Kulturna dešavanja

Besplatan program Nišvila za „Noć muzeja 2022“!

NIŠVILLE OBELEŽAVA NOĆ MUZEJA U SREDU, 18.MAJA!

Foto: Zoran Ćirić / Stoned Heads promo

Nišville jazz festival će tradicionalno i ove godine obeležiti manifestaciju „Noć muzeja 2022“ u sredu, 18.maja besplatnim programom u niškoj Tvrđavi.

Na bini Jazz Museum Stage u Tvrđavi, od 19h nastupiće niški „psycho fussion jazz“ sastav STONED HEADS, a ulaz u Nišville Džez Muzej tog dana biće besplatan u intervalu od 10h do ponoći!

Inače, u proteklom periodu postavka u muzeju džeza je obogaćena novim, ekskluzivnim eksponatima kao što su unikatna „Paul Reed Smith“ gitara čuvenog gitariste Ratka Zjače, originalna usna hormonika Boba Geldofa, jazz biblioteka publiciste i novinara Nikole Neškovića, istorija srpskog džeza kroz postavku plakata iz zaostavštine najvećeg prijatelja Nišvila Miše Blama, itd.

Dobro došli u sredu, 18.maja!

www.nisville.com

https://www.facebook.com/NisvilleJazzFestival/
https://www.instagram.com/accounts/login/?next=/nisvillejazzfest/

Соња Атанасијевић

СПАВАЈ, ЗВЕРИ МОЈА

Издавач: Блум издаваштво, Београд

Четвртак, 19. 05. 2022. у 20 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Учествују:

Књижевна критичарка др Наташа Анђелковић, уредник Александар Шурбатовић и ауторка, модератор Дејан Симоновић.

Одломке из романа интерпретира глумица Тара Ђурашиновић.

BEOGRAD JE OD VEČERAS U ZNAKU BELDOCS-A

Otvoren jubilarni 15. Beldocs festival

Beograd, 11. maj 2022.

Svečanom ceremonijom u Domu omladine Beograda otvoren je 15. Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs 2022. Od večeras do 18. maja, tokom osam festivalskih dana, publika BELDOCS-a imaće priliku da premijerno u našoj zemlji odgleda više od 100 dokumentarnih filmova raspoređenih u 12 programskih celina.

Festival je otvorio film Muzej revolucije Srđana Keče, nastao u koprodukciji sa Hrvatskom i Češkom Republikom, koji je deo selekcije Srpskog takmičarskog programa. Uz Keču, autora film posvećenog nikada završenom projektu iz 1961. godine koji je predviđao izgradnju velikog muzeja u Beogradu u slavu revolucije naroda Jugoslavije, dobrodošlicu posetiocima ovogodišnjeg Beldocs-a poželeli su nagrađivani autori sa prethodnih izdanja festivala Ivan Mandić, Marta Popivoda, Ivan Marković, Vanja Kovačević, Dušan Čavić, Dušan Šaponja, Dragan Nikolić, Mladen Kovačević i Marija Stojnić.

„Već 15 godina postojimo i rastemo kao festival i kao organizacija i 15 godina smo posvećeni hrabrim, autentičnim i kreativnim filmovima, filmovima koji ne ostavljaju nikoga ravnodušnim, koji podstiču na promišlljanje sveta i koji zbližavaju ljude“, rekla je tom prilikom direktorka festivala Beldocs Mara Prohaska Marković.

Prošle godine Beldocs je u saradnji sa festivalom Docudays iz Kijeva organizovao program fokusa na savremeni ukrajinski dokumentarni film. „Ove godine je u planu bilo da mi idemo u Kijev, ali nažalost dogodila se invazija na Ukrajinu“, rekao je umetnički direktor festivala Marko Grba Singh i dodao: „Želeo bih da poručim da mislimo da naše prijatelje u Kijevu, kao i na čitav ukrajinski narod koji prolazi kroz strahote razaranja. Mislim da je dužnost nas dokumentarista da skrećemo paznju na takve stvari i da nikada iz straha ne treba ćutati“.

Igor Stanojević, selektor festivala pozdravio je publiku ovim rečima: „Drago mi je što vas vidim večeras pre svega. U Beogradu često čujete razgovore o tome koji je najbolji festival i na kojem festivalu se prikazuju najbolji filmovi. Ali, čak i za mene kao selektora je jedna stvar još bitnija, a to ste svi vi i svi mi ovde zajedno, jer Beldocs može i treba da bude mesto na kojem možemo zajedno da maštamo i zajedno da stvaramo. A, da! Imamo i najbolje filmove.“

Beldocs 2022 predstavlja presek savremenog dokumentarnog filma na svetskom nivou stoga program i ove godine okuplja ostvarenja autora nagrađivanih na međunarodnim festivalima okupljenih oko zajedničke vrednosti – da autentičnim viđenjem sveta utiču na svet.

U sklopu pratećeg programa festivala ove godine je organizovana i  XR izložba: imerzivna stvarnost na kojoj će publika imati priliku da pogleda ostvarenja stvorena putem najsavremenije tehnologije. Poseta izložbi organizovanoj u bioskopu Balkan je besplatna za sve posetioce festivala uz prethodnu registraciju putem linka.

Ulaznice za jedan od vodećih festivala dokumentarnog filma u ovom delu Evrope mogu se nabaviti na blagajnama bioskopskih dvorana ili online, putem sajta Beldocs.rs

Festival su podržali: Evropska unija kroz program Kreativna Evropa MEDIA, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Sekretarijat za kulturu grada Beograda, Filmski centar Srbije, Filmski centar Grčke, Filmski centar Crne Gore, Danski filmski institut, Ambasade Australije, Portugalije, Slovenije, Finske, Gete Institut, Austrijski kulturni forum, Italijanski kulturni centar, Francuski institut, UN Women, Misija OEBS-a u Srbiji, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Fondacija Saša Marčeta, Al Jazeera Balkans, DOX TV, ORION Telekom.

O Beldocs-u. Beldocs, jedan od vodećih međunarodnih festivala dokumentarnog filma u ovom delu Evrope, održava se svake godine u maju u Beogradu. Osnovan 2008. godine, podeljen je u 12 programskih celina, organizuje preko 100 premijernih projekcija svake godine, tokom osam dana trajanja festivala, koji se prikaziju na više od 7 lokacija. Festival Beldocs dodeljuje 6 nagrada u četiri takmičarska programa. Osim filmskih projekcija organizuje niz panela i Master Class predavanja, a u okviru Industry aktivnosti na radionicama, dodeljuju se novčane nagrade za razvoj budućih filmova. Svake godine okupi preko 150 međunarodnih stručnjaka u audio-vizuelnoj industriji, autora i producenata. Više od 200 partnera u Srbiji, regionu i Evropi, podržava rad Beldocs filmskog festivala. Kreativni tim od preko 20 članova organizuje Beldocs festival, uključujući stručnjake iz oblasti filma, dizajna i umetnosti. Beldocs je od 2017. partner u evropskim projektima: #europeanfilmchallenge, AVA Doc, Moving Cinema i član je Evropske dokumentarne mreže. Više informacija o programu i online ulaznice na www.beldocs.rs.

Uroš Krčadinac i Lav Mrenović predstavili rezultate umetničke rezidencije u okviru projekta “Oni žive”

Foto: Katarina Bugarin

Umetnik Uroš Krčadinac i kustos Lav Mrenović su u ponedeljak, 9. maja u Domu kulture Studentski grad, predstavili rezultate umetničke rezidencije u okviru projekta “They:Live, student lives revealed through context based art practices”. Pored njih dvojice, na tribini ovim povodom su govorili i kustoskinja Maja Ćirić i istoričarka Sanja Radović.

Poslednji Urošev poduhvat je digitalni participativni umetnički rad “Svesvrstani”. To je program dostupan na pametnim telefonima i računarima za jednostavno generisanje potpuno novih zastava prema kriterijumima koji korisnici biraju. Autor opisuje svoj rad kao sa jedne strane istraživanje društvenog potencijala znakova, simbola i identiteta a sa druge strane strukturno izazvanog sukobljavanja u komercijalizovanim digitalnim prostorima društvenih mreža.

“Naročito u poslednje dve godine, otkad je počela kovid kriza, možemo da vidimo toliko frustracija, svađa, podela, emocionalnog šuta koji postoji na internetu i ljude fragmentiše i razdvaja. To je naročito zanimljivo jer pogoduje digitalnom kapitalu. Što se više na internetu prepirete, to je bolje po te digitalne platforme. One vas na taj način zadržavaju u sistemu s dva cilja – jedan je prosto da vidite više reklama, a drugi je da date više materijala za njihove algoritme, da nauče vaše interakcije”, istakao je Uroš Krčadinac.

Ovaj digitalni umetnik je opisao i svoje iskustvo rezidencije u Studenskom gradu i načinu na koji ga je inkorporirao u svoj rad: “Prilazili smo studentima i pozvali ih da oni naprave svoju individualnu zastavu, i da kroz taj proces počnu da preispituju svoje male okidače, identitetske pristrastnosti, traume, želje, i naklonosti”.

U periodu od 15. marta do 15. aprila Uroš Krčadinac i Lav Mrenović su proveli na rezidencijalnom boravku u Studentskom gradu tokom kojeg su imali prilike da se bolje upoznaju sa istorijom Studenjaka, njegovom organizacijom i studentskim životiom, primenjujući digitalni praticipativni umetnički rad u studentskom kontekstu.

Kustos Lav Mrenović je o rezidenciji dodao: “Čuli smo svakakve reakcije. Postepeno su se definisali neki identiteti koje su studenti pominjali kao njima lično važne, pa smo ih mi unosili i dodavali kao moguće kriterijume za pravljenje zastava.”

Nezavisna kustoskinja i umetnička kritičarka Maja Ćirić je o radu Uroša Krčadinca rekla: “U recentnijoj umetničkoj praksi, retko se pojave umetnici poput Uroša, koji jako dobro mogu da deluju kao softverski inženjeri, a da imaju vrlo izrazitu ličnu poetiku, koja se oslanja na neko kulturno i kulturološko nasleđe. Ove zastave su jako dobra vizualizacija za raznolikosti koje postoje i one u sebi imaju mikro-subverzivni, politički, performativni momenat”.

Istoričarka i nezavisna istraživačica Sanja Radović se nadovezala rečima: “Veliki problem je praznina tih identiteta, koje je Uroš tako dobro i plastično prikazao kroz svoj projekat. Nije problem samo kreiranje i mnoštvo identiteta, koliko u logici inherentnoj kapitalizmu, jer je suština kapitalističke logike u tome da mora da se osvoji svaki prostor koji je slobodan. Samim tim ni identiteti koji se nameću nisu u pravom smislu slobodni. Urošev projekat je osvešćujući i trebalo bi sve da nas prodrma”.

Uroš Krčadinac je digitalni umetnik, softverski inženjer, autor i edukator koji se bavi novim načinima opažanja i osećanja zajedničkog sveta ljudi, mreža i podataka. Živi i radi u Beogradu.

Lav Mrenović je nezavisni istoričar umetnosti, kritičar i kustos. Interesuje se za odnos između savremene umetnosti i političkog. Trenutno istražuje uticaj globalizacije na beogradsku umetničku scenu nakon 2000. godine.

Rezidencijalni boravak umetnika i kustosa, kao i tribina, dešavaju se u sklopu međunarodnog projekta “They:Live, student lives revealed through context based art practices” čiji je nosilac Dom kulture Studentski grad, a koji je podržan od strane programa Kreativna Evropa Evropske Unije.

22 umetnika i umetnica iz Srbije i 12 iz inostranstva na jubilarnom 20. Bijenalu umetnosti u Pančevu

Na jubilarnom 20. Bijenalu umetnosti u Pančevu pod nazivom ”rafinerijamanastir”, koje će biti održano od 27. maja do 27. juna 2022. godine, svoja dela predstaviće 22 umetnika/ca i kolektiva iz Srbije i 12 iz inostranstva, a po izboru ovogodišnje selektorke Maje Ćirić.

Na Bijenalu će, između ostalih, izlagati Nikola Damjanov, sa modelom fosila odštampanom na 3D printeru, Aleksandra Jovanić će predstaviti analognu verziju svog kreativnog kodiranja koje je naišlo na odličnu recepciju i u zajednici ljubitelja NFT-ijeva, Ana Vujović će predstaviti radove sa kojima je nedavno ostvarila uspeh u Muzeju u Šarži u Ujedinjenim Emiratima, a istovremeno sa nedavno otvorenom izložbom u Firenci u okviru koje je sarađivala i sa Antico Setifico Fiorentino, viševekovnom radionicom za proizvodnju svile. Aleksandar Todorović, koji je izdavačka kuća Thames and Hudson uvrstila u publikaciju “100 Painters of Tomorrow” (100 slikara sutrašnjice) predstaviće nove radove, a biće prikazan i novi film “Carbon and Captivity” Olivera Reslera, austrijskog umetnika i aktiviste, dok će postmedijalni umetnik Toni Maslić u radu „Nerve Loop“ („Nervna petlja“) pokušati da spoji naizgled različite svetove grada i džez muzike unutar jednog kratkog animiranog zvučnog komada. Pored navedenih, autori i autorke iz Srbije koji će se predstaviti na Bijenalu su Adrijen Ujhazi, Bogoljub Đoković, Veljko Zejak (Srbija-Slovenija), Darija Medić (Srbija-SAD), Igor Simić (Srbija-SAD), Jelena Micić (Srbija-Austrija), Kristina Tica (Srbija-Austrija), Luka Cvetković (Srbija-Švajcarska),  Ljiljana Šunjevarić, Matrijaršija,  Panonke, Milenko Prvački (Srbija-Singapur), Milica Mijailović (Srbija-Crna Gora), Milica Ružičić, Nataša Kokić, Nemanja Nikolić, Nikola Damjanov, Pleme F20, Sanja Anđelković i Udruženje KURS (Miloš Miletić & Mirjana Radovanović).

Umetnici iz inostranstva čija dela će biti predstavljena na Bijenalu umetnosti su, pored Reslera i Maslova, još i  Adrija Žulija (Španija), Anuk Krajthof (Holandija), Jirgen Ots (Belgija), Katinka Malajmare (Rumunija-Velika Britanija), Mikola Ridnji (Ukrajina), Mit Boras (Španija-Nemačka), Mičikazu Macune (Japan-Austrija), Džonatan Monahan (SAD), Muna Musi (Eritreja-Italija), i Heselholt & Majlvang (Danska).

Na Bijenalu umetnosti biće priređen i dvojezični katalog sa tekstovima kritičara i teoretičara umetnosti (Pierre d’Alancaisez, Bojana Matejić, Slobodan B. Marković (Univerzitet u Standfordu ga je uvrstio na listu najcitiranijih naučnika na svetu 2021. godine) i Jasna Atanasijević, Darko Vukić) koja će biti bogato ilustrovana foto-dokumentacijom. Partneri Kulturnog centra Pančeva u realizaciji ovogodišnjeg Bijenala umetnosti su Danish Arts Foundation, Austrijski kulturni forum, Narodni muzej Pančevo. Tradicionalni pokrovitelji manifestacije su Grad Pančevo, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Pokrajinski sekretarijat za kulturu.

OD 6. maja DOSTUPNE ULAZNICE ZA BELDOCS NA SVIM LOKACIJAMA

Ulaznice za 15. izdanje Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs su 6. maja u prodaji i na blagajnama bioskopskih dvorana. BELDOCS festival, jedan od vodećih dokumentarnih filmskih festivala u ovom delu Evrope, ove godine će biti održan od 11. do 18. maja na čak sedam lokacija u Beogradu – Dom omladine, Dvorana Kulturnog centra, Jugoslovenska kinoteka, Muzej Jugoslovenske kinoteke, Art bioskop Kolarac i bioskop Balkan u kom će se održavati XR izložba, besplatna za sve posetioce festivala.

Tokom osam festivalskih dana će premijerno biti prikazano više od 100 najboljih dokumentarnih filmova i XR  sadržaja danas, u dvanaest programskih celina. Ulaznice su dostupne i online, preko sajta Beldocs.rs.

„Za pet dana otvaramo jubilarni 15. Beldocs i radujemo se što ćemo i ove godine imati neke od najiščekivanijih dokumentarnih filmova. Prikazaćemo nagrađivane dokumentarne filmove nekih od najsmelijih filmskih stvaralaca koji danas rade širom sveta. Osim filmskih projekcija organizovaćemo niz panela i Master Class predavanja, a u okviru Industry aktivnosti na radionicama, dodelićemo novčane nagrade za razvoj budućih filmova“, izjavila je Mara Prohaska Marković, direktorka Beldocs festivala.

Mi verujemo u moć dokumentarnih filmova. Filmova koji zbližavaju ljude. Kreativnih dokumentaraca koji produbljuju, otkrivaju i inspirišu. Dokumentaraca koji se zalažu za promenu, inspirišući ljude da deluju.

Festival su podržali: Evropska unija kroz program Kreativna Evropa MEDIA, Minstarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Filmski centar Srbije, Filmski centar Grčke, Filmski centar Crne Gore, Danski filmski institut, Ambasade Australije, Portugalije, Slovenije, Finske, Gete Institut, Austrijski kulturni forum, Italijanski kulturni centar, Francuski institut, UN Women, Misija OEBS-a u Srbiji, Fondacija Saša Marčeta, Al Jazeera Balkans, DOX TV, ORION Telekom.

O Beldocs-u. Beldocs, jedan od vodećih međunarodnih festivala dokumentarnog filma u ovom delu Evrope, održava se svake godine u maju u Beogradu. Osnovan 2008. godine, podeljen je u 12 programskih celina, organizuje preko 100 premijernih projekcija svake godine, tokom osam dana trajanja festivala, koji se prikaziju na više od 7 lokacija. Festival Beldocs dodeljuje 6 nagrada u četiri takmičarska programa. Osim filmskih projekcija organizuje niz panela i Master Class predavanja, a u okviru Industry aktivnosti na radionicama, dodeljuju se novčane nagrade za razvoj budućih filmova. Svake godine okupi preko 150 međunarodnih stručnjaka u audio-vizuelnoj industriji, autora i producenata. Više od 200 partnera u Srbiji, regionu i Evropi, podržava rad Beldocs filmskog festivala. Kreativni tim od preko 20 članova organizuje Beldocs festival, uključujući stručnjake iz oblasti filma, dizajna i umetnosti. Beldocs je od 2017. partner u evropskim projektima: #europeanfilmchallenge, AVA Doc, Moving Cinema i član je Evropske dokumentarne mreže. Više informacija o programu i online ulaznice na www.beldocs.rs.

17. Beogradska internacionalna nedelja arhitekture – BINA 2022 od 26. maja do 7. jula

Ovogodišnje, 17. izdanje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA 2022 biće održano od 26. maja do 7. jula. U fokusu manifestacije biće predstavljanje aktuelnih konkursa za grad Beograd (2021/2022) i Nagrada Evropske unije za savremenu arhitekturu – „Mis van der Roe“ (2022)  na reprezentativnim izložbama u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda. Interaktivnim pristupom, BINA će približiti javnosti aktuelna dešavanja na arhitektonskoj sceni,  koja će uticati na fizionomiju i budućnost života i izgleda gradova kod nas i u svetu. Među ostalim aktivnostima koje će pratiti programe izložbi, biće šetnje, radionice, diskusije, predavanja autora nagrađenih rešenja, i drugo.

BINA 2022 otvara se 26. maja izložbom „Nagrade i konkursi 2021–2022”, koja će trajati do 12. juna 2022. Ova izložba će predstaviti pobednička rešenja odabrana na sedam recentnih arhitektonskih konkursa za grad Beograd, koje su organizovali Udruženje arhitekata Srbije (UAS) i Društvo arhitekata Beograda (DAB). Publika će imati priliku da se upozna sa arhitektonsko-urbanističkim predlozima kojima je stručni žiri dodelio prve tri nagrade. Na izložbi će biti zastupljeni konkursi za: deo bloka između ulica Kralja Milana, Svetozara Markovića, Nemanjine i Kralja Milutina u Beogradu; izgradnju–proširenje postojećeg depoa Narodne biblioteke Srbije; paviljon Muzeja savremene umetnosti u Beogradu; kreativno-inovativni multifunkcionalni centar „Ložionica”, Mostarska petlja, Beograd; metro stanicu linije 1 (faza 1) beogradskog metroa; nove zgrade Fakulteta muzičke umetnosti i Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu. Izložbu će pratiti predavanja i šetnje sa autorima koji će nas, i na izložbi i na samim lokacijama, bolje upoznati sa svojim idejama.

Izložba  „Evropska nagrada za savremenu  arhitekturu 2022/ EU Mies Award“ Fondacije „Mis van der Roe“, čiji je kustos Ivan Blasi, trajaće od 16. juna do 7. jula 2022. Nagrada Evropske unije za savremenu arhitekturu „Mis van der Roe“ dodeljuje se svake druge godine, i njome se odaje priznanje kvalitetnoj arhitektonskoj produkciji u Evropi, i skreće pažnja na veliki doprinos evropskih profesionalaca, razvoj novih ideja i tehnologiju gradnje. Na izložbi u Beogradu će, u digitalnom formatu, biti prikazana sva 532 nominovana projekta iz 41 zemlje. Posebno će biti istaknuto 40  projekata koji su ušli u uži izbor, kao i dva nagrađena projekta. Poseban segment izložbe činiće prikaz srpskih selekcija koje od 2009. godine redovno učestvuju u nominaciji za ovu prestižnu nagradu.

BINA je i suorganizator izložbe „Nikola Dobrovic pod zastavama modernih pokreta“ posvećene 125. godišnjici rođenja Nikole Dobrovića, velikana naše arhitekture. Tim povodom se 24. maja u Galeriji SANU otvara velika retrospektivna izložba.  U saradnji sa Arhitektonskim fakultetom, organizovan je studentski konkurs sa temom rekonstrukcije Generalštaba.  Konkursni radovi studenata biće postavljeni na izložbi na otvorenom u Knez Mihailovoj ulici, 27. maja.

Na BINA izložbi „Ponesi svoj projekat” tradicionalno se predstavljaju mladi autori na početku karijere, ovaj put to su „Modelart Arhitekti” iz Novog Sada. Ova izložba će biti otvorena 2. juna u BINA kabini (Mila Milunovića 1, Fakultet likovnih umetnosti).

Izložba „Nagrada Piranesi”, revija recentne arhitekture iz regiona, koja poslednjih godina uključuje i veliki broj najboljih studentskih radova, biće otvorena 23. juna u Auli Arhitektonskog fakulteta (Bulevar Kralja Aleksandra 73/II).

Kao i prethodnih godina BINA će, u saradnji sa partnerima projekta EU Višegrad fonda, realizovati i radionicu pod nazivom “Zajedničko planiranje bloka 37”, čiji je cilj da ojača vezu između stanovnika i otvorenog javnog prostora ovog bloka. U diskusiji stručnjaka i lokalne zajednice doći će se do zaključaka o aktuelnim problemima i potencijalima u okviru otvorenog javnog prostora. Kao rezultat ove aktivnosti očekuju se intervencije, poput punktova za reciklažu ili predlozi uređenja manjih celina u okviru otvorenog javnog prostora koje lokalna zajednica može da komentariše i ocenjuje tokom čitavog događaja. Na ovaj način se prepoznaju i uspostavljaju zajedničke vrednosti u okviru prostora svakodnevnog života. Radionica će se realizovati u saradnji sa Arhitektonskim fakultetom Univerziteta u Beogradu i Udruženjem građana „Blok 37“.

Poseban segment programa čini DOBAR URBANI ŽIVOT 2/GOOD URBAN LIFE 2 – koji se razvio nakon prošlogodišnjeg uspešno održanog okruglog stola u Kulturnom centru Beograda, na kome su učesnici različitih profesija i interesovanja vodili debatu o tome šta je dobar urbani život i kako mu  svojim delovanjem doprinose. Ove godine DOBAR URBANI ŽIVOT izlazi na ulicu, i sa partnerima sa kojima smo započeli diskusiju, kao i sa novim koji su se u nju uključili, planiramo da sprovedemo interaktivne module na nekoliko lokacija u Beogradu, svaki sa specifičnom temom od značaja za kvalitetan život u urbanom okruženju. Pet su tema kojima ćemo se baviti: zdravlje, briga, hrana, igra i digitalno okruženje. Studenti beogradskog Arhitektonskog  fakulteta i bečkog Tehničkog univerziteta potrudiće se da na zajedničkoj radionici daju svoj doprinos dobrom urbanom životu Beograda.

Kao i svake godine značajan deo programa su BINA šetnje “Narodna biblioteka Srbije / Proširenje depoa”, “Novi vek Ložionice”, “Muzej savremene umetnosti u Beogradu / Proširenje”, večernja šetnja Gardošem, šetnja “Urbane memorije Donjeg Dorćola”, šetnja Terazijama, i “Istorijat Beogradske tvrđave, sa osvrtom na nerealizovani projekat arhitekte Nikole Dobrovića”. U okviru programa BINA OPEN HOUSE biće organizovan program posvećen poslovnom objektu Mia Dorćol, kao i vođenje kroz Jadransko podunavsku banku (bivša Jugobanka, pa AIK banka i sada Zadužbina MK).

Posle Novog Sada, Zrenjanina, Pančeva i Kragujevca, BINA izlet ove godine će biti posvećen gradu Šapcu, a biće realizovan pod nazivom “Transformacija javnih prostora u Šapcu u periodu od 2015-2020” u saradnji sa ŽAD-om.

Takođe, serija predavanja u programu BINA seminara će biti posvećena profesionalcima u prostoru rekonstruisane zgrade BEKO. U okviru edukativnih programa biće predstavljena značajna publikacija „Urban Architectures in Interwar Yugoslavia“ Tanje Konli i časopisa “ Vreme arhitekture – arhitektura i urbanizam u Valjevu 2010-2020″, a biće održana i studentska radionica “ (re)KONSTRUKCIJA: Plakat i Dobrović“ u saradnji sa Akademijom tehničkih strukovnih studija Beograd.

Градска библиотека „Владислав Петковић Дисˮ и Удружење „Чувари дела Вука Караџићаˮ позивају вас на програм „Чачак у романескној трилогији Милкице Милетићˮ у четвртак, 5. маја од 19 часова у Великој сали Библиотеке.

Учествују: аутор Милкица Милетић, професори књижевности Милица Станојчић, Александра Мишић, Данијела Ковачевић Микић и ученик Музичке школе Јован Пајовић

Добро дошли!

Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“
Синђелићева 24, 32000 Чачак

Održana tribina „Rod između medicine i prava: interseks“ u Centru za kulturnu dekontaminaciju

Foto: Milan Radić

U utorak, 26. aprila, u Centru za kulturnu dekontaminaciju održana je tribina pod nazivom „Rod između medicine i prava: interseks”. Razgovor su vodili stručnjaci iz Francuske i Srbije: Benžamen Moron-Pieš (pravnik, Université Lumière Lyon 2) / Mila Petkova (advokatica, Advokatska kancelarija Pitcho & Petkova, Pariz) / Jelena Simić (pravnica, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu) / Vladimir Kojović (hirurg, Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije, Medicinskog fakulteta u Beogradu) / Kristian Ranđelović (interseks aktivista, Organizacija XY Spektrum, Beograd). Moderator tribine bio je Predrag Šarčević (antropolog, RTS Radio Beograd Treći program).

Događaj je  otvorio Tobias Flesenkemper, šef misije Saveta Evrope u Beogradu, koji se prisutnima obratio rečima: „Pitanje interseksa je postalo izuzetno bitno u radu na problemima identiteta i seksualne orijentacije. Od 2010. godine imamo predlog Saveta Evrope koji se tiče odbrane ljudskih prava za sve rodove, nezavisno od seksualne orijentacije i rodnog identiteta. Po ovoj preporuci, komesar za ljudska prava Julija Mijatović je unapredila taj rad i uključila i domen interseksa. Imamo preporuke za unapređivanje debate o interseks fenomenu u svim zemljama članicama Saveta evrope uključujući i Srbiju. Takođe treba raditi na zabranjivanju medicinskih intervencija u domenu roda, odnosno pola koje nisu neophodne, i raditi protiv diskriminacije zasnovane na polnim karakteristikama. To su tri stuba našeg rada u Savetu Evrope“.

Tribina se fokusirala na probleme današnjih interseks/međupolnih osoba, koje se (u Francuskoj, kao i u Srbiji), suočavaju s brutalnim narušavanjem njihove lične autonomije, budući da u mnogim slučajevima one i dalje, u najranijem detinjstvu, bivaju podvrgnute hirurškim zahvatima i drugim medicinskim tretmanima koji imaju za cilj da „normalizuju” njihova tela prema dominantnom binarnom modelu pola/roda. Iako, teoretski, interseks osobe uživaju ista ljudska prava kao i „pravi muškarci” i „prave žene”, one su u praksi uglavnom lišene tih prava jer se, na prvom mestu, ne poštuje njihovo pravo na fizički integritet.

Francuski pravni ekspert Benžamen Moron-Pieš, pojasnio je svoje aktivnosti u ovom domenu: „Sa Milom Petkovom od 2009. godine radim na ljudskim pravima interseks osoba. Bavim se time kao univerzitetski predavač, a Mila Petkova kao advokat. Radimo na tome zato što su se interseks osobe prve oglasile i angažovale se, iskoristivši svoju energiju. Bez njih ni ja kao teoretičar prava, ni Mila Petkova kao advokatica ne bismo se našli u toj priči. Zajedno s njom već više od 12 godina pokušavamo da preobrazimo javni govor aktivista u pravni diskurs, da bi se ljudska prava ovih osoba poštovala. Učestvovali smo u mnogim međunarodnim projektima i pravnim aktivnostima, prvenstveno Saveta Evrope. Radili smo na nacrtu zakona iz 2021. godine, koji je  prvi put u istoriji imao pravni član formulisan tako da se pominju interseks osobe i to je bila velika pobeda“.

Advokatica Mila Petkova je svoje izlaganje otvorila rečima: „U Francuskoj postoji kolektiv interseks osoba, i ja sam advokat tog udruženja u najvećem broju slučajeva. U veoma značajnoj meri smo bili zastupljenju u dogovoranju i konsultacijama u vezi sa propisima u Francuskoj, i dosta smo uradili na tome da se u zakonodavstvo unesu intereks osobe. Što se tiče sudskih procesa, ako postavite neko pitanje društvo nije obavezno da vam da odgovor, ali ako pred sud iznesete neki postupak, onda obavezno dobijate javnog sagovornika. Benžamen Moron-Pieš i ja smo imali ideju da strateški nastupimo na ovaj način, da pored lobiranja koje je apsolutno neophodno, takođe vodimo postupke na svim sudskim instancama koje postoje u Evropi i šire. Pokušavamo da iskoristimo sve sudske puteve da dođemo do rešenja“.

Pravnica Jelena Simić je o ovom pitanju našoj zemlji rekla: „U Republici Srbiji negde 2014. godine smo mi, zahvaljujući Kristijanu Aranđeloviću i njegovoj organizaciji, krenuli da se bavimo uključivanjem interseks osoba u Srbiji. Počeli smo da istražujemo celu priču koja je kompleksna i zahtevna na više različitih nivoa – i medicinski, i pravno, a najvažnije i najkompleksnije u stvari iz ličnog ugla interseks osoba koja proživljavaju sve to svakodnevno. Mi smo, radeći na nacrtu Zakona o rodnom identitetu, krenuli da istražujemo ovo pitanje“.

Hirurg Vladimir Kojović osvrnuo se na ovo pitanje iz medicinskog ugla: „Moj prvi kontakt sa interseks osobama bio je pre 22 godine, kada sam kao mlad lekar prisustvovao takozvanom konzilijumu za međupolne bebe. U startu mi je zasmetao pritisak da se odmah odredi pol. Na svu sreću, daljim usavršavanjem i kontaktima sa kolegama videli smo da neke stvari moraju da se menjaju, da jednostavno neke osobe ne treba da odredimo ni na koji način, da treba da ih pratimo i pustimo da neke stvari dođu na svoje mesto. Posle dugog niza godina došli smo do tačke da, u ustanovi u kojoj radim, nisu rađene operacije normalizacije pola u ranom detinjstvu. Mislim da je to veliki pomak“.

Interseks aktivista Kristian Ranđelović rezimirao je sadržaj dvočasovnog razgovora u CZKD-u i izneo detalje iz svog rada: „Uspeli smo da povežemo ne samo pravna i medicinska, nego i neka ljudska iskustva. Ovo je borba za prepoznavanje interseks osoba kao bića i kao ljudi ove zemlje. Meni je veliki problem biti nevidljiv u Srbiji, pa onda i u državama bivše Jugoslavije, a onda biti vrlo vidljiv u jednoj maloj zajednici koja postoji u Evropi i u svetu nepunih 30-ak godina. Malo nas je koji se znamo, malo nas je koji verujemo da smo OK. U detinjstvu smo dobili informaciju da nismo dovoljno dobri, da nismo adekvatni kao osobe, samo zato što smo rođeni drugačiji. Hoću da upoznam ljude koji mogu sebe da prepoznaju ne sa nekim varijetetom, ne sa nekom dijagnozom, nego koje mogu da kažu da su OK s onim što jesu“.

Ovo je bila prva debata u okviru otvorenog projekta pod krajnje uopštenim nazivom „Šta je rod?”, koji zajednički realizuju Francuski institut u Srbiji, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Fakultet za medije i komunikacije, RTS Treći program Radio Beograda i organizacija XY Spectrum, u saradnji sa više domaćih i međunarodnih institucija i organizacija. Cilj ovog projekta je da, za početak, okupi oko pitanja roda (gender) renomirane stručnjake i istraživače različitih profesija iz Srbije i Francuske, kao i iz regiona, ali i aktiviste, kako bi se teorija, praksa i proživljena lična iskustva doveli u direktan i, očekivano, konstruktivan dijalog. Intencija je da se tematika seksualnog i rodnog identiteta, kao i rodne ravnopravnosti, predstavi široj javnosti na pristupačan i interaktivan način, ali, takođe, da se predlože političke mere koje bi društvo učinile socijalno pravednijim ne samo u smislu poštovanja prava i sloboda seksualnih i rodnih manjina objedinjenih pod akronimom LGBTIQ+, već i u kontekstu reaktualizacije pitanja ženskih prava, na čiju ugroženost ukazuju mnogi savremeni procesi širom Evrope.

Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije obeležio Svetski dan intelektualne svojine

Foto: Zorica Obradović

Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije i ove godine se pridružio proslavi Svetskog dana intelektualne svojine, 26. aprila 2022. godine. Tokom ovog događaja  predstavljeni su različiti programi podrške inovacijama, namenjeni startapovima i mladima, kao i inovacije mladih timova, dobitnika sredstava ili drugih vidova podrške za dalji razvoj njihovih ideja.

Ove godine, Svetski dan intelektualne svojine pod krovnom temom Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO), „Intelektualna svojina i mladi: Inovacije za bolju budućnost“, bio je posvećen kreativnosti mladih ljudi i ulozi koju prava intelektualne svojine igraju u svetu u ohrabrivanju inovacija i kreativnosti. Dan intelektualne svojine u 2022. godini ukazao je na ogromni potencijal mladih ljudi da pronađu bolja i nova rešenja koja podržavaju prelaz na održive tehnologije u budućnosti.

Vladimir Marić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu, u svom pozdravnom govoru je istakao: “Svako društvo kojem je stalo do sopstvenog napretka ne sme da zanemaruje svoje najkreativnije sinove i kćeri, već mora da stvara pretpostavke da oni ostanu u svojoj zemlji, i svoju kreativnost stave u službu svog naroda. Intelektualna svojina, pored ostalog, ima svoju ulogu u tome. Dobro izbrušen sistem zaštite intelektualne svojine i njegova dosledna i poštena primena garantovaće mladim ljudima da će, u pogledu njihovog stvaralaštva, biti zaštićeni i nagrađeni. To je ono što država može i mora da uradi za svoje mlade”.

Dušan Vučković, pomoćnik ministra u Ministarstvu privrede, Sektor za privredna društva i registre, osvrnuo se na značaj kreativnih industrija za mlade ljude u našoj zemlji: “Naročito je važna uloga mladih u razvoju i napretku kreativnih industrija, koje suštinski počivaju na intelektualnoj svojini. Preko 20 hiljada registrovanih subjekata trenutno radi u kreativnim industrijama Srbije, a broj startap preduzeća neprestano raste. Mladi ljudi starosti od 25 do 44 godine čine 67 posto zaposlenih u kreativnim industrijama. Svaki mladi čovek koji svoju budućnost traži na primer u IT sektoru, treba da bude svestan da će zapravo živeti od intelektualne svojine”.

Irena Đorđević, menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u, predstavila je StarTech projekat finansiranja inovacija: “Reč je o programu koji je jedinstven na našem tržištu, jer je najveći program koji finansira jedna privatna kompanija za podršku inovacija. Reč je o velikoj kompaniji Filip Moris koja je svoje iskustvo digitalne transformacije i benefite iz tog procesa, želela da prenese i na naš ekosistem u Srbiji. Tako smo došli do StarTech projekta, u kome je više od tri miliona dolara u periodu od tri godine namenjeno za podršku kroz grantove našim startapovima. Prethodne godine smo kroz prvi poziv dodelili prvi milion za 29 timova, i posebno nam je drago  da su šest bili potpuno mladi timovi”.

Tamara Papić iz startapa BabyFM, jedna od dobitnica sredstava u okviru StarTech projekta, o ovom iskustvu je rekla: “Sistem koji smo razvili posvećen je merenju temperature beba uz pomoć mobilne aplikacije i senzora, koji u kontinuitetu meri temperaturu i na mobilnu aplikaciju šalje podatke, uključuje alarm i notifikacije, koje pomažu roditeljima ili zdravstvenim radnicima. Za startape je ovakva vrsta podrške izuzetno važna u prvim trenucima, posebno kod ovakvih inovacija gde se radi o razvoju hardvera i softvera, i koja je sama po sebi kompleksna”.

Nevena Janković, predstavnica programa namenjenih mladim inovatorima, Raising Starts – Naučno-tehnološkog parka Beograd, u svom obraćanju je naglasila: “Mladim preduzetnicima nedostaje podrška u najranijim fazama razvoja. U tom momentu, kada oni razvijaju neku inovaciju koja je uglavnom tehnološka, i kada im je potrebna pomoć da vide kako od te inovacije mogu da naprave uspešan biznis, mogu da dobiju podršku programa Raising Starts. Kroz ovaj program mi dodeljujemo bespovratna finansijska sredstva do 15.000 franaka, i mnogo više u stručnoj podršci kroz intenzivno mentorstvo, treninge, umrežavanje, i čitavo okruženje koje mlade preduzetnike podstiče da dalje razvijaju svoje inovacije”.

Vladimir Božović iz ZenHire startapa, korisnik ovog programa, opisao je svoje iskustvo razvoja biznisa uz programe podrške: “Mi smo kompanija koja razvija regrutera veštačke inteligencije, koji treba da intervjuiše ljude u prvoj rundi intervjua umesto HR-a. To je kompleksno rešenje sa dosta modula u kome pravimo puno algoritama veštačke inteligencije. Počeli smo pre godinu i po dana i nismo znali ništa, ali smo dobili ekspertsku podršku kroz Raising Starts i StarTech program, iz svih mogućih aspekata biznisa – od legalnog, do tehničkog i ekonomskog. Ranije sam živeo u Italiji gde takođe postoje ekosistemi ove prirode, ali po mom iskustvu naši programi podrške uopšte ne kaskaju za nečim što bi se moglo nazvati svetskim”.

Ivana Kostić, savetnica za implementaciju programa i projekata Fonda za inovacionu delatnost, između ostalog je istakla: “Od samog početka rada postojala su dva programa – ranog razvoja i sufinansiranja inovacija, od kojih se danas razvila čitava paleta. U početku je postojala tendencija ulaganja u inovacije isključivo iz privrede, ali se potom pažnja preusmerava i na inovacije koje dolaze iz naučne i akademske zajednice. Ovi početni programi funkcionišu i danas, i u okviru njih finansirano je više od hiljadu projekata. Pažnja je preusmerena sa isključivo finansijske podrške, na proširivanje podrške u okviru mentorstva i biznis znanja, za koje je primećeno da nedostaje među inovatorima i iz privrede i iz nauke”.

Inovacije podržane programom Fonda predstavio je Nikola Krstić iz Anora startapa: “Naš prvi patent je Anora, pametna rukavica za slepe koja pomaže u obavljanju svakodnevnih aktivnosti na što jednostavniji način, time što im pomaže u prepoznavanju boja, novčanica, svetlosti, lekova, i još mnogo toga. Sve to smešteno je u samo jedan uređaj. Kada smo se prijavili kod Fonda za inovacionu delatnost imao sam 19 godina. Kao i svakom startapu, na početku je jako teško odvojiti sredstva za razvijanje proizvoda, posebno kada je u pitanju hardver. To finansiranje i prolazak kroz mini grant je nama bilo neophodno da zapravo završimo proizvod u obliku koji imamo danas, i da ga takvog uskoro predstavimo u Americi”.

Aleksandar Vekić, trener za kategoriju “Inovativne ideje” govorio je o Najboljoj tehnološkoj inovaciji (NTI): “Od 2004. do danas naša misija i vizija je da mladim ljudima, ali i svima ostalima, pružimo ne samo finansijsku, već i edukativnu podršku. Da budu spremni da svoje inovacije i ideje pretvore u tržišno vredne proizvode i da ih na taj način valorizuju. Što se tiče samog takmičenja, naši učesnici mogu da dobiju pomoć pre svega u vidu edukacije kroz treninge koje organizujemo za njih. Tu je i konsalting, tako da nisu sami prilikom pisanja dokumenata i poslovnih modela koji prolaze recenzije eksperata iz oblasti širom sveta. Na kraju, kada se završi samo takmičenje, radimo i na njihovoj promociji”.

Prisutnima se obratio i Nikola Teomirović iz ETŠ “Nikola Tesla”, vođa najboljeg srednjoškolskog tima EcoHive, koji je predstavio inovaciju takmičenja NTI 2021: “Tim takmičenja za Najbolju tehnološku inovaciju pružio je sjajnu priliku mladim ljudima. Kroz celokupno takmičenje podigli su nivo svih nas učesnika. Velika mogućnost se pružila time što ćemo se za mesec dana predstaviti i na regionalnom takmičenju u Albaniji”.

Svetski dan intelektualne svojine, ove 2022. godine,  obeležen je u cilju promocije među mladim ljudima   prava intelektualne svojine, kako ona mogu da podrže njihove ciljeve, pomognu u transformaciji njihovih ideja u realnost, kako mogu da ostvare prihode, stvaraju nova radna mesta i izvrše pozitivan uticaj na svet oko nas. Sa pravima intelektualne svojine, mladi ljudi imaju pristup nekim od ključnih oruđa koja su im potrebna da unaprede svoje ambicije.

Tokom ove kampanje, mladi ljudi su bili u stanju da steknu dublje razumevanje kako alati sistema intelektualne svojine – žigovi, dizajn, autorsko pravo, patenti, poslovna tajna i druga prava – mogu da podrže njihove ambicije da izgrade bolji svet.

TRIBINA „ROD IZMEĐU MEDICINE I PRAVA: INTERSEKS”

U utorak, 26. aprila, u 18 sati u Centru za kulturnu dekontaminaciju (Birčaninova 21), biće organizovana tribina pod nazivom „Rod između medicine i prava: interseks”. Razgovor će (uz simultani prevod) voditi stručnjaci iz Francuske i Srbije: Benžamen Moron-Pieš (pravnik, Université Lumière Lyon 2) / Mila Petkova (advokatica, Advokatska kancelarija Pitcho & Petkova, Pariz) / Jelena Simić (pravnica, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu) / Vladimir Kojović (hirurg, Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije, Medicinskog fakulteta u Beogradu) / Kristian Ranđelović (interseks aktivista, Organizacija XY Spektrum, Beograd) Moderator tribine će biti : Predrag Šarčević (antropolog, RTS Radio Beograd Treći program). Događaj će otvoriti Tobias Flesenkemper, šef misije Saveta Evrope u Beogradu.

Tribina se fokusira na probleme današnjih interseks/međupolnih osoba, koje se (u Francuskoj, kao i u Srbiji), suočavaju s brutalnim narušavanjem njihove lične autonomije, budući da u mnogim slučajevima i dalje, u najranijem detinjstvu, bivaju podvrgnute hirurškim zahvatima i drugim medicinskim tretmanima koji imaju za cilj da „normalizuju” njihova tela prema dominantnom binarnom modelu pola/roda. Iako, teoretski, interseks osobe uživaju ista ljudska prava kao i „pravi muškarci” i „prave žene”, one su u praksi uglavnom lišene tih prava jer se, na prvom mestu, ne poštuje njihovo pravo na fizički integritet. Šta se u vezi s tim čini, i šta bi moglo da se učini u našim dvema državama, kao i u evropskom kontekstu? Pored toga, kakav bi trebalo da bude odnos društva i, naročito, Države, prema svima onima kojima je pričinjena nepopravljiva šteta tokom nekog ranijeg perioda? U diskusiju će nas svojom prezentacijom uvesti francuski pravni eksperti Mila Petkova i Benžamen Moron-Pieš.

Ova debata je prva u okviru otvorenog projekta pod krajnje uopštenim nazivom „Šta je rod?”, koji zajednički realizuju Francuski institut u Srbiji, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Fakultet za medije i komunikacije, RTS Treći program Radio Beograda i organizacija XY Spectrum, u saradnji sa više domaćih i međunarodnih institucija i organizacija. Cilj ovog projekta je da, za početak, okupi oko pitanja roda (gender) renomirane stručnjake i istraživače različitih profesija iz Srbije i Francuske, kao i iz regiona, ali i aktiviste, kako bi se teorija, praksa i proživljena lična iskustva doveli u direktan i, očekivano, konstruktivan dijalog. Intencija je da se tematika seksualnog i rodnog identiteta, kao i rodne ravnopravnosti, predstavi široj javnosti na pristupačan i interaktivan način, ali, takođe, da se predlože političke mere koje bi društvo učinile socijalno pravednijim ne samo u smislu poštovanja prava i sloboda seksualnih i rodnih manjina objedinjenih pod akronimom LGBTIQ+, već i u kontekstu reaktualizacije pitanja ženskih prava, na čiju ugroženost ukazuju mnogi savremeni procesi širom Evrope.

Razgovor će se voditi na srpskom i francuskom (obezbeđeno simultano prevođenje)

Biografije učesnika okruglog stola „Rod između medicine i prava: interseks”

Benžamen Moron-Pieš (Benjamin Moron-Puech)

Vanredni profesor na univerzitetu Lumière Lyon 2 i istraživač saradnik u Laboratoriji za pravnu sociologiju univerziteta Paris-Panthéon-Assas, kao i generalni sekretar organizacije Alter Corpus. Već desetak godina bavi se tematikom ljudskih prava seksualnih, polnih i rodnih manjina. Nastoji da razmišlja o pravima ovih ljudi u interakciji s pravima žena i drugih manjina. Njegova istraživanja su orijentisana ka interdisciplinarnosti i angažovanju, uključujući učešće u zakonodavnim reformama i strateškim procedurama o inkluzivnom jeziku, neutralnom rodu ili genitalnom sakaćenju.

Mila Petkova

Advokatica u pariskoj advokatskoj komori. Ona je partner u advokatskoj kancelariji Pitcho & Petkova, koja se, između ostalog, bavi medicinskim pravom. Pored toga, već nekoliko godina je posvećena zaštiti prava interseksualnih i transrodnih osoba u Francuskoj. Mila Petkova je učesnica i organizatorka različitih događaja (seminari, obuke, dokumentarni filmovi, članci) u Francuskoj i inostranstvu, koji imaju za cilj poboljšanje položaja pomenutih ljudi. Trenutno, ona iznosi razne slučajeve pred Evropskim sudom za ljudska prava i nada se brzoj promeni stanja francuskog zakona za potpuno i efektivno priznavanje interseks osoba.

Jelena Simić

Vanredna profesorka na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu, Srbija. Predaje Medicinsko pravo, kao i master kurs Zdravlje i ljudska prava. Od 2014. godine je šef Pravne klinike za medicinsko pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu. Učestvovala je kao pravni ekspert u realizaciji više desetina projekata iz oblasti zaštite ljudskih prava. Bogato istraživačko iskustvo rezultiralo je nizom naučnih članaka iz oblasti medicinskog prava i ljudskih prava, kao i učešćem na brojnim domaćim i međunarodnim naučnim i konferencijama. Autorka je monografije Lekarska greška: Građanska odgovornost zbog lekarske greške.

Vladimir Kojović

Urolog, dečji hirurg i mikrohirurg. Autor je i koautor brojnih radova i poglavlja u knjigama iz oblasti genitalne rekonstruktivne hirurgije. Oblasti njegove ekspertize uključuju hirurgiju za potvrđivanje pola, urođene anomalije genitalija i genitalnu rekonstruktivnu hirurgiju. Dr Kojović je punopravni član prestižnih naučnih udruženja kao što su Evropsko udruženje urologa, Evropsko društvo za polnu medicinu, Svetsko profesionalno udruženje za transrodno zdravlje itd. U okviru svog humanitarnog rada, boravio je u nekoliko afričkih zemalja gde je obavljao operacije i držao predavanja u državnim bolnicama i na različitim univerzitetima. Dr Vladimir Kojović je trenutno docent na Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta, Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Osnivač je i direktor Akademije za rekonstruktivnu urologiju Andromedik u Beogradu.

Kristian Ranđelović

Kristian Ranđelović je trans i interseks aktivista, radi i živi u Beogradu. Izvršni je direktor organizacije XY Spektrum. Glavne oblasti njegovog rada su vidljivost i osnaživanje interseks dece i njihovih roditelja, psihosocijalna podrška interseks, trans i nebinarnim osobama, podizanje kapaciteta srodnih organizacija u regionu nekadašnje Jugoslavije. Učestvovao je na u međunarodnim interseks forumima i bio jedan od autora Malteške deklaracije. Svojom ličnom pričom doprineo je u knjizi o životnim situacijama interseks osoba – Ljudska prava među polovima. Godine 2017. sproveo je prvu istraživačku studiju o interseks osobama u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji i Srbiji 2017. godine. Bio je jedan od autora Univerzalnog periodičnog pregleda (UPR) sa prvim informacijama o postojanju interseks u Srbiji. Član je odbora organizacija TransMentors International, Trans Gender Europe (TGEU)i kopredsedavajući  izvršnog odbora organizacije Intersex International Europe (OII Europe). On je takođe član međunarodnog savetodavnog odbora organizacije Astraea – Lezbejska fondacije za pravdu.

Predrag Šarčević

Etnolog/antropolog i glavni i odgovorni urednik Trećeg programa Radio Beograda, kao i teorijskog časopisa Treći program. Bavi se istraživanjima polne i rodne varijabilnosti u kulturi i istoriji. Godine 2012. bio je član Radne grupe za formulisanje predloga zakona o rodnom identitetu, koju su zajednički formirale kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnika građana, a 2018. učestvovao je u radu na projektu „Interseks – ka stvaranju intersekcionalne platforme”, koji je realizovala organizacija Gayten-LGBT. Stalni je saradnik organizacija Geten (ex. Gayten) i XY Spektrum, kao i Centra za kvir studije.

Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije obeležava Svetski dan intelektualne svojine 26. aprila

Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije i ove godine se pridružuje proslavi Svetskog dana intelektualne svojine, 26. aprila 2022. u 13 časova. Ovaj događaj biće organizovan u hibridnom formatu, u prostorijama Zavoda i online putem YouTube kanala Zavoda. Tokom ovog događaja  biće predstavljeni različiti programi podrške inovacijama, namenjeni startapovima i mladima, a biće i predstavljene inovacije mladih timova, dobitnika sredstava ili drugih vidova podrške za dalji razvoj njihovih ideja.

Ove godine, Svetski dan intelektualne svojine pod krovnom temom Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO), „Intelektualna svojina i mladi: Inovacije za bolju budućnost“, posvećen je kreativnosti mladih ljudi i ulozi koju prava intelektualne svojine igraju u svetu u ohrabrivanju inovacija i kreativnosti. Dan intelektualne svojine u 2022. godini ukazuje na ogromni potencijal mladih ljudi da pronađu bolja i nova rešenja koja podržavaju prelaz na održive tehnologije u budućnosti.

Program će pozdravnim govorom otvoriti Vladimir Marić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu.

Irena Đorđević, menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u će predstaviti StarTech projekat finansiranja inovacija, a tim povodom će govoriti i dobitnica sredstava StarTech Tamara Papić, iz startapa BabyFM.

Kao predstavnik programa namenjenih mladim inovatorima, Raising Starts – Naučno-tehnološkog parka Beograd, govoriće Nevena Janković i korisnik programa Vladimir Božović iz ZenHire startapa.

U nastavku događaja govoriće Ivana Kostić, savetnik za implementaciju programa i projekata Fonda za inovacionu delatnost, a inovacije podržane programom Fonda predstaviće Nikola Krstić iz Anora startapa.

Aleksandar Vekić, trener za kategoriju “Inovativne ideje” govoriće o Najboljoj tehnološkoj inovaciji (NTI), a prisutnima će se obratiti i Nikola Teomirović iz ETŠ “Nikola Tesla”, vođa najboljeg srednjoškolskog tima EcoHive, koji će predstaviti inovaciju takmičenja NTI 2021.

Svetski dan intelektualne svojine, ove  2022. godine,  obeležava se u cilju promocije među mladim ljudima   prava intelektualne svojine, kako ona mogu da podrže njihove ciljeve, pomognu u transformaciji njihovih ideja u realnost, kako mogu da ostvare prihode, stvaraju nova radna mesta i izvrše pozitivan uticaj na svet oko nas. Sa pravima intelektualne svojine, mladi ljudi imaju pristup nekim od ključnih oruđa koja su im potrebna da unaprede svoje ambicije.

Tokom ove kampanje, mladi ljudi će biti u stanju da steknu dublje razumevanje kako alati sistema intelektualne svojine – žigovi, dizajn, autorsko pravo, patenti, , poslovna tajna i druga prava – mogu da podrže njihove ambicije da izgrade bolji svet.

Koncert “About Life, Identity & Death” Ansambla Metamorfozis u Bioskopu Balkan

Foto: Promo

Koncertom “About Life, Identity & Death” 20. aprila u Bioskopu Balkan, ansambl Metamorfozis zvanično otvara svoju 17. koncertnu sezonu „Endless poetry“ i time uspešno nastavlja predstavljanje interesantnih programa domaćoj i stranoj javnosti. Nastup počinje u 20h, a ulaz je slobodan.

Na programu će se naći dela Pergolezija, Gabrijela Prokofijeva, Ajrata Išmuratova, Peterisa Vasksa, Samuela Barbera i Dmitrija Šostakoviča. Gosti ansambla na koncertu biće članice Akademskog hora „Obilić“.

Saša Mirković, umetnički direktor Ansambla, povodom predstojećeg nastupa je izjavio: “Ovaj koncert je osvrt na situaciju kroz koju prolazimo poslednjih godina, osvrt na stradanja, patnju, ali i posveta svim žrtvama kako ratova, bolesti, tako i svakome od nas, procesu spoznaje, prihvatanja, suočavanja, preživljavanja. Učiniti našu patnju bitnom”.

Beogradski kamerni ansambl  „Metamorfozis“ osnovan je 2005. godine na inicijativu violiste i umetničkog direktora Saše Mirkovića, i Tatjane Jovanović Mirković. Od svog nastanka ansambl je bio posvećen izvođenju graničnih žanrova umetničke muzike, kao što su nova muzika, world music, ali i dobro poznatih dela zapadno-evropske muzičke tradicije u „novom ruhu“ – u drugačijim, novim aranžmanima i scenskim postavkama, koji predstavljaju svojevrstan odgovor na savremeni trenutak, ukus publike i praksu muzičkog izvođenja u svetu.

Tokom prethodnih par godina, Ansambl Metamorfozis i Fondacija Saša Marčeta uspostavili su saradnju koja je rezultirala kako koncertnim nastupima, tako i snimanjima za buduće projekte.

Koncerti u okviru 17. koncertne sezone se realizuju uz podršku Ministarstva kulture, Sokoja, Fondacije Saša Marčeta i Bioskopa Balkan.

„Sve nijanse Mraka“ – Filmska tribina o filmu „Mrak“ Dušana Milića

Foto: Promo

Devetnaesta tribina u okviru ciklusa „Gnevni filmovi“, i treća u 2022. godini, biće održana u petak, 15.  aprila u Tribinskoj sali na prvom spratu Doma omladine Beograda, s početkom u 20 časova. Tema 19. „Gnevnih filmova“ biće film „Mrak“, a gost kritičara Zorana Jankovića i Đorđa Bajića je reditelj Dušan Milić. Ulaz na tribinu „Sve nijanse Mraka“ je slobodan.

Filma „Mrak“ je psihološka drama sa elementima horora i imao je svetsku premijeru krajem januara 2022. godine na 33. Filmskom festivalu u Trstu („Mrak“ je prikazan je u okviru takmičarske selekcije dugometražnih filmova i osvojio nagradu publike), nakon čega je postala deo takmičarske selekcije 50. FEST-a („Mraku“ je tom prilikom pripala Nagrada „Nebojša Đukelić“ za najbolji film iz regiona). „Mrak“ je nastao u srpsko-dansko-bugarsko-italijansko-grčkoj koprodukciji, uz podršku Filmskog centra Srbije. Radnja psihološkog trilera „Mrak“ se dešava u vreme Martovskog pogroma na Kosovu i Metohiji nakon Uskrsa 2004. godine. Film obrađuje temu života u stalnom strahu srpske devojčice Milice koja, nakon što su joj otac i ujak nestali, ostaje sama sa majkom i dedom u sablasnoj kući. Porodicu čuvaju prijateljski nastrojeni pripadnici italijanskog KFOR-a čija prekomanda, ipak, menja sve…

Autorsku ekipu filma čine scenarista i reditelj Dušan Milić, direktor fotografije Kiril Prodanov, scenograf Milenko Jeremić, kostimografkinja Lidija Jovanović, montažer Janis Halkijadakis i kompozitor Kristijan Ejdnes Andersen (čest saradnik Larsa fon Trira i Nikolasa Vindinga Refna)…  U „Mraku“ glume Danica Ćurčić, Slavko Štimac, Miona Ilov, kao i Flavio Parenti, Ivan Zerbinati, Nikola Kent, Daren Peti, Nikola Rakočević, Slaviša Čurović, Slađana Bukejlović… Dušan Milić je poznat po filmskim ostvarenjima „Jagoda u supermarketu“, „Guča!“ i „Travelator“, kao i televizijskim serijam „Folk“ i „Sumnjiva lica“.

Podsećamo… Dom omladine Beograda je u februaru 2020. godine pokrenuo ciklus filmskih tribina koji vode filmski kritičari Zoran Janković i Đorđe Bajić, dugogodišnji hroničari srpskog filma. Treći ciklus „Gnevnih filmova“ će tokom 2022. godine predstaviti osam tribina u čijem će fokusu biti najnovija filmska i serijska ostvarenja srpskih autora, kao i na probleme i fenomene savremenog društva koje oni problematizuju i koji se u njima oslikavaju. Kako živimo u turbulentna vremena puna buke i besa, taj sveprožimajući gnev je neretko pokretačka snaga filmskih autora. Ovaj ciklus tribina i u novoj sezoni predstavlja svojevrsnu hronologiju aktuelnih filmskih dešavanja u Srbiji i svetu, a istovremeno će, sagledavano kroz vizure naših stvaralaca, biti i svedočanstvo vremena u kome živimo.

Bajić i Janković duže od dve decenije pasionirano i kontinuirano prate srpski i svetski film. Već četiri godine uređuju portal Filmskog centra Srbije, a zajedno sa Ivanom Velisavljevićem autori su nagrađivanih knjiga „Kritički vodič kroz srpski film“ i „Najbolji srpski filmovi XX veka“. O filmu i popularnoj kulturi pišu za „City Magazine“, „Vreme“, „Film New Europe“ i „Optimist“; a njihovi tekstovi objavljivani su na „Popboksu“, u „NIN-u“, „Filažu“, „Presingu“… Zoran Janković je stalni saradnik RTS-ove „Velike iluzije“, dok je Bajić autor četiri romana. Janković i Bajić su svoje prve filmske tribine počeli da osmišljavaju i moderiraju još 2010. godine, upravo u Domu omladine Beograda.

Počeo rezidencijalni program u Studenskom gradu u okviru projekta “Oni žive”

Foto: Maida Gruden

U Studentskom gradu na Novom Beogradu započeo je rezidencijalni program u okviru međunarodnog projekta “Oni žive“ –  studentski životi otkriveni kroz kontekstualne umetničke prakse”, čiji je nosilac Dom kulture Studentski grad. Program Umetničkih rezidencija predstaviće pet parova umetnika i kustosa koje je stručni žiri odabrao za rezidencijalne boravke u studentskim domovima u Beogradu, Rijeci, Madridu, Podgorici i Novom Sadu. Rezidenti u Beogradu su umetnik Uroš Krčadinac i kustos Lav Mrenović.

Rezidenti će boraviti mesec dana u studentskim domovima u svojim zemljama, gde će razvijati participativne projekte sa aktuelnim studentima. Oni će ujedno inkorporirati u svoj rad sakupljene arhivske materijale o studentskom životu od kraja Drugog svetskog rata do danas, koji se nalaze na digitalnoj kolaborativnoj platformi Topotheque.

U ponedeljak, 18. aprila u 19 časova u Galeriji Doma kulture Studentski grad biće otvorena izložba “Onda porasteš a mape postanu strašne” Uroša Krčadinca. Ovo je izložba iilustrovanih mapa iz putopisnog romana “Bantustan” i premijerno predstavljanje digitalnog projekta “Bantustan: Interaktivni atlas, kojim Krčadinac kao učesnik umetničke rezidencije u Studentskom gradu predstavlja svoj rad široj javnosti.

Povodom početka rezidencije u Beogradu, umetnik Uroš Krčadinac je rekao: “Mnoštvo studentskih identiteta i svrstavanja, onoga što oni sećaju i čemu pripadaju, potiče iz internet kulture. Ono što su nekada bile analogne navijačke grupe, ili muzičke identifikacije, sada se preselilo na internet. To se sve preliva na mlade, pa samim tim i na Studentski grad koji je poput nekog malog globusa. Studentski grad na Novom Beogradu je u tom smislu jako zanimljiv, jer baštini nasleđe nesvrstanih i vrlo je kosmopolitsko mesto. Zanimljivo mi je da ovde vidim sve ove digitalne i globalne dinamike – na koji način one formiraju identitete studenata, njihove pripadnosti, reprezentacije, majice, boje, grupe, i sve ono što osećaju da jesu”.

Kustos Lav Mrenović je govorio o svojim ciljevima: “Moj zadatak je da povežem dve stvari – sa jedne strane Urošev rad, i sa druge arhiv Studentskog grada, od Drugog Svetskog Rata do danas. Najviše mi je važno da izložba na kraju stvori nekakvo novo znanje, o pitanjima i identitetima koje Urošev rad otvara. U ovom konkretnom slučaju, to bi značilo da se istraži kako nastaju današnji identiteti, da li oni možda imaju koren u prethodnim decenijama, u okruženju Studentskog grada. Rezidencija mi omogućava da dobijem bliži uvid u to šta je studentski život danas i šta su studentski identiteti. Kako oni provode dane, koje su njihove navike, kako sebe prepoznaju i predstavljaju”.

Međunarodni projekat “Oni žive“ –  studentski životi otkriveni kroz kroz kontekstualne umetničke prakse,” čiji je nosilac Dom kulture Studentski grad, realizuje se od septembra 2020. do kraja februara 2023. godine, u okviru programa Kreativna Evropa Evropske Unije. Pored Doma kulture Studentski grad iz Beograda, koji je lider projekta, kao partneri na projektu učestvuju Međunarodni centar za arhivska istraživanja Icarus iz Zagreba, Institut za savremenu umjetnost iz Cetinja, Akademija primjenjenih umetnosti iz Rijeke i Fakultet za audiovizualne komunikacije na Univerzitetu Kralj Huan Karlos iz Madrida. Pridruženi partneri na projektu su Institut za umetnost u kontekstu na Univerzitetu umetnosti iz Berlina, Centar za primenjenu istoriju iz Beograda i Studentska asocijacija Univerziteta u Novom Sadu.

Projekat „Oni žive“ bavi se studentskim životom od kraja Drugog svetskog rata do danas u kontekstu svakodnevnog života u studentskim domovima, kulturnih navika i slobodnog vremena studenata, međuljudskih odnosa, kao i društvenog i političkog angažovanja studenata.

Cilj projekta je podsticanje studentske populacije da učestvuje u razumevanu i kokreiranju savremene umetnosti, koristeći arhivske materijale i učestvujući u praticipativnim umetničkim aktivnostima tokom rezidencijalnih boravaka umetnika u studentskim domovima. Rezultati projekta će poslužiti kao smernice za menadžere kulturnih institucija i umetničkih galerija, kustose i umetnike, za dalje unapređivanje inovativnih pristupa razvoju mlade publike.

Vece sa Enesom Halilovićem


Петак, 15. април 2022. године у 19 часова
Велика сала Библиотеке
Књижевни портрет Енеса Халиловића

Учествују: Енес Халиловић, Тијана Бежани

Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“
Синђелићева 24, 32000 Чачак

Jubilarno 20. Bijenale umetnosti u Pančevu od 27. maja do 27. juna

Jubilarno 20. Bijenale umetnosti u Pančevu pod nazivom „rafinerijamanastir” biće održano od 27. maja do 27. juna 2022. godine u Pančevu. Selektorka ovogodišnjeg programa je kustoskinja i kritičarka Maja Ćirić, asistentkinja selektorke je Sanda Kalebić, a svoje radove predstaviće više od 35 umetnika/ca i kolektiva iz Srbije i inostranstva.

„20. Bijenale umetnosti u Pančevu tematski je inspirisano lokalnim hibridnim fenomenom koji odslikava ikoničan i naizgled kontrastan, horizontalan i neposredan suživot Rafinerije nafte i Manastira Vojlovica, a čija međuzavisnost u zavisnosti od tačke gledišta, može biti simbiotična ili konfliktna. Bijenale rafinerijamanastir otvara pitanja da li je i kako je moguće delovati izvan i preko domena matrica, obrazaca i uslova koji generišu manastir i rafinerija, svako za sebe ali i zajedno, te kako razrešiti odnos ograničenog parohijalnog delovanja i nezaustavljive potrebe za otvorenošću i inventivnošću. Privremene odgovore Bijenale rafinerijamanastir moždapronalazi u umetnosti koja pomiruje spekulativnu imaginaciju i tehnologiju. Ako već nije moguć otklon kako od dogmatizma tako i hiperkapitalizma, moguć je umetnički predlog u smislu stvaranja jedne privremene razlike”, istakla je selektorka programa Maja Ćirić.

Na 20. Bijenalu umetnosti učestvuju autori iz Srbije: Adrienn Újházi, Aleksandra Jovanić, Aleksandar Todorović, Ana Vujović, Bogoljub Đoković, Veljko Zejak (Srbija-Slovenija), Darija Medić (Srbija-SAD), Igor Simić (Srbija-SAD), Jelena Micić (Srbija-Austrija), Kristina Tica (Srbija-Austrija), Luka Cvetković (Srbija-Švajcarska), Ljiljana Šunjevarić, Matrijaršija, Milenko Prvački (Srbija-Singapur), Milica Mijailović (Srbija-Crna Gora) Milica Ružičić, Nataša Kokić, Nemanja Nikolić, Nikola Damjanov, Pleme F 20, Sanja Anđelković i Udruženje Kurs.

Umetnici iz inostranstva čiji će radovi će biti predstavljeni su Adria Julia (Španija), Anuk Kruithof (Holandija), Jurgen Ots (Belgija), Catinca Malaimare (Rumunija-Velika Britanija), Mykola Ridnyi (Ukrajina), Mit Borras (Španija-Nemačka), Michikazu Matsune (Japan-Austrija), Johnathan Monaghan (SAD), Muna Mussie (Eritreja-Italija), Oliver Ressler (Austrija), Tony Maslić (Hong Kong) i Heselholdt & Mejlvang (Danska).

Manifestaciju Bijenale umetnosti rafinerijamanastir prati i stručno priređen dvojezičan katalog sa tekstovima stručnjaka, kritičara i teoretičara umetnosti (Pierre d’Alancaisez, Bojana Matejić, Slobodan Marković i Jasna Atanasijević, Darko Vukić), ilustrovana pratećom foto-dokumentacijom.

Maja Ćirić je nezavisna kustoskinja i umetnička kritičarka. Nakon digitalnog zaokreta u 2020. godini, uključila se u figital (fizičke + digitalne) projekte, konferencije i izložbe u hibridnom području umetnosti + nauke + tehnologije. Ona takođe kurira i u metaverse-u. Istorijski gledano, Ćirić je bila kustoskinja Mediterranea 18 Young Artists Biennale-a u Tirani (2017), a bila je i kustoskinja (2007) i komesarka (2013) Paviljona Srbije na Bijenalu u Veneciji. Maja je doktorirala teoriju umjetnosti (teza: „Institucionalna kritika i kustoske prakse”) na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Dobitnica je nagrade Lazar Trifunović (2008), Artslink Independent Projects Award (2008), ISCP Curator Award (2011), Curatorial Resarch Award, Dedalus Foundation and ICI (2013), Research Award, Visual Artists Ireland (2019). Tekstove u domenu umetničke kritike objavila je u Flash Art, Obieg, Artforum, Artmargins Online, Arts of the Working Class, springerin, Third Text.

Partneri Kulturnog centra Pančeva u realizaciji ovogodišnjeg Bijenala umetnosti su El Programa AC/E para la Internacionalización de la Cultura Española (PICE), Danish Arts Foundation, Austrijski kulturni forum, Narodni muzej Pančevo i Udruženje žena „Panonke”. Tradicionalni pokrovitelji manifestacije su Grad Pančevo, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Pokrajinski sekretarijat za kulturu.

Сећање на Стевана Тонтића

Уторак, 12. април 2022. у 19:00

Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Учествују: Радмила Гикић Петровић, Милован Марчетић, Гојко Божовић, Вуле Журић, Михајло Пантић

Модераторка Снежана Минић Вељовић

Počela radionica plesnog i pozorišnog umetnika Willyja Pragera u Beogradu

Foto : Marko Milić

Willy Prager, performer i koreograf iz Bugarske, započeo je radionicu “Reformulation as a tool for creating a work”u Kulturnom centru Magacin, koja se završava 5. aprila. Ovom radionicom počeo je besplatni obrazovni program Puzzle#6 u organizaciji Stanice Servisa za savremeni ples, koji traje do kraja novembra 2022. godine, sa završnom prezentacijom 27. novembra.

O konceptu radionice Willy Prager je rekao: “Predstavljam učesnicima alate i sredstva kojima mogu da kreiraju rad. Oni “parazitiraju” na već postojećim radovima i od toga prave sopstvena dela, a kroz razmenu svojih ideja s drugim polaznicima. Idemo i u Narodni muzej kako bismo pronašli odgovor na pitanje “šta je to što u stvorenoj slici nedostaje?”. Svako će potražiti ono što mu nedostaje u već postojećem materijalu, koristeći ovom prilikom vizuelnu umetnost kao inspiraciju”.

Marijana Cvetković, članica Stanice Servisa za savremeni ples, povodom početka radionice se osvrnula i na razvoj ovog programa tokom poslednjih nekoliko izdanja: “Svake godine je sve više i više raznovrsnih prijava ljudi koji u tom polju prepoznaju prostor za sopstvena istraživanja, iako dolaze iz drugačijih disciplina. To je za nas potvrda da ples i koreografija imaju jak sintetički kapacitet, da objedinjuju i pokreću upotrebu različitih umetničkih jezika i diskursa. Mislim da je to jako pozitivno ne samo za Puzzle program, već i za kapacitet plesne scene da bude zaista komunikativna”.

Đorđe Živadinović Grgur, glumac i polaznik Puzzle programa, o dosadašnjem toku ovogodišnjeg programa je rekao: “Vrlo je zanimljivo što se vraćamo na strukturu koja ima veze sa pozorištem i sa uspostavljanjem neke vrste koncepta – uvođenja dramaturgije, metodologije i sistema koji ima za cilj proizvodnju scenskog dela, neke minijature izvođačke prirode”. O samom Puzzle programu on je dodao: “Ovo je treći put da sam učesnik. Puzzle mi je doneo puno novih saradnji sa kolegama i vršnjacima koji imaju slična interesovanja, kako i velika imena iz sveta koreografije i performansa s kojima smo radili u okviru radionica. To je za mene zaista dragoceno iskustvo koje me je poguralo u daljem istraživanju i eksperimentisanju”.

Multidisciplinarni umetnik Aleksandar Zain je takođe dugogodišnji polaznik Puzzle radionica: “Privukla me je sama struktura ovog programa. Generalno, interesovanje za savremeni ples je kod nas vrlo usko. Stoga je ovo bio jedini program gde neko iz sveta umetnosti, ko želi da se bavi savremenim plesom, može da dođe i da nešto nauči. Na ovoj radionici mi je interesantan rediteljsko-koreografski odnos prema dobijenom tekstu. Mi ne znamo koji je čiji tekst, a treba da ga stavimo u određenu strukturu i postavimo kao komad, da nađemo način da ga interpretiramo”.

Willy Prager, prvi ovogodišnji predavač, plesni je umetnik, koreograf i osnivač festivala Antistatic u Sofiji. Magistrirao je na programu Solo, dance, authorship na Univerzitetu umetnosti u Berlinu. Takođe je diplomirao na eksperimentalnom programu Teatar-Studio 4KSC i na programu Sintetičke scenske umetnosti Univerziteta u Plovdivu. Njegov rad je predstavljen na festivalima u Bugarskoj, Srbiji, Nemačkoj, Sloveniji, Rumuniji, Hrvatskoj, Grčkoj, Češkoj, Austriji, Makedoniji, Bosni, Francuskoj, Egiptu. Willy Prager je jedan od osnivača balkanske plesne mreže Nomad Dance Academy, Brain Store Project Foundation, Međunarodnog festivala za savremeni ples i performans Antistatic, Bugarske plesne platforme i „Magazina za ples“, godišnjeg izdanja za balet, savremeni ples, performans i plesnu kulturu.

Puzzle#6 je novi ciklus u okviru platforme Puzzle, čiji je cilj sistematična razmena znanja i iskustava između generacije afirmisanih koreografa i teoretičara i mlađih umetnika, kako bi se novim akterima približilo polje savremenog plesa, a već aktivnim koreografima i plesačima ojačala umetnička i profesionalna praksa. Polaznici i polaznice će moći da se upoznaju sa širokim spektrom znanja i veština – od plesnih i koreografskih praksi do koncipiranja i pisanja projekata i budžeta i istorije savremenog plesa. Više informacija o programu moguće je pogledati na internet strani: https://dancestation.org/puzzle-6-2022/ .

Породични дан у Музеју Југославије – „Кад скулптуре оживе“

Шта је послужило као инспирација за Птицу, а како је представљено Буђење? Коју поруку нам преноси Курир, а када су извајани Рибари? Одговоре на ова и остала занимљива питања потражите у Парку скулптура у Музеју Југославије

Радионица за децу „Кад скулптуре оживе“ у оквиру Породичног дана одржаће се у Музеју Југославије 3. априла у 10 часова. У несвакидашњем окружењу музејског парка, најмлађи посетиоци ће имати прилику да се упознају са скулптурама и да кроз игру сазнају о уметности и историји.

Програм догађаја креиран је са идејом да ce Музеј додатно афирмише као место где породице могу да проведу слободно време, забаве се и усвоје нова знања.

У парку Музеја Југославије налази се двадесет скулптура истакнутих југословенских уметника и уметница које су стилски и тематски разноврсне, од лирских дела у маниру реализма и интимизма, до класичне скулптуре социјалистичког реализма. Учесници и учеснице радионице имаће прилику да чују приче које се крију иза неких од најпознатијих скулптура у Музеју, као што су Рибари,  Буђење, Птица и Курир.    

Радионица је намењена деци узраста од пет до десет година. Број учесника/ца је ограничен и пријава је обавезна преко формулара који можете пронаћи на веб-сајту Музеја.

Улаз на радионицу је слободан.

Radionica poznatog plesnog i pozorišnog umetnika Willyja Pragera u Beogradu

Willy Prager, performer i koreograf iz Bugarske, od 2. do 5. aprila u Kulturnom centru Magacin održaće radionicu “Reformulation as a tool for creating a work”. Ovom radionicom počinje besplatni obrazovni program Puzzle#6 u organizaciji Stanice Servisa za savremeni ples, koji traje do kraja novembra 2022. godine, sa završnom prezentacijom 27. novembra.

Willy Prager, koji će biti prvi ovogodišnji predavač, plesni je umetnik, koreograf i osnivač festivala Antistatic u Sofiji. Magistrirao je na programu Solo, dance, authorship na Univerzitetu umetnosti u Berlinu. Takođe je diplomirao na eksperimentalnom programu Teatar-Studio 4KSC i na programu Sintetičke scenske umetnosti Univerziteta u Plovdivu. Njegov rad je predstavljen na festivalima u Bugarskoj, Srbiji, Nemačkoj, Sloveniji, Rumuniji, Hrvatskoj, Grčkoj, Češkoj, Austriji, Makedoniji, Bosni, Francuskoj, Egiptu. Willy Prager je jedan od osnivača balkanske plesne mreže Nomad Dance Academy, Brain Store Project Foundation, Međunarodnog festivala za savremeni ples i performans Antistatic, Bugarske plesne platforme i „Magazina za ples“, godišnjeg izdanja za balet, savremeni ples, performans i plesnu kulturu.

Marijana Cvetković, članica Stanice Servisa za savremeni ples, o programu Puzzle#6 je rekla: “Predavači su domaći koreografi i teoretičari, ali i inostrani saradnici sa kojima imamo dugu saradnju. Poseban akcenat je na gostima iz Regiona, budući da Stanica zagovara regionalnu saradnju i smatra je važnim aspektom rada ovdašnje plesne scene. Ove godine predavači su Willy Prager iz Bugarske, Aleksandra Janeva Imfeld iz Hrvatske/Belgije, Ana Dubljević, Jovana Rakić i ja, a posebno se radujemo što nam dolaze saradnice Bojana Cvejić, koja živi u Belgiji i predaje u Norveškoj, i Bojana Mladenović, jedna od osnivačica Stanice, a danas umetnička direktorka studija plesa i koreografije SNDO iz Amsterdama“

Puzzle#6 je novi ciklus u okviru platforme Puzzle, čiji je cilj sistematična razmena znanja i iskustava između generacije afirmisanih koreografa i teoretičara i mlađih umetnika, kako bi se novim akterima približilo polje savremenog plesa, a već aktivnim koreografima i plesačima ojačala umetnička i profesionalna praksa. Polaznici i polaznice će moći da se upoznaju sa širokim spektrom znanja i veština – od plesnih i koreografskih praksi do koncipiranja i pisanja projekata i budžeta i istorije savremenog plesa. Više informacija o programu moguće je pogledati na internet strani: https://dancestation.org/puzzle-6-2022/ .

Najava za beogradsku premijeru mjuzikla „San o Boki“, 15. 04. 2022

Da li biste voleli da istovremeno čitate ubrbanu prozu, slušate stari dobri rok, ubrzo nakon toga pročitate dobar prevod rok hitova i podstaknuti takvim osećajem zavirite u vrcavi mjuzikl „San o Boki“, o himeri, Hotelu Boka, (Herceg Novi) koji srušen zbog oštećenja u zemljotresu krajem 70-tih, a koji je bio elitan. Već ste se vratili u neka, stara dobra vremena kada su ovaj hotel posećivali kralj Aleksandar Karađorđević, Andrić i Crnjanski. Sve to možete simultano konzumirati preko QR koda multimedijalnog dela „Reči&Note“, autora Peđe Ristića, a beogradska premijera mjuzikla „San o Boki“ zakazana je za 15. april u 19 i 30h u Pozorištu na Terazija. Dođite da potvdimo mantru da „Bolja vremena će doći“, jer ovo i jeste omaž nekim boljim vremenima, kako je istakla urednica Marina Đenadić, a crnogorski reditelj Petar Pejaković istakao da: Recenzija Petra Pejakovića
„San o Boki“ je dramski tekst nastao iz muzike. Zapjevanost nad Herceg Novim i nad životom raspisala je partituru likova, scena, prizora i dijaloga koji su se ukomponovali u tekst za mjuzikl „San o Boki“. Glavni lik ove priče je muzika i mali hotelski orkestar koji je izvodi. Svi ostali su samo likovi koji plešu po terasi života.  Posebna dragocjenost ove drmaske „partiture“ je radost življenja koju muzika donosi sama po sebi, ali koja izvire i iz srušenih snova kroz priču koja neuhvatljivo prkosi i širi vedrinu. Predrag Ristić je pisac koji muziku pretače u riječi i slike. Radost življenja, nepresušna energija, nemir, šmek i raspjevanost su njegove lične osobine koje su mu se „otele“ i ispunile ovaj libreto do posljednje pore. Vraćajući se u period između dva rata Ristić nas dovodi zapravo do onog vječitog i sveprisutnog „Sve je bila muzika“
Karte možete nabaviti i na:pozoristeterazije.com/san-o-boki-hercegnovski-mjuzikl/?prostorterminid=483

Novi Sad, Evropska prestonica kulture 2022.

Održana prevodilačka radionica “Prevođenje tekstova o Dunavu i neoavangardne književnosti s nemačkog i srpskog na srpski, nemački i mađarski jezik”

Foto: Todor Kopicl

U okviru projekta Reka:jedna drugačija dunavska antologija čiji je nosilac izdavačka radionica Futura publikacije na čelu s Reljom Dražićem, a pod pokroviteljstvom Evropske prestonice 2022, na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu je 18. i 19. marta održana prevodilačka radionica koja se sastojala od četiri dela. 

U prvom delu radionice pod vođstvom dr Nikoline Zobenice, književnice, prevoditeljke i redovnog profesora na Odseku za germanistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu prevođena je austrijska konkretna poezija, pesme Fridriha Ahlajntera (Friedrich Achleitner), Ernsta Jandla i Gerharda Rima (Gerhard Rühm). Studenti osnovnih i master akademskih studija Nemačkog jezika i književnosti, kao i Engleskog jezika i književnosti s drugom stranom filologijom su pokazali izuzetnu kreativnost i kritičko mišljenje u prevođenju. 

U drugom delu radionice, pod vođstvom Paula Grubera, prevodioca i predavača sa univerziteta u nemačkom gradu Flensburgu prevođena su dela autora srpske neoavangarde Vladimira Kopicla, Slobodana Tišme i Vujice Rešina Tucića. Rad u malim grupama je bio izuzetno intenzivan i omogućio je studentima da pronalaze mnoštvo kreativnih rešenja pri prevođenju o kojima se u drugom delu radionice živo diskutovalo sa ostalim učesnicima i voditelju. Posebno treba da se ističe da nijednom od studenata nemački nije maternji jezik, što je prevođenje pesama na taj jezik učinio dodatno izazovnim. A svojom izuzetnom angažovanošću i posvećenošću svaka grupa je uspela da na kraj radionice prezentuje gotov i uspeli prevod svog teksta koji nije samo sadržinski tačno preveden već se prilikom recitovanja u okviru završne prezentacije moglo primetiti i da su studenti uhvatili i preneli ritam izvornih pesama na nemački.

Treći deo radionice vodila je iskusna prevoditelja Kristina Orovec, novinarka na RTV, koja je sa učesnicima prevodila tekstove srpskih pisaca (Mihajla Pantića, Davida Albaharija, Pavaa Pavličića, Slobodana Tišme i Siniše Tucića) o Dunavu, a snimila je i televizijski prilog o prevođenju na mađarskom i nemačkom jeziku. Učesnici radionice bili su studenti Filozofskog Fakulteta (Sandra Kočiš – Engleski jezik i književnost, Čila Balaž – Mađarski jezik i književnost, Nikoleta Karačonji – Srpski jezik i književnost), jedna gimnazijska profesorica mađarskog jezika (Edit Kovač Šmit) i jedan novosadski pisac (Kalman Jodal). Svi su oni po prvi put u životu učestvovali na prevodilačkoj radionici, a neki od njih čak prvi put prevodili književno delo. Svi su intenzivno učestvovali u zajedničkim diskusijama o prevodilačkim izazovima i pokazali veliku kreativnost pri prevođenju.

Četvrti deo radionice je vodio dr Roland Orčik, pisac, prevodilac i predavač na Univerzitetu u Segedinu.

Na radionicama su učestvovali studenti osnovnih i masterskih akademskih studija Nemačkog jezika i književnosti (Dora Ankić, Jelena Čapanda, Nikola Delić, Katarina Dinić, Milica Mančić, Milana Milić, Slavica Petrović, Marina Stevanović, Tatjana Šećerov, Jana Šumarac, Olivera Tot, Dunja Vranješ) i Mađarskog jezika i književnosti (Čila Balaž). 

Učesnici su pohvalili odličnu organizaciju, učenje u prijatnoj i opuštenoj atmosferi, pri čemu im se naročito dopao rad u grupama, mogućnost iskazivanja svojih mišljenja i prilika da njihova kreativnost dođe do izražaja, te su pokazali zainteresovanost za ovakve radionice i u budućnosti. 

Po završetku radionice su prevodioci prezentovali svoje radove i dobili potvrde o učešću. Prezentaciji prevoda prisustvao je i nagrađivani novosadski pisac i prevodilac Vladimir Kopicl, čiju pesmu Oda su učesnici prevodili na mađarski jezik, te su prisutni mogli da čuju pesmu i u originalu i u prevodu, što je uvećalo doživljaj bogatog programa.

Premijera baleta „So zemlje“ 28. marta u Bioskopu Balkan

U ponedeljak, 28. marta u  20  časova u Bioskopu Balkan, premijerno će biti izveden balet „So zemlje“ koreografa Dejana Kolarova. Ova neoklasična baletska koreografija posvećena je trgovcu, brodovlasniku i dobrotvoru Kapetan Miši Anastasijeviću (1803-1885).

Ova velika ličnost, sa moćnim uticajem na društvo i politiku svoga vremena, ostala je zapamćena pre svega kao jedan od plemenitih darodavaca. U baletu „So zemlje“, publika se kreće kroz prostor prateći razvoj Kapetan Mišinog odnosa prema davanju. U pitanju je njegova misao o konceptu davanja.

“Autori se nisu bavili predstavljanjem biografskih podataka o ovom velikom čoveku, samo žele da se preko njegovog načina rada i života podsetimo nečeg lepog: nepisanog zakona da se dobro dobrim vraća”, izjavila je dramaturškinja Mina Ćirić. 

Šest igrača predstavlja Kapetan Mišin put od rađanja želje za davanjem bez straha, do potrebe da se ova želja prenese na lik Naslednice, koja predstavlja bilo koga od nas. Likovi se mešaju, raščlanjuju i spajaju, prikazujući više pogleda na ovu Kapetan Mišinu želju. Izdvajaju se tri dueta – tri faze odnosa prema davanju, koji se prepliću sa ličnim strahovima, i sumnjama okoline u „čoveka bušnih džepova iz kojih teče zlato“, koji „ide, ide i ne skuplja za sobom“, kako kaže glas u pozadini. Glas Aleksandre Bibić Kolarov pruža uvid u unutrašnji monolog dva istaknuta lika i u kolektivni lik naroda.

“Predstava ne zaobilazi sumnju u to da se dobro dobrim vraća. Nije bila ideja da se idealizuje Kapetan Mišin lik. Na početku rada na predstavi, u glavi nam je bila slika ovog velikog dobročinitelja, trgovca i privrednika, koji posmatra narod i brodove sa balkona svoje rezidencije, sadašnjeg Kapetan Mišinog zdanja. To je slika na koju smo česti nailazili u njegovim biografijama. U jednoj sceni baleta „So zemlje“, publika će se naći na balkonu, kako bi se promenio ugao gledanja, kako ideja davanja o kojoj govorimo ne bi ostala tamo negde iznad nas, na nekom balkonu velike rezidencije”, dodaju autori predstave.

Ksenija Samardžija, direktorka Fondacije Saša Marčeta, povodom premijernog izvođenja ovog baleta je izjavila: “Radujemo se premijeri i saradnji sa prvakom Narodnog pozorišta Dejanom Kolarovim, čija koreografija uključuje i gradi odnos prema samom prostoru Bioskopa Balkan. Posvećena Kapetan Miši i ideji davanja, koja prolazi kroz različite nivoe ispitivanja, So zemlje uključuje i angažuje publiku i nudi neposrednost u izvođenju. Kostimi koje je radila Tamara Jarić, muzika Aleksandra Simića, gosti iz Italije samo su deo razloga zašto će ova baletska predstava biti vredna naše pažnje.”

Likove Kapetana Miše i Naslednice igraju Teodora Spasić, Nicola Bianco, Maja Stojkov, Branko Sarić, Milena Ogrizović i Rafaelle Diligente. Dramaturg predstave je Mina Ćirić, a kompozotor Aleksandar Simić. Kostime je radila Tamara Jarić. Za dizajn svetla bio je zadužen Vlado Marinkovski.

Predstavu je producirala Agencija Fabrika, a realizovana je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Fondacije Saša Marčeta.

“Biber” konkurs i višejezične zbirke kratkih priča su predstavljeni su u Prištini u prostoru “Kino Armata”

U razgovoru su učestvovali članica žirija Biber 03 konkursa Rumena Bužarovska (Skoplje), kao i autori/ke objavljenih priča sa konkursa “Biber 03” i “Biber 04”: Stefan Slavković (Beograd), Ante Storić (Šibenik), Besa Kalaja (Priština), Afrim Demiri (Ferizaj) i Ivana Franović (Biber tim, Centar za nenasilnu akciju Sarajevo-Beograd). Moderatorka razgovora bila je Linda Gusia (Priština).
Promociju su organizovali Fond za humanitarno pravo Kosovo i Centar za nenasilnu akciju Sarajevo-Beograd.

Ivana Franović iz Biber tima i Centra za nenasilnu akciju o “Biberu” je rekla:

  • Pomirenje nije popularna reč i ljudi često imaju zazor od nje. Ali, mi to uistinu radimo: radimo na pomirenju, povezujemo ljude, te naše price, mirimo se sami sa sobom i sa onim što nam se desilo. Toliko žrtava je bilo na Balkanu, a to su sve naše žrtve: tih ljudi više nema. Mi moramo sve da uradimo da do toga više ne dođe.

Biber je osmišljen kao doprinos miru i pomirenju, u kontekstu zaostavštine ratova na prostoru bivše Jugoslavije, ali i sa ciljem da se u regionu prevode i čitaju priče na drugim jezicima.

O značaju pisanja i prevođenja na sve jezike u regionu govorila je Rumena Bužarovska, članica žirija “Biber 03”, književnica i prevoditeljica:

  • Biber inicijativa objedinjuje to što stvarno jesmo mi, koji živimo na ovom delu Balkana, i drago mi je što sam njen deo. Makedonska književnost se malo prevodi na albanski, i obrnuto, a važno je da se to čini.

Afrim Demiri, iz Uroševca, ima sećanje na život u bivšoj Jugoslaviji, i autor jedne od priča, govorio je da je simbolički važno da se promocija zbirki priča o pomirenju odvija u prostoru nekadašnjeg Doma vojske, koji je nekada bio jednom delu žitelja Prištine dom sigurnosti, a nekome izvor straha.

Razgradnja slike o neprijatelju, hrabre priče koje pomeraju granice, one koje se usuđuju da hodaju u “neprijateljskim” cipelama, neke su od tema koje su dobrodošle na Biber konkursu.

O tome je govorio Stefan Slavković, novinar i pisac iz Beograda, i podsetio da književnici nekada mogu i da razdvajaju ljude, ali da angažovana umetnost mora da zbližava, da odražava duh vremena.

  • Nama je u deset godina stalo 50, i najmanje što možemo da učinimo je da pričamo priče. Kada se suočite sa strahovima iz kojih ćete jednog dana da izvlačite pouke ili pitanja, to je proces sazrevanja, i čoveka i umetnika. Priče ne govore:”Ti si kriv!” ali pitaju:”Jesi li odgovoran?” Kad bi sutra izbio rat, da li bi u sebi nosio likove iz priča koje si pročitao?”

Besa Kalaja, iz Prištine je navela da joj je bilo važno da kroz svoju priču prenese drugim narodima bivše Jugoslavije šta se ljudima na Kosovu dogodilo tokom rata.

  • Raspon tema koje Biber traži je istina. Veliki deo nacija ne želi uopšte da razgovara. Pomirenje funkcionira da neko treba prići drugoj strani i započeti razgovor. Započeće onaj kome je do pomirenja stalo, uvideo je Ante Storić, iz Šibenika.

Do sada su objavljene četiri zbirke Biber priča, u svakoj od njih je 25 priča, i sve su dostupne na bosanskom/hrvatskom/srpskom/crnogorskom, albanskom i makedonskom jeziku. U toku je peti konkurs, i on će biti otvoren za nove priče do 1.6.2022. Na konkursu mogu da učestvuju svi koji na ove teme imaju inspiraciju da pišu, bili oni već afirmisani i objavljivani pisci, ili im je to prvo delo. Predviđene su i nagrade za priče koje žiri oceni najboljim.

Informacije o uslovima konkursa mogu se naći na biber.nenasilje.org.
Elektronska izdanja svih „Biber“ zbirki mogu se naći na stranici https://biber.nenasilje.org/biber-price/ i besplatne su za preuzimanje.

Sutra od 19h Biber će se predstaviti i prizrenskoj publici u Autostradi Hangar.

59. Disovo proleće – otvaranje

Књижевни програм: МАЛА ПОЕТСКА КУТИЈА

Свечано отварање 59. Дисовог пролећа, програм посвећен јубилеју 100 година од рођења Васка ПопеСтихове на енглеском, француском и српском казује драмска уметница Ана СофреновићУторак, 22. март 2022. године у 19 часоваВелика сала Библиотеке–Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“Синђелићева 24, 32000 Чачак