Vesti

Преминуо Коља Мићевић

У уторак 17. новембра 2020. године у Бањалуци је преминуо Коља Мићевић, песник, преводилац, музиколог, есејиста.

Рођен је 1941. у Бањалуци, где је завршио основну школу и гимназију. Завршио је студије Опште књижевности у Београду. Живео је и радио као самостални уметник у Бањалуци, Београду и Паризу. Као плодотворан стваралац, оставио је богат, разноврстан и веома значајан опус.

Преводио је поезију, углавном с француског, повремено и са других језика, словеначког (Франце Прешерн), енглеског (Едгар А. По Целокупне песме на српски, девет верзија „Гаврана“ на француски), шпанског (Федерико Г. Лорка), италијанског (Данте Алигијери Комедија и Вита нова…). Превео и објавио све велике и минорне француске песнике у осам антологија и тридесетак књига од Трубадура до Стефана Малармеа и Пола Валерија: преводе Трубадура, Франсоа Вијона, Шарла Орлеанског, Мориса Сева, Жана де Ла Фонтена, Виктора Игоа, Жерара де Нервала, Стефана Малармеа, Жила Лафорга, Пола Валерија, Гијома Аполинера…

Са српског на француски је превео: Антологију поезије југословенских песника, Les saluts slaves, од 1800. до 1900.

Дантеову Комедију превео је са италијанског на француски.

Објавио је књиге из музикологије: Свете, лаку ноћ!, Моцарт сусреће СкарлатијаМоцартЗлочин Марије ТерезијеЛирска историја музике, Од Питагоре до Баха, I-IVЏепна историја музикеОд Орфеја до Љубице Марић, Музички роман, I-V

Објавио збирке песама на српском (Стопа СнаСтање НикогаКлавиринтВиновникErosin Melos…) и француском (L’HommealarméLelitdéfaitMonsieurle Serpent…), као и огледе из преводилаштва (Константе и превидиАфричка легенда, ПРИМ. ПРЕВ.)

Добитник је многих значајних домаћих и међународних књижевних и преводилачких признања међу којима и награде: Милош Н.Ђурић,1972, за превођење, Награда београдских клокотриста за збирку Штрик и Шија, Награда Станислав Винавер, Сретен Марић, Мирослав Антић, Кочићева награда, Вукова награда, Златни беочуг Културно-просветне заједнице Београда, и Златна медаља Француске академије,1989. за ширење француске културе и језика.

Био је члан Српског књижевног друштва и Удружења књижевника Републике Српске.

Био је почасни грађанин Бањалуке.

ПРЕМИНУО ИВО ТАРТАЉА

Преминуо је Иво Тартаља, теоретичар и историчар књижевности, дугогодишњи професор Филолошког факултета Универзитета у Београду.

У Српском књижевном друштву је 5. марта 2018. године одржано књижевно вече, посвећено професору Тартаљи. Видео и аудио запис овог догађаја.

Иво Тартаља је рођен 1930. године у Београду, где је завршио основну школу („Вук Караџић“) и гимназију („I мушка“). Преминуо је 5. новембра 2020. у Београду. Дипломирао је и докторирао (1961) на Филозофском факултету (филозофска група) Универзитета у Београду. Радио је на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филозофског, потом Филолошког, факултета од 1955. до пензионисања 1995. године. Поред редовне наставе на Факултету изводио је течајеве за постдипломску наставу у Београду, Новом Саду и Приштини. По више семестара такође је одржавао наставу из теорије књижевности на новооснованим факултетима у Нишу и Крагујевцу. Од оснивања Института за књижевност и уметност (најпре Центра за теорију књижевности и уметности) радио је у екипи оснивача и више година као референт за естетику (1960-1968).
Осим великог броја есеја и студија, као посебна издања, објавио је књиге: Почеци рада на историји опште књижевности код Срба (1964), Ђуре Даничића лекције из естетике (1968), Приповедачева естетика, прилог познавању Андрићеве поетике (1979), Београд XXI века – из старих утопија и антиутопија (1989), Пут поред знакова (1991), Теорија књижевности за средње школе (прво издање 1998), До праестетике (2007), Песма о песми (2013).
Приредио је за штампу Студије и критике Љубомира Недића, три књиге Сабраних дела Богдана Поповића (О уметности и стилуКњижевна теорија и естетикаЛистићи и други чланци), и књигу Војина Ракића Богдан Поповић из разговора давних. Уређивао је зборнике научних радова, радио је као секретар Одбора за критичка издања САНУ (1972-1975), као члан уредништва библиотеке „Књижевна мисао“ Српске књижевне задруге, едиције „Српска књижевна критика“ Института за књижевност, као и у редакцијама периодичних публикација. Добитник је више угледних признања, награде „Ђорђе Јовановић“ за најбољу књижевнокритичку и есејистичку књигу у 2013. (Песма о песми), награде „Младен Лесковац“ (2015) Матице српске за целокупно научно дело из области историја српске књижевности, као и признања „Златна српска књижевност“ (2014) које фондација „Александар Арнаутовић“ додељује за изузетан допринос проучавању српске књижевности.
Био је члан Српског књижевног друштва.  Био је почасни члан оснивач Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у којем се налази и породична Збирка породице Тартаља.http://www.skd.rs/preminuo-ivo-tartalja/

Održana promocija knjige „Estetika avangardnog i eksperimentalnog filma: Telo, rod i identitet“ Ivane Kronje



U sredu, 4. novembra, u Dvorani Kulturnog centra Beograda, održana je promocija monografske studije prof. dr Ivane Kronje „Estetika avangardnog i eksperimentalnog filma: Telo, rod i identitet. Evropa – SAD – Srbija“, koju je objavio Filmski centar Srbije. Na promociji su, uz autorku, govorili i istoričarka umetnosti Irina Subotić, kritičar i teoretičar medija i filma Tomislav Gavrić, multimedijalni umetnik Miodrag Krkobabić, kao i urednik izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije, Miroljub Stojanović.

Autorka Ivana Kronja je o knjizi i motivaciji za svoje delo rekla: “Knjiga je u suštini zadržala svoju jednostavnost i može da se prati, nije komplikovana. To je meni bio cilj i nešto prirodno. Ka avangardi me je privukla njena komunikativnost sa sadašnjim vremenom, estetikom masovnih medija, pitanjima kulturologije u svetu i kod nas, sa pitanjima identiteta u savremenoj umetnosti. Savremena, moderna, liberalna, ali i visoko formalna modernistička estetika filmske avangarde je nešto što mi je imponovalo i što me je jako interesovalo“.

Irina Subotić, istoričarka umetnosti, pohvalila je domete dela Ivane Kronje: „Odavno u rukama nisam imala, niti sam čitala knjigu koja je tako sveobuhvatno govorila o avangardi, koja je dotakla i najstarije teorije, početke, razvoje, padove, kao i neoavangarde – i teoretski i u praksi. Ova knjiga može da bude pravi udžbenik o tome šta jeste avangarda – a ona je postala simbol napretka ili promena. Ivana Kronja govori i o tome. Ona je takođe izvanredno obradila razlike i sličnosti, preplitanja i celu istoriju 20. veka do danas, između onoga što je eksperiment i avangarda“.

Tomislav Gavrić, kritičar i teoretičar medija je istakao da je dr Ivana Kronja jedna od najkompetentnijih ličnosti na ovim prostorima za teme koje su obuhvaćene u njenoj knjizi. „Ona je sposobna da obuhvati sve. Mene je najviše fascinirala njena posvećenost definicijama – toliko su razgranate i korisne za neke nove klasifikacije“. 

Miodrag Krkobabić, multimedijalni umetnik, osvrnuo se na širi kontekst knjige – eksperiment u audiovizuelnim umetnostima, te je govorio i o prirodnoj sintezi u umetnosti, karakterističnoj i za filmsko stvaralaštvo.

Miroljub Stojanović, urednik izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije je istakao: „Knjiga Ivane Kronje je živo, pulsirajuće tkivo i govori o tome da avangarda itekako ima svoje sledbenike, prirodnu sukcesiju i istorijski kontinuitet, kao i kontinuitet u savremenosti. S druge strane, Kronja je pokazala da u Jugoslaviji i Srbiji nismo nimalo zaostajali, i da smo davali tokovima evropske i svetske avangarde izvestan broj relevantnih umetnika.“

Ova studija, objavljena u izdanju Filmskog centra Srbije, rezultat je multidisciplinarnog teorijskog istraživanja svetskog i srpskog eksperimentalnog filma. Studija na gotovo 600 stranica donosi detaljan akademski pregled nedovoljno poznate istorije avangardnog i eksperimentalnog filma u svetu i kod nas, kao i kulturološko i rodno čitanje filmske umetnosti primenjeno na filmski eksperiment. Knjiga se dotiče i veoma aktuelnih tema video-umetnosti, prikazivanja tela u savremenoj umetnosti, estetike kvir filma i kritike okultizma na filmu.

Ivana Kronja je filmološkinja i filmska kritičarka, autorka brojnih teorijskih radova o kulturi, medijima i filmu objavljenih u zemlji i inostranstvu, kao i medijske studije „Smrtonosni sjaj“ (2001). Profesorka je na Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija u Beogradu.

Beograd u znaku Betovena

U četvrtak, 29. oktobra kod Ambasade Austrije u Beogradu, svetlosnim 3D instalacijama na fasadi zgrade započelo je obeležavanje Nacionalnog praznika Austrije, 25 godina od pristupanja Austrije Evropskoj uniji i 250 godina od rođenja Ludviga Van Betovena. Projekcije će trajati svake večeri do 31. oktobra od 17 do 22 časa.

Svetlosne 3D instalacije su dva nagrađena rada studentskih umetničkih timova, nastalih po uzoru na himnu slobode i vladavine ljudskih prava – Odu radosti, u okviru prvog Hakatona nedavno održanog u organizaciji Austrijskog kulturnog foruma, i uz saradnju sa Laboratorijom interaktivnih umetnosti FDU. Prvonagrađeni rad delo je tima „Teacups, filozof i maslačak“ koji čine Ognjen Bjeletić, Anja Tunjić, Iva Pažin i Marko Vesić) , dok je drugonagrađeni rad kreirao tim  „TRI+1″, koji čine Nina Krčum, Dragana Zorić i Boris Martić.

Nina Krčum, predstavnica tima TRI+1, sinoć je imala priliku da svoje delo vidi na samoj Ambasadi, nakon završetka procesa rada: „Postoji razlika dok gledamo instalaciju sad, u odnosu na prethodne dve-tri nedelje kada smo je gledali na ekranu, dok smo razrađivali konkursni prijavni video. Na Ambasadi izgleda drugačije i spektakularnie. Prvi put radimo na nečemu ovakvom, i uživali smo u radu u nekim novim programima. Naš tim dolazi iz sfere arhitekture i ovo nije naš primarni sektor rada, ali mislim da smo se prilično dobro snašli. Imali smo pomoć prijatelja i kolega sa Fakulteta dramskih umetnosti koji su nam pomogli na audio zvuku, dok smo bili fokusirani na vizuelni deo”.

Adrijan Fajks, direktor Austrijskog kulturnog foruma, o ideji za ovakvo obeležavanje važnih austrijskih praznika je rekao: „Naš pristup kulturnoj razmeni je uvek okrenut angažovanju mladih ljudi. Došli smo do ideje o saradnji sa Laboratorijom interaktivnih umetnosti jer je to sjajan način da ih zainteresujemo da rade na ovoj temi. Bitna nam je kulturna razmena zasnovana na umetnosti iz Austrije i kreativnim ljudima iz Srbije”, zaključio je Fajks.

Na prvom Hakatonu Austrijskog kulturnog foruma, pod sloganom „Oda Betovenu”, mladi umetnici iz Srbije su uz pomoć 3D tehnologija, kompjutera i novih medijuma umetnosti kroz onlajn takmičenje odali počast jednom od najvećih sanjara muzike, koji je većinu svog životnog veka proveo u Austriji. Takmičarski timovi imali su zadatak da uz pomoć digitalnog i analognog, novih tehnologija i arhitekture u formi eksperimenta, stvore delo u čast umetnika koji je bio stotinama godina ispred svog vremena. Pobedničkim timovima dodeljene su dve novčane nagrade, na pres konferenciji održanoj u petak, 23. oktobra u Austrijskom kulturnom forumu.

Partner Austrijskog kulturnog foruma u realizaciji Hakatona, Laboratorija interaktivnih umetnosti FDU, inicira i realizuje istraživačke projekte u kojima je zastupljen interdisciplinarni, teorijski i praktični pristup u produkciji digitalnih i analognih eksperimentalnih umetničkih sadržaja. Laboratorija je prethodnih godina organizovala više predavanja i tribina, a članovi Laboratorije su učestvovali na više desetina konferencija u zemlji i inostranstvu, gde su predstavili svoje aktivnosti i popularizovali oblasti kojima se Laboratorija bavi.

Pogledajte kako je to izgledalo sinoć: https://www.youtube.com/watch?v=R437OeVpaIU

Stakleni most na Nišavi

Nišvil džez festival uputio je inicijativu Direkciji za Izgradnju Grada Niša da postojeći projekat staklenih zidova tvrđavskog mosta na Nišavi dopuni i sa par staklenih segmenata gazišta odnosno da levi  i desni  segment nekadasnjeg trotoara veličine 3 x 2 m umesto od čelicnog lima ubuduće bude od armiranog stakla.

            Na ovaj način povećala bi se turistička atraktivnost prilaza niškoj Tvrđavi, a brojni turisti , posetioci Nišvila, imali bi priliku da naprave atraktivne selfije iznad reke.

    Razlika u ceni ugradnje ovakvog staklenog poda i čelicnog lima je zanemarljiva u odnosu na njegovu atraktivnost. Potrebno je samo Aneksom  neznatno izmeniti postojeći tender izvođaču radova.

  •   Ovakav potez bio bi posebno opravdan imajući u vidu da je već usvojen projekat kompletnih staklenih zidova leve i desne strane mosta pa izvođač radova može gazišta naručiti od istog dobavljača – izjavio je direktor Nišvila Ivan Blagojević.

Održana završna prezentacija projekta „O zlikovcima, tuđinima i superherojima. O drugim pričama” u Centru za kulturnu dekontaminaciju

 Završna prezentacija učesnika projekta „O zlikovcima, tuđinima i superherojima. O drugim pričama” održana je sinoć (3. oktobra) u Centru za kulturnu dekontaminaciju i online. Tom prilikom održana je prezentacija online platforme i projekcije video radova svih učesnika/ca, nakon čega je održano javno čitanje tekstova i prezentacija stripa na srpskohrvatskom jeziku. 

„Uspeli smo da održimo kontinuitet u tim kolektivnim sesijama i razmeni znanja između mlađih koleginica i kolega, bez obzira što je situacija sa virusom Kovid 19 premestila projekat u onlajn prostor. Polaznici/ce su bili zainteresovani za rad i čini mi se da je ta komunikacija proradila,“ istakao je Siniša Ilić, jedan od urednika programa i dodao: „Teme kojima smo se bavili su bitne jer su često podložne opštim mestima koje smo želeli da razbijemo i analiziramo društveni okvir u kojima se pojavljuju.“

Bojan Đorđev, jedan od urednika, nadovezao se na priču o značaju teme i tom prilikom istakao: „Mislim da pojavljivanje heroja svuda oko nas, od beba heroja u kampanji borbe za inkubatore do super heroja u filmovima i stripovima, govori o tome da se više ništa ne očekuje od društva, nego da su stalno u fokusu izuzetni pojedinci“, zaključio je Đorđev i dodao: „Time društvo, država i pojam zajedničkog odlazi u drugi plan, od njih se ništa ne očekuje, nego se sva težina preživljavanja i života premešta i zavisi od super moći koje mi zapravo nemamo. Zbog toga to stalno pominjanje heroja postaje problematično jer govori o tome da su tebi, da bi preživeo, potrebne super herojske moći, a ako ih nemaš to je tvoja krivica, neadekvatnost.“

U CZKD-u je izložen i strip „Rupa u zidu 2” Marije Marjanović i Jovane Kocić Jurić, kroz koji su autorke rekonstruisale sećanja na njihovu prabaku Olgu i njene prijateljice, kao i njihovo tajno sudelovanje u ženskom antifašističkom frontu u Jugoslaviji tokom Drugog svetskog rata.

„S obzirom da su tema projekta neprijatelji, tuđinci i heroji, mi smo ovom pričom objedinile sve tri kategorije. Ideja da se umetnički izrazimo na način da naša prabaka Olga bude naša heroina nama je bila značajna iz više razloga. Iako nam je ona ostala u sećanju kroz priču, njen lik i delo bi potpuno nestao da mi to nismo izrazile i ovekovečile na naš način“, izjavila je Jovana Kocić Jurić.

Govoreći o iskustvu rada na stripu, Marija Marjanović je rekla: „Imala sam jako malo vizuelnog materijala na osnovu kog sam mogla da radim, ali mi je bilo zanimljivo da se na taj način upoznam sa baka Olgom i prepoznam tu genetsku povezanost. Tokom rada sam se bazirala na ono što sam kao i kostimografkinja naučila – da kroz neke priče i scenarija gradim ličnosti, a prepoznale smo da bi strip kao forma bio dobar da predstavimo priču o našoj prabaki.“

Nakon vođenja kroz strip „Rupa u zidu 2”, Ana Miljanić je čitala „Teorije o staroj curi” Tamare Antonijević dok je tekst „Ispresti endometrium” Tanje Šljivar čitala Sofija Juričan.

Eksperimentalni umetničko-istraživački projekat „O zlikovcima, tuđinima i superherojima. O drugim pričama”, u organizaciji mreže  Create to Connect -> Create to Impact, održao se od 15. septembra do 3. oktobra putem interneta i okupio je petnaest međunarodnih umetnika i umetnica koji su, kroz seriju „radnih susreta”, pozvani da promisle ovu temu. Kao deo zajedničkog procesa istraživanja i podsticaj koleginicama i kolegama, troje renomiranih autora koji u sopstvenoj umetničkoj praksi dodiruju aspekte teme – Želimir Žilnik, Barbi Marković i Rabija Mrue – javno su govorili o svom radu.

 u projektu su učestvovale umetnice i umetnici sa iskustvom u oblastima multidisciplinarnog stvaralaštva, performansa, vizuelnih umetnosti ili pisanja među kojima su: Tamara Antonijević, Rodrigo Batista, Cristina Gagiu, Nicola Gunn, James Jordan Johnson, Jovana Kocić, Lea Kukovičič, Marija Marjanović, Rita Natálio, Ariadna Rubio Lleo, Zuzana Sceránková, Tanja Šljivar, Vanda Velagić, Mohamed Yusuf Boss, Jaukje van Wonderen, kao i istraživač Dan Podjed.

Prvo izdanje „Radnih susreta” koncipirala je i organizovala grupa urednika: Bojan Đorđev (pozorišni reditelj/Beograd), Siniša Ilić (vizuelni umetnik/Beograd), Nataša Mackuljak (umetnica i kustoskinja/Beč) i Ivana Marjanović (kustoskinja/Insbruk) zajedno sa Draganom Jovović (producentkinja/Beograd).

Mrežu Create to Connect -> Create to Impact čine: Bunker (Slovenija), ARTSADMIN LBG (Velika Britanija). Drugo more (Hrvatska), Etablissement Public du parc et de la Grande halle de la Villette – E.P.P.G.H.V (Francuska), Fundação Caixa Geral de Depósitos-CULTURGEST (Portugalija), Fundatia Alt Art Pentru Arta Alternativa (Rumunija), Institut Umeni – Divadelni Ustav (Republika Češka), Muzej savremene umetnosti– Tbilisi (Gruzija), NTGENT (Belgija), Santarcangelo dei Teatri (Italija), Stichting Noorderzon Groningen (Holandija), Stichting Theater Rotterdam (Holandija), Stiftelsen Bergen Internasjonale Teater (Norveška), Udruženi umetnički rad (Srbija), Naućno-istraživački centar Slovenačke akademije nauka i umetnosti  (ZRC SAZU) – Institut slovenačke etnologije, Institut etnomuzikologije, Institut za kulturu i studije sećanja (Slovenija).

Projekat je realizovan uz podršku programa Kreativna Evropa Evropske unije, kao i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

FESTIVAL SRPSKOG PODZEMLJA 6 – INFO

Ovogodišnji, 6. po redu, Festival srpskog podzemlja biće održan od 14. do 15.oktobra 2020. U okviru Festivala biće predstavljena tri programa – koncertni, izložba andergraund publikacija – fanzina i DIY market.

U sklopu koncertnog programa festivala nastupiće 6 izvođača (detaljnije o izvođačima u nastavku teksta).

Zbog neizvesnih okolnosti, zbog trenutne pandemijske situacije i kako bismo izbegli otkazivanje događaja, doneli smo odluku da Festival realizujemo onlajn.

Nastupi će biti prenošeni uživo sa dve lokacije na više Facebook stranica i Youtube kanala. Uskoro ćemo objaviti vreme održavanja i detalje koji se odnose na koncerte.

>>>Izložba<<<

Uputili smo poziv svim zainteresovanim autorima, umetnicima koji uređuju ili su  nekada uređivali andergraund fanzine, kao i kolekcionarima, da nam dostave naslovne strane i ostale važne infromacije o ovim dragocenim publikacijama koje poseduju. Svi pristigli materijali biće objavljeni u onlajn galeriji i predstavljaće svojevrsnu izložbu, ali i bazu ovog izuzetnog medija alternativne kulture. Adresa za slanje materijala jeste festivalsrpskogpodzemlja@mail.com, a rok je 01. oktobar 2020.

>>>DIY market<<<

Ni ove godine nećemo preskočiti mnogima najdraži segment Festivala srpskog podzemlja – DIY market – gde naši drugari sa scene imaju priliku da predstave svoje radove, izdanja itd… Ukoliko nam vremenske prilike dozvole, ovogodišnji market će biti održan u dvorištu Doma B-612 tokom trajanja Festivala, 14. i 15. oktobra.

Uživo u Domu B-612

  1. oktobar:

Terrörhammer

Pančevački nekro speed thrash black kombo aktivno radi od 2012. godine i jedan su od retkih bendova na domaćoj sceni koji ovom ekstremnom zvuku pristupa na ovako direktan način. Bend je objavio nekoliko singlova, više kompilacijskih i split izdanja ali i jedan studijski album. Vrlo su cenjeno i traženo ime na međunarodnoj andergraund sceni, a odsvirali su i veliki broj koncerata širom Evrope.

https://www.facebook.com/Terrorhammer

Man-E-Faces

Bend čine četvorica momaka okupljenih oko ideje da donesu blagodeti HardCore-a masama. Te blagodeti su: beskompromisan zvuk,  brzi-otapajući tempoi koji cepaju uši, face i mozgove, i iskrene životne priče ispričane kroz tekstove, sa poštenom dozom sing-alongova. 

Osnovani ne tako davno, napravljeni da traju, Man-E-Faces raširenih ruku dočekuju sve fanove željne starog dobrog HC zezanja!

Uživo u Owl Scream studiju

  1. oktobar:

Marjan & ŽeŽe u izvođenju kompozicije Humanity

U sklopu prezentacije Marjanovog instrumenta Laserski piano ova dva muzičara su napravili kompoziciju pod nazivom Humanity

U pitanju je ambijentalno instrumentalna izvedba u kojoj muzičari koriste pored Laserskog klavira sintove, teramin (koji je takođe Marjan napravio), gitaru i razne efekte.

https://www.facebook.com/zeze021

Uživo u Domu B-612

  1. oktobar:

Odvojena Stvarnost

Veterani drugog talasa novosadske alternativne scene. Bend koji je svoj unikatni put krenuo sada već davne 1992. godine i od tada sa određenim pauzama deluje na ovim prostorima. Bend je prošle godine izbacio vrlo zapažen album Dosta! na kome se izdvaja istoimeni singl. Direktna i beskompromisna post punk noise blenda propisno će zamračiti ovogodišnji FSP.

https://www.facebook.com/odvojenastvarnost

Potop

Bend Potop nastao je u Beogradu 2015. godine. Svira alternativnu autorsku rok muziku sa autentičnim uplivom u srodne stilove kao što su stoner i sludge zvuk. Ovih godina nastupali su sa nizom kako domaćih, tako i inostranih bendova, širom Beograda i Srbije. Objavili su pesme pod nazivom Divebell, Levis, i na svom Youtube kanalu, a u planu imaju studijsko snimanje svog prvog albuma na zimu 2020/2021.

https://www.facebook.com/bandpotop

Uživo u Owl Scream studiju

  1. oktobar:

ŽeŽe 

ŽeŽe je jednočlani nojz, ambient, elektro, sint, bluz, hevi, eksperimental muzički performans iz Novog Sada.

Autor eksperimentiše sa bukom iz koje nastaju kompozicije.

https://www.facebook.com/zeze021

Ovogodišnji Festival srpskog podzemlja održava se u saradnji sa SKC Novi Sad, a podržan je od strane:

– EPK

– Muzika za imunitet

– Scream Owl Studio

– Dom B-612

ОДРЖАНА МЕЂУНАРОДНА КЊИЖЕВНА КОЛОНИЈА СКД-КРУПАРА 2020.

Од 25. до 29. августа у Бачком Душанову одржана је Међународна књижевна колонија СКД-КРУПАРА 2020. у огранизацији Српског књижевног друштва и комплекса Крупара.
Колонију је финансијки подржало Министарство културе и информисања Републике Србије.
Учествовали су: Зденка Валент Белић, Јоан Баба, Иштван Беседеш и Васа Павковић.
Уредници и модератори: Ђорђе Кубурић и Дејан Симоновић.
Аудио запис завршне вечери:

Filmski centar Srbije – Saopštenje povodom održane medijacije

U prostorijama Filmskog centra Srbije, danas (petak, 28. avgust) u 12 sati, održana je medijacija povodom snimanja filma „Košare“. Medijaciji su prisustvovali predstavnici produkcijske kuće  „Omega Production“, reditelj Balša Đogo, predstavnici Ministarstva kulture i Filmskog centra Srbije.

Obe strane iznele su svoje viđenje nesporazuma koji je usporio realizaciju projekta „Košare“. Tom prilikom utvrđene su činjenice da nije menjan scenario Đorđa Milosavljevića za koji je „Omega Production” dobila sredstva na konkursu Filmskog centra Srbije, te da su u tom smislu netačne sve spekulacije iznesene u javnosti o intervnencijama na scenariju. Suština priče o Košarama koju je napisao Đorđe Milosavljević i koju je podržalo Ministarstvo odbrane i FCS potpuno je nepromenjena.

Utvrđeno je i da neslaganje između produkcije i reditelja postoji oko obaveza koje je reditelj trebalo da ispuni u vezi sa vremenskim rokovima i dinamikom snimanja.

Obe strane će u narednim danima dostaviti dokumentaciju i izjasniti se o načinima rešavanja ovog problema.

Projekat snimanja filma „Košare“ je neupitan, i država iza njega čvrsto stoji.

Filmski centar Srbije podržava akciju povratka u bioskope od 1. septembra

 

 

Bioskopi u Srbiji posle šest meseci pauze ponovo otvaraju svoja vrata za posetioce u utorak, 1. septembra uz veliku akciju „Povratak u bioskope“. Na repertoaru bioskopa u svim gradovima će se tog dana naći odabrani filmovi iz protekle godine, a cena ulaznice će iznositi 100 dinara.

Uz podršku Filmskog centra Srbije, svi prikazivači i distributeri filmova u zemlji su se ujedinili i ovom  zajedničkom akcijom započinju rad, uz poštovanje svih mera predostrožnosti koje su doneli Vlada Srbije i Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19.   

“Filmski centar Srbije je još na samom početku pandemije prepoznao da su distributeri i prikazivači prvi osetili prekid u radu, i da će se poslednji vratiti normalizaciji, gotovo šest meseci nakon što su bioskopi u Srbiji zatvoreni. Zbog svega ovoga FCS podržava ovu akciju, koja će dati zamajac ponovnom uspostavljanju bioskopskog života u zemlji, na zadovoljstvo svih zainteresovanih strana i publike, a u skladu sa propisanim merama prevencije širenja epidemije. FCS je uložio značajna sredstva i energiju u razvoj i osavremenjivanje bioskopske infrastrukture širom Srbije, i jedan od naših prioriteta je da se ova grana filmske industrije što brže oporavi, ali i poboljša nakon perioda u kome nije imala mogućnost da ostvari prihode. “ izjavio je direktor FCS-a Gordan Matić.

Publika će 1. septembra imati priliku da ponovo uživa u filmovima na velikom platnu i da odabere neki od 17 filmskih naslova. Domaći film „Ajvar“, najgledaniji film iz prethodne godine „Džoker“, sinhronizovana avantura „Zaleđeno kraljevstvo 2“, „Kralj lavova“ i Tarantinov „Bilo jednom u Holivudu“ su samo neka od ostvarenja, koja će ljubitelji filmova moći da pogledaju po simboličnoj ceni ulaznice.

Već dan kasnije, 2.septembra u bioskopima će biti premijerno prikazani novi filmovi.

Stanica Servis za savremeni ples podržana na konkursu Kreativne evrope kao nosilac projekta (Non)Aligned Movements

Stanica Servis za savremeni ples i regionalna mreža Nomad Dance Academy koja postoji od 2005. godine, dobitnici su jednog od 13 grantova programa „Jačanje kulturne saradnje i konkurentnosti kulturnih i kreativnih industrija Zapadnog Balkana“, koji je Kreativna evropa prvi put raspisala za ovaj region. Izabrani projekat “(Non)Aligned Movements – Strengthening contemporary dance in Western Balkans” je rezultat dugogodišnjeg rada mreže na razvoju i afirmaciji nezavisnih savremenih plesnih scena Balkana i jačanja autentičnih kritičkih pristupa aktuelnim politikama za ples. Radi se o jednom od samo dva izabrana projekta na kojima je nosilac iz Srbije.

Marijana Cvetković, osnivačica i menadžerka Stanice Servisa za savremeni ples, tim povodom je izjavila:  „Ovo je rezultat dugogodišnjeg napora Stanice da afirmiše istraživački, transdisciplinarni, ali i kritički pristup svetu plesa i politikama koje ga često ograničavaju. Poslednjih nekoliko godina u našoj zemlji potpuno je ugušena nezavisna plesna produkcija što je odmah bilo vidljivo u nestanku plesnih domaćih novih radova na domaćim i stranim scenama. Projekat (Non)Aligned Movements treba da pokaže da je budućnost rada u plesu upravo u saradničkim, eksperimentalnim, otvorenim formama produkcije i transdisciplinarnim saradnjama sa drugim vrstama institucija. Ogromno znanje koje će proizvesti projekat moglo bi biti osnova potpuno novih politika za ples, ali i za regionalnu saradnju”.

Projekat će u naredne četiri godine omogućiti bolje uslove rada za plesne umetnike koji su sistemski skrajnuti u svim zemljama našeg regiona, kroz edukaciju, rezidencijalne programe, produkcije, festivalsku promociju i posebno kroz stvaranje otvorenog digitalnog plesnog arhiva u saradnji sa Muzejem savremene umetnosti Metelkova u Ljubljani.

Novitet u radu mreže biće godišnje letnje škole (u Beogradu, Skoplju i Berlinu) koje će omogućiti transdisciplinarne programe komplementarne svetu plesa (kustoske prakse, ples u muzeju, ples i univerzitet) kao platforme za istraživačke projekte u savremenom plesu. Ovaj program se realizuje u saradnji sa nekoliko univerziteta – Univerzitetom za ples i cirkus iz Stokholma, Institutom za pozorišna istraživanja iz Gisena, Akademijom dramskih umjetnosti iz Zagreba, Univerzitetom u Skoplju i drugima. 

Partneri Stanice su Lokomotiva iz Skoplja, Nomad Dance Academy Slovenija, Nomad Dance Academy Bugarska i Tanzfabrik iz Berlina.

Stanica Servis za savremeni ples osnovana je 2005. godine kao inicijativa savremene scene plesne i izvođačke umetnosti u Srbiji. Njeni glavni ciljevi su jačanje umetničke zajednice, njeno strukturisanje i prepoznatljivost među različitim akterima u oblasti umetnosti, kulture i obrazovanja na Balkanu i na međunarodnom nivou. Stanica je jedan od osnivača i član Nomad plesne akademije, Druge scene – beogradske platforme nezavisne umetnosti i kulture (od 2006) i Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (od 2011).

ТРИБИНЕ ПОСВЕЋЕНЕ БОРИСЛАВУ ПЕКИЋУ

Поводом деведесет година од рођења Борислава Пекића, желимо да подсетимо на трибине Српског књижевног друштва током 2016, 2017. и 2018. године посвећене његовом изузетном књижевном делу.
Уредио и водио Дејан Симоновић.

2016. година

БОРИСЛАВ ПЕКИЋ „ЖИВОТ НА ЛЕДУ 1-5“, ДНЕВНИЦИ
Понедељак, 23. мај  2016. у 20 часова
Разговори с разлогом: Борислав Пекић „Живот на леду 1-5“, дневници
Учествују:
Добривоје Станојевић
Александра Секулић
Небојша Лазић
Аудио…

2017. година

БОРИСЛАВ ПЕКИЋ – ЧЕТВРТ ВЕКА КАСНИЈЕ
Понедељак 8. мај у 20 часова
Годишњице: Борислав Пекић  – четврт века касније
Учествују:
Јасмина Ахметагић
Добривоје Станојевић
Срђан Вучинић
Видео…
Аудио…

ПЕКИЋ КАО ДРАМСКИ ПИСАЦ
Понедељак, 6. новембар у 20 часова
Годишњице: Борислав Пекић (1930-1992)
Пекић као драмски писац
Учествују:
Весна Црепуљаревић
Јелена Ковачевић
Дуња Бојчић
Марија Благојевић
Лазар Бојичић
Видео…
Аудио….

ПЕКИЋЕВА ДИСТОПИЈА/АНТИУТОПИЈА
Понедељак, 27. новембар у 20 часова
Годишњице: Борислав Пекић (1930-1992)
Пекићева дистопија/антиутопија
Учествују
Зорица Ђерговић Јоксимовић
Бојан Јовић
Аудио…

2018. година

АНДРИЋ, ЦРЊАНСКИ, ПЕКИЋ
Понедељак, 12. март у 20 часова
Разговори с разлогом
Милан Орлић
„Андрић, Црњански, Пекић: приповедне структуре српског (пост)модернистичког романа: деконструкција приповедног субјекта и реконструкција фигуре приповедача“
Учествују:
Добривоје Станојевић
и аутор

Преминуо je Велимир Костов, песник и преводилац, помоћник директора Позоришта лутака у Нишу.

Велимир Костов (1956-2020)

Рођен 1956. у Димитровграду. Радио као професор енглеског језика и стручни преводилац, директор и помоћник директора Позоришта лутака у Нишу. Директор Новинско-издавачке установе Братство из Ниша (Новинско издавачка кућа за бугарску мањину у Србији), Председник Савета за људска и мањинска права у Градском већу града Ниша. Песник и преводилац. Члан Удружења књижевних преводилаца Србије, Српског и Бугарског ПЕН Центра. Преводиo са енглеског, француског и бугарског језика. Поезија му је превођена на енглески, француски, бугарски, словеначки, македонски.

Књиге

·         Прећутни договори, песме, Градина, Ниш, 1997.

·         Поткожни живот , песме, Просвета, Ниш, 2003.

·         Ако то зна Вацлав Хавел , песме, Нишки културни центар, Ниш, 2004.

·         Черна пчела, песме (на бугарском), Братство, Ниш, 2011.

Преводи и антологије

·         Антологија кратке приче САД , Багдала, Крушевац, 1984.

·         Антологија кратке приче Канаде , Багдала, Крушевац, 1986.

·         Елис Манро: Лишај, Свеске, Панчево, 1992.

·         Дени Лаферијер: Како водити љубав са црнцем, Градина, Ниш, 1995, друго издање Октоих, Подгорица, 1999.

·         Маргарет Етвуд: Добре кости, Октоих, Подгорица, 1995.

·         Антологија кратке приче Бугарске, Багдала, Крушевац, 1998.

·         Цветанка Еленкова: Ране од слободе, Повеља, Краљево, 2009.

·         Apple in the Heart – Смотра културних достигнућа Рома Србије XXVI, превод на енглески, 2002, Ниш

·         Алек Попов: Ново за напредне, приче, Геопоетика, 2010.

·         Едвин Сугарев: Скривена чула, изабране песме), Нишки културни центар, 2019.

IGOR STANOJEVIĆ PUŠTEN IZ PRITVORA

Igor Stanojević, selektor Beldocs festivala, član NUNS-a, filmski kritičar i saradnik novina „Politika“, pušten je večeras iz pritvora, i nalazi se kod kuće. Igoru je nakon izlaska pred Prekršajnog sudiju ukinuto zadržavanje i pušten je u redovnom postupku da se brani sa slobode.

Da podsetimo, Igor je uhapšen sinoć oko ponoći kod Pravnog fakulteta, na demonstracijama u Beogradu.

I pored novinarske legitimacije, policija ga je držala pod prisilom više od sat vremena na asfaltu, a potom odvezla zajedno sa grupom uhapšenih građana u Policijsku stanicu Zemun. Porodica je angažovala advokata kome nije bilo dozvoljeno da vidi Igora i posavetuje se sa svojim klijentom, kao ni da se uveri u njegovo trenutno zdravstveno stanje.

Tim Beldocs festivala, kao i brojne javne ličnosti, novinari i udruženja iz Srbije i inostranstva, apelovali su na nadležne da oslobode Stanojevića svih sumnji i mogućih optužbi, imajući u vidu da je reč o novinaru, koji je bežeći od suzavca presretnut i savladan od strane policije, a potom i bezrazložno priveden.

UHAPŠEN IGOR STANOJEVIĆ, NOVINAR I FILMSKI KRITIČAR, SELEKTOR BELDOCS FESTIVALA

Igor Stanojević, selektor Beldocs festivala, član NUNS-a, filmski kritičar i saradnik novina „Politika“, uhapšen je sinoć na demonstracijama u Beogradu.

Igora je policija uhapsila sinoć oko ponoći ispred Pravnog fakulteta, i pored novinarske legitimacije, držala ga pod prisilom više od sat vremena da leži na asfaltu, da bi ga odvezla zajedno sa grupom uhapšenih građana u nepoznatom pravcu. Porodica je angažovala advokata kome nije dozvoljeno da vidi Igora i posavetuje se sa svojim klijentom, kao ni da se uveri u njegovo trenutno zdravstveno stanje.

Tim Beldocs festivala nezvanično saznaje da će Igor biti izveden pred Prekršajni sud, i od nadležnih traži da obelodane informaciju gde se Igor Stanojević nalazi, kao i da mu omoguće kontakt sa porodicom i advokatom.

Takođe, Beldocs festival apeluje na nadležne da oslobode Stanojevića svih sumnji i mogućih optužbi, imajući u vidu da je reč o novinaru, koji je bežeći od suzavca presretnut i savladan od strane policije, a potom i bezrazložno priveden.

Igor Stanojević do sada nije hapšen, i nema kriminalni dosije.

Održana promocija novog kapitalnog izdanja Filmskog centra Srbije – „Piščevo putovanje: Mitska struktura za pisce“ Kristofera Voglera

Novo, kapitalno izdanje Filmskog centra Srbije, knjiga „Piščevo putovanje: Mitska struktura za pisce“ Kristofera Voglera, promovisano je u četvrtak, 25. juna, u Dvorani Kulturnog centra Beograda. O ovom značajnom delu govorili su  dramaturg i profesor Ana Lasić, scenarista, filmski reditelj i profesor Đorđe Milosavljević, direktor Filmskog centra Srbije Gordan Matić, prevoditeljka Jelena Kosanović Dorogi i urednik izdavačke delatnosti FCS-a Miroljub Stojanović.

Ana Lasić, dramaturškinja i profesor, napisala je predgovor za prvi srpski prevod izdanja.  Ona je istakla značaj ovog prevoda za obrazovanje novih scenarista. „Trebala nam je ova knjiga i od ključnog značaja je što je prevedena, jer mi smo sami prevodili njene delove, koje smo potom predavali studentima. Tako da je ovo, na neki način, mali istorijski trenutak za scenario i za teoriju scenarija, i jako mi je drago što se ovaj prevod desio“, izjavila je Lasić.

Scenarista Đorđe Milosavljević naglasio je da je, od trenutka kada je počeo da radi na Fakultetu dramskih umetnosti 2010. godine, Voglerova knjiga praktično bila jedna od osnova za bavljenje celovečernjim filmskim scenarijom, na studijama dramaturgije. „Ova knjiga se bavi strukturalističkim pristupom dramaturgiji i suštini stavlja akcenat na formulisanje arhetipske priče. Na razumevanje toga šta je priča, šta su glavne dramske sile unutar priče, arhetipske figure unutar nje. Mnogi scenaristi to usvoje intuitivno, ali dobra stvar kod ove knjige je što kompletna, opsežna i napisana linearno i pregledno. U tom smislu omogućava da nešto za šta bi vam trebalo nekoliko godina gledalačkog iskustva, možete da konzumirate kao lepo napisano štivo koje se sa zadovoljstvom čita“, rekao je Milosavljević.

Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije, podsetio je da je četvrto svetsko izdanje ove knjige izašlo pred kraj prošle godine, i da  je FCS objavio prevod upravo ovog, najaktuelnijeg dopunjenog izdanja. „U akciju izdavanja smo krenuli još u septembru prošle godine, što je bio jedan od naših prioriteta. Mislim da je ovo jako korisna knjiga za našu scenaristiku i filmsku kritiku, produkciju, ali i za sve koje interesuje film. To je štivo koje se lako čita i daje značajna uputstva za rad“, rekao je Matić. „Mi smo želeli da knjiga izađe krajem marta kada je i Vogler bio u Evropi, pa smo i imali ideju da on dođe na promociju, međutim to se iskomplikovalo iz poznatih razloga. Nadamo se da će nekom drugom prilikom doći kod nas“, dodao je on.

Prevoditeljka Jelena Kosanović Dorogi o knjizi je rekla: „Najveći kvalitet ove knjige je što je jednostavna, nepretenciozna i što je namenjena svima. Ona je zabavna i svako u njoj može pronaći nešto za sebe, ali i da nauči nešto o sebi u svetu. Napisana je pitko i sa mnogo zanimljivih informacija“.

Voglerovo ključno delo, koju proučavaoci filma nazivaju „scenarističkom biblijom“, uživa kultni satus i verovatno nema pisca koji bar nije čuo za teoriju strukture kojom se „Piščevo putovanje“ bavi. U samom središtu ovog kapitalnog dela nalazi se teorija po kojoj se većina priča može razložiti na niz narativnih struktura i arhetipova, opisanih kroz mitološku alegoriju. Vogler je svoje delo zasnovao na obimnom radu Džozefa Kembela, a posebno na njegovoj čuvenoj studiji „Heroj sa hiljadu lica“ iz 1949. godine koja je, između ostalog, inspirisala Džordža Lukasa prilikom stvaranja njegovog serijala „Star Wars“.

Kristofer Vogler je sredinom 80-ih, u vreme dok je radio u Dizniju kao konsultant za priče, za potrebe studija osmislio „Praktični vodič po Heroju sa hiljadu lica” — čuveni memorandum, dokument na sedam strana koji je kasnije bio osnova za „Piščevo putovanje“. Vogler je poželeo da ideje koje je našao kod Kembela organizuje u jednu čistu i jednostavnu formu. Kako je sam rekao: „Hteo sam jednom zauvek da ih stavim na papir kao kreativne principe, sistem građevinskih blokova u koje možete da se pouzdate dok gradite priče, set oruđa kojim možete da otklanjate probleme sa kojima se kao pisac srećete“. Vogler je Kembelovu strukturu pojednostavio, preradio je tako da je istakao teme i motive koji se ponavljaju i u savremenim filmovima, te mit o heroju predstavio na svoj način. Ovaj svojevrsni scenaristički priručnik uz pomoć strukturalni sistem ukazuje na to da su upravo umetnici ti koji, u svetu pomanjkanja rituala i mitologija, jedini mogu da očuvaju mit živim.

Filmski centar Srbije je objavio najpotpuniju verziju „Pišćevog putovanja“ u kojoj se, pored predgovora za prvo srpsko izdanje iz pera Ane Lasić, nalaze uvodi za drugo i treće izdanje (2007), kao i predgovor za drugo izdanje ove važne studije. Ovu obimnu studiju na preko 450 stranica prevela je na srpski Jelena Kosanović Dorogi, dizajn je uradio Andrej Dolinka, dok je njen urednik Miroljub Stojanović, filmski kritičar i publicista koji se nalazi na čelu izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije.

Kristofer Vogler (rođen 1949) je holivudski izvršni direktor, scenarista, pisac i pedagog. Tokom svoje duge i plodne karijere radio je za studije Dizni, Foks 2000, Vorner bros… Sarađivao je na scenariju za kultni Diznijev animirani film „Kralj lavova“ (1994). Njegovo najpoznatije delo „Piščevo putovanje: Mitska struktura za pisce“ doživelo je više izdanja i nalazi se na spisku obavezne literature na brojnim univerzitetima širom SAD i sveta.

Dodeljena međunarodna književna nagrada “Naji Naaman“ iz Libana

Književnica, književni prevodilac i novinarka, članica UKS-a, UKPS-a i UNS-a, Ana Stjelja, jedan je od dobitnika nagrade „Naji Naaman“ za 2020. godinu. Ovu već tradicionalnu književnu nagradu dodeljuje Fondacija „Naji Naaman“ iz Libana. Nagrada se dodeljuje u nekoliko kategorija, a među ovogodišnjim dobitnicima je 77 autora iz 78 zemalja sveta, odabranih od ukupno 3034 prijavljena autora. Srpska književnica Ana Stjelja dobitnik je nagrade za kreativnost. (Creativity prize).

Nagrada Fondacije „Naji Naaman“ iz Libana ustanovljena je 2002. godine i dodeljuje se autorima koji u svom književnom radu (kako po sadržaju, tako i u stilu) neguju ljudske vrednosti i podržavaju ljudske slobode. 
https://istocnibiser.wixsite.com/ibis/post/naji-naaman-literary-prizes-2020

https://enheduana.wixsite.com/enheduana/post/ana-stjelja-dobitnica-nagrade-nad%C5%BEi-naaman-za-kreativnost-koju-dodeljuje-fondacija-iz-libana

Иницијатива за повећање броја часова српског језика и књижевности

у основним и средњим школама

Текућа расправа о уклањању значајних књижевних опуса из наставних програма показује да је фонд часова књижевности и језика недовољан.

Стога Српско књижевно друштво изнова покреће инцијативу, усвојену на Скупштинама удружења 2015. и 2019. године:

Подсећајући да је право на школовање једно од основних људских права, а сматрајући да је познавање језика и књижевности предуслов за стицање образовања, Српско књижевно друштво покреће иницијативу за повећање броја часова српског језика и књижевности у основним и средњим школама.

            Позивамо професоре српског језика и књижевности, све научне и културне институције у земљи, представнике Универзитета, САНУ, истакнуте уметнике, научнике, и остале јавне личности да од Министарства просвете заједнички тражимо да ученици основних и средњих школа имају недељно најмање пет часова српског језика и књижевности.

            Сем устрајног деградирања статуса просветних радника, многе реформе образовног и школског система у Србији без изузетка су оштетиле најзначајнији школски предмет, који је остао на првом месту још само у школским дневницима. Инсистирајући на преобимности градива и позивајући се на неопходност растерећења ученика, реформатори просвете драстично су скратили списак књига обавезне лектире, из читанки избацили многе антологијске текстове великана светске и националне књижевности, ученике средњих школа готово ослободили обавезе да изучавају граматику и, коначно, у неким случајевима драстично смањили број часова српског језика, чиме је у питање доведена писменост целе нације.

            Свака развијена култура поклања велику пажњу изучавању језика и књижевности, у многим земљама ученици основних школа имају дванаест часова језика недељно.

Сматрамо да је у конципирање наставних програма српског језика и књижевности неопходно укључити целокупну релеватну јавност, репрезентативна књижевна удружења и писце.

            Забринути за будућност језика на коме стварамо, дубоко верујући да модерна средства комуникације и брзина преношења информација нису препрека, већ подстицај младим људима да уче и стичу знања, позивамо надлежне да пронађу начина да се изучавању српског језика и књижевности у школама врати некадашњи значај а ученицима омогући да одрасту у образоване људе.

            Познавање језика и књижевности су основа културе сваког друштва које држи до себе и свог достојанства.

Српско књижевно друштво

Београд, 17. јун 2020.

DEČIJA SPISATELJICA JASMINKA PETROVIĆ POKRENULA

ČITANJAC, IGRANJAC! NA SVOM YOUTUBE KANALU

Svakoga dana nova priča i novi zadatak za najmlađe

Beograd, 18. mart – Jedna od najvoljenijih spisateljica za decu i mlade – Jasminka Petrović pokrenula je na svom YouTube kanalu (https://www.youtube.com/user/JasminkaPet) interaktivni edukativni serijal pod nazivom ČITANJAC, IGRANJAC! namenjen ne samo najmlađima, već čitavoj porodici.

Jasminka Petrović najavila je ovaj projekat rečima: “Već duže vreme sam planirala da napravim neki interaktivni program za decu preko mog YouTube kanala, ali ta akcija nikako nije došla na red. Dobra strana izolacije nam omogućava da konačno postanemo gospodari svog vremena. Pokrenula sam sa prijateljima ČITANJAC, IGRANJAC! kako bih dokazala svoju teoriju da KNJIGE i IGRA spašavaju svet.“

Svakoga dana pratioce očekuje nova priča, koju će čitati lično autorka uz specijalne goste koji će deci postavljati zabavne zadatke različitog sadržaja, kako bi aktivirali svoju maštu, uključili svoje roditelje i porodicu na putu interesantnih otkrića, koji će zadovoljiti dečiju prirodnu radoznalost, spojiti generacije i aktivirati tako važne porodične razgovore i druženje.

Prvu epizodu emitovanu juče možete pogledati putem linka: https://www.youtube.com/watch?v=ZLoB_BNhirQ

Jasminka Petrović je do sada napisala više od trideset knjiga za decu i mlade, a njene knjige prevedene su na više od trideset jezika do sada. Mnoge su dramatizovane u pozorištima za decu, kako u zemlji, tako i u inostranstvu, dok se upravo sprema snimanje prvog filma po njenoj knjizi „Leto kad sam naučila da letim“.

Održana prva dodjela nagrada za Strašne žene godine

U prepunom baru Botaničar u Zagrebu sinoć je održana prva dodjela nagrada za Strašne žene godine u organizaciji portala Voxfeminae.net i društvenog poduzeća Fierce Women. Na događaju je javno predstavljeno pet strašnih žena koje su dale značajan doprinos rodnoj ravnopravnosti i društvenoj pravednosti u Hrvatskoj u prošloj godini.

Dobitnice nagrade su: redateljica Dana Budisavljević, dogradonačelnica Gline Branka Bakšić Mitić, članica HGSS-a i instruktorica planinarenja Tatjana Bračanov, redateljica Nora Krstulović te tim Ženske sobe predvođen koordinatoricom Majom Mamulom.

U periodu od dva mjeseca krajem 2019. godine čitateljice i čitatelji portala Voxfeminae.net nominirale/i su 47 pojedinki i osam kolektiva, da bi nakon toga 10 redovnih članova udruge K-zona, koja je izdavač VoxFeminae.net portala i pokretač društvenog poduzeća Fierce Women, odlučilo o ovogodišnjih pet dobitnica. O obrazloženju odluke žirija o dobitnicama između ostalog stoji sljedeće:

Nora Krstulović, redateljica i urednica portala Teatar.hr, neumorna je aktivistkinja za slobodne i neovisne medije, prava kulturnih radnika/ica, umjetnika/ica, rodnu ravnopravnost. U protekloj godini predano je i angažirano nastupala u društvenim inicijativama: u organizaciji prosvjeda Pravda da djevojčice i inicijativi #spasime, kampanji Društva hrvatskoh filmskih redatelja “Meni se to gleda, HRT ne da”, a još uvijek je aktivna i neumorna u obrani prava i statusa slobodnih umjetnika nakon pokušaja Ministarstva kulture da donese štetan novi Zakon o umjetnicima, te kontinuirano upozorava na štetne medijske politike.

Tatjana Bračanov, članica Hrvatske gorske službe spašavanja Šibenik, vodička instruktorica Hrvatskog planinarskog saveza i učiteljica zen yoge, krajem srpnja 2019. prošla je cijelu, 1300 kilometara dugu, stazu Via Dinarica koja se proteže duž Dinarida od Slovenije do Albanije. Time je postala prva žena iz Hrvatske i prva žena iz jugoistočne Europe koja je prehodala bijelu stazu Vie Dinarice u kontinuitetu i samostalno. Ovaj pothvat, kazala je, ima puno veće značenje od osobnog – promocija je ekonomskog i turističkog potencijala Via Dinarice, ali i ženske hrabrosti, upornosti i izdržljivosti.

Tim Ženske sobe, predvođen koordinatoricom Majom Mamulom, jedina je specijalizirana organizacija u Hrvatskoj koja već gotovo dva desetljeća radi na problematici seksualnog nasilja te brine da sve osobe koje su preživjele seksualno nasilje dobiju besplatnu, efikasnu i individualnu podršku. Nakon 18 godina predanog timskog rada ove je godine problematika seksualnog nasilja napokon došla u fokus javnosti, no višestruko se povećao i broj osoba koje traže pomoć od Ženske sobe. Ženska soba neumorno radi na razvoju javnih politika i unaprjeđenju zakonodavstva, te su od samog donošenja Kaznenog zakona 2013. godine inzistirale na ukidanju kaznenog djela spolnog odnosa bez pristanka te njegovog izjednačavanja sa silovanjem, što su uspjele izboriti.

Branka Bakšić Mitić članica je inicijative Ljudi za ljude i dogradonačelnica Gline, izabrana kao nezavisna kandidatkinja iz reda pripadnika srpske nacionalne manjine, koja je svoj dosadašnji mandat posvetila pomaganju ljudima na području Banovine. Ljude koji žive u teško zamislivim uvjetima (bez struje, vode, sanitarija), samo sat vremena od Zagreba, u početku je obilazila kako barem ne bi bili potpuno sami. Nakon što od političara nije uspjela dobiti nikakvu pomoć, s Majom Sever i Matejom Medlobi osnovala je inicijativu Ljudi za ljude kako bi zajedničkim snagama nešto poduzele. Uz pomoć brojnih donatora i volontera_ki, Branka je uspjela pomoći stotinama ljudi, bilo paketom hrane, bilo donošenjem peći ili promjenom prozora. Već godinu dana Branka je na terenu i neumorno koordinira podjelu pomoći u Banovini, a inicijativa Ljudi za ljude nedavno je sa Zelenom akcijom pokrenula i humanitarnu crowdfunding kampanju koja ima za cilj dovesti struju putem solarnih sustava u pet kućanstva bez struje.

Dana Budisavljević redateljica, producentica i montažerka, jedna od pokretača/ica festivala ZagrebDox i tek treća žena koje je na filmskom festivalu u Puli osvojila Zlatnu Arenu za režiju – za film ‘Dnevnik Diane Budisavljević’. Nakon 20 godina profesionalnog bavljenja filmom Dana Budisavljević prošle je godine predstavila film o strašnoj ženi Diani Budisavljević, heroini koja je tijekom II. Svjetskog rata organizirala spašavanje djece iz ustaških koncentracijskih logora, sudjelovala u njihovom zbrinjavanju te vodila kartoteku s njihovim podacima kako identitet djece ne bi bio izgubljen. Ne zaboravljamo ni ostale Danine filmove: ‘Sve 5’ u kojemu prikazuje život seksualne radnice Lidije Šunjerge i ‘Nije ti život pjesma Havaja’ u kojemu govori o procesu coming outa u vlastitoj obitelji. Bez sumnje, Budisavljević je jedna od hrvatskih filmskih radnica koja je svojim radom i angažmanom u ovom kulturnom polju obilježila posljednje desetljeće.

Pet dobitnica nagrade za Strašne žene godine uručeno je pet portreta koje su za njih izradile ilustratorice društvene igre ‘Fierce Women’: Nataša Rašović Bodiš, Ana Kovačić, Tea Šokac, Rina Barbarić i Sanja Stojković. Pored toga, uručen im je i poklon paket Brlog zadružne pivovare, Guuc prirodnog soka iz doline Neretve te dvodnevni odmor na eko imanju Međimurski ceker. Ceremoniju dodjele nagrade vodile su članice uredništva portala Voxfeminae.net Antonela Marušić i Tihana Bertek; a okupljenima se uoči dodjele obratila i Gabrijela Ivanov kao idejna začetnica društvene igre i nagrade.

“Kao što na portalu VoxFeminae.net još uvijek gotovo svakodnevno otkrivamo žene koje je ili povijest izbrisala ili sadašnjost dovoljno ne prepoznaje, tako postoje mnoge žene koje nisu prisutne u ovogodišnjim nominacijama. Obvezujemo se da ćemo svake godine poboljšavati i načine prikupljanja nominacija kako i njihovih dodjela”, izjavila je ovom prilikom Gabrijela Ivanov iz K-zone; napominjući pritom prisutnim nominiranim strašnim ženama da u svoje zaposlene rasporede nikako ne zaborave isplanirati vrijeme za odmor i vrijeme samo za sebe.

Također je istaknula da dodjela nagrada nije samo nacionalna priča, već i međunarodna. Projektne partnerice s festivala Mesto žensk ranije ovog tjedna dodijelile su nagrade za strašne žene u Sloveniji, a u narednih nekoliko tjedana slične će se ceremonije održati u Makedoniji, Srbiji i Irskoj. Intervjui s dobitnicama nagrade iz svih zemalja moći će se čitati na portalu Voxfeminae.net u narednim tjednima.

Dodjela nagrada za Strašne žene godine – Fierce Women WoW Awards, dio je aktivnosti projekta Women on Women kojeg zajednički provode Mesto žensk u Sloveniji, Prostor rodne i medijske kulture K-zona u Hrvatskoj, Tiiit Inc. u Makedoniji te Outlandish Theatre Platform u Irskoj. Aktivnosti sufinanciraju Kreativna Europa i Zaklada Kultura nova.

Dodjela nagrada za strašne žene godine ~ Fierce Women WoW

4. ožujka 2020. u 18h ~ Botaničar, Zagreb (Trg Marka Marulića 6)

Portal Voxfeminae.net i društveno poduzeće Fierce Women po prvi put organiziraju dodjelu nagrada za strašne žene godine. Proslava stvaralaštva i postignuća žena održat će se u srijedu, 4. ožujka, s početkom u 18h u Botaničaru (Trg Marka Marulića 6, Zagreb). Tada će javno biti predstavljeno pet strašnih žena i heroina koje su dale značajan doprinos za rodnu ravnopravnost, pravednost i socijalnu pravdu u Hrvatskoj u protekom razdoblju.

Dodjela nagrada za strašne žene godine nastavak je na dugogodišnje aktivnosti udruge K-zona, koja kroz portal Voxfeminae.net, Vox Feminae Festival te društvenu igru ‘Fierce Women’ već više od desetljeća radi na istraživanju, bilježenju i širenju znanja o postignućima žena u područjima kulture, politike, ljudskih prava, umjetnosti, znanosti i feminizma.

Na adrese udruge i uredništva portala posljednjih su mjeseci pristigle prijave za preko 40 iznimnih pojedinki i organizacija koje su dale značajan doprinos borbi za rodnu ravnopravnost i socijalnu pravdu u Hrvatskoj. Prijedloge građanki i građana evaluirao je žiri udruge K-zona.

Na događaj su pozvane sve nominirane žene, a s pet dobitnica koje će biti javno otkrivene na samom događaju razgovore će voditi novinarke i članice uredništva portala Voxfeminae.net – Antonela Marušić i Tihana Bertek. Prisutnima će se ispred K-zone obratiti Gabrijela Ivanov, osnivačica društvenog poduzeća ‘Fierce Women’. Dodjela nagrada stoga je prilika da se uoči osmog marta – međunarodnog dana žena, valorizira, popularizira i u fokus javnosti još jednom stavi djelovanje i postignuća svih nominiranih.

Dodjela nagrade za strašne žene godine ujedno je nastavak djelovanja K-zone u sferi podizanja vidljivosti stvaralaštva i znanja o postignućima žena diljem svijeta. Događaj se odvija u sklopu zajedničkih aktivnosti partnerica na projektu ‘Women on Women’ koje čine festivali Mesto žensk iz Slovenije, Tiiiit.Inc iz Makedonije te Outlandish Theatre iz Irske. Svaka će od navedenih organizacija u narednom periodu održati dodjelu nagrada za strašne žene godine u svojim lokalnim sredinama.

Događaj i aktivnosti iz projekta sufinancira se kroz sredstva Europske unije – program Kreativna Europa te Zaklade Kultura Nova. Organizacijsku podršku pruža Botaničar.

Beogradski projekat Šta kustosiranje može/treba da bude (WCSCD) gostuje u Adis Abebi 

Kustoski program Šta kustosiranje može/treba da bude (WCSCD) iz Beograda biće predstavljen u Adis Abebi kao jedan od partnera na trogodišnjem svetskom projektu „As you go.. the roads under your feet, towards a new future (If you want to travel, build roads first)”. Ovaj projekat koji će trajati od 2020. do 2023. godine tiče se nedavno sprovedene One Belt One Road Inicijative (OBOR) i načina na koji će ona izmeniti estetiku i svakodnevne prakse u različitim lokalnim kontekstima.

Govoreći o WCSCD programu Biljana Ćirić, nezavisna kustoskinja koja je osnovala WCSCD projekat istakla je:

„Za WCSCD je 2019. godina bila veoma važna. Ona je potvrdila položaj edukativnog programa u okviru lokalnog ali i međunarodnog konteksta, a u isto vreme nas je naterala da razmišljamo kakva bi  WCSCD vrsta institucije trebalo da postane u budućnosti.  Od 2020. godine WCSCD će se pretvoriti u instituciju razmišljanja i rada kroz set kuratorskih pitanja.”

Ćirić je ukazala i na strukturno proširenje ovog programa koje je rezultat dinamike programa:

„U skladu sa potrebom da WCSCD kao institucija ostane dinamična, od 2020. godine imamo savetodavnu grupu – tim ljudi čiji rad poštujemo i kojem se divimo, a koji će nam pomoći u oblikovanju programa. Članove trogodišnje savetodavne grupe čine Andrea Palasti, umetnica, Ares Športa, direktor Fondacije Lumbardi i Matt Packer, direktor Eva Internationala.“

Pored učešća u međunarodnom projektu  „As you go.. the roads under your feet, towards a new future (If you want to travel, build roads first)”, kustoski kurs WCSCD nastavlja da naglašava kustoske prakse koje su aktivne na marginama mejnstrim umetničkog sistema, ali doprinose globalnom. Uz stalni pokušaj da dekolonizuje umetnost i njen diskurs, program je i dalje internacionalnog karaktera u okvirima navedenih parametara i mentora za 2020. godinu. Kustoski program za umetnike i kustose ostaje srž aktivnosti WCSCD kursa, a javni poziv sa spiskom mentora ove godine biće objavljen 3. februara 2020. godine i biće otvoren mesec dana.

Projekat  „As you go.. the roads under your feet, towards a new future (If you want to travel, build roads first)” će se razvijati u vidu dijaloga sa različitim institucijama u Centralnoj Aziji, Balkanu i Istočnoj Africi. Oni će biti domaćini istraživanja koje će se raditi u saradnji sa lokalnim zajednicama. Prvo okupljanje partnerskih institucija u Adis Abebi koje će obuhvatiti zatvorene sesije i javno obraćanje održaće se od 2. do 5. februara. Ovo označiće početak trogodišnjeg projekta i tom prilikom, pored programa WCSCD iz Beograda, biće javno predstavljeni i ostali partneri na projektu – Times Museum (Guangzhou), Guramayne Art Center (Adis Abeba), Moderna Galerija (Ljubljana) i ArtEast (Biškek). Prvu fazu projekta podržala je Fondacija za umetničke inicijative, dok je dodatna sredstva za prvu javnu prezentaciju u Adis Abebi obezbedila je Fondacija Soros – Kirgistan.

Za više informacija posetite sajt: https://wcscd.com/

Прeминуo књижeвник Симoн Симoнoвић

Књижeвник Симoн Симoнoвић прeминуo je 4. jaнуaрa нaкoн крaћe и тeшкe бoлeсти.

Симoн Симoнoвић, пeсник, припoвeдaч, књижeвни урeдник и eсejистa, рoђeн je 1946. гoдинe у Врaњу, у кoмe je зaвршиo гминaзиjу, a Прaвни фaкултeт у Бeoгрaду, 1968. гoдинe.

Биo je урeдник у Дoму oмлaдинe Бeoгрaдa, у „Нoлиту“, и у „Рaду“.

Биo je урeдник у Издaвaчкoj кући „Taнeси“, урeђивao je Књижeвну рeчДeлo и НИН-oв Књижeвни глaсник.

Oбjaвиo je књигe пeсaмa: ПрибojГрaдски живoтУпутствa зa прeврaтИзjaвeMajчинo млeкoСнoви нa oкупуНeсaницeИз oкружeњa, Љубaвнe и jунaчкeПeдeсeт двe oбjaвeTурскo грoбљeНиз вoду.

Књигe изaбрaних пeсaмa: ПeсмeСнeрукeСвaкoднeвни призoриКoнaчнa вeрзиjaУoчи глaвнoг прeтрeсa.

Књигe прoзe: Кoскe, TajкaХoћу-нeћу, Рaзнo и књигe eсeja: Oнaj Дис у мeни и И тaкo

Прирeдиo je књигe др Лaзaрa Maркoвићa Срби и Хрвaти, Брaнкa Рaдичeвићa Нajлeпшe пeсмe, Eдгaрa Aлaнa Пoa Гaврaн. Jeдaн je oд чeтвoрo прирeђивaчa књигe Ристe M. Симoнoвићa, Друштвeнe истoриje Врaњa oд крaja 19. дo крaja 20. вeкa.

Održana prezentacija Betine Eger „Autorke u francuskom stripu“ u Pančevu

19. decembar 2019, Pančevo

Austrijska strip autorka Betina Eger, ovogodišnja gošća KROKODILove Kuće za pisce, održala je sinoć (19. decembra) u prostoru Agencije KomunikArt u Pančevu, prezentaciju pod nazivom „Autorke u francuskom stripu“. Ona je predstavila istoriju i značaj ženskih autora iz sveta stripa koristeći primere dela drugih autorki, uključujući i svoje radove. Eger je predstavila i svoj najnoviji strip – crtani intervju sa strip umetnikom Emanuelom Guibertom.

Istraživanje o ženama u francuskom stripu započela je na sugestiju Krokodila. “Ali i pored toga, odlično se uklopilo u ono što radim trenutno. Držim predavanja o stripu na Univerzitetu u Salcburgu, a baš ovog semestra imam i kurs o ženama u stripu. Time se bavim kao istraživačica”, rekla je Eger.

Predavanju je prisustvovala i Katrin Fodri, ataše za kulturu Francuskog instituta u Beogradu. “Sledeća godina biće godina u stripa u Francuskoj, ali i širom sveta. Francuski instituti u inostranstvu će u fokusu imati upravo autorke. I u Srbiji ćemo se naročito potruditi oko toga, gde ćemo pokušati da radimo na predstavljanju autorki, na što duže staze”, istakla je Fodri.

Betina Eger rođena je 1981. u Austriji. Studirala je francuski i ruski jezik, kao i istoriju umetnosti, a 2006. godine stiče master diplome iz oblasti fikcionalne kartografije i ruskih bajki pod mentorstvom strip autora Filipa Marsela. Tokom svoje karijere radila je kao slobodna umetnica u Francuskoj, gde objavljuje šest stripova na francuskom jeziku. Ističe se i na polju ilustracije i slikarstva, a njen rad prikazan je u okviru raznih izložbi u Francuskoj, Austriji i Rusiji. Dobitnica je prve nagrade na takmičenju mladih strip autora na festivalu Next Comic u Lincu (2009) i nagrade Alterna’BD na festivalu stripa u Lionu (2012). Doktorandkinja je Univerziteta u Salcburgu, gde izučava odnos stripa i različitih teorija pamćenja.

Nagrada Mihajlo Misha Djordjević antologiji Cat Painters: An Anthology of Contemporary Serbian Poetry

Antologija novije srpske poezije Cat Painters: An Anthology of Contemporary Serbian Poetry koju su uredile dr Biljana D. Obradović, profesorka na Gzavijer univerzitetu i dr Dubravka Đurić, profesorka na Fakultetu za medije i komunikacije, dobila je uglednu nagradu Mihajlo Misha Djordjević za 2019. godinu.

Antologiju je 2016. objavila izdavačka kuća Dialogos Press iz Nju Orleansa, a njeno objavljivanje pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Nagradu dodaljuje Severnoameričko društvo za srpske studije (North American Society for Serbian Studies).

Mihajlo Misha Djordjević je bio jedan od osnivača ovog društva. Bio je ugledni profesor francuske književnosti na Državnom univerzitetu Pensilvanije (Penn State University) i značajan je prevodilac srpske poezije na engleski jezik. Nagrada je ustanovljena u njegovu čast i dodeljuje se svake godine značajnim autorima knjiga objavljenim na engleskom jeziku o srpskom jeziku, književnosti i kulturi.

Videti sajt

North American Society for Serbian Studies

https://www.serbianstudies.org/mihajlo-misha-djordjevic-book-prize?fbclid=IwAR05yvCQgVYlSbCwidQbPglVyxGPERudcKYW7aU2WXq8rhW5kAY3r2luY0Y

PESNIKINJA JOVANA ILKIĆ, NOVI PESNIČKI SLEM ŠAMPION SRBIJE ZA 2019. GODINU!

               U organizaciji Poezina u saradnji sa klubom BLUZ I PIVO, u poslednjoj nedelji novembra meseca održan je Serbian Championship of Poetry Slam 2019 (Pesničko slem takmičenje Srbije 2019). Nakon tri kruga takmičenja, pobedila je pesnikinja Jovana Ilkić.

               Na takmičenju su nastupili pesnici i pesnikinje: Bojan Ilić Bokerini, Nikola Oravec, Nenad Ignjatović, Svetislav Stefanović, Đorđe Đorđević, Simonida Banjeglav, Bojana Boškovska, Nikola Spasenić, Siniša Rudan, Ana Pantić, Tamara Naumović, Zoran Antonijević, Jovana Ilkić, Andrijana Mladenović i Igor Markišić.

               Pored redovnih takmičara, nastupili su specijalni gosti: slem pesnik iz Meksika J Nahualli Bardo, spoken word umetnik i pesnik iz Njujorka, Der Kosmonaut i slemerka Katarina Kovačević. Program je vodio: Miodrag Stošić.

Članovi žirija:

* Goran Živković trostruki slem šampion Srbije i dobitnik Brankove nagrade (predsednik žirija),

* Aleksandra Rašić predstavnica izdavačke kuće Književna radionica Rašić (član žirija),

* Siniša Stojanović pesnik i pisac, muzičar, urednik programa u klubu BLUZ I PIVO (član žirija),

* Nikola Todić direktor kluba BLUZ I PIVO (član žirija).

               Pobednica takmičenja dobila je novčanu nagradu. Pored toga Jovana Ilkić biće predstavnik Srbije na Slem šampionatu Evrope 2020 (European Championship of Poetry Slam 2020). Evropsko slem takmičenje održaće se u Italiji u Milanu od 19. do 21. marta 2020. godine.

Biografija:

               Jovana Ilkić (1996, Pančevo) na dnevnom svetlu je student doktorskih studija na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu. Paralelno, piše poeziju i objavljuje je na portalima, u časopisima, zbornicima i fanzinima, a ove godine pokrenula je i svoj poetski blog hranazagolubove.wordpress.com.

               Ipak, 2016. godine spoznala je dimenziju performativne poezije što nadalje izuzetno utiče na njeno stvaralaštvo i sam pristup umetnosti. Zapravo, jedan od njenih prvih nastupa bio je baš na Poezinu gde je shvatila da je poezija mnogo više od pisane reči i da postoji puno kanala kroz koje ona može da se usmeri. Nakon toga, nastupala je na mnogim knjževnim večerima i događajima u Beogradu i Pančevu, a mestimično bila i u organizaciji istih. Sa posebno velikim zadovoljstvom gostovala je i u Podgorici u okviru Podgorica Art Festivala (PAF 2017), u Novom Sadu  u sklopu Demografije sećanja (CK13, 2018) i učestvovala na slovenačkom festivalu  povodom obeležavanja svetskog dana poezije (2019), 11. Krokodil festivalu (2019) i World literary forum-u u Cirihu pod inicijativom grupe Bern ist überall (2019). Krajem novembra 2019. godine postala je i nacionalni šampion u slem poeziji, zaokruživši svoj dosadašnji angažman na domaćoj underground sceni.

               U svoje slobodno vreme bavi se i slikarstvom i proricanjem sudbine.

Велики међународни успех српске књижевнице Маје Херман Секулић

Српска књижевница Маја Херман Секулић је постигла готово незапамћен успех на међународној песничкој сцени, освојивши чак осам признања и почасних титула у нешто више од месец дана! Ово је први пут у културној историји и културној дипломатији новијег доба да неки културни посленик из Србије постигне овако значајан међународни успех.

Као својеврсни амбасадор српске културе на највишем нивоу, Маја Херман Секулић је управо завршила светску песничку турнеју која је била и више него плодоносна. Током те песничке турнеје Маја Херман Секулић, ауторка 19 књига преведених на више светских језика, освојила је седам награда у четири земље: Румунији, Индији, Италији и Турској.

Маја Херман Секулић је своју песничку турнеју започела у Румунији где је 23. септембра добила прву награду за поезију и за значајн допринос светској књижевности, култури и хуманости коју јој је доделила Фондација за уметност  и културу „Мунир Мезјед“ за време фестивала Одисеја у Крајови. Потом се запутила у Индију где је 4. октобра на 39. светском конгресу у Бубанесвару (Одиша), добила посебно признање. Након тога је уследила Светска песничка конференција 13. октобра у Батинди, у Панђабу, где су јој др Ананда, председник конференције, и др Ћудари, председник Глобалног књижевног друштва, уручили посебне награде, односно почасна признања: Маестро метафоре и Маестро креативног импулса за заслуге у светској књижевности, као и почасну титулу Иконе светске поезије што је још једно признање за њену улогу амбасадора поезије, културе и добре воље у свету. Треба напоменути да је 10. новембра 2019. од стране председника овог Друштва, др Багират Ћударија у Њу Делхију званично проглашена за „амбасадора за Србију и свет Глобалног књижевног друштва“.

Своју успешну песничку турнеју је наставила у Италији где је 18. октобра на великој свечаности у Библиотеци римског Сената примила међународну књижевну награду “Премио мондиале Тулиола Ренато Филипели” која се први пут додељује у Италији за најбоље стране песнике.

       Своје песничко путешествије, Маја Херман Секулић је завршила у  Истанбулу, где је као почасни гост Удружења аутора Турске, од 2. до 4. новембра учествовала на Сајму књига и том приликом је добила признање за свој “непроцењиви допринос поезији и култури Србије,Турске и света”.

Ово је свакако културни подухват вредан пажње и за сваку похвалу и дивљење.

Ана Стјеља

Riječanin Valerio Orlić dobitnik je Međunarodne književne nagrade „Apolon”

15.11.2019. dodjeljena je – Međunarodna književna nagrada „Apolon sirmiensis” Edicije „Sirm” iz Sremske Mitrovice koja je uručena u okviru „Novembarskih dana“ Grada Sremska Mitrovica u Biblioteci „Gligorije Vozarović”. Ova nagrada dodjelјuje se od 1989. godine, prvobitno je dodjeljivalo Književno društvo „Matroz”, pa Književna zajednica Sremska Mitrovica, a od 2011. dodjeljuje je Edicija „Sirm” i nagrada dobiva međunarodni karakter.

Komisija za dodjelu nagrade u sastavu: Nedeljko Terzić, predsjednik i članovi prof. dr Slađana Milenković, Srđan Malešević, prošlogodišnji dobitnik, Rajko Sekulić, direktor Biblioteke „Gligorije Vozarović” i Branislav Pisarević, direktor GR „AM graphic”, donijelo je odluku da
Književnu nagradu „APOLON sirmiensis” za 2019. godinu dobili su:
-Kajoko Jamasaki (Japan/Srbija)
-Valerio Orlić (Hrvatska)
-Petar Pismestrović (Austrija)
-Dr Mićo Cvijetić (Beograd)

Nagrade „APOLON sirmiensis” dobitnicima je uručio Zoran Miščević zamjenik načelnika Gradske uprave za kulturu, sport i omladinu.

Nagrada „Apolon” dodjelјuje se za ljepotu i afirmaciju pisane riječi, a sastoji se od Povelјe, odnosno diplome, i figure – glave Apolona izlivene u bronci kao prototip originala nađenog van gradskih zidina antičkog grada Sirmijuma, današnje Sremske Mitrovice. (Apolon je ne samo Bog Sunca, već i zaštitnik svih proroka i pjevača, pa prema tome poezije, muzike i pjesme, on je i simbol ljepote).
Svi dobitnici su se zahvalili na nagradama i predstavili svojim stvaralaštvom, pročitavši po nekoliko pjesama.

Преминуо Хуан Октавио Пренс

У Трсту, 14. новембра 2019. године, преминуо је књижевник Хуан Октавио Пренс.

Хуан Октавио Пренс рођен је у Енсенади (Ла Плата), 1932. године. Родну Аргентину напустио је 1975, као политички емигрант. Од 1962. до 1967. и од 1975. до 1978. године живео је у Београду, да би се 1978. године дефинитивно настанио у Трсту. За себе воли да каже да је Југоиталоаргентинац. Пренс је свој радни век провео као универзитетски професор шпанског језика и књижевности, а од седамдесетих година прошлог века  стекао је међународни углед као песник. Најважније његове песничке збирке јесу: Трг предграђа, Ла Плата (1961), Прамчана фигура, Ла Плата (1967), Чисти рачуни, двојезично издање (шпански-српскохрватски), Вршац (1979), Посланице из Новог света, Београд (1984), Забелешке из историје, Консепсион, Чиле (1986), Рез на живо, Буенос Аирес (1987).

Као прозаиста исказао се још 1962. године, збирком приповедака Карневал и друге приче, да би тек 1990. године издао своју другу прозну књигу, кратки роман Повест о обезглављеном човеку, који је затим преведен на француски, турски, италијански и српски језик (2002). После тога је објавио есејистичку козерију Свети дим, која је за сада видела светло дана само у преводу на српски језик (2006).

Господин Крек је његов други роман, објављен у Мадриду 2006. године. Преведен је на српски језик 2007. године.

Српско издање књиге Вишак идентитета је први објављени превод његовог трећег романа, из 2013. године.

Хуан Октавио Пренс приредио је и превео на шпански језик осам антологија савремене југословенске поезије. У свом преводилачком раду нарочиту пажњу посветио је поезији Васка Попе. Такође је објавио на шпанском, у Мадриду, циклус спских песама о Марку Краљевићу, уз упоредну студију о шпанском Ел Сиду и српском епском јунаку.

За свој књижевни и преводилачки рад добио је бројне награде и признања, у разним земљама Европе и Јужне Америке (Premio Casa de les Americas). Хуан Октавио Пренс је био оснивач и председник тршћанског ПЕН центра.

Био је почасни члан Српског књижевног друштва.

Извор података: Геопоетика

Tražimo strašne žene, heroine, borkinje za ravnopravnost i pravednost!

Otvorene su nominacije za Fierce Women WoW nagrade

Povijest pišu oni na pozicijama moći, a to da u povijesti praktički nema žena ili su u nju uključene uglavnom one koje nisu poljuljale društveni status quo, nije slučajnost, već glavni način održavanja postojećeg stanja nejednakosti.
Portal VoxFeminae.net u potrazi je za strašnim ženama, heroinama, borkinjama za ravnopravnost i ženska prava, za javno dobro, zajedništvo i zajednicu, za bolje društvo.

Poznaješ li takve žene? Nominiraj ih za Fierce Women WoW nagrade, koje će se dodjeljivati svakog ožujka u četiri zemlje: Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji i Irskoj.

Moguće je nominirati samo živuće žene (čime podrazumijevamo žene, transrodne i interspolne osobe) koje su dale značajan doprinos borbi za rodnu ravnopravnost i socijalnu pravdu u Hrvatskoj. 

One su možda aktivistkinje, čistačice, poljoprivrednice, liječnice, učiteljice, znanstvenice, socijalne radnice, odvjetnice, profesorice, umjetnice ili bilo što drugo. Ako mijenjaju naše društvo na bolje, tada bi se mogle naći na listi pet kandidatkinja za ovogodišnju nagradu Fierce Women WoW. Nominacije se primaju do 12. siječnja 2020. 

Nominacije i/ili pitanja šaljite na: info@voxfeminae.net
ili poštom na: K-zona, Ozaljska 16, 10 000 Zagreb

Kandidatkinje mogu predlagati pojedinke/ci, nevladine organizacije, javne ustanove, komore, sindikati ili neformalne aktivističke inicijative. Broj prijedloga koje svaka predlagateljica ili predlagatelj može poslati nije ograničen.

Prijedlozi moraju sadržati:

  • ime, prezime i kontakt osobe/organizacije koja nominira
  • ime, prezime i godinu rođenja nominirane osobe
  • Područje djelovanja nominirane osobe
  • Kratki životopis nominirane osobe (do 1500 znakova s razmacima)
  • Kratko obrazloženje nominacije (1500 znakova s razmacima)

Prijedloge će evaluirati žiri kojeg imenuje K-zona. Žiri zadržava pravo da objavi vlastite prijedloge. Imena pet nominiranih žena bit će objavljena početkom ožujka 2020. 


Women on Women (WoW) – zajedno za slavlje postignuća žena

Seksualno nasilje, seksizam, homofobija, transfobija i rasizam koji rezultiraju nasiljem sveprisutni su u našem društvu. Četiri partnerske organizacije iz četiri različite zemlje (K-zona iz Hrvatske, Mesto žensk iz Slovenije, Tiiit! Inc. iz Makedonije i Outlandish Theatre iz Irske) svjesne su nužnosti kontinuiranog djelovanja protiv tog nasilja. Stoga će, u iduće dvije godine, kao umjetnice i aktivistkinje surađivati sa ženama kako bi razmijenile perspektive o živućim i povijesnim ženskim figurama koje doprinijele borbi za ravnopravnosti.

Prvi korak je pokretanje i dodjela godišnjih Fierce Women Wow priznanja; a pored toga testirat će nove modele solidarnosti i razmjene znanja između različitih zajednica te slaviti postignuća žena kroz portretiranje i medijski sadržaj, kolektivne performanse, urbana mapiranja i umjetničke intervencije u javnom prostoru. Dodatno, razvijat će se i umjetnički programi koji odražavaju kulturnu raznolikost i realnost suvremenog društva, a u Hrvatskoj biti prezentirati u posebnom bloku na Vox Feminae Festivalu. Uz produkcijske timove partnerskih organizacija u pripremi i realizaciji projektnih aktivnosti i umjetničkih programa bit će uključeno dvadeset žena različitih društvenih, ekonomskih, kulturnih, rasnih, etničkih i dobnih skupina.

Projektom se želi suprotstaviti aktualnim neoliberalnim i isključivim političkim i populističkim trendovima stvaranjem visokokvalitetnih umjetničkih radova različitih autorica te predstavljanjem novih narativa novim publikama – narativa koji su izvor inspiracije i jednostavno WoW!

Projekt Žene o ženama i nagrade WoW sufinancirane su iz programa Kreativna Europa Europske komisije. 

Veliki sajamski popusti na štandu Filmskog centra Srbije

Filmski centar Srbije, kao i prethodnih godina, izlaže svoja izdanja na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga. Na ovogodišnjem Sajmu knjiga, koji se ove godine održava od 20. do 27. oktobra, FCS će imati brojne aktivnosti, uključujući i nekoliko promocija, a ljubitelji knjiga o filmu će biti u prilici da nabave stara i nova izdanja po ekskluzivnim sajamskim popustima.
U utorak, 22. oktobra, održaće se promocija knjige „Studije filma i /ekranskih/ medija: Srbija 3. 0“, zbornika koji je uredila dr Nevena Daković, redovna profesorka studija filma i medija na FDU. „Studije filma i /ekranskih/ medija: Srbija 3.0“ delo je grupe autora koji, uz superviziju urednice, svestrano mapiraju ideju studija filma u Srbiji u multimedijalnom i polivalentnom XXI veku. Promocija će se odžati u sali „Borislav Pekić“, s početkom u 18 časova, a o knjizi će govoriti  Dragan Jeličič, Đorđe Bajić, Aleksandar S. Janković i urednica.  Ovaj zbornik pruža iscrpan analitički i interpretativni uvid u konstituisanje i razvoj polja Studija filma i njegovih srodnih medijskih „pojavnosti” u trećem milenijumu. Autori tekstova su profesori, doktorandi i studenti Teorije dramskih umetnosti, medija i kulture, poznati reditelji i filmski stvaraoci, a među njima Ivan Velisavljević, Dragan Jovićević, Biljana Mitrović, Vesna Perić, Mila Turjalić, Aleksandra Milovanović…
Dan kasnije, u sredu 23. oktobra, zakazan je već tradicionalni Dan filmske knjige! Tom prilikom će biti upriličena velika sajamska akcija, a na našem štandu će sva izdanja Filmskog centra Srbije imati fantastičan popust od čak 70%.
U petak, 25. oktobra, održaće se promocija knjige „Ka novim medijima: Transmedijalni narativi između filma i televizije“ dr Aleksandre Milovanović, montažerke i vanredne profesorke na Katedri za teoriju i istoriju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Ova studija postavljena je u preseku narativne ekspanzije u jednom mediju (serija, serijal, spin-of, rimejk) i umnožavanja nastavaka kroz više njih (transmedijalna serija, franšiza, mega saga). U knjizi se analizira put ka novim medijima, na kom su filmovi i serije fragment sistema – transmedijalne celine. Promocija se održava na Platou Beogradskog sajma s početkom u 17 časova, a u razgovoru učestvuju: dr Nevena Daković, filmski reditelj Stefan Arsenijević i autorka.  Razgovor vodi Miroljub Stojanović, urednik izdavačke delatnosti FCS-a. Dan kasnije, u subotu 26. oktobra, Aleksandra Milovanović će potpisivati svoju knjigu na štandu Filmskog centra Srbije od 16 do 18 časova.

I to nije sve! Tokom Sajma traje velika akcija koja, pored pomenutog Dana filmske knjige, obuhvata i ponudu filmskih knjiga po ceni od 100 dinra i poklon na sve kupovine veće od 1000 dinara.  Štand Filmskog centra nalazi se, kao i proteklih godina, u hali 2A Beogradskog sajma. Vidimo se!