Deveti GoetheFEST od 29. oktobra do 4. novembra

 

Deveto izdanje filmskog festivala GoetheFEST u organizaciji Goethe instituta u Srbiji, biće održano od 29. oktobra do 4. novembra onlajn na platformi mojoff.net. Na festivalu će biti prikazano sedam filmova, od kojih će čak šest imati premijeru u Srbiji.

Frank Bauman, direktor Goethe instituta u Srbiji, ukazao je na kvalitet i specifičan senzibilitet filmova koji dolaze iz njegove zemlje, u poređenju sa onima iz Holivuda: „Filmovi iz Nemačke uvek su bili nekako drugačiji, takoreći van konkurencije, specifični, a neretko i pomalo neobični. Prema mom mišljenju, oni su tematski usredsređeniji, društveno relevantniji, i manje politički korektni. Nemački filmovi iz 2020. godine su kao pljeskavice evropske arthouse produkcije. Oni su manje komercijalni od holivudskih i srodnih produkcija, ali zato hranljiviji – da ostanemo pri gastronomskim metaforama”.

Festival će otvoriti veliko filmsko ostvarenje „Berlin Aleksanderplac”, nemačkog reditelja avganistanskog porekla Burhana Kurbanija. Ovaj film je na poslednjem Berlinalu nominovan u čak 11 kategorija, a pored Srebrnog medveda za najbolji igrani film, osvojio je i nagrade za najbolju mušku sporednu ulogu (Albreht Schu), kameru (Joši Hajmrat), filmsku muziku (Daša Dauenhauer) i scenografiju (Zilke Bur). Radi se o novoj adaptaciji jednog od najznačajnijih romana nemačke moderne iz 1929. godine, „Berlin Aleksanderplac” Alfreda Deblina, u kojoj autor otvara mnoga važna pitanja na temu migracija, rasizma i modernog ropstva. U ovom filmu glavni protagonista je Franc Biberkopf, afrički migrant iz Gvineje Bisao, koji se obreo u berlinskom parku Hazenhajde, poznatom po dilovanju droge, i u noćima berlinskih klubova natopljenih demonskim simbolima kapitalizma.

Sunčica Šido, koordinatorka programa kulture Goethe instituta i selektorka festivalskog programa, istakla je da je temelj ovogodišnjeg izbora nastao na 70. Berlinskom filmskom festivalu, poslednjem tih razmera održanom pre nego što je pandemija virusa Covid-19 uzela maha. Povodom ovogodišnjeg festivalskog izdanja ona je rekla: „U želji da sačuvamo sve nas, i uz duboko saosećanje sa kulturnim centrima čije bioskopske sale tek ovih dana oprezno otvaraju svoja vrata, odlučili smo da GoetheFEST ovoga puta igramo u najbezbednijem prostoru u svakom smislu – do sada pune sale ovoga puta zameniće dnevne sobe pune ukućana i prijatelja, a razgovori nakon filmova, koje smo tako rado vodili sa vama u kulturnim centrima, nastaviće se – u ambijentu naših domova”.

GoetheFEST održava se od 2012. godine i predstavlja presek savremene nemačke kinematografije iz aktuelne godine. Program je tradicionalno okrenut nagrađivanim i najboljim ostvarenjima sa čuvenog Berlinala, jednog od najznačajnijih svetskih festivala autorskog filma.

Додела награде часописа Прича – Слободан Стојадиновић

Петак, 9. октобар у 20 часова

Српско књижевно друштво, Француска 7

Нарцис Агатић Презир

Драган Станишић Пароброд у житу

Учесници

Васа Павковић

Славољуб Марковић

Добитници

Нарцис Агатић

Драган Станишић

Пријатељи часописа Прича

Мијо Елезовић

Ненад Николић

Svečano otvoren 27. Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici

U nedelju, 20. septembra u Dečjem pozorištu Subotica, je otvoreno dvadeset sedmo izdanje Međunarodnog festivala pozorišta za decu. Ovogodišnje festivalsko izdanje traje do 24. septembra i održava se na nekoliko lokacija u Subotici, a u glavnom programu je na repertoaru 11 predstava ansambala iz Kine, Rusije, Izraela, Nemačke, Austrije, Slovenije i Srbije.

Na svečanom otvaranju se festivalskoj publici obratio gradonačelnik Subotice Stevan Bakić, koji je naročito istakao kontinuitet održavanja festivala čak i u vreme pandemije korona virusa: „Umetnost je posebno važna kada je čovečanstvo suočeno sa ovako teškim iskušenjima. Ona nas teši, bodri i nadahnjuje da istrajemo u borbi sa svim problemima. Pozorišna umetnost za decu, kao velika radionica mašte i igre, posebno je dragocena jer je usmerena na generacije koje će naslediti jedan drugačiji svet, za čiju obnovu i osmišljavanje će trebati mnogo kreativnosti”, rekao je Bakić i zaključio: “Okosnicu programa ove godine činiće dečja pozorišta iz Srbije, što će biti prilika da se osnaže i domaće umetničke veze i oživi domaća scena pozorišta za decu”.

Dragana Milošević, pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, istakla je da vrlo lako biti na njenoj funkciji, uzevši u obzir da je Subotica trenutno jedan od vodećih kulturnih centara u zemlji. „Najveća radost je stvarati za decu. Ona nam vraćaju ono iskonsko detinje u nama, da budemo dovoljno maštoviti iako smo odrasli. A mi zauzvrat moramo voditi brigu o njima. Deca su najviše trpela tokom čitave ove pandemije. Možda su je i najviše proživela, u nedostatku onoga što čini detinjstvo. Ponosna sam što smo danas u prilici da im to detinjstvo omogućimo, da nastave da uživaju u ovim divnim predstavama koje su pravljene isključivo za njih”.

Direktor festivala i selektor glavnog programa Zoran Đerić uručio je nagradu Mali princ ovogodišnjem laureatu Vladimiru Andriću, koji se prilikom prijema velikog priznanja osvrnuo na svoje profesionalne početke: „Ja sam se sa lutkama sreo slučajno. Bio sam student režije kada je sve to zakuvao Duško Radović, koji me je „uvalio” da režiram prvu dramu namenjenu deci i mladima, kad sam imao 20 godina. A posle toga i prvu seriju, koja je bila lutkarska”. Rezimirajući svoju karijeru, Andrić je dodao: „Imao sam sreću da se bavim onim što mi je i zanat, i što mi je više od hobija – moja jedina prava zabava. Primio sam više nagrada, ali ova mi se izdvaja zato što sam jedan od poklonika Antoana De Sent Egziperija, tate Malog princa”.

Festival je ove godine prvi put dodelio Posthumnu nagradu za život posvećen stvaralaštvu za decu, glumcu i reditelju Zoranu Lozančiću, a nagradu je u njegovo ime primila Milica Radulović, direktorka Pozorišta lutaka Niš, koja se zahvalila i dodala: „Verujem da nas Zoran gleda odozgo, maše i zahvaljuje”.

U programu svečane  ceremonije nastupili su Dečiji hor „Emanuil“ iz Subotice predvođen dirigentkinjom Anastasijom Stokin, najmlađa folklorna grupa OKUD „Mladost” iz Subotice, i Arsa sa Marsa. Dobitnik nagrade Mali princ iz inostranstva je bugarski reditelj Slavčo Malenov.

Prvog dana festivala otvorena je i izložba posvećena Vladimiru Andriću, dobitniku nagrade Mali princ, u foajeu Dečjeg pozorišta Subotica. Ilija Tatić, direktor Otvorenog univerziteta Subotica i izvršni producent festivala, tom prilikom je rekao: „Zahvaljujem se RTS-u, bez čije pomoći ne bismo uspeli ni ovaj materijal da pronađemo i prikažemo. Tu su odlomci iz čuvenog serijala za decu „Šumske zavrzlame“, fotografije iz bogatog radnog opusa Vladimira Andrića. Bilo je izuzetno teško prikupiti građu, i zahvaljujem se gospodinu Andriću koji nam je pomogao da ih pronađemo što više“.

Glavni program je otvoren izvođenjem slovenačke predstave „To je Ernest” Lutkarskog pozorišta Nebo,  u Narodnom pozorištu „Jadran”.

Drugog festivalskog dana, u glavnom programu će uživo biti izvedene predstave „Crvenkapa” pozorišta „Toša Jovanović” iz Zrenjanina (Dečje pozorište Subotica, 17h) i „Guliver” Malog pozorišta “Duško Radović” iz Beograda (Narodno pozorište Subotica – scena Jadran u 18h). U bioskopu Eurocinema u 16h biće prikazan snimak predstave „Kraljica boja” pozorišta Fauerblau iz Austrije. U pratećem programu održaće se promocija knjige “Savršen darmar” Vladimira Andrića (9:30, OŠ „Miroslav Antić” Palić) i otvaranje Studentske izložbe festivalskog plakata, u 14h u Fondaciji za omladinsku kulturu i stvaralaštvo „Danilo Kiš”. 

Igor Toholj: Trudimo se da imamo dokumentarce velikih imena evropske kinematografije

Trećeg dana Festivala evropskog filma Palić, u ponedeljak 14. septembra, u Glavnom takmičarskom programu su prikazani filmovi „Šarlatan” poljske rediteljke Agnješke Holand i „Krv i meso” danske rediteljke Jeanette Nordahl. U selekciji Paralele i sudari, na repertoaru su bili filmovi „Ja sam Frenk” slovenačkog reditelja Metoda Peveca, „Nerazdvojni” reditelja Marka Naberšnika, takođe iz Slovenije, kao i ostvarenje „FOMO – Strah od propuštanja” mađarskog reditelja Atile Hartunga.

Igor Toholj, selektor programa Novi evropski dokumentarni film i Eco Dox, na konferenciji za novinare osvrnuo se na svoj izbor filmova za ovogodišnje izdanje festivala. Toholj je naročito apostrofirao poetski karakter dva domaća filma u selekciji Eco Dox: „Film „A sad se spušta veče” Maje Novaković već sad bi mogao da se svrsta u ono najbolje iz tradicije jugoslovenskog kratkometražnog dokumentarnog filma. Kao istoričarka umetnosti, Maja je inspirisana likovnošću, ali i grandioznim uticajima iz istorije svetskog filma, poput  Sergeja Paradžanova. Kratkometražni film Dragana Stojmenovića „Tritonov vrt” je stilizovan, duhovit, i na taj način pokušava da nam približi pomalo apartan i nepoznat podvodni svet.”

O selekciji novih evropskih dokumentaraca Toholj je rekao: „Produkcija dokumentarnog filma sada već prerasta u hiperprodukciju, a naročito je veliki broj debitanata koji se pojavljuju svake godine. Mi se u ovom programu trudimo da uvek imamo barem jedan film iza koga stoji neki velikan evropske kinematografije. Ovog puta su tu „Pariski kaligrami” veteranke Urlike Otinger, koja je ove godine dobila nagradu Berlinala za svoj opus. To je divan dokumentarni esej o vremenu tokom šezdesetih godina, koje je ona provela kao umetnica u Parizu, i bila svedokinja mnogih političkih previranja i događaja”.

Saša Petrović, reditelj filma „Raj, čistilište, pakao….2020” o naslovu filma je rekao: „To su pojmovi koje sam pokušao da smestim u jedan vremenski okvir i jednu prostornu tačku. To je bila pijaca u mom gradu Lazarevcu kojom prolazim svaki dan. Ovaj rad je angažovan na nekom planu – ne politički, već više egzistencijalno”.

Petog festivalskog dana, u sredu 16. septembra u bioskopu EuroCinema, u Glavnom takmičarskom programu u 20h će biti prikazan film „Undine” nemačkog reditelja Kristijana Pecolda, dok je u 22h na programu film „Dau.Nataša” ruskog reditelja Ilje Hržanovskog. U selekciji Paralele i sudari, u 19:30 u bioskopu Abazija će ne repertoaru biti film „Ubij, pa napusti grad” (Mariusz Wilczyński, Poljska). Na istom mestu u 21:30, na programu je ostvarenje „Mater” hrvatskog reditelja Jure Pavlovića.  

Program Beldocsa u Muzeju savremene umetnosti

Deo programa 13. Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs koji traje do 10. septembra u Beogradu i onlajn, održava se, pored još sedam lokacija u gradu, i u Muzeju savremene umetnosti. Pored većine filmova iz Retrospektive Kler Simon, na ovom mestu prikazuju se i pojedini naslovi iz filmskih selekcija Meteori, Vatromet, i Pejzaž.

Selekcija Retrospektiva Kler Simon u fokusu je festivalskog programa u narednim danima.  Reč je o jednoj od najznačajnijih francuskih rediteljki, scenaristkinja, glumica, snimateljki i montažerki današnjice, autorki koje je snimila više značajnih dokumentarnih filmova, nagrađivanih širom sveta.

U sklopu selekcije Vatrometi biće prikazani filmovi „24 sata u životu klovna”, „Besmrtni”, „Vera” i „Ptica (ili kako biti ptica)”. Francuski dokumentarac „24 sata u životu klovna“ čuvenog sineaste Žan-Pjera Melvila, koji će biti premijerno prikazan 9. septembra u 17 sati, opisuje dan u životu klovna Bebija i njegovog partnera Maisa, koji na ulicama pronalaze svoju inspiraciju i gegove, koje potom izvode noću u cirkusu.

Smešten u industrijskom gradu dalekog severa u Rusiji, film „Besmrtni” rediteljke Ksenije Okhapkine (7. septembar u 15 časova) otkriva mehanizam koji ljude privlači da dobrovoljno postanu resurs koji će koristiti država. Da li čovek može ikada biti slobodan u društvu gde zamršene i nejasne strukture od samog početka preuzimaju kontrolu nad njegovim mišljenjem? Film promatra stvaranje ruskog državljanina iz novog ugla.

Dokumentarac „Ptica (ili kako biti ptica)” Babisa Makridisa inspirisan Aristofanovim „Pticama”, biće prikazan 6. septembra u 15 sati, dok će se projekcija filma „Vera” Valentine Pedicini o monasima ratnicima koji žive u italijanskim brdima održati  7. septembra u 17.

Od deset filmova iz selekcije Meteori, pored filma „FREM“ koji je prikazan, još četiri će biti na programu u Muzeju savremene umetnosti – „Crveni Mesec” „Deca oluje: knjiga prva”, „Krabi 2562” i „Serpentarijus”.

Film “Crveni Mesec” reditelja Luisa Patinja, koji je i gost festivala, publika će moći da pogleda 9. septembra u 17 sati. Ovaj film bavi se mitovima i legendama koji i dalje žive u jednom selu na galicijskom obali.

U subotu, 5. septembra u 17 sati biće prikazano ostvarenje Lava Diaza “Deca oluje: knjiga prva” koje u trajanju od preko dva sata donosi potresnu priču o katastrofalnim posledicama koje su Filipini pretrpeli nakon tajfuna Jolanda. Nekoliko meseci kasnije, Lav Diaz je posetio ostrvo Takloban kako bi snimio živote dece posle oluje.

„Krabi 2562“ Bena Riversa (10. septembar u 17)  istražuje pejzaž i priče zajednice Krabi u regiji Južni Tajland. Kao glavnu turističku destinaciju na Tajlandu, autori žele da uhvate grad u ovom specifičnom trenutku kada dolazi do kolizije praistorije, novije prošlosti i savremenog sveta, što ponekad bude nelagodno.

U okviru selekcije Pejzaž, u sredu 9. septembra u 15 sati biće održane projekcije francuskog filma „Nežno” Izabele Pagliai i kratkometražnog „RIAFN” Hannes Langa.

Nišville besplatno od 17.  do 20. septembra za 450 posetilaca

 Republički krizni štab nije odobrio održavanje glavnog programa Nišvilla za 4.000 posetilaca na platou niške Tvrđave  popvršine 20.000 kvadratnih metara, odnosno,  5 kvadrata po posetiocu uz primenu svih preporučenih mera zdravstvene zaštite, pa će Nišville organizovati besplatno sve ostale programe izuzev glavnog od 17. do 20. septembra na više lokacija  sa ukupno 450 gledalaca raspoređenih na po 2,5 metra rastojanja.

 Najviše stolica (250) biće postavljeno na Youth stage-u, a po 50 će biti raspoređeno na Jazz for kids bini, Welcome, Kristina i Movie binama.

            Direktor Nišvila Ivan Blagojević izjavio je da je namera bila da ispoštuju entuzijazam najmlađih umetnika  koji su se mesecima radovali nastupu na Nišvilu, kao i da nišlije osete delić optimizma i atmosfere Nišvilla koja im je uskraćena ove godine zbog pandemije.

            Od 17. do 20. septembra biće organizovano 32 koncerta, 4 pozorišne predstave  i prikazano 69 muzičkih filmova.

 Na otvaranju 17. Septembra biće uručena nagrada za životno delo proslavljenom džez pijanisti kompozotoru i pedagogu Miši Krstiću.

Ove godine iz opravdanih razloga neće biti volontera na Nišvilu.

Direktor Nišvilla napominje  da je ONLINE Nišville  od 13. do 16. Avgusta na Letnjoj pozornici putem live streaminga ispratilo nekoliko desetina hiljada  gledalaca koji su mogli videti: 18 koncerata, 4 pozorišne predstave, 35 filmova, street art performans i izložbe slika i stripa.

Foto: Zoran Ćirić

Oleg Kirejev & Vasil Hadžimanov Quartet – Nisville online

27. Festival evropskog filma Palić u novom terminu od 12. do 18. septembra

Ovogodišnje, dvadeset sedmo izdanje Festivala evropskog filma Palić, biće održano u novom terminu od 12. do 18. septembra 2020. godine, u skladu sa merama Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19 o organizaciji događaja u kulturi. Festivalski program održavaće se na Paliću i u Subotici. 

Da podsetimo, na otvaranju će nagradu „Aleksandar Lifka” u kategoriji domaćih stvaralaca primiti legendarna glumica Mirjana Karanović, koja je tokom prethodne četiri decenije ostvarila niz antologijskih uloga i osvojila veliki broj priznanja za svoj rad.

Festival evropskog filma Palić održava se u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica. Na 27. festivalskom izdanju međunarodni žiri Festivala dodeliće Zlatni toranj za najbolji film i Palićki toranj za najbolju režiju. Žiri kritike dodeliće nagradu za najbolji film iz selekcije „Paralele i sudari”, a biće dodeljena i Gorki list nagrada na osnovu glasova publike. Takođe, i FIPRESCi žiri dodeljuje nagradu za najbolji film.

U narednim danima na konferenciji za novinare biće objavljene i informacije o filmovima u svim selekcijama i pratećim programima festivala.

МЕЂУНАРОДНА КЊИЖЕВНА КОЛОНИЈА

СКД–КРУПАРА 2020.

 

Време: 25–29. август 2020.

Место: Бачко Душаново

Учесници: Зденка Валент Белић, Јоан Баба, Иштван Беседеш, Васа Павковић

Уредници и модератори: Ђорђе Кубурић и Дејан Симоновић

Организација: Српско књижевно друштво и комплекс Крупара

Финансијска подршка: Министарство културе и информисања Републике Србије

 

Међународна књижевна колонија Српско књижевно друштво – Крупара почива на плодотворном партнерству јед­ног репрезентативног удружења у култури и угледног комплек­са Крупара, чији је власник уважени хирург-гинеколог др Лука Анђелић, интелектуалац и мецена.

У ресторану Крупара се од фебруара 2008. године одр­жава веома успешна књижевна трибина коју уређује и води књи­жевник Ђорђе Кубурић, уз учешће више од стотину знаменитих савремених књижевника.

Колонију је финансијски подржало Министарство кул­туре и информисања Републике Србије.

 

Србија – колоплет култура

Нећемо ништа ново рећи када кажемо да је Србија, а по­себно Војводина, колоплет култура које се узајамно прожимају и подстичу.

То је културно богатство које негујемо.

Управо зато ове године Међународна књижевна колонија СКД–Крупара има интеркултурни карактер, уз учешће књижев­ника који стварају, и на српском језику и на језицима национал­них мањина.

Сваки учесник се представља осталим учесницима на начин који сам изабере и одговара на њихова питања, уз зајед­ничко завршно књижевно вече.

 

УЧЕСНИЦИ

 

Зденка Валент Белић (1975) песни­киња, есејисткиња, преводитељка и уредница књижевног часописа Nový život.

Објавила је двојезичну збирку поезије Етеризација ван конТЕКСТа (Spolok slovenských spisovateľov, Графомарке­тинг, 2018), збирку на српском језику Апокрифи по Лилит (Бранково коло, 2020), која је објављена и на словачком језику Apokyfy podľa Lilit (Spolok slovenských spisovateľov, 2020), књигу разговора Имигранти у Вавилонској кули (Завод за кул­туру Војводине, 2017), такође и на словачком језику: Imigranti v Babylovnskej veži (Slovenské vydavateľské centrum, 2018), књигу за децу Pamätník rodiny Perlenschlipovej (2019) и збирку есеја Zvuk Eurydikiných krokov (2019).

Приредила је и превела четрдесетак књига са словачког, чешког и српског језика, међу којима су и књижевни класици Рудолф Слобода, Антон Балаж, Душан Митана, Душан Душек, Моника Компањикова, Станислав Ракус, Душан Шимко и др.

Добитница је бројних награда за превод и поезију и чланица више књижевних удружења.

 

Јоан Баба, (Селеуш, 25. 11. 1951. године, A.П. Војводина, Србија). Пес­ник, новинар и публициста, лексико­граф, историчар књижевности и пре­водилац. Објавио је 47 књига поезије, из области историје књижевности и лексикографије, монографија, антоло­гија као и 15 препева и превода у раз­ним књигама са српског на румунски и обратно. Године 2019. председник Румуније доделио му је одликовање „Заслуге за културу”.

У периодици и књигама објавио је око 900 библиографских јединица прево­да. Учествовао је на бројним међународним скуповима и симпо­зијумима посвећеним историји књижевности, политичкој фило­зофији и социологији културе.

Члан је Савеза писаца Румуније, Друштва Књижевника Војво­дине, Светског парадоксистичког покрета (САД), „Круга Луми­на – Хонорис кауса” (Панчево), Друштва подунавских писаца (Румунија) и један је од оснивача ДНК – Друштва новосадских књижевника. Живи у Новом Саду.

 

Иштван Беседеш, (Beszédes István, 1961), песник, преводилац, уредник, оснивач и главни уредник издавачке куће и онлајн часописа zEtna – magazin pod vulkanom (на адреси www.zetna. org).

Објавио песничке збирке: Kívánja-e a pirosat? (Нови Сад, 1988); Égviziséta, déli tükör (Сента, 1997); Messziről Andromeda (Сента, 2006); Magritte-sziget (Сента, 2013); Beszédes István legszebb versei (Иза­бране песме, (Екеч, Словачка, 2014); Kokon (Кокон, на мађар­ском и српском, Сомбор , 2016); Vagy lenolaj (Или ланено уље, Сента, 2019) ; књигу кратке прозе Napkitörés (Сентa, 2008); дра­ме у стиховима за децу Rozsdaszín (Сентa, 2006); књиге Ritmus trombita meg vokál nélkül, антологија новије српске прозе (онлајн издањe, http://www.zetna.org/zek/folyoiratok/17/orb3.html, Сента, 2000); Citadella.doc – три прозе за четири руке (Сента, 2003); Потрага за улицом дивљих кестенова Бошка Крстића (Суботи­ца, 2007); песничку збирку Ота Хорвата Путујући у Олмо (Сен­та, 2010), Легенда о чуварима азура Бошка Крстића.

Добитник је признања за књижевност Sinko Ervin (1988, Нови Сад), Üzenet (1994, Суботица) књижевне награде „Атила Јожеф“ (2012, Будимпешта), Јанош Херцег (2016, Сомбор) и „Hid“ (2018, Нови Сад).

Живи у Сенти.

 

Васа Павковић рођен је у Панчеву 1953. године.

Пише поезију, прозу, књижевну кри­тику и есејистику.

Објавио је десет књига поезије, десет књига прича, три романа шест књига критика и есеја, три књиге антологија и две књиге о стрипу.

Приредио је тридесетак књига из наше националне баштине. Са Биљаном Пиргић је приредио зборник о Бранку Пиргићу.

Уређивао је Књижевну реч, Књижев­ност, Свеске, Бестселер, а покретач је и уредник уметничког часописа Квартал.

Добитник је награде „Милан Богдановић“ за књижевну критику.

За поезију је добио Бранкову награду (1982), Награду „Милан Ракић“ (1985), а за прозу Награду „Карољ Сирмаи“ (2004).

За свој рад на унапређењу места стрипа у српској култури добит­ник је Награде за животно дело „Никола Кокан Митровић“ на балканској смотри стрипа у Лесковцу (2017).

До фебруара 2018. радио је у Институту за српски језик у Бео­граду, где је био један од уредника Речника САНУ.

Као један од учесника у раду на Речнику српскога језика добит­ник је Награде „Павле Ивић“ за најбоље лингвистичко дело (2006).

Добитник је награде „Кочићево перо“ за 2016. годину.

Sinoć na Nišvilu 2020 ONLINE

Moba, Hashima, Nada Pavlović i EJO

Uz kišu koja je padala tokom većeg dela programa, sinoć je (subota 15. avgust) na Letnjoj pozornici u u Tvrđavi – bez prisustva publike – održano treće veče Nišville 2020 ONLINE festivala.

Program je otvorio niški sastav „Moba“  predstavivši premijerno u Srbiji program (koji su početkom sedmice uz pozive na bis izveli na Bansko džez festivalu u Bugarskoj)  – hommage slavnom džez pijanisti Bilu Evansu.

  Grupa „Hashima“  je takođe imala svojevrsnu premijeru jer su osim dela novog materijala, predstavili i novu članicu (klavijature i vokal) koja je dodatno unapredila zvučne slike ovog sastava koji svoj izraz bazira na džezu ali uspešno izbegava sve stilske klasifikacije.

Diva srpskog džeza Nada Pavlović nastupila u pratnji svog kvinteta koji čine tri ili četiri generacije nekih od najboljih  muzičara domaće scene, a Nada je još jednom pokazala da poznati (ali i neki ređe izvođeni) standardi u izvođenju nje i njenog sastava  uvek deluju novo i sveže.

Program je zatvorio „Ethno jazz orchestra – EJO“  programom koji čine obrade tradicionalnih pesama Balkana i autorska muzika inspirisana fusion jazzom i afričkom muzikom.

Večeras na Nišvilu

Poslednje festivalske večeri  (nedelja, 16. avgust) nastupiće grupa Majdan,  Kralj Čačka, Kvintet Olege Kirejeva i Vasila Hadžimanova i Midnight Jazzdance Trio.

Program Nišville ONLINE festival  se od 20:00 može direktno (i besplatno) pratiti putem linka:  http://nisville.com/live-stream/   

Ni kiša neće rasterati publiku Nišvila

Direktor Nišvila Ivan Blagojević izjavio je da ni kiša narednih dana neće rasterati publiku Nišvila aludirajući na aktuelnu zabranu okupljanja više od 10 ljudi – jer kamermana i izvođača ima upravo toliko.

Inače, toko poslednja dva festivalska dana večeras (subota 15. avgust) će nastupiti sastavi: Moba, Hashima, Nada Pavlović bend i Ethno Jazz Orchestra, a sutra (nedelja, 16. Avgust): Majdan, Kralj Čačka, Oleg Kireyev & Vasil Hadžimanov Quartet i Midnight Jaszzdance Trio.

Program se održava od 20:00 do 00:00 na Letnjoj pozornici u Tvrđavi a može se pratiti putem linka:  http://nisville.com/live-stream/

 Nisville 2020 ONLINE – program za nedelju 16. avgust