Aktuelno – PROZAONLINE

TRINAESTA TERPSIHORA DODELJENA IGRAČKOM ANSAMBLU KOLO

SPECIJALNA POHVALA BALETSKOJ UMETNICI, KATARINI ZEC

Danas je u Muzeju Narodnog pozorišta održana Svečana ceremonija uručenja Nagrade Terpsihora, koja je ove godine pripala Ansamblu narodnih igara i pesama Srbije „Kolo“, dok je Specijalna pohvala uručena baletskoj umetnici iz Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, Katarini Zec.

Foto Belkisa Beka Abdulović : žiri i dobitnici

Ovo je trinaesta po redu, Nagrada Terpsihora, prestižno priznanje Udruženja profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije (PUBS) koju je vodio glumac Slaven Došlo.

Dobro došli, na promociju zbirke pjesama „Latice lotosa“ autorice Stanke Rađenović Stanojević u UKS u četvrtak, 25.4 u 19 sati

Knjiga je nagrađena nagradom „Književnim perom“ i izabrana za Knjigu godine u nakladi HKD za 2023.

Radujemo se Vašem dolasku!

Muzej savremene umetnosti u Beogradu – Izložba “Geometrija praznine” Ane Knežević u Salonu Muzeja savremene umetnosti

U petak, 26. aprila u 19 časova biće otvorena izložba “Geometrija praznine / Geometry of Void” umetnice Ane Knežević. Ova samostalna izložba naslanja se na njena ranija istraživanja fizičkog i virtuelnog prostora kao bazičnog okvira za dalje delovanje na nivou opažajnog i doživljenog. Kustoskinja izložbe je Una Popović.

“Geometrija praznine” referiše na među-prostor dobijen u distanci/razlici između fizičkog prihvatanja jasnih i postojećih elemenata, i delanja tela i čula pri uranjanju u konstruisan svet virtualne realnosti. Izložba pravi zanimljivo usložnjavanje u odnosu na ranije radove Kneževićeve gde se sada vizuelna istraživanja svetlosno – zvučnih prostornih instalacija kombinuju sa VR instalacijama, te se događaj na nivou poimanja energije kroz realan i relativan prostor, temporalizaciju forme, postavlja kao predmet izložbe, ali i autorkina ideja suštine umetnosti.

Izložba “Geometrija praznine / Geometry of Void” podrazumeva tri VR instalacije i dve svetlosno-zvučne instalacije u prostoru. Knežević predstavlja VR instalaciju “Orbital Resonance“ (2024) zajedno sa “Magnetic Flower” (2023) i “Sonic Geometry” (2021) koje su prvi put u fizičkom prostoru bile prikazane 2023. godine u Njujorku, na samostalnoj izložbi „Circle of Resonance“ u Culture Hub-u. Saradnici na VR instalacijama su stručnjak Alex Lashkhi iz Tbilisija i Tornike Suldze za VR Sonic Geometry.

Posmatrač pristupa VR radovima uz pomoć Valve Index VR seta, koji se sastoji od laserskih uređaja koji stoje postavljeni u uglove prostora, dijagonalno jedan preko puta drugog obrazujući prostornu mrežu uz pomoć koje se korisnik orijentiše u virtualnom svetu, kao i naočara i slušalica koje deluju kao receptori. Upotrebom džojstika “teleportuje” se iz jednog u drugi prostor. Radovi su imerzivni. Posmatrač ima osećaj telesnog uranjanja u apstraktne prostore koji ga u potpunosti obuhvataju. Dok iz različitih uglova posmatra geometrijske oblike razvija se i skulptoralni odnos prema svetlu te posmatrač “slobodno uranja u svetlosne volumene”.

Izložba traje do 17. juna 2024. godine.

Ana Knežević (Beograd, 1976) interdisciplinarna je umetnica. Kreira svetlosne i zvučne instalacije, crteže i VR instalacije. Od 2017. istražuje nove oblasti koje je uvela VR tehnologija. Dobitnica je CultureHub stipendije i rezidencije u Njujorku 2018. godine kao i nagrade Pollock-Krasner 2017. godine, nagrade CEC ArtsLink u Njujorku 2012. godine i Beogradske nagrade za crtež Fondacije Vladimir Veličković 2009. godine. Osim u Srbiji, samostalno je izlagala u Njujorku, Bostonu, Parizu itd. Od 2013. godine živi i radi u Njujorku.

Sponzor izložbe je Wiener Städtische osiguranje.

Foto: Ana Knežević, lična arhiva.

Otvorena izložba „Uputstvo za upotrebu“ Nikole Markovića u Kulturnom centru Beograda

U četvrtak 18. aprila u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda otvorena je izložba „Uputstvo za upotrebu“ umetnika Nikole Markovića. Ovaj ciklus radova nastao je iz unutrašnje potrebe umetnika da, kroz prizmu položaja radnika i uopšte prava zaposlenih kod nas, problematizuje fenomen “savremene” eksploatacije.

Nikola Marković je povodom otvaranja izložbe rekao: “Veoma se radujem svakom svom izlaganju u Beogradu, posebno u jednom tako renomiranom prostoru kao što je Likovna galerija Kulturnog centra Beograda. To je izuzetna čast i privilegija, tako da se trudim da, i pored ozbiljnosti i težine teme koju ova izložba obrađuje, ipak budem svestan ovog produženog trenutka i da uživam u celom procesu. Od postavljanja izložbe, otvaranja, do svih pratećih dešavanja koja će uslediti u narednih mesec dana, koliko ova izložba traje. S tim u vezi, zahvalio bih celom timu Kulturnog centra Beograda na odličnoj saradnji.”

Izložba u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda se sastoji iz serije od dvadeset slika manjeg formata (50x50cm), rađenih u tehnici akrilik na platnu, prostorne instalacije u vidu velike pelene-ležaljke naslovljene „Radnička klasa na zasluženom odmoru“, i video rada pod nazivom „(Ne“)zvanična verzija“, koji je nastao na osnovu autentičnih izjava radnika. Integralni deo ovih slika predstavlja i prateći tekst.

Ciklus radova „Uputstvo za upotrebu“ u fokus stavlja pitanja iz domena (z)gaženog dostojanstva ─ kako ličnog (radničkog) tako i kolektivnog, pa i nacionalnog. Uranjajući u realnost „neoliberalizma“, u kom ljudi postaju šrafovi, Marković pokušava da taj proces učini reverzibilnim time što će, bar na reprezentacijskoj ravni, osvetljavajući okolnosti pod kojima je ova neprirodna rokada postala moguća, ponuditi uslove pod kojima bi šrafovi ponovo mogli postati istorijski subjekti, odnosno uspravni i dostojanstveni ljudi i građani.

Kao prilično usamljen primer bavljenja ovom temom, u zemlji gde kultura pamćenja u sebi po pravilu sadrži i element katastrofe zaborava i svest o tome kako snove o jednakosti, slobodi, solidarnosti, bratstvu ovde danas malo ko sanja ─ izložbu „Uputstvo za upotrebu“ umetnika Nikole Markovića možemo čitati, odnosno posmatrati, i kao svojevrstan apel i poziv na dostojanstvo.

U Prodajnoj galeriji “Beograd”, 25. aprila biće otvorena još jedna izložba istog imena, koja se sastoji iz serije od deset crteža većeg formata (145x145cm), rađenih u kombinovanoj tehnici (ugljen i zlatni listići na papiru) i prostornog objekta koji se sastoji od pakovanja za novi brend – radničke pelene „Prol et”. Ova izložba biće otvorena do 14. maja.

Nikola Marković (1976) je Fakultet likovnih umetnosti završio u Beogradu, u klasi prof. Čedomira Vasića. Doktorirao je na istom fakultetu, pod mentorstvom profesora Milete Prodanovića (komentor prof. Čedomir Vasić). Član je ULUS-a. U Srbiji samostalno izlagao u Somboru (2004), Nišu (2006, 2018 i 2023), Beogradu (2015, 2016 i 2020/21) i Novom Sadu (2021 i 2023). Učestvovao i na brojnim kolektivnim izložbama u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Čačku…, kao i u sazivu nekoliko likovnih kolonija u zemlji (Sićevo, Classic, Niš art fondacija…) i inostrantvu (Austrija, Slovenija). Od 2007. godine sarađuje sa galerijom „Suppancontemporary“ iz Beča, preko koje je samostalno i grupno izlagao u Austriji, Nemačkoj, Italiji, uključujući i učešće na brojnim sajmovima umetnosti. Dobitnik je nagrade na Bijenalu umetnosti u Utacu u Japanu (Utazu Art Awards Biennale 2020), kao i glavne nagrade na Niškom salonu „2/12“ (2020). Od 2018. godine radi na Fakultetu umetnosti u Nišu, u zvanju vanredni profesor.

Foto: Tanja Drobnjak

Трибински програм СКД: Ненад Глишић представља СКЦ Крагујевац

Циклус: Трибина о трибини

Ненад Глишић представља СКЦ Крагујевац

Француска 7, Београд

уторак 23. април 2024. у 19 сати

Разговарају

Ненад Глишић, уредник књижевног и говорног програма СКЦ Крагујевац

и Надежда Пурић Јовановић, водитељка трибине

Record Store Day u srcu Beograda: Berza ploča, nastupi DJ-eva i ekskluzivna izdanja na vinilu

Beogradski DJ-evi podižu atmosferu na Svetskom danu prodavnica ploča u Čumiću

Svetski dan prodavnica ploča (Record Store Day) biće obeležen u subotu, 20. aprila od 11 časova pa do kasnih večernjih sati u Čumićevom sokačetu u organizaciji izdavačke kuće Mascom i Paralel – Beogradskog festivala subkulture.

Za ovogodišnje izdanje organizatori događaja pripremili su veliku berzu ploča na kojoj će učestvovati kolekcionari iz cele Srbije sa svojim najboljim i raritetnim izdanjima. Ekskluzivitet događaja predstavljaju i specijalna Record Store Day izdanja na vinilu koja izlaze upravo ovog dana.

Proslavu vinila obeležiće i nastupi beogradskih DJ-eva koji će puštati svoju omiljeni muziku, a najavljeni su DJ Peppe, Matchstick Dolly – Boba, Marjan Terzić – Captain Terza, Nikola (TV Bastilja) i Anđelka, Mark Wee, Miss Millie, DJ Munja, From the Heart, Sara Janković (Elite Party), Kes K Se, Goran Zmix Kovačević (happypeople-since 1994), Jutro, Oblakoderke, All Stars…

DJ Peppe je o nastupu na predstojećem događaju rekao: “Mislim da je sjajno to što organizujete Record Store Day. To je super akcija za sve koji su zaljubljeni u ovaj nosač zvuka a toj grupi svakako pripadam. To je grupa teških „ovisnika“ koja bi poslednje pare iz džepa dala za vinil koji nema. U tom smislu Record Store Day je za nas najveća svetkovina. Činjenica je da prodaja ploča globalno raste i da se vratio trend puštanja vinila. Ploče ponovo imaju vrednost. Lepo je imati ih kod kuće. Vinili su ponovo postali neka vrsta fazona”.

Članice Oblakoder magazina su o svom nastupu naglasile: “Već drugu godinu za redom smo deo Record Store Day-a i jako nam je drago da ćemo se i ove godine družiti, kao i to da smo deo događaja koji se obeležava širom sveta. U Čumiću ćete čuti i neke od glavnih disco favorita naše redakcije. Radujemo se ovom druženju”.

DJ Goran Zmix Kovačević je o svom odnosu prema vinilima kazao: ”Record Store Day u Čumiću je bitan zbog skupa entuzijasta koji vole ovaj nosač zvuka, i zbog kojih kultura vinila živi neku novu mladost i doživljava neki novi polet. Živimo u digitalnom dobu gde muzika više nema nikakvu opipljivost i ako smem da kažem vidljivost i samim tim vrednost. Kada uzmete u ruke ploču muzika istog trena postaje više dimenzijalno iskustvo, jer se budi čulo dodira, čulo vida i naravno čulo sluha. Iz mog ugla DJ-a koji se ovim bavi skoro 30 godina, i koji je prošao sve evolucije iz te oblasti, krivo mi je što većina mlađih kolega, bez obzira koliko su dobri u svom poslu, neće nikad osetiti čari neizdrža da dočeka vikend i da trči u klub da bi stavio na gramofon novi vinil koji mu je stigao tokom nedelje i da čuje kako drma na glasno”.

Record Store Day izdanja koja će biti objavljena ovog dana su, između ostalih, Fleetwood Mac (Rumours), Ramones (The 1975 Sire Demos (Demos)), Lost In Translation (Soundtrack), Talking Heads (Live On Tour), The Doors (Live at Konserthuset, Stockholm, 1968), The Notorious B.I.G. (Ready To Die: The Instrumentals), The Sisters of Mercy (Body and Soul/Walk Away), Morrissey & Siouxsie, (Interlude), Morcheeba (B-Sides & Beats), AIR (Kelly Watch the Stars) i mnoga druga.

Mascom je za RSD spremio i specijalne akcijske cene u MASCOMSTORE radnjama (Čumić, Galerija i Ušće) kao i na mascom.rs koje će važiti za sva, osim RSD 2024. izdanja i ona koja su već sniženih cena.

Više informacija o događaju i posebnim Record Store Day izdanjima može se pronaći na sajtu Mascom.rs i društvenim mrežama organizatora događaja.Foto: Isidora Everts, Mascom Promo

Април у Музеју афричке уметности у Београду

Музеј афричке уметности у Београду (МАУ) припремио је богат програм за април који доноси широк спектар активности – од ликовног конкурса за децу и младе, преко бесплатног програма за пензионере, стручних вoђeњa за одрасле и радионица за децу, до предавања о афричкој архитектури.

Тренутно у МАУ можете погледати нову тематску изложбу „Отисак времена“ уметница Лане Васиљевић и Марије Ћалић, чији је кустос Милица Јосимов. Полазиште изложбе за обе уметнице је архива – једна институционала, музејска архива Печар, а друга лична/породична. Током читавог априла, сваке недеље у 11 часова (7, 14, 21. и 28. априла) биће организована ауторска и стручна вођења кроз изложбу за одрасле посетиоце, док ће за децу узрaстa oд 6 дo 12 гoдинa бити приређена креативна радионица „Сценографија мог путовања“, на којој ће деца комбиновањем и композицијом цртежа и колажа у јединствену целину осмислити сценографију која ће представити њихова стварна или измаштана путовања у Африку.

МАУ и ове године организује ликовни конкурс за децу и младе на тему „Импресије о Африци“ и то од 1. априла до 7. jунa. На конкурсу могу учествовати групе деце/младих, узраста од 6 до 18 година, из основних и средњих школа, предшколских установа, ликовних атељеа, културних центара и осталих радионица, клубова, секција. Најуспешнији цртежи биће представљени крајем јуна на изложби радова у оквиру годишње манифестације „Афро фестивал 2024“ која се одржава у башти Музеја, а ауторе најуспешнијих радова очекују специјалне награде.

У априлском издању бесплатног програма за пензионере, у четвртак, 4. априла од 10 до 12 часова биће обрађена тема „Тканине народа Фон“, након чега следи рaдиoницa дeкoрaциje ткaнинe техником нaшивaња (aпликaциjoм). Овај програм посебно је осмишљен да путем презентације и практичног рада упозна наше старије суграђане са aфричким тeкстилом којег oдликуje изрaжeна симболика, готово увeк у тeснoj вeзи сa прeдaњима и усмeнoм трaдициjoм.

У чeтвртaк, 25. aприла у 18 чaсoвa биће одржано предавање „Како читати афричку архитектуру – примeр Aдис Aбeбe, глaвнoг грaдa Eтиoпиje, кao симбoлa мoћи oд Хajлa Сeлaсиja дo Aбиja Aхмeдa“. Oткaкo je oснoвaн крajeм 19. вeкa, глaвни грaд Eтиoпиje, Aдис Aбeбa, знaчajaн je симбoл политичке мoћи. Њeгoвa истoриja и знaчeњe дaнaс у пoлитичкoм, друштвeнoм и eкoнoмскoм живoту врeднe су рeфeрeнтнe тaчкe зa истрaживaчe eтиoпскe истoриje, друштвeних и пoлитичких питaњa. Гостујућа предавачица биће др Рубинковска Аниол, историчарка Африке и професорка на Катедри за афричке језике и културе Факултета за оријенталне студије Универзитета у Варшави, а тренутно и заменица председника Пољског афричког друштва. Предавање се организује у сарадњи са Пољским институтом у Србији, одржава се на енглеском језику, а улаз је бесплатан.

Радно време МАУ је сваког дана од 10 до 18 часова. Пријављивање за програме МАУ је обавезно путем мејла kontakt@mau.rs, док се више информација може наћи на веб сајту https://www.mau.rs/cp/.

Фото: МАУ, промо

MSUB – Otvorena retrospektivna izložba „Ispred vremena i izvan“ Vladana Radovanovića u Muzeju savremene umetnosti

U četvrtak 28. marta u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu otvorena je retrospektivna izložba „Ispred vremena i izvan“ Vladana Radovanovića, nedavno preminulog višemedijskog umetnika i jednog od najznačajnijeg domaćih savremenih kompozitora. Ova izložba predstavlja pregled njegovog dugogodišnjeg stvaralaštva u mnogobrojnim oblastima umetnosti i novog čitanja njegovog značaja u kontekstu avangardnih tendencija i praksi srpske umetnosti druge polovine prošlog i prvih decenija 21. veka. Autor koncepcije i kustos izložbe je Saša Janjić, a kustos iz Muzeja savremene umetnosti je Una Popović, rukovodilac Zbirke fotografije, filma, videa i digitalnih medija MSU.

Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti, na otvaranju izložbe je rekla: “S ponosom danas otvaramo dugo očekivanu i pripremanu retrospektivnu izložbu Vladana Radovanovića koja je ponela simboličan naziv „Ispred vremena i izvan“, aludirajući upravo na jedinstvenu i posve avangardnu i pionirsku umetničku ličnost kakva je Vladan Radovanović u našoj sredini, koji ostaje upamćen kao tvorac originalnih umetničkih koncepata poput “vokovizuala”, “taktilizma” i “projektizma” ali mnogih drugih. Moram da istaknem i lično zadovoljstvo i čast da smo nakon našeg susreta od pre skoro tri godine i razgovora tom prilikom sa umetnikom na temu izložbe, uspeli da upriličimo izložbu po viziji i zamisli kakvu je sam Radovanović imao, uz dozu tuge što danas nije ovde sa nama. Zbog toga želim pre svega da se zahvalim supruzi Vladana Radovanovića, gospođi Ljiljani Radovanović na ogromnoj podršci, posvećenosti i inicijativi da zajedno iznesemo ovaj veliki i značajan poduhvat, ali i ispunimo želju umetnika da dela nakon ove retrospektive postanu deo kolekcije Muzeja savremene umetnosti”.

Marijana Kolarić zahvalila se i autoru izložbe Saši Janjiću na izuzetno predanom radu da sistematizuje celokupnu građu i bogatu zaostavštinu Vladana Radovanovića, kustoskinji Uni Popović koja je ispred Muzeja savremene umetnosti značajno doprinela ovom velikom projektu, kao i onima koji su omogućili realizaciju izložbe – Ministarstvu kulture Republike Srbije i Wiener Städtische osiguranju izložbe i sponzoru.

Ljiljana Radovanović, supruga Vladana Radovanovića, svečano je otvorila izložbu rečima: „Vrlo sam uzbuđena i srećna što je posle 25 godina čekanja otvorena ova izložba. Trebalo je da bude otvorena marta 1999. godine, ali je morala da bude otkazana zbog NATO agresije na našu zemlju. Zahvaljujući Muzeju savremene umetnosti i direktorki Marijani Kolarić dočekali smo da je otvorimo. Žao mi je što Vladan nije mogao da je dočeka i prisustvuje, ali nadam se da nas posmatra odozgo. Mislim da bi mu se dopalo. Vladan je jako voleo Muzej savremene umetnosti i smatrao je da je to njegov umetnički dom“.

Saša Janjić, autor koncepcije i kustos izložbe, povodom otvaranja je rekao: „Početkom pedesetih godina XX veka, neposredno posle Drugog svetskog rata, Vladan Radovanović kao veoma mlad umetnik stupa na umetničku scenu i kreće da razvija i uvodi nove radikalne ideje koje se kreću u pravcu uvođenja novih medija i proširivanja granica umetničkog delovanja. Ovakav pristup i konstantno istraživanje i eksperimentisanje, dovešće konsekventno do uobličavanja novih pravaca i pojava koje je Radovanović anticipirao. Vladan je uspeo da izgradi jedinstveni sistem umetnosti koji uključuje sintezu različitih medija, filozofskih interesovanja i pionirski krene u izvođenje prvih performansa i akcija, radiofonskih ostvarenja, stvaranje prvih konceptualnih radova, kompjuterskih grafika, video radova, ali i zapisivanja snova kao najraniji oblik višemedijske sinteze. To ga svrstava u sam vrh ne samo domaće nego i šire posmatrano svetske umetnosti jer se radi o umetniku koji pored toga što je bio vrhunski likovni umetnik i kompozitor, svojim sedamdesetogodišnjim delovanjem je dao značajan doprinos i u književnom stvaralaštvu, likovnoj kritici i teoriji umetnosti.“

Izložba je otvorena za posetioce do 10. septembra 2024. godine.

Zvanično osiguranje izložbe je Wiener Städtische osiguranje.

Vladan Radovanović (1932-2023) je rođen u Beogradu. Kompoziciju je diplomirao na beogradskoj Muzičkoj akademiji, u klasi prof. Milenka Živkovića. Suosnivač je grupe Medijala i jedan od urednika časopisa Rok. Inicirao je osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda, kojim je rukovodio od 1972. do 1999. godine. Stvarao je na području muzike, slikarstva, književnosti, novih medija i višemedijske sinteze. Nezavisno od avangardnih zbivanja u svetu, istraživao je u sličnim smerovima: vokovizuel i projekti (1954), taktilna umetnost (1956), polimedij (kasnije sintezijska umetnost), radovi s telom (1957), muzika za traku (1960), elektronska muzika (1966), kompjuterska muzika (1976), kompjuterska grafika (1988). Napisao je preko 250 teorijskih tekstova o muzici i novijim tendencijama u umetnosti.

Radio je u studijima u Varšavi (1966), Parizu (1969), Utrehtu (1976) i Budimpešti (1987). Održao je 30 samostalnih izložbi, performansa i koncerata u zemlji i inostranstvu. Kompozicije su mu triput predstavljale Jugoslaviju (1969, 1976, 1988) na festivalima Međunarodnog društva za savremenu muziku (SIMC).

Dobitnik je 11 domaćih i međunarodnih nagrada za muziku, osam za vizuelne umetnosti (među njima su I nagrada Ministarstva kulture za najbolju multimedijalnu izložbu 1992, I nagrada za video u Sao Paolu 1997, Nagrada Grada Beograda za Sintezijsku umetnost kao najbolju izložbu u 2007. godini, Nagrada SANU „Milan Tabaković“ 2009. za Lineariju kao najbolju izložbu održanu u periodu 2006-2008. godine, Nagrada „Mića Popović“ 2012, Politikina nagrada za najbolju izložbu održanu u 2021. godini), šest za literaturu, i Vukovu nagradu 2014. godine za izuzetan doprinos razvoju kulture.

Bio je član Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Od 2001. do 2011. je profesor po pozivu na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, u Grupi za višemedijsku umetnost. Postao je počasni doktor muzike Univerziteta u Kolumbusu, Ohajo 2005, a 2006. postaje počasni doktor višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Foto: Bojana Janjić.

BILJANA ĐURĐEVIĆ vodi kroz svoju izložbu – “Poslednja večera“ u Galeriji Hestia

Nedelja, 31. mart 2024. u 12.00 (Topličin venac 14/9)

U umetničkoj rezidenciji i galeriji Hestia do 12. maja postavljena je izložba slika umetnice Biljane Đurđević, pod nazivom “Poslednja večera“.

Interesovanje za izložbu je izuzetno veliko, a u nedelju 31. marta u 12.00, upravo će Biljana voditi sve zainteresovane kroz ovu izložbu.

„Publika može da vidi nastavak i razvoj događaja u okviru Studije slučaja, koji je počeo još 2014, i kroz grafičku novelu, projekat se razvio do novih slika. Moja ideja je bila da se bavim distopijom, i dugo sam verovala da je to tako, a onda se vrlo brzo ispostavilo da sam puki ilustrator, odnosno da se bavim ilustracijom svakodnevnog života koji nas okružuje. A u mom slučaju teško je napraviti otklon od realnosti. Obično ono što me najviše tišti bude tema mog rada i interesovanja. Tako da ove slike deluju kao sablasno upozorenje na posmatrača i poručuju da treba da se probudimo!“ – kaže Biljana Đurđević

FOTO: Galerija Hestia

Izložba je otvorena do 12. maja 2024, a pored ovog stručnog vođenja planirani su još neki prateći programi. Galerija Hestia nalazi se na adresi Topličin venac br 14.

Radno vreme galerije je od srede do subote od 12.00 do 18.00 časova.

Salon Muzeja naivne i marginalne umetnosti – Izložba “Brutalna nežnost” Kejti Voznicki i Edite Kadirić u Salonu Oto Bihalji-Merin Muzeja naivne i marginalne umetnosti

Foto: Kejti Voznicki i Edita Kadirić

U sredu 13. marta u 19 časova, u Salonu Oto Bihalji-Merin Muzeja naivne i marginalne umetnosti (Nemanjina 3, III/10) u Beogradu, biće otvorena izložba “Brutalna nežnost” umetnica Kejti Voznicki i Edite Kadirić.

Ovo je prva izložba u novom izlagačkom ciklusu Dijalozi, u kome se susreću umetnici i umetnice iz naizgled različitih umetničkih svetova: zvanične/mejnstrim/akademske umetnosti i sveta marginalne/autsajderske/art brut umetnosti. Muzej naivne i marginalne umetnosti kroz ovaj ciklus teži da istraži šta sve nastaje iz tog spoja. Kustoskinja izložbe je Senka Latinović.

Edita Kadirić kroz svedeni crtež predstavlja večitu liminalnost ženskog iskustva. Svet nežne i nemilosrdne mladosti, devojčica u periodu transformacije u ženu, posle čega ništa više neće biti isto. Taj bolni ritual prelaza je prikazan kroz neobične i uznemirujuće spojeve ljudskog i životinjskog tela, ili kroz komunikaciju srna, zečeva, majmuna, sa devojčicama; životinje kao da još žele da zadrže devojčice u svetu detinjstva gde je ova nadrealna komunikacija moguća, gde je sve moguće, pre nego što stupe u svet ozbiljnih međuljudskih odnosa, racionalnosti i za njih predodređenih uloga.

U Editinom izrazu vidimo siguran, lak, školovan potez kojim suvereno vlada, ali taj crtež nije tu samo da bismo se divili jasnoći i lepoti izvedbe. On je redovno zamrljan, istačkan, isprljan, upravo brutalan u iskrenosti stanja koje želi da predstavi. Kontrastiranjem nežnih perli i bodljikavih ogrlica, mrlja koje podsećaju na krv i svečano zlatne boje vizantijskih fresaka i ikona, aseksualnosti i putenosti, onostranog i ljudskog, Kadirić gradi atmosferu napete neprijatnosti, ali i neke svečane tuge koja, čini se, oduvek prati žene na njihovom životnom putu.

Kejti Voznicki stvara eruptivno. Njen potez je neprečišćen i nepredvidiv, nepoznato je gde će je odvesti ruka i šta će se sve na crtežu vremenom ukazati. Stanje svojevrsnog transa i automatizma vode je u predele podsvesti iz kojih se rađaju različite forme. Nekad su to apstraktni razliveni predeli u kojima se povremeno razaznaju lica, životinje, predmeti. Nekad su to groteskne ljudske prilike u svakodnevnoj interakciji, deformisane poput likova strip autora Roberta Kramba, koje vode apsurdne i komične dijaloge ili monologe. Prepliću se i smenjuju duboko lična unutrašnja stanja, ali i oštar društveni komentar koji se ogleda i u tongue–in-cheek nazivima samih dela.

Pored crteža, Voznicki stvara i halucinantne tapiserije/krpare, koje će na izložbi poslužiti i kao prolaz iz jednog u drugi svet, kapiju kroz koju se svetovi umetnica Kadirić i Voznicki prepliću. Na izložbi će moći da se čuje (i vidi) i muzika koju Voznicki stvara već dugi niz godina kroz autorske projekte Amanita Dodola i KopyKat, kroz koje iskazuje širinu sopstvenih interesovanja i vezu sa beogradskim muzičkim andergraundom.

Psihodelične vizije Kejti Voznicki i taktilna krhkost Edite Kadirić, i pored svih razlika u postupku, tehnici, motivu, nose zajedničku snagu beskompromisnog ogoljavanja. Bez namere da ulepšaju sopstvena unutrašnja previranja i razmišljanja, one nam pokazuju bolna mesta: lična, ženska, društvena, mesta nelagode i neprilagođenosti. Život je bolan i brutalan u sudaru sa našim duhom i našim telom. Nežnost je potreba da se to iskustvo podeli sa drugima – da se izraze osećanja sopstvene usamljenosti i izgubljenosti, ali i da se ista ta osećanja nekog nama nepoznatog pojedinca umanje kroz spoznaju da postoji i drugi koji primećuje, oseća i prolazi kroz ista stanja.

Posete je potrebno najaviti dan ranije putem e-mail adrese info@mnmu.rs. Salon je otvoren svakog radnog dana od 10 do 17 časova, i subotom od 12 do 18h.

Izložba će biti otvorena za posetioce do 25. maja 2024. godine.

Dots Galerija – Izveštaj – Otvorena izložba rok fotografija “HEROES: Hajsbert Hanekrot i Goranka Matić” u Galeriji DOTS

Izložba fotografija domaće i strane rok scene sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka, “HEROES: Hajsbert Hanekrot i Goranka Matić”, otvorena je uz prisustvo oba autora u četvrtak 29. februara u Galeriji DOTS na Donjem Dorćolu.

Izložba HEROES: Hajsbert Hanekrot i Goranka Matić predstavlja paralelno opuse dvoje fotografa koji su tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka zabeležili značajne trenutke domaće i strane rok scene. Od portreta Dejvida Bouvija, Roling Stonsa, Fredija Merkjurija pa sve do legendarnih koncerata Idola, EKV, Električnog orgazma i ostalih rok grupa sa prostora bivše Jugoslavije.

Hajsbert Hanekrot osvrnuo se na vreme u kome je napravio svoje poznate fotografije: “U to vreme rok scena je eksplodirala. Ponekad ih zovem zlatnim godinama rokenrola. Sedamdesetih, kada su grupe snimale svoje druge ili treće albume, sve to je bilo zaista veliko. Takođe je, u tehničkom smislu, bilo dosta drugačije nego danas. U to vreme nije bilo LED svetla, koncerti nisu bili toliko osvetljeni, nije bilo foto aparata sa velikim mogućnostima zumiranja ili automatskim fokusom. Sada je lakše napraviti dobru fotografiju. Ali da biste napravili onu koja nešto znači, morate da se koncentrišete i potrudite, kao što sam i ja radio. To je i dalje isto”.

Goranka Matić je o svojim fotografijama iz osamdesetih godina prošlog veka rekla: ”Prošlo je 35 godina otkad sam ih napravila, i to su sada već arhivske fotografije. To je dobro, zato što izgledaju bolje nego onda kad su napravljene. Kada bih se vratila kući i razvila negative pa birala fotografije, iz celog filma bih izabrala eventualno dve. Nedavno sam za retrospektivnu izložbu ponovo skenirala sve, i bila sam izdašnija nego onda na početku, kad sam bila stroga. Tako da to čuva jedan lep sentiment. U slučaju da je još i dobra fotka – gde ćeš lepše!”

Holandski fotograf Hajsbert Hanekrot je, krajem šezdesetih i tokom sedamdesetih godina, bio sa svojom kamerom skoro svuda gde je u tom trenutku u svetu rok muzike trebalo biti, i to ne samo u Holandiji, gde je u prvom muzičkom magazinu „Oor“ započeo svoju karijeru. Kroz njegov objektiv ostali su zabeleženi brojni koncerti i zvezde, od Abbe do Frenka Zape, odnosno neke od najznačajnijih imena internacionalne rok scene sedamdesetih godina.

Jedna od naših najpoznatijih fotografkinja, Goranka Matić je objavljivala svoje fotografije u gotovo svim novinama i časopisima bivše Jugoslavije (Duga, Politika, Omladinske novine, Beorama, Ritam, Liberation, Polet, (New)Moment, Delo,…) Tokom osamdesetih godina, njen najznačajniji rad je bio baš u oblasti rok fotografije, naročito u okviru scene Novog talasa. Ona je takođe autor nekih od kultnih omota ploča vodećih muzičara tog perioda (ldoli, U škripcu, Bajaga i instruktori, Đorđe Balašević i dr).

Kustoskinje izložbe su Mirjana Dušić i Ljuba Jovićević, autorka teksta u katalogu je Snežana Golubović, dok je za dizajn izložbe i kataloga zadužena Isidora M. Nikolić.

Izložba je otvorena za posetioce do 27. aprila 2024. godine.

Izložbu su podržali Ambasada Holandije u Beogradu, Levi9 Technology Services, KLM – Royal Dutch Airlines, i Heineken Srbija.

Foto: Marijana Janković

Otvaranje izložbe rok fotografija “HEROES: Hajsbert Hanekrot i Goranka Matić” uz prisustvo autora u Galeriji DOTS

Koncert grupe Film_Kalemegdan_publika_1981, foto Goranka Matić

Izložba fotografija domaće i strane rok scene sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka, “HEROES: Hajsbert Hanekrot i Goranka Matić”, uz prisustvo oba autora, biće otvorena u Galeriji DOTS na Donjem Dorćolu u četvrtak, 29. februara u 19 časova.

Holandski fotograf, Hajsbert Hanekrot je, krajem šezdesetih i tokom sedamdesetih godina, bio sa svojom kamerom skoro svuda gde je u tom trenutku u svetu rok muzike trebalo biti, i to ne samo u Holandiji, gde je u prvom muzičkom magazinu „Oor“ započeo svoju karijeru. Kroz njegov objektiv ostali su zabeleženi brojni koncerti i zvezde, od Abbe do Frenka Zape, odnosno neke od najznačajnijih imena internacionalne rok scene sedamdesetih godina.