Aktuelno

Otvorena izložba “Razumeti kako grad raste” na 19. Beogradskoj internacionalnoj nedelji arhitekture – BINA 2024

U četvrtak, 13. juna u BINA kabini na Fakultetu likovnih umetnosti, otvorena je izložba “Razumeti kako grad raste”. Ova izložba deo je istoimenog rezidencijalnog programa, realizovanog u okviru saradnje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture sa internacionalnom arhitektonskom platformom LINA.

Ružica Sarić, članica programskog tima BINE, o saradnji sa LINOM je rekla: “Ove godine se prijavilo preko 500 ljudi. Mi smo učestvovali sa rezidencijalnim programom, za koji smo izabrali tri grupe mladih ljudi iz Italije, Danske, Švajcarske i Španije, kojima smo pridružili i naše učesnike iz Srbije. Ovde imamo priliku da vidimo kako su oni promišljali temu koju smo im zadali – prostor između blokova 61, 62 i 63 i naselja Bežanija. To je vrlo zanimljiva tema jer se grad tu zaista sustiče i prožima, a možemo reći i gde grad gazi jedno naselje koje je u stvari tu najstarije – gde su ljudi bili vlasnici imanja, skroz na Novom Beogradu.

Đulio Galaso, stipendista projekta LINA, o aktivnostima tokom rezidencije je rekao: “Bilo nam je veoma zanimljivo da radimo na ovom urbanom okruženju jer vidimo veliki potencijal. Bila nam je interesantna i količina zelenila u ovom komšiluku, što je velika razlika u odnosu na Italiju. Našim projektom smo hteli da što više razvijemo potencijal ovog zelenila”. Govoreći o arhitekturi koju je ovde upoznao, Galaso je istakao: “To je sjajno nasleđe vredno čuvanja, koje stanovnici ovih naselja veoma cene. Mislim da socijalistička arhitektura Beograda može biti izvor inspiracije za budući razvoj grada”.

Lana Jeremić, stipendiskinja LINA projekta iz Srbije, o svom rezidencijalnom iskustvu je navela: “Ja sam sa Bežanije, pa mi je bilo interesantno što sam došla u dodir s ljudima koji nisu iz tog kraja ili iz naše zemlje, pa se prvi put susreću s očiglednom dihotomijom između starog dela Bežanije i novobeogadskih blokova. Odjednom mi se otvorio drugačiji pogled. Bilo mi je vrlo interesantno da lovimo male sličnosti koje možda nisu očigledne na prvi pogled, mikro promene koje čovek svojim prisustvom pravi na nekim strukturama koje bi trebalo da su planske. To je nama bilo dragoceno u čitavom projektu”.

U okviru LINA rezidencijalnog programa, Đulio Galaso i Natalia Vorošilova će 14. juna u 18 časova u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda, održati predavanje “Grand-Ensemble-Dörfli/Garden City susedstva u Cirihu 1943-57” o vrtnim gradovima koje su četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka u Cirihu gradile zadruge, a predstavljaju hibride modernističkog zidlungen (Siedlungen) stila i uobičajenih lokalnih kuća: naivni odgovor na društveni i tehnološki preobražaj koji se dešavao u Evropi. Ove organizacije sa ustrojstvom odozdo nagore angažovale su se da obezbede pristupačno stanovanje, što je funkcija u kojoj su delotvorno zamenile javne ustanove, koje su im pak u tome pružale podršku.

***

Tokom 2023. i 2024. u Beogradu su boravili LINA stipendisti Đulio Galaso i Natalia Vorošilova (Švajcarska/Italija), Alberto Ronćeli & Nikol Vetore (Danska/Italija), Maria Mendez (Španija), Nevena Delić (Srbija), Isidora Koščica, Jana Čvertkova i Lana Jeremić (Srbija), i Sara Ramezani (Srbija). U njihovom fokusu bio je Novi Beograd, odnosno naselje Bežanija i bežanijski blokovi 61, 62 i 63. Ova granična teritorija u permanentnoj transformaciji, na susretu seoske sredine i strukture mega blokova, veliki je izazov za urbaniste i arhitekte.

Prvi deo LINA programa, period boravka, bio je posvećen istraživanju, sastancima i radionicama. Tokom svog boravka, stipendisti LINA-e su, pored mogućnosti da se međusobno upoznaju i razmene iskustva, ostvarili saradnju sa predstavnicima raznih institucija i organizacija, meštanima i predstavnicima različitih generacija. Kasniji period, po njihovom povratku, bio je posvećen analizi i definisanju predloga. Poslednja etapa je zajednička izložba, na kojoj šest timova koji su učestvovali u rezidencijalnom programu predstavljaju svoja viđenja lokalne situacije, kao i predloge očuvanja identiteta mesta i transformacija u skladu sa zahtevima savremenog života i potrebama stanovnika.

Foto: Aleksandar Gazibara.

Otvara se MASCOMSTORE TERAZIJE najveća prodavnica ploča u gradu

U strogom centru grada, na Terazijama, otvara se MASCOMSTORE TERAZIJE, najveća prodavnica ploča u gradu.

MASCOMSTORE TERAZIJE ponudiće veliki izbor novih i aktuelnih izdanja i albuma iz bogate diskografije najvažnijih muzičara, predstavnika mnogih muzičkih žanrova i stilova.

“Naša radnja biće pravo mesto za sve generacije ljubitelja muzike. U našoj ponudi naći ćete najatraktivnije naslove svih najvećih svetskih izdavačkih kuća i lejblova, kao i ekskluzivna izdanja i specijalne edicije,” poručuju iz Mascoma.

MASCOMSTORE TERAZIJE je zamišljen kao koncept store, mesto susreta i prostor u kom je muzika na prvom mestu.

Mascom će, kao ekskluzivni partner Warner Music grupe, nastojati da u novoj radnji obezbedi albume iz ponude ovog renomiranog izdavača istog dana kada postanu dostupni i u ostatku sveta. Posebna pažnja biće posvećena Mascomovim i Warner Music artistima i njihovim izdanjima kroz atraktivne, tematske programe.

Povodom otvaranja radnje u subotu i nedelju, 15. i 16. juna prilikom kupovine u MASCOMSTORE TERAZIJE na jedan artikal ostvarujete popust od 10%, dok prilikom kupovine dva i više artikla dobijate popust od 20%. Uz to, sve posetioce očekuje „Točak iznenađenja“.

Radno vreme radnje je od 9h do 21h (radnim danima i subotom) i od 10h do 16h (nedeljom).

Dođite u MASCOMSTORE TERAZIJE, na adresi Terazije 35, i zavrtite novu ploču!

Više o izdanjima na: https://www.mascom.rs/sr/prodaja-diskova-i-ploca.1.89.html

Foto: Mascom Promo

U GALERIJI X VITAMIN OTVORENA IZLOŽBA AUSTRIJSKOG UMETNIKA MARKUSA HUMERA 

“Patke se ne smrzavaju na ledu” (Ducks Do not Freeze on Ice) 

Razgovor s umetnikom u galeriji X Vitamin u četvrtak 13. juna u 18.00

Izložba austrijskog umetnika Markusa Humera, pod nazivom Patke se ne smrzavaju na ledu (Ducks Do not Freeze on Ice) otvorena je sinoć u galeriji X Vitamin u prisustvu umetnika. Izložbu, koja će trajati do 31. jula, otvorio je Amadeus Faltajner, direktor Austrijskog kulturnog foruma.

Amadeus Faltajner, Ksenija Marinković i Markus Humer / foto: Preventer

Naziv izložbe podvlači činjenicu da postoje vrste sa savršenijim urođenim mehanizmima opstanka od onih koje poseduje ljudska vrsta. Ovo razmišljanje se može dovesti u vezu sa osporavanjem dominantne uloge koju čoveka ima u oblikovanju planete. Novo holističko shvatanje sveta koje podrazumeva međuzavisnost svih ekosistema je od suštinskog značaja za očuvanje planete, jedinog životnog prostora koji imamo na raspolaganju i koje smo dužni da delimo sa drugima.

Humerova dela nalaze se u brojnim javnim kolekcijama, a samo u Beču to su: Albertina, MUMOK, Museum Stadt Linz, Belvedere, T-Mobile Austria Collection, u Nemačkoj Daimler Art Collection, Deutsche Bank Collection, i mnoge druge.

U četvrtak, 13. juna u 18h u galeriji X VITAMIN Resavska 19, biće organizovan razgovor sa umetnikom.

Izložba je realizovana uz podršku Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu i trajače sve do 31. jula 2024. godine u X Vitamin galeriji. (Resavska 19, Beograd).

U Silosima sa radom počeo penjački centar sa najvećom stenom u Beogradu!

Beograd, 10. jun 2024 – Ponuda glavnog grada svim ljubiteljima rekreativnog sporta i aktivnosti na otvorenom od danas je značajno bogatija jer je sa radom počeo novi penjački centar „Silosi Utopia“! Centar koji se nalazi u popularnim Silosima ujedno je najveće penjalište u Beogradu, visoko čak 28 metara, sa šest pažljivo formiranih i osiguranih ruta različitih nivoa, kako za početnika, tako i za domaće takmičare. Projekat su zajedno osmislili i realizovali neprofitna organizacija „Gaia pokret“ i sportsko udruženje „Utopia“ uz veliku podršku kompanije A1 Srbija.

Penjalište se prostire preko dve „baterije“ na Silosu 3 ispod kojih je mural „Zemlja u plamenu“ koji je radio naš etablirani umetnika Vuk Đurić – Endo, a koji skreće pažnju na prebrzo otapanje trajno-snežnih vrhova na planinama koje su dom penjačima i alpinistima. Sve rute su atestirane od strane nadležnih ustanova i Građevinskog fakulteta u Beogradu, a nabavljeni su i hvatovi najvišeg svetskog ranga koji se koriste u zvaničnim svetskim takmičenjima.

Od ove godine, slobodno penjanje je uvršteno i u zvanični program Olimpijskih igara u Parizu, a zanimljivo je da se upravo u Silosima od 7. do 23. juna održava izložba „Više od sporta“ u organizaciji Olimpijskog komiteta Srbije.

Slobodno penjanje važi i za najbrže rastući sport na svetskoj sceni upravo zbog svoje popularnosti među rekreativcima, pa ćete danas videti i predškolsku decu, pa i cele porodice kako koriste neke od penjačkih stena i tako aktiviraju celo telo. Važno je napomenuti da se na ovoj steni penje uz sigurnosni pojas na užetu uz sve takmičarske standarde bezbednosti pa je mogućnost povrede gotovo zanemarljiva, bez obzira na nivo predznanja i iskustva.

Sam centar „Silosi Utopia“ imaće i programe obuke, kao i mogućnost grupnog treninga za sportske timove na pripremama ili obrazovne institucije, kao i jačanja timova unutar kompanija. Na Silosima su predviđena i takmičenja raznih nivoa, festivali urbane kulture i rekreacije, ali i saradnja sa spasilačkim službama kakve su vatrogasne jedinice 

Kao dugogodišnji partner Doma kulture Silosi Beograd sa kojim deli  usmerenost na očuvanje kulture, ekologije, obrazovanja i javnog zdravlja, A1 Srbija podrškom izgradnji penjališta na otvorenom nastavlja da doprinosi kreiranju kvalitetnih i inovativnih sadržaja za sugrađane.

Društvena sabirnica Beograda i na evropskoj sceni

Zahvaljujući neprofitnoj organizaciji Gaia pokret, Silosi su postali sabirnica društvenog života Beograda gde se održavaju vodeće izložbe, izuzetno popularne žurke, festivali hrane i pića, predstave za decu i odrasle, paneli, konferencije, radionice, i uvek posećeni bazari domaćih brendova.

Nakon što su već brojni svetski mediji svetu otkrili ovo jedinstveno mesto, u narednom periodu sledi predstavljanje Silosa na međunarodnoj sceni uz programe i projekte koji su usmereni na dovođenje posetilaca u Beograd i Srbiju.

Održan razgovor sa umetnikom Danijem Galom i zvučni performans u okviru izložbe „Future perfect“ u Muzeju savremene umetnosti

U sredu, 5. juna u Sali Protić Muzeja savremene umetnosti, održan je razgovor sa umetnikom Danijem Galom iz Berlina, koji je izveo i 45-ominutni zvučni performans Semi-Automatic: The Swamp In June. Ovaj umetnik gostuje u Beogradu u okviru pratećeg programa aktuelne izložbe Future Perfect – savremena umetnost iz Nemačke, koja se održava na prvom nivou Muzeja savremene umetnosti i u Galeriji legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića. Razgovor sa Danijem moderirao je Miroslav Karić, kustos MSUB.

Na izložbi Future Perfect predstavljen je Galov rad pod nazivom Arhitektura o budućnosti razgovora – interaktivna zvučna instalacija gde publika svojim kretanjem određuje brzinu i pravac gramofonskog zapisa to jest emitovanja arhivskog snimka razgovora sa slavnim arhitektama koje su definisale načine shvatanja prostora u dvadesetom veku. Na taj način, posetioci svojim prisustvom i interakcijama kreiraju zvučnu kompoziciju.

„Puno radim sa zvučnim dokumentima. U njima nalazim i informaciju i materijal za manipulaciju.  Ovde je bila ideja da iskoristim razgovore sa slavnim arhitektama kako bi napravio efekat unutar date arhitekture. U prostoru čujete sve te modernističke ideje o arhitekturi, ali telo koje se kreće kroz prostor menja brzinu ploče i manipuliše zvukom. U tome je sadržan i element frustracije jer ne možete da slušate kako treba, dok se krećete. Originalna ploča iz pedesetih zove se Conversations regarding the future, ali ja sam to obrnuo i nazvao Architecture regarding the future of the conversation“, objasnio je umetnik Dani Gal.

Umetnik je, pored ovog rada, kroz razgovor predstavio i druga slična ostvarenja (skulpture, instalacije, filmovi) u kojima je fokus na radu sa zvukom kao temom, dokumentom i materijalom, odnosno na njegovim kritičkim potencijalima i ulozi koju ima u delovanju ideologija i proizvodnji kulture sećanja.

Nakon razgovora, Gal je publici predstavio svoj zvučni performans Semi-Automatic: The Swamp In June u kojem koristi i u dijalog stavlja različite audio-izvore poput živog radio prenosa, elektronike, terenskih snimaka, zapisa akustičnih instrumenata sa specijalno dizajniranim motorima i ljudskog govora, čiji međuodnosi i preplitanja stvaraju svojevrsnu muzičku kompoziciju.

„U ovom performansu postoji konstantan dijalog ili konflikt između dva izvora zvuka. U ovom slučaju to je gitara koju na automatizovan način pokreće motor, a motor je pod uticajem gramofona, koji takođe kontroliše gitaru. Svi su u konstantnom dijalogu, gde kroz zvuk koji proizvode aktiviraju i ostale elektronske zvukove, kao i radio. Postoji i govorni element – ritam tog govora prevodim u apstraktni zvuk, koji potom postaje muzički materijal”, dodao je Gal.

Dani Gal (Jerusalim, 1975) studirao je na Akademiji za umetnost i dizajn Bezalel u Jerusalimu, univerzitetima Staatliche Hochschule für Bildende Künste – Städelschule u Frankfurtu i Cooper Union u Njujorku. Njegovi radovi su prikazivani na mnogim međunarodnim izložbama, među kojima su 54. Venecijansko bijenale; Istanbulski bijenale; New Museum, Njujork; Kunsthalle St. Gallen, Švajcarska; Jewish Museum, Njujork; Berlinale Forum Expanded; Kunsthaus Zurich; Kunsthalle Wien; Documenta 14; Centre Pompidou, Pariz; Club TransMediale Festival, Berlin. Učesnik je rezidencijalnih i istraživačkih programa: Blood Mountain Projects i Wiesenthal Institute u Beču, inHerit – Centre for Advanced Studies-Heritage in Transformation, Humboldt University u Berlinu. Živi i radi u Berlinu.

Izložbu FUTURE PERFECT – Savremena umetnost iz Nemačke zajednički organizuju ifa – Institut für Auslandsbeziehungen (Institut za odnose sa inostranstvom) iz Štutgarta, Goethe-Institut Beograd i Muzej savremene umetnosti u Beogradu. Kustoskinja izložbe je Angelika Štepken.

Foto: Bojana Janjić.

Kostimografkinja Zora Mojsilović predstavlja novu kolekciju i ulični modni performans „Beograd“ u galeriji Zvono

Zora Mojsilović, jedna od naših najznačajnih pozorišnih i filmskih kostimografkinja, prikazaće svoju samostalnu modnu žensku kolekciju i ulični modni performans pod nazivom „Beograd“ u četvrtak, 6. juna u 20.30 časova u galeriji Zvono, u Višnjićevoj ulici.

Zora Mojsilović kreirala je kostime za više od osamdeset pozorišnih predstava. Dobitnica je najznačajnijih nagrada za pozorišnu kostimografiju: Sterijine nagrade, Zlatnog ćurana, Ardaliona i mnogih drugih. Kreirala je kostime za osamnaest dugometražnih igranih filmova od koji su najznaniji Život je čudo Emira Kusturice, Bure baruta Gorana Paskaljevića, Ustanička ulica i Šavovi Miše Terzića, TravelatorGuča! i Jagoda u supermarketu Dušana Milića, Tamo i ovde i Spomenik Majklu Džeksonu Darka Lungulova.

Dobitnica je i Velike plakete Univerziteta umetnosti sa poveljom u znak priznanja za izuzetne zasluge i doprinos razvoju Fakulteta primenjenih umetnosti i univerziteta umetnosti u 2021. godini na kome je kao profesor radila 22 godine.

Selena Orb, umetnica i kostimografkinja je o novoj kolekciji Zore Mojsilović rekla: Grad kao prostor sačinjen od kulisa urbanog pejzaža nosi u sebi različite priče. Neke od njih su javne i dešavaju se na ulicama u prolazima, izlozima, kafićima, parkovima, galerijama, a neke ostanu sakrivene u stanovima ljudi, intimnim prostorima sa pogledom na ono što se dešava vani. Beograd je jedan veliki grad sačinjen od mnoštva mikrosvetova koji je izgrađen od ljudi koji se prepoznaju po nečemu sličnom i ti različiti svetovi se stalno susreću i sudaraju. Svaki prolazak ulicom donosi susret sa nekom zanimljivom osobom, novom bojom lišća, novim mirisom grada, nekim pogledom koji će biti zapamćen zbog kratkoće ili lepote koja se desila u toj sekundi“.

„Revija Beograd, autorke Zore Mojsilović pruža pogled na sve ove događajnosti koje se dešavaju u životu jednog grada. Prevazilazeći formu samo revijskog, autorka polazi od svog sopstvenog stana (nultog prostora inspiracije) gde se vrši priprema modela, ujedno i značenjski priprema za izlazak u javni prostor iz prostora intimnog. Prolazeći zatim kroz Višnjićevu ulicu, ostvaruje se mešanje jednog mikrokosmosa sa makro svetom velikog grada, u skraćenom vremenskom intervalu dešava se jedan dan u kom pojedinac postaje deo široke slike pejzaža grada. U prostoru galerije Zvono desiće se veliki susret različitih ljudi koje postaje metafora neprestanog prožimanja različitih svetova, svetova svih nas koji u zajedničkim susretima i sudarima čine i likovno i duhovno bogatstvo jednog grada,“ zaključuje Orb.

Samostalne modne kolekcije Zore Mojsilović:

PUTOVANjE, 2007. modni performans samostalna ženska kolekcija, instalacija i video, Galerija O3ONE

NEKE DEVOJKE, 2013. samostalna modna ženska kolekcija i modni performans, Mikser Haus, Beograd

PAROVI, 2016. video rad, samostalna modna kolekcija i kratki film,  Galerija Štab, Beograd

URBANO PLEME, 2018, Samostalna modna ženska kolekcija

NOVA ŠANSA ZA BANANA DEVOJKE, 2020, modna kolekcija za žene, ulični performans, Galerija Nikola Radošević, Beograd

Otvaranje 21. Bijenala umetnosti u Pančevu – Umetnički performansi na otvaranju 21. Bijenala umetnosti u Pančevu

Foto: Vastag Vendel, Magdalena Borucka, Tomasz Gonsior.

U subotu, 25. maja u 16 sati u Narodnom muzeju Pančevo, biće svečano otvoreno 21. Bijenale umetnosti u Pančevu, koje se pod sloganom „Ispiranje“ održava od 25. maja do 25. juna. Od 16.30 na istom mestu na programu je performans „Čišćenje zemlje“, francuske umetnice Barbarae le Begek Fridman. Od 18 sati u prostoru Galerije Milorana Bate Mihailovića na programu je performans „Čist umetnik“ domaćeg umetnika Vaštaga Vendela.

Barbara le Begek Fridman je umetnica nastanjena u Francuskoj, koja u svojim radovima istražuje dijalog između unutrašnjih i spoljnih pejzaža kroz medije kao što su crtež, video, zvuk, instalacija i fotografija. Njena praksa dovodi u pitanje koncept etiketiranja, kao i nepropustljivost „kutija” u kojima pokušavamo da se razvijamo. Značajno mesto u njenom radu zauzima i pojam paradoksa, što se ispoljava, na primer, kroz stavove da ništa ne postoji bez svoje suprotnosti, da je odsustvo forma prisustva ili da je svaka granica istovremeno tačka susreta… stavove koje često koristi kao metod za preispitivanje, odnosno osporavanje onoga što se čini kao jedinstvena i neporomenljiva stvarnost.

Barbara le Begek Fridman o performansu koji će biti izveden na otvaranju Bijenala umetnosti kaže: „Namera mi je da kroz svoj stvaralački rad prikažem ono što se ne vidi, ono što je teško preneti rečima. Koristim performans, crtež, instalaciju i skulpture-objekte kako bih zagrebala površinu stvari i otkrila šta se nalazi ispod. Cilj mog rada je da poremeti komfor koji nam pruža ono što poznajemo i prepoznajemo. Stvaram prostore, trenutke i akcije koji gledaocu ili učesniku omogućavaju da započne probijanje granica definisanog“.

Performans „Čist umetnik“ Vaštaga Vendela počiva na istoimenom polivalentnom pojmu, koji nadrasta svoje inicijalno i doslovno značenje. Stoga, on je funkcionalan u mnogim slojevima promišljanja, iako njegov semantički fundament direktno aludira na određeno stanje svesti. Pojam „čist umetnik“ prvenstveno uranja u kontekst i norme svakodnevice, čime umnogome izmiče isključivosti zahteva visoke kulture.

Prema rečima autora, performans „Čist umetnik“ razvija sopstvenu definiciju i fantaziju koja bi zapravo ojačala čovekovu vezu sa prirodom bez ikakve emulacije sposobnosti drugih bića. Ukazuje se na humanistički i antropološki aspekt kao progresivnu nužnost, u kojoj bi organizam bio prilagođen da živi u negostoljubivom okruženju kroz umetničko-telesnu modifikaciju u kojoj se čin približava političkoj i praktičnoj socijalnoj perspektivi.

Vaštag Vendel je vizuelni umetnik iz Srbije. Diplomske i master studije završio je pri Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu na smeru slikarstvo 2012. godine, a iste godine upisuje doktorske umetničke studije. Umetničke projekte do sada je realizovao u Diseldorfu, Boholtu, Monpeljeu, Beogradu. Dobitnik je nekoliko nagrada, a dela mu se nalaze u privatnim kolekcijama u Londonu, Diseldorfu, Jekaterinburgu i Trentonu (Nju Džerzi). Realizuje umetničke projekte kroz film, performans, instalacije, akcije i dizajn. Izučava vizuelni, konceptualni i peformativni pristup suočen sa problemima društvene integracije i progresa, pružajući uvid u analitičke i umetničke procese.

Da podsetimo, više od dvadeset domaćih i inostranih umetnika/ca i kolektiva pozvani su u okviru 21. Bijenala umetnosti u Pančevu predstave ili realizuju radove u vezi sa terminom ispiranje, odabirajući sami neku od brojnih asocijacija koje se vezuju za ovaj termin. U tom procesu su mogli da se oslone na neka od sledećih pitanja: Koliko se osećamo ispranim, izmorenim, isceđenim, rastvorenim? Da li je proces ispiranja proces uklanjanja ili pronalaženja nečeg? Da li se rasna mržnja, mizoginija, homofobija mogu isprati? Da li se tragovi porodičnog nasilja, ratnih zločina, zlostavljanja mogu (i)sprati? Da li se vodom mogu isprati otpaci iz prehrambene industrije, ili bilo koje druge grane industrije? Koji je odnos između ispiranja i zaborava?

Autori/ke koji učestvuju u programu su: Aistė Ambrazevičiūtė (Litvanija), Breda Beban, Lana Stojićević, Barbara le Begek Fridman (Francuska), Neva Lukić i Viktor Radonjić (Hrvatska, Srbija) i umetnici/ce i kolektivi iz Srbije: Bio2Arh, Danica Bićanić, Vaštag Vendel, Grafička mreža, Ljubica Denković (Srbija/Belgija), Dragana Dražović-Ilić, Nadežda Kirćanski (Srbija/Holandija), Marija Kozomora, Živana Mijailović, Branislav Nikolić, Konstantinos Petrović, Monika Sigeti, Isidora Stojanović, Slobodan Stošić i Zoran Todorović.

Bijenale umetnosti u Pančevu održava se uz pokroviteljstvo Grada Pančeva, Ministarstva za kulturu Republike Srbije i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.

Svim mladim učesnicima festivala organizator je obezbedio prigodne poklone. Ulaz je slobodan.

19. BINA – Saradnja Beogradske internacionalne nedelje arhitekture i evropske arhitektonske platforme LINA

Pogled na Novi Beograd, foto Lana Jeremić.

Ovogodišnje, 19. izdanje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA 2024 biće održano od 30. maja do 29. juna u organizaciji Društva arhitekata Beograda i Kulturnog centra Beograda.

U okviru saradnje sa evropskom arhitektonskom platformom LINA, koja podržava nove profesionalce u oblasti arhitekture, ove godine biće realizovana dva programa.

Izložba  “Razumeti kako grad raste”, koja će biti otvorena 13. juna u 19 časova, u BINA kabini u dvorištu Fakulteta likovnih umetnosti (Mila Milunovića 1), nadovezuje se na istoimeni rezidencijalni program u okviru kojeg su LINA rezidenti Alberto Roncelli, Nicole Vettore, Maria Mendez, Giulio Galasso i Natalia Voroshilova, Nevena Delić, Sara Ramezani, Lana Jeremić, Isidora Koščica i Jana Čvertkova razmišljali o prednostima života na Novom Beogradu, preciznije na Bežaniji, na granici starog, novog i najnovijeg. Oni će kroz svoje radove dati i predloge, impresije i ideje o tome kako bi se na ovim lokacijama moglo živeti bolje.

Pored učešća u LINA programu Giulio Galasso i Natalia Voroshilova će se takođe uključiti i u program centralne teme na ovogodišnjem izdanju BINE “Odjeci modernizma”. Oni će, 14. juna u 18 časova u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda, održati predavanje “Grand-Ensemble-Dörfli/Garden City  susedstva u Cirihu 1943-57” o vrtnim gradovima koje su četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka u Cirihu gradile zadruge. Ovo predavanje koje će se održati na gotovo samom kraju izložbe “Vila Prendić – novi pogled, novo trajanje” daće uvid i omogućiti poređenje dve verzije urbanističkog koncepta vrtnog grada nastale na dva kraja Evrope Profesorske kolonije, građene u period 1926-1941. godina u Beogradu i nešto kasnije izgrađenog naselja Dorfli u Cirihu.

Centralna tema ovogodišnje BINE je “Odjeci modernizma”, koja se bavi pitanjima odnosa savremene arhitekture i modernizma, poukama i razmenama projektantskih iskustava u sferi urbanizma, arhitekture, dizajna i na primerima  realizovanih objekata (Sava centar, BIGZ), koji pripremaju otvaranja u 2024. godini,  a deo su  kulturnog nasleđa modernističkog pokreta  grada Beograda. U okviru BINA programa posebna pažnja će se ove godine pokloniti modernističkom periodu arhitekte i profesora Milana Zlokovića (1898-1965) koji je uz Nikolu Dobrovića jedan od naših najznačajnih arhitekata moderne arhitekture. U izložbenom programu biće otvoreno još pet izložbi:  “HOUSING 23” je peta smotra aktuelnih arhitektonskih ostvarenja koja su svojevrstan manifest savremenih projektantskih praksi i promišljanja na temu stanovanja; tradicionalna izložba “Ponesi svoj projekat” mladih arhitekata predstaviće rad Addicted Design Studija iz Kragujevca; izložba “Nagrada Piranesi” je revija recentne arhitekture iz regiona, koja poslednjih godina uključuje i veliki broj najboljih studentskih radova, dok će video izložba “Nagrade i konkursi (2023-2024)” predstaviti godišnje nagrade za arhitekturu i Arhitektonske i urbanističke konkurse u periodu april 2023 – mart 2024. godine u organizaciji Društva arhitekata Beograda. Tradicionalni Seminar “Arhitekti / Projektanti / Praktičari” će se održati u Sava centru i predstavlja seriju predavanja za profesionalce, sa ciljem razmene ideja i informacija iz oblasti projektovanja i upotrebe novih i inovativnih materijala i proizvoda. 

Bijenale u Pančevu – Više od dvadeset učesnika iz zemlje i inostranstva na predsojećem 21. Bijenalu umetnosti u Pančevu

Više od dvadeset umetnika, umetnica i umetničkih kolektiva iz zemlje i inostranstva predstaviće svoje radove u okviru predstojećeg 21. Bijenala umetnosti, koje se u Pančevu održava pod nazivom „Ispiranje“ u organizaciji Kulturnog centra Pančeva od 25. maja do 25. juna u više javnih prostora u gradu.

Više od dvadeset domaćih i inostranih umetnika/ca i kolektiva pozvani su u okviru 21. Bijenala umetnosti u Pančevu predstave ili realizuju radove u vezi sa terminom ispiranje, odabirajući sami neku od brojnih asocijacija koje se vezuju za ovaj termin. U tom procesu su mogli da se oslone na neka od sledećih pitanja: Koliko se osećamo ispranim, izmorenim, isceđenim, rastvorenim? Da li je proces ispiranja proces uklanjanja ili pronalaženja nečeg? Da li se rasna mržnja, mizoginija, homofobija mogu isprati? Da li se tragovi porodičnog nasilja, ratnih zločina, zlostavljanja mogu (i)sprati? Da li se vodom mogu isprati otpaci iz prehrambene industrije, ili bilo koje druge grane industrije? Koji je odnos između ispiranja i zaborava?

Autori/ke koji učestvuju u programu su: Aistė Ambrazevičiūtė (Litvanija), Breda Beban, Lana Stojićević, Barbara le Begek Fridman (Francuska), Neva Lukić i Viktor Radonjić (Hrvatska, Srbija) i umetnici/ce i kolektivi iz Srbije: Bio2Arh, Danica Bićanić, Vaštag Vendel, Grafička mreža, Ljubica Denković (Srbija/Belgija), Dragana Dražović-Ilić , Nadežda Kirćanski (Srbija/Holandija), Marija Kozomora, Živana Mijailović, Branislav Nikolić, Konstantinos Petrović, Monika Sigeti, Isidora Stojanović, Slobodan Stošić i Zoran Todorović.

Prema rečima selektorke ovogodišnjeg programa, Sonje Jankov, kustoskinje i naučne saradnice za humanističke nauke, konotacije termina ispiranje mogu biti negativne i pozitivne, značenja u prenesenom i tehničkom smislu. Ispiranje se može odnositi na ispiranje mozga, pranje novca, politike zaborava, etničko čišćenje, uklanjanje tragova zločina, uklanjanje različitosti (kulturoloških, etničkih, rasnih, osobenih). U prevodu na engleski, kao wash-out, termin se može povezivati i sa iscrpljenošću, neuspehom, istrošenošću. Procesom ispiranja se nešto može ukloniti ili otkriti, kao na primer arheološki nalazi uz pomoć kojih saznajemo o istoriji planete, ili zlato i plemenito kamenje koje je izazvalo pojave zlatne groznice, genocide i višestruke vidove eksploatacije.

Bijenale umetnosti u Pančevu održava se uz pokroviteljstvo Grada Pančeva, Ministarstva za kulturu Republike Srbije i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.

Bijenale umetnosti je internacionalna manifestacija koja se održava u kontinuitetu od 1981. godine, kada je prvi put održana kao izložba jugoslovenske skulpture (PIJS) velikog formata za slobodni i galerijski prostor. Godine 2000. ovaj projekat koncepciju rada proširuje sa polja skulpture na „prošireno polje umetnosti“ te se i sam naziv manifestacije preinačio sa „Bijenala skulpture“ na „Bijenale vizuelnih umetnosti“. Takođe, te godine izložba dobija internacionalni karakter. Prateći umetničke afinitete i osluškujući puls nove publike, Bijenale 2006. godine proširuje svoj program na pozorišnu i filmsku umetnost čime uključuje i druge umetničke izraze i dobija današnji oblik – Bijenale umetnosti. Bijenale umetnosti, kao manifestacija koja iza sebe ima tradiciju dugu više od četrdeset godina, ugostilo je mnoge značajne umetnike među kojima su: Jožef Nađ, Tomislav Peternek, Nikola Džafo, Ričard Dikon, Kosta Bogdanović, Mrđan Bajić, Nenad Andrić i mnogi drugi.

BINA – 19. Beogradska internacionalna nedelja arhitekture – BINA 2024

FOTO – Masahiko Fujimori, Aleksandra Šević, Lana Jeremić.

Ovogodišnje, 19. izdanje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA 2024 biće
održano od 30. maja do 29. juna u organizaciji Društva arhitekata Beograda i Kulturnog centra
Beograda.
Centralna tema ovogodišnje manifestacije je “Odjeci modernizma” koja se bavi pitanjima
odnosa savremene arhitekture i modernizma, poukama i razmenama projektantskih iskustava
u sferi urbanizma, arhitekture, dizajna i na primerima realizovanih objekata (Sava centar, BIGZ),
koji pripremaju otvaranja u 2024. godini, a deo su kulturnog nasleđa modernističkog pokreta
grada Beograda. U okviru BINA programa posebna pažnja će se ove godine pokloniti
modernističkom periodu arhitekte i profesora Milana Zlokovića (1898-1965) koji je uz Nikolu
Dobrovića jedan od naših najznačajnih arhitekata moderne arhitekture.
Devetnaesta BINA biće otvorena 30. maja u 19 časova u Likovnoj galeriji Kulturnog centra
Beograda, izložbom “Vila Prendić – novi pogled, novo trajanje”, koja za cilj ima približavanje
stambene arhitekture međuratnog modernog pravca, njenu obnovu i prilagođavanje
savremenim uslovima života, uz očuvanje vrednosti arhitekture i postulata na kojima je
zasnovana. Ova izložba posvećena je delu Milana Zlokovića i osmišljena u saradnji sa Zavodom
za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Do.co.mo.mo Srbija i Fondacijom Milan Zloković,
a ujedno će biti najava i konstitutivni deo velikog obeležavanja 60. godina od smrti arhitekte,
koja se priprema u SANU 2025. godine.
U izložbenom programu biće otvoreno još pet izložbi. Međunarodna izložba savremenog
stanovanja “HOUSING 23”, u organizaciji Katedre Zgrade za stanovanje Građevinsko-
arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Nišu i Klastera urbanog planiranja je peta smotra
aktuelnih arhitektonskih ostvarenja, koja su svojevrstan manifest savremenih projektantskih
praksi i promišljanja na temu stanovanja, u prostoru Kluba RTS-a.
Tradicionalna izložba “Ponesi svoj projekat” mladih arhitekata predstaviće rad Addicted Design
Studija iz Kragujevca – Natalije Bogdanović i Alekse Đurića, i baviće se problematizovanjem
pitanja samoodređenja prema arhitektonskoj profesiji koje je bazirano na ličnom narativu, i
opredeljenju da se ta profesija praktikuje u manjoj gradskoj sredini u kojoj se živi – u
Kragujevcu. Izložba “Nagrada Piranesi” je revija recentne arhitekture iz regiona, koja poslednjih
godina uključuje i veliki broj najboljih studentskih radova, dok će video izložba “Nagrade i

konkursi (2023-2024)” predstaviti godišnje nagrade za arhitekturu i Arhitektonske i urbanističke
konkurse u periodu april 2023 – mart 2024. godine u organizaciji Društva arhitekata Beograda.
Saradnja BINE i internacionalne platforme LINA, biće predstavljena kroz izložbu “Razumeti kako
grad raste” nastalu u okviru istoimenog rezidencijalnog programa, kada je desetoro LINA
rezidenata upoznavalo život na Novom Beogradu i Bežaniji.
Tradicionalni Seminar “Arhitekti / Projektanti / Praktičari” će se održati u Sava centru i
predstavlja seriju predavanja za profesionalce, sa ciljem razmene ideja i informacija iz oblasti
projektovanja i upotrebe novih i inovativnih materijala i proizvoda. Posebna pažnja će biti
posvećena obilasku objekta, projektu i realizaciji rekonstrukcije kongresnog centra,
primenjenim novim tehnološkim rešenjima, materijalima i detaljima izvođenja. Predstavnici
građevinske industrije će kroz kratka predavanja upoznati kolege sa najnovijim dostignućima iz
svoje oblasti, karakteristikama i mogućnostima primene proizvoda.
Projekat “Beogradske urbane oaze: Održive transformacije zapostavljenih prostora u Beogradu”
u saradnji sa EUNIC – Srbija, Arhitektonskim i Šumarskim fakultetom Univerziteta u Beogradu,
Centrom za za integraciju mladih (CIM) i Centrom za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine
ometene u razvoju se bavi aktiviranjem lokalne zajednice kroz radionice urbanog dizajna za
građane, javne događaje i umetničke intervencije, u koje će aktivno biti uključeni i štićenici oba
Centra i studenti fakulteta. Intervencijama na lokacijama biće kreirane ključne urbane tačke
koje podstiču svest o životnoj sredini, održivosti i inkluzivnosti.
Poseban segment programa čini DOBAR URBANI ŽIVOT 4/GOOD URBAN LIFE 4 koji se ove
godine još jednom odigrava u Kragujevcu. Program Arsenal Placemaking oslanja se na
prethodno sprovedeni međunarodni arhitektonsko-urbanistički konkurs za obnovu i
rehabilitaciju prostorno-kulturno-istorijske celine VTZ (Vojnotehnički zavod – Arsenal) u
Кragujevcu (2022), programske formate projekta Good Urban Life realizovane u periodu
2020–2023, radionice održane u julu i decembru 2023. godine u okviru projekta „Zeleni gradovi
Srbije“, koje su se odnosile na obnovu i rehabilitaciju kompleksa Arsenal u Kragujevcu, kao i
studentske vizije za prostor Arsenala predstavljene projektima u okviru studijskih programa
FILUM-a.
Značajan deo programa su BINA šetnje: u planu je obilazak gradskih vila u Profesorskoj koloniji,
Beogradskog sajma, Hotela Jugoslavija, Palate Srbija, dok nas BINA izlet u Novi Sad vodi u svet
realizovane arhitekture Lazara Kuzmanova, jednog od najistaknutijih arhitekata srednje
generacije, i kroz priču o našim železnicama polazeći od stanice Prokop u Beogradu,
putovanjem brzom prugom i konačnim odredištem modernističke železničke stanice Novi Sad iz

  1. godine.

U okviru govornog programa BINE, biće održan okrugli sto “Vila Prendić – jedno od retkih
rekonstruisanih dela Milana Zlokovića”. Specijalni gost ovogodišnjeg izdanja manifestacije,
arhitekta, profesor, osnivač Docomomo International, Wessel de Jonge sa Delft univerziteta iz
Holandiie, održaće sa studentima Arhitektonskog fakulteta radionicu “Obnavljanje arhitekture

  1. veka”, kao i predavanje na ovu temu otvoreno za javnost u saradnji sa Docomomo Srbijom.
    Biće održana i predavanja/diskusija “Uspešne rekonstrukcije – Staro Sajmište, Sava Centar,
    BIGZ” kao i “Ugrožena baština – Beogradski sajam, Hotel Jugoslavija, Generalštab”, kao i
    predavanje Vladimira Lojanice i Verice Krstić “Savremene gradske vile”, tribina “Uspostavljanje
    novih stambenih ekosistema – Šta je pokrenulo momentum zadružnog stanovanja u Barseloni?”
    i promocija knjige “Oči kože: arhitektura i čula – Juhani Palasmaa”, u izdanju mlade izdavačke
    kuće Atelje A22 iz Crne Gore.
    BINA program se zatvara događajem i dodelom nagrada i priznanja DAB-a za Arhitektonski
    događaj godine 2023!
    Vidimo se na BINA!

Muzej savremene umetnosti u Beogradu – Izložba “Geometrija praznine” Ane Knežević u Salonu Muzeja savremene umetnosti

U petak, 26. aprila u 19 časova biće otvorena izložba “Geometrija praznine / Geometry of Void” umetnice Ane Knežević. Ova samostalna izložba naslanja se na njena ranija istraživanja fizičkog i virtuelnog prostora kao bazičnog okvira za dalje delovanje na nivou opažajnog i doživljenog. Kustoskinja izložbe je Una Popović.

“Geometrija praznine” referiše na među-prostor dobijen u distanci/razlici između fizičkog prihvatanja jasnih i postojećih elemenata, i delanja tela i čula pri uranjanju u konstruisan svet virtualne realnosti. Izložba pravi zanimljivo usložnjavanje u odnosu na ranije radove Kneževićeve gde se sada vizuelna istraživanja svetlosno – zvučnih prostornih instalacija kombinuju sa VR instalacijama, te se događaj na nivou poimanja energije kroz realan i relativan prostor, temporalizaciju forme, postavlja kao predmet izložbe, ali i autorkina ideja suštine umetnosti.

Izložba “Geometrija praznine / Geometry of Void” podrazumeva tri VR instalacije i dve svetlosno-zvučne instalacije u prostoru. Knežević predstavlja VR instalaciju “Orbital Resonance“ (2024) zajedno sa “Magnetic Flower” (2023) i “Sonic Geometry” (2021) koje su prvi put u fizičkom prostoru bile prikazane 2023. godine u Njujorku, na samostalnoj izložbi „Circle of Resonance“ u Culture Hub-u.  Saradnici na VR instalacijama su stručnjak Alex Lashkhi iz Tbilisija i Tornike Suldze za VR Sonic Geometry.

Posmatrač pristupa VR radovima uz pomoć Valve Index VR seta, koji se sastoji od laserskih uređaja koji stoje postavljeni u uglove prostora, dijagonalno jedan preko puta drugog obrazujući prostornu mrežu uz pomoć koje se korisnik orijentiše u virtualnom svetu, kao i naočara i slušalica koje deluju kao receptori. Upotrebom džojstika “teleportuje” se iz jednog u drugi prostor. Radovi su imerzivni. Posmatrač ima osećaj telesnog uranjanja u apstraktne prostore koji ga u potpunosti obuhvataju. Dok iz različitih uglova posmatra geometrijske oblike razvija se i skulptoralni odnos prema svetlu te posmatrač “slobodno uranja u svetlosne volumene”.

Izložba traje do 17. juna 2024. godine.

Ana Knežević (Beograd, 1976) interdisciplinarna je umetnica. Kreira svetlosne i zvučne instalacije, crteže i VR instalacije. Od 2017. istražuje nove oblasti koje je uvela VR tehnologija. Dobitnica je CultureHub stipendije i rezidencije u Njujorku 2018. godine kao i nagrade Pollock-Krasner 2017. godine, nagrade CEC ArtsLink u Njujorku 2012. godine i Beogradske nagrade za crtež Fondacije Vladimir Veličković 2009. godine. Osim u Srbiji, samostalno je izlagala u Njujorku, Bostonu, Parizu itd.  Od 2013. godine živi i radi u Njujorku.

Sponzor izložbe je Wiener Städtische osiguranje.

Foto: Ana Knežević, lična arhiva.

MSUB – Otvorena retrospektivna izložba „Ispred vremena i izvan“ Vladana Radovanovića u Muzeju savremene umetnosti

U četvrtak 28. marta u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu otvorena je retrospektivna izložba „Ispred vremena i izvan“ Vladana Radovanovića, nedavno preminulog višemedijskog umetnika i jednog od najznačajnijeg domaćih savremenih kompozitora. Ova izložba predstavlja pregled njegovog dugogodišnjeg stvaralaštva u mnogobrojnim oblastima umetnosti i novog čitanja njegovog značaja u kontekstu avangardnih tendencija i praksi srpske umetnosti druge polovine prošlog i prvih decenija 21. veka. Autor koncepcije i kustos izložbe je Saša Janjić, a kustos iz Muzeja savremene umetnosti je Una Popović, rukovodilac Zbirke fotografije, filma, videa i digitalnih medija MSU.

Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti, na otvaranju izložbe je rekla: “S ponosom danas otvaramo dugo očekivanu i pripremanu retrospektivnu izložbu Vladana Radovanovića koja je ponela simboličan naziv „Ispred vremena i izvan“, aludirajući upravo na jedinstvenu i posve avangardnu i pionirsku umetničku ličnost kakva je Vladan Radovanović u našoj sredini, koji ostaje upamćen kao tvorac originalnih umetničkih koncepata poput “vokovizuala”, “taktilizma” i “projektizma” ali mnogih drugih. Moram da istaknem i lično zadovoljstvo i čast da smo nakon našeg susreta od pre skoro tri godine i razgovora tom prilikom sa umetnikom na temu izložbe, uspeli da upriličimo izložbu po viziji i zamisli kakvu je sam Radovanović imao, uz dozu tuge što danas nije ovde sa nama. Zbog toga želim pre svega  da se zahvalim supruzi Vladana Radovanovića, gospođi Ljiljani Radovanović na ogromnoj podršci, posvećenosti i inicijativi da zajedno iznesemo ovaj veliki i značajan poduhvat, ali i ispunimo želju umetnika da dela nakon ove retrospektive postanu deo kolekcije Muzeja savremene umetnosti”.

Marijana Kolarić zahvalila se i autoru izložbe Saši Janjiću na izuzetno predanom radu da sistematizuje celokupnu građu i bogatu zaostavštinu Vladana Radovanovića, kustoskinji Uni Popović koja je ispred Muzeja savremene umetnosti značajno doprinela ovom velikom projektu, kao i onima koji su omogućili realizaciju izložbe – Ministarstvu kulture Republike Srbije i Wiener Städtische osiguranju izložbe i sponzoru.

Ljiljana Radovanović, supruga Vladana Radovanovića, svečano je otvorila izložbu rečima: „Vrlo sam uzbuđena i srećna što je posle 25 godina čekanja otvorena ova izložba. Trebalo je da bude otvorena marta 1999. godine, ali je morala da bude otkazana zbog NATO agresije na našu zemlju. Zahvaljujući Muzeju savremene umetnosti i direktorki Marijani Kolarić dočekali smo da je otvorimo. Žao mi je što Vladan nije mogao da je dočeka i prisustvuje, ali nadam se da nas posmatra odozgo. Mislim da bi mu se dopalo. Vladan je jako voleo Muzej savremene umetnosti i smatrao je da je to njegov umetnički dom“.

Saša Janjić, autor koncepcije i kustos izložbe, povodom otvaranja je rekao: „Početkom pedesetih godina XX veka, neposredno posle Drugog svetskog rata, Vladan Radovanović kao veoma mlad umetnik stupa na umetničku scenu i kreće da razvija i uvodi nove radikalne ideje koje se kreću u pravcu uvođenja novih medija i proširivanja granica umetničkog delovanja. Ovakav pristup i konstantno istraživanje i eksperimentisanje, dovešće konsekventno do uobličavanja novih pravaca i pojava koje je Radovanović anticipirao. Vladan je uspeo da izgradi jedinstveni sistem umetnosti koji uključuje sintezu različitih medija, filozofskih interesovanja i pionirski krene u izvođenje prvih performansa i akcija, radiofonskih ostvarenja, stvaranje prvih konceptualnih  radova, kompjuterskih grafika, video radova, ali i zapisivanja snova kao najraniji oblik višemedijske sinteze. To ga svrstava u sam vrh ne samo domaće nego i šire posmatrano svetske umetnosti jer se radi o umetniku koji pored toga što je bio vrhunski likovni umetnik i kompozitor, svojim sedamdesetogodišnjim delovanjem je dao značajan doprinos i u književnom stvaralaštvu, likovnoj kritici i teoriji umetnosti.“

Izložba je otvorena za posetioce do 10. septembra 2024. godine.

Zvanično osiguranje izložbe je Wiener Städtische osiguranje.

Vladan Radovanović (1932-2023) je rođen u Beogradu. Kompoziciju je diplomirao na beogradskoj Muzičkoj akademiji, u klasi prof. Milenka Živkovića. Suosnivač je grupe Medijala i jedan od urednika časopisa Rok. Inicirao je osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda, kojim je rukovodio od 1972. do 1999. godine. Stvarao je na području muzike, slikarstva, književnosti, novih medija i višemedijske sinteze. Nezavisno od avangardnih zbivanja u svetu, istraživao je u sličnim smerovima: vokovizuel i projekti (1954), taktilna umetnost (1956), polimedij (kasnije sintezijska umetnost), radovi s telom (1957), muzika za traku (1960), elektronska muzika (1966), kompjuterska muzika (1976), kompjuterska grafika (1988). Napisao je preko 250 teorijskih tekstova o muzici i novijim tendencijama u umetnosti.

Radio je u studijima u Varšavi (1966), Parizu (1969), Utrehtu (1976) i Budimpešti (1987). Održao je 30 samostalnih izložbi, performansa i koncerata u zemlji i inostranstvu. Kompozicije su mu triput predstavljale Jugoslaviju (1969, 1976, 1988) na festivalima Međunarodnog društva za savremenu muziku (SIMC).

Dobitnik je 11 domaćih i međunarodnih nagrada za muziku, osam za vizuelne umetnosti (među njima su I nagrada Ministarstva kulture za najbolju multimedijalnu izložbu 1992, I nagrada za video u Sao Paolu 1997, Nagrada Grada Beograda za Sintezijsku umetnost kao najbolju izložbu u 2007. godini, Nagrada SANU „Milan Tabaković“ 2009. za Lineariju kao najbolju izložbu održanu u periodu 2006-2008. godine, Nagrada „Mića Popović“ 2012, Politikina nagrada za najbolju izložbu održanu u 2021. godini), šest za literaturu, i Vukovu nagradu 2014. godine za izuzetan doprinos razvoju kulture.

Bio je član Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Od 2001. do 2011. je profesor po pozivu na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, u Grupi za višemedijsku umetnost. Postao je počasni doktor muzike Univerziteta u Kolumbusu, Ohajo 2005, a 2006. postaje počasni doktor višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Foto: Bojana Janjić.