Aktuelno

Dots Galerija – Izveštaj – Otvorena izložba rok fotografija “HEROES: Hajsbert Hanekrot i Goranka Matić” u Galeriji DOTS

Izložba fotografija domaće i strane rok scene sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka, “HEROES: Hajsbert Hanekrot i Goranka Matić, otvorena je uz prisustvo oba autora u četvrtak 29. februara u Galeriji DOTS na Donjem Dorćolu.

Izložba HEROES: Hajsbert Hanekrot i Goranka Matić predstavlja paralelno opuse dvoje fotografa koji su tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka zabeležili značajne trenutke domaće i strane rok scene. Od portreta Dejvida Bouvija, Roling Stonsa, Fredija Merkjurija pa sve do legendarnih koncerata Idola, EKV, Električnog orgazma i ostalih rok grupa sa prostora bivše Jugoslavije.

Hajsbert Hanekrot osvrnuo se na vreme u kome je napravio svoje poznate fotografije: “U to vreme rok scena je eksplodirala. Ponekad ih zovem zlatnim godinama rokenrola. Sedamdesetih, kada su grupe snimale svoje druge ili treće albume, sve to je bilo zaista veliko. Takođe je, u tehničkom smislu, bilo dosta drugačije nego danas. U to vreme nije bilo LED svetla, koncerti nisu bili toliko osvetljeni, nije bilo foto aparata sa velikim mogućnostima zumiranja ili automatskim fokusom. Sada je lakše napraviti dobru fotografiju. Ali da biste napravili onu koja nešto znači, morate da se koncentrišete i potrudite, kao što sam i ja radio. To je i dalje isto”.

Goranka Matić je o svojim fotografijama iz osamdesetih godina prošlog veka rekla: ”Prošlo je 35 godina otkad sam ih napravila, i to su sada već arhivske fotografije. To je dobro, zato što izgledaju bolje nego onda kad su napravljene. Kada bih se vratila kući i razvila negative pa birala fotografije, iz celog filma bih izabrala eventualno dve. Nedavno sam za retrospektivnu izložbu ponovo skenirala sve, i bila sam izdašnija nego onda na početku, kad sam bila stroga. Tako da to čuva jedan lep sentiment. U slučaju da je još i dobra fotka – gde ćeš lepše!”

Holandski fotograf Hajsbert Hanekrot je, krajem šezdesetih i tokom sedamdesetih godina, bio sa svojom kamerom skoro svuda gde je u tom trenutku u svetu rok muzike trebalo biti, i to ne samo u Holandiji, gde je u prvom muzičkom magazinu „Oor“ započeo svoju karijeru. Kroz njegov objektiv ostali su zabeleženi brojni koncerti i zvezde, od Abbe do Frenka Zape, odnosno neke od najznačajnijih imena internacionalne rok scene sedamdesetih godina.

Jedna od naših najpoznatijih fotografkinja, Goranka Matić je objavljivala svoje fotografije u gotovo svim novinama i časopisima bivše Jugoslavije (Duga, Politika, Omladinske novine, Beorama, Ritam, Liberation, Polet, (New)Moment, Delo,…) Tokom osamdesetih godina, njen najznačajniji rad je bio baš u oblasti rok fotografije, naročito u okviru scene Novog talasa. Ona je takođe autor nekih od kultnih omota ploča vodećih muzičara tog perioda (ldoli, U škripcu, Bajaga i instruktori, Đorđe Balašević i dr).

Kustoskinje izložbe su Mirjana Dušić i Ljuba Jovićević, autorka teksta u katalogu je Snežana Golubović, dok je za dizajn izložbe i kataloga zadužena Isidora M. Nikolić.

Izložba je otvorena za posetioce do 27. aprila 2024. godine.

Izložbu su podržali Ambasada Holandije u Beogradu, Levi9 Technology Services, KLM – Royal Dutch Airlines, i Heineken Srbija.

Foto: Marijana Janković

JAN FABR GOST INSTITUTA ZA UMETNIČKU IGRU

Jan Fabr, multidisciplinarni umetnik iz Belgije koji uživa međunarodni ugled jednog od najinovativnijih i najsvestranijih ličnosti savremene umetničke scene, će biti gostujući profesor Instituta za umetničku igru u Beogradu u martu 2024. godine. Tom prilikom će biti promovisana i njegova knjiga „Od akcije do glumačke interpretacije – Smernice Jana Fabra za izvođača XXI veka“ u izdanju Instituta za umetničku igru.

U periodu od 18. do 28. marta 2024. sa studentima svih nivoa studija Instituta za umetničku igru će raditi profesori Stela Hotlel i Konor Doerti koji su deo grupe za podučavanje Jan Fabra, Jan Fabre Teaching Group, koja obučava nove generacije izvođača.

Promocija knjige Jan Fabra „Od akcije do glumačke interpretacije – Smernice Jana Fabra za izvođača XXI veka“ biće organizovana 27. marta 2024. godine u 12.00 časova u Svečanoj Sali Instituta. (Bulevar vojvode Mišića 43), kada će mu biti uručeno i specijalno priznanje.

JAN FABR. foto: Carlotta Manaigo

Otvaranje izložbe rok fotografija “HEROES: Hajsbert Hanekrot i Goranka Matić” uz prisustvo autora u Galeriji DOTS

Koncert grupe Film_Kalemegdan_publika_1981, foto Goranka Matić

Izložba fotografija domaće i strane rok scene sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka, “HEROES: Hajsbert Hanekrot i Goranka Matić, uz prisustvo oba autora, biće otvorena u Galeriji DOTS na Donjem Dorćolu u četvrtak, 29. februara u 19 časova.

Izložba HEROES: Hajsbert Hanekrot i Goranka Matić predstavlja paralelno opuse dvoje fotografa koji su tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka zabeležili značajne trenutke domaće i strane rok scene. Od portreta Dejvida Bouvija, Roling Stonsa, Fredija Merkjurija pa sve do legendarnih koncerata Idola, EKV, Električnog orgazma i ostalih rok grupa sa prostora bivše Jugoslavije.

Holandski fotograf, Hajsbert Hanekrot je, krajem šezdesetih i tokom sedamdesetih godina, bio sa svojom kamerom skoro svuda gde je u tom trenutku u svetu rok muzike trebalo biti, i to ne samo u Holandiji, gde je u prvom muzičkom magazinu „Oor“ započeo svoju karijeru. Kroz njegov objektiv ostali su zabeleženi brojni koncerti i zvezde, od Abbe do Frenka Zape, odnosno neke od najznačajnijih imena internacionalne rok scene sedamdesetih godina.

Jedna od naših najpoznatijih fotografkinja, Goranka Matić je objavljivala svoje fotografije u gotovo svim novinama i časopisima bivše Jugoslavije (Duga, Politika, Omladinske novine, Beorama, Ritam, Liberation, Polet, (New)Moment, Delo,…) Tokom osamdesetih godina, njen najznačajniji rad je bio baš u oblasti rok fotografije, naročito u okviru scene Novog talasa. Ona je takođe autor nekih od kultnih omota ploča vodećih muzičara tog perioda (ldoli, U škripcu, Bajaga i instruktori, Đorđe Balašević i dr).

Kustoskinje izložbe su Mirjana Dušić i Ljuba Jovićević, autorka teksta u katalogu je Snežana Golubović, dok je za dizajn izložbe i kataloga zadužena Isidora M. Nikolić.

Izložba će biti otvorena za posetioce do 27. aprila 2024. godine.

Izložbu su podržali Ambasada Holandije u Beogradu, Levi9 Technology Services, KLM – Royal Dutch Airlines, i Heineken Srbija.

Представљање нових чланова СКД

Четвртак, 29. фебруар 2024. у 19 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7

Представљање нових чланова СКД

Момчило Бакрач

Милан Громовић

Татјана Јанковић

Зоран Јеремић

Душан Савић

Татјана Симоновић

Води Надежда Пурић Јовановић

Partizanska knjiga: Savanović i Srdić u Beogradu

            Dvoje autora izdavačke kuće Partizanska knjiga, Saša Savanović i Srđan Srdić, održaće nove promocije svojih aktuelnih romana u Beogradu.

            Saša Savanović će nastupiti u KC Grad, u ponedeljak, 26.2.204, u 18h, zajedno s Igorom Štiksom i Srećkom Horvatom, a razgovor je, između ostalog, posvećen i njenom romanu Novo Sada. Razgovor je organizovan u okviru programa Booking Balkan koji podržava mreža TRADUKI. Autorka projekta i urednica programa je Jelena Pavlović.

            Još jedno beogradsko predstavljanje romana Autosekcija Srđana Srdića biće  održano u UK Parobrod, u utorak, 27.2.2024, s početkom u 18h. U razgovoru o novoj Srdićevoj knjizi učestvovaće Ivan Radosavljević, urednik izdanja, Vladimir Arsenić, urednik u Partizanskoj knjizi, kao i Katarina Lazić, urednica književnog programa u UK Parobrod.

MSUB – Izložba „Amerika“ Nenada Maleševića u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu

U petak, 23. februara u 19 časova, u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu biće otvorena izložba „Amerika“ umetnika Nenada Maleševića. Kustos je Miroslav Karić, a saradnici na izložbi su Maja Stanković, Radoš Antonijević i Miodrag Manojlović. Izložba će biti otvorena do 8. aprila 2024. godine.

Iako svoj rad neretko vezuje za crtež, grafiku i fotografiju, Nenad Malešević pomenute medije najviše koristi u potencijalima njihovih otvaranja ka procesualnosti i hibridnim vizuelnim izrazima, koji su gotovo uvek snažno prožeti teorijsko-literarnim refleksijama. Rezultat su radovi ili, preciznije, vizuelno-misaoni uradci na fonu dugogodišnjeg autorovog bavljenja različitim fenomenima vezanim, ukratko, za duh vremena u kojem će percepcija nekada objedinjujućih i postojanih narativa biti destabilisana i fragmentisana. Ovo je i okosnica istraživačkog poduhvata Amerika, koji Malešević realizuje u periodu od 2016. do 2023. godine.

Projekat započinje serijom od hiljadu crteža čiji će jedini motiv biti Kip slobode – simbol za milione imigranata koji su krenuli u novi svet i ostvarivanje američkog sna. Crtanje, kao svojevrstan performativni akt, za umetnika postaje način da preispita sopstvene pretpostavke o geografskom prostoru koji postoji između mita i stvarnosti. Kao materijalni trag intenzivnog mentalnog procesa, crtež kod Maleševića ima ulogu elementa kojim on interveniše ili testira granice u širokom referentnom i značenjskom polju pojmova sa kojima se suočava, poput slobode, bogatstva, mogućnosti, jednakosti, pravde. Motivsko-idejno polazište (Kip slobode) biće za autora i neposredan povod odlaska u Ameriku, i to putovanje predstavlja integralan deo rada formalno uobličenog fotografskim i različitim drugim vizuelnim sadržajima kao segmentima istraživačkog toka i mišljenja. Ovaj tok svoj nastavak ima i u prostornoj artikulaciji izložbe, koja je koncipirana kroz nekoliko celina.

Izložba ima funkciju ambijentacije umetnikovih iskustava aktiviranjem, u koreografisanom kretanju posmatrača, zona tematskih, narativnih i asocijacijskih linija i veza koje se grade između izloženih radova i artefakata, a posredno i istorijskih, društveno-političkih, kulturoloških i umetničkih konteksta. Uveličavajući, segmentirajući, dekonstruišući simbole, ambleme, opšta mesta i kolektivne predstave o „sanjanom kontinentu”, Malešević u fokus stavlja, zapravo, suočavanje sa idejom Drugog i nedostižnog na ličnom ali i širem planu, u kojem Amerika figurira kao metafora, fantazam, želja, stanje ili slika hipnotičkog optičkog dejstva.

Nenad Malešević (Sarajevo, 1981) diplomirao je na Smeru za grafiku Akademije umjetnosti u Banjaluci (2004), magistrirao na Grupi za teoriju umetnosti i medija Univerziteta umetnosti u Beogradu (2008) i doktorirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu (2019). Bavi se fotografijom, crtežom, grafikom i redimejdom. Objavio je knjige Lekcije o dizajnu (Užice, 2023) i Amerika (Banjaluka, 2023). Imao je samostalne izložbe: Donau – Galerija Gradac, Raška (2021); Nizvodno – Goethe-Institut, Beograd (2019); Pretposlednja izložba – Galerija Reflektor, Užice (2019); Neočekivano – Gradska galerija Požega (2017); Dokumenti: uvod u studiju prestajanja – Savremena galerija, Subotica (2016), Photon Gallery, Ljubljana i Galerija Artget, Beograd (2015), i MSU Republike Srpske, Banjaluka (2014); Storyboard – Izložbeno prodajni salon MSU Republike Srpske, Banjaluka i Galerija Dupleks, Sarajevo (2010, sa M. Manojlovićem); Doba obnove – Kulturni centar Banski dvor, Banjaluka i Galerija Doma kulture Studentski grad, Beograd (2007). 

Više informacija na: https://nenadmalesevic.com/

Сећање на Лазу Лазића

Петак, 23. фебруар 2024. у 12 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7

Сећање на Лазу ЛазићаНа комеморативном скупу говоре:

Соња Атанасијевић

Љиљана Дугалић 

Гордана Малетић

Петар Арбутина

Води Дејан Симоновић