Žiri za dodelu književne nagrade Dušan Vasiljev za 2019. godinu proglasio je uži izbor koji obuhvata tri naslova. Na spisku se nalaze romani Paučina Vidosava Stevanovića (Službeni glasnik) i Nemoj me buditi Marka Tomaša (Lom), te zbirka poezije Maše Seničić Povremena poput vikend-naselja  (Treći trg).

            U konkurenciji za nagradu Dušan Vasiljev za 2019. godinu našlo se 171 delo, a žiri će odluku o laureatu saopštiti u petak, 27. 3. 2020. godine.   

NARODNA BIBLIOTEKA SRBOBRAN: odluka žirija za dodelu pesničke nagrade „Milan Dunđerskiˮ

Nagrada „Milan Dunđerskiˮ, koju je na inicijativu profesora Srbobranske gimnazije Milana Đorđevića ustanovila Narodna biblioteka Srbobran, ove godine će prvi put biti dodeljena. Nagrađene će biti umetnički najuspelije i humanistički najmisaonije neobjavljene pesme napisane na mađarskom i srpskom jeziku u dve kategorije: za učenike srednjih škola i za studente u zemlji i inostranstvu.

Na raspisani konkurs za interkulturalnu pesničku nagradu „Milan Dunđerskiˮ, u trajanju od 1. septembra do 1. decembra 2019. godine, odazavao se iznenađujuće velik broj mladih autorki i autora iz Srbije i okolnih zemalja, srpskog i mađarskog govornog područja.

Na sednici održanoj 5. februara 2020. godine, žiri konkursa za pesničku nagradu „Milan Dunđerskiˮ u sastavu dr Ana Stjelja (predsednica), dr Hargita Futo Horvat i dr Čila Utaši, jednoglasno je, u skladu s najvišim estetičkim i etičkim propozicijama, odlučio da nagradi sledeće autorke:

A.) U kategoriji studenti:

1. Jelena Stanojević, Bratunac, Republika Srpska/BiH

Filozofski fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu, Odsjek za opštu književnost i bibliotekarstvo

Naslov pesme: AGNUS DEI

2. Albert Éva,  Bačko Petrovo Selo

Filozofski fakultet Novi Sad, Odsek za mađarski jezik i književnost

Naslov pesme: MERT MI CSAK…

B.) U kategoriji srednjoškolci:

1. Erna Berbo, Priboj, 2. razred Gimnazije u Priboju

Naslov pesme: HUMANISTIČKA PESMA

2. Bojana Vojnić, Subotica, Gimnazija „Svetozar Markovićˮ

Naslov pesme: KÉTEZER-TIZENKILENC ÉS A SZABADSÁG VÁROSA

Nagrada sadrži: diplomu, dvojezičnu knjigu o Milanu Dunđerskom, objavljivanje pesme u književnom časopisu i novčani iznos, a dodeliće se autorkama izabranih pesama na svečanoj ceremoniji u Narodnoj biblioteci Srbobran 22. februara, na dan pesnikovog rođenja.

На састанку УО Српског књижевног друштва одржаном 24. 12. 2018. одлучено је да уредник трибинског програма буде Мирјана Митровић.

Закључено је да Мирјана Митровић као једини кандидат испуњава услове и да ће тај посао обављати одговорно и савесно.
Честитамо јој на избору и желимо успешан рад и сарадњу са члановима СКД-а.
Дејану Синоновићу захваљујемо на досадашњем уређивању трибине и желимо успеха на новим пословима.

Председник УО СКД
Славољуб Марковић

Poznati laureati
Književna nagrada Goran Bujić, Književnici – novinari

Hrvatsko književno društvo, Zadarski ogranak, pokrenulo je projekt dodjele nagrade koja nosi ime Gorana Bujića, novinara, pisca, urednika, koji nas je prerano napustio nakon teške bolesti. Dodjeljuje se i nagrada Donat za književni doprinos te Nagrada za životno djelo.

Više o ovom događaju rekao nam je Nikola Šimić Tonin, predsjednik Hrvatskog književnog društva Ogranak Zadar, koji je uz dnevni list „Zadarski list“, organizator dodjele nagrada.

„Potaknut izvornom idejom profesorice i književnice, Žakline Kutija, zajedno s njom dakako i uz nesebičnu pomoć i podršku Zadarskoga lista, Hrvatskoga književnoga društva, Hrvatskoga književnoga društva Ogranak Zadar kojem sam na čelu, odlučili smo pokrenuti književnu nagradu u sjećanje na Gorana Bujića: Goran Bujić – Književna nagrada – Književnici novinari“, i nagrade „Donat“ za književni doprinos uvidjevši potrebu za istom, te „Nagrade za životno djelo“ ispravljajući i nanesenu nepravdu prema nekim od autora koji su nepravedno zaobilaženi a svojim su radom ostavili neizbrisiv i značajan trag u kulturi, kulturnome životu RH i izvan njenih granica“, kaže Šimić Tonin te dodaje:

„Nagrade će se dodjeljivati godišnje, 28. studenog na Goranov rođendan, a o nagradama će odlučivati žiri koji će se sastavljati za svaku tekuću godinu.“

Za ovu godinu žiri su činili: Žaklina Kutija, Nikola Šimić Tonin, Erni Gigante Dešković, Valerio Orlić, dr. sc. Dragan Gligora, Davor Jašek. Nagrada se sastoji od diplome i umjetničke slike/fotografije, eminentnih zadarskih umjetnika.

Prilikom dodjele nagrade upriličit će se književna večer na kojoj će biti riječi o stvaralaštvu Gorana Bujića te nagrađenih autora, uz bogat kulturno-umjetnički program.

O Goranu Bujiću

28. studenoga 1955. u Zadru rođen je Goran Bujić, pjesnik, kritičar, esejist i novinar. Osnovnu i srednju školu pohađao je u Zadru, a studij komparativne književnosti i filozofije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu te je na istom Sveučilištu magistrirao iz područja filoloških znanosti.

Kao srednjoškolac radio je u Zadarkomercu te kao student u izdavačkoj kući Naprijed u Zagrebu. Još kao apsolvent počeo je objavljivati članke, dobivši kolumnu TV fokus u Večernjem listu 1979. godine. Književnu kritiku objavljuje u svim relevantnijim časopisima i novinama (Republika, Delo, Pitanja, Forum, Dometi, Dubrovnik, Quorum, Revija, Književna reč, Polja, Dubrovnik, Zadarska revija, Zadarski tjednik, itd., više od 360 recenzija).

Uvršten je 1981. u Panoramu mlade hrvatske kritike. Priče objavljuje u više časopisa za književnost: Republika, Pitanja, Dubrovnik, Istra, Revija.

Od prvih ratnih dana surađuje u Zadarskome listu, od pokretanja ove novine, gdje do posljednjeg trenutka biva urednikom kulture i priloga Donat.

Od objavljenih knjiga značajno mu je djelo magistarski rad Život i djelo Josipa Juga Šuljića, a posebnu pozornost na svoj rad privukao je romanom Zlatni šut (Zagreb, 1983.). Izbor iz poezije objavljen mu je u časopisima Dometi (1980.), Zadarska revija (1982.), Rival (1995.), Sokolar (1998.) itd. Svojim prikazima i osvrtima uvršten je u panoramu Mlada hrvatska kritika, a također je uvršten u Guju u njedrima – panoramu novije hrvatske fantastične proze (Rijeka, 1980.) te u desetak drugih knjiga raznih autora.

Goran Bujić preminuo je 5. srpnja 2011. godine.

Laureati:

Književna nagrada – Goran Bujić – Književnici novinari pripala je pjesniku i novinaru Prim. dr. Mirku Jamnicki Dojmiju.

U kategoriji Književnici Novinari – Kategorija mladi nagradu je dobila pjesnikinja i novinarka iz Makedonije, Suzana Miceva.

U kategoriji Književnici novinari izvan RH nagrada je pripala pjesniku i novinaru iz Crne Gore  Borisu Kastelu.

Nagradu za životno djelo dobio je zadarski književnik Ante Gregov, Jurin.

Donat za književni doprinos dobio je slikar, književnik i novinar Zvonko Čulina.

Donat za kulturni i književni doprinos dobila je Mirjana Majić.

Posebno priznanje dobila je Udruga Makedonaca Zadar, MKD „Biljana“ – Zadar koja slavi vrijedan jubilej iduće godine, 20 godina djelovanja.

Nagrade će se dodijeliti 30. 11. u 18. 00 u MMD Gradske knjižnice Zadar.

OBAVEŠTENjE SA SEDAMNAESTE SKUPŠTINE SRPSKOG KNjIŽEVNOG DRUŠTVA

Na Sedamnaestoj izbornoj Skupštini Društva održanoj 06. 10. 2018. usvojen je novi Statut Društva po kome mandat članova UO, predsedništva Skupštine i Nadzornog odbora traje četiri godine, usvojen je i Finansijski izveštaj.
Produžen je na još dve godine mandat predsedniku Skupštine Stevanu Tontiću, potpredsednici Mirjani Mitrović kao i članovima Nadzornog odbora Jasni Milićev Martinez Ernandez, Mariji Midžović i Zoranu Pešiću Sigmi. Takođe je produžen mandat i članovima UO Slavoljubu Markoviću, Ljubici Arsić, Stani Dinić Skočajić i Bojanu Jovanoviću (u skladu sa novousvojenim Statutom).
Novoizabrani članovi UO su Ljiljana Šop, Enes Halilović i Dejan Matić. U skladu sa novousvojenim Statutom na konstitutivnoj sednici novog UO produžen je na još dve godine mandat predsednika Slavoljuba Markovića i potpredsednice Ljubice Arsić.
Izabrani su novi članovi Društva:
Borislav Radosavljević, Borivoje Gerzić, Darko Tuševljaković, Pavle Ćosić, Ljiljana Miletin Vojvodić, Filip Grbić, Nadežda Purić Jovanović, Miomir Petrović, Radosav Stojanović, Aleksandar Kostadinović a za počasnog člana na predlog Biserke Rajčić izabrana je poljska prevoditeljka Magda Petrinjska.

Za Sekretarijat Srpskog književnog društva
Dejan Simonović, sekretar

Film “Zaspanka za vojnike” na centralnoj proslavi obeležavanja završetka Velikog rata

Filmski centar Srbije i produkcijska kuća “Film danas” sa zadovoljstvom obaveštavaju javnost da će film “Zaspanka za vojnike” reditelja Predraga Gage Antonijevića, snimljen po motivima “Srpske trilogije“ Stevana Jakovljevića, a koji je finansijski podržao Filmski centar Srbije, biti premijerno prikazana u okviru programa zvaničnog državnog obeležavanja završetka Velikog rata, u kome je srpska vojska odnela istorijske pobede.
“Film danas” je na inicijativu Filmskog centra Srbije odredio novi datum premijernog prikazivanja ovog značajnog filmskog ostvarenja – 1. novembar, kada će se održati i centralna proslava obeležavanja završetka Prvog svetskog rata. Nakon toga, uslediće redovno bioskopsko prikazivanje filma, koje će, verujemo, vratiti publiku u bioskope.

Dopunjeno reagovanje Upravnog odbora Filmskog centra Srbije na natpise o cenzuri
Nedelja, 23. septembar, Beograd

Upravni odbor Filmskog centra Srbije oštro demantuje zlonamerne i netačne navode da je doneo odluku da zabrani snimanje filma “Mezimica”. Čak i najvećem laiku jasno je da Upravni odbor FCS-a nema nadležnosti da zabrani snimanje bilo kog filma, niti bi iko u Upravnom odboru imao takvu želju ili nameru.
Srbija je demokratska zemlja u kojoj nema cenzure, a Upravni odbor Filmskog centra Srbije poštuje Ustav i zakone ove zemlje. Jedina istina koja se u zvaničnim dokumentima može dokazati, za razliku od mnoštva izmišljotina koje su izrečene je da: Upravni odbor FCS-a nije doneo nijednu odluku koja se tiče filma “Mezimica”, kao i da Upravni odbor nije imao razloga da uopšte raspravlja o ovom filmu, jer je u međuvremenu sporazumno raskinut ugovor između producenta i FCS, s obzirom da ne postoje uslovi u kojima je moguće nastaviti rad na ovom projektu, a s obzirom na neosnovane informacije u pojedinim medijima i hajku koja se tim povodom povela. Dakle, niti je film zabranjen, niti je bilo ikakvih pritisaka na bilo kog autora.
Smatramo da neistine koje se iznose štete pre svega srpskom filmu, koji sa sredstvima koja je vlada opredelila ima mogućnost da se razvija. Zato je nedopustivo da se zbog ličnih interesa pojedinaca dalje nanosi šteta ovoj instituciji.