Muzej savremene umetnosti – Izložba „Magičnost drevnog – Venija Vučinić Turinski“ u Muzeju savremene umetnosti
U četvrtak, 5. septembra u 18 časova, u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, u okviru ciklusa „UMETNOST I LIČNOST – skulptorke iz kolekcije MSU“ biće otvorena izložba „Magičnost drevnog – Venija Vučinić Turinski“ autorke dr Rajke Bošković.
Ciklusom izložbi „UMETNOST I LIČNOST – skulptorke iz kolekcije MSU“ razmatra se i sagledava dvosmerni put uzrastanja Od ličnosti Do umetnosti i/ili Od umetnosti Do ličnosti. Ovim ciklusom, koga čini dvanaest samostalnih i trinaesta grupna izložba, predstavljaju se skulptorke koje su svojim stvaralaštvom dale značajan doprinos skulpturi 20. i početka 21. veka.
Treća u nizu izložbi predstavlja skulptorski opus Venije Vučinić Turinski (1934). Na našoj umetničkoj sceni njen stvaralački opus, koji traje više od šest decenija, predstavlja sasvim osobenu i nesvakidašnju pojavu. Specifičnom umetničkom poetikom nenadano nam otkriva novo i neočekivano viđenje drevnih predmeta, sprava i stvari iz svakodnevnog okruženja koji sadrže i simboličku dimenziju. Istovremeno obični i magični; daleki i bliski; ogoljeni i tajanstveni, oblici njenih skulptura plene svojom, na prvi pogled, nesputanom igrom, ali i veoma dobro odmerenom unutrašnjom konstrukcijom, što im daje kompaktnost i ubedljivost izraza.
Umetnički opus Venije Vučinić Turinski odraz je njenog stava i shvatanja – i života, i umetnosti, koje iskazuje u svojim skulpturama jasno, jezgrovito, nepokolebljivo i neopozivo. Van ikakvih pomodnih strujanja, proklamovanih nametnutih tendencija, grčevite težnje da upliva u aktuelne umetničke tokove…kristalno jasan, duboko promišljen, svoj put sledi bespogovorno od samih početaka svog umetničkog delovanja do danas. Nesumnjivo sa potpunom svešću i prihvatanjem šta iz toga sledi – neminovnost suočavanja sa marginalizacijom; stavljanjem po strani njenog umetničkog rada; nedovoljnog stručnog uvida i osvrta na umetnički doprinos, a samim tim i izostanak odgovarajućeg uključivanja u istorijske preglede umetnosti.
Drvo – osnovni i skoro jedini materijal u njenoj skulpturi, Venija najčešće ne ostavlja izvorno, sa vidljivim unutrašnjim tokovima, koji umetnika mogu da nadahnu, ali, i da zavedu. Njeno drvo je najčešće crno kao ugarak; kao ono sa ognjišta, koje u sebi još uvek čuva toplinu; u kome se došlo do dubine smirenja, ali ne i ugaslosti bez života. U tim i takvim oblicima i predmetima od drveta (premazanog bajcom), sadržana je sva snaga i energija drveta kao dragoceno jezgro usahlog plamena. Ali nijedan deo drveta u Venijim skulpturama nema prizvuk daljeg propadanja, niti tehnicističke dejstvenosti monohromnih reljefa i asamblaža od drveta (takođe obojenih crnom, ali i belom ili zlatnom) Lujze Nevelson (Louise Nevelson). Naprotiv, dobro pronađeni elementi na Venijinim skulpturama stvaraju poseban svet arhetipskih oblika na kojima je sačuvana i ubedljivo dočarana toplina ne samo materijala (drveta), nego i celokupnog prizora. I to sasvim posebnog dejstva i utiska topline – one zatomljene, nabijene, otkrivajuće … i bliske, koju u sebi čuvaju predmeti iz narodne radinosti. Snažno doživevši svu lepotu i mistiku takvih predmeta, ona je duboko dotakla mudrost narodnog umetnika u njegovom oblikovanju svakodnevnih upotrebnih predmeta. Etnografski predmeti kao polazište – neobično komponovane skulpture kao ishodište.
Suština svakako neobičnog ali autentičnog stvaralaštva Venije Vučinić Turinski možda je na najdublji način iskazana rečima Lazara Trifunovića, koje, iako izrečene pre više od pola veka, davne 1969. godine, ne samo da imaju svoju potvrdu danas, nego su nesumnjivo dobile na svojoj snazi i ubedljivosti: „Promene u umetnosti nisu uvek radikalne i totalne, jer ima i onih koje se izgrađuju dugim, strpljivim i metodičnim radom. Čini mi se da je to vrlo karakteristično za Veniju Vučinić i njenu generaciju, to odlučno, ozbiljno i savesno izgrađivanje novog i svog umetničkog sveta, što je u velikoj meri doprinelo da se prošire granice naše skulpture i ona obogati za jedno novo shvatanje forme.“
U doba neprestanih promena i često grčevite pomame za novinama u umetnosti 20. veka, koja se još silovitije nastavlja danas na početku 21. veka, umetnički opus Venije Vučinić Turinski odražava jedno posvećeno i duboko uranjanje u sebe i svoj specifičan umetnički svet. To je rezultiralo stvaranjem samosvojnog i autentičnog skulptorskog umetničkog opusa, celovitog i zaokruženog.
Tokom trajanja izložbe, pored javnih vođenja, organizovaće se i ciklus predavanja Misao o skulpturi (3) koja će održati dr Rajka Bošković, sa posebnim gostom za svaku od odabranih tema.
Venija Vučinić Turinski (1934, Kolašin), diplomirala je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu (1962), gde je završila i postdiplomske studije u klasi Jovana Kratohvila (1964). Član je ULUS-a (od 1963). Bila je član grupe 10 plus. Njeni radovi se nalaze u mnogim muzejskim zbirkama, i to Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Narodnog muzeja u Beogradu, Muzeja grada Beograda, Narodnog muzeja u Kruševcu, Zavičajnog muzeja Rovinja, kao i u Galeriji savremene umetnosti u Lazarevcu, Modernoj galeriji u Zrenjaninu, Galeriji u Murskoj Soboti, Domu kulture u Prilepu i dr. Do sada je imala osam samostalnih izložbi, a učestvovala je na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Javna skulptura Korablja,realizovana u mermeru, postavljena je u parku na levoj obali Save u Beogradu. Dobitnica je značajnih nagrada kao što su: Nagrada „Sreten Stojanović”, Akademija likovnih umetnosti, Beograd (1962), Nagrada za skulpturu, 10. izložba Umetničke kolonije Ečka (1965), Otkupna nagrada Galerije Fortuna, Zagreb (1966), Nagrada Umetničke kolonije, Rovinj (1975), Otkupna nagrada na Bijenalu male plastike, Murska Sobota (1977), Nagrada za izvođenje skulpture Korablja u slobodnom prostoru, Prostor 78, Beograd (1978), „Zlatno dleto”, ULUS, Beograd (1980), Nagrada Oktobarskog salona, Beograd (1982), Nagrada na Jesenjem salonu likovnih umetnika, Beograd (2003) i dr. Živi i radi u Beogradu.
Izložba traje do 23. novembra 2024.
Foto: Bojana Janjić.
Počeli 11. „Dunavski dijalozi“
O (auto)destrukciji i protiv nje
Prvo bijenalno izdanje Međunardonog multimedijalnog festivala savremene umetnosti
Novi Sad, 26. avgust – 8. septembar 2024.
Jedanaesti po redu „Dunavski dijalozi“, međunarodni multimedijalni festival savremene umetnosti otvorena je sinoć u Novom Sadu u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine. Ovogodišnje izdanje „Dunavskih dijaloga“ zvanično je otvoreno izložbom O (auto)destrukciji i protiv nje, koja je ujedno i tema i centralna izložba na ovogodišnjem festivalu, a koju je otvorio ugledni pozorišni reditelj, Andraš Urban.
Bogat program obuhvata izložbe slika, skulptura, instalacija, projekcije video radova, performanse i okrugle stolove na 7 lokacija u Novom Sadu. Posebnost festivala je serija izložbi kojima se u svojevrsni dijaloški odnos postavljaju radovi po jednog domaćeg umetnika i umetnika iz odabrane zemlje.
Foto: Vladimir Veličković
Tokom današnjeg dana u periodu od 10 do 13 časova održava se prateći program u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine koji počinje razgovorima sa umetnicima Artist talks u 10 časova, nastavlja se programom AUGS Talks#2u kome će se predstaviti Asocijacija umetničkih galerija Srbije (AUGS) i održati kustosko stručno vođenje Svetlane Mladenov u 12 časova. Program se nastavlja posle podne na Petrovaradinskoj Tvrđavi od 19 do 21 čas programom PerformaNS na četiri lokacije.
Izložbe koje su sinoć otvorene u okviru „Dunavskih dijaloga“ traju sve do 8. septembra.
Otvaranje izložbe Aleksandra Cvetkovića „Novi zapisi armižadura“ 
️ utorak, 27. avgust u 20 h – Galeriji ŠTAB
u utorak, 27. avgusta 2024. u 20.00Galerija Štab (Bul Vudroa Vilsona 14, ulaz 1)
Armižaduri su bili ljudi koji su prihvatali brodove u lukama, vezivali ili otpuštali kanape pri dolasku ili odlasku brodova. Slično njima, Cvetković svoje tankere dočekuje svojom umetničkom vizijom, vezuje ih veštim stvaralačkim jezikom iskusnog morskog alasa, ali ih isto tako otpušta, dozvoljavajući im da otplove u neke nove luke, radujući se njihovoj nenadmašnoj slobodi.
Istaknuti domaći umetnik, Aleksandar Cvetković, predstaviće svoju najnoviju slikarsku produkciju u beogradskoj Galeriji Štab u periodu od 27. avgusta do 15. septembra 2024. godine. Beogradska publika imaće priliku da vidi najnoviju seriju Cvetkovićevih tankera, po kojima je umetnik široj i užoj javnosti dobro poznat. Ono što ovu izložbu čini posebno značajnom je činjenica da će seriju tankera, koje je posebno stvarao za ovu izložbu, a kojima je posvetio veliki deo svog opusa, prvi put predstaviti kroz izložbu.
U svojoj vrlo bogatoj umetničkoj karijeri, Aleksandar Cvetković je imao više od sedamdeset izložbi širom sveta, a za svoje stvaralaštvo mnogo puta je nagrađen značajnim priznanjima, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Poslednje priznanje je nagrada Novembarskog likovnog salona u Novom Sadu 2023. godine. Zanimljivo je da je Cvetković karijeru započeo kao muzičar, basista, u čuvenom bendu Siluete, a desetak godina je živeo i radio u Njujorku.
Izložbu slika “Novi zapisi armižadura” publika će imati priliku da poseti sve do 15. septembra 2024. godine.
Radno vreme Galerije ŠTAB je svakog dana od 10 do 21h.
Ulaz je slobodan.
Учесници Шесте међународне књижевне колоније СКД-Крупара
Од 27. до 31. августа 2024. године, у предивном амбијенту комплекса Крупара, у Бачком Душанову код Суботице, одржаће се шеста Међународна књижевна колонија СКД-Крупара, место сусрета, упознавања и размене књижевних искустава књижевника из Србије и преводилаца/слависта из иностранства.
Колонија се одржава уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије.
Учесници овогодишње Међународне књижевне колоније СКД–Крупара су Русанка Љапова (Русанка Ляпова), Бугарска; Олга Лалић Кровицка (Olga Lalić-Krowicka), Пољска; Петер Божик (Bozsik Péter), Мађарска; Љубица Арсић, Војислав Карановић и Дејан Алексић (Србија).
Уредници: Ђорђе Кубурић и Дејан Симоновић.
Русанка Љапова (Русанка Ляпова), Бугарска
Рођена 1966. у Бугарској, у Бургасу, на обали Црног мора. Завршила славистику на универзитету у Софији и затим радила као лектор за српскохрватски језик на универзитетима у Пловдиву и Великом Трнову и као професор српског језика на Војној академији у Софији. Десетак година живела као слободни уметник и бавила са преводима, а тренутно поново ради на Војној академији као професор бугарског језика.
Још од студија се бави превођењем које је постало њена стална љубав и занимање. Као млади преводилац добила супсидијум Међународног фонда In Tranzitum за двонедељни боравак у Београду у априлу 2000. године. Сарађивала је у заједничком бугарско-српско-македоском пројекту посвећеном женској поезији деведесетих година, у организацији воркшопа са истом темом и превела песме за Антологију 33 песникиња из Србије, Македоније и Бугарске, коју је званично представила у мају 2004.године на БЕПС-у. На почетку је више преводила поезију али са годинама радије преводи прозу и понекад драме. Превела више од 50 књига различитих српских, хрватских, босанских и македонских аутора. Између њих су Мирослав Крлежа, Борислав Пекић, Александар Тишма, Милорад Павић, Михајло Пантић, Светислав Басара, Јовица Аћин, Давид Албахари, Миљенко Јерговић, Дубравка Угрешић, Фарук Шехић, Влада Урошевић и др.
Од 2003.године је члан Бугарског Савеза преводилаца и од 2009. године – Клуба позоришних преводилаца.
Била је резидент Удруге Курс у 2017. и 2019. године је била члан међународног жирија за доделу Његошеве награде.
За превод романа Милорада Павића Предео сликан чајем (2010.) добила је награду Бугарског Савеза преводилаца, а 2014. године за превод „Мама Леоне“ Миљенка Јерговића – награду за изузетна достигнућа у области превођења.
Сваким новим радом осећа да све мање зна о уметности превођења. Воли море, али живи у Софији, далеко од њега, воли да чита из задовољства и да се састаје са пријатељима, али за ове ствари има све мање времена. Схвата да је превођење усамљена, свеобухватна активност која постепено претвара њен живот у странице преведених текстова, измештајући га га из опипљиве стварности у област фикције.
Олга Лалић Кровицка (Olga Lalić-Krowicka), Пољска
Рођена 1980. године у Шибенику (Хрватска). Завршила је славистику на Универзитету Јагјелоњском у Кракову (Пољска). Студирала је и полонистику. Лауреаткиња двадесетак награда. Збирка поезије Драгана Јовановића Данилова Балканска сјеста у њеном препјеву на пољски била је квалификована за награду Вислава Шимборска, Краков, 2024.
Бави се превођењем.
Превела је више књига поезије, прозе, драме, хаикуа, као и научне есеје и рецензије са српског, македонског, словеначког и хрватског на пољски, као и са пољског, словеначког и македонског на српски и хрватски, a међу њима и проф. Јулијана Корнхаузера, проф. Јануша Пастерског, проф. Васила Тоциновског, проф. Сњежану Кордић, проф. Јелину Ђурковић, проф. Слађану Миленковић, проф. Христу Петреског, др Елигјуша Димовског, др Аркадјуша Фрању, др Казимира Жарског, др Владимира Гасјевског, Јулију Хартвиг, Бохдана Ихора Антонича, Јержија Плешљаровича, Драгана Јовановића Данилова, Ненада Шапоњу, Борју Болчину, Пјотра Шевца, Богуслава Киерца, Криштофа Лисовског, Весну Денчић, Александра Чотрића, Јоана Бабу, Пјотра Сомеру, Душана Видаковића, Збигњева Мастернака…
Пише поезију, прозу, бајке, хаикуе, есеје и драме на пољском и српском. Књиге пјесама: Dzisiaj przyjdzie w brązowym, (пољски) 2006, реиздање 2007; Иза облака, (српски) 2008; Niepokoje niepokoju, (пољски) 2009; Vrh v temi, (словеначки; препјевао Фрањо Франчич) 2009; Gdy wybuchnie mina, (пољски) 2010; Ливење песме/Odlewanie wiersza, (српски и пољски; заједно са Обреном Ристићем и Дејаном Богојевићем) 2010; Мрвице времена у пространству, (српски) 2011; Жаба жаба/ Żaba żaba, (српски и пољски) 2012; Мозак/Mózg, (српски и пољски) 2012; Zamknięte urojenia, (пољски) 2012; Kolejny raz śniłam dom, (пољски) 2012; Bretkosë bretkosë, (албански; препјевао Мустафа Спахиу) 2016. Фаза и искра, (српски и пољски) 2018.; Причај ми о свјетлу/ Opowiadaj mi o świetle, (српски и пољски) 2021; Sznycel i filozofia róży (пољски) 2023; Pantokrator i inne wiersze (пољски) 2024. Бајка: Славенским путом (српски) 2013. Драме: Debiut Pana Chwastowkiego, (пољски) 2007; Христос у Цариграду – на путу за Рим, (српски) 2016; Христос во Цариград – на пат за Рим, (македонски; превела др Весна Миндушевска – Вељановска) 2018.
Антологије: Антологија савремених славенских умјетности Między Ochrydą a Bugiem, 2011; Антологија славенске љубави Miłość według twórców słowiańskich, 2012.
Станује у Дукли, у Карпатима (Пољска).
Фото: Jakub Niedziela
Петер Божик (Bozsik Péter), Мађарска
Петер Божик рођен је 1963. у Чантавиру (Србија). Студирао на Одсеку за хунгарологију Филозофског факултета у Новом Саду. Од 1991. до пресељења у Мађарску, уредник и у краћем периоду главни уредник часописа Új Symposion. Од 1991. живи у Веспрему (Мађарска). Учествује у оснивању часописа Ex Symposion. Одскора главни уредник часописа. Пише прозу, поезију и есејистику. Преводи са српског, хрватског и босанског на мађарски језик.
Преводи: Он (Миодраг Павловић), Сарајевски рукопис (Стеван Тонтић), Сарајевска књига мртвих (Јосип Ости), Топли оброк (Драган Думитров), Земља 2.0 и друге песме (Ана Марија Грбић), Сакупљене песме Данила Киша (заједно са Иштваном Ладањијем), некoлико песама Ота Хорвата, Војислава Деспотова, АлександраТишме итд.
Књиге:
Visszakézből (Ван контроле) 1989, Vérpuding (Крвави пудинг, 1999, Gourmandiai partraszállás (Искрцавање у Гурмандију, 2010, Behódolt tartomány (Додворена покрајина), 2020 (поезија), A pálinka dicsérete és más történetek (Похвала ракији и друге приче), 2012 (приче), Karácsonyi (Божић) Petra: Csantavéri Orlandó (Чантавирски Орландо), 2002, Az Attentátor – Matuska Szilveszter regénye (Атентатор – роман Матушке Силвестера), 2005, Följegyzések a Kór Házából (Записи из болничког круга), 2017 (романи).
Фото: Gergely Máté
Љубица Арсић, Србија
Љубица Арсић је рођена на Светог Николу 19. децембра 1955. године у Београду. Дипломирала је на Филолошком факултету, на групи за Југословенску књижевност и српскохрватски језик.
Романи: Чувари казачке ивице, Икона, Манго, Рајска врата, Четири кише.
Збирке прича: Прст у месо, Ципеле бувине боје, Барутана, Зона сумрака, Само за заводнице, Тиграстија од тигра, Мацо, да л’ ме волиш, All Inclusive, Ти и ја смо били пар.
Ауторка је и књиге Љубица Арсић, у едицији мапирања писаца, Један према један.
Књига есеја Прочитано са усана
Саставила је антологије: На брзака (светска еротска прича), Фррррр (женска светска еротска прича), Клинци од два метра (приче о одрастању), Острво на два мора (приче о мору), Дивљи ерос (еротска прича), Овако је почело (приче српских писаца инспирисаних Грчком, са коаутором Дејаном Михаиловићем), Тањир пун речи (приче о браку и породици), Живот је увек у праву (приче о лепом животу), Риба, патка, водоземац (приче инспирисане животињама), Краљица Лир и њена деца (избор прича српских ауторки), Зов даљине (приче српких писаца о путовању, са коаутором Дејаном Михаиловићем)
Награде: стипендија Борислав Пекић и награда Исидориним стазама за роман Икона, Про–фемина награда Биљана Јовановић за приче Ципеле бувине боје, Лаза Костић, Хит Либрис и награда Женско перо за приче Тиграстија од тигра, Андрићева награда за приче Мацо, да л’ меволиш, награда Стеван Сремац зароман Рајска врата, четири награде Јеврејских општина за допринос јеврејској култури, награда Високе струковне школе за васпитаче у Шапцу на конкурсу за довршену приповетку Тешан Лазе Лазаревића.
Фото: Лагуна
Војислав Карановић, Србија
Војислав Карановић је рођен 1. јануара 1961. године у Суботици. Дипломирао је југословенске и општу књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Живи у Београду.
Пише поезију, есеје и радио-драме. Ради као уредник у Радио-телевизији Србије (РТС). Реализовао је велики број телевизијских и радијских емисија које се тичу културе и књижевности. На Радио Београду тренутно је аутор и водитељ емисије „Моја књига“ у којој гости представљају своје омиљене књиге.
Објавио је књиге песама: Тастатура (1986), Записник са буђења (1989), Жива решетка (1991), Стрми призори (1994), Син земље (2000), Светлост у налету (2003), Дах ствари (изабране песме, 2005), Наше небо (2007), Унутрашњи човек (2011), Поезија настаје: изабране песме / Poetry originating: selected poems: bilingual edition (2014), Избрисани трагови(2017), Загрљај у коме нема никога (изабране песме, 2020), као и књигу есеја Ослобађање анђела (2013).
Поједине песме преведене су му на стране језике. Песме су му заступљене у више домаћих и страних антологија.
За своју поезију добио је награде: „Бранко Ћопић“, „Бранко Миљковић“, „Меша Селимовић“, „Владислав Петковић Дис“, „Ђура Јакшић“, „Васко Попа“, „Златни сунцокрет“, „Змајевa наградa“, „Десанка Максимовић“, међународну награду „Тудор Аргези“„Печат вароши сремскокарловачке“ и „Ленкин прстен“.
Фото: Ненад Павловић
Дејан Алексић, Србија
Дејан Алексић (Краљево, 1972) песник, драмски писац, романописац и стваралац књижевних дела за децу. Дипломирао је на Одсеку за српску књижевност и језик Филозофског факултета у Новом Саду.
Објавио је дванаест песничких збирки, књигу драма, један роман и преко двадесет књига за децу. Добитник је бројних значајнијих књижевних награда за поезију: „Васко Попа“, „Меша Селимовић“, Змајева награда Матице српске, „Бранко Миљковић“, Награда САНУ из Фонда „Бранко Ћопић“, „Мирослав Антић“, „Ристо Ратковић“, Просветина награда, Матићев шал, Бранкова награда. Поезија Дејана Алексића превођена је на десетак европских језика, а посебне књиге песама објављене су на шпанском, пољском, француском, немачком, словеначком и македонском.
За роман Петља додељене су му је награде „Милош Црњански“ и „Владан Десница“.
За драму Вина и пингвина 2010. године додељена му је Пекићева стипендија.
Као аутор књига за децу заступљен је у читанкама и обавезној лектири за основну школу. И у овој области награђен је готово свим важнијим признањима.
Члан је Српског књижевног друштва и Српског ПЕН центра.
Ради као главни и одговорни уредник Издавачке делатности „Повеља“, у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ у Краљеву.—
Feđa Štukan otvara ovogodišnji Agelast & SFF specijal
Autorski tim Agelast podkasta po treći put uzastopno gostuje na Sarajevo Film Festivalu, gde će iz njihovog specijalnog studija svakodnevno emitovati epizode sa renomiranim gostima ovog prestižnog festivala.
Ove godine, povodom jubilarnog 30. izdanja, Agelast će regionalnoj publici doneti razgovore sa domaćim i stranim sagovornicima iz sveta filma. Epizode će biti emitovane svake večeri, počev od ponedeljka, 19. avgusta na Agelast Youtube kanalu.
Prvi gost ovogodišnjeg SFF Agelast specijala je glumac, producent i pisac, Feđa Štukan.
O specijalnoj epizodi sa Feđom Štukanom iz Agelast tima kažu:
„Ovaj razgovor je prvobitno planiran da se desi u Beogradu, u Agelast studiju kada je bilo dogovoreno Štukanovo gostovanje na Krokodil festivalu, ali, nažalost, Feđa nije pušten u Srbiju i dobio je zabranu ulaska. Povod za ovaj razgovor, naravno, bilo je i njegovo učešće na SFF-u ove godine sa četiri različita projekta, poput nove sezone serije Kotlina, kao i sa ulogom u seriji Sablja, o ubistvu premijera Srbije, Zorana Đinđića, koju još uvek nismo imali prilike da vidimo na tv-u. Ovaj razgovor ne bi mogao da bude kompletan bez razgovora o njegovom autobiografskom romanu Blank, zahvaljujući kojem smo se dotakli, ne samo njegovog glumačko života, života tokom opsade Sarajeva, kao i problema sa adikcijom, već i njegovog aktivističkog dela života, kao i brojnih drugih tema”.
U prethodne dve godine Galeb Nikačević je vodio razgovore sa holivudskim (Jesse Eisenberg, Charlie Kaufman, Lynne Ramsay, Bill Gould), ali i mnogim velikim regionalnim imenima, poput Zlatka Burića, Jasmile Zbanić, Danisa Tanovića… Epizode su dostupne na svim striming platformama Agelast podkasta.
Promo video sa SFF-a:
Foto: Agelast PROMO
FILMSKA I MUZIČKA POSLASTICA NA LETNJOJ POZORNICI
U utorak, 13. avgusta, sa početkom u 20.00, u okviru filmskog programa Nišville jazz festivala, na Letnjoj pozornici u Tvrđavi biće prikazani dokumentarni filmovi o jazz legendama sa ovih prostora, Bošku Petroviću i Miši Blamu, nakon čega će uslediti koncert kvarteta Ratko Zjača/Vid Kamnik.
Vibrafonista Boško Petrović, jedno je od najznačajnijih imena jugoslovenske i hrvatske jazz scene. Svoju karijeru započeo je još 50-ih godina 20. veka.
Osnivač je Zagrebačkog džez kvarteta. Nakon toga je vodio i druge sastave – Zagrebački jazz kvintet, B.P. Convention, B.P. Convention Big Band, B.P. Club All Stars i druge i Boško Petrović Trio.
Bio je vlasnik B. P. kluba u najstrožem centru Zagreba u kome su od 1988. nastupali najveći svetski muzičari, i vlasnik izdavačke kuće Jazzette Records za koju su mnogi od njih snimali.
Organizator je mnogih jazz manifestacija, a jedan je od retkih muzičara s ovih prostora koji je redovno nastupao na manifestacijama širim sveta, bilo sa svojim sastavom ili kao solista u sastavima svetski poznatih muzičara.
Petrović je i jedanol najznačajnijih jazz kompozitora sa ovih prostora koji je u svoj izraz uneo i elemente narodne muzike.
Dokumentari film o Bošku Petroviću režirala je Melanij Pović Jagarinec, u saradnji sa producentom Sonjom Knez i novinarima Davorom Hrvojem i Sašom Drachom.
Jazz kontrabasista i kompozitor Mihajlo Miša Blam jedan je od najuspešnijih i najvažnijih imena jugoslovenske i srpske jazz scene. Karijeru je započeo još 60-ih godina 20. veka u klasičnoj muzici, da bi veoma brzo otputovao za Njujork i tamo započeo svoju jazz karijeru poznanstvom sa legendarnim jazz trubačem Četom Bejkerom sa kojim je nastupao pune dve godine.
Kao kontrabasista i bas gitarista snimio je preko 40 albuma. Osnivač je i prvog jazz magazina na Balkanu – Jazz Tribune.
Blam je autor i nekolicine knjiga o jazzu, kao i prve postavke muzeja jazza u Srbiji.
Nakon filmova, na sceni Letnje pozornice nastupiće kvartet Ratko Zjača / Vid Jamnik – Vid Jamnik je učenik Boška Petrovića i, po rečima samog Boška Petrovića, njegov naslednik.
DESETI JUBILEJ FESTIVALA SRPSKOG PODZEMLJA BIĆE PROSLAVLJEN 18. I 19. OKTOBRA U SKCNS FABRICI U SARADNJI SA SKCNS.
U prvoj objavi predstavljamo vam muzički deo programa koji će uveličati petak 18. oktobar kada će svoje nastupe sada već po tradiciji izvesti naši prijatelji iz regiona, a kojima će se pridružiti i jedni od predstavnika domaćeg podzemlja.
Slovenačka thrash metal mašinerija KAOZ stiže pravo iz Velenja na 10. FSP, a svi koji su ikada prisutvovali njihovim koncertima dobro znaju šta ih očekuje. Nemilosrdna paljba oštrih nabijačkih rifova upakovana u ritam sekciju koja melje sve pred sobom. KAOZ su naši dugogodišnji prijatekji, u više navrata su nam se ukrštale staze širom bivše Jugoslavije i logičan sled okolnosti je bio da ih pozovemo kao jedne od od specijalnih gostiju naše manifestacije. Bend je nedavno objavio novi album pod nazivom Identegrity i izdanje će biti dostupno na LP i CD formatima na našem distro štandu. Više od 30 godina aktivnog trešinga dolazi u SKCNS Fabriku!
Veterani zagrebačkog podzemlja, kultna PHANTASMAGORIA stižu na FSP kao još jedni specijalni gosti iz regiona. Bend koji je svoje putovanje započeo krajem 80. godina udario je neke od temelja dark rok, goth pa i postpunk scene ovdašnjih prostora i sve do danas uporno čuvaju stari duh nezavisnog andergraund pokreta živim. Bend predvođen Tomijem Phantasmom predstavlja svojevrsnu osovinu zagrebačke dark punk scene jer pored bendoviskih aktivnosti već dugi niz godina ekipa organizuje brojne događaje, koncerte kako domaćih tako i poznatih stranih imena i na taj način objedinjuje celu priču. U toku su pripreme novih izdanja koja će predstaviti presek dugogodišnjeg rada benda, a nama je izuzetna čast da ugostimo stare prijatelje i sa njima proslavimo deset godina našeg poduhvata.
Domaćini bine biće niko drugi nego beogradski THE STONE koji se nakon nekoliko godina vraćaju na Festival srpskog podzemlja. Jedni od veterana domaće black metal scene, bend koji je oktivan od 1996. godine i koji je neupitno jedno od naših najpoznatijih imena u međunarodnodnim muzičkim krugovima. Nakon deset studijskih albuma, mnoštva singlova i drugih izdanja THE STONE ove godine objavljuju reizdanja celokupne diskografije u Francuskoj, nastupaju na odabranim festivalima širom Evrope i kako saznajemo rade na novom albumu koji nas očekuje kada za to dođe vreme.
U narednom periodu objavićemo i imena bendova koji će nastupiti drugog dana festivala. Naznaka da povodom jubileja FSPa ove godine pozivamo domaće bendove koji su već nastupili kod nas i na taj način želimo da zaokružimo priču dosadašnjih aktivnosti. Od narednog dela ponovo nastavljamo sa tradicijom nastupa bendovia koji nikada nisu bili deo našeg programa.
>>> Podsetnik da je ovogodišnji likovni deo programa u celosti posvećen našem prijatelju Damiru Paviću Septiku koji je nedavno preminuo.
Ovogodišnja tema biće Damir, njegova umetnost, njegov život, pojava i sve što je išlo uz njega. Pozivamo umetnike i druge vizuelne stvaraoce da na neki način urade omaž Damiru, Septic Art stilu i na bilo koji način inspirisani njim urade svoja dela. Neformalni konkurs je otvoren, a završni rok je 30. septembar.
Sve prijave slati na: festivalsrpskogpodzemlja@gmail.com
>>> Ulaznice po ceni od 1.000rsd moćiće da se kupe na svim Gigstix prodajnim mestima od 1. septembra, dok će na dan održavanja festivala ulaznice moći da se kupe na blagajni SKCNS Fabrike po ceni od 1500rsd. U prodaji će biti samo jednodnevne ulaznice i kapacitet je striktno ograničen na 300 ulaznica po danu festivala zbog postavke ostatka izlagačkog i likovnog programa u prostoru!
FSP X
ANDERGRAUND NEMA ALTERNATIVU!
POČEO JE 30. NIŠVILLE
Jubilarni 30 Nišville Jazz Festival započeo je u petak, 09. avgusta, nudeći program dostojan jubileja i brojne inovacije.
U fokusu prvog dela desetodnevnog festivala je pozorišni i filmski program, koji je ove godine izuzetno bogat uz gostovanje brojnih pozorišnih trupa iz čitavog sveta.
Za razliku od ranijih godina, predstave se igraju na različitim lokacijama u centru grada – od Amfiteatra na keju, preko novootvorene Beogradske kapije, do mosta ispred samog ulaska u Tvrđavu.
Pozorišni deo festivala otvoren je pred prepunim Amfiteatrom na keju, u petak, 09. avgusta, predstavom „Tuđe cipele“ rađenoj u ko-produkciji Anna Furse, Athletes Of The Heart iz Londona (UK), Actors Dance Teatro i CZD, i Niville Band-a. Predstava „Tuđe cipele“ govori o nedostatku empatije u savremenom društvu, u kojem nema vremena, ni volje, da se bude „u tuđim cipelama“ i doživi svet drugačijim očima.
Iste večeri, odigrana je i predstava italijanske pozorišne trupe mladih „Maestrale Teatro“ koja se svojom predstavom „Nešto veliko“ bavi generacijom Milenijalaca i njihovim pokušajima da razumeju i uklope se u svet koji se neprekidno menja.
Subotnji pozorišni program, nastavljen je koreo-dramom „Pokidan/a kao ruža“, pozorišne trupe Wender Collective iz Čikaga (SAD) i predstavom „Candy“ pozorišta „Zlatni jelec“ iz Severne Makedonije, dok su u nedelju 11. avgusta odigrane predstave „Skenderbeg“, Bitef Dance Company iz Beograda (SER) koja se bavi proučavanjem tematike herojstva, kao i predstava i „Čvorovi“, holandske trupe Spop & Bruinsma, koja govori o povezivanju u vremenima izolacije.
Tokom ovog istog vikenda započeo je i filmski program, otvorenim javnim projekcijama na centralnom gradskom trgu. Filmski deo ovogodišnjeg Nišville jazz festivala podeljen je u nekoliko segmenata u kojima će biti predstavljena kako holivudska ostvarenja, tako i nezavisni i eksperimentalni filmovi i klasici nemog filma.
Lokacije na kojima će filmovi biti prikazivani su Trg kralja Milana (9-11. avgust), Salon 77 u Tvrđavi (10-13. avgust) Amfiteatar na keju (12-18. avgust), Letnja pozornica u Tvrđavi (12-14 avgust), Tvrđavski park (15-18. avgust), bašta Oficirskog doma (15-18. avgust).
Muzički program festivala započeo je u petak, 9. avgusta, nastupima na Museum – Youth Stage-u, gde su se tokom vikenda predstavili izvođači poput Line Up, Kolege, Section 2 (Jazz band Muzičke škole Niš), P.N.F.S, 557 i Autonomna kontrola.
Takođe, jedna od značajnih inovacije je i program „Šaban Bajramović & Balkan Brass Stage“ koji je ranijih godina održavan u Amfiteatru na keju, ove godine će biti održan na Letnoj pozornici u Tvrđavi, čime je omogućeno da mnogo veći broj posetilaca na mnogo kvalitetniji način uživa u ovoj vrsti muzike.
Novi Agelast Session sa bendom Porto Morto
Jedinstvena svirka Porto Morto benda: Okačeni na sajlama u podnožju Silosa Beograd
Izašao je novi Agelast Session, ovoga puta sa bendom Porto Morto. Sniman je u unutrašnjosti Silosa i, ono što ovaj sešn izdvaja od drugih, osim toga što prvi put gostuje bend iz regiona je to što su članovi benda za vreme snimanja na momente – svirali levitirajući.
Ideja o jedinstvenom kulturnom prostoru na teritoriji svih bivših republika je nešto što odlikuje Agelast produkciju kroz sve sadržaje koje radi i time činjenica da dolazi bend iz Hrvatske, Zagreba, nije neočekivana. Porto Morto čine autentičan autorski izraz nečega što bi se moglo nazvati „novom zagrebačkom scenom“, koja sadrži ceo spektar izvođača kakve dugo nismo imali priliku da čujemo i čije postojanje donosi veliko osveženje, kako melodijski, tako u aranžmanima, produkciji i, uopšte, kreativnim idejama. To dosta govori u prilog tome da regionalna scena izgleda vitalnije nego što smo mogli da vidimo poslednjih nekoliko decenija.
„Formatizacijom tradicionalnih medija najviše je stradao autorski izraz. Nama je u stvaranju ovog formata bilo veoma važno da izdvojimo svoj trud i vreme i da omogućimo, koliko je u našoj moći, da autori dođu do šire publike. Ideja nam je bila da sessione napravimo tako da, ako već nemamo produkcijske kapacitete, tj. da obezbedimo ozbiljan namenski studio, to rešimo kreativnim radom. Da izborom lokacije, svetlima, novim idejama, režijom, scenografijom, kostimima pojačamo efekat onoga što sami izvođači imaju da ponude. Agelast Session je nekomercijalni projekat, ali realizacija ne bi bila moguća, kao u ovom slučaju, bez podrške kompanije A1 Srbija, koja je prepoznala njegov značaj za ceo region”, kazao je Galeb Nikačević, autor projekta.
Produkcija je rešila da ovoga puta, zbog različitih izazova u pomoć pozove Milana Alavanju, koji se profesionalno bavi stunt rigovima za velike svetske produkcije i holivudske filmove. On je postavio članove benda u vazduh kako bi se dobio utisak letenja, ali pre svega, kako bi se na neki način ceo klasičan izgled svirke učinio neobičnim. Sve ovo je sam proces snimanja značajno zakomplikovalo i odužilo.
„Prvi put kod Galeba i odmah letimo! Snimanje Agelast sessiona bilo je vrlo zahtevno, snimali smo okačeni na sajlama u podnožju gigantskih betonskih spremnika, bez da se međusobno vidimo, ne sjećamo se kada smo zadnji put bili toliko iscrpljeni. Ali smo svi od prve sekunde vjerovali da ćemo stvoriti nešto unikatno. Ekipa je zakon i bio nam je veliki gušt. Snimanje koje će ostati tetovirano u Porto Morto memoriji zauvek“, rekli su članovi benda Porto Morto.
Sešn se, kao i uvek, može pronaći na YouTube stranici Agelast produkcije:
Ovo je drugi Agelast sešn koji je podržala kompanija A1 Srbija, a u sklopu projekta digitalne restauracije domaćih filmova A1 Kinoteka, koji realizuju sa Jugoslovenskom kinotekom od 2017. godine. U okviru ovog projekta, A1 omogućava nastupe bendova široj publici na filmskim premijerama restaurisanih filmova, čime podržava domaću i regionalnu muzičku scenu, a putem podrške Agelast sešnu doprinose i stvaranju novog digitalnog muzičkog sadržaja.
Foto: Agelast
Premijerno na Nišvilu – film „Moje putovanje“ o životu Šabana Bajramovića
Foto: Optimistic Film (promo plakat)
U sredu, 14. avgusta u 20h, na Letnjoj pozornici u niškoj Tvrđavi, biće održana premijera dokumentarnog filma o životu i radu Šabana Bajramovića, pod nazivom „Moje putovanje“ reditelja Željka Mirkovića.
Film prati karijeru Šabana Bajramovića od Niša do muzeja u New Orleans-u, kao jedinstvena ljudska priča o Kralju romske muzike i svetski priznatoj bluz legendi.
Nišville je za potrebe ovog filma ustupio producentskoj kući „Optimistic film“ deo svoje video arhive.
Nakon projekcije filma biće održani koncerti sastava „Sound of South“ i Dade Topića, koji će otpevati neke od kompozicija Šabana Bajramovića na isti način kako je to uradio decembra 2008. u beogradskom Sava Centru, na velikom koncertu „Prijatelji Šabanu“ u organizaciji Ministarstva kulture Republike Srbije i Nišville jazz festivala.
Neki od učesnika tog koncerta obratiće se publici putem direktnog video poziva, poput Zorana Predina i Yildiz Ibrahimove.
Za sve posetioce na Letnjoj pozornici ulaz je besplatan!
Nišvil nagradjuje Filip Moris, NIS i Ambasadu SAD
Povodom jubileja – 30 godina postojanja, Nišvil džez festival će dodeliti nagrade za društveno odgovorno poslovanje kompanijama Filip Moris, Naftnoj Industriji Srbije i Američkoj ambasadi. Nagrade su zahvalnice i kompleti ulaznica za 30. Nišville Ove kompanije i Amabasada su svojim društveno odgovornim postupanjem najviše doprineli usponu Nišvila do pozicije jednog od 10 najboljih evropskih džez festivala po oceni londonskog Gardijana.
Zahvalnice će biti uručene na pres konferenciji u Kulturnom Centru Beograda u petak 2. avgusta u 12:00 sati.
MSUB – Otvorena retrospektivna izložba „Ispred vremena i izvan“ Vladana Radovanovića u Muzeju savremene umetnosti
U četvrtak 28. marta u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu otvorena je retrospektivna izložba „Ispred vremena i izvan“ Vladana Radovanovića, nedavno preminulog višemedijskog umetnika i jednog od najznačajnijeg domaćih savremenih kompozitora. Ova izložba predstavlja pregled njegovog dugogodišnjeg stvaralaštva u mnogobrojnim oblastima umetnosti i novog čitanja njegovog značaja u kontekstu avangardnih tendencija i praksi srpske umetnosti druge polovine prošlog i prvih decenija 21. veka. Autor koncepcije i kustos izložbe je Saša Janjić, a kustos iz Muzeja savremene umetnosti je Una Popović, rukovodilac Zbirke fotografije, filma, videa i digitalnih medija MSU.
Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti, na otvaranju izložbe je rekla: “S ponosom danas otvaramo dugo očekivanu i pripremanu retrospektivnu izložbu Vladana Radovanovića koja je ponela simboličan naziv „Ispred vremena i izvan“, aludirajući upravo na jedinstvenu i posve avangardnu i pionirsku umetničku ličnost kakva je Vladan Radovanović u našoj sredini, koji ostaje upamćen kao tvorac originalnih umetničkih koncepata poput “vokovizuala”, “taktilizma” i “projektizma” ali mnogih drugih. Moram da istaknem i lično zadovoljstvo i čast da smo nakon našeg susreta od pre skoro tri godine i razgovora tom prilikom sa umetnikom na temu izložbe, uspeli da upriličimo izložbu po viziji i zamisli kakvu je sam Radovanović imao, uz dozu tuge što danas nije ovde sa nama. Zbog toga želim pre svega da se zahvalim supruzi Vladana Radovanovića, gospođi Ljiljani Radovanović na ogromnoj podršci, posvećenosti i inicijativi da zajedno iznesemo ovaj veliki i značajan poduhvat, ali i ispunimo želju umetnika da dela nakon ove retrospektive postanu deo kolekcije Muzeja savremene umetnosti”.
Marijana Kolarić zahvalila se i autoru izložbe Saši Janjiću na izuzetno predanom radu da sistematizuje celokupnu građu i bogatu zaostavštinu Vladana Radovanovića, kustoskinji Uni Popović koja je ispred Muzeja savremene umetnosti značajno doprinela ovom velikom projektu, kao i onima koji su omogućili realizaciju izložbe – Ministarstvu kulture Republike Srbije i Wiener Städtische osiguranju izložbe i sponzoru.
Ljiljana Radovanović, supruga Vladana Radovanovića, svečano je otvorila izložbu rečima: „Vrlo sam uzbuđena i srećna što je posle 25 godina čekanja otvorena ova izložba. Trebalo je da bude otvorena marta 1999. godine, ali je morala da bude otkazana zbog NATO agresije na našu zemlju. Zahvaljujući Muzeju savremene umetnosti i direktorki Marijani Kolarić dočekali smo da je otvorimo. Žao mi je što Vladan nije mogao da je dočeka i prisustvuje, ali nadam se da nas posmatra odozgo. Mislim da bi mu se dopalo. Vladan je jako voleo Muzej savremene umetnosti i smatrao je da je to njegov umetnički dom“.
Saša Janjić, autor koncepcije i kustos izložbe, povodom otvaranja je rekao: „Početkom pedesetih godina XX veka, neposredno posle Drugog svetskog rata, Vladan Radovanović kao veoma mlad umetnik stupa na umetničku scenu i kreće da razvija i uvodi nove radikalne ideje koje se kreću u pravcu uvođenja novih medija i proširivanja granica umetničkog delovanja. Ovakav pristup i konstantno istraživanje i eksperimentisanje, dovešće konsekventno do uobličavanja novih pravaca i pojava koje je Radovanović anticipirao. Vladan je uspeo da izgradi jedinstveni sistem umetnosti koji uključuje sintezu različitih medija, filozofskih interesovanja i pionirski krene u izvođenje prvih performansa i akcija, radiofonskih ostvarenja, stvaranje prvih konceptualnih radova, kompjuterskih grafika, video radova, ali i zapisivanja snova kao najraniji oblik višemedijske sinteze. To ga svrstava u sam vrh ne samo domaće nego i šire posmatrano svetske umetnosti jer se radi o umetniku koji pored toga što je bio vrhunski likovni umetnik i kompozitor, svojim sedamdesetogodišnjim delovanjem je dao značajan doprinos i u književnom stvaralaštvu, likovnoj kritici i teoriji umetnosti.“
Izložba je otvorena za posetioce do 10. septembra 2024. godine.
Zvanično osiguranje izložbe je Wiener Städtische osiguranje.
Vladan Radovanović (1932-2023) je rođen u Beogradu. Kompoziciju je diplomirao na beogradskoj Muzičkoj akademiji, u klasi prof. Milenka Živkovića. Suosnivač je grupe Medijala i jedan od urednika časopisa Rok. Inicirao je osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda, kojim je rukovodio od 1972. do 1999. godine. Stvarao je na području muzike, slikarstva, književnosti, novih medija i višemedijske sinteze. Nezavisno od avangardnih zbivanja u svetu, istraživao je u sličnim smerovima: vokovizuel i projekti (1954), taktilna umetnost (1956), polimedij (kasnije sintezijska umetnost), radovi s telom (1957), muzika za traku (1960), elektronska muzika (1966), kompjuterska muzika (1976), kompjuterska grafika (1988). Napisao je preko 250 teorijskih tekstova o muzici i novijim tendencijama u umetnosti.
Radio je u studijima u Varšavi (1966), Parizu (1969), Utrehtu (1976) i Budimpešti (1987). Održao je 30 samostalnih izložbi, performansa i koncerata u zemlji i inostranstvu. Kompozicije su mu triput predstavljale Jugoslaviju (1969, 1976, 1988) na festivalima Međunarodnog društva za savremenu muziku (SIMC).
Dobitnik je 11 domaćih i međunarodnih nagrada za muziku, osam za vizuelne umetnosti (među njima su I nagrada Ministarstva kulture za najbolju multimedijalnu izložbu 1992, I nagrada za video u Sao Paolu 1997, Nagrada Grada Beograda za Sintezijsku umetnost kao najbolju izložbu u 2007. godini, Nagrada SANU „Milan Tabaković“ 2009. za Lineariju kao najbolju izložbu održanu u periodu 2006-2008. godine, Nagrada „Mića Popović“ 2012, Politikina nagrada za najbolju izložbu održanu u 2021. godini), šest za literaturu, i Vukovu nagradu 2014. godine za izuzetan doprinos razvoju kulture.
Bio je član Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Od 2001. do 2011. je profesor po pozivu na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, u Grupi za višemedijsku umetnost. Postao je počasni doktor muzike Univerziteta u Kolumbusu, Ohajo 2005, a 2006. postaje počasni doktor višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.
Foto: Bojana Janjić.