Опсерваторија Рубин: Почело десетогодишње истраживање Универзума које ће променити астрономију

Опсерваторија Вера Ц. Рубин у Чилеу званично је започела десетогодишњи научни програм Legacy Survey of Space and Time (LSST), једно од најамбициознијих астрономских истраживања у историји. Током наредне деценије биће снимљена највећа и најдетаљнија мапа јужног неба до сада, што ће отворити нову еру знања у астрономији и астрофизици.

Опсерваторија Rubin, коју финансирају Национална научна фондација САД (NSF) и Министарство енергетике САД (DOE), свечано је отворена на међународној церемонији у јуну 2025. године, у којој су учествовале и две реномиране установе које се баве астрономијом у Србији, а које су дале допринос пројекту – Катедра за астрономију Математичког факултета Универзитета у Београду и Астрономска опсерваторија у Београду. Годину дана након свечаног отварања, на опсерваторији званично почиње са радом пројекат који ће у наредном периоду променити начин на који истражујемо, али и разумемо свемир – Legacy Survey of Space and Time (LSST).

Опсерваторија Рубин ће са своје локације на врху планине у Чилеу током наредних 10 година непрекидно посматрати и снимати небо, користећи највећу камеру направљену до сада у те сврхе. Захваљујући јединственој комбинацији великог огледала, широког видног поља и камере са резолуцијом од 3.200 мегапиксела, сваких приближно 40 секунди биће направљен нови снимак неба. На овај начин, доћи ћемо до широкоугаоног, time-lapse снимка универзума у ултра високој резолуцији, какав никада до сада није виђен у астрономији.

Током револуционарног LSST програма, свака тачка неба на јужној хемисфери биће фотографисана најмање око 800 пута. Опсерваторија ће сваке ноћи прикупити око десет терабајта података и генерисати милионе упозорења о новооткривеним или променљивим објектима на небу, што ће омогућити астрономима широм света да готово у реалном времену реагују на занимљиве астрономске догађаје.

Циљ пројекта LSST јесте стварање до сада најобухватније мапе свемира. LSST ће омогућити астрономима да прате како се космос мења током времена: од експлозија супернова и променљивих звезда, до кретања милиона астероида, еволуције галаксија и космичких појава које до сада нису биле уочене.

Истовремено, Опсерваторија Рубин постаће најмоћнији инструмент за откривање нових објеката у Сунчевом систему. Већ током почетне фазе рада, опсерваторија је открила више од 11.000 до тада непознатих астероида, међу којима се налазе и објекти који пролазе у близини Земље.

Допринос тима са Математичког факултета Универзитета у Београду овом историјском пројекту огледа се у развоју софтверских система заснованих на вештачкој интелигенцији за обраду огромних токова података из дубоког свемира, ради препознавања ретких, променљивих и потенцијално до сада невиђених сигнала. Тим са Астрономске опсерваторије у Београду обезбеђује пратећа посматрања телескопом Милутин Миланковић на Видојевици. Са огледалом пречника 1,4 m, овај телескоп спада у ред највећих и најсавременијих телескопа на Балкану.

По завршетку десетогодишњег програма, научној заједници биће доступна база података која ће садржати милијарде астрономских објеката и билионе појединачних мерења. Очекује се да ће ова јединствена база података постати један од најзначајнијих извора за астрономска истраживања у наредним деценијама и отворити врата открићима која данас још није могуће ни предвидети.

Званичним почетком пројекта Legacy Survey of Space and Time започиње ново поглавље у проучавању свемира, које ће истраживачима пружити до сада најпотпунији увид у динамичку природу Универзума.

Саопштење за јавност
Београд, 19. 1. 2026.
Музички салон Задужбине Илије М. Коларца

У Музичком салону Задужбине Илије М. Коларца жири је представио одлуку да је овогодишњи добитник 72. НИН-ове награде Дарко Тушевљаковић за роман „Kарота“ 

Дарко Тушевљаковић  добитник 72. НИН-ове награде

Darko Tuševljaković, autor Đorđe Kojadinović

Добитник НИН-ове награде критике за најбољи роман године објављен у 2025. години на српском језику је Дарко Тушевљаковић за роман „Kарота” („Лагуна”), саопштено је данас у Kоларчевој задужбини. Одлуку о лауреату НИН-ове награде донео је жири у саставу у саставу Александар Јерков (председник), Адријана Марчетић, Јелена Младеновић, Владимир Гвозден и Младен Весковић.

У одлуци жири је навео:  „На завршној седници НИН-овог жирија одржаној 19. јануара на Kоларчевом народном универзитету, жири у саставу Александар Јерков (председник жирија), Јелена Младеновић, Адријана Марчетић, Владимир Гвозден и Младен Весковић, после интензивног разматрања свих наслова који су били у најужем избору, донео је одлуку да 72. НИН-ова награда припадне роману „Kарота“ Дарка Тушевљаковића у издању Лагуне. Између наслова које је жири сматрао равноправним, роман овог зрелог писца награду је добио јер је, између осталог,  једну велику трауму претворио у питање достојно Сфинге, укрштајући историјске дилеме са сложеним психоаналитичким понирањима. Исприповедана између мита, савремености и сећања, при чему на митској основи израста прича о страдању појединца и колектива, „Kарота“ укршта мистерију и трагедију. Напор да се пронађе понешто другачији угао сведочења дао је једно веома читљиво, али истовремено и загонетно дело. Одлука је у завршници расправе донета једногласно“, саопштио је жири.

Добитник НИН-ове награде Дарко Тушевљаковић рекао је да писац у овој земљи не може добити већу част у књижевном смислу. 

“Зато сам заиста захвалан и почаствован што је жири, од укупне годишње продукције, на крају изабрао управо мој роман. Kада пишете роман, много тога је неизвесно. У том процесу је најпре неизвесно да ли ће оно што на крају настане уопште стићи тамо где сте га у почетку замислили. По правилу, никада не стигне у потпуности. Али и када завршите писање, не можете са сигурношћу знати како ће читалац читати ваш текст, да ли ће оно што сте желели да кажете допрети до њега на начин на који сте ви то замислили. Ни то, наравно, не може у потпуности. Али остаје питање хоће ли ваш текст на било који начин успети да допре до другог. И некако се увек надате да ће тај ваш текст оставити што дужи траг”, рекао је он.

Kако је додао, када се осврнемо на списак досадашњих добитника Нинове награде, јасно је да су то махом имена која су обликовала нашу књижевност од половине прошлог века наовамо. 

“Зато је заиста велика част наћи се на том списку”, рекао је.

Добитник НИН-ове награде је навео и да је књига настајала релативно дуго и да садржи аутобиографске елементе. 

“Није ми било лако да је пишем. Мислим након писања да су се две емоције помешале, а то је извесно олакшање што је та прича изашла из мене, тако да сам задовољан њом, и с друге стране осетио сам велики умор. Тек након завршеног посла, као да ме је стигао умор од те две године колико је отприлике текст писан, као након неког тешког испита на факултету када осећате ону празнину и у суштини је најбоље да легнете да спавате“, рекао је он. 

САОПШТЕЊЕ СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ДРУШТВА ПОВОДОМ  НАМЕРЕ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ДА ИЗДВАЈАЊЕМ ТРИ ДЕПАРТМАНА ИЗ ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА У НИШУ ОСНУЈЕ ФАКУЛТЕТ ЗА СРПСКЕ СТУДИЈЕ

Високошколске установе у Србији од почетка су се оснивале по одређеној процедури која се није сводила искључиво на законске и друге акте државе.

Како би нека установа уопште могла да се назове факултетом потребно је, а тако је у прошлости и било, да јој се, поред процедуре за оснивање, обезбеди аутономија. Без аутономије немогуће је и замислити развој универзитета односно науке у свакој култури, односно нацији.

Париски универзитет, основан у XII веку, не би се одржао да није имао аутономију, већу или мању. Аутономија значи и да само Универзитет и његови органи могу одлучивати о издвајању одређених департмана и оснивању новог факултета од њих.

У случају оснивања Факултета за српске студије у Нишу, издвајањем три департмана, грубо је прекршена аутономија универзитета.

С друге стране таква воља Владе говори да она нема поверења у изучавање историје, славистике и србистике под окриљем Филозофског факултета у Нишу што представља увреду и понижење професора и сарадника не само Филозофског факултета већ читавог Нишког универзитета.

Преседан који је начињен прети да устали овакву праксу оснивања нових факултета и високо школство у Србији доведе у нова искушења. Могуће је замислити да ће на сваком факултету у Србији нека група незадовољних професора, која је у стању да обезбеди подршку власти, или моћника из власти, моћи да се издвоји у посебан факултет и без радњи које су потребне за оснивање високошколске установе.

Високо школство и универзитети у Србији морају бити заштићени од мешања власти у њихов рад мимо закона, обичаја и интереса академске заједнице у целини. Гажењем воље органа универзитета и факултета доводи се у питање и престиж нашег високошколског образовања у свету, односно вредност диплома и звања на њима стечених, што је супротно тежњама српских грађана и српске нације у последња два века.

Универзитети се називају понекад државним универзитетима само да би се нагласила разлика у односу на приватне. Не могу се универзитетски наставници слати у прекоманду као у војсци, полицији и некада у државној управи.

                                                            Ненад Милошевић

                                                            председник УО 

                                                            Српског књижевног друштва

У Београду, 25. новембра 2025.

NIŠVIL JEDINI PREDSTAVNIK SRBIJE NA FESTIVALU UMETNOSTI CSIAF U ŠANGAJU

U Šangaju je uz intoniranje drzavne himne pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Kine, zamenik ministra kulture i turizma svečano otvorio 24. internacionalni festival umetnosti (China Shanghai International Arts Festival) u prisustvu 570 delegata iz celog sveta.

Jedini predstavnik Srbije je Nišville Jazz Festival, čiji je direktor Ivan Blagojević predstavio ovogodišnje 31. izdanje festivala, a umetnička direktorka Nišville Jazz Teatra Maja Mitić, predstavila je ovaj, svakako, najkvalitetniji prateći program Nišville festivala. Predstavnici Nišvilla imali su priliku da prate prezentacije najvećih svetskih festivala umetnosti i uspostave saradnju sa njima.

Svi oni su tokom svojih prezentacija isticali nemerljiv doprinos podrške njihovih ministarstava kulture, čime Nišville nije mogao da se pohvali. Sastavni deo festivala je i Sajam umetnosti i performansa SPAF, gde svoje programe predstavljaju festivali i umetničke institucije. Zbog raznolikosti sadržaja Nišvillu je ponuđen zaseban štand na sledećem, 25-om po redu, izdanju SPAF-a.

Predstavnici Nišvilla imali su priliku da prate nekoliko koncerata, predstava, performansa, kao i operu u nacionalnom teatru.

Direktor Šangaj Jazz Festivala, Li Xiaochan, sa oduševljenjem je pričao o nastupu svog kvinteta na Nišvillu 2018, kada su pobrali više aplauza od zvezda večeri, Gipsy Kings-a.

Direktori brojnih festivala ponudili su svoje programe Nišvillu, a Nišvill njima izvođače iz Srbije i uputio poziv kineskim turistima da posete Srbiju i Nišville 2026.  Direktor Nišvila susreo se i sa direktorom Linkoln centra koji je obećao pomoć u promociji balkanskog džeza kao podršku u lobiranju za titulu Unesko International Jazz Day 2027 ukoliko Grad NiŠ i Nišvil podnese kanditaturu novembra meseca.