Limenka teatar fest – Jedinstveni spoj pozorišta i ekologije ove godine u Požarevcu
Peti Limenka teatar fest, internacionalni pozorišni festival za decu, poznat po svom spoju pozorišne umetnosti, ekologije, reciklaže i nezaboravnog druženja, biće održan od 9. do 13. septembra u Požarevcu. Ovaj festival, koji putuje Srbijom i svake godine se održava u novom gradu, jedinstven je po tome što se ulaznice za festivalske predstave ne kupuju novcem – umesto toga, potrebno je doneti pet ili više iskorišćenih limenki za piće, koje će potom biti poslate na reciklažu.
Tokom pet festivalskih dana, na repertoaru će biti 9 predstava iz 6 zemalja – Bugarske, Slovačke, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije, koje je odabrala selektorka festivala, glumica i rediteljka Valentina Pavličić, umetnička direktorka Limenka teatar festa.
Festival u svojoj petoj godini stiže u Požarevac, nakon Novog Sada, Sombora, Kikinde i Kruševca, čime neumorno podržava napore lokalnih zajednica da mališani i njihovi roditelji saznaju što više o zaštiti životne sredine i reciklaži.
Valentina Pavličić, umetnička direktorka Limenka teatar festa, povodom predstojećeg izdanja festivala je istakla:
„Ove godine deca Požarevca i njihove porodice imaće jedinstvenu priliku da udruženim snagama urade nešto lepo i korisno za sebe, svoj grad, zemlju i planetu. Sasvim mali trud, nešto dobro i korisno što će uraditi, poput grudve snega koja se kotrlja i raste, prerašće u nešto veliko i lepo. U doživljaj koji će dugo pamtiti i prepričavati, a koji će za posledicu imati i humani gest. Sve prazne, iskorišćene limenke koje će porodice doneti na festival biće poslate na reciklažu, a sredstva od otkupa usmerena na otvaranje biblioteke na Dečjem odeljenju bolnice u Požarevcu. Radujemo se tolikom broju osmeha na licima sve dece, radujemo se svim novim prijateljima festivala, kao i onima koji su dugo sa nama. Takođe i umetnicima koji će doputovati i na pozorišnoj sceni stvoriti magiju koja će sve nas povezati i nakon što se zavesa festivala spusti i mi produžimo u neki novi grad.“
Pozorišni program festivala počinje 9. septembra u 18 časova, nakon karnevalske povorke koju čine 500 mališana Požarevca, predstavom „Trio Rio“ Gradskog kazališta Požega iz Hrvatske, koja donosi duhovitu akrobatsko-žonglersku priču o putujućoj cirkuskoj porodici i kroz svoje avanture govori o podršci, poverenju i zajedništvu. Narodno pozorište Priština–Gračanica izvešće predstavu „Čarobnjak iz Oza“, koja nas vodi u čudesni svet mašte i avanturu o zajedništvu, nadi i potrazi za tajnom koju ni veliki Čarobnjak iz Oza ne zna. Okret teatar iz Beograda donosi novu adaptaciju Nušićevog „Sumnjivog lica“, savremeno i duhovito čitanje klasika uz filmske sekvence, muziku i raskošnu scenografiju.
Predstava „Plešimo bajke“ trupe Una Saga Serbica kroz adaptacije bajki „Lepotica i zver“ i „Povratak u Nedođiju“ spaja ples, akrobacije i maštu, donoseći novi pogled na poznate priče, a crnogorska predstava „Trema: predstava za vježbanje teških situacija“ na razigran i edukativan način pomaže deci da razumeju i savladaju strah od nepoznatih situacija.
Bugarska predstava „Dug put do škole“ kroz lutkarstvo, impresivne 3D scenske efekte i originalnu muziku pretvara jedno obično kašnjenje u školu u veliku avanturu između stvarnosti i mašte, dok slovačka predstava „Filipko i Baba Jaga“ donosi autentičnu belorusku bajku o hrabrom dečaku koji nadmudruje zlu vešticu, uz spoj tradicionalnih i savremenih lutkarskih tehnika.
Predstava „Zašto ih nije briga“ Pozorišta mladih Sarajevo bavi se klimatskim promenama i ekološkom krizom kroz priču o životinjama koje ostaju bez svog doma, dok beogradsko Pozorište lutaka „Pinokio“ u predstavi „Vini Pu“ vodi publiku u čarobni svet detinjstva, prijateljstva i mašte u kojem granica između scene i gledališta polako nestaje.
Sve predstave će biti izvedene u Centru za kulturu Požarevac.
Ulaznice za festivalske predstave ne kupuju se novcem – za ulazak je potrebno doneti najmanje pet iskorišćenih limenki za piće, koje će nakon festivala biti poslate na reciklažu. Za predatu aluminijumsku ambalažu posetioci dobijaju ALU COIN, prvu ekološku valutu na svetu izrađenu od aluminijuma, kojom se preuzimaju ulaznice za predstave. Oni koji donesu veći broj limenki biće nagrađeni dodatnim ALU COIN-ima, koje mogu iskoristiti na LIMENKA BAZARU, gde ih očekuje bogat izbor školskog pribora i drugih korisnih potrepština.
I ove kao i svih prethodnih godina Ball Corporation pruža podršku Limenka Teatar Festu, deleći sa festivalom istu ideju – da se kroz umetnost, igru i edukaciju najmlađima, ali i njihovim roditeljima približe važne vrednosti poput kreativnosti i odgovornog odnosa prema prirodi kroz reciklažu.
Ovogodišnji program donosi i nastavak uspešne saradnje kroz projekat „Svaka limenka se računa“, koji će posetiocima omogućiti da aktivno učestvuju u prikupljanju limenki i upoznaju se sa značajem reciklaže. Kroz svet reciklaže najmlađe će voditi omiljena maskota Li Men, dok će centralni deo Art zone zauzeti Pixelata – atraktivna umetnička instalacija sastavljena od limenki, koju će tokom festivala oslikavati talentovani street art umetnici.
„Limenka je jedan od najboljih primera cirkularne ekonomije na delu. Aluminijum može da se reciklira iznova i iznova, bez ikakvog gubitka kvaliteta, zbog čega iskorišćena limenka predstavlja vredan resurs. Ono što je posebno zanimljivo jeste da limenka koju danas recikliramo može da se vrati na policu prodavnice kao nova za svega 60 dana. U Evropi se danas reciklira oko 76 % proizvedenih aluminijumskih limenki za piće, dok se čak 95 % energije štedi kada se aluminijum proizvodi od recikliranog, umesto od primarnog materijala. Upravo zato verujemo da je Limenka Teatar Fest idealno mesto da kroz igru, umetnost i zajedničko stvaranje deci približimo ove važne teme i pokažemo da svaka limenka zaista može dobije novi život i da njenom reciklažom i pravilnim odlaganjem zaista čuvamo životno okruženje“, izjavio je Nenad Đurđević, komercijalni direktor za Jugoistočnu Evropu, Tursku i države CIS u kompaniji Ball Corporation.
Posebnu novinu ove godine predstavlja Limenka šahovski turnir, u okviru kojeg će najmlađi posetioci imati priliku da odmere svoje šahovsko umeće sa mladim šahistima iz Požarevca, igrajući jedinstvenim figurama izrađenim od limenki. Na taj način festival još jednom spaja umetnost, igru, edukaciju i održivost u jedinstveno iskustvo namenjeno celoj porodici.
Uz podršku Grada Požarevca, partnera festivala, Limenka Teatar Fest nastavlja da raste kao jedinstvena manifestacija koja kroz pozorište, umetnost, kreativne radionice i igru podstiče razvoj ekološke svesti kod najmlađih. Prepoznavši vrednost festivala i njegov doprinos kulturnom životu zajednice, Grad Požarevac podržao je ovogodišnje izdanje manifestacije, koja donosi bogat program namenjen deci i njihovim porodicama.
“Ponosni smo što se Požarevac svrstao u red gradova domaćina jedne ovako značajne manifestacije koja spaja umetnost, decu i brigu o životnoj sredini. Limenka teatar fest je tokom pola decenije postojanja već pokazao da kultura može biti pokretač dobrih dela i da svako od nas može doprineti zajednici. Najmlađi Požarevljani će kroz pozorišne predstave učiti o prijateljstvu, solidarnosti i odgovornosti. U isto vreme oni će i kroz akciju prikupljanja limenki naučiti kako da malim koracima gradimo velike promene. Verujem da će ovaj festival ostaviti trajan trag u našem gradu i da će inspirisati i druge da slede primer Požarevca”, istakao je Saša Pavlović, gradonačelnik Požarevca.
Ove godine podršku festivalu dalo je i Ministarstvo kulture Republike Srbije.
Kompanija „Bambi“, zaštitni je znak grada Požarevca. Gde je „Bambi“, tu su i deca – to je svima dobro poznato. Zbog toga je sasvim prirodno da jedan od najznačajnijih segmenata edukativnog programa festivala nosi „Bambi“ znak. Doprinos kompanije festivalu će biti poučan i zabavan: privući će mnoštvo mališana i njihove roditelje, ali i sve ostale učesnike festivala iz zemlje i inostranstva.
Festival i ove godine okuplja brojne prijatelje manifestacije koji svojim programima i podrškom doprinose bogatijem sadržaju za najmlađe. OTP Banka deci približava osnove finansijske pismenosti, dok će kompanija „Knjaz Miloš“ u okviru Limenka kafića obezbediti osveženje za posetioce tokom festivalskih dana. Izdavačka kuća „Klett“ priprema Limenkicu knjižaricu i mali sajam knjiga, kutak posvećen knjigama i čitanju, dok kompanija „Transfera“ pruža logističku podršku festivalu, prevozom opreme i prikupljenih limenki. Organizacionu podršku realizaciji ovogodišnjeg festivala pruža i Centar za kulturu Požarevac.
Trinaest atraktivnih predstava iz celog sveta na 33. Međunarodnom festivalu pozorišta za decu Subotica
Ovogodišnje, 33. izdanje Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica održava se od 20. do 25. septembra u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica i predstaviće izuzetno atraktivan program – 13 predstava iz celog sveta koje se obraćaju mališanima i školarcima različitih uzrasta.
Selektorka festivala, dr Marijana Prpa Fink, odabrala je ostvarenja iz Kine, Velsa / Velike Britanije, Poljske, Italije, Španije, Mađarske, Bugarske, Slovenije, Bosne i Hercegovine / Republike Srpske i Srbije.
Iz naše zemlje dolaze tri predstave. „Alisini snovi“ Pozorišta za decu i mlade Kragujevac, u režiji Luane Gramenje, vodi gledaoce i izvođače na zajedničko snoliko iskustvo u kome je svako pozvan da prepozna sopstvena čuda; „Čarobna frula“ rediteljke Renate Karole Gatike, u izvođenju Pozorišta mladih iz Novog Sada, približava operu deci koja se prvi put susreću s ovim žanrom, na duhovit i zaigran način, dok će Dečje pozorište Subotica obradovati publiku izvođenjem predstave „Zaljubljeni leptiri“ autorke Amele Vučenović – rađenoj u atraktivnoj tehnici tradicionalnog kineskog teatra senki.
Dječije pozorište Republike Srpske dolazi sa predstavom „Zaboravljena priča“ reditelja Andreja Boke, koja kroz maštovitu scensku postavku oživljava čaroliju priča prenošenih s kolena na koleno, a slovenačka predstava „Ja se spuštam – ti u vis“ Zavoda Godot, autorke Anje Štefan i reditelja Tadeja Pišeka, kroz pokret, muziku, igru i lutke vodi nas na razigrano putovanje u potrazi za srećom i prijateljstvom.
Državno lutkarsko pozorište Ruse iz Bugarske dolazi sa predstavom „Aladinova čarobna lampa“ u režiji Todora Valova, koji predstavlja savremeni bugarski mjuzikl namenjen deci, porodicama i publici svih uzrasta. Mađarsko lutkarsko pozorište Bobita dolazi s predstavom „Priča o šargarepi“ autora i reditelja Atile Saboa – malim pričama koje su majušne, ali uporne i čvrsto ukorenjene u zemlji, poput čuvene šargarepe koja se ne može izvući sama. Iz Italije stiže predstava „Felicija“ pozorišta Quintoequilibrio – savremena lutkarska predstava koja spaja bajkovitost sa važnim društvenim temama, prevazilazeći tradicionalne klišee.
Poljsko pozorište Pinokio iz Lođa izvešće predstavu „Peščani vuk“ autorke Ose Lind, u kojoj mladi gledaoci zajedno sa šestogodišnjom junakinjom Karusiom i Vukom promišljaju o najvažnijim dečjim pitanjima, dok u predstavi „Emigrant: lutkarska tragikomedija u 8 scena s epilogom“ španskog pozorišta Teatro Firulete autor Markos Vilela nastoji da jednostavnošću dopre do srca gledaoca i da odatle usmeri pažnju na osetljivu i aktuelnu temu. Velška predstava „Gde lišće šušti” predstavlja interaktivno, muzičko, duhovito i kreativno pozorišno iskustvo koje koristi prirodne objekte kako bi probudilo čula i otvorilo dečju maštu za stvaranje, građenje, igru, istraživanje i komunikaciju.
Iz Kine dolaze dve predstave: „Sve se menja“, u izvođenju Dečijeg umetničkog teatra kineskog instituta za socijalnu zaštitu iz Šangaja, nastala je prema istoimenoj slikovnici, a predstavlja priču o prirodi, svetu i ljudima, dok Dramska trupa moderne umetnosti Džeđang d.o.o. iz grada Hangdžou dolazi sa ostvarenjem „Fantastični snovi o planinama i morima“ autorke Mijao Čžao.
Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici spada u najznačajnije manifestacije ovog tipa u regionu i okuplja umetnike posvećene stvaralaštvu za najmlađu publiku. Iako je primarno zasnovan na lutkarskom teatru, festival već godinama otvara prostor i ka drugim scenskim izrazima, te ima važnu ulogu u razvoju i afirmaciji dečjeg pozorišta u Srbiji.
Za izuzetan doprinos razvoju scenske umetnosti za decu, kao i kulture uopšte, 2005. godine je nagrađen „Vukovom nagradom“, najvišim kulturnim priznanjem u Srbiji. Četiri godine kasnije, festival je dobio i priznanje „Pro urbe“, koje se dodeljuje za značajan doprinos ugledu i razvoju Subotice kroz unapređenje njenih materijalnih i duhovnih vrednosti. Iste, 2009. godine, dodeljena mu je i specijalna međunarodna nagrada „Grozdanin kikot“ za doprinos razvoju dramskog odgoja, koju dodeljuje Centar za dramski odgoj iz Mostara (BiH, centar IDEA – Međunarodna asocijacija za dramu/pozorište i obrazovanje).
Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica tradicionalno podržavaju Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i Grad Subotica, dok je partner u realizaciji festivala Pozorišni muzej Vojvodine. Izvršni producent festivala je Otvoreni univerzitet Subotica.
Više od predstave: zajedničko iskustvo igre, muzike i pokreta drugog dana Festivala SOLA
Nova koreografija Aleksandra Ilića povezuje igrače, performere, DJ-a i publiku u jedinstven scenski događaj
Drugog dana šestog Festivala SOLA na Maloj sceni Opere i teatra Madlenianum premijerno je izvedena predstava „Zaboravljeno prisustvo / povratak izvoru“ koreografa Aleksandra Ilića. Reč je o plesnoj produkciji nastaloj u saradnji sa igračicama Katarinom Bućić, Katarinom Ilijašević i Jovanom Grujić, uz muziku Aleksandre Duende, koja je kao DJ i izvođačica bila aktivno prisutna na sceni. Pored plesačica, u izvođenju je učestvovalo i deset performera, dok je posebno zapaženo bilo aktivno i veoma angažovano učešće publike, koja je postala sastavni deo ovog jedinstvenog scenskog iskustva.
Danas je poslednji dan šestog Festivala SOLA, a program se odvija u Kulturnom centru Beograada. U Galeriji ARTGET u 18.00 časova nastupa Sonja Stojanović-Aufrajter (Austrija): PLAY-RE-PLAY – interaktivna solo predstava koja kroz minimalistički pokret i učešće publike istražuje fenomen sećanja i déjà vua
U 19 časova u Galerija PODROOM nastupa Tamara Mladenović (Grčka): Rasudares – projekat inspirisan tradicionalnim indonežanskim plesom sa tanjirima, koji povezuje kulturno nasleđe i savremeni scenski izraz
25 godina od premijere predstave „Na Drini ćuprija“ Ive Andrića u dramskom tumačenju Tihomira Stanića
U utorak, 14. aprila u 20 časova, na Dorćol Platzu biće izvedena predstava „Na Drini ćuprija“, čime se obeležava 25 godina od premijere.
Jedno od kapitalnih književnih dela na našem jeziku ,,Na Drini ćuprija” našeg nobelovca Iva Andrića, objavljeno je u Beogradu pre više od osam decenija
Verni poštovalac i zaljubljenik u Andrićev opus, poprilično fizički sličan velikom piscu, Stanić je tumačio njegov lik u nekoliko filmskih i televizijskih produkcija. Znalački, sa dubokim emotivnim doživljajem Andrićeve pripovesti, ali i sa pouzdanim iskustvom dramskog umetnika koji zna šta čini efektnu celinu scenskog čina, Stanić je sklopio i angažovano, glumački briljantno izrekao svoj poduži monolog.
Tokom više od dve decenije, Stanić kontinuirano kazuje Andrićeve tekstove u različitim kontekstima, interpretirajući misli i slike koje u sebi nose istorijsku dubinu, univerzalnost i prepoznatljiv duh prostora iz kog potiču.
Ulaznice za predstavu dostupne su putem platforme Tickets.rs.
PREMIJERA PREDSTAVE „ČEKAJUĆI GODOA“ NA DORĆOL PLATZU
U utorak, 21. oktobra u 20h, na sceni Dorćol Platz-a, odigraće se premijera predstave „Čekajući Godoa“ Samjuela Beketa, u režiji Tihomira Stanića, a u produkciji pozorišta Teatrijum.
Reprizna izvođenja zakazana su za 19. i 21. novembar i 1. decembar.
,,Jesam li ja spavao dok su drugi patili?”
Ova replika iz Beketovog Godoa prestavlja najvažnije pitanje koje je čovek dužan da sam sebi postavi i iskreno odgovori na njega.
„Čekajući Godoa“, drama Samjuela Beketa (napisana 1948–1949, prvi put izvedena 1953), jedno je od najvažnijih dela pozorišta apsurda.
Vreme je učinilo da apsurd postane realnost naših života.
Tekst: Samjuel Beket
Prevod: Andreja Milićević
Režija : Tihomir Stanić
Kostim: Boris Čakširan
Muzika: Marko Ružičić
Suflerka: Gordana Perovski
Igraju:
Estragon – Vladan Gajović
Vladimir – Tihomir Stanić
Poco – Slobodan Beštić
Laki – Sara Cizelj
Dečko: Milorad Lazović, Tijana Slavković, Isidora Zečević, Natalija Spasova, Stefan Radosavljević, Isidora Pavlović, Strahinja Marsenić, Strahinja Mićović, Milica Kostić, Jovana Damjanović, Uroš Najkić
Ulaznice su u prodaji putem sajta www.tickets.rs
Proglašeni pobednici – “Život u kutiji” najbolja predstava 32. Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica
U petak, 26. septembra, svečanom ceremonijom zatvaranja i proglašenjem dobitnika nagrada u Dečjem pozorištu Subotica, zatvoren je 32. Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica.
Žiri u sastavu Džeremi Tarner (Vels) – predsednik žirija, Feng Li (Kina), i Zdravko Mićanović (Srbija), dodelio je Gran Pri Festivala za najbolju predstavu u celini, predstavi “Život u kutiji” Velike kraljevske stone pozorišne trupe Njihovih nenadmašnih Visočanstava iz Švajcarske.
Žiri je u svom obrazloženju naveo: “Ova predstava bez teksta suptilno obrađuje teme poput drugarstva, tuge i praznine pojedinih aspekata savremenog života. Jasnoća pripovedanja – u kombinaciji sa izraženim glumačkim lutkarskim, klovnovskim i veštinama pantomime – iznedrila je predstavu istovremeno tananu i energičnu koja obiluje maštovitošću i zabavom. Dinamika izvedbe osvojila je publiku stvarajući time jednu predstavu za mlade koja se prema njima odnosi bez pridikovanja i s poštovanjem. Ovo je produkcija u kojoj će podjednako uživati deca (iznad 8 godina starosti), omladina i odrasli.“
Nagrada za najbolju režiju dobio je Gabrijel Gecki za predstavu “Balade i romanse” poljskog Pozorišta Pinokio iz Lođa.
“Ova predstava na tragu dekonstruktivističkog pristupa delu, upotrebljava 19-ovekovnu liriku Adama Mickjeviča kako bi stvorila jedno novo i osobeno delo u duhu savremenog teatra. Svaka od prikazanih priča poseduje vlastitu logiku i stil, a one su tako kombinovane da kreiraju dramaturgiju koja je zanimljiva, vizuelno živopisna i inventivna. Pojedinačne izvedbe su snažne i jasne“, naveo je žiri. „Predstava se prema svojoj mladoj publici (starijoj od 12 godina) odnosi s poštovanjem, tretirajući je kao odraslu. Ova predstava i njeno novo tumačenje poezije mogli bi nagnati mlade čitaoce da se ponovo osvrnu na Mickjevičevo delo; ipak, njena snaga i značaj prevashodno leže u originalnosti, inventivnosti i dramaturškom integritetu“, dodaje se u obrazloženju.
Dobitnica nagrade za najbolju scenografiju je Irina Somborac, za predstavu „Bure“ u izvedbi Dječjeg pozorišta Republike Srpske iz Bosne i Hercegovine. „Upotreba recikliranih predmeta odražava teme mašte i optimizma u predstavi koja se bavi porodičnom tragedijom. Tokom zapleta, krupni delovi scenografije se pomeraju kako bi kreirali konkretne lokacije i situacije, ali i apstraktne pojave na planu emocija i psihologije koje oslikavaju unutrašnje dileme glavne junakinje“, naveo je žiri.
Za najbolju originalnu muziku nagrađen je Matej Haz za predstavu „Kosmos“ u produkciji Teatra Odivo iz Slovačke. Žiri je nagradu obrazložio rečima: “Ova inventivna muzička podloga – na momente melodična, a ponekad apstraktna – u kombinaciji sa snažnim vizuelnim i kinetičkim elementima predstave doprinela je utisku odlaska u jedan drugačiji svet iznenađenja i čuda“.
Dobitnik nagrade za estetski i tehnološki najbolji dizajn lutke je Oleg Katorgin za predstavu „Čudo“ u produkciji Lutkarskog pozorišta Pinokio iz Srbije. „Lutke i maska zastupljeni u ovoj predstavi istovremeno odaju dojam pradavnih vremena i savremenosti; u sebi odražavaju nasleđe umetnika poput Pikasa, ali i autohtonu umetnost drugih kontinenata, dok su, istovremeno, u službi pouke“, navedeno je u obrazloženju nagrade.
U kategoriji za najboljeg izvođača, žiri je dodelio pet nagrada: dve za pojedinačne nastupe i tri za rad ansambla. Dobitnici i dobitnice nagrada su: Matilda Fatur, Nikolas Stoker i Nikolas Strobe za predstavu „Život u kutiji“ u produkciji Velike kraljevske stone pozorišne trupe Njihovih nenadmašnih Visočanstava iz Švajcarske; Marko Vujević za predstavu „Želim da budem normalan“ u izvedbi Dečjeg pozorišta Subotica iz Srbije; Đorđe Kreća za predstavu „Čudo“ u izvedbi Lutkarskog pozorišta Pinokio iz Srbije; Ćigdem Altug, Bilge Bujukersen, Nagihan Orhan za predstavu „I ja umem da letim“ u produkciji Gradskih pozorišta metropolitanske opštine Eskišehir iz Turske; Svetlina Stančeva, Iveta Marinova, Martin Pašov, Dimitar Pišev, Todor Lazarov za predstavu „Pinokio“ u produkciji Državnog lutkarskog pozorišta Ruse iz Bugarske.
Specijalna nagrada za originalnost i fantaziju dodeljena je predstavi “Blup i lica vode” Zavoda Kuskus iz Slovenije za “inovaciju u pogledu zvuka, muzike, nauke, pozorišta predmeta i performansa“.
Mladi žiri 32. Međunarodnog festivala pozorišta za decu u sastavu: Nadia Seke Kovač, Jelisaveta Žarković, Helena Kekezović, Ognjen Radić, Roko Piuković i Marjan Ivanković Radaković, dodeli je nagradu za najbolju predstavu ostvarenju “Pinokio” u izvedbi Državnog lutkarskog pozorišta Ruse iz Bugarske. Žiri je u obrazloženju naveo: “Uz skromnu scenografiju i uz minimalnu pomoć tehnike, glumci su nam dočarali svima poznatu priču Pinokio na čaroban i maštovit način. Maestralno vođenje lutaka i veština i ekspresija glumaca učinila je da strani jezik minimalno utiče na razumevanje predstave. Scenografija je podsticala publiku na dodatnu maštu i prenosila univerzalni jezik pozorišta. Predstava je svojom dinamikom, smenom plesa, pesme i glume držala pažnju svih sedamdeset minuta.
Žiri je takođe istakao predstavu “Čudo” u izvedbi Pozorišta lutaka Pinokio iz Beograda, zbog teme i poruke koju nosi. Mladi žiri smatra da bi ovu predstavu trebalo da pogleda svako dete.
U petak je, na sceni Jadran Narodnog pozorišta, odigrana poslednja predstava u takmičarskom programu festivala – “Pinokio” Državnog lutkarskog pozorišta Ruse iz Bugarske. Ova poznata priča, u režiji Todora Valova postavljena je kao pozorišna predstava, kabare i crno-beli film, a dobila je i nagradu IKAR 2020. Za najbolju lutkarsku predstavu.
“U odnosu na tradicionalnu verziju Pinokija, glavna razlika je to što predstavu izvodimo u stilu ranih godina filmske umetnosti, 20-ih godina prošlog veka. Za ulogu Đepeta koju tumačim, neka vrsta inspiracije je bio lik Čarlija Čaplina. Jedna od najvećih bugarskih rediteljki u lutkarskom pozorištu, Julija Ognjanova, svojevremeno je izjavila da je Čaplinov lik najbolji mogući pozorišni klovn”, rekao je glumac Dimitar Pishev.
U glavnom programu odigrano je 13 predstava za decu iz celog sveta, po izboru selektorke festivala, prof. dr Marijane Prpe Fink. Nagrade za životno delo „Mali princ”, za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu, uručene su Zdravku Mićanović u kategoriji domaćih stvaralaca i Feng Li iz Kine u kategoriji inostranih stvaralaca. Ovogodišnji dobitnik nagrade “Oton Tomanić”, priznanja za teatrološko promišljanje u domenu pozorišta za decu i mlade, je drBoris P. Goldovski iz Rusije.
Međunarodni forum za istraživanje pozorišne umetnosti za decu i mlade u Subotici od 22. do 25. septembra okupio je 28 teoretičara i pozorišnih istraživača iz 15 zemalja, u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica i Pozorišnog muzeja Vojvodine iz Novog Sada. Bogat prateći program festivala činili su i brojne izložbe, radionice, promocije knjiga i filmske projekcije.
Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica tradicionalno podržavaju Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, i Grad Subotica, dok je partner u realizaciji Festivala Pozorišni muzej Vojvodine. Izvršni producent festivala je Otvoreni univerzitet Subotica.
Foto Damir Vujković.
32. Međunarodni festival pozorišta za decu – 5. Dan
U četvrtak, 25. septembra, petog dana 32. Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica, u takmičarskom programu izvedene su predstave “Blup i lica vode” Zavoda Kuskus iz Slovenije, „I ja umem da letim“ Gradskih pozorišta Metropolitanske opštine Eskišehir iz Turske, i „Kosmos“ Pozorišta Odivo iz Slovačke.
U predstavi „Blup i lica vode“ autora Petera Kusa, odigranoj na sceni Jadran, naučnike koji vrše eksperimente sa vodom iznenađuje Blup, vodeno stvorenje koje se nenadano pojavljuje u laboratoriji, a potom priskače u pomoć svima na koje naiđe.
“Voda je svuda oko nas i činilo nam se kao dobra ideja da bude tema predstave. Ni ne primetimo je u svakodnevici, a zapravo je vrlo bitna. To je najbitniji element od koga zavisi naš život, ali ne brinemo dovoljno o njoj”, istakao ja autor predstave i jedan od glavnih glumaca Peter Kus.
Predstava „I ja umem da letim“ reditelja i autora Berkaja Akina odigrana je u Dečjem pozorištu Subotica. Ovo je dirljiva lutkarska predstava koja proslavlja moć mašte u kojoj deca uče o važnosti prijateljstva i međusobnog potpomaganja u ostvarenju snova.
“Ovo je naš drugi lutkarski projekat i zamislili smo da napravimo jednostavnu priču za decu od 3 do 5. godina. Zaplet predstave je iz stvarnog života – imamo jednu malu macu koja je, kao što možete da zamislite, veoma razigrana i sve bi probala. Ona pokušava da nauči da leti i usput sreće puno životinjskih prijatelja. Predstava govori o tome da ako nešto zamislite, onda to možete i da ostvarite”, navela je Šafak Ozan, asistentkinja reditelja.
Predstava “Kosmos” u režiji Marije Danadove i Monike Kovačove, izvedena na sceni Jadran, vodila nas je u prve korake u pozorišnom univerzumu za malene kosmonaute i njihove najbliže i pozvala da otkrijemo nove svetove.
Marija Danadova, koje je u ovoj predstavi i rediteljka i glumica, povodom nastupa u Subotici je rekla: “Ovo je naša nova predstava. Igramo je za decu od tri godine starosti, ali je veoma interesantna i za odrasle jer se bavi istraživanjem, traganjem, otkrivanjem sveta u stalnom pokretu. Nije lako biti glumica i rediteljka istovremeno, i to je naročito teško u fazi istraživanja, ali je tako ipak najbolje jer ste onda potpuno upućeni u sve segmente predstave. Veoma smo srećni što možemo putujemo po svetu s našim pozorištem i jako volimo neverbalne performanse namenjene svima”.
U Hotelu Patria predstavljeni su časopis „Niti“ (br. 20-21) i zbornik radova “Pozorište za decu – umetnički fenomen” koji sadrži radove prezentovane na prošlogodišnjem XV forumu za za istraživanje pozorišne umetnosti za decu i mlade.
U okviru filmskog programa, u Bioskopu Eurocinema prikazan je animirani film „Izumitelj“.
Poslednjeg festivalskog dana 32. Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica, u petak 26. septembra, u takmičarskom programu publika će moći da pogleda predstavu “Pinokio” Državnog lutkarskog pozorišta Ruse iz Bugarske, u 10 časova na Sceni Jadran.
U znak sećanja na dr Zorana Đerića, u 16 časova u Hotelu Patria biće održana promocija dve njegove knjige: zbirke pesama „Eberečke, eberdu: pesme za decu“ koju je u izdanju Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski“ priredio Luka Kecman, i zbirka teatroloških teksta „Smisao drame“ u izdanju Sterijinog pozorja.
U okviru filmskog programa, u Bioskopu Eurocinema biće prikazan animirani film „Niko 3 – Iza polarne svetlosti“.
Festival će biti zatvoren svečanom ceremonijom dodele nagrada za najbolja ostvarenja i glumačka dostignuća, u 19 časova u Dečjem pozorištu Subotica.
Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica tradicionalno podržavaju Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, i Grad Subotica, dok je partner u realizaciji Festivala Pozorišni muzej Vojvodine. Izvršni producent festivala je Otvoreni univerzitet Subotica.
Foto Damir Vujković.
32. Međunarodni festival pozorišta za decu – 4. Dan
U sredu, 24. septembra, četvrtog dana 32. Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica, u takmičarskom programu izvedene su predstave “Upleteni među lutkama” Prepolovljenog pozorišta iz Meksika i „Crvenkapa“ Pozorišta mladih iz Novog Sada.
U predstavi “Upleteni među lutkama“ autorke i rediteljke Lorene Kasper Torres, izvedenoj na sceni Jadran Narodnog pozorišta, protagonisti se prepuštaju atmosferi zabave i slavlja, pozivajući gledaoca da se uplete među lutke.
„To je muzički performans u kome dve osobe iskopaju rupu kako bi pobegle iz zatvora. U toj rupi nalaze stvari drugih ljudi koji su takođe bili u istom zatvoru. Od predmeta nastaju lutke koje preuzimaju ličnosti tih osoba“, navela je Lorena Kasper Tores.
„Crvenkapa“ Pozorišta mladih iz Novog Sada izvedena je u Dečjem pozorištu Subotica, a u ovoj adaptaciji prevashodno je namenjena deci od najmlađeg uzrasta do pete godine života.
„Naša Crvenkapa je osavremenjena. Mama puno radi, pa je devojčici dosadno i prosto hoće da ide kod Bake. Ali i dalje je to ista priča i pouka. Meni je lik Crvenkape bio jako zanimljiv za igranje, jer to je to jedno klasično dete koje voli da se igra i želi da istražuje. Kroz svoj put ona nauči da ne može da radi baš sve što joj padne na pamet, ali da je ipak u prirodi dece da istražuju i budu radoznala“, istakla je glavna glumica u predstavi Ksenija Mitrović.
Na sceni Jadran Narodnog pozorišta, van konkurencije je izvedena predstava „Put oko sveta sa koferom punim muzike” učenika Osnovne škole “Matko Vuković” iz Subotice.
U Hotelu Patria održan je razgovor s dobitnikom nagrade „Oton Tomanić“ Borisom P. Goldovskim, kada je predstavljeno i enciklopedijsko izdanje „Istorija lutkarskog pozorišta XV-XXI veka“ ovog autora.
U okviru filmskog programa, u Bioskopu Eurocinema prikazan je animirani film “Super kućni patuljci”.
U četvrtak 25. septembra, u takmičarskom programu publika će moći da pogleda predstave “Blup i lica vode” Zavoda Kuskus iz Slovenije (Scena Jadran, 10h), „I ja umem da letim“ Gradskih pozorišta Metropolitanske opštine Eskišehir iz Turske (Dečje pozorište Subotica, 12h) i „Kosmos“ Pozorišta Odivo iz Slovačke (Scena Jadran, 17h).
U Hotelu Patria u 16 časova biće predstavljani časopis „Niti i Zbornik“ (br. 20-21) i zbornik radova “Pozorište za decu – umetnički fenomen” koji sadrži radove prezentovane na prošlogodišnjem XV forumu za za istraživanje pozorišne umetnosti za decu i mlade.
U filmskom programu u 11 časova u Bioskopu Eurocinema biće prikazan animirani film „Izumitelj“.
Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica tradicionalno podržavaju Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, i Grad Subotica, dok je partner u realizaciji Festivala Pozorišni muzej Vojvodine. Izvršni producent festivala je Otvoreni univerzitet Subotica.
Foto: Damir Vujković.