SOMUS 2023 – 11. SOMBORSKE MUZIČKE SVEČANOSTI
Od 19. do 23. oktobra 2023.godine, Gradska kuća u Somboru
Somborske muzičke svečanosti – SOMUS, planirano je da se održe ove jeseni, u periodu od 19. do 23.oktobra 2023. godine u Svečanoj sali Gradske kuće u Somboru. Za tu priliku okuplja se veliki broj muzičara iz regiona ali i iz Evrope i sveta.
SOMUS je festival klasične muzike i godinama predstavlja jedan od prepoznatljivih brendova grada Sombora. Jedanaesto izdanje donosi pet programa u pet dana festivala:
Ekipa iz Snova, Gužva na sceni, Esktra-devičanski romantizam, Tri, četiri (Novi)Sad i Makedonissimo.
Muzičari iz Francuske Italije, Nemačke, Irske, Slovenije, SAD-a pridružiće se domaćim muzičarima i obradovati publiku delima najvećih kompozitora svih vremena – Bramsa, Bartoka, Mocarta, Štrausa, Betovena, Šuberta….
Karte za festival dostupne su od 3.oktobra na blagajni Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor i to
u periodu – utorak i sreda od 10.00-13.00 časova i od četvrtka do subote od 15.00 do 20.00 časova.
Samo još ove godine karte će biti po promo ceni od 300 dinara.
Takođe, organizator napominje da karte treba da nabavite pre početka festivala, jer neće biti dostupne na licu mesta.
Svečano otvaranje izložbe 70 vajara
DIMENZIJA VAJARA naziv je nove grupne izložbe skulptura koja će za posetioce biti svečano otvorena sutra, u četvrtak, 21. septembra, u prvoj srpskoj galeriji skulpture, galeriji „Dimenzija“, u Dizajnerskoj četvrti Čumićevog sokačeta, od 19 časova.
Organizovana od strane Umetničke grupe Dimenzija, izložbena postavka će obuhvatiti više od 80 skulptura sedamdeset autora, javnosti poznatih i priznatih umetnika, ali i novih mladih vajara koji su na samom početku svoje umetničke karijere.Ova izložba kojom će ujedno biti obeležena tri izuzetno dinamična meseca rada galerije, nakon beogradskog otvaranja, gostovaće u Kultrunom centru Trebinja, gde će biti otvorena 20. oktobra.Autori postavke su istoričarka umetnosti, Jelena Balević i vajar, Miodrag Rogan.
ОТКРИВАЊЕ МОНУМЕНТАЛНЕ СКУЛПТУРЕ ОЛГЕ ЈЕВРИЋ У ЈАВНОМ ПРОСТОРУ ГРАДА ЧАЧКА
У Чачку је у оквиру пројекта „Престоница културе Србије – Чачак 2023“ постављена прва монументална скулптура Олге Јеврић у јавном простору на Градском бедему Чачак – плато код пешачког моста. Организатор целог пројекта је Уметничка галерија „Надежда Петровић”. Данас је уприличено и свечано откркивање скулптуре а на догађају су говорили Јулка Маринковић – кустоскиња пројекта, Љубиша Симовић – аутор пројекта, и проф. др Јерко Денегри – историчар уметности.
Јулка Маринковић: Данас имам велико задовољство и част да вас поздравим у име Уметничке галерије „Надежда Петровић“ и пожелим добродошлицу на свечаност откривања прве монументалне скулптуре Олге Јеврић намијењене јавном простору. Поздравне ријечи, такође, упућујем и у име Бранка Ћаловића, директора Галерије и програмског руководиоца пројекта „Престоница културе Србије – Чачак 2023“ у оквиру којег је извођење и постављање скулптуре и реализовано. Због раније преузетих обавеза у иностранству, он данас није овдје.
На срећу и радост свих њих, нас и наше умјетничке и културне јавности, а вјерујем и Олге Јеврић, иако више није са нама, реализација скулптуре ,,Распон у тензији“ се остварује у садашње вријеме. У том смислу, у години када је Чачак носилац пројекта „Престоница културе Србије“ и када се у цијелој земљи обиљежава веома значајан јубилеј – 150 година од рођења Надежде Петровић, постављање монументалне скулптуре Олге Јеврић у Чачку, постало је тачка сусрета двије хероине умјетности, али и права прилика да се као друштво одужимо великој вајарки и академику, а да српска умјетност скулптуре добије можда и једно од најзначајнијих монументалних дјела у својој антологији.
Љубиша Симовић: Овде је круг затворен, Олга га је започела пре више од шест деценија, ми смо га наставили пре петнаестак година. То се све догодило тако спонтано, проф. Денегри је и сведок, заједно смо ишли у Венецију када сам имао прилику да мало ближе упознам Олгу. Она је била једна заиста изванредна личност, не само као вајар већ као ерудита, посвећеник уметности. Тада је Олга имала много сумње у то да ће се остварити овај наш пројекат јер је имала и много неуспеха у том погледу. Иако је на бројним конкурсима за споменике готово увек освајала награду, ипак та дела никада нису из неких махом идеолошких разлога, разлога ниског укуса и неразумевања спроведена. Међутим касније када смо ушли у причу са већ споменутом Милицом Петронијевић, тадашњом директорком Галерије у Чачку, Олга је већ почела да верује у ту причу и тај пројекат, да би чак и када смо били заустављени Олга ипак мени рекла да она верује да ће та ствар да се кад тад заврши. Ево ја са великим задовољством кажем да је круг затворен, и надам се да је то један у низу кругова који ће се тек догодити. То кажем из разлога што сматрам да Олга Јеврић није добила адекватан одговор заједнице за постигнућа које је имала као уметница. Те давне 1958. године када је свет успео да угледа њене радове, веома је повољно реаговао и Олга је постала једно незаобилазно место у области светске уметности скулптуре.
О самом Олгином делу више ће нам говорити професор Денегри који је вероватно један од најпозванијих да говори о Олги Јеврић, не само зато што је пратио њен рад од почетака па до краја, већ и зато што је он вероватно највише учинио за промовисање српске уметности.
Јерко Денегри: Збиља ми је велико задовољство да сам данас у Чачку, да присуствујем откривању овог споменика. Моје велико признање и захвала иде свима који су узели учешћа у овом подухвату. Ми данас присуствујемо отварању овог споменика и могу рећи да је то и за српску скулптуру и за српску културу и уметност велики датум а поготово када знамо све тешкоће и када, може бити пожалимо што Олга није доживела да никада за свог уметничког периода рада доживи реализацију своје скулптуре у оваквом простору и димензијама. Она је имала једну метафору која је у ствари истинита, говорила је – једног дана све ће моје скулптуре остати у димензијама моје шаке. Ми овог дана присуствујемо догађају који превазилази ту метафору њене шаке и присуствујемо откривању скулптуре у димензијама слободног простора у градском амбијенту. Већина њених скулптура носила је и поред конкретних назива и назив – предлози за споменике. Стога је овај догађај веома важан не само за град Чачак, него и за српску уметност и саму Олгу Јеврић, зато што је колико знам ово једини пример реализације њене скулптуре у јавном простору и у димензијама које превазилазе камерне димензије скулптуре.
Скулптура је откривена уз Бахову композицију коју је Олга Јеврић радо слушала а коју су изводили ученици Музичке школе у Чачку.
Пројекат постављања монументалне скулптуре Олге Јеврић у јавном простору града осмишљен је 2009. године уз њену искрену радост и одобрење. Конкретни организациони послови започели су следеће, 2010. године у оквиру 25. Меморијала Надежде Петровић у договору са уметничким директором, уметником Миодрагом Кркобабићем. Претходно су, у атељеу Олге Јеврић на Старом сајмишту, историчари уметности Љубиша Симовић и Милица Петронијевић, тадашња директорка Галерије, заједно са ауторком одабрали скулптуру „Распон у тензији“ из 1996. године којој је тада у називу додата неформална одредница – Чачак. По изричитој жељи Олге Јеврић, посао израде скулптуре поверен је академском вајару Зорану Кузмановићу, уз уметнички и стручни надзор вајара Косте Богдановића и Љубише Симовића. Урбанистички и архитектонски послови су поверени архитекти проф. др Милораду Младеновићу. Међутим, и поред врло озбиљних припрема и урађених послова, пројекат тада није довршен.
Скулптура РАСПОН У ТЕНЗИЈИ, цемент, фериоксид, гвожђе, 320 х 450 х 300 цм, израђена је у Радионици скулптура „Кузман“ према скулптури малог формата: „Распон у тензији“, 1996, фериоксид, гвожђе, 22 х 37 х 20 цм, Легат Олге Јеврић – Уметничка збирка САНУ.
Kompanija A1 dovela Erin Brokovič u Beograd
Beograd, 14. septembar 2023. godine – A1 Talk, ekskluzivna konferencija za poslovnu zajednicu, okupila je ove godine više od 150 vodećih kompanija i ekoloških stručnjaka u Silosima, jednom od simbola ekološki osvešćenog Beograda. Specijalna gošća bila je Erin Brokovič, čuvena ekološka aktivistkinju prema čijoj pravnoj borbi za očuvanje životne sredine i javnog zdravlja je snimljen Oskarom nagrađeni film. Organizacijom ovog jednistvenog događaja kompanija A1 Srbija želi da utiče na dalji razvoj društvene svesti o značaju zaštite životne sredine i ostvari dubok i trajan uticaj na pitanja održivosti zajednica u Srbiji.
Zabrinjavajući kvalitet vazduha, poplave i visoke temperature samo su deo posledica klimatskih promena sa kojima se suočavamo. Prosečna letnja temperatura porasla je za 2,4°C u odnosu na period 1961-1990*1. Pojedini gradovi iz Srbije se svake godine nađu među najzagađenijim u Evropi i svetu, dok tokom letnjeg perioda sve češća pojava postaju poplave koje prouzrokuju značajnu materijalnu štetu i ugrožavaju živote.
Na globalnom nivou, kompanije su i dalje institucije kojima se najviše veruje i od kojih se očekuje da se aktivno uključe u rešavanje ekoloških i socijalnih pitanja*2. Tome u prilog ide i podatak da blizu 70 odsto stanovnika Srbije smatra da je očuvanje zdrave životne sredine važnije od ekonomskog rasta*3.
„Šansa za promenu zavisi od svih nas. Osmislite plan, budite realni i transparentni u vezi sa realizacijom i vremenom koje je potrebno da postignete ciljeve, implementirajte nove ideje i budite spremni. Kompanije apsolutno mogu da ostvare veliki profit ulaganjem u životnu sredinu i usudiću se da kažem, dodatno ga uvećaju tako što će doprineti kreiranju bezbednog, čistog i zdravog okruženja za generacije koje dolaze“ – poručila je Erin Brokovič, predsednica kompanije Brokovich Research & Consulting i radi na eko – motivisanim projektima širom sveta.
Biznis zajednice u Srbiji i regionu su aktivni članovi društva i imaju značajan uticaj na njega. Sa velikim uticajem dolazi i velika odgovornost, ali i mogućnost za pokretanje pozitivnih promena.
„Nužno je da kompanije postave energetsku efikasnost kao prioritet, okrenu se održivim izvorima energije, cirkularnoj ekonomiji i transparentnim upravljanjem lancem snabdevanja. Podjednako važno je zalaganje za usvajanje jačih propisa u ovoj oblasti i motivisanje šireg društva na sprovođenje ekoloških praksi koje doprinose održivosti. Očuvanje životne sredine je zajednička misija. Samo zajedno, usaglašavajući svoje strategije i lokalne aktivnosti možemo postići željene rezultate i uticati na promene u većoj razmeri“ – istakao je Dejan Turk, generalni direktor A1 Srbija i A1 Slovenija.
Izloža Svemirska Odiseja – Jevanđelje po Biskoteki
Biskoteka
Otvaranje 21.9. 2023. u 18h
Izložba traje do 24.9.2023.
Kula Cetinjska
Cetinjska 15
Umetnik Biskoteka će u četvrtak, 21. septembra 2023. godine u 18h otvoriti pop-up izložbu u galeriji Kula Cetinjska pod nazivom Svemirska Odiseja — Jevanđelje po Biskoteki.
Posle višegodišnje izlagačke pauze, Biskoteka će se predstaviti sa dva nova serijala radova, nastajalih u periodu njegovog višegodišnjeg boravka na Baliju, istraživanja vantelesnog i povratka u Beograd. Publika će moći da se uživa u opusu od preko 30 radova. Biskotekino istraživanje različitih dimenzija svesti ovde je predstavljeno sinergijom dve serije radova: Svemirska Odiseja i Jevanđelje po Biskoteki. Ovaj opus u prvi plan stavlja stremljenje čoveka ka Nirvani i budjenje Svetlosnog čoveka koji je otelotvorenje božanskog uma. Umetnik kroz vizuelnu poetiku neprekinutog detinjstva ilustruje svoje lično putovanje kroz svemir i informiše nas da je svaki pojedinac svemirski putnik, tvorac svoje rakete i autor svog jevanđelja.
Biskoteka je rođen 1983. u Beogradu u porodici likovnih umetnika čiji genetski rukopis i vizuelnu tradiciju nastavlja da usavršava. Od malena je zamišljao sebe u bestežinskom stanju. Dok su druga deca jurila za loptom, mladi Biskoteka se družio sa svemircima. Sila gravitacije mu je vremenom postala preteška, pa je dobar deo svog odrastanja/zrelog doba odlučio da provede u vantelesnom putovanju, povremeno izveštavajući o efemernom kroz likovni narativ.
Izložba traje do 24.septembra 2023. godine, a posetiocima će biti dostupna i nova serija digitalnih radova.
Za više informacija pratite instagram stranu Kule
instagram.com/kula_cetinjska
Instagram.com/biskoteka
SONJIN SEPTEMBAR 2023.
Manifestacija ’’Sonjin septembar’’ koju organizuje Umetnička galerija ’’Nadežda Petrović’’ kao deo aktivnosti na istraživanju i afirmaciji umetničke zaostavštine Sonje Savić, održaće se ove godine po prvi put u bijenalnom izdanju. Posvećena je dobitnicima nagrade ’’Sonja Savić’’ koju dodeljuje stručni žiri Festivala Alternative film&video, koji se održava svakog decembra u Domu kulture Studentski grad u Beogradu.
Ovog septembra, gošće Čačka i UGNP su autorke-dobitnice pomenute nagrade iz 2021. i 2022. godine. Čačanskoj publici i stručnoj javnosti predstaviće se Maryam Tafakori (Iran/Velika Britanija) – dobitnica nagrade iz 2021. godine i Gloria Gamer (Austrija/Nemačka), laureatkinja iz 2022. godine. Autorke će se predstaviti samostalnim izložbama ’’ [ she stuttered ] ’’ Maryam Tafakory koja će biti otvorena u utorak, 5. septembra u 19 časova u Umetničkoj galeriji Nadežda Petrović, a nedelju dana kasnije, u utorak, 12. septembra u Galeriji Risim, biće otvorena izložba ‘’Alone Out There’’ Glorie Gamer. Nakon otvaranja izložbi, uslediće razgovori sa gošćama i svojevrsno vođenje kroz njihovo stvaralaštvo uz goste – mlade filmske teoretičare i kritičare Anu Filipović i Jovana Markovića, čiji će se tekstovi naći u katalogu manifestacije.
Manifestacija se održava od 2017. godine i sastoji se od izložbe nagrađenih autora/ki, specijalnih projekcija u Čačku i Beogradu i rezidencijalnog boravka za autore i autorke – laureate nagrade ‘’Sonja Savić’’. Od 2021. godine, manifestacija se održava bijenalno, uz učešće dva nagrađena autora iz protekle dve godine. Nakon umetničke rezidencije u Čačku, autorke nastavljaju svoj boravak u Beogradu, gde će, u organizaciji Akademskog filmskog centra (AFC) biti organizovane specijalne projekcije i prezentacije dobitnica nagrade.
Izložbe će biti otvorene do početka oktobra 2023. godine i održavaju se kao deo programa ‘’Čačanska rodna – Čačak, nacionalna prestonica kulture 2023.’’
Mariam Tafakori (Širaz, Iran) se bavi filmom i performansom. Projekcije njenih radova uključuju Kan, MoMA, Lokarno, NIFF, ICA, TIFF, FICUNAM i Oberhauzen, između ostalih. Osvojila je nagrade kao što su Gold Hugo na 58. Međunarodnom festivalu u Čikagu, najbolji eksperimentalni kratki film na 70. i 71. MIFF-u, Tiger Short Award na 51. IFFR-u i Barbara Hammer feministička nagrada na 60. AAFF-u .
Glorija Gamer (1985, Linc, Austrija) je filmska rediteljka, scenaristkinja i umetnica koja živi u Berlinu i Lincu. Studirala je filmsku režiju u Barseloni i filozofiju u Berlinu. Njeni filmovi su prikazani na brojnim međunarodnom festivalima (Atina Int. Film + Video Fest, 25 FPS – Int. Festival eksperimentalnog filma i videa Zagreb, Kortfilmfestival Leuven, Diagonale Festival austrijskog filma, L’Alternativa Film Festival Barselona ili Kurzfilmvoche Regensburg. Njeni radovi su ekranizovani i izloženi u kontekstu vizuelnih umetnosti, kao što je Ars Electronica Festival Linz, File Festival Sao Paolo, Muzej primenjene umetnosti MAK Beč, Salcburger Kunstverein, Steirischer Herbst i Fluca Austrijski paviljon u Plovdivu, Bugarska.
Сећање на Давида
Понедељак, 4. септембар у 19 сати
Српско књижевно друштво, Француска 7
Сећање на Давида
Комеморативни скуп поводом смрти Давида Албахарија
О животу и делу Давида Албахарија говориће:
Предраг Марковић,
Гојко Тешић,
Васа Павковић,
Михајло Пантић,
Гојко Божовић,
Никола Петаковић и
Ненад Милошевић
Међународна књижевна колонија СКД–Крупара 2023.
Међународна књижевна колонија СКД–Крупара – то јединствено место сусрета књижевника и књижевних преводилаца, стециште прожимања језика, култура, књижевних приступа и искустава, као и зона размене и подстицања – ове године ће се одржати од 22. до 26. августа ове године у Бачком Душанову, у организацији комплекса Крупара и Српског књижевног друштва.
То је прилика да се, у непосредном сусрету, писци и преводиоци упознају боље, дубље, свестраније, свеобухватније.
Колонија се одржава од 2019. године у прелепом амбијенту комплекса Крупара у Бачком Душанову код Суботице, захваљујући предусретљивости породице Анђелић, и уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије.
Почива на плодотворном партнерству једног репрезентативног удружења у култури и угледног комплекса Крупара, чији је власник уважени хирург-гинеколог др Лука Анђелић, интелектуалац и мецена.
У комплексу Крупара се од фебруара 2008. године одржава веома успешна књижевна трибина коју уређује и води књижевник Ђорђе Кубурић, уз учешће више од стотину знаменитих савремених књижевника.
Учесници овогодишње Међународне књижевне колоније СКД–Крупара су Исмини Мина Радуловић (Грчка), Франсиско Хавијер Хуес Галвес (Шпанија), Џејмс Сатерленд Смит (Велика Британија), Оливера Недељковић (Србија, Чачак), Надија Реброња (Србија, Нови Пазар) и Ласло Блашковоћ (Србија, Нови Сад).
Уредници/модератори су Дејан Симоновић Ђорђе Кубурић и Ђорђе Кубурић.
У суботу, у шест увече, 26. августа биће организовано заједничко књижевно вече свих учесника , уз церемонију затварања и ликовне и књижевне колоније.
МЕЂУНАРОДНА КЊИЖЕВНА КОЛОНИЈА СКД–КРУПАРА 2023.
22-26. августа 2023. године
Комплекс Крупара, Бачко Душаново код Суботице
Организатори: Српско књижевно друштво и комплекс Крупара
Суфинансира Министарство културе Републике Србије
Учесници:
Мина Радуловић/Ismini Mina Radoulovits/ Ισμήνη Ραντούλοβιτς (Грчка)
Џејмс Сатерленд Смит/James Sutherland-Smith (Велика Британија)
Франсиско Хавијер Хуес Галвес/Francisco Javier Juez Gálvez (Шпанија)
Оливера Недељковић (Србија, Чачак)
Надија Реброња (Србија, Нови Пазар)
Ласло Блашковић (Србија, Нови Сад)
Тема: Ковачи речи