Završni događaj kustoskog kursa „Šta kustosiranje može/treba da bude“ (WCSCD)

Završni umetnički program mladih kustosa

Četvrtak, 21. novembar u 18 sati, Ostavinska (Marka Kraljevića 8)

Panel diskusija članova Škole za istoriju i čitanje slika i polaznika međunarodnog kustoskog projekta “Šta kustosiranje može/treba da bude” kojim će biti obeležen završetak ovog tromesečnog kursa održaće se u četvrtak, 21. novembra od 18 sati u Ostavinskoj, a tokom događaja će se takođe predstaviti umetnička intervencija Bojana Đorđeva i Siniše Ilića. Dan ranije, u sredu 20. novembra od 16 sati održaće se umetnički događaj “Čitanje najveće slike u Beogradu” ispred zgrade Generalštaba Vojske Srbije, gde će biti izveden javni performans Nemanje Boškovića.

U pripremi završnog programa ovog kursa koji drugu godinu zaredom u Srbiji okuplja mlade kustose iz celog sveta učestovali su Sasha Puchkova iz Rusije, Aigerim Kapar iz Kazahstana, Martina Yordanova iz Bugarske, Mateja Smic iz Hrvatske i Zulfikar Filandra iz Bosne i Hercegovine.

Oni su istakli da završni rad predstavlja obeležje njihovog tromesečnog boravka u Srbiji tokom kojeg su imali mogućnost da kroz istraživanje Škole za istoriju i teoriju slika bliže upoznaju umetničku scenu Beograda:

“Naše istraživanje Škole za istoriju i teoriju slika predstavlja trag našeg vremena provedenog u Beogradu gde smo kroz taj rad upoznali  aspekte lokalne umetničke scene, kao i njen istorijski i geopolitički kontekst. Oni su bili prvi koji su, putem ovog alternativnog edukativnog programa, pokušali podstaknuti kritičko razmišljanje, preispitivanje ideologije, političke situacije i problematike akademije, sa ciljem podizanja kvalitete studija vizuelne kulture. Škola je uskoro postala neka vrsta foruma i epicentra za diskusije koji “svojim opsegom definišu nove moduse interakcija kulture, politike i teorije u širem društvenom polju”. Nekako smo osetili da situacija tog vremena i ova sadašnja imaju dosta toga zajedničkog i pomislili smo da postoje dragocene lekcije koje možemo naučiti iz prošlosti, uporediti ih sa sadašnjošću, i pokušati da to učenje primenimo na budućnost.”

Mladi kustosi su dodali da im je istraživanje u okviru škole otvorilo nove vidike i poslužilo kao inspiracija za kustoški program povodom završetka kursa:

“Dva glavna diskursa Škole – Kritika ideologije i Čitanje slika inspirisala su nas da promislimo o trenutnoj situaciji u odnosu na stanje od pre 20 godina, i da oživimo pristupe Škole, pa da ih potom primenimo na trenutnu problematiku. Kako bismo obeležili dvadesetogodišnjicu postojanja Škole i testirali njene metodologije u savremenom kontekstu, odlučili smo da kuriramo “Čitanje najveće slike u Beogradu” kroz najveću sliku koja pokriva zgradu Generalštaba Vojske Srbije. Iznenađeni količinom i prirodom političkog diskursa u javnosti i medijima, zatečeni prisutnošću naoružanih odbrambenih lica u gradu, i podstaknuti činjenicom da najveća slika Beograda promoviše vojnu regrutaciju, osetili smo da bi to bila interesantna tema za istraživanje.”

Projekat “Šta kustosiranje može/treba da bude“ koji organizuje Biljana Ćirić zamišljen je kao godišnji program kustoskih radionica, predavanja i studijskih poseta, u cilju okupljanja ključnih međunarodnih i lokalnih ličnosti koje se bave kustoskim diskursom, a koje su u mogućnosti da učesnicima pruže važna institucionalna znanja i mreže. U saradnji sa institucionalnim i korporativnim partnerima, namera projekta je da ojača sledeću generaciju kustosa i stručnjaka pomažući im da akumuliraju znanja i uspostave nove mreže i partnerstva kroz program. Pored niza radionica i programa koje je pohađalo 12 mladih kustosa, u segmentu javnih predavanja ove godine učestvovali su brojni uvaženi kustosi među kojima Luka Lo Pinto, Zdenka Badovinac, Ares Športa, Urška Jurman, Marko Skotini, Nikita Yingqian Cai, Matt Packer, Valerio del Baviljo i Čarls Eše.

.

Predstavljanje časopisa “Stripolis” u Pančevu

20. novembra u 20 sati, KomunikArt

U sredu, 20. novembra od 20h u prostorijama agencije KomunikArt u Pančevu (Vojvode Živojina Mišića 6 u pasažu), biće održana promocija zrenjaninskog časopisa “Stripolis” posvećenog internacionalnom i autorskom stripu. Ovom prilikom biće predstavljen aktuelni 11. broj, uz osvrt na dosadašnju istoriju časopisa i buduće aktivnosti. Gost promocije biće urednik “Stripolisa” Branko Đurić, a razgovor će voditi Saša Rakezić (Aleksandar Zograf).

“Časopis Stripolis formiran je sa željom da se jedan oblik verbo-vizuelnog izražavanja kao što je strip, pomeri sa ivice ka središtu umetničkog dešavanja i tako razbije uobičajeni stereotip koji vlada o ovom mediju”, pojašnjava Đurić. Stripolis svojim grafičkim izgledom, asocira na prethodna vremena, i tako na indirektan način odaje poštu entuzijazmu i zapaženim rezultatima prethodnih generacija koji su delovali na polju stripa.

Novo vreme omogućilo je i nove oblike komunikacija kakve ranije nisu bile prisutne i moguće. Jedna od tih mogućnosti je uspostava direktnog kontakta sa autorima širom planete. Njihovi različiti pristupi i poimanja stripa učinili su da stranice „Stripolisa“ budu ispunjene najoriginalnijim i do sada neviđenim (na našem tržištu) eksperimentima u jeziku stripa.  U svakom broju objavljuju se teorijski tekstovi, intervjui i stripovi autora iz Srbije koji su 80-tih sticali publiku u tadašnjim strip magazinima, da bi zatim izgradili svetske karijere, poput Zorana Janjetova, Darka Perovića, Branislava Kerca, Mladena Đurovića … Takođe, jedna od misija „Stripolisa“, kao i samog stripa uostalom, jeste da spaja generacije, pa su zastupljeni i autori i autorke stasali nakon 2000-te, na novom talasu stripa kod nas.

Pod pokroviteljstvom Kulturnog Centra Zrenjanina svako godišnje izdanje prati i festival gde se organizovanjem izložbi, neposrednim susretima autora i publike, promocijama izdavačke delatnosti, radionicama gde se edukuju nove generacije mladih ljudi doprinosi svakom aspektu bavljenja stripom u sredini u kojoj je on i do sada imao dugu tradiciju.

Представљамо:

ОСМАТРАЧНИЦА XXI ВЕКА

Санда Ристић Стојановић

Петак, 22. новембар у 19 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7

О књизи разговарају:

Предраг Милојевић

Душко Новаковић

Санда Ристић Стојановић

Стихове говори Анђела Брковић

Уређује и води: Мирјана Митровић

Афродита стоји усред

Концентрационог логора стварности…

Представљамо

Небојша Ћосић

АЛПСКИ РОГ

(приче, Студио Знак, 2019)

Петак, 15. новембар у 20 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

О књизи говоре:

Славољуб Марковић

и

аутор

Уређује и води Мирјана Митровић

Небојша Ћосић је рођен 15. 10. 1958. године у Ивањици. Дипломирао је на Филолошком факул- тету у Београду, на групи зајугословенске и општу књижевност. Пише прозу и књижевну критику.

Објавио књиге прича: Приче о смрти (1987), Туђе небо (1991), Несаница (1993), Утопије и пијавице (1994), Деца велеграда (2005), Рађање песника (2011), Где је мој Петрарка (2015), Иза- бране приче – 1. део (2016), Фантастична путо- вања – изабране приче 2. део (2017).

Романе: Лула (1999), Месечево насеље (2002), Бумеранг (2006), Лингвиста и околина (2018).

Приређене књиге: Свети Сава – легенде и приче (1993, коаутор са Томиславом Тошићем), Књига о Светом Сави (1996, коаутор са Јованом Пејчићем и Станишом Нешићем).

Заступљен у појединим изборима, панорамама, антологијама савремене српске прозе. Превођен на стране језике.

Живи у Београду.

Представљамо:
ЗАПИСИ ИЗ НОВОГ САРАЈА
Владан Матић
Среда, 13. новембар у 12 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7
О књизи разговарају:

Ненад Шапоња

Владан Матић

Уређује и води: Мирјана Митровић
Протагонисти роман Владана Матића крећу се између историјског и ониричког по фантастичном граду Новом Сарају, откривајући како историја може сведочити о садашњици, али и садашњица о ономе што је само наизглед прошло. Роман даје несвакидашњи поглед на мапу европске прошлости, али је и аутентичан савремени поглед на мит о Хери и Леандру, на сусрет и неналажење.
Владан Матићје рођен 1959. године у Београду. Објавио је: Небитна сећања (приче, 1990), Филмови које сам гледао (приче, 1996), Мапе, (прозна целина, 1998), Албум (роман, 2001), Шеста клима (путопис, 2003), Задаци из руског (приче, 2008), Далека острва (приче, 2009), 3535 – слике из историје будућности (приче и есеји, 2010), Склапање пејзажа (роман, 2011), Метак од леда (роман, 2013), Детектив Тезеј и балада о путнику (роман, 2014) и Путовање у Семипалатинск (роман, 2018).

Роман Склапање пејзажа је преведен на чешки и енглески, а Метак од леда на шведски и енглески. Са чешког је превео Историју Мале Антанте Здењека Сладека; романе Други град Михала Ајваза и Рујни зраци северног сунца Маркете Хејкалове.

ИЗ ТРЕЗОРА НЕМАЧКЕ ПОЕЗИЈЕ
Уторак 12. новембар, у 19 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7,
Гинтер Ајх, Гинтер Кунерт, Жужана Газе и Јан Вагнер у преводу Стевана Тонтића
Разговарају:
Стеван Тонтић, Даница Вукићевић
Програм СКД-а у Културном центру Србије у Паризу:

Kustoski kurs WCSCD – Poslednje predavanje u 2019. godini –

Poslednje predavanje u 2019. godini u okviru međunarodnog kursa „Šta kustosiranje može/treba da bude” održaće Čarls Eše, kustos, univerzitetski profesor i direktor Muzeja Van Abe iz Ajndhovena u sredu, 6. novembra od 18 sati u Salonu Muzeja savremene umetnosti. Predavanje pod nazivom “Dekolonizacija mogućnosti” otvoreno je i besplatno za javnost, a njegovu realizaciju podržala je Ambasada Kraljevine Holandije u Beogradu.
U ovom predavanju Čarls Eše predstaviće svoje stavove u vezi sa mogućnostima koje dokolonizacijsko mišljenje može da ponudi organizacijama kao što su muzeji moderne i savremene umetnosti polazeći od muzeja Van Abe u Ajndhovenu kao konkretnog primera i kritičnog slučaja.
Teorija dekolonizacije kakva je razvijena tokom poslednjih 15-20 godina nedavno je bila predmet širokog talasa interesovanja. Premda je to interesovanje jednim delom bilo stvar pomodnosti, dekolonizacija, kako se čini, svakako predstavlja koristan opis pojedinih aspekata naše današnje situacije. Ona se, pre svega, bavi virulentnošću univerzalističkih pretpostavki prisutnih u glavnini zapadnih teorija, i preispituje pouzdanost mišljenja koje polazi od i oslanja se na Zapad, u svejedno kakvom i koliko kritičkom obliku. Razvoj ideje o kolonijalnosti ili kolonijalne matrice takođe je korisno oruđe u izbegavanju nekih od konfliktivnih i esencijalističkih diskusija oko politike identiteta bez vraćanja na stanovište belačkog suprematizma.  Ona posebno povlači percepciju mogućnosti onog komunalnog kao načina mišljenja s-one-strane podela između čoveka i čoveka, čoveka i životinje, čoveka i zemlje.

Čarls Eše je direktor Muzeja „Van Abbe“ u Ajndhovenu; profesor savremene umetnosti i kustosiranja na Univerzitetu „Central Saint Martins“ (UAL, London) i sa-direktor Afterall Journal and Books. Predaje na kursu „Exhibition Studies MRes“ na CSM, i Akademiji „Jan van Ajk“ u Mastrihtu. Van muzeja bio je (sa-)kustos izložbe Power and Other Things, Europalia, BOZAR, Brisel 1017; Art Turns, Word Turns, Muzej MACAN, Džakarta 2017; Le Musée Égaré, „Kunsthall“ u Oslu 2017, i Printemps de Septembre, Tuluz, 2016; Bijenale u Džakarti 2015; 31. Bijenale u Sao Paolu, 2014; U3 Trijenale, u Ljubljani, 2011; RIWAQ bijenale, Palestina, 2007. i 2009; Istanbulsko bijenale, 2005; Bijenale u Gvangdžuu, 2002; među drugim međunarodnim izložbama.

“Šta kustosiranje može/treba da bude” (WCSCD) je kustoski kurs i serija javnih predavanja koje je pokrenula i koje organizuje Biljana Ćirić.

Kustoski kurs WCSCD – Predavanje kustosa Valerija del Bavilja u Beogradu

Valerio del Baviljo, samostalni kustos i edukator iz Brisela održaće javno predavanje pod nazivom Javni program kao ”alternativni prostor”? u ponedeljak, 28. oktobra od 18 sati u Salonu Muzeja Savremene umetnosti. Predavanje je deo programa kustoskog kursa “Šta kustosiranje može/treba da bude” koje je, uz podršku Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu, besplatno i otvoreno za javnost.
Kako su prakse javnog programiranja intervenisale u ovoj situaciji i šta je uloga institucija koje pružaju alternative prefabrikovanim strategijama za umetnički profesionalizam? Da li formati javnog programa generišu procese samorefleksije o funkcijama, misijama i upravljačkim strukturama institucija? Može li to doprineti artikulisanju sistema vrednosti u kustoskim praksama u kojima različiti oblici učenja, društvenog ophođenja i javnosti mogu postojati jedan uz drugi?
U svom predavanju, Valerio del Baljivo fokusiraće se na određeni broj projekata koji obuhvataju njegove tekuće interese u vezi alternativnog obrazovanja, istorije prostora koje vode umetnici i interakcije sa publikom. Sa posebnim akcentom na razmatranje načina na koji formati javnih programa mogu da budu mesta na kojima će se razmišljati o široj, opštedruštvenoj proizvodnji političkih, ekonomskih i socijalnih alternativa.

Valerio del Baljivo je samostalni kustos, edukator i dugogodišnji saradnik koji živi i radi u Briselu. Kolaborativna istraživanja, alternativna edukacija, fikcija i pripovedanje igraju kontinuiranu i vitalnu ulogu u metodologiji i interesovanjima del Baljiva. Bio je učesnik „Curatorlab“ (Kustoska laboratorija), nezavisnog kustoskog kursa organizovanog na Univerzitetu Konstfak u Stokholmu (2011), i trenutno završava svoje doktorske studije na Univerzitetu Midlseks sa istraživanjem fokusiranim na javnu interakciju i eksperimentalnu pedagogiju u samopokrenutim umetničkim institucijama. Bio je učesnik programa “Real presence” u Beogradu 2000. godine. Tokom poslednjih godina, kustosirao je izložbe i projekte za organizacije kao što su, „Apexart“ (Njujork), „Kunstverein“ (Milan), „Konsthall C“ (Stokholm), „Kunsthalle WUK“ (Beč), „AzkunaZentroa“ (Bilbao), i „Fondazione Sandretto Re Rebaudengo“ (Torino), između ostalih.

Godine 2017. pokrenuo je Institut stvari koje će doći, putujući umetnički program sa ciljem istraživanja oblika imaginativne spekulacije kao kulturnih strategija i metodologija za kritičke pozicije. Svake godine Institut se fokusira na različite teme, pozivajući umetnike da predstave radove koji će uspostaviti interakciju sa drugim disciplinama.

“Šta kustosiranje može/treba da bude” (WCSC) je kustoski kurs i serija javnih predavanja koje je pokrenula i koje organizuje Biljana Ćirić.