Međunarodni program „Šta kustosiranje može/treba da bude“

Onlajn predavanje „Praksa Nege: O rehumanizaciji i kustosiranju“ kustoskinje Nataše Petrešin Bachelez

Predavanje kustoskinje Nataše Petrešin Bachelez pod nazivom „Praksa Nege: O rehumanizaciji i kustosiranju“ održaće se u 12. januara u 12 sati, na Zoom platformi. Ovo onlajn predavanje, koje se održava u okviru programa „Šta kustosiranje može/treba da bude“ uz podršku Francuskog instituta u Srbiji, biće emitovano i na fejsbuk linku https://www.facebook.com/events/1282543875439795,  kao i na Fejsbuk stranici Portala za kulturu istočne Evrope Seecult, medijskog parnera programa:

https://www.facebook.com/seecult.

Nataša Petrešin – Bachelez će tom prilikom govoriti o svoja dva skorašnja kustoska projekta – „Not Fully Human, Not Human at All“ (fondacija KADIST i Kunstverein u Hamburgu, 2020, ko-kustos sa Bettina Steinbrügge) i Inicijativi za prakse i vizije radikalne nege, koju je osnovala sa Elenom Sorokinom u proleće ove godine. Posredstvom njih, ona će se tokom predavanja baviti pitanjima (ne)kompatibilnosti kustoskih i institucionalnih metoda sa proizvedenim sadržajem, i govoriće o svom razumevanju koncepta međuzavisnosti.

Nataša Petrešin – Bachelez je nezavisna kustoskinja, urednica i spisateljica, koja živi i radi u Parizu. Među projektima i izložbama koje je kustosirala su: Contour Biennale 9: Coltan as Cotton (Mechelen, 2019); Defiant Muses: Delphine Seyrig and Feminist Video Collectives in France in 1970s-1980s u Muzeju Reina Sofia, Madrid i muzeju LaM, Lille (sa Đovanom Zapperi, 2019); Let’s Talk about the Weather: Art and Ecology in a Time of Crisis u Sursock muzeju u Bejrutu (sa Norom Razian, 2016); Resilience: Triennial of Contemporary Art in Slovenia u Muzeju savremene umetnosti (Ljubljana, 2013), i u Francuskoj Becoming Earthlings: Blackmarket for Useful Knowledge and Non-Knowledge #18 at Musée de l’Homme (sa Aleksndrom Klozeom, Council and Mobile Academy, 2015); Tales of Empathy u Jeu de Paume (2014), The Promises of the Past u Centru Pompidou (sa Kristin Macel i Džoanom Mitkovskom, 2010); Société anonyme u Le Plateau/FRAC Ile-de-France (sa Tomasom Boutoux i Fransoom Piron, 2007).

U periodu između 2010. i 2012, Nataša Petrešin – Bachelez je bila ko-direktorka Les Laboratoires d’Aubervilliers i ko-osnivačica Evropske mreže malih umetničkih institucija Cluster. Ona je su-organizatorka i su-osnivačica seminara Something You Should Know at EHESS, Pariz (sa Elizabet Lebovici i Patrišom Falguières), i članica je istraživačke grupe Travelling Féministe, u Audiovizuelnu centru Simon de Bovoar u Parizu.

Takođe, Nataša Petrešin – Bachelez je glavna urednica izdavačke platforme Versopolis Review. Od 2014. do 2017. bila je glavna urednica L’Internationale Online, izdavačke platforme L’Internationale – the confederation of cultural institutions, a od 2012. do 2014. bila je na istoj poziciji u Manifesta Journal. Doprinosila je raznim publikacijama, održavala je predavanja i organizovala seminare na kojima je predstavljala svoja tekuća istraživanja u postojećim kustoskim praksama, empatije i transnacionalnog feminizma, sporih institucija, performativnih praksi u bivšoj Istočnoj Evropi, i angažovanih umetničkih praksi u eri Antropocene/Kapitalocene. U tekućoj školskoj godini 2019-2020, predaje u Školi umetnosti Sint Lukasu u Antverpenu.

Međunarodni program „Šta kustosiranje može/treba da bude“ (WCSCD) pokrenut je 2018. godine u Beogradu kao edukativna platforma koja se bavi pojmom kustosiranja. Od 2020. godine, WCSCD je počeo da inicira sopstvena kustoska istraživanja i projekte koji bi rešili tu vrstu složenosti, zadržavajući obrazovnu komponentu kao srž programa. Celokupan program i serije javnih predavanja inicirala je i organizovala kustoskinja Biljana Ćirić.

Serija onlajn predavanja u okviru programa „Šta kustosiranje može treba da bude“ 2020/2021 realizuje se u saradnji sa Divisions of Arts and Humanities, Duke Kunshan University i SeeCult platforme.

Međunarodni program “Šta kustosiranje može/treba da bude”

 Onlajn predavanje švedske kustoskinje Lise Rosendahl “Gde je telo kustosa?”

Četvrtak, 7. januar u 12 sati, Zoom platforma

Švedska kustoskinja Lisa Rosendahl održaće javno predavanje pod nazivom „Gde je telo kustosa?“ u četvrtak, 7. januara 2021. godine u 12 sati na Zoom platformi: https://us02web.zoom.us/j/9852373109#success. Ovo predavanje koje se održava u okviru programa Šta kustosiranje može/treba da bude, uz podršku Švedske ambasade u Srbiji, moći će da se prati i putem fejsbuk iventa (https://www.facebook.com/events/899259724143893/) kao i na fejsbuk stranici Portala za kulturu jugoistočne kulture Seecult (https://www.facebook.com/seecult).

O temi onlajn predavanja, Lisa Rosendahl je rekla: „Moje predavanje će biti fokusirano na dva kustoska projekta – „Extracts from a Future History“ (kurirano za Javnu umetničku agenciju Švedske, Luleo 2017) i „The Ghost Ship and the Sea Change“ (za 11. izdanje Međunarodnog bijenala savremene umetnosti u Geteborgu predstojeće 2021. godine). Koristeći ih kao studije slučaja, govoriću o izložbi kao mestu za produkciju znanja i istoriografije, kao i o kustoskoj metodologiji. Naslov predavanja odnosi se na moje tekuće ispitivanje kustoske agencije i toga kako razumeti subjektivne i otelotvorene činove pripovedanja izvan okvira pojedinačnog autorstva.“  

Lisa Rosendahl je švedska kustoskinja i spisateljica iz Berlina. Vanredna je profesorka Izložbenih studija na Nacionalnoj akademiji umetnosti u Oslu. Godine 2018, postavljena je za kustoskinju GIBCA – Međunarodnog Bijenala Savremene Umetnosti u Geteborgu, za izdanja 2019 i 2021. Poslednjih nekoliko godina, njena kustoska praksa angažovana je na dugoročnim projektima koji istražuju industrijsku modernost u Skandinaviji, što je rezultiralo izložbama poput „Extracts from a Future History (Javna umetnička agencija Švedska, 2017), „The Society Machine (Malmö Konstmuseum, 2016-17), i „Rivers of Emotions, Bodies of Ore” (Trondheim Kunsthall, 2018). Njene prethodne pozicije obuhvataju i mesto kustoskinje u Javnoj umetničkoj agenciji Švedska (Stokholm, 2014-17), poziciju direktorke Iaspis, Međunarodnog programa za vizuelnu umetnost, arhitekturu, dizajn i zanatstvo (Stokholm 2011-13), mesto direktorke Baltičkog umetničkog centra (Visbi, 2008-10), i direktorke Izložbi u Galeriji Lisson (London 2003-06).

Međunarodni program „Šta kustosiranje može/treba da bude“ (WCSCD) pokrenut je 2018. godine u Beogradu kao edukativna platforma koja se bavi pojmom kustosiranja. Od 2020. godine, WCSCD je počeo da inicira sopstvena kustoska istraživanja i projekte koji bi rešili tu vrstu složenosti, zadržavajući obrazovnu komponentu kao srž programa. Celokupan program i serije javnih predavanja inicirala je i organizovala kustoskinja Biljana Ćirić.

Serija onlajn predavanja u okviru programa „Šta kustosiranje može treba da bude“ 2020/2021 realizuje se u saradnji sa Divisions of Arts and Humanities, Duke Kunshan University i SeeCult platforme.

Link za Zoom: https://us02web.zoom.us/j/9852373109#success

Meeting ID: 985 237 3109

Program Šta kustosiranje može/treba da bude (What Could/Should Curating Do)

 Onlajn predavanje Ekatarine Degot i Dejvida Riffa o transformaciji festivala „steirischer herbst“ usled pandemije

 Četvrtak, 10. decembar u 12 sati, Zoom platforma

 U četvrtak, 10. decembra u 12 sati na Zoom platformi, u okviru međunarodnog programa „Šta kustosiranje može/treba da bude“, ruska istoričarka umetnosti i kustoskinja Ekaterina Degot i britanski umetnik i kustos David Riff održaće onlajn predavanje pod nazivom „Od steirischer herbst do Paranoja TV: kada festival promišlja novi vid svog postojanja“.

Predavanje će se održati uz podršku Austrijskog kulturnog foruma, koji će takođe emitovati predavanje, a ono će moći da se prati i putem linka na Fejsbuk iventu (https://www.facebook.com/events/676696746330026/), i na Fejsbuk stranici Portala za kulturu jugoistočne Evrope Seecult (https://www.facebook.com/seecult).

Tom prilikom, Ekatarina Degot i Dejvid Riff govoriće o kustoskom iskustvu i izazovima sa kojima su se susretali na festivalu savremene umetnosti „steirischer herbst“, koji se od 1968. godine održava svake godine. Usled ograničenja izazvanih pandemijom,  poslednje izdanje festivala „steirischer herbst“ pretvorilo se u fiktivni medijski konglomerat pod nazivom Paranoja TV, čiji će se program emitovati onlajn do kraja 2020. godine.

Osnovan usred Hladnog rata u regionu na samoj granici sa komunističkim Istokom, u zemlji sa nerešenim pitanjima o nacističkoj prošlosti i desničarskim krugovima u sadašnjosti, „steirischer herbst” ima značajne sličnosti sa „documentom“, deleći sa njima sklonost ka malim slovima. Međutim, kao interdisciplinarni festival bez sopstvenih izložbenih prostora, njegov fokus je često bio na performansima i intervencijama u javnom prostoru, sa snažnim doticanjem političkog.

Ekatarina Degot (1958, Moskva) je istoričarka umetnosti, istraživačica i kustoskinja fokusirana na estetska i sociopolitička pitanja u Rusiji i istočnoj Evropi od 19. veka do postsovjetske ere. Petogodišnji mandat na funkciji direktorke i glavne kustoskinje „steirischer herbst“ započela je 2019. Od 2014. do 2017. godine bila je umetnička direktorka Akademije svetske umetnosti u Kelnu. Pored ostalih, kustosirala je 1. Uralsko industrijsko bijenale u Jekaterinburgu (2010, sa Kosminom Kostinasom i Dejvidom Riffom) i bio na čelu prve Bergenske skupštine sa Riffom (2013). Živi u Gracu.

David Riff (1975, London) je pisac, prevodilac, umetnik, kustos i bivši član umetničke grupe Chto Delat. Od 2018. godine je kustos u „steirischer herbst“. Pored drugih, ko-kustosirao je 1. Uralsko industrijsko bijenale u Jekaterinburgu (2010, sa Ekatarinom Degat i Kosminom Kostinasom) i bio na čelu prve Bergenske skupštine sa Ekatarinom Degat (2013). Živi u Berlinu.

Međunarodni program „Šta kustosiranje može/treba da bude“ (WCSCD) pokrenut je i finansiran 2018. godine u Beogradu kao edukativna platforma koja se bavi pojmom kustosiranja. Od 2020. godine, WCSCD je počeo da inicira sopstvena kustoska istraživanja i projekte koji bi rešili tu vrstu složenosti, zadržavajući obrazovnu komponentu kao srž programa. Celokupan program i serije javnih predavanja inicirala je i organizovala kustoskinja Biljana Ćirić.

Serija onlajn predavanja u okviru programa „Šta kustosiranje može treba da bude“ 2020/2021 realizuje se u saradnji sa Divisions of Arts and Humanities, Duke Kunshan University.

Poziv za učešće u javnom projektu „Priče između zidova“ u Narodnoj biblioteci Bor

Program „Šta kustosiranje može/treba da bude“ poziva na učešće u javnom projektu „Priče između zidova“ umetnice Džesfi Dženg, koji realizuje kroz projekat Novim putevima u budućnost (As you go…roads under your feet, towards the new future) u saradnji sa Narodnom bibliotekom Bor. Reč je o participativnom dugoročnom projektu kojim se prikupljaju privatni zapisi o iskustvu života u „novoj normalnosti” koje svi delimo i od njih gradi rastuću arhivu koja bi se mogla reprodukovati u različitim sredinama. Dobrodošli su prilozi iz celog sveta, bez ograničenja kada je reč o jeziku, formi, dužini zapisa ili prebivalištu autora.

O nastanku ovog projekta, umetnica Džesfi Dženg je rekla: „Kroz ovaj dugoročni projekat, iznova razmišljam o jazu između onlajn i oflajn svetova kao o novoj teritoriji koja određuje, preispituje i izaziva distancu između društvenosti i solidarnosti u vremenima poput ovog. Kroz kolektivni čin, ovaj projekat podstiče fizičko zajedništvo teksta, tako što sakuplja paralelne realnosti učesnika i izlaže ih u javnom prostoru. Pothranjujemo izlive sopstva u formi zajednice, bez obzira na međusobne razdaljine.”

Kao doprinos izgradnji kolektivnog „skulpturalnog spomenika”, svaki poslati prilog koji stigne periodično će se dodavati živoj arhivi koja će biti otvorena za javnost u Narodnoj biblioteci Bor, gde će moći da se pogleda na bezbedan način.

„Priče između zidova“ su prvi put realizovane kao odgovor na izolaciju koju je donelo izbijanje pandemije. Predstavljen u Centru za savremenu umetnost u Kitakjušiju, kao samostalna izložba Džesfi Dženg, povremeno zatvarana zbog karantina i opet otvarana, ovaj čin usmeren ka kreiranju skulpturalnog spomenika ovom periodu u toku njegovog odvijanja zamišljen je kao most koji vodi s one strane koncepcija zatvaranja i isključivanja, istražujući kapacitete učesnika da imaginativno prevaziđu barijere.

Na poziv kustosa i osnivača programa „Šta kustosiranje može/treba da bude“ Biljane Ćirić i Larija Frožijea, direktora Umetničkog muzeja Rokband (Šangaj), „Priče između zidova“ deo su i dugoročnog istraživačkog projekta Novim putevima u budućnost i deo projekta Zavesa (CURTAIN).

U saradnji sa Novim putevima u novu budućnost, Priče između zidova se implementiraju u različitim lokalnim kontekstima i situiraju zahvaljujući radu sa lokalnim partnerskim ustanovama i pojedincima: platformom Artkom u Kazahstanu, Sarom Bušra u Etiopiji i Narodnom bibliotekom Bor u Srbiji. Poseban vid predstavljanja razvijen je u saradnji sa Muzejom Taravara u Melburnu tokom najstrožeg karantina koji je ovom gradu ikada u istoriji nametnut.

Zajedno sa Narodnom bibliotekom Bor, pozivamo vas da sa svojim zapisima učestvujete u stvaranju spomenika našem vremenu.

Da biste učestvovali u Pričama između zidova, potrebno je da:

–    Pišete kako provodite dane, o čemu razmišljate ili šta osećate, bez obzira na dužinu zapisa i na bilo kojem jeziku;

–    Ne zaboravite da unesete ime, prebivalište i datum;

–    Svoje zapise pošaljete na: priceizmedjuzidova@gmail.com ili poštom, na adresu: Narodna biblioteka Bor, Moše Pijade 19, 19210 Bor, sa naznakom „Za priče između zidova”, ili ih donesite lično u Narodnu biblioteku Bor. 

Svi pristigli zapisi će se čuvati kao fizičke kopije u jednoj arhivi, a svaki učesnik će dobiti svoju fasciklu u toj arhivi, tako da su Vaši novi prilozi dobrodošli. Ne zaboravite da svoje zapise datirate i da upišete ime i mesto. U pisma i zapise, koji će biti izloženi u Narodnoj biblioteci Bor, ne unosite lične podatke kao što su adresa, broj telefona ili imejl adresa. Navodi iz vaših zapisa možda će se anonimno objavljivati onlajn ili koristiti u promotivne svrhe. Prilozi se ne vraćaju pošiljaocima, jer ostaju kao deo umetničkog rada.

Javni poziv ne podrazumeva rok za slanje priloga, te se prilozi primaju stalno. Svi pristigli prilozi biće javno izloženi u Narodnoj biblioteci Bor od decembra 2020, kao deo dugoročna izložbe, a  Digitalna arhiva zapisa ostaće u trajnom vlasništvu biblioteke.

Džesfi Dženg, koja živi i radi na relaciji između SAD i Kine, interdisciplinarna je umetnica čiji radovi u poslednje vreme istražuju neizbežan neuspeh komunikacije kako na međuljudskom, tako i na kolektivnom nivou. Koristeći umetničke formate kao što su instalacije, nenajavljeni performansi, izvajani predmeti i umetničke knjige, Dženg konstruiše situacije koje predstavljaju javne intervencije zarad podizanja svesti o našim društvenim i kulturnim okruženjima, kako u tako i izvan konteksta savremene umetnosti. Dženg je, inače, završila Školu dizajna Roud Ajland  (Rhode Island School of Design).

Više o projektu Novim putevima u novu budućnost (As You Go… the roads under your feet towards the new future): http://wcscd.com/index.php/2020/01/07/as-you-go-the-roads-under-your-feet-towards-a-new-future/.

O Umetničkom muzeju Rokband više informacija na: www.rockbundartmuseum.org.

Više o Narodnoj biblioteci Bor: https://www.biblioteka-bor.org.rs/

Promocija knjige „Pčelinjak u osinjem gnezdu” – Monografija Jovana Živanovića u izdanju Filmskog centra Srbije

 U četvrtak 3. decembra u 17h na Festivalu autorskog filma, u svečanoj sali Kinoteke, biće održana promocija knjige „Pčelinjak u osinjem gnezdu” – Monografija Jovana Živanovića. Autor knjige je Bogdan Zlatić, a izdavač Filmski centar Srbije.

Monografija sadrži uvodni tekst o životu i filmskom opusu Jovana Živanovića, opsežan retrospektivni intervju sa autorom koji osvetljava okolnosti iz njegovog života i rada, studijske analize njegovih filmova koje su napisali eminentni filmski kritičari, te kompletnu filmografiju realizovanih i nerealizovanih projekata i selektivnu bibliografiju njegovih objavljenih tekstova i napisa o njemu. Knjiga je ilustrovana reprezentativnim izborom porodičnih, ličnih i zvaničnih fotografija i dokumenata.

Jovan Živanović je režirao veoma popularne bioskopske filmove, tako da njegov rad nikada nije bio zvanično zabranjivan, ali je u većem delu karijere bio zanemarivan i prećutkivan. Paradoksalno je da su njegovi filmovi – kao bioskopski i repertoarski – bili stilski suprotstavljeni filmovima crnog talasa, ali da su autorski filmovi šezdesetih godina dobili naziv crni talas u srpskom filmu tek nakon režimskog napada na Živanovićev film „Uzrok smrti ne pominjati” (1968).

Svi njegovi igrani filmovi, osim pomenutog, bili su sa savremenom tematikom, a jedno od tih ostvarenja, film „Kako su se voleli Romeo i Julija” (1966), jedini je jugoslovenski film u kome je prikazano kako u komunističkoj državi slobodno vreme troši sam vrh njene crvene elite. Film „Ostrva” (1963) prvi je erotski posleratni evropski film koji je prikazan u redovnoj bioskopskoj mreži država sa svih kontinenata. Značajan je srpski režiser pedesetih, u narednoj deceniji i jedan od najproduktivnijih, opstaje uprkos smenama nekoliko generacija filmskih režisera i za sobom ostavlja idejno koherentan, umetnički dosledan i životno zaokružen filmski opus, koji ga uvrštava u klasike srpskog i jugoslovenskog filma.

Priređivač ovog izdanja je Bogdan Zlatić, filmski kritičar i esejista. Filmske kritike objavljuje u časopisima Ritam, Duga, Ekran, Osmica i Pogledi (1989-1992). Kao saradnik RTB, kasnije RTS (1990-1992) radi kritičke osvrte i priloge o filmu kultnog serijala „Popovanje”. Sarađuje u časopisu Država (1991-1997) gde kao član redakcije i urednik kulturne rubrike, između ostalog, objavljuje tekstove koji se bave stanjem u srpskom filmu.  Koautor je zbornika eseja o Novom Holivudu: „Svetlo u tami” (tri rasprodata izdanja: 1991. 1994. i 2002.) i priređivač i koautor knjige „Režija: Vojislav Nanović – poslednji pionir“ (1993), obe u izdanju Jugoslovenske kinoteke. Scenarista je dva celovečernja dokumentarna filma: „Bez grada i bez zakona” (2001) i „Izabrao sam: Sokrat-Prota-Krap” (2007). Autor je knjige „Crni talas u srpskom filmu” koju je 2018. godine izdala Catena Mundi. 

Program Šta kustosiranje može/treba da bude (What Could/Should Curating Do)

Onlajn predavanje Suzane Milevske „Kalokagatija: O mogućnosti zajedničkog razmišljanja o estetskom i etičkom u kustosiranju“

Subota, 28. novembar u 12.00, Zoom platforma

Suzana Milevska, istoričarka umetnosti, kustoskinja i teoretičarka vizuelne umetnosti i kulture iz Severne Makedonije, održaće onlajn predavanje „Kalokagatija: O mogućnosti zajedničkog razmišljanja o estetskom i etičkom u kustosiranju“ u subotu, 28. novembra u 12 sati na Zoom platformi. Reč je o drugom po redu predavanju u okviru novog ciklusa međunarodnog programa „Šta kustosiranje može/treba da bude“ koje će moći da se prati i putem linka na Fejsbuk iventu (https://www.facebook.com/events/726712657930678/), i na Fejsbuk stranici portala za kulturu jugoistočne Evrope Seecult (https://www.facebook.com/seecult), medijskog pokrovitelja programa.

Tokom predavanja, Suzana Milevska će se fokusirati na neprekidnu polemiku o uzajamnom odnosu i tenzijama između kategorija lepog i dobrog, forme i sadržaja, i između ostalih večitih i veštačkih razlika i podela koje su se pojavile u teoriji umetnosti tokom modernizma. Tom prilikom, ona će se baviti pitanjima da li su takve dihotomije bile održive, i kako kustosiranje pomaže različitim umetničkim praksama u prevazilaženju hijerarhije između estetskog i etičkog tokom vremena. Preciznije, predavanje istražuje načine na koje se teorije kustosiranja vraćaju drevnom pojmu antičkih Grka kalokagatija – preplitanju estetike i etike i drugih etičkih odgovornosti, principa i vrednosti na koje je umetnost zaboravila davajući privilegiju njenim formalnim aspektima. 

Milevska tvrdi da kustosiranje doprinosi aktiviranju potencijala umetnosti bez kompromitovanja njenih formalnih aspekata, kao neka vrsta poluge koja popravlja neuravnoteženi odnos između estetike i etike. Kustosiranje, po njenom mišljenju, daje umetnosti nevino i ambiciozno verovanje u takvu ravnotežu jer su etička pitanja u teoriji umetnosti i umetničkoj kritici odavno ublažena, dok je forma imala prioritet nad sadržajem. Diskutovati o takvom kritičkom stavu prema fenomenu kustosiranja – i razlikovati ga od kustosiranja kao profesije – postaje goruće u nesigurnom i strašnom periodu pandemije kada tenzije između estetike i etike, zaštite i brige o sebi dominiraju našim profesionalnim i svakodnevnim životom.

Dr Suzana Milevska je kustoskinja i teoretičarka vizuelne umetnosti i kulture. Od 2016. do 2019. bila je Principal Investigator Horizon-a 2020, u okviru projekta TRACES Politehničkog Univerziteta u Milanu, i kurirala je završnu izložbu Contentious Objects/Ashamed Subjects. Bila je profesorka istorije umetnosti centralne i jugoistočne Evrope na Akademiji lepih umetnosti u Beču (2013-2015). Doktorirala je na Goldsmit koledžu u Londonu, a 2004. godine bila je Fulbright Senior Research Scholar. Kustosirala je brojne međunarodne izložbe među kojima i The Renaming Machine (2008-2011), Roma Protocol, Austrian Parliament, Vienna, i Call the Witness, BAK Utreht (2011). Inicirala je projekat Call the Witness–Roma Pavilion, Bečko Bijenale (2010-2011). Godine 2015. kustosirala je izložbu Inside Out: Not So White Cube, City Art Gallery, Ljubljana (sa Alenkom Gregorič). 2012. godine osvojila je ALICE Nagradu za političko kustosiranje i nagradu Igor Zabel za delovanje u oblasti kulture i teorije. Objavila je knjige Gender Difference in the Balkans, 2010; The Renaming Machine: The Book, 2010;  i On Productive Shame, Reconciliation, and Agency, SternbergPress, 2016.      

Međunarodni program „Šta kustosiranje može/treba da bude“ (WCSCD) pokrenut je i finansiran 2018. godine u Beogradu kao edukativna platforma koja se bavi pojmom kustosiranja. Od 2020. godine, WCSCD je počeo da inicira sopstvena kustoska istraživanja i projekte koji bi rešili tu vrstu složenosti, zadržavajući obrazovnu komponentu kao srž programa. Celokupan program i serije javnih predavanja inicirala je i organizovala kustoskinja Biljana Ćirić.

Serija onlajn predavanja u okviru programa „Šta kustosiranje može treba da bude“ 2020/2021 realizuje se u saradnji sa Divisions of Arts and Humanities, Duke Kunshan University.

Digitalni novembar predstavlja Emanuela Kornoa i radionicu interaktivnog pisanja za razvoj video igara

U okviru ovogodišnjeg programa „Digitalni novembar”, Francuski Institut u Srbiji i Serbian Games Association (SGA) zajednički predstavljaju radionicu Emanuela Kornoa posvećenu interaktivnom pisanju za razvoj (video) igara, koja će se održati u utorak, 24. novembra, onlajn.

Radionica će biti fokusirana na metodologiju i teoriju interaktivnog pisanja, odnosno razvoja priče koja je u osnovi bilo koje narativne igre. U prvom delu radionice, učesnici će kroz jednostavne vežbe započeti pisanje interaktivne priče, dok će drugi deo biti fokusiran na to kako se koriste konkretni alati za razvoj narativa. 

   Emanuel Korno je dizajner igara specijalizovan za pripovedanje (storytelling). Po završetku škole posvećene gejmingu i interaktivnoj umetnosti, probio se u industriju igara kao dizajner veštačke inteligencije u studiju Amplitude, gde je njegov posao bio da oživi protivnike u igri “Endless Legends“. Godinu dana kasnije, osnovao je svoj studio sa bivšim školskim kolegama kako bi snimio “Event [0]“, naučno-fantastičnu igru u velikoj meri inspirisanu filmovima kao što su Solaris, 2001. ili Moon. Igra je imala i kritički i komercijalni uspeh. Emanuel je zatim sarađivao sa nekoliko kompanija, dok je paralelno predavao narativni dizajn. Poslednju saradnju imao je sa studijom Accidental Queens na “Alt Frequencies“, na mobilnoj igri o vestima (lažnim ili ne) i moći. Trenutno radi kao pisac u studiju Ludogram, specijalizovanom za vizuelne romane.

Svi zainteresovani učesnici moraju se prijaviti putem formulara, i to najkasnije do 22. novembra, a dan kasnije će primiti potvrdu o svom učešću (u skladu sa raspoloživim mestima). Radionica će biti održana na engleskom jeziku, a učešće je besplatno.

Veliki festival digitalnih kultura, koji se odvija u 75 zemalja širom sveta, Digitalni novembar ističe rad francuskih talenata koji stvaraju u digitalnoj sferi i promoviše međunarodnu saradnju sa stručnjacima iz celog sveta. Kroz bogat program, festival ove godine istražuje nove oblike stvaranja, od virtuelne i proširene stvarnosti do video igara, uključujući književnost i strip. Radionice, debate, izložbe, video igre, imerzivna virtuelna stvarnost… to su samo neki od događaja u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, za mlade, stručnjake i studente.

Pored ove radionice, Emanuel će održati još jednu radionicu za publiku u Nišu, u saradnji sa Mladim ambasadorima Niša 27. i 28. novembra.

HRVATSKO KNJIŽEVNO DRUŠTVO

Dani prijatelja knjige 20 i 21. 11. 2020.

Petak 20.11.2020.

GRADSKA VIJEĆNICA GRADA RIJEKE (Korzo 16)

18:00 – otvaranje Festivala književnosti 2020.

– dodjela nagrada Društva, predstavljanje nagrađenih autora i knjiga

– međunarodni poetski maraton – putem videa

Subota 21.11.2020.

Hala Exportdrva, (Grobnička riva)

11:00-13:00 – Riječka književna jutra- predstavljanje nagrađenih knjiga i književnika i poetski maraton članova Hrvatskog književnog društva i prijatelja

19:00 – Hrvatsko književno društvo i MK – Ilinden, Rijeka imaju čast pozvati Vas na:

– Otvaranje dana Makedonske kulture i drugi dio 13. međunarodnog festivala književnosti „Dani prijatelja knjige“ Rijeka 2020.

Program:

– Zoran Majstorović – solo glazba

– otvaranje samostalne izložbe fotografija „Čovjek u prostoru“ autorice Gordane Kvajo

– uvodna riječ mr.sc. Biljana Stojanovska lektorica za makedonski jezik

– tema: Marko Cepenkov (1829-1920.), najveći sakupljač makedonskih narodnih umotvorina

Festivala književnosti – „Dani prijatelja knjige“, 2020.

– predstavljanje nagrađenih knjiga i književnika, uz petski maraton

Trinaesti međunarodni festival književnosti „Dani prijatelja knjige“ održat će se u Rijeci, 20 i 21. studenog 2020. u organizaciji Hrvatskoga književnog društva.

Otvorenje festivala je u petak 18 sati, u Gradskoj Vijećnici – Grada Rijeke, uz predstavljanje knjiga i književnika bit će dodijeljene i godišnje nagrade društva.

Dobitnici godišnjih nagrada su:

Međunarodnu nagradu „Književno pero“ za 2020. dodijelit će se književniku Miljurko Vukadinović iz Beograda. Nagrada se uručuje za dugogodišnje književno stvaralaštvo, te promicanje kulture i suradnje između pojedinca i društava.

Hrvatsko književno društvo ove je godine pokrenulo još dvije književne nagrade: Nagradu„Borivoj Bukva“ za najbolju zbirku haiku poezije i nagradu „Fikret Cacan“ za najbolju knjigu prijevoda u nakladi HKD-a, od iduće godine nagrade će se proširiti i izvan naklade HKD-a i postati i međunarodne.

Nagradu „Borivoj Bukva“ za najbolju haiku zbirku, dodijelit će se autorici Ljiljani Dobri iz Šibenika za knjigu „Čipka od inja“ – (predstavljanje je u petak Gradska vijećnica – Grada Rijeke, 18 sati)

Nagradu „Fikret Cacan“ za najbolju knjigu prijevoda za 2020. dodijelit će se prof. Velimiru Žigi iz Zadra za knjigu „Drugačiji prijevodi“

– (predstavljanje je petak Gradska vijećnica Grada Rijeke, 18 sati)

Nagradu „Josip Eugen Šeta“ za najbolji neobjavljeni rukopis dodijelit će se zadarskoj književnici Žaklini Kutiji za rukopis „Riječi s vrha vala“

– (predstavljanje je petak Gradska vijećnica Grada Rijeke, 18 sati)

Nagradu „Književno pero“ za – Knjigu godine u nakladi Hrvatskog književnog društva za 2020., dodijelit će se korčulanskom pjesniku Srđanu Duhoviću, za pjesničku monografiju „ Nisam čovjek , nego sam vrač“

– (predstavljanje je petak Gradska vijećnica Grada Rijeke, 18 sati)

Nagradu „Književno pero“ za – Knjigu godine izvan naklade Hrvatskog književnog društva za 2020., dodijelit će se Antologiji Jutra poezije 2010-2020. Nakladnik Udruga Jutro poezije Zagreb, (urednici Nikica Krajina i Željko Buklijaš)

– (predstavljanje je petak Gradska vijećnica Grada Rijeke, 18 sati)

Nagradu „Književno pero“ za najbolju zbirku pjesama u nakladi Hrvatskog književnog društva za 2020., dodijelit će se pjesniku Ivanu Šapanjiću za zbirku pjesama „Umrijet ću kao što pjesnici umiru“

– (predstavljanje u subotu u 18 sati u Hali, Exportdrva, Grobnička riva, Rijeke, 18 sati)

Nagradu „Književno pero“ za najbolju zbirku pjesama izvan naklade Hrvatskog književnog društva za 2020., dodijelit će se kantautoru Milku Kišu iz Zagreba za zbirku pjesama „Svirao sam po najgorim birtijama ovog grada“

– (predstavljanje u subotu od 11-13 sati u Hali Exportdrva, Grobnička riva, Rijeke, 18 sati)

Nagradu „Književno pero“ za najbolji prvijenac u nakladi Hrvatskog književnog društva za 2020., dodijelit će se autorici Mariji Lisac za svoj roman „Prorok psovke“

– (predstavljanje u subotu od 11-13 sati u Hali Exportdrva, Grobnička riva, Rijeke, 18 sati)

Uz program Festivala što će se održati u živo, dio međunarodnog programa održat će se virtualnim putem, sudjeluju preko 30 autora iz svijeta. (njihovu poeziju, biografije i recital možete poslušati na facebook stranici Dani prijatelja knjige)

Radujemo se Vašem dolasku!!!

Srpski umetnici inspirisani Francuskom na jutjub kanalu Francuskog instituta u Srbiji

Tokom ovogodišnjeg Digitalnog novembra u organizaciji Francuskog instituta u Srbiji, biće emitovani video eseji o poznatim srpskim umetnicima koji su živeli i radili u Francuskoj, a čija se dela čuvaju u muzejima Novog Sada i Beograda. Dela predstavljaju kustosi i direktori muzeja u dvominutnim video zapisima koji će probuditi zanimanje za njih i za muzeje u kojima se nalaze: Galeriju Matice srpske Novi Sad, Spomen zbirku Pavle Beljanski Novi Sad, Galeriju lepih umetnosti Rajko Mamužić u Novom Sadu, i Narodni muzej Beograd. Nove epizode se od 12. do 30. novembra svakodnevno objavljuju na Youtube kanalu (https://www.youtube.com/user/InstitutFrancaisSRB), fejsbuk i instagram strani Francuskog instituta, a biće emitovane i na kanalima Radio Televizije Vojvodine i Radio Televizije Srbije.

Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice Srpske, o saradnji sa Francuskim institutom i programu koji promoviše našu kulturnu baštinu je rekla: “U ovim teškim okolnostima zajednički smo našli rešenje kako da promovišemo srpsku likovnu umetnost i da, kroz odabrane slike i kolekcije srpskih muzeja, pokažemo kako je francuska umetnost uticala na naše slikare, i kako su se oni na različite načine inspirisali Francuskom. Napravili smo odabir najatraktivnijih slika iz naših kolekcija, i snimili smo kratke pričice o njima i prešli iz našeg muzejskog u digitalni svet. Tako smo učinili da dela iz naših kolekcija budu dostupna i atraktivno predstavljena“.

Na youtube kanalu Francuskog instituta u Srbiji već je postavljeno nekoliko video eseja, u kojima su predstavljena značajna dela srpske umetnosti: „Kafana u Parizu“ Bogdana Šuputa, „Francuska ambasada u Beogradu“ Đorđa Jovanovića, „Pastirica“ Save Šumanovića, „Drvo u cvatu“ Petra Omčikusa“, „Predgrađe“ i „Motiv iz Pariza“ Koste Hakmana, „Pijani Brod“ Kosare Bokšan, „Velika Iza“ Vlaha Bukovca, „Bura“ Milorada Bate Mihailovića. Tokom digitalnog novembra biće predstavljeno ukupno 15 dela srpske umetnosti inspirisane Francuskom, kao i dve slike francuskih slikara koje se nalaze u kolekciji Narodnog muzeja u Beogradu (André Lhote i Pjer Bonar). Video eseji su napravljeni u produkciji novosadskog ogranka Francuskog instituta u Srbiji.

Digitalni novembar je festival digitalnih kultura koji se odvija u 75 zemalja širom sveta, a ističe rad francuskih talenata koji stvaraju u digitalnoj sferi i promoviše međunarodnu saradnju sa stručnjacima iz celog sveta. Ovogodišnje izdanje manifestacije u Srbiji fokusirano je na četiri glavne teme: očuvanje životne sredine i biodiverziteta, predstavljanje kulturne baštine Francuske i Srbije, položaj žena u savremenom svetu, i video igre.

Digitalni novembar Francuskog instituta u Srbiji

12 – 30. Novembar 2020.

Francuski institut u Srbiji i ove jeseni priređuje manifestaciju Digitalni novembar, koja nudi raznovrsni program. Ovaj festival digitalnih kultura, koji se odvija u 75 zemalja širom sveta, ističe rad francuskih talenata koji stvaraju u digitalnoj sferi i promoviše međunarodnu saradnju sa stručnjacima iz celog sveta.

Očuvanje životne sredine prioritet je svih nas, a digitalne mogućnosti pomažu nam da još uverljivije predočimo svima koliko su ugrožene biljke, životinje i svet u kome živimo. O tome govori putujuća izložba Karavan za klimu, koja se ove godine odvija pod sloganom Mali korak za čoveka, veliki za prirodu, koju će posetioci moći da vide uživo u Francuskom institutu, ali i online, i to od 12. novembra 2020. Izložbu je ove godine Francuski institut organizovao u saradnji sa Centrom za promociju nauke, uz podršku Delegacije Evropske unije i Kancelarije Programa Ujedinjenih Nacija za razvoj u Srbiji.

Uporedo svoju turneju po Srbiji započinje i Wild immersion, putujući kombi koji će se 12. novembra parkirati ispred Kulturnog centra Beograda. Uz pomoć VR naočara posetioci će se “teleportovati” u magični, ugroženi svet divljine, koji će ih potaći na razmišljanje o neophodnosti očuvanja biodiverziteta Srbije.

Kulturne baštine Francuske i Srbije postaju pristupačne svima u Srbiji, zahvaljujući, s jedne strane, projektu France eMotion, koji predstavlja lepotu francuske kulturne baštine, a sa druge strane – projektu Inspirisani Francuskom, koji obuhvata predstavljanja, putem kratkih video zapisa, dela srpskih slikara koji su živeli i stvarali u Francuskoj, a koja se čuvaju u muzejima Novog Sada i Beograda.

Položaj žena u savremenom svetu tema je kojoj Francuski institut pridaje veliki značaj. U saradnji sa feminističkim kulturnim centrom BEFEM, ovog novembra organizuje debatu o digitalnim mogućnostima borbe protiv nasilja nad ženama.

Video igre su nezaobilazne i ovog Digitalnog novembra. Emanuel Korno, iskusni dizajner igara, održaće online radionice sa srpskim talentima, u partnerstvu sa Serbian Games Association u Beogradu i Startup centrom u Nišu. Pored toga, subotom, u medijateci Francuskog instituta u Beogradu, ali i online, deca od 5 do 10 godina moći će da igraju Escape game – Moja mala planeta.

Program digitalnog novembra sa opširnijim informacijama dostupan je na sajtu Francuskog instituta u Srbiji : http://www.institutfrancais.rs/?mailpoet_router&endpoint=view_in_browser&action=view&data=WzExNiwiM2FjY2Y4OTRjZDllIiwwLDAsMCwxXQ

PROGRAM:

Wild immersion – U divljini

od 12. do 16. novembra – Plato ispred Kulturnog centra Beograda, Knez Mihailova 5

od 17. do 21. novembra – Francuski institut, Knez Mihailova 31, Beograd

Bliski susreti sa životinjama usred Beograda!

Wild immersion je prvi na svetu virtuelni rezervat prirode, koji koristi nove tehnologije kako bi vas teleportovao u svet divljine. Uz pomoć VR naočara, otkrićete biodiverzitet Srbije. Obuzeće vas divljenje, saosećanje i svest o neophodnosti očuvanja prirode!

Turneju po Srbiji projekta Wild immersion podržavaju Jane Goodall i Vlada Republike Francuske.

https://www.wildimmersion.io/

Karavan za klimu – Mali korak za čoveka, veliki za prirodu

od 12. do 27. novembra  – Francuski institut, Knez Mihailova 31, Beograd + online

Karavan za klimu stiže u Beograd!

Karavan za klimu je projekat Francuskog instituta u Srbiji, koji se ove godine realizuje u partnerstvu sa Centrom za promociju nauke, uz podršku Delegacije Evropske unije i Kancelarije Programa Ujedinjenih Nacija za razvoj u Srbiji.

Spajajući borbu protiv klimatskih promena i zaštitu biodiverziteta, Karavan za klimu 3.0 ima za cilj podizanje svesti građana o značaju upoznavanja i identifikovanja zaštićenih vrsta na teritoriji Srbije.

Obuhvata dvojezičnu pedagošku izložbu i interaktivne eksponate. Digitalna verzija Karavana od 12. novembra biće pristupačna svima, a posebno može biti dragocena za nastavu u srpskim školama.

http://karavanzaklimu.rs/digital/sr/

France eMotion 

19/10 – 6/11 – Istorijski arhiv « Timočka krajina », Nikole Pašića 160, Zaječar

19/10-2/11 – Centar za kulturu i umetnost, Dušana Trivunca 15, Aleksinac

12-28. novembar – otvaranje 12. novembra u 18h

Karlovačka umetnička radionica, Trg Branka Radičevića 7/2, Sremski Karlovci

Virtuelna izložba France eMotion, koja vodi gledaoca u nezaboravnu šetnju kroz Francusku, ovog novembra obići će tri grada u Srbiji.

Četiri fotografa, sa četiri kontinenta – Išola Akpo (Benin), Edu Monteiro (Brazil), David Šaliol (SAD) i Lurdes Segade (Španija), putovali su kroz razne delove Francuske i svaki od njih je na svoj način video i zabeležio raznolikost francuske kulturne baštine. Njihove fotografije, u dodiru sa tehnologijama proširene stvarnosti i digitalne animacije, odražavaju oduševljenje Francuskom, koje se prenosi na posetioce izložbe, koji će moći da virtuelno zađu u tvrđave, prošetaju parkovima dvoraca, obiđu muzeje i najsavremenije izložbene prostore, dive se lukovima opatija i mostova…

Izložba je plod partnerstva asocijacije Atout France  i Francuskog instituta.

Inspirisani Francuskom

Ovog Digitalnog novembra emitovaćemo video priloge o poznatim srpskim umetnicima koji su živeli i radili u Francuskoj, a čija se dela čuvaju u muzejima Novog Sada i Beograda. Dela predstavljaju kustosi i direktori muzeja u dvominutnim video zapisima koji bude želju da se posete muzeji u kojima se nalaze: Galerija Matice srpske Novi Sad, Spomen zbirka Pavle Beljanski Novi Sad, Galerija lepih umetnosti Rajko Mamužić, Novi Sad,  Narodni muzej Beograd.

Ove zanimljive video priče o umetničkim delima moći će da se pogledaju na youtube kanalu Francuskog instituta, a biće emitovane i na kanalima RTV i RTS.

Prvo emitovanje: emisija Arterija, RT Vojvodina, četvrtak, 12. novembra od 22h do 22h35..

Od 12. novembra svakog dana u 18 časova,  pogledajte novu epizodu serijala « Inspirisani Francuskom » na našem YouTube kanalu : https://www.youtube.com/user/InstitutFrancaisSRB

Rodna ravnopravnost u digitalno doba  – debata

25. novembar – Francuski institut, Knez Mihailova 31, Beograd + on-line

Povodom 25. novembra, Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, Francuski institut  se pridružuje feminističkom kulturnom centru BEFEM u organizaciji prve debate u okviru ciklusa „Jednakost, različitost, digitalno doba“. Učesnice iz Srbije i Francuske govoriće o nasilju na društvenim mrežama, o digitalnoj sferi kao području rodne nejednakosti, ali i o digitalnim sredstvima koja se koriste u savremenoj feminističkoj borbi.

Predavanje KreNi „Digital Disruption“ – video igre + virtuelna stvarnost 27-30. novembar – Naučno-tehnološki park, Niš, Aleksandra Medvedeva, bb

Udruženje Mladi ambasadori organizuje KreNi – predavanja o kreativnim industrijama kao sredstvima društvenog delovanja. Mlade Nišlije, njih preko 60, učestvuju u brojnim aktivnostima, u saradnji sa međunarodnim stručnjacima iz oblasti dizajna, video igrica, virtuelne realnosti, filma, fotografije i informacionih tehnologija, koji će predočiti mogućnosti iznalaženja novih rešenja za probleme sa kojima se suočavaju u svom okruženju.

Jedna interaktivna izložba predstaviće francuske nezavisne video igre i poslednja francuska ostvarenja iz oblasti virtuelne stvarnosti.

Predavač iz Francuske biće Emanuel Korno, kreator video igara, koji se specijalizovao za storytelling.

Prijavljivanje obavezno.

Nove video igre – stručne radionice:

24/11 14h-17h30, online – za kandidate iz cele Srbije odabrane na konkursu

27/11 15h-16h i 28/11 10h-11h – za prijavljene u okviru projekta KreNi

Mladi talentovani francuski kreator video igara, Emanuel Korno, na udruženi poziv Francuskog instituta, Serbian game association i Mladih ambasadora Niša, održaće dva master klasa namenjena srpskim kreatorima video igara.

Prva radionica fokusira se na metodologiju i teoriju interaktivnog pisanja, dizajn i „branching trees“, kao i na način pisanja narativa za video igrice.

Druga radionica, „Video igrica kao sredstvo promena“, predstavlja uvod u pisanje scenarija za video igrice i njegovu primenu u drugim oblastima. Ova radionica ima za cilj da otkrije neophodne kompetencije i važnost uloge onih koji se bave pisanjem interaktivnog narativa.

Emmanuel Corno je kreator video igara koji se specijalizovao za narative. Inicijalno je pohađao studije informatičkih nauka pre nego što će preći na video igre i zbog toga je njegov pristup storytellingu uvek interaktivan. Njegov poslednji projekat je „Alt Frequencies“ u saradnji sa Accidental Queens – igra za mobilne telefone na temu vesti (lažnih ili ne) i moći. Sada piše za Ludogram – studio video igara specijalizovan za vizuelne novosti.

Ovo je prvo u ciklusu predavanja o programiranju koje Francuski institut u Srbiji organizuje u saradnji sa Serbian game association.

Portfolio

Escape Game: Moja mala planeta

Animacije u Francuskom institutu + online

Subota 14, 21. i 28. novembar, od 10h do 15h

Francuski institut, Knez Mihailova 31, Beograd

Za decu od 5 do 10 godina. Trajanje: 1 sat

Kroz igricu Escape Game deci se pruža prilika da uče francuski zahvaljujući novim tehnologijama, ali i da razviju svest o potrebi zaštite životne sredine.

Za igranje Escape game online, kliknite OVDE

RENDEZ-VOUS DE LA LITTERATURE FRANCOPHONE

Francuski institut poziva ljubitelje književnosti da preko naših društvenih mreža prate i učestvuju u online razgovorima sa frankofonim piscima :

• 10 novembre 2020, 18h – Rencontre avec Olivia Ruiz
• 13 novembre 2020, 18h – Rencontre avec Isabelle Carré
• 19 novembre 2020, 18h – Rendez-vous de la littérature francophone : Ken Bugul
• 24 novembre 2020, 18h – Je viens de loin, j’écris en français / D. Masoros – T. Moutsopoulos

Vasil Hadžimanov i Matija Dedić obeležili drugo veče 23. Pančevačkog džez festivala

Dvadeset treće izdanje Pančevačkog džez festivala nastavljeno je sinoć, 6. novembra, koncertom dvojice renomiranih pijanista sa ovih prostora – Vasila Hadžimanova i Matije Dedića.  U drugom delu večeri, pretpremijerno je prikazan polusatni dokumentarni film „Svetski: Irina Karamarković“.

Hadžimanov i Dedić su prvi put nastupili zajedno na Liburnia Jazz Festivalu u Opatiji pre četiri godine, na poziv hrvatskog gitariste Elvisa Stanića, a narednih godina su takođe nastupali sa Gabi Novak i Biserom Veletanlić, gde su deo repertoara izvodili i bez vokala. Ovom prilikom su kao duo prvi put nastupili u Srbiji, pred publikom Pančevačkog džez festivala.

Njihov nastup obeležila je sjajna interakcija i intuitivno razumevanje, kao i repertoar sa poznatim numerama iz karijera obojice muzičara. Poseban segment koncerta predstavlja su emotivna solo izvođenja – Hadžimanov je odsvirao svoju novu kompoziciju “Balada za Martu”, dok je Dedić odsvirao temu iz serijala “U registraturi” kao posvetu svom ocu Arsenu Dediću, preminulom pre pet godina.

Vasil Hadžimanov je o sviranju sa Matijom Dedićem rekao: „On je neizmerno muzikalan, senzibilan pijanista, emotivan, tolerantan, što je jako bitno. To je najbitnija stvar u muzici, koja se iz nekog razloga često zaboravi. Sa Matijom to nikad nije problem. Kada kažem da ga osećam kao brata, to nije patetično već je zaista tako. Imamo previše toga zajedničkog i stvarno je zadovoljstvo svirati sa njim“.

Matija Dedić se, takođe, osvrnuo na zajedničko lično iskustvo koje deli sa Hadžimanovim: „Naša kompatibilnost dolazi i iz činjenice da smo se iste godine rodili, dolazimo iz istog porodičnog bekgraunda, iste godine odlazimo na fakultete istog žanra, iste godine dobijamo ćerke, obojica smo krenuli od Keitha Jarretta i kelnskog koncerta. Naše dve familije veže četrdesetogodišnje prijateljstvo i uzajamno poštovanje. Vasil i ja smo nastavak toga“. O iskustvu sviranja sa Hadžimanovim kaže: „Tu se sve apsolutno bazira na poverenju, slušanju onoga što kolega radi, i na interakciji. Ona je najbitnija, kao i ta kolektivna improvizacija. Deset puta je bitnija od tebe kao pijaniste. To mi je kod Vasila genijalno. To je taj recept – poverenje, prijateljstvo, ljubav i poštovanje“.

Polusatni dokumentarni film „Svetski: Irina Karamarković“ prati doktorku Irini Karamarković, naučnicu, slobodnu umetnicu i džez pevačicu, koja govori o svom poreklu, školovanju, životu, glasu, improvizaciji, karijeri, albumima, turnejama, društvenom angažmanu, razumevanju sveta. Ovaj dokumentarni film biće premijerno televizijski prikazan na kanalu RTS Nauka u okviru serije „Svetski“, koja se bavi uspešnim ljudima nove srpske dijaspore, počev od sredine novembra 2020. godine. Film je realizovala produkcija Šta hoćeš“.

Poslednjeg festivalskog dana, večeras u 19 časova, nastupiće duo austrijskih muzičara – pijanista David Helbock i trubač Lorenz Raab. U nastavku koncertne večeri, od 20:30h nastupiće niški bend Eyot.

Pančevački džez festival održava se u organizaciji Kulturnog centra Pančeva, uz pokroviteljstvo Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Italijanskog instituta za kulturu, Austrijskog kulturnog foruma, Ambasade Izraela u Beogradu i Dunav osiguranja.