Palić Film Festival – “Drugi čin” Kventina Dipijoa i dodela nagrada najboljim filmovima danas na programu Festivala evropskog filma Palić
Sedmog, poslednjeg festivalskog dana, u petak 26. jula na Letnjoj pozornici na Paliću, u 21h biće dodeljena festivalska priznanja najboljim evropskim ostvarenjima, nakon čega će u Glavnom takmičarskom programu van konkurencije biti prikazan “Drugi čin” Kventina Dipijoa.
U ovom filmu Florens želi da upozna Davida, čoveka u koga je ludo zaljubljena, sa svojim ocem. Ali David nije toliko zainteresovan za nju, te odlučuje da je baci u zagrljaj svom prijatelju, Viliju. Likovi se sreću u restoranu usred ničega.
U programu Specijalne projekcije, u Bioskopu Abazija od 18 časova biće prikazano dokumentarno ostvarenje “Topli film” reditelja Dragana Jovićevića. Nakon burne reakcije tabloida povodom snimanja jednog srpskog filma sa gej tematikom, dvojica mladih glumaca započinju istraživanje na temu predstavljanja LGBTIQ osoba kroz istoriju jugoslovenske kinematografije, ali i svih društvenih okolnosti koje su uticale na različite tretmane ovih likova.
U selekciji “Novi mađarski film” u Bioskopu Eurocinema u Subotici, od 19 časova na programu je film “Zemelvajs”. Godine 1847. misteriozna epidemija besni u porodilištu u Beču, dok doktor Ignac Zemelvajs pokušava da pobedi porodiljsku groznicu tako protiveći se svim tradicionalnim teorijama.
U selekciji “Eco Dox” u Art Bioskopu “Lifka” u Subotici od 17 časova na programu je film “Svet po mom tati” Marte Kovarove koji prikazuje zajednički san jednog fizičara i njegove ćerke umetnice o efikasnom rešenju za spas planete. Zajedno, uz humor, odlaze na mnogo različitih mesta gde ih niko ne očekuje niti im želi dobrodošlicu. Na svom putovanju pokušavaju da nađu ne samo put kroz svet klimatske politike i moći iza nje, već i način da međusobno sarađuju.
Film “Rikardo i slikarstvo” Barbeta Šredera biće prikazan u istom prostoru od 19 časova u okviru selekcije “Novi evropski dokumentarni film”. Ovaj film je portret slikara Rikarda Kavala koji je svoj život posvetio slikarstvu. Od Buenos Ajresa do Bretanje, preko Pariza i Perua, ovaj film je poziv da se udubimo u istoriju slikarstva, ali i da otkrijemo život jednog izuzetnog čoveka koji je, uz jednostavnost i poniznost, uvek bio potpuno posvećen, pa čak i preneo svoju strast na decu svog sela.
U selekciji “EFA Shorts”, u Maloj sali “Mira Banjac” bioskopa Abazija, od 17 časova na programu su filmovi “27” (Flora Ana Buda), ”Seti se kako sam jahala belog konja” (Ivana Bošnjak Volda, Thomas Johnson Volda), “Enrikov rođendan” (Francesco Sossai), “U šumi su ljudi” (Szymon Ruczyński) i “Zun” (Jonatan Schwenk).
U 23h časova u Bioskopu Abazija biće održana i završna festivalska žurka.
Cena ulaznice za Glavni takmičarski program je 300 dinara. Ulaznice za ovaj program mogu se kupiti na blagajni Letnje pozornice od 20.00 časova.
U slučaju loših vremenskih uslova, film takmičarskog programa će biti prikazan u bioskopu Eurocinema (Otvoreni univerzitet Subotica, Trg cara Jovana Nenada 15) u predviđenom terminu.
Ulaz na sve ostale festivalske projekcije je besplatan!
Festival evropskog filma Palić podržali su Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Grad Subotica, Evropska unija kroz program Kreativna evropa MEDIA, kao i mnogobrojni partneri i medijski partneri.
Foto: kadrovi iz filmova.
Palić Film Festival – “78 dana” Emilije Gašić i “Devojka sa iglom” Magnusa fon Horna sutra na programu Festivala evropskog filma Palić
Šestog festivalskog dana, u četvrtak 25. jula na Letnjoj pozornici na Paliću, u Glavnom takmičarskom programu u 21h će biti prikazano ostvarenje “78 dana” Emilije Gašić, a od 23 časa film “Devojka sa iglom” Magnusa fon Horna.
Radnja filma “78 dana” započinje marta 1999. godine, u malom mestu u Srbiji. Nakon očevog odlaska u vojsku, sestre Sonja (17) i Dragana (15) započinju video dnevnik. Dani prolaze dok snimaju mirnu prirodu oko sebe, drhtavno noćno nebo tokom vazdušnih napada i zadirkivanje svoje sedmogodišnje sestre Tijane. Stvari se menjaju kada misteriozni dečak i njegova stidljiva, mlađa sestra stignu iz Beograda i usele se u komšijsku kuću. Uskoro, nova prijateljstva, prvi poljupci i prva razočaranja zamenjuju strah od bombi.
Film “Devojka sa iglom” dešava se u Kopenhagenu 1919. godine, gde je mlada radnica nezaposlena i trudna. Ona upoznaje Dagmar, ženu koja vodi podzemnu agenciju za usvajanje. Snažna veza raste, ali njen svet se raspadne kada sazna šokantnu istinu iza svog rada.
U selekciji „Paralele i sudari”, u bioskopu Abazija na Paliću će na repertoaru biti filmovi “Osmeh sudbine” Andžeja Jakimovskog (18h), i “Panoptikon” Džordža Siharulidzea (20h).
Glavni junak filma “Osmeh sudbine”, Andreas, stiže na udaljeno grčko ostrvo da proda parcelu. Prvo mora da otplati dug koji je njegov ujak napravio kod Janisa, lokalnog farmera. Zaglavljen u dolini, svakog jutra čeka da mu Janisova unuka Lena donese hleb i sir. U ovom trenutku on ne oseća opasnost koja visi nad dolinom i obližnjim selom. Iskustvo smrti i nesreće uskoro će mu otvoriti oči za krhkost ovog malog sveta.
U filmu “Panoptikon”, nakon što ga otac napusti kako bi postao pravoslavni monah, Sandro se bori da pomiri svoju dužnost prema Bogu i svoju probuđenu seksualnost, koja se manifestuje na nekontrolisane načine i dovodi ga do sumnjivog ponašanja, dok traži smisao i pripadnost turbulentnom društvu postsovjetske Gruzije.
U selekciji “Galicija u fokusu”, u Maloj sali “Mira Banjac” bioskopa Abazija, od 19 časova na programu je film “Ražene gljivice” rediteljke Hajone Kamborde. Radnja filma smeštena je u 1971. godindu u frankističkoj Španiji. U seoskoj oblasti Galicije, Marija pomaže ženama pri porođaju. Nakon što pokuša da pomogne mladoj ženi u nevolji, odjednom je prisiljena da se sakrije od vlasti, ostavi sve iza sebe i pobegne iz države.
U selekciji “Novi mađarski film”, u Bioskopu Eurocinema u Subotici će u 19 časova biti prikazan film Sve o Lefkovičima (Ádám Breier). Nakon ženine smrti, tvrdoglavi trener boksa se složi sa svojim otuđenim jevrejskim ortodoksnim sinom da ga pusti da tuguje u svojoj kući. Tokom sedmodnevne šive, otac i sin moraju da se suoče sa svojim starim zamerkama.
U selekciji “Eco Dox” u Art Bioskopu “Lifka” u Subotici, od 17 časova na programu je film “Gerlah” (Aliona van der Horst, Luuk Bouwman). Ovaj film pun ljubavi i humora predstavlja portret ratara Gerlaha, koji se bavi poljoprivredom u senci amsterdamskog aerodroma Shiphol već šezdeset godina. Video je kako se sve oko njega menja. Njegova jednostavna drvena kuća je sada uglavljena između benzinske pumpe Šel, Mekdonaldsa i raznih distributivnih centara. Uprkos svemu što mu se nađe na putu, Gerlah stoji visoko uzdignute glave, sa svojim prizemnim humorom, a pomoć mu pružaju braća i prijatelji koji ga vole.
U istom bioskopu, u selekciji “Novi evropski dokumentarni film” od 19 časova će biti prikazano ostvarenje “Nepripitomljena tela” Eline Psiku. Robin je trudna, ali ne želi da bude majka. Katerina i Gaja su same, ali žele dete. Kiki boluje od neizlečive bolesti i želi da se njen život završi dostojanstveno. Procedure kojima se nadaju da će dobiti pristup – abortus, VTO i eutanazija – dostupne su i legalne u susednim zemljama, ali ne i u njihovoj. Zato pribegavaju takozvanom „medicinskom turizmu“.
U okviru programa predstavljanja novosadskog 21114 Film Festa, u 17 časova u Maloj sali bioskopa Abazija na Paliću biće prikazani kratki filmovi “Džimi plovi daleko” Tamare Broćić, “Ko je sad taj Ika Bašić” Tamare Trninić i Sonje Rakić, “Mar” Milorada Milatovića, “Pobeći od Irene” Irene Antin, “Guguto Memeto” Branislava Stošića, “Boca de Ferro” Mateja Matijevića, i “Komšije” u režiji polaznika projekta „Art Kvart – Start!”.
I isto vreme u glavnoj sali Bioskopa Abazija, na programu će biti selekcija studentskih filmova: “Mamut” Đorđija Petrovića, “Reumor” Anđele Bucalović, “Blago nama” Vanje Vujina, “Ko je sad taj Ika Bašić” Tamare Trninić i Sonje Rakić, i “Vuk” Boa Stamatovića.
U selekciji “Mladi duh Evrope” u bioskopu Abazija, od 22 časa na programu su filmovi u okviru posebnog izbora “Mladi duh Mađarske”: “Cipele i kopita” (Viktória Traub), “Pitajte Alberta” (Szandra Pataki), “Moderna vremena” i “Uvod u filmske studije (Géza M. Tóth), “Meditacija u sumrak” (Judit Erdélyi), “Džin Oliver” (Júlia Lantos), i “Satana” (Arion Csihar, Marcell Belső).
U pratećem festivalskom programu, na Velikoj terasi na Paliću u 10h će biti održana ekološka panel-diskusija „Klimatske promene – menjaju ekološku svest javnosti“.
Za 23 časa u Bioskopu Abazija zakazana je svirka benda Positive Ordinary People.
Cena jednodnevne ulaznice za dva filma Glavnog takmičarskog programa je 300 dinara. Ulaznice za ovaj program mogu se kupiti na blagajni Letnje pozornice od 20. do 26. jula 2024. godine, od 20.00 časova.
U slučaju loših vremenskih uslova, filmovi takmičarskog programa će se prikazivati u bioskopu Eurocinema (Otvoreni univerzitet Subotica, Trg cara Jovana Nenada 15) u predviđenom terminu.
Cena jednodnevne ulaznice za dva filma takmičarske selekcije Paralele i sudari je 200 dinara. Ulaznice za program Paralele i sudari mogu se kupiti na blagajni bioskopa Abazija na Paliću pola sata pre početka projekcije.
Ulaz na sve ostale festivalske projekcije je besplatan!
Festival evropskog filma Palić podržali su Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Grad Subotica, Evropska unija kroz program Kreativna evropa MEDIA, kao i mnogobrojni partneri i medijski partneri.
Foto: kadrovi iz filmova.
Palić Film Festival – “Andreina ljubav” Manuela Martina Kuenke i “Sinovi” Gustava Melera sutra na programu Festivala evropskog filma Palić
Petog festivalskog dana, u sredu 24. jula na Letnjoj pozornici na Paliću, u Glavnom takmičarskom programu u 21h će biti prikazano ostvarenje “Andreina ljubav” Manuela Martina Kuenke, a od 23h film “Sinovi” Gustava Melera.
U filmu “Andreina ljubav” glavna junakinja, petnaestogodišnja devojčica, očajnički želi da povrati ljubav svog oca, koji je nestao iz njenog života nakon što se pre nekoliko godina razveo od njene majke. Andrea pamti oca kao čoveka punog ljubavi i nežnosti i ne može da razume zašto on sada ne želi da vidi svoju decu. Andrea će uraditi šta god je potrebno da povrati očevu ljubav. To uključuje suočavanje s njenom majkom, pa čak i preduzimanje zakonskih mera.”
Radnja filma “Sinovi” prati Evu, idealistkinju koja radi kao zatvorska čuvarka i suočava se sa dilemom svog života, kada mladića iz njene prošlosti prebace u zatvor u kojem ona radi. Ne otkrivajući svoju tajnu, Eva traži da je premeste u zatvorsko krilo gde se nalazi mladić – najgore i najnasilnije u zatvoru. Ovde počinje uznemirujući psihološki triler, gde Evin osećaj za pravdu stavlja na kocku i njen moral i budućnost.
U selekciji „Paralele i sudari”, u bioskopu Abazija na Paliću će na repertoaru biti filmovi “Rana oklevanja” Selmana Nadžara (18h) i “8 prizora na jezeru Biva” reditelja Marka Rata (20h).
U središtu radnje ostvarenja “Rana oklevanja” je advokat za krivično pravo Džanan, koji deli svoje vreme na sud ujutru i bolnički krevet svoje majke noću. Na dan ročišta za izricanje presude osumnjičenom za ubistvo kojeg Džanan brani, ona mora napraviti moralni izbor koji će uticati na živote njene majke, sudije i optuženog.
Film “8 prizora na jezeru Biva” naziv je dobio po istočnjačkoj umetničkoj tradiciji “osam prizora” koja opisuje stanje uma čoveka kroz osam pesničkih motiva, kao što su večernji sjaj, prvi sneg, jedra koja se vraćaju uveče, noćna kiša, jesenji mesec, zvono u hramu, svež povetarac, let divljih gusaka. Ovi motivi pružaju okvir za osam isprepletenih tragičnih ljubavnih priča smeštenih u moderna staroverska ribarska sela blizu Čudskog jezera, koja stoje na obodima estonsko-ruskih naselja i kulture.
U selekciji “Galicija u fokusu”, u Maloj sali “Mira Banjac” bioskopa Abazija, od 19 časova na programu je blok kratkih filmova: “Lom talasa” (Eloy Domínguez Serén), “Ne vidim te” (Xacio Baño), “Nijedna me reka ne štiti od mene same” (Carla Andrade) i “Alicija radi stvari” (Ángel Santos).
U selekciji “Novi mađarski film”, u Bioskopu Eurocinema u Subotici će u 19 časova biti prikazan dokumentarac “Smrt golmana” (režija: Siflis Zoltán). Ovaj film bavi se životom Geze Šifliša, koji je rođen 1907. godine u Subotici, u Austrougarskoj monarhiji. Između 1927. i 1928. branio je u ekipi subotičkog FK SAND, nakon čega prelazi u budimpeštanski FK Ferencvaroš. Kao Fradijev golman, bio je član tima koji je na turneji po Južnoj Americi 1929. godine pobedio tadašnjeg svetskog šampiona, ekipu Urugvaja.
U selekciji “Eco Dox” u Art Bioskopu “Lifka” u Subotici, od 17 časova na programu je film “Planeta Šljivova” Vladimira Perovića. Ljudi iz sela Šljivova kao da žive na nekoj drugoj planeti. U istinskoj bajci. U raju koji i sami stvaraju. Čistota, poštenje, vrednoća, složnost, pobožnost, tradicije, verovanja, neumorni rad. Ipak, čini se da ni oni ne mogu da budu spokojni, jer tu je Rio Tinto.
U selekciji “Novi evropski dokumentarni film”, u istom bioskopu od 19 časova će biti prikazano ostvarenje “Ujed poput pčele”reditelja LEONE-a, u čijem središtu su prijateljstvo, ljubav, i velika strast prema Ape Piađu u malim italijanskim gradovima doline Trigno.
U okviru selekcije EFA Shorts, od 17 časova u Maloj sali “Mira Banjac” bioskopa Abazija na Paliću biće prikazani kratki filmovi: “Živopisni san o španskom odmoru” (Christian Avilés), “Asterion” (Francesco Montagner), “Stanje uma” (Aisling Byrne), “Mislim na tišine kad mislim na tebe” (Jonelle Twum), i “Tata – beleške o životu i smrti” (Andreas Bøggild Monies).
U selekcii “Mladi duh Evrope” u bioskopu Abazija, od 22 časa na programu su filmovi “Još jedan dan” Radivoja Bukvića sa Mirom Banjac u glavnoj ulozi, “Porodični portret” Lee Vidaković, “Sluga ljubavi” (Emanuela Muzzupappa), “Manija!” (Lena Jaworska), i ovogodišnji kanski pobednik u kategoriji kratkometražnih filmova, “Čovek koji nije mogao da ćuti” Nebojše Slijepčevića.
U pratećem festivalskom programu, na Velikoj terasi na Paliću u 10h će biti održana ekološka panel-diskusija „Klimatske promene – menjaju ekološku svest javnosti“.
Za 23 časa u Bioskopu Abazija zakazana je svirka grupe Trojka.
Cena jednodnevne ulaznice za dva filma Glavnog takmičarskog programa je 300 dinara. Ulaznice za ovaj program mogu se kupiti na blagajni Letnje pozornice od 20. do 26. jula 2024. godine, od 20.00 časova.
U slučaju loših vremenskih uslova, filmovi takmičarskog programa će se prikazivati u bioskopu Eurocinema (Otvoreni univerzitet Subotica, Trg cara Jovana Nenada 15) u predviđenom terminu.
Cena jednodnevne ulaznice za dva filma takmičarske selekcije Paralele i sudari je 200 dinara. Ulaznice za program Paralele i sudari mogu se kupiti na blagajni bioskopa Abazija na Paliću pola sata pre početka projekcije.
Ulaz na sve ostale festivalske projekcije je besplatan!
Festival evropskog filma Palić podržali su Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Grad Subotica, Evropska unija kroz program Kreativna evropa MEDIA, kao i mnogobrojni partneri i medijski partneri.
Foto: kadrovi iz filmova.
Velikogradištanska gitarijada
Osma velikogradištanska gitarijada 15.08.2024.-17.08.2024.
Palić Film Festival – “Kalmanov dan” Sabolča Hajdua i “Poslednji od Jevreja” Noea Debrea danas na programu Festivala evropskog filma Palić
Trećeg festivalskog dana, u ponedeljak 22. jula na Letnjoj pozornici na Paliću, u Glavnom takmičarskom programu u 21h će biti prikazano ostvarenje “Kalmanov dan” Sabolča Hajdua, a od 23h film “Poslednji od Jevreja” Noea Debrea.
Film “Kalmanov dan” je o onoj fazi života kada ljudi shvataju da se ništa novo neće dogoditi, gde su ponašanje i odnosi postali tako ustaljeni da jedino čemu mogu da se nadaju je ponavljanje istog. Neće biti novih iznenađenja, nema više rizika, a sve što mogu da urade jeste da pokušaju da sačuvaju ono što već imaju jer nemaju ni vremena ni energije da sve počinju iznova.
U filmu “Poslednji od Jevreja”, optimista i sanjar Beliša živi sa svojom majkom Žizelom u zapuštenom pariskom predgrađu. Nakon zatvaranja poslednje košer prodavnice, Beliša i njegova mama su zvanično poslednji Jevreji u gradu. Ovo je dirljiva drama o odlasku od kuće.
U selekciji „Paralele i sudari”, u bioskopu Abazija na Paliću će na repertoaru biti filmovi “Kjuka: pred kraj leta” Kostasa Karamuntanisa (18h) i “Suočen sa gravitacijom” (Fésős András, 20h),
U filmu “Kjuka: pred kraj leta” tročlana porodica, samohrani otac Babis i njegova deca blizanci na pragu punoletstva, Konstantinos i Elza, plove na ostrvo Poros porodičnim brodom na odmor. U jeku kupanja, sunčanja i sticanja novih prijateljstava, Konstantinos i Elza i nesvesni toga sreću svoju rođenu majku Anu koja ih je napustila kada su bili bebe. Ovaj susret će uzburkati dugogodišnja osećanja ogorčenosti u Babisu, što će se završiti sunčanim, dirljivim putovanjem ka sazrevanju za sve uključene.
Glavni junak filma “Suočen sa gravitacijom”, Feliks, vatrogasac je i spasilac na velikim visinama. Njegov prioritet u životu je spasavanje ljudi u nevolji po svaku cenu. On ne shvata da u pokušaju da razume one koje spasava, gubi sebe ali i najvažniju osobu u svom životu, svog sina.
U selekciji “Galicija u fokusu”, u Maloj sali “Mira Banjac” bioskopa Abazija, od 19 časova na programu je blok kratkih filmova: “30’70 60’120” rediteljke Marte Valverde, “Barxacova” (Rosa Taboada), “Biti il ne biti ptica” (Martín Romero), “Čista” (Carmen Méndez), i “Lišaj” (Anita Pico), “Sendvič mačka” (David Fidalgo), “Sklonište” (Anxos Fazáns), “Ostrvo kordura” (Mario Fernández Filloy).
U selekciji “Novi mađarski film”, u Bioskopu Eurocinema u Subotici će u 19 časova biti prikazan animirani film “Plavi pelikan” (László Csáki). U Mađarskoj 1990-ih, putovanje je napokon moguće, ali nije priuštivo. Falsifikovanjem međunarodnih voznih karata, tri mladića pružaju priliku celoj jednoj generaciji da iskusi spoljašnji svet.
U selekciji “Eco Dox” u Art Bioskopu “Lifka” u Subotici, od 17 časova na programu je film “Gde smo nekada spavali” Mateusa Verlea. U središtu ovog ostvarenja je Geamana, rumunsko selo u Apusenskim planinama, koje je nekada bilo dom za skoro hiljadu ljudi. Danas se samo crkveni toranj uzdiže iz otrovnog blata obližnjeg rudnika bakra. Skoro sve kuće su potonule, a njihovi stanovnici pobegli. Na ivici prošlosti, Valeria prata teži svojoj sadašnjosti – a preti joj budućnost.
U selekciji “Novi evropski dokumentarni film”, u istom bioskopu od 19 časova će biti prikazano ostvarenje “Mesto pod suncem” rediteljke Mete Karle Albrehtsen. Ovo delo je vizuelni obilazak pastelnim bojama obojenog turističkog odredišta Gran Kanarija, utočišta za milione turista – i za ljude koji beže ne samo od kiše i hladnoće. Paradoksi turizma susreću se sa surovom stvarnošću onih koji žive u raju tokom cele godine.
U okviru selekcije filmova sa Žigmond Vilmoš festivala, od 17 časova u Bioskopu Eurocinema u Subotici biće prikazani kratki filmovi: “Marija Terezija se porađa” (Nikol Cibulya), “Drugi kraj ulice” (Kálmán Nagy), “Pobednici” (Füzes Dániel).
U selekciji EFA Shorts od 17 časova, u Maloj sali “Mira Banjac” bioskopa Abazija na programu su kratki filmovi “Aheron” (Manuel Muñoz Rivas), “Cveće iz druge bašte” (Jorge Cadena), “Jedva rade” (Susanna Flock, Robin Klengel, Leonhard Müllner, Michael Stumpf), i “Stjuardesa-737” (Thanasis Neofotistos).
U selekciji Omaž dobitniku Underground Spirit nagrade, u bioskopu Abazija od 22h na repertoaru će biti kratki filmovi ovogodišnjeg laureata Mike Tanile iz Finske: “Patent br. 314805”, “Fizički prsten”, “Svet”, “Optički zvuk”, i “Budućnost nije ono što je bila”.
U pratećem programu festivala, u 16:45 u Galeriji Otvorenog univerziteta, biće otvorena izložba “Bata u 90 slika”, nastala povodom 90 godina od rođenja legende jugoslovenske i srpske kinematografije, Velimira Bate Živojinovića.
Na Velikoj terasi na Paliću, u 18 časova biće održan panel “Njena priča, njena budućnost: Osnaživanje žena u filmskoj industriji”, a od 19:30 na istom mestu na programu je razgovor sa Fedonom Papamihaelom, dobitnikom nagrade “Aleksandar Lifka” u kategoriji inostranih stvaralaca.
Za 23 časa u Bioskopu Abazija zakazan je koncert grupe Koikoi.
Cena jednodnevne ulaznice za dva filma Glavnog takmičarskog programa je 300 dinara. Ulaznice za ovaj program mogu se kupiti na blagajni Letnje pozornice od 20. do 26. jula 2024. godine, od 20.00 časova.
U slučaju loših vremenskih uslova, filmovi takmičarskog programa će se prikazivati u bioskopu Eurocinema (Otvoreni univerzitet Subotica, Trg cara Jovana Nenada 15) u predviđenom terminu.
Cena jednodnevne ulaznice za dva filma takmičarske selekcije Paralele i sudari je 200 dinara. Ulaznice za program Paralele i sudari mogu se kupiti na blagajni bioskopa Abazija na Paliću pola sata pre početka projekcije.
Ulaz na sve ostale festivalske projekcije je besplatan!
Foto: kadrovi iz filmova.
Letnja škola i festival saksofona u Herceg Novom – Summer SAXperience 2024
Udruženje saksofonista Srbije donira saksofon za učenike Muzičke škole Herceg Novi
Međunarodna letnja škola i festival saksofona – Summer SAXperience, već skoro punu deceniju održava se u jednom od najlepših gradova na Jadranu, Herceg Novom, a profesori su najistaknutiji saksofonisti koji dolaze iz različitih delova sveta.
Ove godine Summer Saxperience će se održati od 1. do 11. avgusta u Paviljonu Gradske muzike Herceg Novi, u okviru koga će se novljanskoj publici koncertom predstaviti saksofonisti Alesandro Malanjino (Italija), Milan Savić (Srbija) i pijanistkinja Neda Hofman Sretenović (Srbija).
Ove godine organizator festivala Udruženje saksofonista Srbije će donirati jedan saksofon za učenike Muzičke škole Herceg Novi kako bi najmlađi saksofonisti imali što lakše početke muzičkog školovanja. Takođe, za učenike Muzičke škole i članove orkestra Gradske muzike Herceg Novog, ulaz će biti slobodan za slušanje svih časova u okviru letnje škole koju će držati renomirani profesori iz Italije i Srbije.
Letnja škola ima za cilj da mladim i talentovanim saksofonistima pruži priliku da, u letnjoj afmosferi uče od eminentnih saksofonista koji dolaze iz različitih delova Evrope i sveta.
Škola je otvorena za učenike, studente kao i hobiste, a profesori i polaznici će imati priliku da nastupe na koncertima u Paviljonu Gradske muzike Herceg Novi, 3. i 10. avgusta.
Summer Saxperience se ove godine organizuje uz podršku Turističke organizacije Herceg Novi, Selmer Saxophones Paris i JLV Ligatures Paris.
Program festivala:
Nedelja, 3.avgust u 21h, Paviljon Gradske muzike
CLASSICAL SAXOPHONE
Alesandro Malanjino, saksofon
Neda Hofman Sretenović, klavir
gost: Milan Savić, saksofon
Subota, 10. avgust, 21h, Paviljon Gradske muzike
YOUNG AND PROMISING
Koncert polaznika Letnje škole saksofona
Počeo 6. Somborski filmski festival
Projekcijom filmova „Još jedan dan“ Radivoja Bukvića i „Ruski konzul“ Miroslava Lekića u četvrtak, 11. jula počeo je 6. Somborski filmski festival.
Tokom festivala biće prikazano 14 ostvarenja podeljenih u četiri selekcije. Na svečanom otvaranju dodeljena je nagrada Specijalni Ernest za doprinos dobrim filmovima. Nagrada je, odlukom Direkcije Somborskog filmskog festivala (Ksenija Janković, Mihajla Nestorovića i Milivoja Mlađenovića), posthumno, pripala srpskom i jugoslovenskom glumcu i piscu Žarku Lauševiću. Specijalni Ernest uručen je supruzi Žarka Lauševića, Aniti Laušević. Priznanje je dodelio gradonačelnik Sombora Antonio Ratković.
Prisutnima su se na otvaranju festivala obratili: Ksenija Janković, direktorica festivala i Kulturnog centra „Laza Kostić“, Aleksandra Ćirić Bošković, pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Vojvodine, Dejan Dabić, selektor programa i Radoslav Zelenović. Festival je zvanično otvorio glumac i reditelj Radivoje Raša Bukvić.
Ksenija Janković, direktorica Somborskog filmskog festivala prisutnima je poželela dobrodošlicu i rekla: „Sombor je pravi vojvođanski, panonsko podunavski Holivud. Ponosni smo što ovaj festival već šest godina neguje filmsku umetnost u našem gradu. Ovogodišnje izdanje je drugačije od prethodnih jer ga vraćamo na njegovu prvobitnu zamisao, tj. porodici naroda panonsko podunavske regije. Ovo izdanje je iskorak u novi period festivala u kom će se njegov budući razvoj ogledati upravo u njegovoj autentičnosti – zamisli kojoj je vraćen. Zahvaljujem se gradu Somboru, lokalnoj samoupravi, Ministarstvu kulture, Filmskom centru Srbije, koji je ove godine pokrovitelj glavnih nagrada, Niškom kulturnom centru, kao i svim partnerima festivala“.
Aleksandra Ćirić Bošković, pokrajnska sekretarka za kulturu prisutnima se obratila rečima: „Sombor je jedan od najvećih vojvođanskih gradova koji vredno i temeljno neguje svoju viševekovnu multinacionalnu i multikonfesionalnu civilizacijsku tradiciju. Čak i u teškim vremenima Somborci su pored važnog adiministrativnog i ekonomskog statusa uspevali da održe i unaprede raznovrstan i kvalitetan društveni život. Paralelno sa tim razvijala se kultura i umetnost. Ništa se do danas nije promenilo. Sombor je i dalje vojvođansko i republičko središte aktuelnog umetničkog stvaralaštva. Ovaj festival je za relativno kratko vreme postao nezaobilazni i sastavni deo vrhunske kulturne ponude Sombora“.
Dejan Dabić, selektor festivala publici je predstavio programsku selekciju festivala. „Tragom Ernesta Bošnjaka, i u skladu sa sloganom festivala, u selekciji mladih autora gledaćete tri filma, dok će u glavnom takmičarskom programu biti prikazano pet filmova. Sombor ima pionira filma, ima najboljeg košarkaša na svetu, a nadam se da će imati i najdugovečniji filmski festival,“ istakao je Dabić.
Radoslav Zelenović, dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke je na otvaranju izjavio: „Film ne traje dugo, tek 130 godina. On nije promenio svet ali ga je veoma obeležio. Pojava filma na ovim prostorima ukazala je na to da se on „baš dobro primio“. Ljudi koji su stvarali kinemaatografiju kod nas imali su veliki entuzijazam kakav je vladao u čitavom svetu. Jedan od mojih omiljenih pionira filma radio je upravo to, a to je Ernest Bošnjak.“
Zelenović je istakao značaj Žarka Lauševića u jugoslovenskoj kinematografiji i dodao: „Žarko Laušević je jedan od ljudi koji su realizovali snove naših pionira filma. Glumci poput Lauša, zauvek će biti voljen i cenjen, i ostaće najomiljeniji jugoslovenski glumac. Igrao je veoma različite likove koje su sve imale njegov, Laušev pečat“.
Somborski festival svečano je otvorio Radivoje Raša Bukvić.
O svom rediteljskom prvencu Bukvić je kazao: „Moj iskorak u režiju je produžetak glumačkog posla. Posebno mi je zadovoljstvo što ovaj film, koji je inspirisan životom moje bake Jelke, doživaljava premijeru u mom rodnom gradu“.
Prvog dana festivala otvorena je i izložba „Bata u 90 slika“ (posvećena glumcu Velimiru Bati Živojinoviću) u Kulturnom centru Laza Kostić. Publika će u naredne tri večeri festivala filmove gledati u dvorištu Gradskog muzeja, Kabareu Narodnog pozorišta Sombor i u Atrijumu Stare Gradske kuće. Žiri Glavnog takmičarskog programa radiće u sastavu Vesna Čipčić, Ana Maria Rossi i Radovan Vujović, dok će u žiriju selekcije filmova mladih autora biti Pavle Mensur, Ljubomir Bulajić i Stefan Vukić. Na festival će biti dodeljena nagrada „Ernest” za najbolji film, kao i priznanjе „Boer” za najbolju glumicu i najboljeg glumca. U selekciji filmova mladih autora biće dodeljena nagrada „Boer” za najbolji film.
Više o programu festivala: https://kclazakostic.rs/
Održano je završno veče projekta She Raps: pobednice su reperke Eli Džejn i Sahareya!
Međunarodni EU projekat She Raps („One repuju“) kojem je cilj osnaživanje i profesionalizacija reperki, prošlog vikenda je doživeo svoje veliko regionalno finale. U sjajnoj atmosferi zagrebačkog Jiggy Bara publici i žiriju su se predstavile Madanna iz Srbije, AV 47 i Eli Džejn iz Crne Gore, Ramona i Daria iz Hrvatske, Sahareya i Sake iz Slovenije te Đorđa iz Bosne i Hercegovine. Nakon individualnih nastupa i izvedene zajedničke pesme, žiri koji su činili reper i radijski voditelj Tone Tuoro, organizatorka Josipa Galić, model Superbabekillah i dizajnerka Kata s Plakata, odabrao je dve She Raps Balkans pobednice: Eli Džejn iz Budve i Sahareyu iz Ljubljane. One će nastaviti svoj put u Evropu i učestvovati u dodatnim radionicama, nastupima i zajedničkim pesmama sa pobednicama She Raps programa iz Portugala, Belgije i Francuske. Sve devojke dolaze u Zagreb u februaru 2025. godine gde će u studiju sa producentom Kooladeom snimiti zajedničku pesmu i video.
Projekat She Raps startovao je kao inicijativa francuske agencije Rafe, a podržava ga program Kreativna Evropa iza kojeg stoji Evropska Unija. Na njihov poziv organizacija Blackout Hip Hop prijavila se kao lokalni partner za ex-Yu područje. Projekat je zaživeo kao saradnja četiri zemlje (Francuska, Belgija, Portugal i Hrvatska, odnosno region). Prijave su krenule 21. maja do 12. juna, prijavilo se dvadesetak devojaka nakon čega je žiri odabrao osam već pomenutih finalistkinja. One su od 27.6. do 5.7. prošle temeljne i veoma praktične celodnevne radionice u UNITED POP akademiji u Zagrebu.
Predavači su im bili cenjene hip-hop glave i profesionalci iz muzičke industrije: Dario Draštata (Dallas Records), Goran Komerički (HR Radio), producent Koolade i Jan Kinčl, reperi Scriptor (ONI), Smoke Mardeljano (Srbija) i Maze (Portugal), graffiti umetnik Krešo Golubić te spiritus movens ovog projekta za region, DJ Phat Phillie. Snimale su zajedničke pesme, pisale rime, učile o muzičkoj industriji, digitalnim platformama i algoritmima, hip-hop kulturi i istoriji, osnovnim elementima studija i snimanja, vežbale nastupe, a i posetile mesta najzanimljivijih grafita u Zagrebu. Devojke su takođe odradile i profesionalno fotografisanje te između ostalog otišle kući sa profesionalnim fotografijama koje mogu dalje koristiti.
Finalno veče održano je u zagrebačkom Jiggy Baru gde je svih osam finalistkinja izvelo po tri pesme u sjajnoj atmosferi ispred vrlo probrane publike (Luka Barbić iz TBF-a, Davor Franjić iz Dallasa, Anera Stopfer iz Ministarstva culture RH, Retro Flava, urednik Blackout Hip Hop portala, mladi reper BARS, Richy Muirhead iz Glasgowa, organizator konferencije Pitch Scotland i mnogi drugi). She Raps mentor koji je devojke poslednja dva dana pripremao za scenski nastup bio je beogradski reper Smoke Mardeljano. On je svojim tvrdim, sada se već može reći, klasicima sjajno zagrejao atmosferu, a zatim i izvlačio papiriće sa imenima devojaka kako bi se odredio redosled nastupanja što je svakako dalo dodatnu draž celoj večeri koja je, uprkos svojoj takmičarskoj srži, prošla u veoma srdačnoj atmosferi i gde se videlo da su se među reperkama stvorili temelji za buduća prijateljstva i saradnje.
Kao neposredni povod stvaranju ovog projekta poslužilo je istraživanje koje je proveo Rafe Productions u februaru 2023. Iako je rap generalno najslušaniji muzički žanr, posebno među mladima, u njemu su dominantno zastupljeni muškarci. Od 68 rap pesama na Spotify listama u Francuskoj, Portugalu, Hrvatskoj i Belgiji – zemljama uključenim u ovaj pilot projekat – samo su dve izvele žene.
Za više informacija posetite:
Web: www.rappeusesenliberte.com/sheraps
IG: https://www.instagram.com/sheraps_official
X: https://twitter.com/sheraps_
Blackout Hip Hop:
Web: https://blackouthiphop.com/
FB: https://www.facebook.com/BlackoutHipHop
IG: https://www.instagram.com/blackouthiphop/
Projekat je sufinansiran od strane Evropske unije. Izraženi stavovi i mišljenja pripadaju samo autorima i ne odražavaju nužno stavove Evropske unije. Za njih se ne mogu smatrati odgovornim ni Evropska unija ni telo koje dodeljuje podršku.
Vatrena završnica Sloter festivala: Horor projekcije za finalno veče u Doljevcu
Vatro hodaj sa mnom, stoji uz naslov poznatog filma Dejvida Linča, koji je sinoć za sladokusce ponovo prikazan na bioskopskom platnu, a kao da se ta „vatra“ odnekud preselila širom prostora nekadašnje klanice gde je sve, uprkos stravi i užasu, odisalo pravom toplinom, ali ne onom izazvanom letnjom žegom, nego sjajnom i pozitivnom atmosferom.
Program drugog dana festivala otpočeo je tribinom „HOROR U VIDEO KLUBOVIMA“ koja je održana u Nišu, a nastavljen u Doljevcu u večernjim satima projekcijama filma VIDEOTEKA i još desetak ostvarenja, računajući i prvu reprizu filma SUPSTANCA.
Muzički program večeri otvorio je novosadski bend NOTHERN REVIVAL, a zatim su nastupali gosti iz Bugarske – bend FORM OF EXISTENCE, niški prekaljeni sastav GOSPODIN PINOKIO i na samom kraju gosti iz Finske – bend DOOM RUNNER.
Zadovoljstvo i publike i izvođača, uz pozive na bis, značilo je samo jedno – a šta ćemo danas kad se sve bude završilo jer smo se taman navikli na lepo?!
Izgleda da je taj srednjišnji dan u trodnevnom festivalu prirodno „osuđen“ na to da očekivanja budu na vrhuncu kao i zadovoljstvo, međutim „osuđen“ je i na najnovije empirijske dokaze da sve što je lepo ima kraj, ali još uvek nije kraj i ono što sledi večeras predstavljaće svedočanstvo da nikad nije pravi kraj. Večeras žiri saopštava kome pripada nagrada „Zlatna macola“.
Nego pođimo redom. U bioskopu „Slaughter Movie Hall“ u 19:30 program otvara film RADNIČKA KLASA IDE U PAKAO. Ukratko, radnici iz fabrike koja je zatvorena posežu za natprirodnim u borbi za lično dostojanstvo. Ali da li će im prizivanje đavola pomoći protiv korumpiranih političara i lokalnih biznismena?
Do kraja večeri, na ovom platnu publika će moći da pogleda još od 21:30č američki film PRIČAJ SA MNOM i reprizu filma ČUDOVIŠTE.
Na prostoru „Air Movie Screen“ bioskopa od 20:30č na repretoaru je italijanski film BUNAR, a odmah zatim od 22:30č sledi argentinski film SKUP SENKI.
Tradicionalno, zadnje večeri festivala prvo na repertoaru „Water Movie Screen“ bioskopa od 20:30č jeste dodela nagrade „ZLATNA MACOLA“ i projekcija pobedničkog filma. Žiri će saopštiti svoju odluku, a podsećamo da ove godine radi u sastavu: Romen Rol, filmski radnik iz Luksemburga; Arpad Slančik, umetnik iz Subotice i Dejan Ognjanović, umetnički direktor Slaughter festivala.
Nakon ceremonije dodele nagrade, od 23č, sledi projekcija italijanskog filma IZGREBAN, a ukratko radnja ovog filma donosi priču: Jedne noći sveštenik prilazi beskućniku i nudi mu hranu. Beskućnik ga napada i grebe po ruci pa pobegne. Sveštenik se razboli i za nekoliko dana pretvara se u zombija. Ova noćna mora budi i zakopane uspomene iz njegove prošlosti. Snimljeno crno-belo, bez dijaloga, jezivo i poetično.
Finalno veče ovogodišnjeg festivala u muzičkom programu donosi još četiri koncerta. Za početak od 20:15č GOOD OL’ BASTARDS. Ovo je srpski bend koji su osnovala trojica drugara 2013. godine, pokušavajući da dođu do što većeg broja sledbenika na svom stoner/grunge pohodu, kako kažu kroz teško prohodne predele muzičke scene balkanskog poluostrva. Nastupali su uglavnom po Srbiji, ali i u Bugarskoj i u Rumuniji. Iza sebe imaju samizdat EP „…so many levels“ i album „Fits Nice“ u izdanju TIOLI Records, a značajan broj novih pesama nastalih nekoliko godina planiraju da objave na novom albumu. Sastav benda čine: Pirke na gitari, Ikši bas i vokal, Slave za bubanjevima i vokal.
Zatim, od 21:15č sledi nastup mađarski power metal benda MERVOM, koji je prožet simfonijskim elementima. Spajajući tehniku i dinamičan zvuk sa lirskim ženskim i moćnim muškim vokalima, istražuju često zanemarene, ali značajne društvene i lične probleme kroz mističan i slobodouman svet. Njihov album „Nuclear Creation“ je objavljen juna 2023. godine. Grupu čine: Vincent „Naga“ Smith: solo gitara, vokali Dana Bús: vokali, tekstovi Ádám Pető: gitara István Balog: bubnjevi.
Termin od 22:15č rezervisan je za novosadski POLYWHY – post-hardcore/mathcore sastav, aktivan od 2019. godine. Iza sebe imaju više EP izdanja i singlova, a objavili su i nekoliko osveženih verzija svog demo-repertoara u obliku samizdata pod nazivom „Don’t You Want to Use Me“. Kako navode u svojoj biografiji očekivano sinkopirana trzanja, melodični usponi i po prvi put prisutni očajnički krici, na spektru od umerenijeg post-hardcorea jednog Unwound, pa sve do nedvosmislene agresije Botch, vizuelno su podržani memljivim, savršeno jezivim vizuelnim rešenjem umetnice Sare Subotin, nalikujući horor mangi, koje je na jutjub izdanju prikladno animirano.
Sama završnica festivala od 23:15č pripada gostujućem bendu iz Finske, globalne prestonice hevi metala, a to je THROAT, bend koji je osnovan 2009. godine u finskom gradu Turku, poznati su po teškom, bučnom i mračnom rock zvuku. Početna ideja buke koja je na neki način prevazišla rok trajanja razvijala se do albuma „Manhole“ (2013) i mini-albuma „Short Circuit“ (2015). Naredni albumi „Bareback“ (2018) i „Smile Less“ (2021) skrenuli su s noise rocka, a „We Must Leave You“ (2023) nastavlja razvoj sa najmelodičnijim i najmračnijim zvukom do sada. Bend je nastupao u Finskoj, Britaniji, Francuskoj, Belgiji, SAD i Estoniji, deleći binu sa Torche, Unsane, Big Business i drugim. Članovi grupe su: Vokali, gitara: J Mattila; Gitara, prateći vokali: A Juhakoski; Bas: L Leppänen; Bubnjevi: A Kinnunen.
Još ovaj put podsećamo, ulaz za posetioce se ne naplaćuje, a za publiku iz Niša besplatan prevoz polazi svakoga dana sa parkinga Doma vojske Srbije u 18:30 časova, dok je povratak svakodnevno po završetku programa. Obezbeđen je i besplatan parking za sve one koji dolaze svojim automobilima.
„Slaughter festival“se održava pod pokroviteljstvom Opštine Doljevac, Ministarstava kulture i Kabineta ministra za razvoj nedovoljno razvijenih opština.
Doljevac domaćin spektakla: Premijera „Supstance“ i hevi metal koncerti na Sloter festivalu
Oko hiljadu poklonika hevi metal zvuka i filmova strave i užasa prošlo je sinoć kroz prostore nekadašnje klanice u Doljevcu gde su na dve nezavisne bine održana četiri koncerta i na četiri bioskopska platna prikazana ukupno osam filmskih ostvarenja.
Na samom početku prve večeri trećeg Slaughter festivala upriličena je ceremonija u glavnoj festivalskoj hali gde je nakon obraćanja Romena Rola, filmskog radnika iz Luksemburga i predsednika žirija festivala, premijerno prikazan film „Supstanca“ ovenčan nagradom na Kanskom festivalu i sa poznatom Demi Mur u glavnoj ulozi. Filmski kritičar Dejan Šapić za poznati srpski portal još sinoć je u svom tekstu, nakon gledanja ovog filma, istakao da je Dejan Ognjanović, umetnički direktor Slaughter festivala, napravio odličan posao što je prvi izvukao ovaj film za regionalnu premijeru jer prva sledeća projekcija u okruženju biće tek za desetak dana na Pulskom festivalu.
Publika je slušala kruševački Ludwig Ludwig, Erin & The Elementals, Kolac, Senshi i gledala pored filma Supstanca i filmove Titan, Amelijina deca, Čudovište, 1978: Tinejdžerski noćni provod, ali i kultno ostvarenje Dejvida Linča film Glava za brisanje, kao i dva kratkometražna ostvarenja iz konkurencije za nagradu „Zlatna macola“.
Program drugog dana Slaughter festivala, u subotu 6. jula, otpočinje u 13 časova specijalnom tribinom: „HOROR U VIDEO KLUBOVIMA“, koja će biti održana u Deli prostoru kod Sinagoge u Nišu. Video-klub kao hram zaljubljenika u horor: prisećanje na zlatno doba osamdesetih i devedesetih, na potrage za retkim, kultnim naslovima i druge horor avanture. Istovremeno, predstavljanje domaćeg horor omnibusa, VIDEOTEKA, inspirisanog hororima iz video-klubova. U tribini učestvuju: Luka Bursać, scenarista i reditelj filma VIDEOTEKA koji se prikazuje na Slaughter Festu, Miško Jančić, vlasnik video-kluba MB, Nenad Bekvalac, stručnjak za retke horor naslove i ko-autor emisije ŠOK KORIDOR, i moderator, Dejan Ognjanović.
Večernji deo programa drugog dana Slaughter festivala otvara filmsko ostvarenje Videoteka, od 19:30č u u bioskopu „Slaughter Movie Hall“. Siže radnje filma glasi: Bežeći od policije, mali lopov pronalazi utočište u napuštenoj videoteci. Primoran da tamo provede noć, odlučuje da pogleda tri horor filma. Kao uticaji ovog omnibusa navode se Karpenter, Linč, Jodorovski, Zulavski i Kronenberg.
Do kraja večeri na ovom istom platnu publika će od 21:30č moći da pogleda italijanski film Bunar koji donosi priču o Lizi Grej (Loren LaVera, zvezda filmova Terifajer 2 i 3) restauratorki umetnina koja putuje u udaljeno italijansko selo da obnovi sliku za ekscentričnu Emu. Ali, kako počinje da radi na slici, javljaju joj se jezive vizije stvari prikazanih na platnu.
Zatim, od 23č, sledi Mimi, princ tame – još jedan italijanski film. Ovo je priča o mladiću imena Mimi, siročetu sa deformisanim stopalom, koji radi u piceriji u Napulju. Susreće Karmilu, mladu devojku koja veruje da je potomak grofa Drakule i upoznaje ga sa klanom vampira. Oni odlučuju da zajedno napuste svoje društvo.
Na prostoru „Air Movie Screen“ bioskopa od 20:30č na repretoaru je prva repriza filma Supstanca, a zatim kratkometražni film Porodične tajne. Od 23č slede projekcije najboljih kkratkometražnih ostvarenja sa festivala Grosman 2024. godine.
Druge večeri festivala na repertoaru „Water Movie Screen“ bioskopa je od 20:30č film Dejvida Linča: Tvin Piks, vatro hodaj sa mnom, a od 22:30č sledi američki film Pričaj sa mnom. Radnja ovog filma donosi priču o grupi tinejdžera koja otkrije kako da prizove duhove pomoću balzamovane ruke, zaseni ih to novo uzbuđenje, sve dok jedan od njih ne ode predaleko i oslobodi zastrašujuće natprirodne sile.
Muzički program prve druge večeri „Slaughter Festivala“ od 20:15č otvara nastup grupe NORTHERN REVIVAL. Ovo je srpski stoner heavy rock bend iz Novog Sada, a njihov zvuk se proteže kroz klasični rokenrol, sludge metal, blues, psihodelični rock i stoner žanrove. Sa više od decenije rada, imaju četiri izdanja: EP „Mouth Full of Dirt“, album „Life Survival Tips“, EP „Electric Power Supply“ i album „Modification“. Bend se konstantno razvija i eksperimentiše, a danas je među vodećima na vrhu srpske stoner scene. Nastupali su sa poznatim bendovima poput 1000 Mods, Greenleaf i Bongzilla na festivalima kao što su Exit, TLO Fest i Kunigunda i drugi. Poznati su i po saradnji sa pivarama i imaju svoj brend piva.
Od 21:15č sledi nastup benda iz Bugarske FORM OF EXISTENCE, kojaje predstavnik nove ere bugarske heavy scene. Njihova muzika predstavlja mešavinu poznatog s nepoznatim i uvijena je oko priče o vanzemaljskoj vrsti i đavolskim entitetima. Bend predstavlja crnilo tehničkog deathcore-a. Debi EP objavili su 13. marta 2023. godine i kako ističu – raduju se budućnosti. Članovi grupe su: Daniel Donev, vokali; Georgi Milenkov, gitara; Tony Nikolov, gitara; Svet Tsvetanov, bubnjevi.
Termin od 22:15č rezervisan je za GOSPODIN PINOKIO. Ovo je srpski bend za koji najčešće kažu da je jedan od najbeskompromisnijih bendova regije koji sa jednom dužom pauzom traje 30 godina. Od osnivanja 1993. godine u Nišu, pa do danas, zajedno sa downloudovanim izdanjima i demosima, do sada su objavili šest albumskih izdanja, a neke od pesama su se našle na vrhu mnogih eminetnih top lista. Za sve njih zajdnička je ogromna energija koja vas udara pravo u čelo i svakako vas ne ostavlja ravnodušnim.
Muzički program druge večeri od 23:15č zatvara nastup gostiju iz Finske, benda DOME RUNNER. Ovo je finski industrial metal bend iz Tamperea, osnovan 2017. godine kao PALESKIN. Nakon nekoliko finskih nastupa i objavljenih EP-ova (018 & 019), bend je evoluirao u industrijski metal zvuk. Ime menjaju 2020. godine i objavljuju prvi demo sa tri kompozicije. Debi album „Conflict State Design“ iz 2021. godine dobio je pohvale u underground krugovima zbog svoje originalnosti i poštovanja prema pionirima poput GODFLESH-a, PITCHSHIFTER-a i ranih FEAR FACTORY-a. Tokom 2023. godine, objavili su EP „Apocalypse.pulse.worship.“ i nastavili sa živim nastupima, a do sada su delili binu sa mnogim značajnim metal bendovima.
Na kraju ovog izveštaja upućujemo sve pohvala za predusretljivo i ljubazno medicinsko osoblje i lekare Doma zdravlja u Doljevcu koji su sinoć, neposredno pred početak programa, primili jednog od muzičkih gostiju koji je, kako se srećom ispostavilo, samo lakše povredio stopalo.
A na samom kraju iscrpnog izveštaja i najave, još jednom podsećamo, ulaz za posetioce se ne naplaćuje, a za publiku iz Niša besplatan prevoz polazi svakoga dana sa parkinga Doma vojske Srbije u 18:30 časova, dok je povratak svakodnevno po završetku programa. Obezbeđen je i besplatan parking za sve one koji dolaze svojim automobilima.
„Slaughter festival“se održava pod pokroviteljstvom Opštine Doljevac, Ministarstava kulture i Kabineta ministra za razvoj nedovoljno razvijenih opština.
U GALERIJI X VITAMIN OTVORENA IZLOŽBA AUSTRIJSKOG UMETNIKA MARKUSA HUMERA
“Patke se ne smrzavaju na ledu” (Ducks Do not Freeze on Ice)
Razgovor s umetnikom u galeriji X Vitamin u četvrtak 13. juna u 18.00
Izložba austrijskog umetnika Markusa Humera, pod nazivom Patke se ne smrzavaju na ledu (Ducks Do not Freeze on Ice) otvorena je sinoć u galeriji X Vitamin u prisustvu umetnika. Izložbu, koja će trajati do 31. jula, otvorio je Amadeus Faltajner, direktor Austrijskog kulturnog foruma.
Amadeus Faltajner, Ksenija Marinković i Markus Humer / foto: Preventer
Naziv izložbe podvlači činjenicu da postoje vrste sa savršenijim urođenim mehanizmima opstanka od onih koje poseduje ljudska vrsta. Ovo razmišljanje se može dovesti u vezu sa osporavanjem dominantne uloge koju čoveka ima u oblikovanju planete. Novo holističko shvatanje sveta koje podrazumeva međuzavisnost svih ekosistema je od suštinskog značaja za očuvanje planete, jedinog životnog prostora koji imamo na raspolaganju i koje smo dužni da delimo sa drugima.
Humerova dela nalaze se u brojnim javnim kolekcijama, a samo u Beču to su: Albertina, MUMOK, Museum Stadt Linz, Belvedere, T-Mobile Austria Collection, u Nemačkoj Daimler Art Collection, Deutsche Bank Collection, i mnoge druge.
U četvrtak, 13. juna u 18h u galeriji X VITAMIN Resavska 19, biće organizovan razgovor sa umetnikom.
Izložba je realizovana uz podršku Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu i trajaće sve do 31. jula 2024. godine u X Vitamin galeriji. (Resavska 19, Beograd).
MSUB – Otvorena retrospektivna izložba „Ispred vremena i izvan“ Vladana Radovanovića u Muzeju savremene umetnosti
U četvrtak 28. marta u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu otvorena je retrospektivna izložba „Ispred vremena i izvan“ Vladana Radovanovića, nedavno preminulog višemedijskog umetnika i jednog od najznačajnijeg domaćih savremenih kompozitora. Ova izložba predstavlja pregled njegovog dugogodišnjeg stvaralaštva u mnogobrojnim oblastima umetnosti i novog čitanja njegovog značaja u kontekstu avangardnih tendencija i praksi srpske umetnosti druge polovine prošlog i prvih decenija 21. veka. Autor koncepcije i kustos izložbe je Saša Janjić, a kustos iz Muzeja savremene umetnosti je Una Popović, rukovodilac Zbirke fotografije, filma, videa i digitalnih medija MSU.
Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti, na otvaranju izložbe je rekla: “S ponosom danas otvaramo dugo očekivanu i pripremanu retrospektivnu izložbu Vladana Radovanovića koja je ponela simboličan naziv „Ispred vremena i izvan“, aludirajući upravo na jedinstvenu i posve avangardnu i pionirsku umetničku ličnost kakva je Vladan Radovanović u našoj sredini, koji ostaje upamćen kao tvorac originalnih umetničkih koncepata poput “vokovizuala”, “taktilizma” i “projektizma” ali mnogih drugih. Moram da istaknem i lično zadovoljstvo i čast da smo nakon našeg susreta od pre skoro tri godine i razgovora tom prilikom sa umetnikom na temu izložbe, uspeli da upriličimo izložbu po viziji i zamisli kakvu je sam Radovanović imao, uz dozu tuge što danas nije ovde sa nama. Zbog toga želim pre svega da se zahvalim supruzi Vladana Radovanovića, gospođi Ljiljani Radovanović na ogromnoj podršci, posvećenosti i inicijativi da zajedno iznesemo ovaj veliki i značajan poduhvat, ali i ispunimo želju umetnika da dela nakon ove retrospektive postanu deo kolekcije Muzeja savremene umetnosti”.
Marijana Kolarić zahvalila se i autoru izložbe Saši Janjiću na izuzetno predanom radu da sistematizuje celokupnu građu i bogatu zaostavštinu Vladana Radovanovića, kustoskinji Uni Popović koja je ispred Muzeja savremene umetnosti značajno doprinela ovom velikom projektu, kao i onima koji su omogućili realizaciju izložbe – Ministarstvu kulture Republike Srbije i Wiener Städtische osiguranju izložbe i sponzoru.
Ljiljana Radovanović, supruga Vladana Radovanovića, svečano je otvorila izložbu rečima: „Vrlo sam uzbuđena i srećna što je posle 25 godina čekanja otvorena ova izložba. Trebalo je da bude otvorena marta 1999. godine, ali je morala da bude otkazana zbog NATO agresije na našu zemlju. Zahvaljujući Muzeju savremene umetnosti i direktorki Marijani Kolarić dočekali smo da je otvorimo. Žao mi je što Vladan nije mogao da je dočeka i prisustvuje, ali nadam se da nas posmatra odozgo. Mislim da bi mu se dopalo. Vladan je jako voleo Muzej savremene umetnosti i smatrao je da je to njegov umetnički dom“.
Saša Janjić, autor koncepcije i kustos izložbe, povodom otvaranja je rekao: „Početkom pedesetih godina XX veka, neposredno posle Drugog svetskog rata, Vladan Radovanović kao veoma mlad umetnik stupa na umetničku scenu i kreće da razvija i uvodi nove radikalne ideje koje se kreću u pravcu uvođenja novih medija i proširivanja granica umetničkog delovanja. Ovakav pristup i konstantno istraživanje i eksperimentisanje, dovešće konsekventno do uobličavanja novih pravaca i pojava koje je Radovanović anticipirao. Vladan je uspeo da izgradi jedinstveni sistem umetnosti koji uključuje sintezu različitih medija, filozofskih interesovanja i pionirski krene u izvođenje prvih performansa i akcija, radiofonskih ostvarenja, stvaranje prvih konceptualnih radova, kompjuterskih grafika, video radova, ali i zapisivanja snova kao najraniji oblik višemedijske sinteze. To ga svrstava u sam vrh ne samo domaće nego i šire posmatrano svetske umetnosti jer se radi o umetniku koji pored toga što je bio vrhunski likovni umetnik i kompozitor, svojim sedamdesetogodišnjim delovanjem je dao značajan doprinos i u književnom stvaralaštvu, likovnoj kritici i teoriji umetnosti.“
Izložba je otvorena za posetioce do 10. septembra 2024. godine.
Zvanično osiguranje izložbe je Wiener Städtische osiguranje.
Vladan Radovanović (1932-2023) je rođen u Beogradu. Kompoziciju je diplomirao na beogradskoj Muzičkoj akademiji, u klasi prof. Milenka Živkovića. Suosnivač je grupe Medijala i jedan od urednika časopisa Rok. Inicirao je osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda, kojim je rukovodio od 1972. do 1999. godine. Stvarao je na području muzike, slikarstva, književnosti, novih medija i višemedijske sinteze. Nezavisno od avangardnih zbivanja u svetu, istraživao je u sličnim smerovima: vokovizuel i projekti (1954), taktilna umetnost (1956), polimedij (kasnije sintezijska umetnost), radovi s telom (1957), muzika za traku (1960), elektronska muzika (1966), kompjuterska muzika (1976), kompjuterska grafika (1988). Napisao je preko 250 teorijskih tekstova o muzici i novijim tendencijama u umetnosti.
Radio je u studijima u Varšavi (1966), Parizu (1969), Utrehtu (1976) i Budimpešti (1987). Održao je 30 samostalnih izložbi, performansa i koncerata u zemlji i inostranstvu. Kompozicije su mu triput predstavljale Jugoslaviju (1969, 1976, 1988) na festivalima Međunarodnog društva za savremenu muziku (SIMC).
Dobitnik je 11 domaćih i međunarodnih nagrada za muziku, osam za vizuelne umetnosti (među njima su I nagrada Ministarstva kulture za najbolju multimedijalnu izložbu 1992, I nagrada za video u Sao Paolu 1997, Nagrada Grada Beograda za Sintezijsku umetnost kao najbolju izložbu u 2007. godini, Nagrada SANU „Milan Tabaković“ 2009. za Lineariju kao najbolju izložbu održanu u periodu 2006-2008. godine, Nagrada „Mića Popović“ 2012, Politikina nagrada za najbolju izložbu održanu u 2021. godini), šest za literaturu, i Vukovu nagradu 2014. godine za izuzetan doprinos razvoju kulture.
Bio je član Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Od 2001. do 2011. je profesor po pozivu na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, u Grupi za višemedijsku umetnost. Postao je počasni doktor muzike Univerziteta u Kolumbusu, Ohajo 2005, a 2006. postaje počasni doktor višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.
Foto: Bojana Janjić.