Svetski dan plesa i premijera nove predstave Igora Koruge u Ateljeu 212
U ponedeljak 29. aprila na Svetski dan plesa, na Maloj sceni Ateljea 212 u 20:30h, premijerno će biti izvedena predstava “Unstable Comrades”, nova plesna produkcija koreografa Igora Koruge i Stanice Servisa za savremeni ples. Ulaz na predstavu je besplatan, uz obavezu prijavu putem e-mail adrese stanica.station@gmail.com.
Kroz saradnju sa petoro mladih plesača iz Rumunije i Srbije, Igor Koruga propituje isprepletanost kapitalizma, klasne borbe i kvir kulture, osvrćući se na manifestacije te kulture u socijalističkim društvima poput Jugoslavije i Rumunije, ali i Rusije i njima savremene Amerike i Velike Britanije.
Igor Koruga je o svojoj novoj plesnoj produkciji rekao: „Predstava kritički ispituje različite mehanizme normativizacije, opresije i eksploatacije u sferama ličnog – npr. rod, seksualnost, želja, osećanja, telo – u kojima se kapitalizam, patrijarhat i drugi sistemi represije danas ukrštaju i međusobno deluju. Ukorenjena u teorijskom pristupu kvir marksizma, koji proučava isprepletanost kapitalizma, klasne borbe i kvir kulture i preispituje tradicionalne marksističke analize i kvir politike, ova predstava naglašava fluidnost i složenost identiteta kao polazište za kritičko delovanje i promišljanje pravednije budućnosti“.
Kroz zajedničko teorijsko i plesno istraživanje, ova zanimljiva grupa, ojačana dramaturgom Dimitrijem Kokanovim i kompozitorom Vladimirom Pejkovićem, predstaviće zapaljivi i uzbudljivi plesni performans najpre begoradskoj, a onda i regionalnoj publici. To će biti i prilika za upoznavanje novih mladih plesača Mariane Gavriciuc, Žorže Alexandru Pleșca i Hunoar Josepha Vargu iz Rumunije, ali i za ponovno otkrivanje domaćih plesača, Tamare Pjević i Jakše Filipovca.
Predstava je nastala kao koprodukcija Stanice, Nacionalnog koreografskog centra u Bukureštu i organizacije Brain Store Project iz Sofije kroz saradnički projekat SEEDS South East European Dance Stations. Podrška dolazi od programa Kreativna Evropa Evropske Unije, Ministarstva kulture Srbije, programa Culture Moves Europe.
Foto: Igor Koruga.
Premijera monondrame Šta me opet snađe
Premijera:
Regionalna premijera: Skoplje, 18. mart – Nacionalni opera i balet
Domaće: NOVI SAD, 24. mart – Srpsko narodno pozorište
BEOGRAD, 30. mart – MTS DVORANA
Nakon rasprodate premijere u Novom Sadu, uveden je novi termin za SNP – 25. Mart
Rasprodata je i beogradska premijera, te se igra i 31.3. u Mts dvorani.
Nakon toga slede igranja širom Srbije, ali i regiona, Sarajevo, Mostar, Zagreb, a već su zakazana i igranja u Cirihu, Beču itd.
„Šta me OPET snađe“ je NOVA komedija – monodrama glumice Anđelke Stević Žugić o večno aktuelnoj temi razvoda.
Glavna junakinja Jovanka Joka Jakovljević , u svojim kasnim 30im, kreće u nezaustavljivu vožnju kroz svoj emocionalni haos u koji je upala nakon razvoda. Iako je očekivala romantičnu komediju do kraja života, brak joj se završio kao loš film, a život odjednom pretvorio u ring.
Konkurencija je oštra, okolina surova. Ipak, Joka ne želi da se preda. Ostaje neustrašiva u svakoj svojoj suludoj odluci i tragikomičnoj situaciji.
I dok u tom savršenom nesnalaženju pokušava da stvori “novi život” i “novu sebe”, uz nju je elitni odred podrške, uvek spreman da joj dodatno zakomplikuje život svojim savetima: najbolje prijateljice Cica i Mica, baba i mama, kao i neizbežne astrološkinja i psihološkinja. Standardna formacija odbrane svake žene kad nastanu kuršlusi u glavi i u životu.
Sve likove igra Anđelka, u svom furioznom i već prepoznatljivom stilu vrsne komičarke, donoseći dozu divlje autentičnosti i hrabrosti, koja istovremeno izaziva smeh, ali i zaista pokreće pitanja o prirodi života nakon razvoda.
Pripremite se za nezaboravnu noć ispunjenu surovom iskrenošću, humorom i pitanjem koje svi, priznali to ili ne, žele da postave: da li život zaista postoji i nakon što nekada rečeno „da“ postane „ne“, osvetljavajući brojne klišee o razvodu, iskustva loših sastanaka i traženja partnera, kao i društveni pritisak da se bude „normalan“ nakon što je “srećno do kraja života” propalo.
Ova predstava nije za one sa slabim srcem, jakim predrasudama i nepogrešivim stavovima.
Ovo je za hrabre duše, spremne da se nasmeju u lice izazovima i kažu: „Šta me OPET snađe? Pa, sve najbolje, naravno!“
Autorsko – producentski tim je već proverena ekipa izuzetnih profesionalaca.
Autor teksta: Nebojša Romčević
Romčević je jedan od najboljih srpskih dramskih pisaca i scenarista, koji je napisao scenario za brojne pozorišne predstave, televizijske serije i filmove, a među kojima su svakako najpoznatiji sitkom “Ljubav, navika, panika”, serije “Kazneni prostor”, “Bićemo prvaci sveta”, “Stado” i brojne druge. Nebojša je autor i prve Anđelkine monodrame “Šta me snađe”.
Režija: Petar Jovanović
Petar je izuzetno uspešan i produktivan mladi novosadski reditelj, iza kojeg su već brojne i izuzetno uspešne pozorišne predstave među kojima su „Policija ili čemu sve to“, „Parastos u belom“, „Bog masakra”, „Danas nam je divno dno“ kao i predstave koje izvode članovi ekipe Državnog posla. Petar je reditelj i izuzetno hvaljene i popularne predstave “Godišnjica“ pozorišta Madlenianum.
Muzika: Aleksandar Saša Lokner
Iako je prvenstveno poznat kao klavijaturista i član grupe Bajaga i instruktori, Saša je i jedan od najuspešnijih domaćih muzičkih aranžera, autor scenske i instrumentalne muzike za brojne filmove, serije i umetničke projekte.
Produkcija: GMR, Beograd https://gmr.rs/
Anđelka Stević Žugić, jedna je od najomiljenijih glumica regiona. Igrala je u izuzetno uspešnim serijskim i filmskim projektima, među kojima su „Ne diraj mi mamu”, “Šetnja s lavom”, “Jedini izlaz”, “Nebesa”, “Radio Mileva”, “Šutnja 2”…
Iako je javnost prvenstveno doživljava kao komičarku, njene uloge su bile žanrovski različite i raznovrsne. Svi njeni projekti prevazilaze granice i gledaju se, a i realizuju širom regiona, dok je serija „Šetnja s lavom“ dostupna i na striming servisu „HBO max“.
Pored televizijskih i filmskih projektata, Anđelka je sa svojom prvom monodramom „Šta me snađe“ napravila svojevrsan pozorišni podvig, odigravši predstavu preko 250 puta na 3 kontinenata u 55 gradova i 15 zemalja.
БЕОГРАДСКА ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВЕ
“Крајпуташи – плава линија живота”
у Народном позоришту у Београду
Ауторка фотографија је: Катарина Алемпијевић
ГЛАСОВИ ИЗ КАМЕНА КРАЈПУТАШA, ЧУВАРА СРПСКЕ БАШТИНЕ: ГЛАСОВИ ОНИХ КОЈИ СЕ НИСУ ВРАТИЛИ КУЋИ
Изведба представе “КРАЈПУТАШИ- ПЛАВА ЛИНИЈА ЖИВОТА” по књизи Бранка В. Радичевића и у драматизацији Љубивоја Тадића, а у режији Ружице Ање Тадић, одржаће се први пут за београдску публику у понедељак, 4.12.2023. у 20:30 часова на сцени Раша Плаовић Народног позоришта у Београду.
Крајпуташи су чувари српске баштине и наслеђа, споменици који сведоче о вековима српске историје и обухватају најважнија достигнућа народа. На јединствен начин, представом „КРАЈПУТАШИ – ПЛАВА ЛИНИЈА ЖИВОТА“ чувају се од заборава страдали преци којима се не зна где је гроб. Крајпуташ је сведочанство о вери у постојање душе, спомен постављан поред пута не би ли душа покојника нашла свој пут. У представи су коришћене песме Бранка В. Радичевића из дела ”Плава линија живота” и документарна грађа – епитафи уклесани на крајпуташе у раздобљу од 1804-1918. године.
Крајпуташе тумаче Марта Микић, Јелена Тјапкин и Љубивоје Тадић, уз маестра перкусионисту Александра Алемпијевића.
Драматизација Љубивоје Тадић
Режија Ружица Ања Тадић
Представа је настала у продукцији Чачанске родне, Града Чачка и библиотеке Владислав Петковић Дис.
Продаја карата је на благајни Народног позоришта у Београду или путем сајта: https://www.narodnopozoriste.rs/sr/ulaznice
СКЦ четвртак, 23. новембар: СВЕТОЗАР ТРЕЋИ, позоришна представа
четвртак, 23. новембар у 19.00 велика сала
позоришна представа
СВЕТОЗАР ТРЕЋИ
игра: Иван Перковић
„Светозар трећи“ Ивана Перковића је комична монодрама која шаље озбиљне поруке публици о томе како у овом брзом времену сачувати душу, и љубав, али и српски језик. Добри старац Светозар, од 80-ак година пореклом из Шумадије, припрема себи самом сандук како би својој породици олакшао свој сопствени одлазак и препричава нам, специфичном мелодијом која данас изумире, причу о томе како је једном, замало, умро. Један од оних људи који одлазе, знак времена које заувек нестаје.
Представа је до сада имала 193 извођења, а глумац Иван Перковић добитник је Златне колајне „Маја Димитријевић“, главне награде 44. Фестивала монодраме и пантомиме Београд, најстаријег и највећег фестивала те форме на Балкану. Такође, представа је проглашена за најбољу монодрама 24. МЕФЕММ-а. у Сарајеву.Улаз слободан!
Добро дошли!
Kralja Milana 48
11000 Beograd
Predstavom “Repertorio No.2” brazilskih autora Davija Pontesa i Valasa Fereire zatvoren glavni program 16. Kondenza
Foto: Vladimir Opsenica
Sedmog dana 16. Kondenza – Festivala savremenog plesa i performansa, u petak 3. novembra u Bitef Teatru, glavni program je zatvoren predstavom “Repertorio No.2” dvojice mladih autora iz Rija de Žaneria, Davija Pontesa i Valasa Fereire. Ovaj koreografski eksperiment koncipira ples kao praksu samoodbrane kroz analizu devijantnih, transgresivnih i neformalnih tehnika. Pontes i Fereira formulišu svoj rad oko pojmova pobunjenih tela i njihovih načina pružanja otpora. Njihov boravak u Beogradu rezultat je nove saradnje Stanice i brazilskih plesnih umetnika, kao i podrške Ambasade Brazila u Beogradu.
„Rad na predstavi smo započeli na državnom univerzitetu u Rio de Žaneiru 2018. godine, u atmosferi nesigurnosti zbog Bolsonarove vladavine. Imali smo pitanje na koje i danas nastavljamo da odgovaramo: kako stvarati koreografiju samoodbrane? Ovom pitanju se stalno vraćamo, svaki put kad je mlada crna osoba ubijena u Brazilu, SAD-u ili na toliko drugih mesta. Možda nikada nećemo prestati da postavljamo to pitanje”, istakao je koautor predstave Davi Pontes.
U Bitef Art Kafeu istog dana održan je razgovor ”Nekada davno u plesnoj biblioteci: poetika i kontekst između Srbije i Brazila” na kome su učestvovali specijalni gosti festivala, Neto Mašado i Žorži Alenkar. Njih dvojica su su 2017. godine proveli tri meseca u umetničkoj rezidenciji StationOne Stanice Servisa za savremeni ples u Beogradu radeći na projektu „Plesna biblioteka” i otvarajući pitanja: kako napraviti koreografsku situaciju koja obuhvata različite narative, tela, glasove, pokrete i postojanja? kako prevazići granice “zvanične istorije” i zajednički proizvesti znanje? Od tad prepoznaju bliskost srpske i brazilske plesne scene, a taj uvid i danas prožima njihov rad.
Poslednjeg festivalskog dana, u subotu 4. novembra od 17:30 u Muzeju afričke umetnosti, biće predstavljen multidisciplinarni projekat “Arus Femia” umetnice Zie Soares, iz koga nastaju predstava, niz konferencija, kratki igrani film, kratki dokumentarac i digitalna animirana knjiga.
Ovaj projekat potiče iz nasleđa žena Zapadne Afrike, posebno žena iz Gvineje Bisao, koje su pre 400 godina, idući ka američkom kontinentu na robovlasničkim brodovima, izumele strategiju preživljavanja: sakrivanje crnih pirinčanih zrna u svoje ispletene kose. U diskusiji pod nazivom “Uloga žena u ruralnim predelima u očuvanju genetskog, botaničkog, ljudskog i kulturnog nasleđa” učestovaće Zia Soares – rediteljka i glumica iz Lisabona; Adenike Oladosu – ekofeministkinja, aktivistkinja za klimatsku pravdu iz Nigerije; Saša Petrović – aktivista za klimatsku pravdu koji istražuje polje agroekologije i moderator razgovora, Predrag Momčilović. Ovaj program podržava projekat apap Feminist Futures i program Kultura za demokratiju – Švajcarska agencija za razvoj i Hartefakt.
Tokom festivala publika je upoznala i novu generaciju učesnika programa “Critical Practice (Made in Yugoslavia)”, namenjenog osnaživanju diskurzivnog promišljanja savremenih izvođačkih umetnosti i dosezanju savremenog plesa do što šire publike. Ove godine u petoj generaciji učesnika su Szymon Adamczak iz Poljske, Nefeli Gioti iz Grčke, Elen Rose Light iz SAD, Ana Popović iz Srbije, Myrto Sarma iz Grčke i Micha Tsouloukidse iz Nemačke koji su moderirali razgovore sa umetnicima i publikom nakon svake predstave i svojim kritičkim zapisima o temama i programima festivala doprineli njegovom sadržaju, ali i boljoj komunikaciji prema publici. Na ovakav način Kondenz godinama neguje kritički dijalog unutar festivala, ali i publiku koja je radoznala, slobodna i koja se uvek vraća.
Predstave „Necropolis“ i “Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom” odigrane na 16. Kondenzu
Foto: Luka Knežević Strika
Šestog dana 16. Kondenza – Festivala savremenog plesa i performansa, u četvrtak 2. novembra, program je otvoren predstavom „Necropolis“ u Centru za kulturnu dekontaminaciju, dok je u Bitef Teatru izvedena predstava “Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom” Igora Koruge.
U delu „Necropolis“ koreograf i performer Arkadi Zaides iz Brisela istražuje i dovodi u pitanje forenzičke procedure i odsustvo informacija vezanih za raspadajuća tela nepriznatih i neidentifikovanih žrtava – migranata i izbeglica koji su izgubili živote pokušavajući da uđu na teritoriju Evrope. “Necropolis” je zamišljen kao rastuće virtuelno skladište, arhiv, mapa i nevidljivi horizont koji spaja mitologije, istorije, geografije i anatomije onih koji su ušli u nekropolis. Predstava je i njegov doprinos aktivističkim borbama da se pomogne porodicama nastradalih migranata i mapiraju njihovi grobovi širom Evrope, a nastala je u saradnji sa našim Igorom Dobričićem kao autorom teksta.
„Sva tri moja poslednja projekta proširuju uobičajeni vremenski okvir stvaranja u okviru savremenog performansa. Ali ovde je značajno to što je Necropolis deo šire potrage. Pridružuje se znatno većem političkom i socijalnom kontekstu. I po prvi put, iz moje tačke gledišta, zaista ima smisla njegovo izvođenje ne samo jer to želimo kao performeri, već zato što u prikupljenim informacijama postoji nešto što ima političku svrhu“, istakao je Arkadi Zaides.
„U konvencionalnim okolnostima bavite se istraživanjem kako biste producirali delo. Međutim ovde produkcija postoji da bi podržala istraživanje, što je neobično. Do te neophodnosti smo došli zbog same teme, jer napraviti umetničko, pozorišno delo o tragičnoj smrti toliko velikog broja ljudi, uvek je na ivici etički problematičnog i teško je opravdati ga u kontekstu frivolne kulture performansa. Ne postoji baš puno direktnih pokušaja da se smrt iskoristi kao tema. Možete je staviti u neku drugu vrstu narativa ili konteksta, ali ovaj performans je baš o smrti. A napraviti performans o tome bez kreiranja platforme koja ga okružuje, koja daje razlog zašto ga pravimo, dramaturški i etički ne bi imalo smisla“, istakao je dramaturg i autor teksta Igor Dobričić.
Iste večeri u Bitef Teatru odigrana je predstava “Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom” Igora Koruge u produkciji Stanice Servisa za suvremeni ples i mreže Dance On, Pass On, Dream On. Polazna želja u kreiranju ove plesne predstave bila je pitanje: na koji način arhiviranje plesne umetnosti može biti umetnička praksa? Autorovo istraživanje ove želje odvija se kroz transgeneracijsku kreativnu razmenu sa šest koreografa/reditelja/plesača/izvođača lokalne nezavisne plesne scene: Nelom Antonović, Anđelijom Todorović, Jelenom Jović, Tatjanom Pajović, Borisom Čakširanom, i Sanjom Krsmanović Tasić.
Igor Koruga je o značenju naziva predstave rekao: „Istoriju nismo tretirali kao ravnu liniju činjenica i događaja, već kao životan proces koji se razvija kroz dublju polemiku sa različitim tačkama gledišta o određenim istorijskim događajima i praksama. Ako tako životnoj, fleksibilnoj i krhkoj ideji istorije pristupimo kao da treba da bude čvrsta, takav pokušaj će se završiti neuspehom. Kada govorimo o lokalnoj istoriji plesa i arhiviranja, nailazili smo na činjenice, dokumente, fotografije i video snimke, razasute po raznim budžacima i ćoškovima zvaničnih institucija i u privatnim arhivama umetnika, ali za nas je bilo najvrednije ono što smo pronašli kroz oralnu istoriju. Kroz sećanja tela, osećanja, i iskustva samih nosilaca te plesne istorije – umetnika. I onda, opet, ta istorija ne može biti čvrsta. Ideja konvencionalnog arhiviranja je podložna preispitivanju“.
U petak 3. novembra, u 20h u Bitef Teatru biće odigrana poslednja predstava u glavnom festivalskom programu – “Repertorio No.2” dvojice mladih autora iz Rija de Žaneria, Davija Pontesa i Valasa Fereire. To je koreografski eksperiment koji koncipira ples kao praksu samoodbrane kroz analizu devijantnih, transgresivnih i neformalnih tehnika. Pontes i Fereira formulišu ovaj rad oko pojmova pobunjenih tela i njihovih načina pružanja otpora. Njihov boravak u Beogradu rezultat je nove saradnje Stanice i brazilskih plesnih umetnika, kao i podrške Ambasade Brazila u Beogradu.
Za 17:30 u Bitef Art Kafeu, zakazan je razgovor ”Nekada davno u plesnoj biblioteci: poetika i kontekst između Srbije i Brazila” na kome će učestvovati specijalni gosti festivala, Neto Machado i Jorge Alencar. Njih dvojica su su 2017. godine proveli tri meseca u umetničkoj rezidenciji StationOne Stanice Servisa za savremeni ples u Beogradu radeći na projektu „Plesna biblioteka” i otvarajući pitanja: kako napraviti koreografsku situaciju koja obuhvata različite narative, tela, glasove, pokrete i postojanja? kako prevazići granice “zvanične istorije” i zajednički proizvesti znanje? Od tad prepoznaju bliskost srpske i brazilske plesne scene, a taj uvid i danas prožima njihov rad.
Festival Kondenz se ove godine održava od 28. oktobra do 4. novembra na više lokacija u Beogradu pod sloganom „Feminističke budućnosti“. Tokom festivala na programu je ukupno osam predstava, uz veliki broj diskusija, predavanja i radionica, grupisanih u program Feministička škola.
Predstava „Hiljadu i druga noć“ premijerno izvedena na 16. Kondenzu
Četvrtog dana 16. Kondenza – Festivala savremenog plesa i performansa, u utorak 31. oktobra u Galeriji Artget Kulturnog centra Beograda, premijerno je izvedena predstava “Hiljadu i druga noć” kolektiva NEUT. Na ovom performans-putovanju, mladi plesni kolektiv NEUT iz Beograda istraživao je forme i sredstva koja su u vezi s temama samog dela, sa različitim fokusima na tekst, ples, muziku, video i veštačku inteligenciju.
Jana Milenković, jedna od članica i članova autorskog tima, u razgovoru s publikom nakon predstave osvrnula se na čet između čoveka i veštačke inteligencije, koji je bio deo i samog izvođenja: „U trenutku kada smo počeli da pišemo projekat, kao deo metodologije u radu uključili smo ChatGPT. Bilo nam je veoma interesantno da iskoristimo tu platformu za tekst, kao savremenog pripovedača, kao što je bila i Šeherezada“.
Kamerni ansambl MONK učestvovao je u događaju izvođenjem transkripicije dela “Šeherezada” Rimskog-Korsakova, originalno pisanog za simfonijski orkestar, čime je nadgrađen princip pripovedanja koji prožima čitav događaj.
Odnosi prostornih i vremenskih konteksta, bili oni u harmoniji ili sukobu, tokom rada isticali su se u prvi plan interesovanja umetnika i odveli u potragu za alternativnim načinima funkcionisanja – unutar društva, male umetničke grupe ili pojedinca samog.
U magacinu je istog dana na programu bila radionica “Koreografije slatkosti-nasilja” Zrinke Užbinec. U dvosatnoj razmeni, Zrinka je predstavila segmente koreografske i feminističke prakse, te teorijskog istraživanja o povezanosti slatkosti i nasilja koje provodi unutar doktorata na Univerzitetu Coventry (Velika Britanija). Temelj istraživanja je koreografija i njena sposobnost razotkrivanja dvosmislenih, nestabilnih i nebinarnih spojeva.
Predstava „Necropolis“ , prvobitno najavljena za sredu 1. novembra, zbog tehničkih razloga će biti odigrana u izmenjenom terminu – u četvrtak 2. novembra, u 17 časova u Centru za kulturnu dekontaminaciju. U ovom delu koreograf i performer Arkadi Zaides iz Brisela istražuje i dovodi u pitanje forenzičke procedure i odsustvo informacija vezanih za raspadajuća tela nepriznatih i neidentifikovanih žrtava – migranata i izbeglica koji su izgubili živote pokušavajući da uđu na teritoriju Evrope. “Necropolis” je zamišljen kao rastuće virtuelno skladište, arhiv, mapa i nevidljivi horizont koji spaja mitologije, istorije, geografije i anatomije onih koji su ušli u nekropolis. Predstava je i njegov doprinos aktivističkim borbama da se pomogne porodicama nastradalih migranata i mapiraju njihovi grobovi širom Evrope, a nastala je u saradnji sa našim Igorom Dobričićem kao autorom teksta.
U četrtak 2. novembra, u 20 časova u Bitef Teatru, na festivalskom repertoaru je i predstava “Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom” Igora Koruge. Polazna želja u kreiranju ove plesne predstave jeste pitanje: na koji način arhiviranje plesne umetnosti može biti umetnička praksa? Autorovo istraživanje ove želje odvija se kroz transgeneracijsku kreativnu razmenu sa šest koreografa/reditelja/plesača/izvođača lokalne nezavisne plesne scene: Nelom Antonović, Anđelijom Todorović, Jelenom Jović, Tatjanom Pajović, Borisom Čakširanom, i Sanjom Krsmanović Tasić.
Festival Kondenz se ove godine održava od 28. oktobra do 4. novembra na više lokacija u Beogradu pod sloganom „Feminističke budućnosti“. Tokom festivala na programu je ukupno osam predstava, uz veliki broj diskusija, predavanja i radionica, grupisanih u program Feministička škola.
Predstava “Omni Tóxica” Paule Chaves Bonille izvedena na 16. Kondenzu – Festivalu savremenog plesa i performansa
Foto: Luka Knežević Strika i Vladimir Opsenica
Trećeg dana 16. Kondenza – Festivala savremenog plesa i performansa, u ponedeljak 30. oktobra u Centru za kulturnu dekontaminaciju, izvedena je predstava “Omni Tóxica” Paule Chaves Bonille iz Kolumbije, nastanjene u Amsterdamu. Ova autorka, poznata i kao La ChicaScratch, je koreografkinja, performerka i aktivistkinja u brojnim lokalnim inicijativama u Amsterdamu. U ovom radu stvara distopijsku laboratoriju u kojoj se odvija novinarski i forenzički izvedbeni ritual o istoriji biljke koke i njenoj zloupotrebi od strane „belog“ čoveka.
“Dok sam istraživala 2019. godine, moja dugogodišnja saradnica Natalia Chaves Lopez – etnoistoričarka, prijateljica i drugarica – podelila je sa mnom nekoliko dekolonijalnih mitova koje je istraživala. Posebno me je pogodio mit o koki, priča u kojoj Kjanachuyma, drevna proročica naroda Inka, predviđa izum kokaina kao poroka koji će dovesti do ludila i idiotizma kod belih ljudi sa Zapada”, navela je Paula Chaves Bonilla.
“Jedna od glavnih stvari koje naše istraživanje i izvođenje tvrde jeste da koka nije kokain. Biljka koka se koristi hiljadama godina od strane mnogih domorodačkih zajednica u Andima. Ima neverovatna duhovna, lekovita i kulturna svojstva koja su zamagljena proizvodnjom kokaina, ratom protiv droga i romantičarima narko kulture u mejnstrim TV serijama”, dodala je autorka.
U Magacinu je istog dana održana radionica “Systering – Practicing Feminist Governance”, posvećena prezentaciji knjige “Systering”, zajedničkog rada učesnika četvrtog ciklusa programa “Critical Practice (Made in Yu)”, programa mreža Nomad Dance Academy i apap – Feminist Futures. Ova knjiga nudi feminističke pristupe pitanjima rada u svetu savremenog plesa kroz brigu, nežnost, sestrinske odnose i pažljivo slušanje. Dvoje od šest autora vodili su interaktivne diskusije i kolektivno maštanje o tome šta sve “systering” može da bude.
Četvrtog dana festivala, 31. oktobra, na repertoaru je predstava “Hiljadu i druga noć” kolektiva NEUT, koja će biti izvedena u galeriji ArtGet Kulturnog centra Beograda u 20 časova. Na ovom performans-putovanju, mladi plesni kolektiv NEUT iz Beograda istražuje forme i sredstva koja su u vezi s temama samog dela, sa različitim fokusima na tekst, ples, muziku, video i veštačku inteligenciju. Kamerni ansambl MONK učestvuje u događaju izvođenjem transkripicije dela “Šeherezada” Rimskog-Korsakova, originalno pisanog za simfonijski orkestar, čime se nadgrađuje princip pripovedanja koji prožima čitav događaj.
Od 12h do 14h u Magacinu na programu je radionica “Koreografije slatkosti-nasilja” Zrinke Užbine. U dvosatnoj razmeni, Zrinka će predstaviti segmente koreografske i feminističke prakse, te teorijskog istraživanja o povezanosti slatkosti i nasilja koje provodi unutar doktorata na Univerzitetu Coventry (Velika Britanija). Temelj istraživanja je koreografija i njena sposobnost razotkrivanja dvosmislenih, nestabilnih i nebinarnih spojeva.
Festival Kondenz se ove godine održava od 28. oktobra do 4. novembra na više lokacija u Beogradu pod sloganom „Feminističke budućnosti“. Tokom festivala na programu je ukupno osam predstava, uz veliki broj diskusija, predavanja i radionica, grupisanih u program Feministička škola.
Predstava „Es un no parar“ u fokusu drugog dana 16. Kondenza
Foto: Luka Knežević Strika
Drugog dana 16. Kondenza – Festivala savremenog plesa i performansa, u nedelju 29. oktobra u Malom pozorištu „Duško Radović“ izvedena je predstava „Es un no parar“. U ovom delu autor Darío Barreto Damas i plesačica Zrinka Užbinec koriste repeticiju i ritam kao generatore kako bi plesali ples koji ostvaruje sopstveni potencijal fenomena u stalnoj promeni, i koji koegzistira sa drugim formama, ne potčinjavajući se ni jednoj od njih.
Darío Barreto Damas je o ovom delu rekao: „Predstava je kreirana sa specifičnim razumevanjem plesa i pita se na koji način možemo razumeti ples kao autonomnu formu, iako koegzistira sa različitim faktorima poput muzike i prostora. Pokušavamo da kreiramo prostor gde bi ples bio na vrhu hijerarhije. Naslov koji u prevodu znači non-stop, referiše na to što se u suštini konstantno pokrećemo, i našu pažnju konstantno postavljamo u prostor promena i transformacije. Čak i kada stajemo, zapravo nikada ne stanemo“.
U Magacinu je, ranije u toku dana, održano predavanje Nebojše Milikića „Kretanje u vreme statusa quo”. U fokusu ovog predavanja su problematizovani hegemonija status quo režima koja je činio da ideja drugačijeg sveta deluje u najmanju ruku čudno, lako sistematski potisnuta i ignorisana, ili čak razarajuća, podložna rutinskoj demonizaciji i proganjanju. Ali, ratom Izralena i Palestine, taj je status prekinug i otvorila se ideja za drugačije delanje u globalnom svetu. Ideje o drugačijem, univerzalno pravednom i humanom svetu se otvaraju, a umetnost dobija mogućnost da interveniše.
Trećeg dana festivala, u ponedeljak 30. oktobra, u 21h u Centru za kulturnu dekontaminaciju biće izvedena predstava “Omni Tóxica” Paule Chaves Bonille iz Kolumbije, nastanjena u Amsterdamu. Ova autorka, poznata i kao La ChicaScratch, je koreografkinja, performerka i aktivistkinja u brojnim lokalnim inicijativama u Amsterdamu. U ovom radu stvara distopijsku laboratoriju u kojoj se odvija novinarski i forenzički izvedbeni ritual o istoriji biljke koke i njenoj zloupotrebi od strane „belog“ čoveka.
Od 17h do 20h u Magacinu, na programu je radionica “Systering – Practicing Feminist Governance”. Radionica će biti posvećena prezentaciji knjige “Systering”, zajedničkog rada učesnika četvrtog ciklusa programa “Critical Practice (Made in Yu)”, programa mreža Nomad Dance Academy i apap – Feminist Futures. Ova knjiga nudi feminističke pristupe pitanjima rada u svetu savremenog plesa kroz brigu, nežnost, sestrinske odnose i pažljivo slušanje. Dvoje od šest autora vodiće interaktivne diskusije i kolektivno maštanje o tome šta sve “systering” može da bude.
Festival Kondenz se ove godine održava od 27. oktobra do 4. novembra na više lokacija u Beogradu pod sloganom „Feminističke budućnosti“. Tokom festivala na programu je ukupno osam predstava, uz veliki broj diskusija, predavanja i radionica, grupisanih u program Feministička škola.