Režim ljubavi“ Kruševačkog pozorišta u režiji Snežane Trišić u Bitef teatru

Beogradska premijera predstave Kruševačkog pozorišta Režim ljubavi po tekstu Tanje Šljivar, a u režiji Snežane Trišić biće održana u utorak, 28. maja u 20 časova u Bitef teatru.

Tokom maja predstava će biti izvedena i na Festivalu profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić“ u okviru takmičarske selekcije (19. maja) a koji će se ove godine održati u Užicu, kao i na pozorišnoj reviji domaćih pisaca „Joakimovi dani“ u Kragujevcu (27. maja).

Snežana Trišić, rediteljka predstave je povodom beogradske premijere izjavila: 

„Ovo je predstava o ljubavi u svetu bez ljubavi. I to nam je bio izazov, prvo u tekstu a zatim i u predstavi, da otkrivamo razloge zbog kojih je nešto tako prirodno, nasušno i jednostavno, kao što je LJUBAV, danas retko, teško ostvarivo ili nedostižno. Očigledno je ta tema veoma važna i intrigantna jer predstava izaziva veliko interesovanje i sjajne reakcije kruševačke publike od premijere do danas, a igranje u Bitef teatru biće jedinstvena prilika da je i beogradska publika vidi“.

U predstavi, koja je premijerno prikazana krajem prošle godine u Kruševačkom pozorištu, igraju Dejan Tončić, Biljana Nikolić, Bojan Veljović, Aleksandra Arizanović, Nikola Rakić i Dragan Marinković.

Režim ljubavi istražuje kompleksnost međuljudskih odnosa kroz priču o protagonistima koji se suočavaju sa izazovima savremenog društva. Kroz njihovu introspekciju i promišljanje ističe se slojevitost ljubavi, i ženskog identiteta. Predstava vešto plete priču koja provocira razmišljanje o intimnosti, društvenim normama i ličnoj slobodi. Kroz spoj rediteljske vizije Snežane Trišić i autentičnog izraza glumaca, ova predstava pruža duboko emotivno iskustvo.

Scenografiju predstave takođe potpisuje Snežana Trišić, kostimografkinja je Milica Grbić Komazec, muziku je komponovala Irena Popović, za scenski pokret bila je zadužena Isidora Stanišić, dok je scenski govor oblikovao Đorđe Marković. Dizajn svetla potpisuje Rade Stamenković.

Snežana Trišić (1981) pozorišnu i radio režiju diplomirala je 2009. na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Nikole Jevtića i Alise Stojanović, a doktorirala je 2021. pod mentorstvom profesora emeritusa Svetozara Rapajića. Od 2015. godine sa red. prof. Ivanom Vujić, vodi klasu pozorišne režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Od 2022. godine obavlja dužnost šefice Katedre za pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti.

Dobitnica je najznačajnijih nagrada za režiju poput Sterijine nagrade, kao i nagrade ArdalionJoakim VujićLjubomir-Muci DraškićĆuran i mnogih drugih. Članica je predsedništva Udruženja dramskih umetnika Srbije, kao i redakcije LUDUS-a. Od 2017. godine je članica Umetničkog saveta Sterijinog pozorja.

Rediteljka je velikog broja nagrađivanih predstava: Narodni poslanik, Branislav Nušić, INK Pula i Narodno pozorište Subotica, Valpurgijska noć, Velimir Lukić, Narodno pozorište Užice, Buba u uhu, HNK Varaždin, Crna ovca, Vida Davidović, Kraljevačko pozorište, Snežana i sedam patuljaka, Ljubivoje Ršumović, Pozorište Boško Buha; Za sada je sve ok, autorski projekat, Kruševačko pozorište, Kaligula, Alber Kami, Narodno pozorište u Beogradu, Animals, Uglješa Šajtinac, Kruševačko pozorište, Mobi Dik, Herman Melvil/ dramatizacija Dimitrije Kokanov, Malo pozorište Duško Radović, Ričard Treći, Vilijem Šekspir, Narodno pozorište u Beogradu, Deca Radosti, Milena Marković, Atelje 212, Ždrelo, Žanina Mirčevska, Narodno pozorište Kikinda, Terorizam, Vladimir i Oleg Presnjakov, Beogradsko dramsko pozorište, Šta se dogodilo nakon što je Nora napustila svoga muža ili stubovi društava, Elfride Jelinek, Jugoslovensko dramsko pozorište, Kazimir i Karolina, Eden fon Horvat, Atelje 212, Nosorog, Ežen Jonesko, Narodno pozorište Kikinda (2014), Bizarno, Željko Hubač, Narodno pozorište u Beogradu, Šabačko pozorište, Narodna drama, Olga Dimitrijević, pozorište „Bora Stanković“, Vranje, Čudo u Poskokovoj Dragi, Ante Tomić/dramatizacija Maja Pelević, Narodno pozorište Subotica, Samoudica, Aleksandar Radivojević, Atelje 212, kao i mnogo drugih.

Foto: Miki Cvetković

Svetski dan plesa i premijera nove predstave Igora Koruge u Ateljeu 212

U ponedeljak 29. aprila na Svetski dan plesa, na Maloj sceni Ateljea 212 u 20:30h, premijerno će biti izvedena predstava “Unstable Comrades”, nova plesna produkcija koreografa Igora Koruge i Stanice Servisa za savremeni ples. Ulaz na predstavu je besplatan, uz obavezu prijavu putem e-mail adrese stanica.station@gmail.com.

Kroz saradnju sa petoro mladih plesača iz Rumunije i Srbije, Igor Koruga propituje isprepletanost kapitalizma, klasne borbe i kvir kulture, osvrćući se na manifestacije te kulture u socijalističkim društvima poput Jugoslavije i Rumunije, ali i Rusije i njima savremene Amerike i Velike Britanije.

Igor Koruga je o svojoj novoj plesnoj produkciji rekao: „Predstava kritički ispituje različite mehanizme normativizacije, opresije i eksploatacije u sferama ličnog – npr. rod, seksualnost, želja, osećanja, telo – u kojima se kapitalizam, patrijarhat i drugi sistemi represije danas ukrštaju i međusobno deluju. Ukorenjena u teorijskom pristupu kvir marksizma, koji proučava isprepletanost kapitalizma, klasne borbe i kvir kulture i preispituje tradicionalne marksističke analize i kvir politike, ova predstava naglašava fluidnost i složenost identiteta kao polazište za kritičko delovanje i promišljanje pravednije budućnosti“.

Kroz zajedničko teorijsko i plesno istraživanje, ova zanimljiva grupa, ojačana dramaturgom Dimitrijem Kokanovim i kompozitorom Vladimirom Pejkovićem, predstaviće zapaljivi i uzbudljivi plesni performans najpre begoradskoj, a onda i regionalnoj publici. To će biti i prilika za upoznavanje novih mladih plesača Mariane Gavriciuc, Žorže Alexandru Pleșca i Hunoar Josepha Vargu iz Rumunije, ali i za ponovno otkrivanje domaćih plesača, Tamare Pjević i Jakše Filipovca.

Predstava je nastala kao koprodukcija Stanice, Nacionalnog koreografskog centra u Bukureštu i organizacije Brain Store Project iz Sofije kroz saradnički projekat SEEDS South East European Dance Stations. Podrška dolazi od programa Kreativna Evropa Evropske Unije, Ministarstva kulture Srbije, programa Culture Moves Europe.

Foto: Igor Koruga.

Premijera monondrame Šta me opet snađe

Premijera:

Regionalna premijera: Skoplje, 18. mart – Nacionalni opera i balet

Domaće: NOVI SAD, 24. mart – Srpsko narodno pozorište

                 BEOGRAD, 30. mart – MTS DVORANA

Nakon rasprodate premijere u Novom Sadu, uveden je novi termin za SNP – 25. Mart

Rasprodata je i beogradska premijera, te se igra i 31.3. u Mts dvorani.

Nakon toga slede igranja širom Srbije, ali i regiona, Sarajevo, Mostar, Zagreb, a već su zakazana i igranja u Cirihu, Beču itd.

„Šta me OPET snađe“ je NOVA komedija – monodrama glumice Anđelke Stević Žugić o večno aktuelnoj temi razvoda.

Glavna junakinja Jovanka Joka Jakovljević , u svojim kasnim 30im, kreće u nezaustavljivu vožnju kroz svoj emocionalni haos u koji je upala nakon razvoda. Iako je očekivala romantičnu komediju do kraja života, brak joj se završio kao loš film, a život odjednom pretvorio u ring. 

Konkurencija je oštra, okolina surova. Ipak,  Joka ne želi da se preda. Ostaje neustrašiva u svakoj svojoj suludoj odluci i tragikomičnoj situaciji.

I dok u tom savršenom nesnalaženju pokušava da stvori “novi život” i “novu sebe”, uz nju je elitni odred podrške, uvek spreman da joj dodatno zakomplikuje život svojim savetima: najbolje prijateljice Cica i Mica, baba i mama, kao i neizbežne astrološkinja i psihološkinja. Standardna formacija odbrane svake žene kad nastanu kuršlusi u glavi i u životu.

Sve likove igra Anđelka, u svom furioznom i već prepoznatljivom stilu vrsne komičarke, donoseći dozu divlje autentičnosti i hrabrosti, koja istovremeno izaziva smeh, ali i zaista pokreće pitanja o prirodi života nakon razvoda.

Pripremite se za nezaboravnu noć ispunjenu surovom iskrenošću, humorom i pitanjem koje svi, priznali to ili ne, žele da postave: da li život zaista postoji i nakon što nekada rečeno „da“ postane „ne“,  osvetljavajući brojne klišee o razvodu, iskustva loših sastanaka i traženja partnera, kao i društveni pritisak da se bude „normalan“ nakon što je “srećno do kraja života” propalo.

Ova predstava nije za one sa slabim srcem, jakim predrasudama i nepogrešivim stavovima.

Ovo je za hrabre duše, spremne da se nasmeju u lice izazovima i kažu: „Šta me OPET snađe? Pa, sve najbolje, naravno!“

Autorsko – producentski tim je već proverena ekipa izuzetnih profesionalaca.

Autor teksta: Nebojša Romčević

Romčević je jedan od najboljih srpskih dramskih pisaca i scenarista, koji je napisao scenario za brojne pozorišne predstave, televizijske serije i  filmove, a među kojima su svakako najpoznatiji sitkom “Ljubav, navika, panika”, serije “Kazneni prostor”, “Bićemo prvaci sveta”, “Stado” i brojne druge. Nebojša je autor i prve Anđelkine monodrame “Šta me snađe”.

Režija: Petar Jovanović

Petar je izuzetno uspešan i produktivan mladi novosadski reditelj, iza kojeg su već brojne i izuzetno uspešne pozorišne predstave među kojima su „Policija ili čemu sve to“, „Parastos u belom“, „Bog masakra”,  „Danas nam je divno dno“ kao i predstave koje izvode članovi ekipe Državnog posla. Petar je reditelj i izuzetno hvaljene i popularne predstave “Godišnjica“ pozorišta Madlenianum.

Muzika: Aleksandar  Saša  Lokner

Iako je prvenstveno poznat kao klavijaturista i član grupe Bajaga i instruktori, Saša je i jedan od najuspešnijih domaćih muzičkih aranžera, autor scenske i instrumentalne muzike za brojne filmove, serije i umetničke projekte.

Produkcija: GMR, Beograd  https://gmr.rs/

Anđelka Stević Žugić, jedna je od najomiljenijih glumica regiona. Igrala je u izuzetno uspešnim serijskim i filmskim projektima, među kojima su „Ne diraj mi mamu”, “Šetnja s lavom”, “Jedini izlaz”, “Nebesa”,  “Radio Mileva”, “Šutnja 2”…

Iako je javnost prvenstveno doživljava kao komičarku, njene uloge su bile žanrovski različite i raznovrsne. Svi njeni projekti prevazilaze granice i gledaju se, a i realizuju širom regiona, dok je serija „Šetnja s lavom“ dostupna i na striming servisu „HBO max“.

Pored televizijskih i filmskih projektata, Anđelka je sa svojom prvom monodramom „Šta me snađe“ napravila svojevrsan pozorišni podvig, odigravši predstavu preko 250 puta na 3 kontinenata u 55 gradova i 15 zemalja. 

БЕОГРАДСКА ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВЕ 

“Крајпуташи – плава линија живота” 

у Народном позоришту у Београду

Ауторка фотографија је: Катарина Алемпијевић

ГЛАСОВИ ИЗ КАМЕНА КРАЈПУТАШA, ЧУВАРА СРПСКЕ БАШТИНЕ: ГЛАСОВИ ОНИХ КОЈИ СЕ НИСУ ВРАТИЛИ КУЋИ

Изведба представе “КРАЈПУТАШИ- ПЛАВА ЛИНИЈА ЖИВОТА” по књизи Бранка В. Радичевића и у драматизацији Љубивоја Тадића, а у режији Ружице Ање Тадић, одржаће се први пут за београдску публику у понедељак, 4.12.2023. у 20:30 часова на сцени Раша Плаовић Народног позоришта у Београду.

ПОСТЕР.jpg

Крајпуташи су чувари српске баштине и наслеђаспоменици који сведоче о вековима српске историје и обухватају најважнија достигнућа народаНа јединствен начинпредставом КРАЈПУТАШИ – ПЛАВА ЛИНИЈА ЖИВОТА“ чувају се од заборава страдали преци којима се не зна где је гробКрајпуташ је сведочанство о вери у постојање душе, спомен постављан поред пута не би ли душа покојника нашла свој пут. У представи су коришћене песме Бранка В. Радичевића из дела ”Плава линија живота” и документарна грађа – епитафи уклесани на крајпуташе у раздобљу од 1804-1918. године.   

Крајпуташе тумаче Марта МикићЈелена Тјапкин и Љубивоје Тадић, уз маестра перкусионисту Александра Алемпијевића.

Драматизација Љубивоје Тадић

Режија Ружица Ања Тадић

Представа је настала у продукцији Чачанске родне, Града Чачка и библиотеке Владислав Петковић Дис.

Продаја карата је на благајни Народног позоришта у Београду или путем сајта: https://www.narodnopozoriste.rs/sr/ulaznice

СКЦ четвртак, 23. новембар: СВЕТОЗАР ТРЕЋИ, позоришна представа

четвртак, 23. новембар у 19.00 велика сала

позоришна представа

СВЕТОЗАР ТРЕЋИ

игра: Иван ПерковићSVETOZAR СКЦ .jpg

„Светозар трећи“ Ивана Перковића је комична монодрама која шаље озбиљне поруке публици о томе како у овом брзом времену сачувати душу, и љубав, али и српски језик. Добри старац Светозар, од 80-ак година пореклом из Шумадије, припрема себи самом сандук како би својој породици олакшао свој сопствени одлазак и препричава нам, специфичном мелодијом која данас изумире, причу о томе како је једном, замало, умро. Један од оних људи који одлазе, знак времена које заувек нестаје.

Представа је до сада имала 193 извођења, а глумац Иван Перковић добитник је Златне колајне  „Маја Димитријевић“, главне награде 44. Фестивала монодраме и пантомиме Београд, најстаријег и највећег фестивала те форме на Балкану. Такође, представа је проглашена за најбољу монодрама 24. МЕФЕММ-а. у Сарајеву.Улаз слободан!

Добро дошли!

Kralja Milana 48
11000 Beograd

Predstavom “Repertorio No.2” brazilskih autora Davija Pontesa i Valasa Fereire zatvoren glavni program 16. Kondenza

Foto: Vladimir Opsenica

Sedmog dana 16. Kondenza – Festivala savremenog plesa i performansa, u petak 3. novembra u Bitef Teatru, glavni program je zatvoren predstavom “Repertorio No.2” dvojice mladih autora iz Rija de Žaneria, Davija Pontesa i Valasa Fereire. Ovaj koreografski eksperiment koncipira ples kao praksu samoodbrane kroz analizu devijantnih, transgresivnih i neformalnih tehnika. Pontes i Fereira formulišu svoj rad oko pojmova pobunjenih tela i njihovih načina pružanja otpora. Njihov boravak u Beogradu rezultat je nove saradnje Stanice i brazilskih plesnih umetnika, kao i podrške Ambasade Brazila u Beogradu.

„Rad na predstavi smo započeli na državnom univerzitetu u Rio de Žaneiru 2018. godine, u atmosferi nesigurnosti zbog Bolsonarove vladavine. Imali smo pitanje na koje i danas nastavljamo da odgovaramo: kako stvarati koreografiju samoodbrane? Ovom pitanju se stalno vraćamo, svaki put kad je mlada crna osoba ubijena u Brazilu, SAD-u ili na toliko drugih mesta. Možda nikada nećemo prestati da postavljamo to pitanje”, istakao je koautor predstave Davi Pontes.

U Bitef Art Kafeu istog dana održan je razgovor ”Nekada davno u plesnoj biblioteci: poetika i kontekst između Srbije i Brazila” na kome su učestvovali specijalni gosti festivala, Neto Mašado i Žorži Alenkar. Njih dvojica su su 2017. godine proveli tri meseca u umetničkoj rezidenciji StationOne Stanice Servisa za savremeni ples u Beogradu radeći na projektu „Plesna biblioteka” i otvarajući pitanja: kako napraviti koreografsku situaciju koja obuhvata različite narative, tela, glasove, pokrete i postojanja? kako prevazići granice “zvanične istorije” i zajednički proizvesti znanje? Od tad prepoznaju bliskost srpske i brazilske plesne scene, a taj uvid i danas prožima njihov rad.

Poslednjeg festivalskog dana, u subotu 4. novembra od 17:30 u Muzeju afričke umetnosti, biće predstavljen multidisciplinarni projekat “Arus Femia” umetnice Zie Soares, iz koga nastaju predstava, niz konferencija, kratki igrani film, kratki dokumentarac i digitalna animirana knjiga.

Ovaj projekat potiče iz nasleđa žena Zapadne Afrike, posebno žena iz Gvineje Bisao, koje su pre 400 godina, idući ka američkom kontinentu na robovlasničkim brodovima, izumele strategiju preživljavanja: sakrivanje crnih pirinčanih zrna u svoje ispletene kose. U diskusiji pod nazivom “Uloga žena u ruralnim predelima u očuvanju genetskog, botaničkog, ljudskog i kulturnog nasleđa” učestovaće Zia Soares – rediteljka i glumica iz Lisabona; Adenike Oladosu – ekofeministkinja, aktivistkinja za klimatsku pravdu iz Nigerije; Saša Petrović – aktivista za klimatsku pravdu koji istražuje polje agroekologije i moderator razgovora, Predrag Momčilović. Ovaj program podržava projekat apap Feminist Futures i program Kultura za demokratiju – Švajcarska agencija za razvoj i Hartefakt.

Tokom festivala publika je upoznala i novu generaciju učesnika programa “Critical Practice (Made in Yugoslavia)”, namenjenog osnaživanju diskurzivnog promišljanja savremenih izvođačkih umetnosti i dosezanju savremenog plesa do što šire publike. Ove godine u petoj generaciji učesnika su Szymon Adamczak iz Poljske, Nefeli Gioti iz Grčke, Elen Rose Light iz SAD, Ana Popović iz Srbije, Myrto Sarma iz Grčke i Micha Tsouloukidse iz Nemačke koji su moderirali razgovore sa umetnicima i publikom nakon svake predstave i svojim kritičkim zapisima o temama i programima festivala doprineli njegovom sadržaju, ali i boljoj komunikaciji prema publici. Na ovakav način Kondenz godinama neguje kritički dijalog unutar festivala, ali i publiku koja je radoznala, slobodna i koja se uvek vraća.