Kulturna dešavanja

Glumac Dino Bajrović voditelj ceremonije otvaranja 27. Sarajevo Film Festivala

27. Sarajevo Film Festival bit će otvoren u petak, 13. augusta, ceremonijom u Narodnom pozorištu Sarajevo. Čast da vodi svečanost otvaranja ovogodišnjeg izdanja Sarajevo Film Festivala dodijeljena je mladom bosanskohercegovačkom glumcu Dini Bajroviću.

“Vrlo sam sretan, ali osjećam i veliku odgovornost zbog uloge koja mi je pripala. Sarajevo Film Festival je festival uz koji sam rastao i koji je čak i prije moje odluke da postanem glumac postao dio mene. Sarajevo Film Festival mi je također važan u profesionalnom smislu kao mladom glumcu, kao festival na kojem mogu da se upoznam sa najrecentnijom i najboljom svjetskom i regionalnom kinematografijom i ljudima iz filmske industrije. Važan mi je i kao čovjeku koji je rođen u Sarajevu i koji je ponosan zbog činjenice da se kod nas dešavaju kvalitetni i značajni događaji kao što je Sarajevo Film Festival, koji je rezultat rada, truda i ljubavi domaćih snaga”, rekao je Bajrović.

Dino Bajrović je rođen u Sarajevu 1995. godine. Na Akademiji scenskih umjetnosti u Sarajevu diplomirao je 2020. Njegovo prvo filmsko iskustvo bilo je u kratkometražnom filmu MAJKINO ZLATO reditelja Irfana Avdića, u kojem je igrao glavnu ulogu. Film je dobio Nagradu za najbolji bh. studentski film na Sarajevo Film Festivalu 2018. godine. Prvu profesionalnu glavnu ulogu imao je u filmu SIN rediteljice Ines Tanović, koji je otvorio 25. Sarajevo Film Festival. Do sada njegov posljednji film bio je QUO VADIS, AIDA? rediteljice Jasmile Žbanić, u kojem je igrao jednu od glavnih uloga. Igrao je i u pozorišnoj predstavi „To nikad nigdje nije bilo“ reditelja Dine Mustafića. Trenutno je na pripravničkom stažu u Narodnom pozorištu Sarajevo.

Sarajevo Film Festival s velikim zadovoljstvom ulogu domaćina otvaranja svake godine prepušta uspješnim bosanskohercegovačkim filmskim umjetnicima mlađe generacije, sa željom da otkriva, podržava i promoviše regionalne mlade filmske profesionalce.

U prethodnim izdanjima Sarajevo Film Festivala uloga domaćina svečane ceremonije otvaranja bila je povjerena glumicama Amili Terzimehić, Zani Marjanović, Vanesi Glođo, Aleni Džebo, Mariji Pikić i Belmi Salkunić, te glumcima Albanu Ukaju, Erminu Bravi, Borisu Leru, Adnanu Haskoviću, Feđi Štukanu i Igoru Skvarici.

27. Sarajevo Film Festival bit će održan od 13. do 20. augusta 2021.

Milutin Petrović i “Nečista krv – greh predaka”: Bilo je suđeno

Šestog dana Festivala evropskog filma Palić, 22. jula, na konferenciji za medije na Velikoj terasi govorili su članovi ekipe filma „Nečista krv – greh predaka” – reditelj Milutin Petrović, glumci Dragan Bjelogrlić, Katarina Radivojević, Anđela Jovanović, i producentkinja Snežana Van Hauvelingen. Učesnici konferencije bili su i predavači na radionici DokSrbija, Iva Plemić-Divjak i Miloš Jovanović, reditelj filma „Unutrašnje ostrvo” Ru Hasanov i glumac iz ovog filma Vidali Hasanov, potom Aleksandar Koberidže, reditelj filma „Šta vidimo kada pogledamo u nebo”, Gabor Herendi, reditelj ostvarenja „Toksikoma”, Sanjin Mirić i Jelena Ćirić, reditelj i producentkinja filma „Sedam hiljada duša”, filmski kritičar Nil Jang, predavač na radionici filmske kritike, i Ida Prester, predavačica MIOB radionice, kao i Snežana Trstenjak i Zlata Popov ispred Multimost Fest-a. Predstavljena je i knjiga o Nebojši Glogovcu – „Glogi” Aleksandra Đuričića.

Milutin Petrović, reditelj ostvarenja  „Nečista krv – greh predaka”, osvrnuo se na scenario Vojislava Nanovića po kome je film napravljen. “Bilo je suđeno. Taj scenario je pronašao mene, a ne ja njega. Otkad smo počeli da radimo, sve do ovog trenutka, imam stalni osećaj da su tu Voja Nanović i Bora Stanković, tako da sam ja ovde egzekutor, izvođač partitura”.

Dragan Bjelogrlić, glavni glumac u filmu, govorio je o svojoj ulozi: „Svakako je ovo jedna od mojih zanimljivijih uloga. Kada sam dobio scenario da pročitam, video sam da se radi o jednoj izuzetno kompleksnoj priči i ulozi. Nisam mnogo razmišljao. U trenutku kad sam pročitao poslednju stranicu, znao sam da ću da prihvatim to da igram. Nije bilo nikakve dileme”. O liku Hadži-Trifuna, Dragan Bjelogrlić je rekao: „Bilo mi je zanimljivo da je to čovek koji sve vreme pokušava da sredi situaciju, da vuče poteze koji će učiniti dobro i njemu i ljudima oko njega, a sve radi pogrešno. To me je jako podsetilo na naš mentalitet. Shvatio sam, kao i mnogo puta do sad, da su svi naši pisci još davno ispričali priče o nama. Ovde je mentalitet i taj neki usud koji nosimo toliko jak i ukorenjen u nama. Razne Hadži-Trifunove sam imao prilike da upoznam i lično, a nažalost pamtimo ih i iz naše dalje i bliže istorije”.

Glumica Katarina Radivojević govorila je o liku Cone, koji tumači u filmu: „Ona je Hadži-Trifunova rođena sestra, i preteča je današnje moderne žene. Apsolutno je zaštićena od strane brata, i tu postoji velika bratsko-sestrinska ljubav. Ovo je definitivno jedna drugačija uloga od svih mojih do sada”.

Glumica Anđela Jovanović govorila je o svojoj ulozi u ovom ostvarenju, ali i o samom filmu: „Tašana je, kao i lik Cone i inače ženski likovi u ovom filmu, ispred svog vremena. To su jake jake žene koje ne pristaju da budu samo žrtve, već se trude da se izbore za sopstvenu egzistenciju. Tašana je vrlo neobuzdanog, ali nepokvarenog temperamenta. Ona je u jeku svoje mladosti , na neki način zatvorena i okovana društvenim normama i vrlo strogim patrijarhalnim društvom. Mislim da ćemo mi, kao nacija, jako dobro razumeti ovaj film. Mislim da je važan jer govori o važnom istorijskom periodu za našu zemlju, koji se duboko utkao u naš mentalitet i u naše kolektivno nesvesno”.

Producentkinja Snežana Van Hauvelingen govorila je o izazovima sa kojima se ekipa filma susrela tokom snimanja: „Izgradnja scenografije je trajala duže od tri meseca, uhvatilo nas je vanredno stanje i pomeranje usled epidemije, tako da je i snimanje samim tim bilo otežano. Ali uz pomoć sjajnih autora, Marinu Medenicu koja je uradila fantastične kostime, dobru scenografiju, direktora fotografije Erola Zubčevića, dobru ekipu i naravno odličan kast koji smo imali, bilo je zadovoljstvo raditi ovaj projekat. Naravno uz ogromnu odgovornost, jer kao što je Milutin rekao – upravo nama je posle toliko godina, na neki način, bilo suđeno da završimo ovaj film“.

Poslednjeg, sedmog festivalskog dana, u petak 23. jula na Letnjoj pozornici na Paliću, u Glavnom takmičarskom programu u 21h će biti prikazan film „Vojvoda” Rodžera Mičela , dok će u selekciji „Paralele i sudari”, u bioskopu Abazija na Paliću će biti prikazani filmovi „Duhovi” turske rediteljke Azre Deniz Okjaj (17h), i „Parket” ruskog reditelja Aleksandra Mindadzea (19h). Kao specijalna projekcija, na Letnjoj pozornici na Paliću će u 23h biti premijerno prikazane prve dve epizode nove srpske serije „Kljun“ u režiji Jelene Gavrilović i Uroša Tomića.  Festival će, na Letnjoj pozornici, svečano biti zatvoren dodelom nagrada Zlatni toranj za najbolji film, Palićki toranj za najbolju režiju, kao i Specijalne nagrade žirija. Ovom prilikom biće proglašen i najbolji film iz selekcije Paralele i sudari.

Festival evropskog filma Palić – izveštaj sa konferencije za medije / 5. festivalski dan

Petog dana Festivala evropskog filma Palić, 21. jula, na konferenciji za medije na Velikoj terasi govorili su Ferit Karahan i Gulistan Acet Karahan, reditelj i koscenaristkinja flma “Čuvar brata svojega”, Reinis Kalviš, reditelj filma „Noćna smena”, Aleksandar Vujović, reditelj filma “Duga”, Ričard Forbs-Hamilton, reditelj filmova u selekciji Mladi duh Evrope, Viktor Klem, glumac u filmu “Post mortem”, i Ondrej Vavrečka, reditelj filma “Lični život rupe”, a održana je i promocija knjige “Neda Arnerić: Od sna do jave, i natrag” Tatjane Nježić.

Ferit Karahan, reditelj ostvarenja „Čuvar brata svojega”, govorio je o ideji za film o dvojici kurdskih dečaka u internatu: „Išao sam šest godina u isti takav internat. Prvo sam 2009. probao da napišem jedan draft scenarija koji nije bio baš dobar. Ali nakon toga ponovo sam probao 2014, pa 2015. godine. U to vreme je ISIS doživljavao svoj uspon, što se negativno odrazilo po kurdski narod. Sve to je uticalo i na Tursku, bombe su bile svuda. Vratili smo se u devedesete – osećao sam da je isto kao tada, dok sam išao u školu. Seli smo i napisali ovu priču za sedam dana”.

Reinis Kalviš je reditelj filma „Noćna smena”, o taksisti Mareku koji odlučuje da pobegne iz grada jer nije u stanju da se pobrine za dug prema vlasniku kompanije. O svom glavnom junaku reditelj je rekao: „Kada sam pravio film, hteo sam da mu ostavim izbore. Ti izbori koje on pravi, čak i tokom samo jedne noći, na neki način mogu da izmene tok njegovog života. Ali oni koje je napravio verovatno ga ne vode u drugačiju budućnost”.

Aleksandar Vujović je, povodom prikazivanja svog filma „Duga” u festivalskoj selekciji Paralele i sudari, izjavio: „Posebno mi je zadovoljstvo što jedan film crnogorske produkcije poslije dugo godina ima svog predstavnika na Festivalu evropskog filma Palić. To je jedan ekstrakt iz knjige prestižnog italijanskog umjetnika  Gaetana Grila, koji mi je bio jako zanimljiv, budući da je u pitanju prilično atipična tema i priča u odnosu na one koje se obično tretiraju na Balkanu”.

Novinarka Tatjana Nježić govorila je o svojoj knjizi „Neda Arnerić: Od sna do jave, i natrag”, koja na jedinstven način približava čitaocima detalje iz života slavne glumice i upoznaje ih sa magijom koju je širila velikim platnom. Pored razgovora i intervjua, u knjizi čitaoci mogu da pročitaju i šta su o Nedi Arnerić rekli i zapisali njeni prijatelji i bliski saradnici, uz prisećanje na njene najznačajnije uloge, i bogatu foto dokumentaciju.

Šestog festivalskog dana, u četvrtak 22. jula na Letnjoj pozornici na Paliću, u Glavnom takmičarskom programu u 21h svetsku premijeru će imati film „Nečista krv – greh predaka” Milutina Petrovića, dok je u 23h na programu  ostvarenje „Ja nikada ne plačem” Pjotra Domalevskog iz Poljske. U selekciji „Paralele i sudari”, u bioskopu Abazija na Paliću će biti prikazani filmovi „Branka” mađarskog reditelja K. Kovača Akoša (17h), „Nun of your business” hrvatske rediteljke Ivane Marinić Kragić (17:20) i „Tabija” Igora Drljače u kanadsko-bosanskoj koprodukciji (19h).

Gripa PetrovljevihKirila Serebrenikova i KopilotAne Zohre Berahed sutra na programu Festivala evropskog filma Palić 

Petog festivalskog dana, u sredu 21. jula na Letnjoj pozornici na Paliću, u Glavnom takmičarskom programu u 21h će biti prikazan film „Gripa Petrovljevih” Kirila Serebrenikova , a u 23h „Kopilot” nemačke rediteljke Ane Zohre Berahed.

Film „Gripa Petrovljevih” prikazuje dan u životu strip-crtača Petrova i njegove porodice u postsovjetskoj Rusiji. Bolesnog od gripa, prijatelj Igor izvodi ga u dugačku šetnju, tokom koje vrludaju između realnosti i fantazije. U filmu „Kopilot” Asli i Said se upoznaju na zabavi u studentskom domu. Asli je fascinirana Saidovom harizmom i samopouzdanjem. Dvoje studenata se tajno venčavaju iako se Aslina majka protivi vezi. Nakon nekog vremena Said nestaje a njegova odluka menja Aslin život – pre nego što uzdrma ceo svet.

U selekciji „Paralele i sudari”, u bioskopu Abazija na Paliću će biti prikazani filmovi „Unutrašnje ostrvo” Ru Hasanova iz Azerbejdžana (17h) i “Šta vidimo kad pogledamo u nebo?” gruzijskog reditelja Aleksandra Koberidžea (19h).

U filmu „Unutrašnje ostrvo”, koji je inspirisan istinitom pričom, emocionalno i fizički zlostavljani šahovski velemajstor beži na ostrvo naseljeno divljim konjima i jednim stanovnikom. “Šta vidimo kad pogledamo u nebo?” govori o slučajnom susretu na uglu ulice, koji dovodi do toga da se Liza i Đorđi zaljube na prvi pogled, ali pritom na njih pada zla čarolija.

Selekcija Slovenija u fokusu će od 17 časova u bioskopu Eurocinema u Subotici predstaviti kratki dokumentarni film „Istorija biciklizma” Karpa A. Godine, nakon čega je na repertoaru dugometražno ostvarenje „Neću da budem luzerka” u režiji Urše Menart, o istoričarki umetnosti u kasnim dvadesetim, koja se bori za samostalnost i dostojanstvo u urbanom miljeu nezaposlenosti i prekomorskih migracija.

U okviru selekcije Novi mađarski film, u bioskopu Eurocinema u Subotici u 19h na programu je film “Toxikoma” reditelja Gabora Herendija. Ovo je priča o sudaru dva ega – mladog narkomana i cenjenog psihijatra, čiji se razgovori pretvaraju u svojevrsno nadmetanje.

U selekciji Novi evropski dokumentarni film, u 19 časova u Art bioskopu Lifka u Subotici biće prikazano ostvarenje „Antigona – kako se usuđujemo!” slovenačkog reditelja Janija Severa, svojevrsni politički esej o evropskoj demokratiji danas.  Na istoj lokaciji, u selekciji Eco Dox od 17h na repertoaru je  film „Supa od jastoga” španskog reditelja Pepea Andreua i Rafe Molesa. U bioskopu Abazija na Paliću, publika će od 15 časova moći da pogleda pet filmova iz selekcije EFA shorts, a za 21h je zakazana specijalna projekcija dokumentarno-igranog filma “Sedam hiljada duša” Sanjina Mirića, o stradanju srpskih i ruskih vojnika i interniranih civila u austrougarskim logorima na teritoriji današnje Češke. U selekciji Mladi duh Evrope, na istom mestu će od 22h biti prikazano šest kratkometražnih ostvarenja.

Kako specijalne projekcije, u filmskom klubu Otvorenog univerziteta Subotica će od 18 časova biti prikazano šest filmova sa Međunarodnog festivala dečijeg i omladinskog animiranog filma MultiMost fest.

Festival evropskog filma Palić – izveštaj sa konferencije za medije / 3. festivalski dan

Trećeg dana Festivala evropskog filma Palić, 19. jula, na konferenciji za medije na Velikoj terasi govorili su Vitalij Akimov, reditelj filma „Dečak”, Lajla Pakalnina, rediteljka filma „U ogledalu”, i predstavnici mreže AFIFS: Ilija Tatić (Festival evropskog filma Palić), Srđan Savić (Festival glumačkih ostvarenja domaćeg igranog filma “Filmski susreti” u Nišu), Sanja Conić (LIFFE Leskovac) Damjana Jovanović (Šumadijski internacionalni filmski festival, Kragujevac).

Vitalij Akimov govorio je o nastanku svog dokumentarnog filma, u kome prikazuje svoje porodicu u Arsenijevu, ruskom provincijskom gradu: „Ovaj film me je zainteresovao jer je to bio način da razgovaram sa svojim ocem. Oni nije bio prisutan u mom životu kad sam bio mali. To je prosto bio razgovor posle 23 godine, i tada sam pomislio da bi to trebalo da bude zabeleženo kamerom. Onda sam intuitivno počeo da razmišljam gde ću naći svog glavnog junaka. Tada sam zapisao da je to vrsta filma o jednom dečaku koji nema oca. Kada sam počeo da radim sa svojim ocem, kod njega je živeo taj mali dečak, koji je u stvari postao glavni junak mog filma”.

O desetogodišnjem Stepanu, posinku njegovog brata i glavnom protagonisti filma, Vitalij Akimov je dodao: „Čini mi se da dosta liči na mene. Okružen je teškom porodičnom situacijom, ali to njega ne dodiruje. On uspeva da na neki način bude srećan dečak. Zaista se nadam da će sačuvati tu svoju crtu karaktera, i smatram da moram da preuzmem odgovornost, i da mu pomognem u tome”.  

Lajla Pakalnina je svoj film „U ogledalu” zasnovala na poznatoj bajci „Snežana i sedam patuljaka”, koju je prevela u savremeni kontekst. O tome kako je došla na ideju za film, ona je rekla: „Prvo sam se zainteresovala za selfije, za sam format. Čak sam i pokrenula sopsveni fejsbuk nalog samo zbog filma. Morala sam da uvidim kako se ta komunikacija odvija. Selfi sam po sebi je veoma kul stvar. Komunicirate s drugima gledajući sebe, i to je zapravo ogledalo. Prvo nisam znala kako da istražim ovu temu, ali onda mi je odjednom sinulo – u „Snežani” kraljica govori sa ogledalom, tako da je to zapravo selfi. Tako mi je došla ta bajka, ali to je i arhetip koji znaju svi u svetu. Odlučila sam da napravim film koji nije o kraljicama i princezama, već da imam krosfit, parkuriste, i da radim stvari koje su savremenije. Ali to je na neki način isto”.

Četvrtog festivalskog dana, u utorak 20. jula na Letnjoj pozornici na Paliću, u Glavnom takmičarskom programu u 21h će biti prikazan film „ Prirodna svetlost” mađarskog reditelja Deneša Nađa, a u 23h „Čuvar brata svojega” turskog reditelja Ferita Karahana. U selekciji „Paralele i sudari”, u bioskopu Abazija na Paliću će biti prikazani filmovi „Duga” crnogorskog reditelja Aleksandra Vujovića (17h), „Noćna smena” Reinisa Kalvinša iz Letonije (17:15) i „Časovi nemačkog” bugarskog reditelja Pavela G. Vesnakova u 19 časova.  

Igor Ripak i Valter Kratner u fokusu online platforme „Na drugi pogled” tokom jula

Online platforma „Na drugi pogled // Auf den zweiten Blick // At Second Glance” na kojoj je izloženo 10 radova vizuelnih umetnika i umetnica iz Srbije i 10 iz Austrije, u julu predstavlja rad „When I was young and wild” Igora Ripka iz Srbije i triptih „Mana” austrijskog autora Valtera Kratnera.

Rad „When I was young and wild” predstavlja fotografiju autora nastalu četiri godine pre početka rata u Hrvatskoj, sa kapom JNA (Jugoslovenske narodne armije) i puškom. O motivaciji za nastanak rada Igor Ripak je rekao: “Saznavši da sam iz Srbije, koleginica sa Akademije likovnih umetnosti u Beču me je upitala kako se osećam kao ratni zločinac. Kako bih našao pravi odgovor, pročešljao sam porodičnu istoriju i našao fotografiju koja precizno pokazuje političke sklonosti članova moje porodice”. Na fotografiji je kapa JNA autorovog oca, puška je dedina, a dvogled, opasač i bajonet je autorov drugi deda zaplenio od nemačkog oficira u Drugom svetskom ratu. Njegov rad moguće je pogledati na online platformi ,,Na drugi pogled”: https://www.secondglance.rs/sr/gledista/igor-ripak/186

Triptih „Mana” (digital, grafit, ulje na papiru) sastoji se od identifikacionih fotografija koje je umetnik obradio grafitom i uljem, što ističe posebno opresivne društveno-političke aspekte. Slike prikazuju kako mi vidimo „druge”, i klišee i predrasude koje koristimo da bi smo ih klasifikovali. Fotografije uhapšenih prikazuju osumnjičene u standardizovanim pozama, dobro poznatim gledaocima zbog fotografija u pasošima, dok su individualni izrazi lica ipak autentično sačuvani i ne mogu biti standardizovani ili podvrgnuti etiketiranju.  „Portreti u triptihu uopšte nisu ono što nam se čini. Fotografija je izuzetno osetljiva na površini stvari. Ali ispod ili iza spoljašnjeg sloja ovih slika anonimnih ljudi, otkrivate upitan zakonski sistem. Ovaj umetnički pristup dao mi je mogućnost da pokažem kako je svaki socijalni problem uslovljen kontekstom povezanosti infrastrukture, institucija i kolektivne svesti”, rekao je o svom delu Valter Kratner. Njegov rad moguće je pogledati na online platformi ,,Na drugi pogled”: https://www.secondglance.rs/sr/gledista/walter-kratner/45

Dela ove dvojice umetnika prethodno su izabrana na konkursu za radove koji ukazuju na načine na koje evropska društva posmatraju sebe i „druge”, kao i one koji referišu i prevazilaze klišee i predrasude koje Austrijanci i Srbi imaju jedni o drugima uprkos – ili upravo usled – bliskih istorijskih odnosa i isprepletenih istorija migracija. Pokretanjem onlajn platforme obeležava se 20 godina od osnivanja Austrijskog kulturnog foruma Beograd i 185 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Austrije i Srbije. 

Igor Ripak (1982) je umetnik i fotograf. U svom radu se služi transformativnim procesima transmedijalne adaptacije, sa akcentom na sociopolitičke teme koje oblikuju našu realnost. Diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Beču 2020. godine, u klasi prof. dr Jaira Martina Gutmana, a 2010. je diplomirao na smeru dramaturgija, na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Dobitnik je nagrade Akademije likovnih umetnosti u Beču 2020. godine.

Valter Kratner (1954) godinama je živeo u Švajcarskoj i San Francisku, a danas živi u Austriji. Njegove prostorne instalacije su, između ostalih, crkva Tabor u Austriji i spomenik (Porajmos) posvećen Romima i Sintima, žrtvama nacizma. Dobitnik je nagrade Carl Djerassi rezidencijalnog programa za 2002. godinu. Njegove fotografije transformišu i rekonstruišu sećanje i istoriju. U poslednje vreme bavi se izbegličkom situacijom u Evropi i na Bliskom istoku.

Nova onlajn platforma Austrijskog kulturnog foruma nastala je imajući u vidu trenutne neizvesne okolnosti, ali i mogućnosti koje se otvaraju sa novim vidovima umetničkog stvaranja i komunikacije. Zamišljena je kao izlagački prostor za tematski i kurirani umetnički sadržaj koji u inicijalnoj fazi čine radovi 10 vizuelnih umetnika/umetnica iz Srbije i 10 iz Austrije, pristiglih na konkurs koji je ovom prilikom raspisan i realizovan.

Сећања:

И МОРАМ, МОРАМ ДА СЕ СМЕЈЕМ

80 година од рођења Вујице Решин Туцића

Четвртак, 15. јул у 20 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7

Учествују:

Горан Бабић,

Ненад Милошевић,

Весна Јанковић

Владимир Копицл

Драгољуб Павлов

Сам у ноћи

под далеким звездама,

ништаван,

слаб

и смртан –

морам да се смејем.

Не чујем добро,

не видим.

Будућност је пуна жилета.

Нервозан сам

и морам,

морам

да се смејем.

Вујица Решин Туцић (1941–2009) био је књижевник, визуелни уметник, уредник, есејиста, један од најзначајнијих чланова неоавангардног покрета у Југославији током шездесетих и седамдесетих година 20. века. Њови радови излазе изван оквира традиционалне поделе уметности, па тако у извођење својих песама уноси елементе филма, глуме и перформанса, што је у оно време код нас била експериментална и пионирска активност.

Покренуо је 1977. часопис Адреса, један од најзначајнијих неоавангардних часописа на овим просторима. Због своје уметничке активности и неконформизма сматран је за анархисту, а против њега су вођени и судски процеси.

Почетком деведесетих основао је и водио књижевну школу Традиција авангарде, из које је настала уметничка група Магнет. За последњу збирку песама, Гнездо параноје, добио је награду „Васко Попа“ за најбољу песничку књигу на српском језику 2007. године. Осим тога, добитник је и награда „Печат вароши сремскокарловачке“, и „Паја Марковић Адамов“.

Објављене књиге

Јаје у челичној љусци, песме, 1970.

Сан и критика, песме, 1977.

Слово је пукло, есеји, 1978.

Простак у ноћи, песме, 1979.

Реформ гротеск, песме, 1983.

Хладно чело, есеји, 1983.

Снег веје, љубав је вечна, песме, 1990.

Страхоте подземља, роман, 1991.

Стругање маште, сабрана дела, 1991.

Играч у свим правцима, избор из поезије, 2001.

Време фантома, критике, 2005.

Гнездо параноје, песме, 2007.

Сабрана дела 1, 2018.

Сабрана дела 2, 2019.

Bogat prateći program na Trećem somborskom filmskom festivalu

U pratećem programu Trećeg somborskog filmskog festivala, koji u organizaciji Kulturnog centra „Laza Kostić” Sombor traje od 13. do 16. jula, biće održan koncert rok grupe “Love Hunters”, prezentacije izdavaštva Niškog kulturnog centra i Filmskog centra Srbije, radionica “Kako se gleda film – mala škola bontona”, nastup Žarka Stepanova i benda “Bre”, kao i predstava “Jedan” u produkciji Udruženja baletskih umetnika Srbije.

“Love Hunters”, jedan od najznačajnijih bendova domaće alternativne scene, nastupiće na zatvaranju festivala 16. jula u 21h na Trgu Svetog Đorđa. Predvođeni Milanom Muminom, status kultnog benda stekli su još ranih devedesetih godina prošlog veka, a danas u originalom sastavu: Mumin – glas i gitara, Protektor – bas, Thunderman – bubnjevi, a ojačani gitaristom Vladom Apatinecom, zvuče svežije i energičnije nego ikad. Održali su preko 3000 koncerata po Evropi i regionu i radili muziku za dva filma i tri pozorišne predstave. Frontmen benda, Milan Mumin, dobitnik je Oktobarske nagrade za životno delo i doprinos kulturi grada Novog Sada 2019. godine.

Besplatna radionica “Kako se gleda film – mala škola bontona” će se održati u nedelju, 11. jula i u ponedeljak, 12. jula u terminu od 10h do 14h u Velikoj sali Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor. Projekat obuhvata gledanje dečijih filmova, kao i razgovor, vežbe u kojima će se polaznici upoznati sa osnovnim metodama i tehnikama analize filma. Predavači su Đorđe Bajić, filmski i književni kritičar i pisac, magistar teorije umetnosti i medija, i Zoran Janković, filmski, književni i muzički kritičar.

U okviru programa „Espreso u 11“ u fokusu su filmsko izdavaštvo Filmskog centra Srbije i Niškog kulturnog centra. Ustanova Niški kulturni centar će u sredu 14. jula predstaviti najnovije brojeve filmskog časopisa „Filaž“, knjigu niškog filmskog kritičara i teoretičara filma, Branislava Miltojevića – „Filmovi bez filma“ (u izdanju NKC-a) i filmskog autora i producenta iz Beograda, Miroslava Bate Petrovića – „Kinematografija štapa i kanapa“. Filmski centar Srbije promovisaće u petak 15. jula svoje novo, kapitalno izdanje “Robert Meki: PRIČA – Sadržaj-struktura, stil i principi pisanja scenarija”, a o knjizi će govoriti Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije. Ovaj program održava se u Atrijumu Gradske kuće.

Otvaranje Trećeg somborskog filmskog festivala, 13. jula u Atrijumu Gradske kuće, upotpuniće nastup umetnika Žarka Stepanova i benda “Bre”, tokom kojeg će publika biti u prilici da čuje izvođenje numere “Ljubav i moda” iz istoimenog filma. Žarko Stepanov je od 2005. do danas ostvario mnoge pozorišne uloge, igrao je u televizijskim serijama i filmovima, a takođe je radio kao voditelj na Naxi radiju i na Prvoj televiziji. Od 2014. godine je stalni član Pozorišta na Terazijama. “Bre Bend” postoji od 2011. godine, a članovi grupe Jelena (vokal), Koca (gitara), Aca (bas), Đole (saksofon), Njegoš (bubanj) već dugi niz godina oduševljavaju publiku širom Srbije izvodeći pesme raznih žanrova (pop, rok, ex yu, funky) kao i obrade narodnih pesama.

Predstava “Jedan” u produkciji Udruženja baletskih umetnika Srbije biće održana u nedelju, 11. jula u 21 čas na Trgu Svetog Đorđa. Predstava je nastala po tekstu Sanje Ninković u saradnji sa učesnicima, po scenariju filma “Jastog” savremenog grčkog reditelja Jorgosa Lantimosa. Reč je o crnohumornoj i satiričnoj priči koja prati jednog muškarca u distopijskom društvu u kom je neprihvatljivo biti sam, bez emotivnog partnera. Pritisak okoline, kojem je pojedinac izložen, nadjačava se sa pritiscima koje on sam sebi nameće.

Autor koreografije i režije je Sanja Ninković, dobitnica nagrade „Ohrabrenje“. Ova nagrada se dodeljuje najboljem koreografu iz Srbije u selekciji takmičarskog programa Festivala koreografskih minijatura koji organizuje Udruženje baletskih umetnika Srbije (UBUS). Nagrada predstavlja podsticaj koreografskom stvaralaštvu i razvoju plesne scene u Srbiji. Nagrađenom se pruža priliku za realizaciju nove plesne predstave u produkciji UBUS-a na narednom festivalskom izdanju.

Podsećamo, u filmskom programu festivala će se naći 15 filmova u pet selekcija: Glavni program, Selekcija mladih autora, Panorama švedskog filma, Kad bi Sombor bio Holivud i Filmski matine za decu, a selektor programa je Dejan Dabić. Mira Banjac, legendarna glumica jugoslovenske i srpske kinematografije, ovogodišnja je dobitnica nagrade Specijalni Ernest, za dosadašnji i budući doprinos dobrim filmovima. Na svečanom zatvaranju festivala nagrade će biti uručena i prošlogodišnjem dobitniku ove nagrade, Slavku Štimcu, još jednoj legendi domaćeg filma. Ulaz na sve programe trećeg izdanja Somborskog filmskog festivala je besplatan.

Поезија:

ПЛАВА КЊИГА

(изабране и нове песме)

Иван Деспотовић

Среда, 7. јули у 20 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7

О књизи разговарају:

Ивана Миланков

Братислав Јефтовић

Живојин Ивковић

Иван Деспотовић

Уређује и води: Мирјана Митровић

зелено острво пешака и дистанца,

линија траве из сна, као оса

симетрије тог потпуног странца,

што у гужви светала корача ту боса

Нова песничка књига Ивана Деспотовића (у издању УНПС, 2020) обухвата избор из претходних збирки, од којих су неке награђиване, као и циклус нових песама Ивичњаци.  Насловом Плава књига аутор асоцира на тајни досије, о коме знамо а ћутимо.

Плава књига заокружује једну фазу стваралаштва Ивана Деспотовића, чији се оригинални песнички глас јавио збиркама објављеним у Бранковом колу и КОВ-у. Употпуњена је критичким освртима др Драшка Ређепа, Ненада Грујичића и других, а завршава се аутопоетичким текстом о иновацијама на пољу версификације, у којој Деспотовић показује ретко мајсторство.

House of Flamingo i Zagreb Pride pozivaju na pederušu

03.7.2021. u 18:30h ~ Park Ribnjak

Drag queer izvedbeni kolektiv House of Flamingo u ljeto 2021. uplovljava uz mini turneju svog after-Pride programa ‘FANNY PACK’ po Hrvatskoj! Nakon izvedbe u Splitu, koja je održana sredinom lipnja, drugi događaj za publiku se odvija upravo u Zagrebu, 3. srpnja u parku Ribnjak u 18:30h. Izvedba je dio programa XX. Povorke ponosa Zagreb Pride koja se održava isti dan.

U after-Pride programu publiku zabavljaju HoF tranđeli Colinda Evangelista i Entity, uz dodatak rejva Jovanke Broz Titutke.

FANNY PACK (prosto narodno: pederuša) je klupsko-izvedbeni program koji se u Zagrebu posljednjih godina održava nakon Povorke ponosa, u organizaciji queer kolektiva House of Flamingo. Program stvara siguran klupski prostor LGBTIQ osobama za proslavu jednog od najvažnijih političkih protesta dana unutar godine, kroz bogat sadržaj umjetničkih izvedbi i kvalitetnog zvuka. Time se odaje počast činjenici da je upravo iz jednog noćnog kluba, njujorškog Stonewall Inna, potekao moderni pokret za ravnopravnost osoba svih rodnih i spolnih obilježja i identiteta. Ove godine program aktivistički “izlazi iz ormara” zatvorenih klupskih prostora na otvoreno.

FANNY PACK turneja je odgovor na manjak queer izvedbenih programa diljem RH u posljednjih godinu dana, kao posljedica pandemije koja je efektivno ograničila mogućnosti za daljnji razvoj i vidljivost queer umjetnosti i identiteta u javnom i kulturnom prostoru; ali ograničila i pristup srodnim sadržajima širem spektru publike.

Program je besplatan za javnost. Izvedba se održava na otvorenom uz pridržavanje aktualnih epidemioloških mjera za masovna okupljanja. Sve koje sudjeluju u povorci i popratnom programu na Ribnjaku dužne su posjedovati važeću Covid potvrdu.

Logističku i organizacijsku podršku pružaju Zagreb Pride i K-zona. Vizualni identitet turneje potpisuje Yellow Yuri.

House of Flamingo je queer umjetnički kolektiv koji djeluje na zagrebačkoj nezavisnoj kulturnoj sceni, kao platforma za razvoj drag kulture i izvedbene scene u regiji. Programi kolektiva u Zagrebu, i kroz gostovanja u drugim gradovima, odgovaraju na potrebu za prostorom slobode, tolerancije, međusobnog uvažavanja i kreativnosti u kojem participiraju

umjetnici i publika svih rodnih, spolnih i drugih identitetskih odrednica. Kolektiv je od svog osnutka 2013. gostovao u svakom glavnom gradu ex-Yu regije te u Splitu, Zadru, Poreču, Rijeci, Opatiji, Puli i Koprivnici.

Ovaj događaj je dio ljetne turneje kolektiva House of Flamingo (Pederuša: Štiklom na put ponosa) koja se provodi kroz platformu Clubture, a ostvaruje se zahvaljujući financijskoj podršci Ministarstva kulture i medija RH, Zaklade Kultura nova, Ureda za kulturu Grada Zagreba i Nacionalne zaklade za razvoj civilnoga društva kroz program Centri znanja.

Fondacija Saša Marčeta – Uvertira za BAB 2021

Balkanski arhitektonski bijenale (BAB) poziva stručnjake, naučnike i umetnike u oblasti arhitekture, urbanizma i dizajna da uzmu učešće na ovogodišnjem – BAB21.BAB predstavlja regionalnu manifestaciju iz oblasti dizajna, arhitektonsko-urbanističke teorije i stvaralaštva, koja se ove godine održava jubilarni peti put uz podrške državnih institucija, brojnih kulturnih institucija i strukovnih udruženja. U skladu sa navedenim, Organizacioni odbor BAB-a organizuje prateći događaj „Uvertira – BAB21“ sa temom 5. jubilarnog BAB-a koji će se održati u decembru 2021. godine.

Mesto: Bioskop Balkan
Vreme: Subota, 26. jun u 18h

Učesnici:
Arh. Saša Begović (3LHD studio, Zagreb), komesar Hrvatskih arhitekata
Arh. Nebojša Glišić, kurator BAB izložbe
Arh. Dr Tatjana Mrđenović, komesar BAB, urednik naučne konferencije
Ist. um. Marko Stojanović, direktor BAB, urednik prateće izložbe
Arh. Dragan Marković, koautor i urednik arhitektonske izložbe
Predstavnik kompanije Alumil, generalni sponzor

Teme:

  1. jubilarni BAB u decembru 2021. godine
    Predstavljanje glavnih i pratećih događaja

Održan celodnevni umetnički program povodom 70. rođendana Francuskog instituta u Srbiji

U ponedeljak, 21. juna u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, obeležen je 70. rođendan Francuskog instituta u Srbiji. Uz Manuela Buara, direktora Francuskog instituta u Srbiji, Žan-Luja Falkonija, ambasadora Francuske u Srbiji, i Maju Gojković, potpredsednicu Vlade i ministra kulture Srbije, ispred zgrade Francuskog instituta su govorili i Aleksandar Ilić, baletski igrač i v.d direktora Kulturnog centra Beograda, bivša stipendistkinja Instituta Tanja Basta, i Mia Tufegdžić, učenica dvojezičnog odeljenja u X beogradskoj gimnaziji.

Centralni deo proslave rođendana obeležili su nastupi umetnika:. DJ Gringo predstavio je savremenu francusku muziku, umetnice TKV i Kaldea su uživo stvarale svoju uličnu umetnost, grafički kolektiv Matrijaršija je štampao majice sa specijalnim dizajnom povodom 70 godina instituta, dok su članovi grupe Balkan Fury i Stanice – Servisa za savremeni ples izvodili savremeni i hip hop ples.

Street art umetnica Kaldea iz Francuske je u Srbiji drugi put, nakon što je 2018. nastupila na manifestaciji “All Girls Street Art Jam” u Beogradu. “Počela sam da saznajem o srpskoj umetničkoj sceni kada sam upoznala TKV. Prvi put smo se srele 2017. u Hrvatskoj, kada mi je ona pričala o svom radu i sceni ulične umetnosti ovde, ali i na čitavom Balkanu. Ovde se osećam odlično – nisam očekivala da će ovaj događaj biti ovoliko zabavan, sa žurkom i ljudima unaokolo koji su nas posmatrali, snimali, i učestvovali u programu. Raspoloženje je bilo sjajno i presrećna sam”, rekla je Kaldea.

Završetak i zatvaranje manifestacije obeležio je nastup plesne grupe Sine Qua Non Art u izlozima Francuskog instituta u Srbiji. Koreograf Žonatan Pranlas-Deskur (Jonathan Pranlas-Descours) je o gostovanju ove grupe u Beogradu rekao: „Ovde smo u okviru programa Teatroskop koji organizuje Francuski institut u Srbiji. Već tri nedelje radimo sa studentima, a 29. juna nastupićemo u Bitef Teatru u okviru BELEF-a. Pošto smo već ovde, Katrin Fodri, ataše za kulturu instituta, došla je na ideju da deo svog rada prikažemo i podelimo sa prijateljima Francuskog instituta i svim Beograđanima.  Prikazali smo deo koreografije na kojoj radimo, ali smo je preoblikovali tako da bude u skladu sa ovim događajem. Veoma smo srećni što vidimo da Francuski institut može još napredovati i širiti vidike uz ovakve sjajne inicijative. To je odlična vest”.

Francuski institut u Srbiji je sastavni deo svetske mreže koju čini više od 100 Francuskih instituta i njegova misija je da putem kulture, obrazovanja, inovacija i saznanja, izgradi nove puteve između Francuske i Srbije. Naslednik Francuskog kulturnog centra u Beogradu, kulturnog i prosvetnog operatera Ambasade Francuske, Francuski institut ima svoja sedišta u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Ostvaruje projekte (samostalno ili u partnerstvu) iz oblasti umetnosti, kulture, nastave i promovisanja francuskog jezika, visokog obrazovanja i istraživanja, a takođe je posvećen mladima, kulturnim i društvenim inovacijama, kao i debatama o mnogim velikim savremenim temama (okruženje, društvena i teritorijalna povezanost, pitanja rodne ravnopravnosti).

Proslava 70. rođendana Francuskog instituta u Srbiji


Ponedeljak 21. jun 2021.
14:00 – Otvaranje proslave 70. godišnjice Francuskog instituta u Srbiji
U prisustvu Maje Gojković, potpredsednice vlade i ministarke kulture Srbije, Žan-Luja Falkonija,
ambasadora Francuske u Srbiji, Manuela Buara, direktora Francuskog instituta u Srbiji, umetnika i
studenata koji će svedočiti o svom odnosu sa Francuskom i Francuskim institutom u Srbiji.
14:30 – 18:00 – Umetnički nastupi, kulinarska i vinska iznenađenja
• Unutar Francuskog instituta: besplatni testovi nivoa francuskog jezika, informacije o kursevma
francuskog i studiranju u Francuskoj
• Ispred Francuskog instituta u Knez Mihailovoj: DJ Gringo setuje savremenu francusku muziku,
umetnice TKV i Kaldea demonstriraju Street art, grafički kolektiv Matrijaršija štampa i prodaje majce
„70 godina“, grupe (Balkan Fury et Stanica-Contemporary Dance Station) izvode savremeni i hip
hop ples.
18:00 – 20:00 – aperitiv à la française i zatvaranje manifestacije
Uz nastup grupe Sine Qua Non Art u izlozima Francuskog instituta u Srbiji

PROSLAVA 70. ROĐENDANA FRANCUSKOG INSTITUTA U SRBIJI 21. JUNA 2021.

U ponedeljak, 21. juna biće održana proslava 70. rođendana Francuskog insituta u Srbiji, u Knez Mihajlovoj ulici u Beogradu. Proslava će biti otvorena u 14 časova ispred zgrade Instituta, u prisustvu Maje Gojković potpredsednice vlade i ministarke kulture Srbije, Žan-Luja Falkonija, ambasadora Francuske u Srbiji, Manuela Buara, direktora Francuskog instituta u Srbiji, umetnika i studenata koji će svedočiti o svom odnosu sa Francuskom i Francuskim institutom u Srbiji.

Manuel Buar, direktor Francuskog instituta u Srbiji, ovim povodom je izjavio: “Želimo da 21. juna sa svima u Srbiji podelimo trenutak radosti i veselja. Ispred naše zgrade u Beogradu, naši saradnici, umetnici, prikazaće uživo deo svog stvaralaštva. Nakon teškog perioda pandemije, želimo da pokažemo snagu naše energije, našu sposobnost i želju da okupimo ljude i podelimo zadovoljstvo stvaranja i osmišljavanja”.

Popodnevni program će od 14:30 do 18 časova obeležiti umetnički nastupi, kulinarska i vinska iznenađenja, besplatni testovi nivoa francuskog jezika, informacije o kursevima francuskog i studiranju u Francuskoj. Ispred Francuskog instituta u Knez Mihailovoj DJ Gringo će predstaviti savremenu francusku muziku, umetnice TKV i Kaldea demonstriraće svoju uličnu umetnost, grafički kolektiv Matrijaršija štampaće i prodavati majice „70 godina“, a grupe Balkan Fury i Stanica Servis za savremeni ples će izvoditi savremeni i hip hop ples.

Završetak i zatvaranje manifestacije zakazani su za 18 časova uz nastup francuske plesne trupe Sine Qua Non Art, u izlozima Francuskog instituta u Srbiji. Njeni osnivači, koreografi Kristof Beranžer i Žonatan Pranlas-Dekur borave u Beogradu tokom juna i rade sa studentima Instituta za umetničku igru.  U izlozima Francuskog instituta, u Knez Mihailovoj ulici, 21. juna svojim nastupom uveličaće obeležavanje 70. godišnjice Francuskog instituta u Srbiji.

Francuski institut u Srbiji je sastavni de svetske mreže koju čini više od 100 Francuskih instituta i njegova misija je da održava stare i gradi nove puteve svestrane saradnje između Francuske i Srbije. Naslednik Francuskog kulturnog centra u Beogradu, Francuski institut danas ima svoja sedišta u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Ostvaruje projekte (samostalno ili u partnerstvu) iz oblasti umetnosti, kulture, nastave i promovisanja francuskog jezika, visokog obrazovanja i istraživanja,  a takođe je posvećen mladima I njihovoj mobilnosti, kulturnim i društvenim inovacijama, organizovanju debata o mnogim značajnim savremenim temama (održivi razvoj, društvena i teritorijalna povezanost, lažne vesti, pitanja rodne ravnopravnosti…).

Поводи:

ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ: Попечитељ здраваго разума

Четвртак, 17. јуни у 19 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7

Разговарају:

Мирјана Драгаш, управница Задужбине „Доситеј Обрадовић“

Јасмина Ахметагић, књижевна критичарка

Душан Иванић, професор емеритус

Уређује и води: Мирјана Митровић

U utorak, 15.06.2021, u sklopu Podgoričkog kulturnog ljeta, na platou ispred Biblioteke „Radosav Ljumović“ sa početkom u 20h, održaće se promocija knjige poezije SVE IZ JEDNOG MJESTA, autora Momčila Zekovića Zeka.

O knjizi će govoriti urednica izdanja mr Sanja Vojinović i sam autor.Izdavač knjige je Biblioteka „Radosav Ljumović“ – Podgorica“Zekovićevo stvaralaštvo, uzevši ga u cjelini, a ovđe konkretno poezija sadržana u zbirci „Sve iz jednog mjesta“, ima aktivnu ulogu u društvenom životu, a na čitaočevu svijest djeluje kao prenosnik dubokih, prevashodno životnih poruka. I sam naslov je takav, „životan“ zapravo metaforičan. „Sve iz jednog mjesta“ asocira i metafrički ukazuje na period od stupanja na svetskoj pozornici virusa korona do današnjeg dana. Vremenski jedna godina. Čitav svijet je stao, ostao u jednom mjestu“…između ostalog je zapisala urednica novog Zekovićevog izdanja.

Promocija knjige -НАРОД ЗА ИЗДАВАЊЕ

Представљање књиге Милана Ружића

Учествују: аутор, Желидраг Никчевић, Милош Ковић, Владимир Димитријевић, Ирена Чоловић (Ирмос)Велика сала Библиотеке
Среда, 9. јун у 19 часова

Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“

Синђелићева 24, 32000 Чачак

Održan performans Svetlane Ninković Tren u tak” u Bioskopu Balkan

U petak, 4. juna u održan je performans „Tren u tak” slikarke Svetlane Nikolić u Bioskopu Balkan. Ova umetnica je za performans iskoristila 100 svojih slika, istog formata, kako bi nas uvela u doživljaj trenutka.

Svetlana Ninković je o ideji za performans rekla: „Kad sam bila mala, jako sam volela da se igram s dominama i da pravim taj domino efekat. Dok sam radila dve samostojeće slike za klijentkinju, sve se samo nadovezalo. Ovo su moje velike domine”. Motivacija se rodila i iz razmišljanja o fotografijama na društvenim mrežama, odnosno o trenucima koji nisu dovoljno osvešćeni dok se dešavaju: ”Hajde da se potrudim da osvestim svaki momenat. Svaki trenutak. Kakav god da je, samo da sam u njemu. Ne znam šta će biti sutra, sutra za mene ne postoji. Bitno mi je da sam tu gde jesam, osvešćena”. O odnosu performansa i njenog slikarskog rada kaže: „Nisam mala izložbu tri godine zato što sam htela sve da podignem na viši nivo. Hoću da bude drugačije, da iznenadim sebe i publiku. Bitno mi je da im dam nešto više, da bude skroz neočekivano“.

Ksenija Samardžija, kustoskinja i direktorka Fondacije Saša Marčeta, o delu Svetlane Ninković je pisala: „Iz nemira koji teži uređenosti nastaje i poslednja serija Svetlaninih radova. Povezana idejom o trenutku koja se razvija iz potrebe da se razume i osvesti momenat u kojem jesmo, upravo sada, i ovde, Ninković uspeva da narativ inkorporira u sam proces prezentacije. Stvarajući zaplet – dinamiku odnosa između posmatrača i rada, ona istupa samouvereno iz pozicije slikara i uvodi nas u precizno osmišljen i planiran čin”.

Svetlana Ninković rođena je 1982. u Beogradu, a diplomirala je 2006. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na grafičkom odseku. Članica je udruženja „Likovni krug“. Izlagala je na 20 samostalnih i oko 30 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Učestvovala je na velikom broju likovnih kolonija i susreta.

Izložba o Maradoni od 3. juna na Beogradskom mesecu fotografije

Izložba „Maradona” na aktuelnom izdanju Beogradskog meseca fotografije biće otvorena 3. juna u 17 časova na Sava Promenadi. Ova izložba predstavlja ekskluzivni izbor fotografija iz fotografskih arhiva argentinske novinske agencije Agency Télam, srpske agencije MN Press, kao i izbor radova iz arhive fotografa Dragane Udovičić i Aleksandra Dimitrijevića.

Otvaranju izložbe prisustvovaće predstavnici Ambasade Republike Argentine u Srbiji, kao i domaći autori.

Maradona je imao tri velike ljubavi: porodicu, fudbal i njegovu domovinu Argentinu, odnosno Latinsku Ameriku. Zavoleo je i Srbiju nakon dve posete, prve u oktobru 1982, kada je postigao svoj čuveni gol na beogradskoj Marakani pred 95.000 gledalaca posle kojeg su usledile ovacije, kao i druge, 2005, tokom snimanja sjajnog Kusturičinog dokumentarca „Maradona by Kusturica”. U izobilju materijala, ova kolekcija sumira Maradonin život kroz već legendarne fotografije koje ne samo da dokumentuju trenutak, već i istoriju i osećanja. Izložba je realizovana uz podršku ambasade Argentine u Srbiji, Télam Agencia Nacional de Noticias, MN Press i Belgrade Waterfront.

Izložba „Maradona” traje do 18. juna.

FB event događaja: https://www.facebook.com/events/144035241091604/?ref=newsfeed

Festival se ove godine održava uz poštovanje svih mera Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19.

Beogradski mesec fotografije je prvi put organizovan 2016. godine a ovogodišnje izdanje je peto po redu. Uspeh festivala baziran je na tri jaka stuba: kvalitetu domaće fotografske scene, saradnji sa umetničkim fondacijama, muzejima, galerijama i svim inostranim kulturnim centrima i ambasadama u Beogradu, kao i kontaktima i saradnjama sa drugim međunarodnim manifestacijama koje pružaju šansu da srpski fotografi prezentuju svoje radove u inostranstvu, uz dovođenje stranih fotografa u Beograd.

Zatvaranje 16. Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA

Šesnaesta Beogradska internacionalna nedelja arhitekture – BINA biće zatvorena u četvrtak, 3. juna u 19 časova u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda.

Ovogodišnji kraj manifestacije biće obeležen osvrtom na prethodnih 15 godina, dodelom priznanja i još jednim skretanjem pažnje na izuzetno značajane arhitektonske događaje koji su obeležili sezonu 2019/2020.

Izložba „Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia, 1948–1980“ koja je u fokus međunarodne javnosti stavila arhitektonska dostignuća nastala na teritoriji bivše Jugoslavije u drugoj polovini 20. veka obeležila je 2018. godinu. Početkom 2019. godine, neposredno po završetku izložbe, u stalnu kolekciju Muzeja moderne umetnosti u Njujorku MoMA uvršteni su eksponati vezani za dva beogradska naselja: Cerak Vinogradi (Milenija i Darko Marušić, Nedeljko Borovnica) i Blok 23 (Aleksandar Stjepanović, Božidar Janković, Branislav Karadžić) što je još jednom potvrdilo vrednosti ovih graditeljskih poduhvata, predstavnika Beogradske škole stanovanja.

Iste, 2019. godine naselje Cerak Vinogradi, proglašeno je za kulturno dobro Republike Srbije, čime je uvršteno u red vrhunskih graditeljskih postignuća u našoj zemlji, ali u grupu od samo nekoliko naselja u Evropi koja su na ovaj način zaštićena.

Ovogodišnja BINA u fokus svog bogatog programa stavila je Beogradsku školu stanovanja sa namerom da se još jednom skrene pažnja na značaj stambene arhitekture, na kreativnost i vanvremenski kvalitet rešenja koja i danas mogu biti primer i inspiracija savremenim arhitektima, ali i na nužnost da se sa pažnjom i odgovornošću pristupi zaštiti i očuvanju ovih arhitektonsko-urbanističkih celina.

Kroz niz programskih formata – izložbi, predavanja, pratećih programa i tematskih šetnji na ovogodišnjoj BINA predstavljena su kvalitetna ostvarenja koja su realizovana u oblasti arhitekture, sa posebnim osvrtom na Beograd i region, kao i na doprinos i domete koji su domaći arhitekti postigli u sferi savremenog stanovanja.

Organizator 16. Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA je Društvo arhitekata Beograda i Kulturni centar Beograda uz podršku Sekretarijata za kulturu Grada Beograda, Ministarstva kulture i informisanja RS i Inženjerske komore Srbije, i brojnih partnera i prijatelja manifestacije.

Zavrsna svecanost 58. Disovog proleca

Петак, 28. мај у 19,30 часова

Галерија Библиотеке

ГРАНИЦА ПОВУЧЕНА ПОСРЕД СРЦА

Отварање изложбе посвећене животу и делу  лауреата Стевана Тонтића, аутор изложбе Биљана Раичић.

Учествују: Марко Аврамовић, Стеван Тонтић, Биљана Раичић и Марина Белић

Петак, 28. мај у 20 часова

Велика сала Библиотеке

Додела Дисове награде, Награде „Млади Дис“ и Награде за есеј

Учествују: Стеван Тонтић, Михајло Пантић, Соња веселиновић, Горан Коруновић, Милун Тодоровић, Богдан Трифуновић, награђени ученесници конкурса Награде „Млади Дис“ и Награде за есеј.

Слово о поезији: Драгица Ужарева

Стихове казује: драмски уметник Љубивоје Тадић

Музика: ученици Музичке школе

Водитељи: Маријана Лазић и Слободан Николић

Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“Синђелићева 24, 32000 Чачак

 MOLIJEROVI DANI SVECANO ZATVORENI PREDSTAVLJANJEM ESEJA I KONCERTOM KAROLA BEFE

Molijerovi dani, književna manifestacija Francuskog instituta u Srbiji, svečano su zatvoreni 22. maja na Kolarcu koncertom francusko-švajcarskog kompozitora i pijaniste Karola Befe, koji je izveo klavirske improvizacije na teme zadate iz publike. Befa je prethodno u istoj sali predstavio i potpisivao esej “Iza kulisa stvaralaštva”, koji je napisao zajedno sa istaknutim francuskim matematičarem Sedrikom Vilanijem, a čiji prevod na srpski su nedavno objavili Matematički institut SANU i Centar za promociju nauke.

Karol Befa je govorio o motivaciji da upoređuje kreativnost muzike i matematike: „Napisali smo knjigu u dvoje, ali zašto da ne i utroje, ili četvoro. Zašto ne i sa specijalistom iz kognitivnih nauka, čiji bi doprinos bio dovoljno relevantan za nešto ovako. Ako se ograničimo samo na umetnost, zašto nemamo i romansijera, ili nekog iz sveta filma? Možda će se ovakvi razgovori u budućnosti dešavati sa njima”. Befa je o smislu muzičke analize rekao: „Možete imati muzikologa koji će čitati partituru, analizirati je detaljno i stručno, ali takva analiza će pre svega pokazati obrazovanje, pamet i inteligenciju tog čoveka. Malo ćete dobiti u smislu sadržaja onoga što je kompozitor, autor partiture, zbilja napisao. Shvatio sam u jednom trenutku da duboka, smislena muzička analiza, može da se desi samo ako se uzme u obzir i namera onoga koji je napisao to muzičko delo”.

U okviru Molijerovih dana, koji su se odigrali u znaku obeležavanja 70. rođendana Francuskog instituta u Srbiji, priređeni su zanimljivi razgovori, onlajn ili uživo, sa frankofonim i srpskim književnicima, filozofima, strip autorima, izdavačima, prevodiocima, filmskim umetnicima, muzičarima, naučnicima, ilustratorima… Ovogodišnje Molijerove dane Francuski institut ostvario je u partnerstvu sa Narodnom bibliotekom Srbije, koja je organizovala direktan prenos preko fejsbuka gotovo svih onlajn razgovora i debata, a u njenom atrijumu priređeni su razgovori koji su planirani uživo, uz ograničen broj prijavljenih posetilaca.

Partneri ovogodišnjih Molijerovih dana bili su: Walonie-Bruxelles international, Ambasada kraljevine Maroka u Beogradu, distributer Makart, Narodna biblioteka Srbije, Akademija Gonkur, Univerziteti u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, i Kragujevcu, izdavačke kuće CentPages, Agullo, Laguna, Clio, FMK, Multimedijalni institut, Propolisbooks, Komiko, Matematički institut SANU, Centar za promociju nauka, CEBEF, Zadužbina Ilije M. Kolarca,  Dom omladine Kragujevac, Međunarodna organizacija Frankofonije, frankofone ambasade i predstavništva u Srbiji.

Razgovor o „Ništa nije ničije“ na Dan mladosti (i još nekoliko tekstova)

U utorak, 25. maja, na nekadašnji Dan mladosti, biće predstavljen roman Ništa nije ničije u organizaciji austrijske Literaturhaus (pod pokroviteljstvom Tradukija). Sa autorom će razgovarati književnica Barbi Marković i Maša Dabić, književnica i prevoditeljka knjige.Razgovor, koji će se voditi na nemačkom i srpskom, počinje u 18 sati. (Najava na FB: https://www.facebook.com/events/975809163160795?ref=newsfeed
Pristupni link: https://us02web.zoom.us/j/84640058327)

58. Дисово пролеће

Градска библиотека Чачак вас позива на промоцију 58. Дисовог пролећа која ће бити одржана у Српском књижевном друштву у Београду у понедељак, 24. маја у 12 часова. Том приликом биће представљени лауреати и издања која прате манифестацију: поетска збирка изабраних песма Стевана Тонтића Звук судбине, звук прогонства, 52. број листа Дисово пролеће и каталог изложбе Граница повучена посред срца посвећене овогодишњем добитнику Дисове награде.

У програму учествују: лауреат Стеван Тонтић, председник жирија др Михајло Пантић, чланови жирија за Награду „Млади Дисˮ и Награду за есеј, добитници награда, директор манифестације др Богдан Трифуновић, уредник листа Дисово пролеће Тања Вуковић и аутор изложбе Биљана Раичић.

Добро дошли!

Performans Razotkrivena priroda ili Priče o biljkama i radnicima” Vladimira Bjeličića u Arboretumu Šumarskog fakulteta

Tokom maja i juna Stanica Servis za savremeni ples organizuje program performativnih šetnji kao način da animira publiku da se vrati izvođačkim umetnostima:  kroz ove šetnje u otvorenom gradskom prostoru i različitim ambijentima različiti umetnici sa kojima Stanica sarađuje predstavljaju svoj rad i direktno komuniciraju sa publikom dajući joj prostor za interakciju i razgovor.

U subotu, 22. maja, u terminima od 13 i 14 časova, u Arboretumu Šumarskog fakulteta (Kneza Višeslava 1) biće održan performans „Razotkrivena priroda ili Priče o biljkama i radnicima” Vladimira Bjeličića,  u organizaciji Stanice Servisa za savremeni ples.  

Ovaj umetničko-kustoski projekat u nastajanju zasnovan je na istraživanju problema (kulturnog/ kultivatisanog) rada i Vladimirove intimne fascinacije florom, odnosno biljkama koje sakuplja i neguje. Primarni fokus projekta je ispitivanje položaja radnika u odnosu na biljke koje ih okružuju, te ispitivanje toga šta može proizaći iz ove neobične interakcije; možda samo mogućnost stvaranja utopije, spokoja i kontemplacije ili izgradnje različitih ideoloških i socijalnih modela koji se odnose na koncepte ne-rada i post-rada, i koji istovremeno dovode u pitanje kapitalističke grehe kao što su lenjost i dokolica.

Projekat je začet 2018. godine u okviru dvomesečnog rezidencijalnog boravka Q21 u Beču i predstavljen je u vidu jednočasovnog predavanja-performansa na engleskom jeziku u javnom prostoru (botaničkoj bašti Belvedere). Inicijalno, bečko izdanje predavanja-performansa je adaptirano u odnosu na lokalni kontekst, što je dovelo do produkcije novog rada koji je premijerno izveden u okviru 13. Kondenz festivala prošle jeseni.

Ovo izvođenje je deo projekta Feminist Futures mreže apap – Performing Europe 2020, čiji je Stanica član, a podržano je kroz program Kreativna Evropa.

Zbog ograničenog broja mesta, zainteresovani treba da potvrde termin koji im najviše odgovara i dođu na lokaciju (rampa parkinga fakulteta) 10 minuta pre početka izabranog termina. Prijave je moguće slati na adresu: stanica.info@gmail.com. U slučaju kiše predviđena satnica će biti pomerena ili će performans biti odgođen za drugi termin, o čemu će svi koji su se prijavili biti blagovremeno obavešteni.

Online diskusija o Bloku 45 na programu 16. Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA

U sredu 19. maja u 16:00h, u okviru 16. Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA, biće održana online diskusija o četiri idejna rešenja za nova mesta okupljanja lokalne zajednice u bloku 45,. Diskusija je otvorenog tipa i organizatori pozivaju lokalnu zajednicu, kao i sve druge zainteresovane građane da se nakon kratkog izlaganja projekata uključe u diskusiju putem Zoom linka (https://us02web.zoom.us/j/88262692688?pwd=UWNWZXh0NHlXeW1hUHRMZ1hOS0lnZz09#success, Meeting ID: 882 6269 2688, Passcode: 689003). Predstavnici lokalne zajednice će putem društvenih mreža obezbediti uvid u projekte lokalnoj zajednici, gde će biti otvorena mogućnost za komentarisanje ovih projekata.

BINA tim je stupio u kontakt sa različitim udruženjima građana poput „Fortyfiver”, „Za naš kej”, „Blok45 – Info” i „Blok 45” i u saradnji sa njima je sproveo online anketu o mestima u otvorenom javnom prostoru u Bloku 45 gde lokalna zajednica najviše voli da se okuplja i provodi vreme. Na osnovu 73 popunjena anketna formulara formirane su smernice i odabrana su četiri poligona za izradu idejnih rešenja novih mesta okupljanja lokalne zajednice. Na idejnim rešenjima su tokom dve nedelje radila četiri tima studenata (14 studenata) sa II i III godine Osnovnih akademskih studija i I i II godine Master akademskih studija sa Arhitektonskog fakulteta Univeziteta u Beogradu.

Među odabranim projektima našli su se „Igra modula” (autori: Milica Brajović, Ajša Đukić, Anđela Ećimović, Eli Janja Stojanović), čije predloženo rešenje predviđa postavljanje modularne strukture oko tri glavna centra na lokaciji, „Scene 45” (Tamara Mladenović, Filip Mijailović, Anica Trajković, Julijana Radovanović) koji se zasniva na obnovi i aktiviranju centralne tačke bloka 45, na preseku šetališta Lazaro Kardenasa i glavnog severnog ulaza u blok, „Tok 45” (Anja Ljujić, Isidora Toropov) zamišljen kao multifunkcionalni prostor pored fudbalskog terena kluba „FC Sava 45”, i „Hub 45” (Milana Tokić, Jovana Cakić, Aleksa Ristić, Tatjana Argakijev) u prostoru između stambenih zgrada, zamišljen kao novo mesto okupljanja zajednice na inovativan način.

Mentorski tim su činili konsultanti Jelena Ivanović-Vojvodić i Aleksandra Stupar, gostujući kritičar Žaklina Gligorijević, koordinator procesa: Predrag Jovanović, saradnici Tamara Vuković i Stefan Slavić, i predstavnici lokalne zajednice Jelena Milić-Zlatković i Marko Lilić.

Projekat je podržan od strane Višegrad fonda (2020–2022).

Tijana Petrović i Pira Tin u fokusu online platforme „Na drugi pogled” tokom maja

Online platforma „Na drugi pogled // Auf den zweiten Blick // At Second Glance” na kojoj je izloženo 10 radova vizuelnih umetnika i umetnica iz Srbije i 10 iz Austrije, u maju predstavlja video rad “Beč, beč” Tijane Petrović iz Srbije i print “Malo Morgen” austrijske autorke Pire Tin.

Video rad „Beč, Beč” prikazuje različite odnose prema Austriji i sopstvu. Dominantno mišljenje je mišljenje baba Milke, koja je bila u Beču i čiji su doživljaji ispreplitani sa idejom o idealnom Drugom. Druga mišljenja su prikazana kroz komentare baba Milene, koja nikada nije bila u Austriji, i kroz smeh ostalih ukućana koji slušaju baba Milku sa dozom opreza. O nastanku svog rada Tijana Petrović je rekla: „Nastao je nekako organski, kroz razgovor sa mojim bakama, uz kafu i minimalne intervencije u obliku pitanja i nekih vodilja. Ovome su prethodile iscrpne priče sa ljudima iz moje okoline. Kao grupu ljudi, sa kojima sam želela da razgovaram o temi Austrije i njenih stanovnika, odabrala sam ljude iz mog sela. Razlog je taj što sam od njih takve priče uglavnom i čula, kao i to da ovi ljudi odlaze tamo kao radnici, u potrazi za boljim životom i „znaju“ Austriju iz nekog drugog ugla“. Video rad „Beč, beč“ moguće je pogledati na online platformi Na drugi pogled: https://www.secondglance.rs/sr/gledista/tijana-petrovic/287.

Rad „Malo morgen” austrijske umetnice Hane Primechofer, koja svoje stvaralaštvo predstavlja pod umetničkim pseudonimom Pira Tin, predstavlja sitoštampu na delovima austrijske mape i bavi se kulturnim preplitanjima Srbije i Austrije, koja postaju vidljiva kroz jezik. Opisujući nastanak svog rada, Pira Tin je pojasnila: „Fraza malo morgen mi je privukla pažnju kao lingvistički remiks: reč „malo” je na srpskom, reč „morgen”, koja znači „sutra”, na nemačkom. Ove reči spojene čine govornu figuru koja označava da postoje vrlo male šanse da se nešto desi. U jednoj od mojih šetnji Beogradom, na deponiji sam pronašla zgužvanu mapu. Sa uzbuđenjem sam je podigla, očekujući da pronađem nešto egzotično. Ono što je usledilo delovalo je kao da se slučajnost našalila sa mnom – u pitanju je bila mapa Austrije. Kako prikladna površina da se na njoj odštampa „malo morgen”!v Njen rad moguće je pogledati na platformi Na drugi pogled: https://www.secondglance.rs/sr/gledista/pira-tin/272

Dela ovih umetnica prethodno su izabrana na konkursu za radove koji ukazuju na načine na koje evropska društva posmatraju sebe i „druge”, kao i one koji referišu i prevazilaze klišee i predrasude koje Austrijanci i Srbi imaju jedni o drugima uprkos – ili upravo usled – bliskih istorijskih odnosa i isprepletenih istorija migracija. Pokretanjem onlajn platforme obeležava se 20 godina od osnivanja Austrijskog kulturnog foruma Beograd i 185 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Austrije i Srbije. 

Tijana Petrović je trenutno na master studijama na smeru Novi Mediji na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Svoja umetnička pitanja situirala je u geopolitički, kritički institucionalni okvir kroz različite forme umetničkih izražavanja od performasa, video-performansa, video umetnosti, do tekstualne umetnosti i tekstualnih diskurzivnih praksi. Značajan segment njenog rada je usmeren ka aktivnom promišljanju savnemenih socijalnih i političkih problema, kako u Srbiji, tako i šire. Izlagala je svoje umetničke radove u umetničkim institucijama poput Muzeja suvremene umjetnosti u Zagrebu, KIBLA Multimedijalni centar u Mariboru, Bijenale savremene umetnosti u Pančevu itd.

Hana Primechofer koristi „Pira Tin” kao svoj pseudonim. Pira Tin je lutalica, istraživačica, posmatračica i sakupljačica. Voli efemerno, usputno, fragmente, improvizaciju i knjige. Pira Tin je takođe deo „System Jaquelinde“, koosnivačica nezavisnog izdavačkog kolektiva „MIAU Publishing“ i grafička dizajnerka.

Nova onlajn platforma Austrijskog kulturnog foruma nastala je imajući u vidu trenutne neizvesne okolnosti, ali i mogućnosti koje se otvaraju sa novim vidovima umetničkog stvaranja i komunikacije. Zamišljena je kao izlagački prostor za tematski i kurirani umetnički sadržaj koji u inicijalnoj fazi čine radovi 10 vizuelnih umetnika/umetnica iz Srbije i 10 iz Austrije pristiglih na konkurs koji se za ovu priliku raspisuje.