Kulturna dešavanja

Ples do nove zore  

Teorijsko-umetničko istraživanje

Marijana Cvetković, Mirjana Dragosavljević, Bojan Đorđev, Siniša Ilić i Igor Koruga

Nakon prve prezentacije održane u okviru Kondenz festivala 29. oktobra 2021. godine u Ostavinskoj galeriji, projekat Ples do nove zore biće predstavljen u svom konačnom formatu 15. januara 2022. godine u 18 časova u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

Rad se prikazuje u okviru programa JAVNOST I PROSTOR Centra za kulturnu dekontaminaciju.

Ovo istraživanje i umetnički odgovori na brojna pitanja koja su se generisala tokom kolektivnog rada i otkrivanja istorijskih primera plesa kao otpora započeto je još 2020. godine.

Istraživanje je pokrenuto nerazrešenim pitanjima o tome šta danas spada u našu, lokalnu istoriju plesa i kako su određene figure prisutne u istoriji (i istoriografiji) predstavljene u savremenom diskursu: da li kao pokretači angažovanog delovanja kroz ples, koreografiju, kulturno-politički angažman, ili kao figure iz senke koje samo povremeno izvlačimo da bismo njima ukrasili svoju pasivnost i mirenje sa opresijom. Da bismo otkrili ove mehanizme, usmerili smo istraživanje na period pred, za vreme i nakon Drugog svetskog rata kada su životi ljudi, pa tako i umetnika, u društvenim i političkim krizama dovođeni na samu ivicu izbora između dobra i zla. Baš kao što to traži i naše vreme, i ličnosti (i njihova dela) koje evociramo kroz Ples do nove zore morali su da izaberu stranu na kojoj će svoju umetnost podeliti sa zajednicom.

Kolektivno istraživanje prati istorijske trenutke i ličnosti značajne za borbu protiv buržoaske ideje umetnosti, sa posebnim fokusom na ples i izvođačke umetnosti. Ulogu i poziciju plesa razumemo kao metaforu društva koje se neprekidno kreće između oblikovanja pojedinca i uređenog kolektiva tj. društva kao celine, proizvodeći kritičko mišljenje koje se očitava i u politikama tela (individiualnog ili kolektivnog). 


U Centru za kulturnu dekontaminaciju predstavićemo zajednički rad pet autora koji se kreću između različitih medija kreirajući celinu čiji se elementi uklapaju u performativnu instalaciju, izvedbu, peformans, izložbu, video i štampani materijal. Ostvarenim dijalogom proizveden je govor o umetnosti kao emancipatorskoj praksi koja, zbog toga, mora biti dostupna svima.

Kroz probu seniorskog hora čiji nastup koreografski oblikuje Dušan Murić, Marijana Cvetković nudi uveličavajuću sliku dela Luja Daviča, predratnog koreografa i antifašiste, autora koreografija ilegalnih nastupa radničkih horova u predratnom Beogradu. Ovaj njegov angažovani umetnički rad je, nakon herojske smrti tokom Drugog svetskog rata, izbrisan iz sećanja i plesne scene i šire javnosti iako njegovo ime nosi prva i jedina beogradska baletska srednja škola.

Mirjana Dragosavljević u svom istraživanju „Ples, publika, pejzaž“ koristi različite medije (crtež, vez, linorez, strip) za kretanje kroz istoriju plesa i socijalističke revolucije. Ove dve teme se susreću u trenutku kada Marta Paulin Brina izvodi plesni solo za partizanske borce Rapske brigade 1943. godine, ovekovečen na fotografiji Jože Peteka koja je postala ikonična kada govorimo ne samo o partizanskoj koreografiji već uopšteno o modernom plesu u Jugoslaviji. Istraživanje kuliminira u stripu u kojem su, pored Brine, glavni junaci Maga Magazinović, Lujo Davičo i ponajviše Žorž Skrigin, baletski umetnik koji je fotografisao ljude i predele Drugog svetskog rata nudeći nam na uvid dokumentaciju ratne koreografije i scenografije. 

 Istraživanje Bojana Đorđeva kreće se u pravcu proučavanja odnosa i trenja termina “narod/no”, “folklorno” i “avangardno” na primerima komunističke umetnosti sredine dvadesetog veka i to američkih angažovanih folk pesama, njujorških levičarskih koreografkinja i partizanske i revolucionarne umetnosti Jugoslavije, naročito partizanske poezije. Upravo je Narodno oslobodilačka borba potencijalno mesto ukrštanja ovih termina, odnosno umetnost koja nastaje kao integralni deo antifašističke borbe. Istraživanje rezultira performativnim vođenjem kroz teze o srodnosti i sukobljenosti ovih termina i izvedbom četiri pesme: „Preko smrti stupamo u slobodu“ Karela Destovnika Kajuha, Remboove (Arthur Rimbaud) „Spavač u dolini“ (1870) i njene partizanske verzija sa Sutjeske – „Spavača“ (1943) Radonje Vešovića i američke „Beloved Comrade“ (1944) Luisa Alana (Lewis Allan) koje izvode Bojana Stojković i Nikola Voštinić. 

Umetničko istraživanje Siniše Ilića oslanja se na interpretacije istorijskog mozaika postavljenog 1969. godine u foajeu Kulturnog centra u Novom Pazaru, kroz studije, objekte, video, print na tekstilu ili intervencije u zatvorenom ili otvorenom prostoru. Ovo istraživanje je takođe deo Ilićeve izložbe Dom kulture, u okviru koje se realizuje predstavljanje projekta.  Bilo kao likovni rad ili intervencija u prostoru reč je o prevodu promišljanje dramaturgije slike koju gradi inicijalni mozaik. Autor originalnog mozaika Miloš Gvozdenović kroz narativne figurativne celine panoramski prikazuje društvo – koje može da se razume kao društvo blagostanja i socijalne zaštite – welfare društvo. Takva projekcija društva je ono čime se istraživanje bavi u kontekstu savremenog trenutka i njegovih društvenih koreografija, praksi, trenja. Ritam, prikaz i narativ su koreografisani i kompoziciono uravnoteženi – kreću se od etnografskih prikaza običaja, borbe, urbanizacije i modernizacije, industrijske – tekstilne prozivodnje, sporta, kulminirajući u sceni plesa – kulture. Iako se rad i istraživanje i čitanje ove slike, friza izvednog u komadima kamena, oslanja na promišljanje politike i ideologije vremena u kojem je nastala i prizme kroz koju danas gledamo, ono što njenu kompoziciju čini posebnom je akcenat na ono telesno, ritulano, čulno, strasno i neuhvatljivo, što izmiče analitičkom pogledu. 

Igor Koruga svoje istraživanje fokusira na ​umetničko-pedagoške prakse utemeljivača modernog plesa Mage Magazinović i Luja Daviča tokom perioda 1930-1945. godine u Srbiji. Ispitujući njihov rad uvođenja modernog/ekspresivnog plesa (Ausdrucktanz) svojih učitenja Meri Vigman, Isidore Dankan, Rudolfa Labana, u našu lokalnu scenu, istraživanje ujedno propituje i društveno-kulturološku i političku pozicioniranost Magazinović i Daviča između desnih, nacionalističkih, fašističkih i levih, komunističkih ideologija tog vremena; Odnosno, u pogledu plesa, između tzv. apstraktnog, modernog, koncertnog, buržoarskog plesa, i, radničkog, partizanskog, narodno-oslobodilačkog, revolucionarnog plesa. Komparativnom analizom teorijskih diskursa i arhivske građe o političkim pozicijama modernog plesa u kontekstima Nemačke, Amerike, i Srbije, istraživanje propituje iz današnje perspektive nekoliko tema: mehanizme uspostavljanja i transgeneracijskog održavanja diskursa o modernoj/savremenoj plesnoj umetnosti kao tehnološkog oruđa za oblikovanje društvenog tela koji su se do danas ustoličili unutar dominantnih lokalnih politika državnih institucija kulture; mehanizme kanonizacije i institucionalizacije u okviru sveta (plesne) umetnosti – šta sve određujemo kao (plesnu) umetnost, ko sve ima pravo na (plesnu) umetnost, kao i gde završavaju skrajnutosti u lokalnoj plesnoj/umetničkoj genealogiji; pitanje revolucionarnog atentata kao oblika umetničke prakse i kulturno-političkog otpora dominantnim ideološkim matricama. Umetničko istraživanje će se uobličiti kroz dramatizaciju pojmova i informacija iz života i rada Daviča i Magazinović u kratkom formatu TikTok videa, kao aktuelnog oblika digitalne i onlajn distribucije znanja. 

Ples do nove zore se kao istraživačko performativni projekat izvodi u postavci izložbe Dom kulture Siniše Ilića, koja je deo veće izložbene celine CZKD pod nazivom Javnost i prostor

Projekat je deo je programa Creative Crossroads u okviru projekta Life Long Burning, a podržan je od strane mreže Nomad Dance Academy, Kik Melone and Antisezona iz Zagreba i Lokomotive Centa za nove inicijative u umetnosti i kulturi iz Skoplja.

Finansijska podrška: Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Produkcija: Stanica Servis za savremeni ples

Partneri:
Centar za kulturnu dekontaminaciju

Kulturni centar Magacin

Saradnici:

izvedba: Bojana Stojković i Nikola Voštinić

vokalne konsultacije: Marija Balubdžić

Stručni saradnik u izradi linoreza: Jovan Jović

Koreografija: Dušan Murić

Članovi hora: Jelica Dedović, Zlata Nikles, Jelena Slepčević, Smilja Todorović, Milutin Veličković, Saška Vranković

Emitovane prve epizode nove sezone serije Složna braća-The Next Đeneration

                     Premijera muzičkih obrada čuvene pesme „U kafani složna braća“

U utorak 4. januara održana je televizijska premijera dugo očekivane druge sezone kultne serije Složna braća-The Next Đeneration. Imali smo prilike da se upoznamo sa novim junacima, novom generacijom posetilaca čuvene kafane koja je bila stožer onog posleratnog, nepodeljenog dela teritorije. Novi gosti kafane, pomalo po uzoru na one stare i dalje pokušavaju da se obogate sitnim mahinacijama, grandioznim planovima i kalkulacijama, poput trke za posedovanjem najnovije 7G Plus tehnologije, klađenjem na nameštene utakmice ili pak lažiranjem sopstvene smrti radi naplate osiguranja.

Na kraju prve epizode imali smo priliku da premijerno vidimo prvi od 12 pobedničkih bendova koji su u svom originalnom aranžmanu obradili čuvenu muzičku numeru serije Složna braća. U predstojećim danima, po emitovanju svake naredne epizode, moći ćemo da dobro poznatu pesmu  čujemo u drugačijem muzičkom stilu i aranžmanu, izvedenu od strane drugog benda. Dvanaest različitih obrada postaće 12 odjavnih špica, od kojih je prvu i premijernu izveo Majka Mara bend, a na kraju druge, popularnu muzičku temu na svoj način odsvirali su i otpevali Planet Caravan.

Dan nakon prikazivanja svake nove epizode koja će istovremeno premijerno predstaviti i novi bend, gledaoci će njihov spot moći da vide i na Youtube kanalu – ETM produkcija, kao i na Facebook i Instagram profilima: Složna braća – Next Đeneration, slozna.braca.official i ETM produkcija.

Među pobedničkim bendovima nalaze se Posada Babyroad studija, Marija Ugrica Trio, Planet Caravan, Majka Mara, Miloš Milovanović, Infinity quintet, Nade iz kade, Čvrge, T.U.N.A. , Hot Mess i Nervozni Mile Paštar, Drink or Die i Orkestar Ace Sofronijevića.

Nove sezona Serije Složna Braća The Next Đeneration počela je sa emitovanjem 4. januara na Superstar kanalu i prikazivaće se radnim danima od ponedeljka do četvrtka od 21h, a od 8. januara na Prvoj Tv, svake subote i nedelje od 20 časova.

Počinje emitovanje serije Složna Braća – The Nekst Đeneration

U utorak, 4. januara, na kanalu Superstar u 21h počinje emitovanje nove sezone čuvene humorističke serije „Složna Braća-The Next Đeneration“, snimljene u produkciji kompanije Telekom Srbija i ETM Produkcije.

Druga sezona serije nam posle 26 godina donosi 12 novih epizoda koje se nadovezuju na kultnu satiričnu seriju iz devedesetih, sa novim ali i starim likovima čije ćemo međusobne odnose i  raznolike i ponekad groteskne situacije gledati svakog dana od ponedeljka do četvrtka na Superstar kanalu. Samo četiri dana kasnije, od 8. januara, bićemo u prilici da karakterističan humor pripadnika bivših republika nekadašnje zajedničke države gledamo na Prvoj TV i to subotom i nedeljom od 20 časova.

„Izuzetno sam uzbuđen jer znam da je početak emitovanja serije Složna Braća-The Next Đeneration jedna nova avantura, a ja pre svake nove avanture imam neku vrstu treme. Međutim, duboko sam uveren da će publika primiti nove junake na isti onaj način na koji je primila i stare, jer i jedni i drugi nose istu vrstu šarma, a nadam se da će se ova nova sezona serije koja sutra počinje, gledati sa istim entuzijazmom i za 30 godina, baš kao što se sa tim istim entuzijazmom gledao i onaj serijal koji smo snimili pre skoro četvrtine veka“, izjavio je autor serije, scenarista Dr Nele Karajlić.

Novu sezonu serije “Složna Braća – The next Đeneration“ čini impozantna glumačka ekipa iz čitavog regiona, predvođena Natašom Ninković, Markom Gverom, Andrijom Kuzmanovićem, Nikolom Pejakovićem, Radoslavom Milenkovićem, Ljubišom Savanovićem, Milanom Kovačevićem, Amarom Ćorovićem, Majom Čampar, Sergejem Trifunovićem, Zoranom Cvijanovićem, Nenadom Okanovićem, Darkom Ostojićem, Mimom Karadžićem i drugima. Kreator i scenarista serije i ovaj put je Dr Nele Karajlić uz Srđana Jankovića, a režiju potpisuje Milorad Milinković.

Održana bioskopska premijera nove sezone kultne serije    „Složna braća – The Next Đeneration“

U ponedeljak, 27. decembra, u Kombank dvorani, uz prisustvo glumačke i autorske ekipe i brojnih zvanica, održana je svečana bioskopska premijera dugo očekivane nove sezone kultne humorističke serije Složna braća-The Next Đeneration.  

Druga sezona popularne televizijske serije, realizovane u zajedničkoj produkciji kompanije Telekom Srbija i ETM Produkcije, donosi nam 12 novih epizoda, čije će premijerno televizijsko prikazivanje početi 4. januara na televiziji Superstar, u 21 čas i emitovaće se svake večeri od ponedeljka do četvrtka, dok će se u repriznom terminu od 8. januara u 20 časova prikazivati na Prvoj TV svake subote i nedelje.

Iako su se u odnosu na prvu sezonu serije iz 95. godine, koja je pratila posleratna dešavanja na teritoriji „ničije zemlje“, prilike i okolnosti bitno izmenile, ova nova sezona, sa svojim novim ali i starim likovima, pokazuje nam da je priroda univerzalnosti međuljudskih odnosa, kao i karakterističan humor naroda i pojedinaca sa prostora bivše Jugoslavije, jedna neprolazna i nepromenljiva kategorija.

Novu sezonu serije “Složna Braća – The next Đeneration“ čini impozantna glumačka ekipa iz čitavog regiona, predvođena Natašom Ninković, Markom Gverom, Andrijom Kuzmanovićem, Nikolom Pejakovićem, Radoslavom Milenkovićem, Ljubišom Savanovićem, Milanom Kovačevićem, Amarom Ćorovićem, Majom Čampar, Sergejem Trifunovićem, Zoranom Cvijanovićem, Nenadom Okanovićem, Darkom Ostojićem, Mimom Karadžićem i drugima. Kreator i scenarista serije i ovaj put je Dr Nele Karajlić uz Srđana Jankovića, a režiju potpisuje Milorad Milinković.

„Drago nam je što smo deo kultne serije koja je obeležila devedesete godine, a čije se replike i danas koriste. Sigurni smo da će nastavak biti na nivou stare serije „Složna braća“, ako ne i bolji,  kao i da će garantovano odlična zabava dodatno obogatiti izuzetnu ponudu kvalitetnog filmskog i serijskog sadržaja našeg Superstar kanala, koju su prepoznali brojni televizijski gledaoci“, izjavio je Vladimir Lučić, generalni direktor Telekoma Srbija.

Jedan od izvršnih producenata ETM Produkcije, glumac, Nenad Okanović, naglasio je da ga posebno raduje okolnost da je bio u prilici da producira novu sezonu serije uz čije je kultne replike i sam odrastao. Ono što izdvaja kao najvažniji adut serije jeste ideja o relaksaciji odnosa među državama i ljudima na Balkanu i činjenica da treba da se okanemo nepotrebnih podela.

Scenarista Nenad Janković, poznatiji kao dr Nele Karajlić, napomenuo je da je bilo izrazito zanimljivo snimati Složnu braću i raditi sa takvim majstorima glume poput Andrije, Nataše, Ljube i svih drugih, i da je divno bilo sarađivati sa režiserom Miloradom Milinkovićem koji je jedan od onih reditelja koji razumeju humor. „Ako se publika bude barem upola smejala onome čemu smo se mi smejali tokom snimanja, naša misija će biti uspešna“,  istakao je Janković.

„Karavan srpskog filma“ putuje po gradovima Srbije

U skladu sa planiranim rasporedom, krenuo je „Karavan srpskog filma”, u okviru kojeg se prikazuje devet aktuelnih srpskih filmova, i to u u osam gradova: Kniću, Kanjiži, Prijepolju, Ivanjici, Brusu, Blacu, Sečnju, i Aleksandrovcu. Svakog vikenda  u odabranim gradovima na repertoaru su domaći filmovi „Pucnji u Marseju”, „Lihvar”, „Nečista krv – Greh predaka”, „Otac”, „Jedini izlaz”, „ “Toma”, „Oaza”, „Vikend s ćaletom” i „Južni vetar 2 – Ubrzanje”.

Posećenost projekcija i zainteresovanost publike je velika, o čemu govori brojka od više od 3000 gledalaca u 6 mesta u Srbiji.

Karavan srpskog filma nastao je u organizaciji FIlmskog centra Srbije sa idejom da budu prikazani domaći filmovi koji su trenutno aktuelni, ili su u prethodne dve godine ušli u distribuciju ali zbog epidemioloških mera, gledaoci širom Srbije nisu imali priliku da ih pogledaju u bioskopu. U fokusu su gradovi koji nemaju bioskopsku opremu za prikazivanje filmova, pa tako ni bioskopski repertoar. Ideja Filmskog centra Srbije je da iznajmi najbolju bioskopsku opremu i omogući publici iz ovih gradova da pogleda domaće aktuelne filmove u bioskopu. Cena ulaznice iznosi 200 dinara za sve filmove.

Intrigantni pisac Stevan Daničić predstavlja novu knjigu “alba” na Sajmu knjiga

Na ovogodišnjem Sajmu knjiga, Stevan Daničić, dvadesetšestogodišnji autor romana iz Beograda, premijerno će predstaviti novu knjigu – zbirku poezije “alba”.

Miljenih mladih, kao predstavnik nove generacije urbanih pisaca, Stevan već dugo izaziva poesebno interesovanje javnosti, kako zbog pisanja, tako zbog svog originalnog i upečatljivog stila.

“Romantične pesme koje unutar knjige obrazuju reku preko koje autor prelazi, napisane su na oštar, iskren i neuobičajen način, ostavljajući čitaoce pod utiskom da grle kaktus na izlasku sunca”, kaže Stevan.

Zainteresovani za njegove knjige ili druženje sa Stevanom, moći će da ga upoznaju tokom trajanja Sajma knjiga, od 17. do 26. decembra, gde će svakodnevno biti u Hali 2.

Ovoj knjizi prethodila je i prva knjiga poezije “Pege na dnu reke”.  Kontroverzni i jedinstveni stil mladog pisca masovno privlači ne samo našu publiku, već i čitaoce širom regiona, i ostatka sveta pa je tako red ispred njegovog štanda nepregledan i odiše pozitivnom euforijom. Idealna atmosfera pred praznike!

*Više o Stevanu i njegovom radu*

Jedan od najtraženijih domaćih mladih autora na poslednje održanom Sajmu knjiga, neguje buntovnički stil pomešan sa realnim i kompleksnim odnosima mladih ljudi, često ljubavnim, ma koliko ih situacije dovode do bizarnosti. 

Unutrašnja borba likova uvek je prisutna, koliko i težnja da se svaki lik, kroz svaku situaciju dokaže kao “(Po)bednik– što je i naziv njegovog prvog romana. 

Pitak stil pisanja bazira na izražavanju likova kroz prvo lice, stvarajući tako efekat potpunog saživljavanja čitaoca sa autorom. Na društvenim mrežama posebno je popularan zbog svojih citata koje na Instagramu prati preko 85.000 pratilaca.

Njegovi   najpoznatiji   romani   su „Nekoliko susreta“,  „Lju*avna pisma“, “Zombi” i “Neću više da ti plaćam psihijatra”. Stevan sebe smatra antagonistom svojih romana, služeći se alijasom Istetovirana Nakaza i ocenjujući sopstvena dela kao „sramotu za književnost”.

Citate i više informacija možete potražiti na instagram stranici 

https://instagram.com/stevandanicic?utm_medium=copy_link

Mirjana Đorđević Taler (Thaler) i Ulrih Rajterer (Ulrich Reiterer) u decembarskom fokusu online platforme  „Na drugi pogled // Auf den zweiten Blick // At Second Glance”

Online platforma „Na drugi pogled // Auf den zweiten Blick // At Second Glance” na kojoj je izloženo po 10 radova vizuelnih umetnika i umetnica iz Srbije i iz Austrije, u decembru predstavlja video radove „Emigrirane/Imigrirane reči” Mirjane Đorđević-Thaler (Taler) iz Srbije i “BGTX” austrijskog autora Ulriha Rajterera (Ulrich Reiterer).

Video rad “Emigrirane/Imigrirane reči” u trajanju od 30 minuta, predstavlja ličnu refleksiju na dugo istraživanje o kontaktu dva jezika, nemačkog i srpskog. U pitanju je animacija reči/rečnika germanizama, slavizama i srbizama. Polazište za ovaj video rad bila je knjiga iz 1937. godine „Nemački uticaji u našem jeziku”, uglednog evropskog germaniste Miloša Trivunca (1876-1944), doktora filologije i jednog od osnivača katedre za nemački jezik i književnost Beogradskog univerziteta.

Ovaj rad je moguće pogledati na online platformi na linku: https://www.secondglance.rs/sr/gledista/mirart-mirjana-djordjevic-thaler/303

Video rad „BGTX“ daje pogled na realnost transformisanu digitalizacijom. Radna okruženja se menjaju velikom brzinom upotrebom tehnologija kao što su big data ili mašinsko učenje. Nakon protesta taksista u Beogradu protiv uticaja „prevoznika na dugme” i njihove perspektive grada, generisani fiktivni lik nas sprovodi kroz grad imaginarnim putevima, komentarišući glavnu temu. “Impresionirala me je blokada taksista na Slaviji i prekid saobraćaja, tako da su ulice transormisane u prazne prostore kojima se može hodati slobodno. Potom sam pratio par taksista koji su mi govorili svoja mišljenja o gradu i o tome na koji način su njihovi poslovi ugroženi digitalnom ekonomijom”, pojasnio je genezu svog rada Ulrih Rajterer.

Ovaj rad moguće je pogledati na: https://www.secondglance.rs/sr/gledista/ulrich-reiterer/360

Dela ovo dvoje umetnika prethodno su izabrana na konkursu za radove koji ukazuju na načine na koje evropska društva posmatraju sebe i „druge”, kao i one koji referišu i prevazilaze klišee i predrasude koje Austrijanci i Srbi imaju jedni o drugima uprkos – ili upravo usled – bliskih istorijskih odnosa i isprepletenih istorija migracija. Pokretanjem onlajn platforme obeležava se 20 godina od osnivanja Austrijskog kulturnog foruma Beograd i 185 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Austrije i Srbije. 

MIRArt — Mirjana Đorđević-Taler rođena je u Beogradu 1967. godine. Njene instalacije odlikuje sublimirana minimalna estetika, koja je rezultat posvećenog konceptualnog pristupa, kroz kontekstualni, prostorni, materijalni i medijski artikulisani tretman teme. Od 1989. godine izlagala je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu i primala nagrade. Devedesetih je imala brojne izložbe u galeriji SKC u Beogradu, po kojima je poznata. Od 2005. godine živi u Beču, gde je izlagala u brojnim institucijama.

Umetnik, filmski autor i dokumentarista Ulrih A. Rajterer živi u Gracu i Beču. U svojim poludokumentarnim filmovima bavi se aspektima transformativnih procesa u gradovima. Sa fokusom na arhitekturu i njene aspekte, deluje u sferama interesovanja kao što su ekonomija deljenja i njeni uticaji na društvo.

Nova onlajn platforma Austrijskog kulturnog foruma nastala je imajući u vidu trenutne neizvesne okolnosti, ali i mogućnosti koje se otvaraju sa novim vidovima umetničkog stvaranja i komunikacije. Zamišljena je kao izlagački prostor za tematski i kurirani umetnički sadržaj koji u inicijalnoj fazi čine radovi po 10 vizuelnih umetnika/umetnica iz Srbije i iz Austrije, pristiglih na konkurs koji je ovom prilikom raspisan i realizovan.

Соња Миловановић

СТИЛ КАО СВЕТ ДЕЛА

Народна библиотека ”Стефан Првовенчани”,

Едиција Повеља, Библиотека Посед поетике, Краљево, 2020.

Српско књижевно друштво

Француска 7, Београд

Четвртак, 16. децембар у 19 сати

Учествују:

Ана Гвозденовић

Александар Милановић

Јована Милованчевић

и ауторка

Води: Дејан Симоновић

Трибина се одржава у организацији Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ из Краљева и Српског књижевног друштва, Београд.

Otvoreno 5. Balkansko Arhitektonsko Bijenale u Bioskopu Balkan

Peto Balkansko Arhitektonsko Bijenale, koje se održava u periodu od 8. do 16. decembra 2021. godine u Bioskopu Balkan (Braće Jugovića 16), svečano je otvoreno u sredu 8. decembra. Na Bijenalu je ove godine izloženo preko 350 radova autora iz cele Balkanske regije.

Vanja Stojković iz Fondacije Saša Marčeta, na otvaranju manifestacije je rekla: „I ove godine imamo mogućnost da ugostimo i podržimo Balkansko Arhitektonsko Bijenale, manifestaciju koja okuplja istaknute autore iz urbanizma, arhitekture, dizajna i srodnih oblasti, te u velikoj meri gaji iste vrednosti kao i Fondacija Saša Marčeta, koja od 2017. podržava i afirmiše različite umetničke projekte koji se ostvaruju u ovom svečanom istorijskom zdanju“. Vanja Stojković se u ime Fondacije zahvalila upravnom odboru BAB-a, a posebno Nebojši Glišiću, Draganu Markoviću i Marku Stojanoviću, na još jednoj uspešnoj saradnji i realizaciji 5. BAB-a.

Marko Stojčić, glavni gradski urbanista grada Beograda, otvorio je BAB rečima: „Ovo je možda i najvažniji događaj, kada pričamo o arhitekturi i urbanizmu. Sigurno u Srbiji, a možda je i jedan od najznačajnijih balkanskih događaja. Broj radova na Bijenalu se povećava, ali je i kvalitet sve bolji. Duboko verujem da ova naša regija, koja je u decenijama iza nas bila zapostavljana, upravo sada  ima priliku da pokaže kakav arhitektonski potencijal može da se rodi ovde. Verujem da će se u narednih pet godina najveći broj arhitektonski vrednih ostvarenja desiti upravo u zemljama Balkana“.

Marko Stojanović, direktor Balkanskog Arhitektonskog Bijenala, povodom početka ovogodišnjeg izdanja se zahvalio govornicima, učesnicima i saradnicima ove manifestacije, i rekao: „Podrška grada je nezaobilazna i nadam se da ćemo i dalje sarađivati. Goste pozivam da pogledaju genijalnu selekciju hrvatske reprezentacije koja je veoma strogo birana – Saša Begović je rekao da hoće da pokaže mlade, uspešne ljude, koji su sada najbolji i na vrhuncu. I drugi komesari su dosta pomogli da kvalitet ove izložbe bude na jako visokom nivou, tako da odskačemo svake godine. Drago mi je da smo izabrali jako dobre komesare, koji su napravili odlične selekcije“.

Cilj Balkanskog Arhitektonskog Bijenala od osnivanja je da okupi i umreži istaknute autore iz srodnih oblasti urbanizma, arhitekture i dizajna iz različitih, ali regionalno povezanih sredina. Svrha ove međunarodne manifestacije jeste da prikaže i promoviše primere dobre prakse, ali i da pokrene diskusiju na najvažnije teme od interesa za privredu i struku.

Tema 5. BAB-a 21 je „Iconic Nomad in Global Village“. Zemlja-domaćin je Republika Hrvatska. Selekciju radova, autora i predavača iz Hrvatske odabrao je komesar prof. Saša Begović (3LHD).  Radove iz drugih zemalja odabrali su komesari Sonja Radović Jelovac (Crna Gora), Igor Kuvač (Bosna i Hercegovina), Mihajlo Zinoski (Severna Makedonija), Florian Nepravishta (Albanija), Ileana Tureanu (Rumunija) i Ana Kreč (Slovenija).

Bioskop Balkan je i ove godine dom balkanskih arhitekata i dizajnera koji se predstavljaju kroz 5 izlagačkih kategorija: arhitektura, urbanizam, nerealizovani projekti, dizajn enterijera i dizajn nameštaja. U sklopu ovogodišnje BAB izložbe prikazani su i radovi sa Međunarodnog arhitektonskog konkursa „ArXellence 2“ koji je realizovala kompanija Alumil u saradnji sa Međunarodnom unijom arhitekata (UIA), a sprovodio se u bliskoj saradnji sa ICC savetom UIA po standardima UNESCO-a za arhitektonske konkurse.

Pored glavne izložbe, planirani su i sledeći prateći događaji: Međunarodna naučna konferencija „Global Village: Shelter for Resilient Living“, predavanja hrvatskih i srpskih arhitekata i dizajnera, izložba sa panel diskusijom „Brutalizam na Balkanu – Zaštita i rekonstrukcija“, i izložba sa stručnom konferencijom „Savremeni stan u Beogradu“.

U godini jubileja, 5. Balkansko Arhitektonsko Bijenale podržali su: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Fondacija Saša Marčeta, Privredna komora Srbije, Udruženje arhitekata Srbije, Asocijacija arhitekata u Bosni i Hercegovini, Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet, Arhitektonsko-građevinsko-geodetski fakultet Univerziteta u Banjoj Luci, Društvo arhitekata Beograda, Društvo arhitekata Banja Luka, Grad Beograd, Grad Banja Luka i URANIA – prostor kreacije.

Ovogodišnji događaj podržale su kompanije: ALUMIL (generalni sponzor), ACO, Baldini Studio, Baumit, Fundermax, hiCAD, JAF, Lafarge, Mara Home, Modularni Podovi, STO, Tara Concept, TeamCAD, TEM, Velux Srbija, Wienerberger, Xella Srbija, ACO Hrvatska, Saint-Gobain, Laufen, Pana Windows, Velux Hrvatska, Alukönigstahl, Prefa i Keim.

Medijski partneri Bijenala su Gradnja (generalni medijski partner), Grenef, Kuća Stil i Radio televizija Republike Srpske.

Organizaciju petog BAB-a, sproveo je Upravni odbor u sastavu: Marko Stojanović, Tatjana Mrđenović, Nebojša Glišić, Jelena Nikolić, Dragan Marković, Milena Ivanović, Irena Ilić, Zorana Zlatojević i Đorđe Mandrapa uz pomoć volontera: Tamare Lovrić, Une Lolić, Slađane Mirčić, Srđana Lakića, Stefana Bajića i Sanje Mikić.

5. BALKANSKO ARHITEKTONSKO BIJENALE OD 08.12. DO 16.12.2021. U BIOSKOPU BALKAN

Peto Balkansko Arhitektonsko Bijenale biće održano u periodu od 08. do 16. decembra 2021. godine, u prostoru Bioskopa Balkan (Braće Jugovića 16). Na Bijenalu biće izloženo preko 350 radova autora iz cele Balkanske regije. Svečano otvaranje i dodela nagrada zakazano je za 08. decembra, sa početkom u 18h.

Cilj Balkanskog Arhitektonskog Bijenala od osnivanja je da okupi i umreži istaknute autore iz srodnih oblasti urbanizma, arhitekture i dizajna iz različitih, ali regionalno povezanih sredina. Svrha ove međunarodne manifestacije jeste da prikaže i promoviše primere dobre prakse, ali i da pokrene diskusiju na najvažnije teme od interesa za privredu i struku.

Tema 5. BAB-a 21 je „Iconic Nomad in Global Village“. Zemlja-domaćin je Republika Hrvatska. Selakciju radova, autora i predavača iz Hrvatske odabrao je komesar prof. Saša Begović (3LHD).

Radove iz drugih zemalja odabrali su komesari Sonja Radović Jelovac (Crna Gora), Igor Kuvač (Bosna i Hercegovina), Mihajlo Zinoski (Severna Makedonija), Florian Nepravishta (Albanija), Ileana Tureanu (Rumunija) i Ana Kreč (Slovenija).

Bioskop Balkan je i ove godine dom balkanskih arhitekata i dizajnera koji će se predstaviti kroz 5 izlagačkih kategorija: arhitektura, urbanizam, nerealizovani projekti, dizajn enterijera i dizajn nameštaja. U sklopu ovogodišnje BAB izložbe biće prikazani i radovi Međunarodni arhitektonski konkurs „ArXellence 2“ koji je realizovala kompanija Alumil u saradnji sa Međunarodnom unijom arhitekata (UIA), a sprovodio se u bliskoj saradnji sa ICC savetom UIA po standardima UNESCO-a za arhitektonske konkurse.

Pored glavne izložbe, planirani su i sledeći prateći događaji:

  • Međunarodna naučna konferencija „Global Village: Shelter for Resilient Living“,
  • Predavanja hrvatskih i srpskih arhitekata i dizajnera,
  • Izložba sa panel diskusijom „Brutalizam na Balkanu – Zaštita i rekonstrukcija“,
  • Izložba sa stručnom konferencijom „Savremeni stan u Beogradu“.

Program 5. BAB-a

Prvi dan (08. decembar): Svečano otvaranje i dodela nagrada (od 18h, Bioskopa Balkan). Pored Saše Begovića, hrvatskog komesara, na otvaranju će se obratiti Marko Stojčić, glavni gradski urbanista, komesari nacionalnih selekcija, kao i predstavnici organizatora.

Drugi dan (09. decembar): Međunarodna konferencija (od 10h do 17h, online) i Dan hrvatskih arhitekata i dizajnera (od 18h do 21h, Bioskop Balkan), kada će svoje projekte izložiti: BIRO, ONDA ARHITEKTURA, SKROZ i ARHIV.

Treći dan (10. decembar): Međunarodna konferencija (od 10h do 17h, online) i Dan srpskih arhitekata i dizajnera (od 17h do 21h, Bioskop Balkan), kada prezentuju: Danilo Dangubić Architects, MZ Studio, MAPA Architects, Portner Architects, Teking Architecture, Synthesis Quatro, Studio OBE i Dsignedby.

Četvrti dan (11. decembar): Stručna konferencija „Savremeni stan u Beogradu“ (od 12 do 17h, ICT HUB) i Panel diskusija „Brutalizam na Balkanu“ (od 19 do 21h, Bioskop Balkan) i projekcija filmova „Betonski spavači“ (od 21h, Bioskop Balkan).

Na stručnoj koferenciji „Savremeni stan u Beogradu“ učestvuju: Alen Žunić (Albatross), Aleksandar Đikanović (Xella Srbija), Saša Begović (3LHD), Milan Rašković (Cube Partners), Branislav Folić (Folić Architects), Ratka Antonijević (Baumit), Milka Gnjato (Zabriskie), Anđela Karabašević Sudžum i Vladislav Sudžum (AKVS), Dušica Gaković (Deka Inženjering), Nikola Lojanica (Mara Home), Aleksandar Gušić (Gušić Architecture), Miloš Milivojević (MM Studio), Nemanja Kordić i Ema Stojković Jerinić (MART).

Na panel diskusiji „Brutalizam na Balkanu“ učestvuju: prof. dr Maroje Mrduljaš (AF – Univerzitet u Zagrebu), prof. mr Zoran Abadić (AF – Univerzitet u Beogradu), Irena Ilić (CIP), dr Vladimir Stevanović (Univerzitet Union – Nikola Tesla) i dr Bogdan Stojanović (Politehnico di Milano).

Iz serijala Betonski spavači biće prikazane dve epizode: „Socijalizam susreće kapitalizam“ i „Split između plana i kaosa“ koje su u produkciji Hulahop-a.

Žiri petog BAB-a

Internacionalni žiri podeljen je u dve kategorije i to:

  • Arhitektura – realizovani i nerealizovani objekti i urbanizam: Ivan Milošević (Crna Gora), Vedran Jukić (Hrvatska), Ivana Žalac (Hrvatska), Dean Lah (Slovenija), dr Lorenzo Degli Esposti (Italija), Maja Ilić (Bosna i Hercegovina), Aleksandar Saša Zeljić (Sjedinjene Američke Države), Aleksandar Milojković (Srbija) i Neboša Antešević (Srbija).
  • Enterijer i dizajn nameštaja: Momčilo Ostojić (Srbija), Irena Kilibarda (Srbija), Aleksandar Gušić (Srbija), Emir Salkić (Bosna i Hercegovina) i Zoran Jedrejčić (Hrvatska / Srbija).

Partneri, podrška i pokrovitelji

U godini jubileja, 5. Balkansko Arhitektonsko Bijenale podržali su: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Fondacija Saša Marčeta, Privredna komora Srbije, Uduženje arhitekata Srbije, Asocijacija arhitekata u Bosni i Hercegovini, Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet, Arhitektonsko-građvinsko-geodetski fakultet Univerziteta u Banjoj Luci, Društvo arhitekata Beograda, Društvo arhitekata Banja Luka, Grad Beograd, Grad Banja Luka i URANIA – prostor kreacije.

Ovogodišnji događaj, podržale su kompanije: ALUMIL (generalni sponzor), ACO, Baldini Studio, Baumit, Fundermax, hiCAD, JAF, Lafarge, Mara Home, Modularni Podovi, STO, Tara Concept, TeamCAD, TEM, Velux Srbija, Wienerberger, Xella Srbija, ACO Hrvatska, Saint-Gobain, Laufen, Pana Windows, Velux Hrvatska, Alukönigstahl, Prefa i Keim.

Medijski partneri Bijenala su Gradnja (generealni medijski partner), Grenef, Kuća Stil i Radio televizija Republike Srpske.

BAB tim

Organizaciju petog BAB-a, sporveo je Upravni odbor u sastavu: Marko Stojanović, Tatjana Mrđenović, Nebojša Glišić, Jelena Nikolić, Dragan Marković, Milena Ivanović, Irena Ilić, Zorana Zlatojević i Đorđe Mandrapa uz pomoć volentera: Tamare Lovrić, Une Lolić, Slađane Mirčić, Srđana Lakića, Stefana Bajića i Sanje Mikić.

Konferencija „Vidimo se u bioskopu!“ i Skupština Mreže kinoprikazivača Srbije

Redovna Skupština Mreže kinoprikazivača Srbije biće održana u subotu, 4. decembra 2021. godine, u Drvengradu na Mećavniku. Članovi Mreže će se okupiti u amfiteatru „Noam Čomski“, a Skupština počinje tačno u 10 časova. Redovnim članovima Mreže kinoprikativača Srbije koji nisu u mogućnosti da prisustvuju Skupštini biće omogućeno onlajn prisustvo putem aplikacije Zum, a u skladu sa članom 20. Statuta Mreže kinoprikazivača Srbije. Skupština se održava u okviru Konferencije Mreže kinoprikazivača Srbije koja na Mećavniku traje od 3. do 5. decembra.

Za petak, 3. decembar 2021. godine, planirano je Svečano otvaranje Konferencije „Vidimo se u bioskopu!“ u Kulturno-sportskom centru „Prokleta avlija“, što uključuje pozdravnu reč, predstavljanje Konferencije i predstavanje učesnika Konferencije. Istog dana je planiran i okrugli sto „Vidimo se u bioskopu!“ na kojem će govoriti predstavnici prikazivača, predstavnici distributera filmova i predstavnici Filmskog centra Srbije. U amfiteatru „Noam Čomski“ biće reči o inicijativama povratak publike u bioskopske dvorane i iskustvima članova Mreže kinoprikazivača Srbije sa programima Mreže. Nakon toga, na istom mestu, sledi predstavljanje novih naslova domaćih filmova i distributera.

U subota, 4. decembar 2021. godine, bće održana  Redovna Skupština Mreže kinoprikazivača Srbije, a nakon toga predstavljanje fondova i konkursa (Filmski centar Srbije i Medija program Kreativna Evropa, RE-ACT program), predstavljanje konkursa FCS-a za preddigitalizaciju i digitalizaciju bioskopa (iz primere dobre prakse – digitalizacija bioskopa, Europa Cinemas). Kasnije tog dana biće održan okrugli sto „Distribucija i prikazivanje domaćeg filma u bioskopima“, te upriličeno još jedno predstavljanje novih naslova domaćih filmova i distributera. Konferecnija se završava u nedelju, 5. decembra 2021. godine, uz zaključak i rekapitulaciju. 

Ciljevi Mreže kinoprikazivača Srbije su: umrežavanje kinoprikazivača i zastupanje zajedničkih interesa, unapređenje i razvoj kinoprikazivača i kinoprikazivačke delatnosti u Srbiji, povećanje broja gledalaca, edukacija i razvoj filmske publike, edukacija u oblasti audiovizuelne kulture, razmena znanja, iskustava, primera dobrih praksi i informacija između Strana potpisnica, kreiranje, razvoj i razmena filmskih i drugih programa i obogaćivanje kulturne ponude, promovisanje audiovizuelnog stvaralaštva i kinoprikazivačke delatnosti,podsticanje nacionalne i međunarodne saradnje, zajednički razvoj, apliciranje i realizacija projekata iz oblasti kulture, jačanje i razvoj organizacionih, programskih i tehničkih kapaciteta kinoprikazivača, praćenje, edukacija i uvođenje novih tehnologija u kinoprikazivačkoj delatnosti – sa posebnim osvrtom na digitalne medije i kreativne industrije.

Кonferencija će se održati u skladu sa svim propisanim merama Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti kovid-19.

Marko Grba Singh: „Rampart je film o prostorima u kojima sam odrastao“

Foto: Tanja Drobnjak, FAF

U utorak, 30. novembra u Kombank dvorani održana je konferencija za medije povodom srpske premijere dokumentarnog filma “Rampart” reditelja Marka Grbe Singha, zakazane za isto veče u 19:30 u Domu omladine, u okviru selekcije “Hrabri Balkan”na 27. Festivalu autorskog filma.

Marko Grba Singh, reditelj filma, govorio je o svojoj inicijalnoj ideji: “To je film o prostorima u kojima sam odrastao. Živeo sam na Banjici 25 godina u tom stanu, sa roditeljima. Pošto sam se odselio oni su rešili da ga prodaju, jer je moja soba postala višak. Pred samu prodaju stan je bio prazan nekoliko meseci i onda sam tamo dolazio sa direktorom fotografije Ivanom Markovićem. Film je zapravo nastajao u tom stanu. To je mešavina prostora i sećanja iz detinjstva, uglavnom zabeleženih u VHS arhivama. To je kombinacija prošlosti i sadašnjosti”.

O značenju reči po kojoj film nosi ime, Marko Grba Singh je rekao:  “Rampart je engleska reč koja može da se koristi i kao imenica i kao glagol. Kao imenica ima značenje bedema, utvrđenja, zaštite oko tvrđave ili oko grada, a kao glagol znači fortifikovati se, utvrditi se. Taj stan je sam po sebi kao bedem koji ne dozvoljava sećanjima da napuste taj prostor. S druge strane, naša porodica se u tim arhivskim snimcima dosta trudila da nas zaštiti od spoljašnje sredine, tako da su i oni neka vrsta bedema. Postoji i treće značenje reći koje će razumeti samo gejmeri koji su u to vreme igrali igrice, krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih”.

Montažerka Mina Petrović je opisala svoje iskustvo rada na filmu: “Došli smo na ideju da svaka soba evocira neko od sećanja iz detinjstva, i onda smo se igrali tim putovanjima u prošlost i nazad. Bilo je vrlo izazovno i dugo je trajalo, godinu-dve sa većim pauzama između. Kada radite ovakav film važno je da se prave i pauze, jer se neke stvari slegnu i bude vam posle jasnije šta ste uradili. Mislim da je ovo najizazovniji film koji sam do sad montirala i jako sam ponosna na njega”.

U svom izrazito intimnom i snažnom filmu Grba Singh sukobljava prizore iz praznog roditeljskog stana sa porodičnim VHS snimcima NATO bombardovanja 1999. godine uspostavljajući dijalog između sadašnjosti i prošlosti. Ideja za nastanak ovakvog filma javila se kada su autorovi roditelji rešili da prodaju stan u Beogradu, a Grba Singh je želeo da poveže svaku od praznih prostorija sa nekim sećanjem. Godinu dana je trajalo pretraživanje i biranje materijala Markovog pokojnog dede, čiji pečat nose snimci iz prošlosti.

Marko Grba Singh jedan je od najprodornijih savremenih mladih stvaralaca sa prostora bivše Jugoslavije, čiji su kratkometražni filmovi prikazivani i nagrađivani širom sveta. Grba Singh je reditelj naslova „Abdul i Hamza“, dokumentarnog ostvarenja koje je 2015. godine odnelo specijalno priznanje na festivalu FID Marsej.

Ovacije na ekskluzivnoj projekciji komedije “Deset u pola”

Danisa Tanovića u Novom Sadu

Komedija Danisa Tanovića “Deset u pola” s filmskom ekipom nastavlja turneju po regionu – na ekskluzivnoj projekciji u Areni Cineplex u Novom Sadu u ponedeljak, 29. novembra, film je dočekan s oduševljenjem.

Publiku je u Novom Sadu pozdravio deo ekipe filma – glumice i glumci Anja Matković, Helena Vuković, Izudin Bajrović, Branko Đurić i scenarista Nikola Kuprešanin.

Branko Đurić je na projekciji u Novom Sadu izjavio: “Kada radim film, razmišljam o tome da se ljudi koji ga budu gledali zabave kvalitetnim humorom i kvalitetnim situacijama. Bili smo u Zagrebu i bilo je fenomenalno, u Beogradu je bilo čak za mrvicu i bolje. Mislim da će ovaj film biti jako uspešan u cjeloj regiji”.

Helena Vuković je ulogom Lane u Tanovićevom filmu debitovala na velikom platnu, i puna je utisaka na regionalnoj turneji. “Bilo mi je divno na premijeri u Beogradu. Baš sam sretna da sam imala priliku da se predstavim beogradskoj, a sada i novosadskoj publici. Komentari na film su odlični od svih ljudi koji su film gledali u Beogradu – uživali su od početka do kraja. Presretna sam da sam svoju prvu ulogu dobila baš u filmu Danisa Tanovića. Znam da svaki mladi glumac sanja o tome, a kada se to desi, onda je osjećaj još bolji”, izjavila je Vuković.

Film je premijerno prikazan na 27. Sarajevo Film Festivalu, nakon toga na festivalima u Istanbulu i Dohi, zatim na Zagreb Film Festivalu i dan prije projekcije u Novom Sadu na Festivalu autorskog filma (FAF) u Beogradu. Nakon projekcija održanih u Beogradu i Novom Sadu, ekipa će u utorak, 30. novembra pozdraviti publiku u Cineplexxu u Zagrebu, uoči početka prikazivanja u bioskopima u regionu, od 2. decembra.

Tanovićev film “Deset u pola” nastao je u produkciji Obala Art Centra i Turske radio-televizije (TRT), i uz podršku BH Telecoma i Visit Sarajevo, koji je partner regionalne promocije filma.

Regionalni bioskopski distributer filma “Deset u pola”  je dugogodišnji partner Sarajevo Film Festivala, Con film grupacija, u saradnji sa kompanijama Art Vista i Oskar film.

Промоција студије ГЛАС, ЕХО

Уторак, 30. новембар у 18 сати

Српско књижевно друштво

Француска 7, Београд

Учествују:

Ана Марија Грбић

Дејан Алексић

Ален Бешић

Ана Гвозденовић

Ивана Хренко

Студија Глас, Ехо (српска литература у преводу 2015-2020) опширна је анализа превода књижевних дела домаћих писаца на европске језике. На студији су месецима посвећено радили чланови истраживачког тима: Ален Бешић, Ана Гвозденовић, Ивана Хренко и Милена Радић на челу са вођом тима Дејаном Алексићем. Уредник издања је Ана Марија Грбић, издавач је Аргх, а студија је део пројекта Balkan translations Collider ко-финансираног од стране Креативне Европе.
На промоцији ћете бити у прилици да добијете бесплатан примерак студије Глас, ехо.

Поезија:

Бојан Јовановић: ДОЛАЗЕЋЕ ДОБА

Понедељак, 29. новембар у 19 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7

Учествују:

Бојан Јовановић

Слађана Илић

Соња Миловановић

Уређује и води: Мирјана Митровић

Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“
Синђелићева 24, 32000 Чачак

Гост из Данске:

Јенс-Мартин Ериксен: ХЕЛТЕР СКЕЛТЕР

Уторак, 23. новембар у 19 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7

Учествују:

Јенс-Мартин Ериксен

Предраг Црнковић

Предраг Милојевић

Уређује и води: Мирјана Митровић

Гост Српског књижевног друштва је дански писац Јенс-Мартин Ериксен, чији роман Хелтер скелтер је управо објавила издавачка кућа Пресинг у преводу Предрага Црнковића.

Хелтер скелтер је дистописјки роман, писан као одговор на Уелбеково Покоравање. Замишљена слика пропадања Данске и стања у „европској етносфери“ у 2027. гопдини није могла да прође ни без Хандкеа, Караџића и Црвене звезде. Роман, који је разорна слика левог мултикултурализма, аутор је писао десет година, јер га је стварност стално престизала.

Јенс-Мартин Ериксен (1955) је превођен на српски више од свих живих данских писаца.  Драматичар, романописац, приповедач, есејиста, полемичар, Ериксен је дугогодишњи председник удружења данских писаца. Дебитовао је 1985. романом Нани, писаним у постмодернистичко тону, који напушта почетком миленијума и под утицајем Малапарета и Селина усваја форму „извештаја“, као идеалну за дискурс непоузданог приповедача.

Најпознатија дела су му: Зима у освит, Опасна летња игра, Бели конопац за Филипа Депреа (о трговини органима на Косову); драме: Процес против Малапартеа, Брејвикова кућа лутака, Натурал Борн Орпханс; са Фредериком Стјернфелтом написао је низ путописних есеја и политичких есеја: Мостови времена, Сценографија рата, Демократске контрадикције мултикултурализма, О пристојности. Већину ових књига на српски је превео Предраг Црнковић за разне издаваче. Јенс-Мартин Ериксен је носилац националне пензије. 

Есеји:

Нина Живанчевић: ОНО ШТО СЕ ВИДИ

и ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА И ПРИРОДНА ГЛУПОСТ

Понедељак: 22. новембар у 19:30 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7

Учествују:

Милена Драгићевић Шешић

Пјер Мерешковски

Марија Грујић

Нина Живанчевић

Уређује и води: Мирјана Митровић

Komedija Danisa Tanovića “Deset u pola” u bioskopima u Srbiji od 2. decembra

Komedija bosansko-hercegovačkog reditelja Danisa Tanovića “Deset u pola”, čijom je svetskom premijerom otvoren 27. Sarajevo Film Festival, počinje prikazivanje u bioskopima u Srbiji i regionu, kao i u većim evropskim gradovima od 2. decembra.

Srpska premijera zakazana je za 28. novembar u Kombank dvorani u Beogradu, u okviru programa 27. Festivala autorskog filma (FAF).

Tanovićev film “Deset u pola” nastao je u okviru projekta Sarajevo grad filma za globalne ekrane (SCF GS) Obala Art Centra i Turske državne radio-televizije (TRT), i uz podršku BH Telecoma i Visit Sarajevo.

Glavne uloge u filmu igraju Branko Đurić i Izudin Bajrović.

Radnja filma događa se u Sarajevu, u maju ove godine. Baščaršija pokušava da se oporavi od duge i teške pandemijske godine. Pandemija još traje, ali ipak – dolazi leto, postoji nada da bi se stvari mogle, barem nakratko, popraviti. Kada jedno jutro u Enesovu ćevabdžinicu uđe Zagrepčanka koja kaže da je došla da pojede ”najbolje ćevape u Sarajevu”, on je pošalje kod Ize, da bi tako i on tradicionalno mogao nakon prve uslužene mušterije priuštiti sebi zadovoljstvo prve jutarnje kafe. Ovaj sasvim bezazlen, prijateljski gest, izaziva potpuni raspad komšijskog, poslovnog i privatnog života, ne samo Enesovog i Izinog, već i celog grada. Gde se jedu najbolji ćevapi u Sarajevu?

Regionalni bioskopski distributer filma “Deset u pola”  je dugogodišnji partner Sarajevo Film Festivala Con film grupacija u saradnji sa kompanijama Art Vista i Oskar film.

Film je prikazan na festivalima u Turskoj u Istanbulu – Bosphorus Film Festival i u Dohi u Kataru na Ajyal Film Festivalu.

Trejler filma: https://www.youtube.com/watch?v=LX_fQXkj6ek

Andrea Palašti i Leonhard Pill u novembarskom fokusu online platforme „Na drugi pogled”

Online platforma „Na drugi pogled // Auf den zweiten Blick // At Second Glance” na kojoj je izloženo 10 radova vizuelnih umetnika i umetnica iz Srbije i 10 iz Austrije, u novembru predstavlja video rad „Studija skulpture: Za Breteldorf” Andree Palašti iz Srbije i dokumentarni film „Inđija” austrijskog autora Leonharda Pilla.

Video “Studija skulpture: Za Breteldorf” dobio je naziv po Breteldorfu, divljem naselju i deponiji  nastaloj s kraja 19. veka u blizini Beča.  Kartonske skulpture predstavljaju studiju efemernih spomenika za izgubljenu zajednicu Breteldorf, a nastali su iz fotografske dokumentacije Međunarodne izložbe baštovanstva iz 1964. godine, preuzete iz arhive Gradskog zelenila i Austrijskog Muzeja baštovanstva. “Nakon izložbe, mnoge karakteristike sa postavke demontirane su, odbačene ili prilagođene za drugu upotrebu, baš kao što su to učinili i sa naseljem Breteldorf. Sa idejom da vizuelno ispričam priču o Breteldorfu, odlučila sam da iskoristim fotografije nastale 1964. godine na kojima su zabeleženi cvetni aranžmani sa izložbe – postavke, bašte, ikebane, ta da od njih napravim efemerne, reciklirane, kartonske “spomenike” za izgubljenu zajednicu. One zapravo funkcionišu kao studija (eksperiment) za moguće spomen obeležje zajednici Bretteldorf”, pojasnila je autorka Andrea  Palašti. Njen rad je moguće pogledati na online platformi na linku: https://www.secondglance.rs/sr/gledista/andrea-palasti/244

Dokumentarni film “Inđija” bavi se temama emigracije iz individualne i subjektivne perspektive. Osobe predstavljene u filmu su takozvane dunavske Švabe – nemačka manjina u Jugoslaviji. Pošto su smatrani kolektivno krivima za zlodela nacističkog režima, 1944. godine su morali da napuste svoj rodni grad, Inđiju, koja se nalazi blizu Beograda, i da potraže utičište u Austriji. Intervjuisane osobe govore o svom detinjstvu u Jugoslaviji i svom odnosu sa ljudima u Srbiji pre i nakon što su Nemci okupirali Balkan. “Budući da su neki od mojih predaka emigrirali iz Vojvodine u Austriju i Nemačku, centralna ideja ovog filmskog eseja bila je potražim ključeve prošlosti moje porodice duž Dunava, kao i da ispitam njihove i moje veze sa Srbijom” rekao je o svom delu Leonhard Pill. Njegov rad moguće je pogledati na online platformi ,,Na drugi pogled”: https://www.secondglance.rs/sr/gledista/leonhard-pill/93

Dela ovo dvoje umetnika prethodno su izabrana na konkursu za radove koji ukazuju na načine na koje evropska društva posmatraju sebe i „druge”, kao i one koji referišu i prevazilaze klišee i predrasude koje Austrijanci i Srbi imaju jedni o drugima uprkos – ili upravo usled – bliskih istorijskih odnosa i isprepletenih istorija migracija. Pokretanjem onlajn platforme obeležava se 20 godina od osnivanja Austrijskog kulturnog foruma Beograd i 185 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Austrije i Srbije. 

Andrea Palašti (1984) je vizuelna umetnica i predavačica iz Novog Sada. Njeno stvaralaštvo prevazilazi umetničke i kustoske granice u kojima akcenat stavlja na pitanja kulturne geografije, istorije i svakodnevnog života eksperimentišući sa fotografijom, video zapisima i ilustrovanim predavanjima. Njena praksa se često zasniva na saradnji sa drugim umetnicima/kolektivima, studentima, kustosima, novinarima, naučnicima i/ili istoričarima. Deo je kustoskog tima Šok Galerije. Trenutno radi kao docent na predmetu Likovni elementi, na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, povezujući svoje kolaborativne umetničke istraživačke projekte sa obrazovnim strategijama.

Leonhard Pill je filmski autor i sound artist. Rođen je u Minhenu, živi u Beču. Objavio je album sa death metal bendom Over Your Threshold za veliku izdavačku kuću Metal Blade Records. Njegovi kratki filmovi predstavljeni su na festivalima kao što su Great Lake Shorts 2015. godine, Cinema Next 2016. i Crossing Europe Filmfestival 2020. godine. U svom radu Pill se bavi psihološkim temama, kao i kulturnim fenomenima i jezikom. Trenutno snima novi film i pretvara svetlo u zvuk.

Nova onlajn platforma Austrijskog kulturnog foruma nastala je imajući u vidu trenutne neizvesne okolnosti, ali i mogućnosti koje se otvaraju sa novim vidovima umetničkog stvaranja i komunikacije. Zamišljena je kao izlagački prostor za tematski i kurirani umetnički sadržaj koji u inicijalnoj fazi čine radovi 10 vizuelnih umetnika/umetnica iz Srbije i 10 iz Austrije, pristiglih na konkurs koji je ovom prilikom raspisan i realizovan.

Поезија:

Драгица Ужарева

КАНТАТЕ ЗА ГЛАС И ОЛОВКУ

Петак, 12. новембар у 19 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7

Учествују:

Драгица Ужарева

Александра Бaтинић

Слађана Бушић

Уређује и води: Мирјана Митровић

Омаж

Коља Мићевић

(1941–2020)

Среда, 10. новембар у 19 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7

Учествују:

Драгица Мугоша

Марта Милошевић, обоа

Даница Вукићевић

Дејан Симоновић

Рођен је 1941. у Бањалуци, где је завршио основну школу и гимназију. Завршио је студије Опште књижевности у Београду. Живео је и радио као самостални уметник у Бањалуци, Београду и Паризу. Преминуо је 2020. у Бањалуци.

Као плодотворан стваралац, оставио је богат, разноврстан и веома значајан опус.

Преводио је поезију, углавном с француског, повремено и са других језика, словеначког, енглеског, шпанског, италијанског. Превео и објавио све велике и минорне француске песнике у осам антологија и тридесетак књига од Трубадура до Стефана Малармеа и Пола Валерија: Са српског на француски је превео: Антологију поезије југословенских песника, Les saluts slaves, од 1800. до 1900.

Дантеову Божанствену комедију превео је са италијанског на француски.

Објавио је књиге из музикологије

Објавио збирке песама на српском.

Добитник је многих значајних домаћих и међународних књижевних и преводилачких признања међу којима и награде: Милош Н. Ђурић, за превођење, Награда београдских клокотриста за збирку Штрик и Шија, Награда Станислав Винавер, Сретен Марић, Мирослав Антић, Кочићева награда, Вукова награда, Златни беочуг Културно-просветне заједнице Београда, и Златна медаља Француске академије,1989. за ширење француске културе и језика.

Подробније о Кољи Мићевићу на:

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%BE%D1%99%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Био је члан Српског књижевног друштва и Удружења књижевника Републике Српске.

Био је почасни грађанин Бањалуке.

У италијанском културном центру у Паризу и у оквиру фестивала Festival Voix Vives одржао је серију предавања Данте наш близанац (Dante notre Gémeau). Видео записи ових предавања се могу наћи на линку:https://youtu.be/s5a-zrFpkvA

У Српском књижевном друштву одржано је више књижевних вечери, посвећених стваралаштву Коље Мићевића, аудио и видео записе можете чути или погледати на следећим линковима:

У Српском књижевном друштву одржано је више књижевних вечери, посвећених стваралаштву Коље Мићевића, аудио и видео записе можете чути или погледати на следећим линковима:

МУЗИЧКИ РОМАН, ОД ЈУВАЛА ДО МОЦАРТА

Видео: https://youtu.be/uivMdae2mTc

Аудио: https://www.mixcloud.com/Madagaskar1/kolja-mi%C4%87evi%C4%87-muzi%C4%8Dki-roman/

РИМАГИНАЦИЈЕ

Аудио: https://www.mixcloud.com/Madagaskar1/kolja-mi%C4%87evi%C4%87-rimaginacije/

Видео: https://youtu.be/P6GoxpxySSg

ЏЕПНА ИСТОРИЈА МУЗИКЕ

Аудио: https://www.mixcloud.com/SrpskoKnjizevnoDrustvo/kolja-mi%C4%87evi%C4%87-d%C5%BEepna-istorija-muzike-od-orfeja-do-ljubice-mari%C4%87/

МИЉКОВИЋ – ДАНТЕ: ПРВО ПЕВАЊЕ

Видео: https://youtu.be/c2ux7-Kzdi8

Аудио: https://www.mixcloud.com/SrpskoKnjizevnoDrustvo/%D0%BA%D0%BE%D1%99%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BC%D0%B8%D1%99%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%BE-%D0%BF%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5/

ДАНТЕ ШАЉЕ СЕКУНДАНТЕ

Аудио: https://www.mixcloud.com/SrpskoKnjizevnoDrustvo/%D0%BA%D0%BE%D1%99%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B5-%D1%88%D0%B0%D1%99%D0%B5-%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%83%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B5/а

Народна библиотека Србије, атријум

12. новембар 2021. у 18 часова

У оквиру програма „2021. — година словенске фантастике“ трибина

„Повратак наше митологије — поводом књига Речник словенске митологије и Речник српских митолошких бића књижевнице Тамаре Лујак и уметнице Марице Кицушић“

Разговор са ауторком Тамаром Лујак и уредником издања Зораном Пеневским
води Зоран Стефановић, историчар културе   Увод Милена Ђорђијевић   На примеру две запажене ауторске књиге митова и бајки у издању „Лагуне“ разговараће се о суштини словенске и српске митологије, њеном данашњем значају, неочекиваним начинима њеног пројављивања, као и ауторским, издавачким читалачким искуствима оваквог штива.


belegbg.wordpress.com
http://www.rastko.rs
http://www.hellycherry.com/

Održan Jezički kafe Goethe-Instituta 3. novembra u Kulturnom centru Grad

U sredu, 3. novembra u Kulturnom centru Grad održano je novo izdanje Jezičkog kafea Goethe-Instituta. Ovo druženje namenjeno je svima onima koji uče nemački, sa ciljem da primene svoje znanje kroz razgovor u opuštenoj atmosferi.

Makis Grigoriadis, nastavnik u Goethe-Institutu, ispričao je kako je došlo do nastanka ovog serijala događaja: „Prvi put je Jezički kafe održan u Goethe-Institutu i bilo je četrdesetak ljudi, mnogo više nego što smo očekivali. Bilo je zaista lepo. Nismo hteli da imamo previše pravila, ali sa druge strane mora da postoji i nekakva organizacija, tako da ljudi koji se ne poznaju mogu da pričaju jedni s drugima. Takođe, moramo da pazimo i na činjenicu da su neki ljudi na nižim, a drugi na naprednim nivoima govora. Moja jedina briga je bila da niko ne sedi sam i da svako treba da ima partnera za razgovor, a dalje se sve dešava spontano. Ovog semestra smo odlučili da Jezički kafe organizujemo češće, jednom mesečno“.

Govoreći o tome ko su sve polaznici, Makis Grigoriadis je istakao da događaj posećuju i mlađi i stariji polaznici. „Veoma je raznovrsno i ima dosta ljudi koji jednostavno vole da pričaju nemački, nevezano za neke konkretne planove“.

Učesnici na Jezičkom kafeu diskutuju podeljeni u dve grupe: prva je namenjena onima čije je znanje na nivou od A2 do B1, a drugi deo je za napredne učenike nemačkog jezika. Program vodi dvoje moderatora, studenata nemačkog, koji zadaju teme za otvorenu diskusiju. Teme su raznovrsne i menjaju se u svakom novom izdanju Jezičkog kafea, a najbolje sugestije za teme koje dolaze od samih polaznika, biće uvrštene u neka od narednih druženja.

Jezički kafe je otvoren za posetioce bez obzira na to gde uče nemački, ako je znanje na nivou A2 ili višem. Učešće je besplatno, a prijave nisu potrebne.

Goethe-Institut u Beogradu svoje kurseve nemačkoj koncipira ne samo kao učenje jezika, već i upoznavanje kulture. Nastava je raznolika i komunikativna, a govor, slušanje, čitanje i pisanje se uvežbavaju u realnim situacijama i kroz autentične tekstove.

MUZIKA TOMISLAVA SIMOVIĆA ZA GOSTE IZ GALAKSIJE U INTERPRETACIJAMA 11 UMETNIKA IZ 9 ZEMALJA

Elektronski soundtrack Tomislava Simovića za naučno-fantastični film Dušana Vukotića u obradama domaćih i inostranih muzičara na albumu Visitors From The Galaxy Revisited (Original Motion Picture Soundtrack By Tomislav Simović Remixed)

Izdavačka kuća Fox & His Friends odlučila je da ovaj soundtrack i sve njegove ideje i zvuke ponudi domaćim i inostranim muzičarima i tako napravi još jedan diskografski i kulturni poduhvat koji na ovim prostorima do sada nije izveden. U svetu takođe nisu česta takva ‘tribjut’ izdanja: dobili su ih samo najveći, između ostalih, Ennio Morricone, Steve Reich, Peter Thomas Orchestra i drugi. Ovakva posveta autoru, tražila je od 11 autora iz 9 zemalja da na osnovu muzike Tomislava Simovića iz filma ‘Gosti iz galaksije’ komponuju i snime svoju muziku, koja je direktna inspiracija, prerada, obrada, remiks, reinterpretacija ili sasvim nova kompozicija. Urednici izdanja ‘Visitors From The Galaxy Revisited ‘Željko Luketić i Leri Ahel autorima su ponudili žanrovski odrešene ruke, tako da je konačni rezultat izuzetno zanimljiva kombinacija apstrakne, ambijentalne, ali i plesne i moderne elektronske muzike. U 75 minuta materijala smenjuju se i različiti pristupi komponovanju i ideji ‘remiksa’, a sve je otisnuto na dvostrukom LP albumu kojeg prati i posebna oprema: tekst i detaljan uvodnik izdanja, do sada neviđene fotografije iz filma i grafička obrada dizajnerke Sare Pavleković Preis koja je bila inspirisana legendarnim i u Evropi cenjenim japanskim izdanjima ploča. Album je otisnut i ‘direktno rezan’ posebnom audiofilskom tehnikom zvanom Direct Metal Mastering (DMM) u slavnom nemačkom studiju Pauler Acoustics iz kojeg su izašli i albumi Franka Zappe, The Rolling Stonesa, Neila Younga, Primal Scream i drugih.

Visitors From The Galaxy Revisited posveta je Tomislavu Simoviću (1931. – 2014.), autoru preko 300 partitura za film, radio i televiziju, autoru slavne teme za animirani serijal ‘Profesor Baltazar’, kompozitoru Zagrebačke škole animacije i takođe, kompozitoru sa kojim su radile i pop-zvezde poput Ive Robića, Tereze Kesovije, Arsena Dedića, Višnje Korbar, Lole Novaković i Drage Diklića. Simović je imao i svoj nadaleko poznati džez-orkestar i sarađivao je sa uglednim muzičarima poput Igora Savina, Zlatka Tanodija, Petka Kantardžijeva, Ozrena Depola i Freda Došeka.

Pozivu izdavačke kuće Fox & His Friends odazvali su se brojni savremeni autori: Goran Vejvoda (danas francuski i američki multimedijalni umetnik, pre toga muzičar i saradnik u beogradskim grupama Kozmetika, Idoli, Šarlo akrobata, D’Boys, Bebi Dol), Tapan (Goran Simonoski i Nebojša Bogdanović iz Beograda koje mediji nazivaju ‘elektro-etno-džez senzacija’, ponajviše zbog improvizacija i dodavanja orijentalnih zvukova), braća Alen i Nenad Sinkauz iz Hrvatske (dobitnici brojnih nagrada za soundtrack ‘Zvizdan’ za film Dalibora Matanića i pokretači festivala Audioart), Timothy Fife (američki umetnik koji je radio muziku za filmove Paula Schradera, Herschella Gordona Lewisa i Troma Pictures, dok danas snima za izdavačke kuće Death Waltz, Polytechnic Youth i Spun Out of Control), Credit 00 (Alexander Dorn, muzički i vizuelni umetnik iz Nemačke i gost Dimensions Festivala), Anatolian Weapons (Aggelos Baltas iz Grčke, muzičar i DJ, ljubimac klupske i plesne publike), Drvg Cvltvre (Vincent Koreman iz Holandije već je desetak godina u vrhu acid, no wave i eksperimentalne house muzike), Repeated Viewing (Alan Sinclair iz Ujedinjenog Kraljevstva cenjeni je predstavnik nove struje muzičara koji su direktno inspirisani filmskim soundtrackovima 70-tih i 80-tih godina), Heinrich Dressel (ili Valerio Lombardozzi iz Italije, elektronski producent iz Rima, vlasnik cenjene izdavačke kuće Minimal Rome), Ali Renault (DJ i producent iz Londona) i Security DJ, francuski muzičar koji istražuje plesnu i brejk muziku. 

Svi ovi autori našli su inspiraciju u muzici Tomislava Simovića za film ‘Gosti iz galaksije’ (u internacionalnoj distribuciji poznat i kao „Monstrum Z Galaxie Arkana”, “Gäste Aus Der Galaxis”, “I Visitatori Della Galassia Arcana”, “Goście Z Galaktyki Arkana” i „Los Visitantes De La Galaxia“), stvorili vlastite kompozicije te koristili i bazu zvukova koju je Simović snimio za potrebe Vukotićeve produkcije. Nastao je Visitors From The Galaxy Revisited, unikatan album i jedinstvena posveta, audiofilski vinil koji se može slušati u klubu ili u vlastitom domu. Vredi pomenuti da nijedan regionalni kompozitor filmske (i ne samo filmske) muzike do danas nije dobio ovakvo internacionalno priznanje. Za distribuciju izdanja zadužen je Clone NL (Holandija), a novitet je i da izdanja izdavačke kuće Fox & His Friends odnedavno možete naći i na svim digitalnim platformama. Porudžbine su moguće i direktno od izdavača na foxandhisfriends.bigcartel.comi foxandhisfriends.bandcamp.com.Poslušajte celi album: https://bfan.link/visitors-from-the-galaxy-revisited-1i originalni soundtrackhttps://bfan.link/visitors-from-the-galaxy

Muzički inserti:https://youtu.be/eGw-FlJ98JY

Поезија:
Драшкo Милетић
НАСУМЦЕ

(Пресинг 2021)

Петак, 5. новембар у 19 сати
Српско књижевно друштво, Француска 7

Разговарају:
Надежда Пурић Јовановић
Драшко Милетић