Kulturna dešavanja

Проза:

Владимир Коларић: АВАНТУРЕ ПОБЕДНИКА

Уторак, 26. октобар у 19 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7

Разговарају:

Прераг Црнковић

Владимир Коларић

Уређује и води: Мирјана Митровић

-Никад се нисам бојао жена – проговорио сам што сам смиреније могао.

-Знаш – прошапутала је. Увек је шапутала. Није ме гледала у очи. – То је твоја велика грешка.

Нови роман Владимира Коларића Авантуре победника (Пресинг, уредник едиције Предраг Црнковић) прати одрастање и освајачке подвиге Јована, српског Дон Жуана данашњице. Заводећи жене широм Европе, он као да покушава да заведе Европу саму, са свом њеном културом, историјом и скривеним токовима. На крају, наравно, остаје неизвесно ко је у тој игри заведен и побеђен. Роман има елементе еротике, трилера, фантастике, ноара и декаденције. „Има нечег деветнаестовековног у ових стотинак страница волуптуозне потраге за духовношћу“, неписао је уредник књиге Предраг Црнчевић. Владимир Коларић је прозни и драмски писац, теоретичар уметности и културе и преводилац. Аутор је прозних збирки „Луталице“, „Рат љубави и друге приче“, „Тајна пурпурних зора“, романа „Авантуре победника“ и „Филип од злата“ и теоријских књига „Хришћанство и филм“ и „Хришћанство и уметност“.

Performans “The edges of Silence / Ivice tišine” 26. oktobra u Bioskopu Balkan

U utorak, 26. oktobra u 20 časova u Bioskopu Balkan, biće izveden interdisciplinarni performans ““The edges of Silence / Ivice tišine”. Ovaj performans predstavlja saradnju i interakciju umetnika različitih disciplina. Improvizacijom će pokrenuti razgovor između medija – ispreplićući instinktivni pokret, elektronsku i akustičnu muziku sa video i vizuelnom umetnošću. Performans nije prethodno uvežbavan, uz nadu da će na ovaj način postići nešto jedinstveno i spontano.

Na ovom performansu nastupiće 10 umetnika. Video segment programa će izvesti Paulina Marrón i Aleksandar Lazar, uz Tanju Ličinu koja će slikati uživo. Za pokret je zadužena Olga Uzikaeva, a u zvučnom segmentu programa nastupiće WTNS (elektronika i glas), Anamarija Ilić (čelo), Vukan Potežica (kontrabas), Kristijan Đorđević (saksofon), Todor Rosić (perkusije) i Ivan Biro (inženjer zvuka).

Koordinatorka performansa je umetnica iz Rusije, Olga Uzikaeva. Svoje formalno obrazovanje započela je u baletskoj školi, a klasičnim plesom i baletom bavi se do 2014. kada razvija zanimanje za savremeni ples i performans. Od tada je pohađala veliki broj radionica za profesionalne plesače, sa renomiranim svetskim koreografima. Od septembra 2018. živi u Srbiji, gde je prvi put boravila od 2011. do 2013. godine. Olga Uzikaeva u Srbiji istražuje savremenu nezavisnu umetničku scenu, a u svojoj umetničkoj praksi zainteresovana je za interakciju između zvuka – muzike, buke, izgovorene reči – i pokreta, uz upotrebu instant komponovanja i improvizacijskih sredstava.

Kreativnu i tehničku podršku performansu “The edges of Silence / Ivice tišine” čine Bioskop Balkan, Fondacija Saša Marčeta, Kvaka 22 i TWV’9.

Dani domaćeg filma u više od 40 bioskopa širom Srbije

Manifestacija Dani domaćeg filma održaće se 29. i 30. oktobra u više od 40 bioskopa širom Srbije, kao inicijativa Filmskog centra Srbije i partnera – organizacije DOK Srbija i lokalnih bioskopa i Kulturnih centara.

Petak 29. oktobar, rezervisan je za dokumentarni program, u okviru kojeg će biti prikazano ukupno 12 domaćih dokumentarnih filmova u 26 gradova u Srbiji. Dokumentarni filmovi koji će se naći na programu su „Pejzaži otpora”, Marte Popivode, „Koreni”, Tee Lukač, „Telenovela sivo u koloru”, Filipa Martinovića, „Srećna Nova, Jivu”, Mladena Kovačevića, „Viktorija, 15”, Mine Petrović, „Govori da bih te video”, Marije Stojnić, „Blizanci satkani od sna”, Lee Vahrušev i Seada Šabotića, „Drenjine”, Nikole Stojanovića, „Zaklinjem se…”, Nikole Dragovića i Milutina Petrovića, „Potreba za mržnjom”, Filipa Čolovića, „Dida”, Nikole Ilića i Corine Schwingeuber Ilić i „Fejt i Branko”, autorke Catherine Harte.

Ovaj program ima za cilj promociju domaćih dokumentarnih filmova koji nisu imali široku bioskopsku distribuciju, a zaslužuju da budu viđeni. Nakon projekcije, gledaoci će imati priliku da razgovaraju sa nekim od članova autorskog tima. Ulaz na projekcije je besplatan.

U subotu, 30. oktobra, na programu su dva domaća igrana filma: „Jedini izlaz“ u režiji Darka Nikolića, sa Anđelkom Prpić, Ljubomirom Bandovićem, Danicom Maksimović, Nikolom Ristanovskim i Milenom Predić u glavnim ulogama, kao i film „Vikend sa ćaletom“ Miroslava Momčilovića sa Nenadom Jezdićem, Vasom Vranešom, Brankom Vidakovićem, Katarinom Radivojević i Jelenom Đukić. Cena ulaznice za igrane filmove je 100 rsd.

Gradovi u kojima će se manifestacija održati su Lazarevac, Zrenjanin, Vrbas, Beograd, Apatin, Lajkovac, Ivanjica, Gračanica, Vrnjačka Banja, Sopot, Prijepolje, Subotica, Niš, Blace, Bor, Arilje, Bačka Palanka, Kanjiža, Doljevac, Požarevac, Gornji Milanovac, Jagodina, Trstenik, Leskovac, Negotin i Loznica.

Живко Николић: ОДБЕГЛЕ СЛИКЕ и СВЕТЛОСТ НА ДНУ

Поводи:

Живко Николић

ОДБЕГЛЕ СЛИКЕ и СВЕТЛОСТ НА ДНУ

Петак, 22. октобар у 19 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7

Учествују:

Живко Николић

Драгица Ужарева

Вера ПреВера Преда

Николина Нина Бабић

Слађана Бушић

Уређује и води: Мирјана Митровић

U Novom Sadu 21. oktobra 2021. predstavićemo zbirku kratkih priča sa četvrtog konkursa Biber.

Razgovor će biti održan u knjižari Bulevar Books u 19:00, a u njemu će učestvovati:

–          Maja Halapir, dobitnica treće nagrade za priču „Trokut“;

–          Marijana Čanak, čija je odlična priča „Razmjena“ uvrštena u zbirku;

–          Bojan Krivokapić, dobitnik prve nagrade za priču „Ptičice“;

–          Qerim Ondozi, prevodilac priča na albanski jezik i

–          Davorka Turk ispred tima Biber.

Razgovor će voditi novosadska spisateljica Andrea Popov Miletić.

Biber je konkurs za kratku, angažovanu priču na albanskom, makedonskom, bosanskom, hrvatskom, srpskom i crnogorskom jeziku. Tema konkursa je pomirenje u kontekstu zaostavštine ratova i nasilja u zemljama bivše Jugoslavije, a dolaze u obzir i priče koje mogu da doprinesu boljem razumevanju među ljudima, smanjenju mržnje i razgradnji predrasuda, antiratne priče, priče koje se bave suočavanjem s prošlošću, razgradnjom slika o neprijateljima, saosećanjem sa drugima, hrabre priče koje se usuđuju da hodaju u „neprijateljskim“ cipelama, priče koje pomeraju granice i otvaraju nam puteve da gradimo izvesniju, bezbedniju i slobodniju budućnost za sve. Konkurs organizuje Biber tim Centra za nenasilnu akciju Sarajevo-Beograd.

Četvrti konkurs Biber raspisan je krajem aprila 2020. godine. Pristiglo je oko 750 radova. U žiriju su bili: Tatjana Gromača, Anton Berishaj i Selvedin Avdić.

Zbirka se u PDF i Kindle izdanju može naći na stranici https://biber.nenasilje.org/biber-04-2021/

Ovaj razgovor organizuju Cracker inicijativa iz Novog Sada, Knjižara Bulevar Books i Centar za nenasilnu akciju Sarajevo-Beograd.

Dobrodošli!

Art Talks: Razgovor sa Marielom Cvetić i Julianom Turnerom

U utorak, 19. oktobra u 13 časova u Sali rektora Rektorata Univerziteta umetnosti, biće održan razgovor iz serijala “Art Talks” Austrijskog kulturnog foruma, sa vizuelnim umetnicima Marielom Cvetić i Julianom Turnerom. Njihovi radovi deo su online platforme „Na drugi pogled // Auf den zweiten Blick // At Second Glance” na kojoj je izloženo 10 radova vizuelnih umetnika i umetnica iz Srbije i 10 iz Austrije.

Rad Juliana Turnera „Kuća cveća’’ je instalacija koja prikazuje izbor stilističkih vrhunaca iz bivše rezidencije, a sada mauzoleja Josipa Broza Tita. U njoj se sreću citat, autocitat i materijalni citat. U začudnom, senzitivnom maniru, namćorasta estetika se nastavlja i oslobađa, što samo otkriva prikriveni šarm njihove reinterpretacije, stoji u opisu ovog rada. Julian Turner je o motivaciji za nastanak instalacije i samoj Kući cveća rekao: “Stigao sam u Beograd vozom sa crnogorske obale, što je trebalo da bude kratak jednodnevni predah na mom putu ka Beču. Kuća cveća mi je delovala poput opuštajućeg odmora od vrućine i buke u gradu. Nalik zgradi Kanzlerbungalow u Bonu, ova zgrada je pažljivo dizajnirana kako bi služila šizofreničnoj funkciji: tome da bude moderna, reprezentativna rezidencija za šefa vlade, istovremeno emitujući auru normalnih, svakodnevnih ljudi. Ovo je savršen primer onoga što čini jednu kolekciju, kao i onoga što bivanje u kolekciji čini njenim pojedinačnim delovima”. Njegov rad “Kuća cveća” moguće je pogledati online na platformi “Na drugi pogled”: https://www.secondglance.rs/sr/gledista/julian-turner/285

Rad Mariele Cvetić na platformi “Na drugi pogled” predstavlja animaciju dela crteža „Kao kuća“. Sam crtež je bio predstavljen u galeriji Salona Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, na izložbi Conquistador, a rađen je prema crtežu Richarda Neutre, austrijskog arhitekte koji je za vreme Prvog svetskog rata 1915. godine boravio u Trebinju. “Crtež je rađen prema dokumentima o Frojdovom putovanju u Trebinje 1898. godine. Frojd je septembra 1898. godine u sklopu putovanja po Jadranskom moru boravio u Dubrovniku odakle je, po nagovoru svog rođaka lekara u vojnom garnizonu u Trebinju, napravio jednodnevni izlet u Trebinje ne bi li video ostatke Begove kuće, i eventualno harema kojima je bio fasciniran, kao i života u njima. Važni Frojdovi tekstovi nastaju nakon ove posete, kojoj on sam ne daje preveliki značaj u svojim pismima i tekstovima, ali je sama poseta fabulizirana i antedatirana”, pojasnila je Mariela Cvetić. Njen rad je moguće pogledati na online platformi Na drugi pogled na linku: https://www.secondglance.rs/sr/gledista/mariela-cvetic/118

Julian Turner, rođen 1985, živi i radi u Beču. „Planirana nesavršenost’’ je u srži Turnerovog multimedijalnog rada, u kome citira i duhovito menja konvencije umetničkog posla. Umetnik od kolaža, modela, imitacija materijalnog i često ponavljanih tropa kao što su hrana, arhitektura i tehnika, preuzima sve što smatra interesantnim, postavlja ih u prostor i daje im novo značenje svojim karakterističnim potpisom koji se može opisati kao amaterski u najboljem značenju te reči.

Mariela Cvetić, umetnica i teoretičarka umetnosti, redovna je profesorka na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Autorka je velikog broja samostalnih izložbi, knjiga i učesnica na brojnim grupnim izložbama. Jedna je od autorki izložbe u paviljonu Srbije na 11. Međunarodnoj izložbi arhitekture u Veneciji 2008. U umetničkom i teorijskom radu bavi se problemima odnosa subjekta i prostora.

Научни скуп „Поетички концепти Милутина Петровића“

У Београду ће 15. октобра у организацији Института за књижевност и уметност и Српског књижевног друштва у библиотеци Института за књижевност и уметност (Краља Милана 2, зграда Вукове задужбине, 3. спрат) бити одржан научни скуп „Поетички концепти Милутина Петровића“. Осамдесет година од рођења и више од пола века од објављивања прве збирке добар је тренутак да се сагледају нова читања и понуде интегрални увиди о књижевном опусу Милутина Петровића. Симпозијум ће окупити најзначајније проучаваоце савремене српске поезије из више научних центара (Институт за књижевност и уметност из Београда, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Институт за српски језик САНУ, Учитељски факултет Универзитета у Београду, Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Факултет за медије и комуникације Универзитета у Београду). Уредници скупа су др Бојан Чолак и др Марко Аврамовић.

Милутин Петровић (1941–2020) припада генерацији српских песника која је на књижевну сцену ступила средином шездесетих година, а афирмацију доживела током седамдесетих година двадесетога века. Петровићеве прве две збирке Тако она хоће (1968) и Дрзновено рождество (1969) умногоме се подударају с доминантним поетичким токовима тадашње лирике. До поетичке трансформације долази са збирком Глава на пању (1971), којом зачиње иновацију на плану песничког језика и заснива препознатљив израз – сажет и елиптичан, лишен интерпункције. Наведене карактеристике одлика су и наредне песничке књиге Промена (1974). У извесном смислу, био је то и дослух с авангардном традицијом. Такође, Петровић помера акценат с појединачних песама на збирку као целину, па тако његове књиге постају осмишљени песнички пројекти.

Наведене песничке збирке су и с тематске стране пресудно утицале на токове савремене српске поезије. Петровић је у центар свог песништва ставио људско тело, као и градско искуство које често поприма инферналне одлике, по чему се ова поезија наслања на лирику Момчила Настасијевића с којом води плодотворан дијалог. У таквом простору и лирски субјект поезије Милутина Петровића израста као амбивалентна фигура која нам показује час своје људско, час ђаволско лице. У наредној књизи Свраб (1977) до изражаја долази и изразита самосвест, што је још један значајан конституент његове поезије. Да Глава на пању, Промена и Свраб чине својеврсну целину потврђује њихово обједињавање у књизи изабраних и нових песама Стихија (1983).

Наредне песничке књиге Милутина Петровића О (1990), Књига (1991), Поезија снова / Расправа са месецом (1993), Нешто имам (1996), Наопако (1997), Против поезије (2007) донеле су још значајније измене на пољу структуре, песничке слике и фрагментарности израза. Петровићева поезија све се више приближавала тишини и белини, попримајући особине антипоезије. У позним стиховима, песник води дијалог и расправу са самом поезијом, који завршавају у одрицању од вере у њу. Друга, уједно и последња књига његових изабраних стихова Избор (2007) потврдила је песниково опредељење за строги концепт и ексклузивност.

Završen međunarodni kongres Održiva arhitektura – energetska efikasnost” u Jugoslovenskoj kinoteci

Četvrti međunarodni kongres „Održiva arhitektura – energetska efikasnost”, koji je od 8. do 10. oktobra obuhvatio značajne teme sa fokusom na održivi, ekološki i energetski efikasan pristup u arhitekturi, uz upotrebu obnovljivih izvora energije, odgovarajućih materijala, savremenih tehnologija i sistema građenja, završen je juče u Jugoslovenskoj kinoteci. Tokom tri dana ove manifestacije 10 eminentnih arhitekata je održalo predavanja u Sali Makavejev, dok su Kate Gould iz Engleske i Saša Begović iz Hrvatske održali i celodnevne radionice za studente i mlade arhitekte u multimedijalnoj sali Jugoslovenske kinoteke.

Arhitekta Vladimir Lovrić, predsednik organizacionog odbora Kongresa, prve večeri Kongresa je istakao: ”Odluka da promenimo stvarnost i svet oko sebe, uvek dovodi do ishodišne misli Mahatme Gandija, da samo menjajući sebe možemo promeniti svet. Vođen takvim putokazima na mom ličnom ekološkom putu, ali verovatno i svih vas, od egocentričnosti ka ekocentričnom razmišljanju, susreo sam širom sveta ljude koji su takođe od svojih profesionalnih početaka vođeni idejom da se opredele za održivu, energetski efikasnu, ekološku opciju u arhitekturi. Dugogodišnji plan da se kao predstavnici takvog pogleda okupimo u jednoj većoj asocijaciji je upravo ove godine uspeo zahvaljujući organizaciji Udruženja Ekokult Plus, Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, magazina Eko kuća i Arhitektonskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu i Arhitektonskog fakulteta u Podgorici”.

Na otvaranju su dodeljene i nagrade mladim arhitektima i studentima na međunarodnom arhitektonskom konkursu “Mikro eko kuća 2021”. Autor prvonagrađenog rada je Dragan Dodoš, drugonagrađenog rada – Sven Kartela, dok su treću nagradu podelili Lucija Ptiček i autorski tim koji čine Lara Brezovec, Jan Cegnar, Hana Fort-Mlakar i Fran Gamulin. Dobitnici specijalnih novčanih nagrada su dva autorska tima – Dušan Munćan i Anđela Radovanović, Aleksandra Čobeljić i Petar Rakočevi, kao i pojedinci Luka Đorđević i Kosta Stojanović. Dobitnici specijalnih studentskih priznanja su Alem Hasanović, te autorski timovi – Ida Bajtek i Tvrtko Ževrnja, Ahmed Peco i Hajrudin Omerović, Dajana Stegić i Filip Ćiković, Erini Hrizovalanti i Marina Andreoti.

Predavači na Kongresu bili su Kate Gould (Kate Gould Gardens, Engleska), Dries Vens & Maarten Vanbelle (Vens Vanbelle, Belgija), Sonja Radović Jelovac (Studio Synthesis, Crna Gora), Juri Troy (Juri Troy Architects, Austrija), Saša Begović (3LHD, Hrvatska), Peter Kuczia (Peter Kuczia, Nemačka), Aljoša Dekleva (Dekleva Gregoric Architects, Slovenija), Mitesh Dixit (Domain, SAD), Zoran Abadić (1X2Studio, Srbija) i Stefan de Koning (MVRDV, Holandija).

Kate Gould, pejzažna arhitektica i nagrađivana dizajnerka vrtova iz Engleske, održala je drugog dana kongresa radionicu sa polaznicima u multimedijalnoj sali Jugoslovenske kinoteke. O programu koji je vodila na kongresu, ona je rekla: “Radionica se bavi održivom pejzažnom arhitekturom. Glavna ideja je da nije bitno koliko je vaš pejzaž veliki ili mali, već da treba da bude usklađen sa okruženjem, uz pravilno sađenje i korišćenje odgovarajućih materijala. Tema radionice je dizajn, održivost, sađenje, prave biljke, materijali, boje, a polaznici imaju šansu da ovde razviju svoje veštine. Ljudi na radionici su obrazovani u različitim disciplinima, pa je tako bilo i arhitekata i dizajnera enterijera”. Kejt Gould se osvrnula i na značaj samog kongresa: “Mislim da je ovo jedinstven događaj za Beograd, koji je okupio arhitekte i dizajnere iz čitave Evrope. To je dobra polazna tačka za ovakvu vrstu tehnologije, koja veoma brzo napreduje i vrlo je važno biti u toku s njom”.

Saša Begović, profesor Arhitektonskog fakulteta u Zagrebu i osnivač studija 3LHD, vodio je radionicu trećeg dana kongresa. ”Mislim da je najodrživije što možemo napraviti za naše gradove u biti korišćenje zatečene urbane strukture. Zato mi se čini da je naodrživije kroz aktivaciju takvih prostora, kojih u svim gradovima svijeta ima, da im damo neku novu funkciju, adaptaciju, ili prenamjenu bilo kog tipa. Studentima smo zadali da po širem centru Beograda mapiraju zgrade, objekte i komplekse raznoraznog tipa koje imaju potencijal prostora i lokacije, a samim tim i kvalitet. Mislim da ti prostorni potencijali imaju prvenstveno socijalnu temu, a sa druge strane i građevnu, jer imamo neprestano korišćenje novih izvora i nove energije. Bitna stvar za takve objekte koji su u gradovima je da imaju svoju infrastrukturu, pa im ne morate dovoditi novu struju vodu, plin, i tako dalje”, istakao je Begović.

Na izložbi sponzora učesnici i posetioci su imali priliku da vide nove tehnologije, proizvode i materijale koji se primenjuju u ekološkoj, održivoj i energetski efikasnoj arhitekturi.

Kongres su organizovali Udruženje EKOKULT+ i Magazin za eko arhitekturu i kulturu EKO KUĆA, u saradnji sa Arhitektonskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, Zagrebu i Podgorici i uz sufinansiranje Ministarstva kulture i informisanja.

О поезији:

Никола Живановић: ЂУЛИЋИ И УВЕОЦИ

Четвртак, 14. октобар у 20 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7

Разговарају:

 Никола Живановић

Мирјана Митровић

Уређује и води: Мирјана Митровић

„Имам безброј баба и деда

Тако да сваки час неко умре

И ја живот проводим примајући саучешће.“

Нова збирка песама Николе Живановића (1979) под насловом Ђулићи и увеоци представља заокрет у његовом песништву. „Кроз хотимице апсурдна тумачења садашњости путем прошлости“, како се изразио критичар Ненад Јовановић, Живановић ствара крајње очуђен поетски снимак стварности. Наслов збирке асоцира на Змаја, али су Живановићеви Увеоци живи, старији од Ђулића и немоћнији пред космосом.

До сада Живановић је добио награду Трећег трга за збирку Астапово и награду Бранко Миљковић за збирку Carmina Galli. Објавио је још збирке 22, Песме и поеме и друге. Пише есеје, критичке текстове и преводи поезију и прозу.

Песме су му превођене на француски, шпански, немачки, пољски, словеначки и друге језике, и зступљене у више антологија. 

8. oktobra počinje međunarodni kongres „Održiva arhitektura – energetska efikasnost” u Jugoslovenskoj kinoteci

Sutra, 8. oktobra u 19 časova u Jugoslovenskoj kinoteci, svečanim otvaranjem počinje Četvrti međunarodni kongres „Održiva arhitektura – energetska efikasnost”, koji će obuhvatiti značajne teme sa fokusom na održivi, ekološki i energetski efikasan pristup u arhitekturi, uz upotrebu obnovljivih izvora energije, odgovarajućih materijala, savremenih tehnologija i sistema građenja.

Kongres, koji će trajati od 8. do 10. oktobra, obuhvata odgovarajuća predavanja 10 eminentnih arhitekata glavnih predavača iz 10 zemalja sveta, izložbe arhitekata i poznatih brendova iz tangencijalnih oblasti, radionice, tribine i izložbu radova, kao i dodelu nagrada mladim arhitektima i studentima na međunarodnom arhitektonskom konkursku  „Mikro eko kuća 2021″.

Predavači, autoriteti u ovim oblastima u svetskim okvirima, kroz recentne projekte i studije približiće domaćoj javnosti svetske savremene tokove u arhitekturi, dizajnu i vizuelnim umetnostima uopšte, kroz odgovarajući održivi i ekološki pristup stvaralačkim procesima i novim metodama u arhitektonskom projektovanju i dizajnu, uz upotrebu obnovljivih izvora energije, čistih i energetski efikasnih, zelenih tehnologija, nezagađujućih i recikliranih materijala.

 Na izložbi sponzora učesnici i posetioci će imati priliku da vide nove tehnologije, proizvode i materijale koji se primenjuju u ekološkoj, održivoj i energetski efikasnoj arhitekturi.

U okviru Kongresa će se održati i dve radionice za studente i mlade arhitekte, od kojih će jednu voditi pejzažna arhitektica i nagrađivana dizajnerka vrtova Kate Gould iz Engleske, dok će za drugu radionicu biti zadužen Saša Begović, profesor Arhitektonskog fakulteta u Zagrebu i osnivač studija 3LHD.  

Predavači na Kongresu su:  Kate Gould (Kate Gould Gardens, Engleska), Dries Vens & Maarten Vanbelle (Vens Vanbelle, Belgija), Sonja Radović Jelovac (Studio Synthesis, Crna Gora), Juri Troy (Juri Troy Architects, Austrija), Saša Begović (3LHD, Hrvatska), Peter Kuczia (Peter Kuczia, Nemačka), Aljoša Dekleva (Dekleva Gregoric Architects, Slovenija), Mitesh Dixit (Domain, SAD), Zoran Abadić (1X2Studio, Srbija) i Stefan de Koning (MVRDV, Holandija).

Kongres organizuju Udruženje EKOKULT+ i Magazin za eko arhitekturu i kulturu EKO KUĆA, u saradnji sa Arhitektonskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, Zagrebu i Podgorici i uz sufinansiranje Ministarstva kulture i informisanja.

Otvorena izložba #kosmičkiritmovi Milene Mijović Durutović u Bioskopu Balkan

U četvrtak, 30. septembra u Bioskopu Balkan, otvorena je izložba #kosmičkiritmovi vizuelne umetnice Milene Mijović Durutović, u organizaciji Fondacije Saša Marčeta i uz saradnju sa Centrom za savremenu umjetnost Crne Gore. Na ovoj izložbi, koju će publika moći da pogleda do 21. oktobra, umetnica iz Crne Gore predstavila se svojom plavom monohromatskom instalacijom i slikama.

Milena Mijović Durutović je povodom otvaranja izložbe rekla: “Mnogo mi je značajno ponovno predstavljanje beogradskoj publici. Prostor starog Bioskopa Balkan sa svom energijom minulih vremena koju neupitno nosi bio je veliki izazov. Sada, poslije desetak dana rada na postavci mislim da sam uspjela dati svoj maksimum  i uhvatiti korak sa ambijentom kako bi u konačnom postavka bila uspješna. Sam proces rada je veliko iskustvo za sve nas koji smo učestvovali. Zahvalna sam Kseniji Samardžiji i timu Fondacije Sasa Marčeta, kao i prijateljima koji su sa velikim žarom davali puni doprinos gdje god je to bilo moguće. Stevan Vuković je, moram da naglasim, napravio divan tekst kao rezultat posvećenog odnosa prema izložbi.  Zahvalna sam i srećna, mislim da sam pomjerila svoje granice.

Stevan Vuković, Član Programskog saveta Fondacije Saša Marčeta, osvrnuo se na izložbu rečima: „Ona je usmerena ka publici otvorenoj za neposredno čulno i intelektualno iskustvo, koja je spremna da sav bagaž podrazumevanog, pretpostavljenog, obrazovanjem i socijalizacijom preuzetog, kao i prethodnim iskustvom sličnih radova determinisanog, ostavi pred vratima galerije i suoči se sa radovima. Pritom ta težnja za univerzalnošću ne uključuje ni uzmicanje od društvenih, kulturnih, institucionalnih, ekonomskih i političkih konteksta, kao ni njihovo ignorisanje, već insistira na aktivnoj emancipaciji od bilo kakve jednoznačne određenosti njima“.

Milena Mijović Durutović (1971, Cetinje) je vizuelna umetnica i kustoskinja. Osnovne studije je završila na Fakultetu likovnih umjetnosti na Cetinju a magistarske na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Članica je ULUCG od 1994. godine. Izlagala je na više samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.  Dobitnica je vise nagrada i priznanja iz oblasti umetnosti, a njena dela se nalaze u značajnim muzejskim, galerijskim i privatnim kolekcijama. Kustoskinja je u Centru savremene umjetnosti Crne Gore od 1996. godine. Stručna je konsultantkinja iz oblasti dizajna enterijera i namještaja. Živi i radi u Podgorici.

Četvrti međunarodni kongres Održiva arhitektura – energetska efikasnost” od 8. do 10. oktobra u Jugoslovenskoj kinoteci

Od 8. do 10. oktobra u Jugoslovenskoj kinoteci biće održan Četvrti međunarodni kongres „Održiva arhitektura – energetska efikasnost”, koji će obuhvatiti značajne teme sa fokusom na održivi, ekološki i energetski efikasan pristup u arhitekturi, uz upotrebu obnovljivih izvora energije, odgovarajućih materijala, savremenih tehnologija i sistema građenja. Svečano otvaranje Kongresa zakazano je za petak, 8. oktobra u 19 časova. Ovim povodom su na konferenciji za novinare, u Privrednoj komori Srbije, govorili Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, arhitekta Vladimir Lovrić, predsednik organizacionog odbora Kongresa, arhitekta Zoran Abadić, profesor Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, i Jugoslav Vlahović, profesor ilustrator.

Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, ispred Privredne komore kao domaćina konferencije, otvorio je obraćanje učesnika konferencije za medije rečima: “Ovo je kongres koji je namenjen kreaciji i dizajniranju budućnosti, tako da smo i mi deo tog potencijala. Koncept ugljenične neutralnosti je postao globalno obavezujući, a Srbija je daleko odmakla u zelenoj tranziciji i sada dizajnira svoj regulatorni okvir. Samo ove godine usledio je paket zakona o klimatskim promenama, paket zakona o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti. Kongres će svojim sadržajem praktično ponuditi novu kreaciju budućnosti i zelene tranzicije u graditeljstvu i stanovanju u Srbiji”.

Arhitekta Vladimir Lovrić, predsednik organizacionog odbora Kongresa, naglasio je značaj tema kojima se ovogodišnje izdanje kongresa bavi: “Pojam održivosti je generalno postao značajan. To nije neki iznuđeni pojam, već su savremena civilizacija i savremena tehnologija 20. stoleća došli do takvog ishodišta sa prljavim tehnologijama, i potpuno porazili svoja ukupna dostignuća. Nalazimo se pred ogromnim klimatskim promenama, ali i promenama u našim životima, kroz pandemiju. Arhitektura tu može mnogo da uradi kroz sve aspekte održive arhitekture, koja podrazumeva upotrebu prirodnih materijala, povratak klasičnim sistemima građenja, upotrebi savremenih tehnologija i obnovljivih izvora energije, i kroz takve aspekte dolaska do održivog pristupa gradnji”. “Ova velika manifestacija anticipira teška vremena i tretira problem sa kojima se suočava savremena civilizacija, a odgovore svakako treba tražiti i kroz afirmaciju održive i energetski efikasne arhitekture. To su ujedno i ključne reči ovog kongresa. One predstavljaju putokaz ka kreativnim i zelenim tehnologijama, otvaraju nove vizije budućnosti i grade sadašnjost na održivim osnovama u svakom smislu”, rekao je predsednik Organizacionog odbora kongresa, arhitekta Mr Vladimir Lovrić.

Arhitekta Zoran Abadić, profesor Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, o predstojećem kongresu je rekao: “Ovo je prilika da se čuju načela i mišljenja arhitekata, autora i projektanata koji rade izvan naših granica. To je velika prilika da saznamo na koji način oni u stvari sprovode temu održivosti i energetske efikasnosti, i na koji način je vide”. O međunarodnom arhitektonskom konkursu „Mikro eko kuća 2021″, Zoran Abadić je dodao: “Uvek je aktuelna tema male kuće. Bio je zaista dobar odziv i bili su dobri radovi. To je prilika da arhitekti i studenti još jednom promisle i otvore pitanje revizije nekakvih načela stambene izgradnje, a čini mi se da je praktičnost nešto što je zapostavljeno. Dolazimo do pitanja treba li nam 100 kvadrata za život, ili je to moguće svesti na nekakve mere koje su sad aktuelizovane, naročito ovom situacijom koja već izvesno vreme traje”.

Jugoslav Vlahović, profesor illustrator, obratio se na konferenciji rečima: “Mi ilustratori, karikaturisti i dizajneri smo ovde u drugom planu, ali dosta doprinosimo slanju poruka i njihovom razumevanju i čitanju. Mene arhitektura interesuje, pratim je i rado se odazivam na ovakve akcije i na ove teme. Grafički dizajn i štampa su prirodan saveznik arhitekata, kao i slikari, koji učestvuju u enterijerima i rešavanju svih prostora. Tema kongresa je izvanredna i trebalo bi da bude što više promovisana”.

Kongres obuhvata odgovarajuća predavanja 10 eminentnih arhitekata glavnih predavača iz 10 zemalja sveta, izložbe arhitekata i poznatih brendova iz tangencijalnih oblasti, radionice, tribine i izložbu radova, kao i dodelu nagrada mladim arhitektima i studentima na međunarodnom arhitektonskom konkursu „Mikro eko kuća 2021″.

Predavači, autoriteti u ovim oblastima u svetskim okvirima, kroz recentne projekte i studije približiće domaćoj javnosti svetske savremene tokove u arhitekturi, dizajnu i vizuelnim umetnostima uopšte, kroz odgovarajući održivi i ekološki pristup stvaralačkim procesima i novim metodama u arhitektonskom projektovanju i dizajnu, uz upotrebu obnovljivih izvora energije, čistih i energetski efikasnih, zelenih tehnologija, nezagađujućih i recikliranih materijala.

 Na izložbi sponzora učesnici i posetioci će imati priliku da vide nove tehnologije, proizvode i materijale koji se primenjuju u ekološkoj, održivoj i energetski efikasnoj arhitekturi.

U okviru Kongresa će se održati i dve radionice za studente i mlade arhitekte, od kojih će jednu voditi pejzažna arhitektica i nagrađivana dizajnerka vrtova Kate Gould iz Engleske, dok će za drugu radionicu biti zadužen Saša Begović, profesor Arhitektonskog fakulteta u Zagrebu i osnivač studija 3LHD.  

Predavači na Kongresu su:  Kate Gould (Kate Gould Gardens, Engleska), Dries Vens & Maarten Vanbelle (Vens Vanbelle, Belgija), Sonja Radović Jelovac (Studio Synthesis, Crna Gora), Juri Troy (Juri Troy Architects, Austrija), Saša Begović (3LHD, Hrvatska), Peter Kuczia (Peter Kuczia, Nemačka), Aljoša Dekleva (Dekleva Gregoric Architects, Slovenija), Mitesh Dixit (Domain, SAD), Zoran Abadić (1X2Studio, Srbija) i Stefan de Koning (MVRDV, Holandija).

Kongres organizuju Udruženje EKOKULT+ i Magazin za eko arhitekturu i kulturu EKO KUĆA, u saradnji sa Arhitektonskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, Zagrebu i Podgorici i uz sufinansiranje Ministarstva kulture i informisanja.

Identitet srpskog filma – Srpski film u 21. veku

Tribina “Debitantski film – Prepreke, neizvesnost, i kako doći do svog prvog filma” u Domu omladine Beograda

U sredu, 29. septembra u 19 časova u Sali Amerikana Doma omladine Beograda, biće održana tribina “Debitantski film – Prepreke, neizvesnost, i kako doći do svog prvog filma”. Na tribini će govoriti Nikola Ležaić (reditelj i producent), Nemanja Ćeranić reditelj),  Aljoša Ćeranić (producent), Milan Stojanović (producent), Milan Nikodijević (profesor na Akademiji umetnosti Novi Sad, član konkursne komisije FCS-a za debitantski film), Мelina Pota Koljević ( scenarista, urednica i reditelj u Dramskom programu Radio Beograda), i Danilo Bećković (reditelj). Ovaj program će biti održan u okviru ciklusa tribina “Identitet srpskog filma – srpski film u 21. veku” realizovanog u saradnji Filmskog centra Srbije i Doma omladine Beograda.

Debitantskim filmom se prećutno smatra prvi dugometražni igrani film nekog mladog autora. To što je debitantski film svaki prvi film nekog autora, nekako se prenebregava i prećutno se veći značaj pridaje dugometražnim igranim filmovima, do kojih je svakako mnogo teže doći nego do kratkih igranih filmova ili dokumentaraca, bilo da su u pitanju dugometražni ili kratkometražni dokumentarni filmovi.

Ova tribina postaviće pitanja šta je sa debitantskim filmom u Srbiji, kako do njega doći i da li je to lako ili teško, kao i šta znači biti mlad autor, odnosno sa koliko se godina može biti debitant”

Kako u Srbiji izgleda put do prvog filma, govoriće autori koji su u tome bili uspešni, kao i producenti koji stoje iza nekih od najuspešnijih debitantskih filmova kod nas, ali i drugi stručni saradnici i članovi komisije Filmskog centra Srbije za debitantski film. Moderator i urednik tribin je Dragan Nikolić, scenarista i reditelj, urednik filmskog programa DOB-a.

Saradnja Filmskog centra Srbije i Doma omladine Beograda zamišljena je kao partnerstvo u kome se kroz seriju tribina pod zajedničkim nazivom “Identitet srpskog filma – Srpski film u 21. veku” strateški osmišljavaju, koncipiraju i problematizuju neka od aktuelnih i vitalnih pitanja srpskog filma. U prosečnom trajanju od jednog časa, moderator tribine pokušava da sa svojim gostima pruži neke odgovore na aktuelne srpske filmske upitnike. Izbor gostiju uključuje reditelje, scenariste, producente, teoretičare, pisce, distruibutere i prikazivače. Teme tribina prilagođene su najpre potrebama mlađe generacije. Tribine pokušavaju da praktično doprinesu i pre svega usmere filmske stvaraoce, od pitanja kako doći do prvog filma, do načina distribucije filmova i njihovog prisustva na filmskim festivalima u svetu. 

Додела награде Биљана Јовановић за 2020. годину

Понедељак, 27. 09. 2021. у 20 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Добитница: Соња Веселиновић за књигу поезије Проклизавање (Краљево: Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, 2020)

Учествују: Соња Веселиновић (добитница) и Милица Ћуковић (чланица жирија)

Жири за доделу Награде „Биљана Јовановић”, који је ове године радио у саставу Милица Ћуковић, Катарина Пантовић, Весна Тријић, Ана Стишовић Миловановић и Снежана Божић (председница), на електронској седници одржаној 10. априла 2021. године, донео је одлуку да Награда припадне Соњи Веселиновић за песничку збирку Проклизавање (Краљево: Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, 2020).

Одлука је донета већином гласова, а у  најужем избору нашла су се и дела Катарине Митровић Немају све куће двориште (Београд: PPM Enklava) и Енеса Халиловића Људи без гробова (Београд: Laguna).

Збирку песама Проклизавање Соње Веселиновић одликују рафинираност и интелектуализам који, изненађујуће, не суспрежу и рационализују доживљајно, већ постају инструменти његовог продубљивања и обогаћивања. Спуштено у себе, унутар ствари (у сну), биће постоји наспрам надирућег спољашњег света, док је поетички образац проклизавања заправо образац осцилирања између измишљеног и реалног, сна и јаве, споља и унутра. Лирско ја посвећено је преиспитивању комплексног (урбаног, женског) егзистенцијалног искуства, освешћујући, у тим самопонирањима, потребу за искакањем из наметнутог и, у исто време, стрепњу/узнемиреност од таквих проклизавања. Свет и лирски јунак ове збирке су нестабилни, они који клизе, измичући и самоизмичући, отворени и незаокружени, али свесни да су као такви могући захваљујући игри и писму. Разуђена и функционална интертекстуалност, низ успелих, иновативних поређења, наративни замах, брижљиво изграђена лајтмотивска структура збирке, преламање друштвено-историјских метанаратива кроз призму личне/породичне судбине и индивидуалних сећања савременог (женског) субјекта, неки су од елемената којима се аргументује закључак о зрелости, заокружености и укупној уметничкој вредности збирке песама Проклизавање Соње Веселиновић; истовремено, међу њима није тешко пронаћи и тачке додира са сензибилитетом и стваралаштвом Биљане Јовановић.

Београд – Ниш, 11. 4. 2021.                                                 Чланице Жирија

Награда Биљана Јовановић се додељује уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије и Секретаријата за културу Града Београда.

Клара Скерлић: МОЈ ЖИВОТ СА ЈОВАНОМ СКЕРЛИЋЕМ

Четвртак, 16. септембар у 19 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7

Разговарају:

Славица Гароња,

Драгана Вукићевић

Уређује и води: Мирјана Митровић

14. Beldocs – izveštaj sa 6. festivalskog dana

Šestog festivalskog dana, 14. septembra, u srpskom takmičarskom programu u Amifiteatru ispred Muzeja Jugoslavije, prikazan je film „Zemlja“ Marka Šipke, koji prati poslednje žive stanovnike jednog napuštenog planinskog sela u Bosanskoj krajini, koji se vraćaju na svoje ognjište.

Marko Šipka, reditelj filma “Zemlja”, o svom filmu je rekao: “Nisu mi bile bitne istorijske činjenice, iako su na početku filma jasno naznačene, da bi gledaoci mogli da smeste priču u neki vremenski, prostorni i istorijski okvir. Više su me interesovale lične priče junaka, i priče koje sam ja slušao kao klinac boraveći u tom selu u Krajini. Bilo mi je interesantno kako su ljudi sva ta stradanja i patnje, koji su se dešavali tokom vremena, uglavnom pretvarali u neke romantične priče, bajke, iako to one naravno nisu.

U međunarodnom takmičarskom programu u Kulturnom centru Beograda prikazan je film “Ova kiša će zauvek padati” Aline Gorlove, o sudbini 20-ogodišnjeg Andrija Sulejmana, koji je pobegao 2012. od rata u Siriji, ne sluteći da će ga ponovo dočekati rat, ovoga puta u Ukrajini. “U ovom filmu ne govorim samo o ukrajinskom ili sirijskom ratu, već pokušavam da govorim o ratu u globalnom kontekstu. Šta on znači za čovečanstvo? Zašto započinjemo nove konflikte? Da li će se jednog dana završiti ili je to beskonačni proces, u kome se rat i mir dopunjuju poput crnog i belog”, konstatovala je Alina Gorlova o svom filmu.

U istoj selekciji na programu je bio i film “Naša zemlja, naš oltar” Andrea Guiomara iz Portugala, o poslednjim danima projekta Aleixo u Portu, naselja za socijalnim stanovima koje je tokom nekoliko decenija dospelo na loš glas.

Gost festivala bio je i reditelj Vitalij Manski čiji je film “Gorbačov.Raj”, o jednom od najpoznatijih političara 20. veka, prikazan u Jugoslovenskoj kinoteci. U popodnevnim satima publika je mogla da prisustvuje u posebnom događaju – razgovoru između Manskog i Želimira Žilnika pod naslovom „Documentary Cinema: A Mirror or A Magnifying Glass?”. U Jugoslovenskoj kinoteci na programu je bio i film “Što dalje to bolje” Gane Jaroševič. O simbolici koju nosi naziv filma, ona je rekla: “To su zapravo reči glavnog protagoniste u filmu. On kaže kako je njegov san da ode daleko od velikih gradova i gužve u njima. Što dalje od civilizacije”.

Na terasi Art Bioskopa Kolarac gostovao je Siniša Gačić, autor filma “Ćerka Kamore” o Kristini Pinto, ženi koja je nekada radila kao plaćeni ubica za kriminalni sindikat Kamoru, a nakon izlaska iz italijanskog zatvora suočena je s izazovima svakodnevnog života. “Imam drugaricu koja se preselila u mali ribarski grad pored Napolija gde ta devojka živi, gde je odrađivala poslednji deo svoje zatvorske kazne. Preko njihovog poznanstva sam ja uleteo u priču. Nisam se uopšte toliko bavio kriminalom kao društvenim problemom, već time kakav emotivan život ima osoba koji za sobom ima jako krvavu kriminalnu priču, i kakvi su njeni intimni odnosi sa najbližim ljudima”.

Sedmog festivalskog dana, u sredu 15. septembra u 20 časova u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije, u srpskom takmičarskom programu biće prikazan film “Telenovela sivo u koloru” Filipa Martinovića, u kome je autor ujedno i protagonista.U potrazi za odgovorima, zajedno sa Ašom, Etiopljankom čija je prošlost još komplikovanija od njegove, Filip Martinović kreće u filmsku i životnu potragu za odgovorima na osnovno pitanje identiteta. Pre ovog filma biće prikazano i kratkometražno ostvarenje “Posedim i poćutim ni o čemu” reditelja Nikole Stojanovića. Oba autora učestvovaće u razgovoru o svojim filmovima.

U međunarodnom takmičarskom programu u Kulturnom centru Beograda, U 19 časova biće prikazan film “Belosvetski otpad” Nikolaja N. Viktorova (uz razgovor s autorom), koji na specifičan način način oslikava život na krajnjem severu Rusije, sa protagonistom Ilijom u fokusu.

Među gostima festivala, u sredu će biti Marek Moučka, reditelj kratkometražnog filma „U plitkoj vodi“ koji će biti prikazan u 19 časova u Kulturnom centru Beograda. Marija Zidar će uživo govoriti o svom filmu „Pomirenje“, koji je na programu na istoj lokaciji u 21:30h.

14. Beldocs – izveštaj sa 4. festivalskog dana

Četvrtog festivalskog dana, 12. septembra u srpskoj takmičarskoj selekciji, u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije prikazan je film „Koreni” Tee Lukač. Ovaj intiman film sniman je u Dvoru na Uni, rodnom mestu rediteljke, koja ga je napustila sa šest godina usled rata.

Tea Lukač je o snimanju ovog filma rekla: „To je bilo vrlo interesantno iskustvo. Iako je film za mene vrlo ličan, on ni na jedan drugi način nije privatan. Razlozi za snimanje filma nisu isti kao cilj. Dvoru na Uni sam se jako često vraćala posle svih dešavanja devedesetih godina, ali tim pre nisam htela da se okrenem tipičnoj priči o ratu i stradanjima, i zapravo konstantnoj retraumatizaciji nekih događaja. Imala sam određenu vrstu straha da će neke priče biti zaboravljene, a vredne su da budu zapamćene – od ličnih, porodičnih mitologija, do samog melosa, jezika, običajnih rituala. To je bio interesantan miks koji se savršeno poklopio sa filmskim jezikom, kojim sam želela više da se bavim kao reditelj”.

U međunarodnom takmičarskom programu u Kulturnom centru Beograda, na repertoaru je bio film „Dan današnji” reditelja Maxencea Stamatiadisa, hibridni dokumentarac o 88-ogodišnjoj Suzan iz predgrađa Pariza koja ne može da živi bez novih tehnologija i uz pomoć aplikacije vraća u život svog preminulog supruga. „Tehnologija ima svoj način stvaranja iluzije da smo povezani sa svetom, i tako postaje izgovor da se izolujemo. Suzana je dobar primer za to. Sa svim svojim tabletima i smartfonima, ona se oseća povezanije sa prijateljima i porodicom, dok je realnost da je ljudi sve ređe posećuju, jer misle da je dovoljno poslati e-mail ili video. U tom smislu, tehnologija ponekad ume da proizvede potpuno suprotnu stvar od onoga čemu bi trebalo da teži“, rekao je reditelj Maxence Stamatiadis o ideji ovog filma.

U okviru iste selekcije prikazan je i film „Ski” Manquea La Bance, u kome se autor kroz osobeni rediteljski pristup dotiče tema važnih za argentinsko društvo, ali koje imaju univerzalni značaj – klasne nejednakosti i posledice kolonijalizma u kapitalističkom društvu današnjice.

Pored učesnika glavnih takmičarskih selekcija, gosti festivala u nedelju bili su i Lejla Kajić i Davorin Sekulić, autori filma „Džemo” prikazanog na terasi Art bioskopa Kolarac, kao i Sashko Potter Micevski, reditelj filma „Svi ćemo umreti”.

Povodom projekcije filma „Džemo” autori ovog filma su izjavili: „Glavna vodilja ovog filma nam je bila činjenica da ne treba da pratimo trendove da bismo bili sretni. Svi sada imamo narativ da moramo imati Facebook, Instagram i da radimo sve što drugi rade. Džemo totalno odudara od svega toga i on je i nas same inspirisao da se odvojimo od toga i da shvatimo da neke stvari koje volimo ne moraju da imaju ikakve veze sa ostatkom sveta. Džemo je sretan čovek čak iako ustaje u 5 sati i posle toga ide na trčanje”.

Petog dana festivala, u ponedeljak 13. septembra, u srpskom takmičarskom programu u Amifiteatru ispred Muzeja Jugoslavije će biti prikazan film „Dida” Nikole Ilića i Corine Schwingruber Ilić, koji prati odnos reditelja sa majkom tokom nekoliko godina, na relaciji između Beograda i Švajcarske. Po završetku filma biće održan razgovor sa rediteljskim parom.

U međunarodnom takmičarskom programu u Kulturnom centru Beograda, biće prikazana dva filma. „Džungla” rediteljke Louise Mootz (19h, uz razgovor sa autorkom) prikazuje grupu mladih Parižanki različitog porekla koje žive u betonskoj džungli i kolebljivo prolaze kroz život. U filmu „To sam ja” (Maéva Ranaïvojaona, Georg Tiller), koji je na programu u 21:30, mlada devojka radi kao čuvar u večito prepunjenom zatvoru na Madagaskaru, a Vreme prekraćuje sanjareći o svom ocu, ubici koji ju je napustio kad je bila mala, pošto je ubio rođenog brata.

Među gostima festivala tokom ponedeljka biće reditelj Daniel Kötter čiji se film „Finfine u procepu” prikazuje u 16 časova u Jugoslovenskoj kinoteci i 17 časova u Muzeju savremene umetnosti Beograd (uz razgovor). Publici će se uživo predstaviti i Anđela i Davor Rostuhar, autori filma “2Ljubav oko svijeta” koji je na programu u Jugoslovenskoj kinoteci u 18 časova, kao i poljski reditelj Pavel Cuzuioc čiji će film „Molimo vas, ostanite na vezi” u istom prostoru biti prikazan u 20:30 časova.

14. BELDOCS – IZVEŠTAJ SA 2. FESTIVALSKOG DANA

Drugog festivalskog dana, 10. septembra u okviru srpske takmičarske selekcije, u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije prikazani su filmovi „Sent Kler Cemin, Psiha“ rediteljke Svetlane Cemin i „Ptica (ili – Klovn Marti)” reditelja Olivera Ćirića.

Svetlana Cemin, rediteljka filma „Sent Kler Cemin, Psiha“ je o izazovima rada na svom ostvarenju rekla: „Ovaj projekat je obuhvatio period od četiri godine snimanja. To je najintenzivniji projekat koji sam do sada radila. Svake godine je nailazila neka druga nepredvidiva situacija, samim tim što sam želela da proširim jednu priču o intimnom portretu umetnika na nešto sasvim drugačije – da pratim ujedno i proizvodnju njegovog remek-dela, i socijalnu strukturu svih tih prostora koje smo snimali. Montaža je bila najuzbudljiviji deo procesa za mene i imala sam veoma veliku sreću da radim sa Urošem Maksimovićem, što je naš drugi zajednički projekat posle filma “Otac Arsenije”.

Oliver Ćirić, srpsko-američki reditelj koji je na Beldocsu predstavio svoj debitantski film „Ptica (ili – Klovn Marti)”, o glavnom protagonisti i profesiji klovna je rekao: „Marti je star ali još uvek radoznao, još uvek uzbuđen svojom profesijom. Korona, naravno, malo otežava profesiju klovna, ali u isto vreme ona na neki način stvara želju u ljudima da se nađu jedni drugima. U teoriji bi trebalo da otežava posao uličnog zabavljača, ali je istovremeno i jača, jer uviđamo da je to nešto što nama u životu baš nedostaje”.

U okviru međunarodnog takmičarskog programa, u 19 časova u Kulturnom centru Beograda prikazan je film „U potrazi za konjima” reditelja Stefana Pavlovića, o prijateljstvu između režisera i pecaroša, koji je ogluveo tokom rata u Bosni, a zatim se povukao na jezero da živi u samoći. O svom ostvarenju Stefan Pavlović je rekao: „Film je o prijateljstvu sa čovekom koga sam slučajno sreo na jezeru, kada sam sa bakom posetio svoju majku u tom mestu. Posle toga smo postali vrlo bliski. U ovom filmu su se susrele mnoge istorije, i prikazale u sadašnjosti”.

U istoj selekciji u 21:30 je prikazan film „Srednja zemlja” rediteljke Juliet Guignard o ženi koja je odabrala da živi na selu, a potom dolazi u sve veći sukob sa poljoprivrednim standardima koji upravljaju njenom proizvodnjom.

Trećeg festivalskog dana, u subotu, 11. septembra u 20 časova, u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije,  u Srpskom takmičarskom programu biće prikazano ostvarenje „Pejzaži otpora“ rediteljke Marte Popivode, svojevrsno putovanje kroz sećanja antifašističke borkinje Sonje (97), jedne od prvih partizanki u Jugoslaviji, koja je bila i među vođama pokreta otpora u Aušvicu. Nakon filma će Marta Popivoda učestvovati u razgovoru o svom filmu.

U Glavnom takmičarskom programu u Kulturnom centru Beograda, biće prikazana dva ostvarenja. Film „Holgut“ rediteljke Liesbeth De Ceulaer, u kome se prepliću sudbine troje protagonista u sibirskoj divljini, na programu je u 19 časova. U ostvarenju „Ono što ne smemo da radimo”, koje je na programu u 21:30, reditelj Bruno Santamarija prati dečaka Artura koji se u tajnosti oblači kao žena, i sprema se da svoju veliku tajnu otkrije roditeljima u maloj seoskoj sredini.

Tokom trećeg festivalskog dana na Beldocsu će biti održan i veliki broj Q&A sesija (razgovora) sa rediteljima, nakon projekcija njihovih filmova u ostalim selekcijama. Reka Valerik će govoriti o filmu „Nemi glas” nakon projekcije ovog ostvarenja u Kulturnom centru Beograda, u 17 časova. Posle filma „Sava” koji je na programu u 18 časova u Domu omladine Beograda, publika će moći uživo da prati razgovor sa rediteljem Matthewom Somervilleom. Gost festivala će biti i Paweł Wysoczański, autor filma „Sutra nas čega dug dan” zakazan za prikazivanje u 20 časova na terasi Art Bioskopa Kolarac. Reditelj filma „Još malo do nove godine”, Marko Bičanić, o svom kratkometražnom filmu će govoriti nakon projekcije u Kulturnom centru Beograda u 21:30h.

Foto: Beldocs Promo

Radionica belgijskog koreografa Wima Vandekeybusa u Kulturnom centru Majdan

Stanica Servis za savremeni ples, u saradnji sa festivalom Bitef, ove godine organizuje radionicu čuvenog belgijskog koreografa Wima Vandekeybusa, koja će biti održana 16. i 17. septembra u Kulturnom centru Majdan (Kozjačka 3-5, Beograd). Radionica će tokom oba dana trajati od 10h do 12:30h.

Ova radionica je deo Staničinog obrazovnog programa Puzzle koji se godinama organizuje kao oblik podrške mladim koreografima i plesačima, i to kao besplatni program u koji Stanica ulaže svoja znanja, iskustva, kontakte sa regionalnim i evropskim plesnim scenama. I ovaj put radionica Wima Vandekeybusa je besplatna za sve učesnike, polaznike Puzzle programa i sve druge koji se budu pridružili.

Povodom radionice koju će održati, Wim je izjavio: „Oduvek sam bio fasciniran ‘jedinstvenošću’ svakog čoveka. Performer sa karakterom upada u oko. Tehnika, trening i talenat su samo dodatak u profesionalnom svetu scenskih umetnosti, ali karakter, svežina, humor i empatija su ono što pravi razliku. Bez obzira na to koliko sati dnevno se inverstiramo u to da postanemo performeri, ‘poreklo teatra’ kao umetnosti razumevanja ili osećanja onoga što druga osoba doživljava ne može se nikada zaobići; ona je sposobnost razumevanja fizičkog afekta i strasti.“

Wim Vandekeybus (1963) je koreograf, plesač, filmski autor i fotograf. U Briselu je osnovao je kompaniju Ultima Vez sredinom 80-tih godina prošlog veka. Njegovi umetnički počeci vezuju se za rad “What the body does not remember” (1987), koji je dobio Bessie nagradu za inovativnost u plesu. Glavni fokus u njegovim radovima je nepomirljivi konflikt između tela i uma, osećanja i intelekta, muškarca i žene, prirode i kulture, čoveka i životinje, grupe i pojedinca, iluzije i realnosti. 

Ovogodišnje izdanje Bitef festivala počeće upravo predstavom Wima Vandekybusa i kompanije Ultima Vez „Tragovi“ u Jugoslovenskom dramskom pozorištu 15. septembra. 

Kroz saradnju sa Bitef festivalom, Stanica nastoji da ukaže na važnost saradnje i zajedničkih poduhvata nezavisne scene i javnih institucija i projekata u kulturi, jer je to najbolji način da se poboljšaju uslovi rada i predstavljanja umetnika na našoj umetničkoj, posebno plesnoj sceni, ali i da se unapredi kvalitet umetničke ponude i dostupnost umetnosti različitim grupama. Ova saradnja pokazuje da se rezultati rada jednog aktera u kulturi mogu višestruko iskoristiti za mnogo više korisnika i publike nego kada se radi izolovano. To je i način za promenu lokalne ekologije umetnosti koja treba da se kreće u pravcu društveno odgovornog rada u kulturi.

О поезији:

Бојан Васић: БРИД

Петак, 10. септембар у 19 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7

Разговарају: Тамара Крстић, Бојан Васић

Уређује и води: Мирјана Митровић

„висимо са зграда које дишу

лима саратов кабул

београд луанда

реални

над њима се

савијам у ја као

сребрна кука за месо“

Изабране песме Бојана Васића (1985) под насловом Брид објављене су ове године у едицији Антићеви дани Културног центра Новог Сада. „Реч је о поезији ретко искрене борбе са матрицама певања и мишљења“, пише приређивач и критичар Иван Антић. Књига обухвата песме из неколико збирки и омогућава праћење трансформације песничког гласа, али и увид у „непоколебљиву доследност“.

Васић је добио награде Млади Дис и Матићев шал за збирку Срча, а награде Мирослав Антић и Васко Попа за књигу Топло биље.

До сада је објавио збирке песама Срча (Градска библиотека Чачак, 2009), Tomato (едиција caché, 2011), Ictus (едиција caché, 2012), 13 (едицијаa caché, 2013), Детроит (едиција caché, 2014), Волфрам (Контраст издаваштво, 2017) и Топло биље (Културни центар Новог Сада, 2019). Заступљен је у низ генерацијских избора.

Песме су му превођене на словеначки, пољски и енглески. Пише књижевну критику. Члан је Српског књижевног друштва. Живи у Панчеву.

Letnja filmska škola Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA od 17. do 26. septembra

Od 17. do 26. septembra u Kulturnom centru Beograda, Beogradska internacionalna nedelja arhitekture – BINA realizuje Letnju filmsku školu, desetodnevnu filmsku radionicu u okviru evropskog projekta The Future Architecture Platform. Ovogodišnji program platforme nosi zajednički naslov „Pejsaži brige/ Landscapes of Care”, a BINA filmska radionica „Kad bi ovi zidovi govorili/If These Walls Could Talk” će biti posvećena zgradi Doma štampe. BINA organizuje Letnju filmsku školu u saradnji sa Računarskim fakultetom iz Beograda Festivalom arhitekture iz Kopenhagena (CAFx), MAXXI muzejem iz Rima i Trijenalom arhitekture iz Osla (OAT).

Namera organizatora je da se učesnici radionice upoznaju sa objektom, njegovom arhitekturom, istorijom, sadržajima i korisnicima i u kratkoj filmskoj formi daju svoj doživljaj/viđenje, komentar trenutnog stanja ili sugestiju njegovih potencijala u budućnosti. Radionica je posvećena edukaciji i produkciji kratkih filmovima i video-radova kojima se sagledavaju i analiziraju raznovrsni potencijali filma i filmskog jezika za istraživanje arhitekture i njenih višeslojnih značenja.

Radionica je namenjena studentima i profesionalcima iz arhitekture, urbanizma, filma i audio-vizuelnih umetnosti, kao i drugim pojedinacima/kama mlađim od 35 godina, zainteresovanim za istraživanje u polju filma i arhitekture, a podrazumeva mentorski pristup kroz proces istraživanja i produkcije filma i obuhvata radionice, predavanja, projekcije, Q&A sesije, grupni i individualni rad, snimanje na lokaciji, montažu i obradu zvuka, kao i završnu javnu prezentaciju produciranih filmova i video-radova.

Glavni mentor radionice je filmski reditelj Dejan Petrović – osnivač Međunarodnog studentskog filmskog kampa „Interakcija“. Ostali mentori iz oblasti filma su reditelj Vojin Vasović, i snimatelj Dragan Vildović.  Mentori iz oblasti arhitekture su finalisti konkursa Future Architecture: Julia Udall, Alex De Little, Jon Orlek, Joe Gilmore i Richard Cook, Ana Ulrikke Andersen, Nina Bačun, Dea Widya, i Viktória Mravčáková. 

Zgrada Doma štampe sagrađena je na Trgu republike u Beogradu između 1958-1961. godine prema projektu arhitekte Ratomira Bogojevića i oblikovana u duhu savremene arhitekture kao delo značajnih arhitektonskih i urbanističkih vrednosti, od 2019. godine utvrđena za kulturno dobro. 

Film i arhitektura su u čvrstoj vezi od samog nastanka „sedme umetnosti”. Film kao medij nastaje u urbanoj sredini i obraća se urbanom čoveku. Arhitektura, sagledavana kao važan vizuelni element pokretnih slika, zauzima značajno mesto u istoriji filma. Arhitekte modernog i savremnog doba uočavaju značaj medijatizovanja urbane infrastrukture i potencijala medija (najpre fotografije, a potom filma i videa) za dubinske analize izgrađenih objekata ili atraktivne i fleskibilne mogućnosti u okviru samog arhitektonskog dizajna. Istovremeno, filmski profesionalci i video umetnici iz sveta vizuelnih umetnosti, otkrili su arhitekturu i njene „slojeve značenja” u domenu ideologija, društvenih odnosa i današnjeg okruženja pomahnitalog kapitalizma. Arhitektonska dela bivaju često polazište i osnov narativa u filmskim i video ostvarenjima, urbano-scensko okruženje jedan je od najznačajnijih elemenata analize filma i socijalno-kulturnog miljea njegovih protagonisata, dok nije radak slučaj da arhitektonska dela dobijaju ulogu glavnog aktera određenog filmskog ostvarenja ili umetničkog video-rada.

Ovacije u Čačku i Gornjem Milanovcu

TURNEJA FILMA NEČISTA KRV – GREH PREDAKA

Svečana premijera filma u Domu kulture Čačak i u okviru manifestacije “Dani Mije Aleksića” U Gornjem Milanovcu

Mnogobrojna publika u Čačku sinoć je burnim aplauzom pozdravila Katarinu Radivojević i Aleksandra Ristoskog protagoniste filma “Nečista krv – Greh predaka” na premijeri u Domu kulture u ovom gradu. Ispred ekipe filma glumci su se poklonili i publici u Gornjem Milanovcu gde je film premijerno prikazan u okviru manifestacije “Dani Mije Aleksića”.

Katarina Radivojević podelila je svoje utiske nakon čačanske premijere: “Iako nam je već naporno nakon toliko gradova, kad vas svuda ovako dočekaju znamo da je vredelo. Sinoć na premijeri shvatili smo šta znači topao doček divne čačanske publike!”

Film je do sada proglašen za najbolji film po izboru publike na 28. Evropskom filmskom festivalu Palić, osvojio je i prvu nagradu na 45. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji (za scenaristu Vojislava Nanovića i autora adaptacije scenarija Milenu Marković), dok je čitav glumački ansabml dobio nagradu za najbolje glumačko ostvarenje na Dunav Film Festu, a Feđa Štukan specijalnu nagradu za izuzetno glumačko ostvarenje za ulogu Kolja u filmu „Nečista krv- Greh predaka“ na 56. Filmskom susretu u Nišu.

Film se prikazuje u bioskopima širom Srbije od 26. avgusta.

Ovaj film od nacionalnog značala podržali su Filmski centar Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, MEDIA fond Kreativne Evrope i Delegacija EU u Srbiji.

Trejler filma možete pogledati putem ovog linka: https://www.youtube.com/watch?v=-iFqVz-zhC0

Разговор:

Сибелан Форестер (Sibelan Forrester)

Наука, поезија и српска књижевност у преводу

Српско књижевно друштво

Француска 7, Београд

уторак 31. август у 20 сати

Са Сибелан Форестер разговара Светлана Томић.

Марија Кнежевић чита своје преводе поезије Сибелан Форестер.

Сибелан Форестер преводи приче, романе, поезију и научну прозу са српског, хрватског и руског језика. Превела је укупно десет књига и мноштво индивидуалних песама и прича. Превела је роман МРЕНА Милице Мићић Димовске; збирку песама Марије Кнежевић BREATHING TECHNIQUE; одломак из романа APEIRON Мирољуба Тодоровића. Предаје руски језик и књижевност на Swarthmore College-у (недалеко од Филаделфије, САД), на коме je Susan W. Lippincott Professor of Modern and Classical Languages and Russian.

 Film Nečista krv – Greh predaka” prikazan na Festivalu glumačkih ostvarenja – Filmski susreti u Nišu, sutra premijera u Beogradu

U nedelju, 22. avgusta, film „Nečista krv – Greh predaka“ reditelja Milutina Petrovića prikazan je na 56. izdanju Festivala glumačkih ostvarenja – Filmski susreti, na letnjoj pozornici Niške tvrđave. Usled tehničkih problema projekcija je bila zaustavljena na pola sata, ali je publika strpljivo sačekala da se otkloni kvar. Nakon projekcije, publici su se uz veliki aplauz poklonili glumci i ekipa filma.

U utorak 24. avgusta, film „Nečista krv – Greh predaka” reditelja Milutina Petrovića imaće bioskopsku premijeru u Beogradu. Svečana premijera zakazana je za 19.30 u Kombank dvorani i u 20.30 u bioskopu Cineplexx Galerija Belgrade. Nakon obe projekcije, ekipa filma i glumci će se pokloniti pred publikom. Zbog velikog interesovanja publike i rasprodatih bioskopskih premijera, zakazane su i dve dodatne projekcije istog dana: od 19:15 u Sali 6 Kombank dvorane, odnosno u 20:40 u Sali 3 bioskopa Cineplexx Galerija Belgrade.

Katarina Radivojević se povodom projekcije filma na festivalu u Nišu, osvrnula na ulogu Cone koju je tumačila u filmu „Nečista krv – Greh predaka”: „Sigurno je bila moja najteža uloga, zato što ona nosi izvesnu surovost koja meni, iskreno, nije bliska. Meni je ta surovost, koju je Cona morala negde da pokaže, bila najteži deo zadatka”. O ličnim očekivanjima od filma, ona je rekla: „Ne razmišljam o nagradama. Imam očekivanja da publika dobro prihvati film, i to je sve”.

Bioskopska distribucija u Srbiji i celoj Evropi počinje istovremeno, 26. avgusta i sa velikim iščekivanjem publike otvara jesenju sezonu bioskopa.

Uloge u filmu tumače Dragan Bjelogrlić, Anđela Jovanović, Katarina Radivojević, Feđa Štukan, Tim Sejfi, Nela Mihailović, Marko Grabež, Aleksandar Ristoski, Nedim Nezirović, Dejan Bućin, Teodora Dragićević, Milica Gojković, Nikola Vujović, Vaja Dujović i drugi. Film je rađen po scenariju Vojislava Nanovića, koji je adaptirala Milena Marković. Za scenografiju je bio zadužen Milenko Jeremić, koji je sa svojim timom za potrebe filma izgradio rekonstrukciju Vranja iz 19. veka, dok je veličanstvene kostime epohe kreirala kostimografkinja Marina Medenica. Producent filma je Snežana van Hauvelingen, a film je nastao u produkciji This and That Productions.

Ovaj film od nacionalnog značaja podržali su Filmski centar Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, MEDIA fond Kreativne Evrope i Delegacija EU u Srbiji.

МЕЂУНАРОДНА КЊИЖЕВНА КОЛОНИЈА СКД–КРУПАРА 2021.

Комплекс Крупара (Бачко Душаново код Суботице) од 25. до 29. августа 2021. године.

Организација: Српско књижевно друштво и комплекс Крупара

Финансијска подршка: Министарство културе и информисања Републике Србије

Учесници: Сибелан Форестер (Sibelan Forrester) – Сједињене Америчке државе, Љубинка Перинац Станков – Румунија, Атила Сабо Палоц (Szabó PalóczAttila) – Мађарска, Фрања Петриновић, Ненад Милошевић – Србија

Уређују и воде Ђорђе Кубурић и Дејан Симоновић

Међународна књижевна колонија СКД–Крупара је место сусрета књижевника и књижевних преводилаца. Место прожимања језика, култура, књижевних приступа и искустава. Место размене и подстицаја.

То је прилика да се, у непосредном сусрету, писци и преводиоци упознају боље, дубље, свестраније, свеобухватније.

Колонија се одржава у прелепом амбијенту комплекса Крупара у Бачком Душанову код Суботице, а захваљујући предусретљивости породице Анђелић, уз финансијску подршку Министарства културе и информисања Републике Србије.

Међународна књижевна колонија СКД–Крупара се одржава од 2019. године.

Надоградња је књижевне трибине ,,Књижевне вечери са Ђорђем Кубурићем“ која се, у истом простору, одвија почев од 2010. године.

УЧЕСНИЦИ

Сибелан Форестер (Sibelan Forrester)

Сибелан Форестер је професор руске књижевности на факултету Swarthmore College, недалеко од Филаделфије у савезној држави Пенсилванија. Специјализира руску поезију, посебно Марину Цветајеву и савремену ауторку Марију Степанову. Осим руске књижевности, предаје фолклор и теорију и праксу превода. Превела је роман Милице Мићић Димовске Мрена (The Cataract, 2016), и песме Марије Кнежевић (Техника дисања, Breathing Technique, 2020).

Љубинка Перинац Станков Љубинка Перинац Станков је главни уредник часописа „Књижевни живот”.
Рођена је 2. априла 1969. године у Темишвару. Дипломирала је на Филолошком факултету при Западном универзитету у Темишвару, на одсеку за румунски и руски језик и књижевност (1989–1994).
Радила је и као уредник телевизије „ТВТ`89“, а дуги низ година била је главни уредник недељника „Наша реч” при ССР.
Објавила је шест песничких збирки, и три књиге колумни и књижевних хроника.
Преводи са румунског на српски, као и с румунског на српски.
Заједно са Александром Стојковићем и Славомиром Гвозденовићем приредила Антологију српске поезије XX–XXI века на румунском Malulcelălalt.
Члан је Савеза писаца Румуније, Удружења књижевника Србије и Друштва књижевника Војводине.
Добила је више значајних књижевних награда у Србији и Румунији.

АтилаСабоПалоц (Szabó PalóczAttila)

Песник, преводилац и глумац, рођен у Сенти, 1971.

Дипломирао је на Академији уметности у НовомСаду. Првуз бирку поезијео бјавио је 1993. године у НовомСаду. Од тада је објавио двадесетак књига претежно поезије и прозе, али и драме и књижевне публицистике.

Објавио више књига превода, с аенглеског и са јужнословенских језика.Од 2004. живи и ради уМађарској. Члан је Удружења књижевника Мађарске.

Крајемо самдесетих година био је један од оснивача позоришне групеAIOWA. Аутор је и више радио-драма, извођених у оквиру Драмског програма Радио Новог Сада. Режирао је више позоришних представа и један кратки филм.

Фрања Петриновић

Рођен у Новом Сланкамену, 1957. Српски књижевник, књижевни критичар и уредник књижевних часописа.

Студирао је у Новом Саду на Филозофском факултету. Објавио је више романа и есеја. Члан је Управног одбора Друштва књижевника Војводине. Био је уредник часописа “Поља”, новинар културне рубрике листа Дневник и уредник у издавачком предузећу “Стилос”. Добитник је више књижевних признања: наградe Друштва књижевника Војводине за књигу године 1997, наградe Бранко Бајић 2002, Искре културе 2006, награда Лаза Костић 2006, Награда Стеван Пешић 2010, Награда Душан Васиљев 2012.

Ненад Милошевић

Рођен 5. јула 1962. године у Земуну.

Објавио је седам збирки песама, књигу микроесеја Лутајућа планета и приредио Антологију новијег српског песништва (ВБЗ, Загреб, 2010).

Превођен на више језика. Заступљен је у неколико антологија српске поезије на страним језицима као и у неколико домаћих антологија.

Пише књижевну критику, есеје о књижевности, култури и политичкој теорији. Био је уредник за поезију у часопису Књижевне новине (1998–2001), деведесетих година члан уредништва часописа за женску књижевност ПроФемина, гост уредник (уредио пет бројева) часописа Тиса из Бечеја. Добитник је награда: Бранко Ћопић, Биљана Јовановић и Бранко Миљковић.

Завршио је Факултет политичких наука у Београду.

Радио је као уредник у Редакцији за културу, Редакцији за науку и образовање а сада ради као уредник у Редакцији документарног програма РТС-а. Уредио је и режирао преко сто ТВ емисија разних жанрова.

Ожењен је, има ћерку Марту.

УЧЕСНИЦИ ПРЕТХОДНИХ КОЛОНИЈА

2019. године: Пaвeл Пилх (Чeшкa), Eрик Taу Кнудсeн (Дaнскa), Рoлaнд Oрчик (Maђaрскa), Даница Вукићeвић, Ивaнa Mилaнкoв и Eнeс Хaлилoвић (Србија).

2020. године: Зденка Валент Белић, Јоан Баба, Иштван Беседеш, Васа Павковић.

Aleksej Sivcevič i Katrin Bolt u fokusu online platforme „Na drugi pogled” tokom avgusta

Online platforma „Na drugi pogled // Auf den zweiten Blick // At Second Glance” na kojoj je izloženo deset radova vizuelnih umetnika i umetnica iz Srbije i deset iz Austrije, u avgustu predstavlja rad „Bez naziva” Alekseja Sivceviča iz Srbije i „Rag Rug” austrijske umetnice Katrin Bolt.

Goblen „Bez naziva” nastao je 2021. godine. Ovaj rad tematizuje fenomen gostujućih radnika (gastarbajtera), koji su nakon Drugog svetskog rata u nekoliko talasa odlazili iz Jugoslavije na rad u inostranstvo, najčešće u Nemačku i Austriju, sa namerom da se nakon što zarade dovoljno novca, vrate u domovinu. Neretko, zabludu o neprikosnovenom raju socijalizma prevladalo bi realno stanje po povratku u zavičaj, te do povratka često nije dolazilo. Na goblenu je prikazana scena tipične gastarbajterske svadbe, sa izvezenom poslovicom “Radi, radi pa kuću sagradi” koja je posebno svojstvena za jugozapadnu oblast Nemačke poznatu kao Švabija, koja je svojevremeno bila jedna od glavnih destinacija gastarbajtera. Ovaj goblen je rezultat saradnje sa Rajkom Stanić kao deo master projekta „Zeitgeist“. O svom delu Aleksej Sivcevič je rekao: „Od presudne važnosti mi je bilo da medij i narativ u celosti odgovaraju stanju svesti našeg društva, pa je rad i zamišljen tako da se može čitati na elementarnom vizuelnom, odnosno složenom simboličkom nivou”. Njegov rad moguće je pogledati na online platformi ,,Na drugi pogled”: https://www.secondglance.rs/sr/gledista/aleksej-sivcevic/347

Umetnički rad „Rag Rug” je ručno šiveni zidni tepih od odbačene kamuflažne odeće. Rašivena maskirna garderoba i vojna odeća zašivena je ponovo u oblike brda ili planina, uz praćenje njihovih šara. Predstavljajući pejzaž, rad otvara teme identifikacije sa i „vlasništva” nad zemljom, kao aspektima koncepta nacionalne države. „Interesuje me da istražim neverbalni jezik koji upotrebljavamo ili uočavamo u našem svakodnevnom okruženju. Odeća je definitivno način izražavanja ličnosti i iskazivanja nečega. Povezana je sa dizajnom, atributima, istorijom i materijalnošću. Kopkalo me je da napravim sliku koja bi bila apstraktna i slikovita u isto vreme”, rekla je Katrin Bolt o ovom delu. Njen rad moguće je pogledati na online platformi ,,Na drugi pogled”: https://www.secondglance.rs/sr/gledista/catrin-bolt/106

Dela ovo dvoje umetnika/ca prethodno su izabrana na konkursu za radove koji ukazuju na načine na koje evropska društva posmatraju sebe i „druge”, kao i one koji referišu i prevazilaze klišee i predrasude koje Austrijanci i Srbi imaju jedni o drugima uprkos – ili upravo usled – bliskih istorijskih odnosa i isprepletenih istorija migracija. Pokretanjem onlajn platforme obeležava se 20 godina od osnivanja Austrijskog kulturnog foruma Beograd i 185 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Austrije i Srbije. 

Aleksej Sivcevič (26), rođen je u Užicu, a diplomirao je grafiku na Akademiji likovnih umjetnosti u Trebinju. Pohađa master studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu (odsek za grafiku). Učestvovao je na grupnim izložbama u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Rumuniji i Severnoj Makedoniji. Dobitnik je nekoliko nagrada i priznanja: 31. Užički regionalni likovni salon – druga nagrada (2019), Godišnja nagrada grafičkog odseka Akademije likovnih umjetnosti u Trebinju (2018), Nagrada Univerziteta u Istočnom Sarajevu za izuzetna postignuća tokom studija (2015), 6. Beokulis – prva nagrada za animirani film (2014), i druge. Član je UVUU-a (Udruženje vizuelnih umetnika Užica).

Katrin Bolt (1979) živi i radi u Brajtenštajnu i Beču. Studirala je na Akademiji likovnih umetnosti u Beču, na odseku za Nove medije (Peter Kogler) od 1997. do 2003. godine. Bolt se bavi slojevima prostora u vezi sa njihovim sadržajem, istorijom i arhitekturom. Kroz njene fotografije, skulpture i instalacije – sa minimalnim intervenisanjem i neortodoksnim predstavljanjem – postaju razumljivi u svojoj kompleksnosti. Dobitnica je renomirane nagrade Otto Mauer za 2015. godinu, i pobednica konkursa za spomenik posvećen naučnicama Bečkog univerziteta. 2019. godine dobila je nagradu „Theodor Körner” za svoj rad “Privatna ograda EU granice”.

Nova onlajn platforma Austrijskog kulturnog foruma nastala je imajući u vidu trenutne neizvesne okolnosti, ali i mogućnosti koje se otvaraju sa novim vidovima umetničkog stvaranja i komunikacije. Zamišljena je kao izlagački prostor za tematski i kurirani umetnički sadržaj koji u inicijalnoj fazi čine radovi deset vizuelnih umetnika/umetnica iz Srbije i deset iz Austrije, pristiglih na konkurs koji je ovom prilikom raspisan i realizovan.