Pančevo – Više od 70 programa za decu na 11. Bijenalu umetničkog dečjeg izraza BUDI u Pančevu
Bijenale umetničkog dečijeg izraza BUDI, jedna od najvećih i najkreativnijih manifestacija za decu u Srbiji, održaće se jedanaesti put od 15. maja do 15. juna u u Pančevu, u organizaciji Kulturnog centra Pančeva i udruženja „BUDI“. Ova značajna manifestacija održava se pod sloganom „Cirkus – gde su čuda nadohvat ruke“, a ovogodišnji gost-domaćin i zemlja u fokusu je Francuska. Tema ovogodišnje manifestacije je izabrana s idejom da podstakne maštu, kreativnost i izražavanje kod najmlađih, povezujući ih s univerzalnim simbolima igre, umetnosti i zajedništva.
U trajanju od mesec dana, BUDI će najmlađoj publici ponuditi više od 70 različitih kulturnih, umetničkih, edukativnih, ekoloških i zabavnih programa i sadržaja, i to: osam pozorišnih predstava, 11 filmskih projekcija, 9 koncerata, 7 izložbi, 8 promocija knjiga i više od 30 zanimljivih radionica.
BUDI će svečano biti otvoren u četvrtak, 15. maja u 18 časova ispred Galerije savremene umetnosti u Pančevu. Na otvaranju će nastupiti hor DF iz Beograda, pod vođstvom Bojane Vunturišević, kao i horovi iz Pančeva – Vocal kids i hor Muzičke škole „Jovan Bandur”. Nastupiće i bend iz komšiluka – Miki Solus iz Hrvatske. U čast zemlje koja je gost-domaćin ovogodišnjeg bijenala – Francuske – desiće se i Tour de Pa – bicikliranjem na otvaranje. Na otvaranju će nastupiti i cirkuska trupa Alegretto iz Vršca, Mažoretkinje Pančeva, a svojim cirkuskim plesom prisutne će zabavljati deca vrtića „Pupoljak“. Atmosferi će doprineti žongleri, akrobate, mađioničari, prodavci kokica i šećerne vune i druge važne ličnosti iz sveta cirkusa. U Galeriji savremene umetnosti publika će moći da pogleda izložbu nagrađenih radova konkursa „Cirkus – gde su čuda nadohvat ruke!“.
U okviru pozorišnog BUDI repertoara, na programu je osam pozorišnih predstava: „Škola za klovnove“ Pozorišta „Lane“ Kikinda, predstava za decu „Giga pravi more“ Jasminke Petrović Narodnog pozorišta „Toša Jovanović” Zrenjanin, autorska predstava Minje Peković „Bravo za klovna“, „Čudna šuma“ Lutkarskog pozorišta „Pinokio“ iz Beograda, predstava za mlade „Seks za početnike“ Jasminke Petrović Pozorišta mladih Novi Sad, „Cirkuske čarolije” Alegreto teatra Vršac, predstava za mlade „Leto kad sam naučila da letim” Jasminke Petrović Narodnog pozorišta Užice i dečja predstava „Mesto na koje se uvek vraćam”.
U okviru filmskog programa, najmlađa publika moći će da pogleda animirane filmove „Poplava” „Dilili u Parizu“, „Veliki zli lisac i druge priče“, „Čamac u bašti” i „Lilo i Stič”, kao i igrane filmove „Budi muško!“ i „Juriš!“,
BUDI ove godine otvara četiri prve samostalne izložbe najmlađih likovnih talenata – Vida Hotija Stajića, Isidore Krstić, Danke Nedeljković i Zoje Medenice. Ljubitelji ilustracija moći će da uživaju uz sjajnu izložbu „Ilustratori u cirkusu“ i radove Dušana Pavlića, Luke Tilinger, Maje Veselinović, Ane Petrović, Olivere Inđić, Nikole Dragaša, Senke Vlahović, Jane Adamović, Borisa Kuzmanovića, Darka Dacovića, Nade Serafimović i drugih. U okviru izložbenog BUDI programa biće upriličeno i otvaranje izložbe radova sa foto-konkursa „Zemlja čuda” u organizaciji Zavoda za javno zdravlje Pančeva.
Ljubitelji kvalitetne literature uživaće uz promocije knjiga i susrete sa svojim omiljenim književnicima i književnicama. Na književnom repertoaru na programu su predstavljanje knjige
„Giga pravi more“ Jasminke Petrović, predstavljanje stripa „Moj prvi put” Lusil Gomez, strip autorke iz Francuske, promocija slikovnice „Momo i Lili“, promocije knjige „Tri Kraljice na dva točka“ Klementin Bove, „Čudo u plavoj šumi” Zorana Penevskog i „Ilustratori“, koji je priredila Nada Serafimović. Dve pančevačke književnice predstaviće svoje knjige – „Dobro veče, ja sam plačljivko“ Dragane Mladenović (Kreativni centar) i „Superheroji iz IV-5“ Sunčice Ćirković (Kreativni centar). Takođe, u okviru programa koji BUDI realizuje zajedno sa Politikinim zabavnikom, na programu je i predstavljanje knjige „Uzidana” Ivane Nešić, dobitnice književne nagrade Politikinog zabavnika za delo namenjeno mladima za 2024. godinu.
U okviru muzičkog BUDI repertoara biće organizovani brojni koncerti, među kojima i serijal programa Muzika pod krošnjama, u okviru kojeg nastupaju najmlađi taletnovani muzičari.
Kreativne radionice, kojih je na programu više od 30, zaštitini su znak BUDI festivala. Najmlađi posetioci, ali i njihovi roditelji, moći će da pohađaju likovnu radionicu Dunje Branovački, filmsku radionicu „Čudesne špice” sa rediteljkom Tamarom Broćić, radionicu Lego robotike, školu cirkusa Kreativnog pogona Ludifiko Novi Sad, ili da nauče francuski jezik u okviru radionice „Otkrivam francuski” nastale u saradnji sa Francuskim institutom u Srbiji.
Ovogodišnji dečji bijenale u Pančevu posvećen je deci predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta. Cirkus, sa svojim šarenim svetovima, veselim klovnovima, hrabrim akrobatama i magičnim šatorima, oduvek je bio mesto gde su čuda nadohvat ruke, a svakodnevni problemi privremeno ostaju zaboravljeni. Deca koja su najotvorenija prema čudima i najbliža snovima, idealni su stvaraoci i prenosioci tog magičnog duha. Ali cirkus je i više od igre. On je simbol života sa svim njegovim izazovima i radostima, mesto gde različiti ljudi dolaze zajedno da stvore umetnost, pruže radost i pronađu svoj trenutak slave pod reflektorima. Zato ovogodišnji bijenale postavlja cirkus kao metaforu – za detinjstvo, za umetnost, ali i za život uopšte.
Manifestaciju su podržali Grad Pančevo, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Ambasada Francuske u Republici Srbiji i Francuski Institut u Srbiji.
Više informacija o BUDI programu možete naći na: https://www.kulturnicentarpanceva.rs/sr/11-budi
Humanitarna žurka „BUĐENJE!“
| Vreme je za BUĐENJE! – prvo izdanje naše humanitarne žurke iz edicije „Je l’ se čujemo?“ – serije događaja koji bude empatiju, solidarnost i ritam zajedništva. U nedelju, 18. maja, u klubu New Tekstil, žurka koju spremamo biće mnogo više od dobrog provoda – ona postaje poziv da zajedno probudimo nadu za decu iz našeg programa koja odrastaju u teškim uslovima, a svoju snagu i sigurnost pronalaze kroz muziku. Program počinje već od 18h, a zalazak sunca mami da nedelju zaokružimo sa odabranim društvom uz energiju vrhunskih DJ-eva. Uz našu ambasadorku Leu Davogić, ploče će vrteti i popularni dvojac Luton i Šćepa, a tu su i Gligorije, Neonske Cure, Nevena Jeremić i Milhøuse koji će nas u novu radnu nedelju uvesti na talasu ritmova koji bude nadu! A najbolji deo? Sav prihod od ulaznica biće usmeren na podršku nastavku školovanja naše dece, koja kroz program Muzika nade svakodnevno pronalaze svoj glas, sigurnost i snagu da istraju u obrazovanju i izgrade bolju budućnost. Pruži ruku podrške. Probudi nadu. I požuri – broj karata je ograničen! Regularna cena ulaznice je 900 din. do subote 17.5. Nakon toga, preostali kontigent biće dostupan online i na samom ulazu, ali po ceni od 1200 din. Zato zgrabi svoju na vreme preko sajta Gigstix ili fizički u knjižarama Vulkan i pokreni ekipu da zajedno stvaramo ritam koji pokreće talas dobrote. |
| KUPI ULAZNICU |
| Ako ne možeš da dođeš – uvek možeš da podržiš decu Muzike nade i kroz mesečne donacije. Sa 300 dinara mesečno, ti i još četiri prijatelja, osiguravate celogodišnje školovanje za jedno od dece Muzike nade. Mali gest. Velika razlika. Svi koji do 18. maja odluče da postanu naši mesečni donatori automatski učestvuju u humanitarnoj tomboli za koju su naši partneri spremili simpatične nagrade kako bi pokazali da se dobro uvek dobrim vrati! Ukoliko još niste, zapratite nas na Instagramu jer uskoro otkrivamo više detalja… Vidimo se na plesnom podijumu da zajedno menjamo svet! Tim Muzike nade www.muzikanade.rs |
Muzej savremene u Beogradu – Izložba „Svetlucavo prijateljstvo“ Zdravka Joksimovića u Muzeju savremene umetnosti
U četvrtak 8. maja u 18 časova, biće otvorena izložba „Svetlucavo prijateljstvo“ Zdravka Joksimovića u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Kustos izložbe je Miroslav Karić.
Izložba je koncipirana u dvanaest celina čije okosnice čine različiti tematski fokusi autorovih interesovanja, od istraživanja izražajnih potencijala likovno plastičkih principa, kroz materijale i tehnike, preko bavljenja fenomenima telesnog, biomorfološkog i erotskog i preispitivanja religiozne ikonografije i simbolike, do ličnih, svojevrsnih omaža bivšoj Jugoslaviji i opusu umetnika Bore Iljovskog.
Na izložbi će biti predstavljena Joksimovićeva ostvarenja od kraja osamdesetih godina prošlog veka do najnovije produkcije, koja pored skulptura i objekata obuhvataju i crteže – značajan segment umetnikovog rada i još jedno polje intenzivnog promišljanja percepcije i asocijativne moći oblika. Važan idejni momenat ove izložbe, koja retrospektivni pregled ne razvija linearno već kroz paralelne hronološke tokove Joksimovićevog stvaralaštva, jeste i otvorena struktura postavke, koja će, u namenski osmišljenom tempu promena pomenutih tematskih celina, publici dati dinamične uvide u početke, faze, preokrete, ponovna otkrivanja unutar jedne kontinuirano tragalačke umetničke prakse.
Poslednje gotovo četiri decenije umetnička praksa Zdravka Joksimovića prepoznata je i etablirana kroz bogat skulptorski opus, uz neretke umetnikove iskorake i u druge medije, koji su blisko vezani za njegova istrajna promišljanja pojmova skulpture i likovnog oblikovanja u proširenom polju.
Kao jedan od protagonista nove beogradske skulptorske scene, krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka, Joksimović početne impulse i inicijacije u istraživanju heterogenog sveta materijala i predmeta do danas kontinuirano idejno i produkcijski razvija u pravcima ispitivanja formalnih i semantičkih mogućnosti skulptorskog dela. Zapitanost od čega sve skulptura može biti napravljena odvela ga je u pasionirani rad sa najrazličitijim vrstama kako standardnih, vajarskih, tako još više i atipičnih materijala, koji su mu ujedno otvarali prostor eksperimentisanja u pogledu tehničko-tehnoloških i manuelnih postupaka i procedura.
Jednom otkrivena i usvojena sloboda kombinovanja, kolažiranja, asamblažiranja tekstura, oblika, namena, estetskih i upotrebnih predznaka materijalnih i predmetnih sadržaja, za kojima je umetnik u stalnoj potrazi, za rezultat je imala građenje istančane vizuelne poetike i skulptorskog senzibiliteta. To se najpre ogleda u nastojanjima medijskih definisanja Joksimovićevih dela, gde se odrednice skulptura, objekat, instalacija ili, recentnije, readymade slika uzimaju tek kao polazište u interpretiranju njihovog suštinskog karaktera, naglašenog kroz procese oblikovanja koji istovremeno podrazumevaju konvencionalne skulptorske principe i njihovu reinvenciju. Za autora, u tom smislu, u prvi plan dolaze transformativni potencijali odnosa, intencionalnih spajanja, slučajnih susreta, štimovanja i sučeljavanja svih elemenata jedne likovne celine, naročito ako su u mogućnosti da prenesu određenu priču ili impresiju, odnosno da se asocijativno povežu sa formama života i životnih stanja, što će umetnika tematski najviše zanimati.
Za Joksimovića je narativnost imanentna skulpturi jer, za početak, inicira ideju o nastanku nekog dela, sastavni je deo istorije i „simboličkog” prtljaga svakog upotrebljenog materijala ili predmeta, a sama se razvija u njihovim novouspostavljenim relacijama, vezama, zapletima, do krajnjih vizuelnih i značenjskih ishodišta.
Sadržani u lucidnim zapažanjima, duhovitim komentarima, ironičnim opaskama, poetskim sažimanjima, umetnikovi radovi ne pretenduju da sa posmatračem razmene značajnu poruku ili univerzalnu istinu, već da na suptilan način reflektuju dimenziju svakodnevne egzistencije, ma koliko ona bila burna. Njihov utisak uokviruje Joksimovićeva sposobnost da mikro i makro narative učini materijalno opipljivim, bliskim, kroz iskustvo oblika, boja, taktilnih senzacija, estetskih i utilitarnih funkcija, organskih procesa, prirodi svojstvenih zakonitosti, savremenih društvenih dinamika. Dodatni parametar za razumevanje i doživljaj dela Joksimović unosi sa nazivima, ponekad magritovski subverzivnim ili sročenim u stih, ostavljajući ih posmatraču i kao ključ i kao otvoren prostor za dalje (s)misaono otkrivanje vizuelnih situacija, uprizorenja i proizvedenih formi.
Izložba će biti otvorena od 8 maja do 25. avgusta 2025.
Zdravko Joksimović (1960, Buče, Crna Gora) diplomirao je na vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu 1986. godine, u klasi profesora Nikole Jankovića. Magistrirao je na istom fakultetu 1989. godine, a 2015. odbranio doktorski umetnički projekat sa temom Poetika tela – komparativna analiza sopstvene skulptorske prakse i aktuelnih problematika tela u savremenoj svetskoj skulpturi. Od 1992. godine radi na Fakultetu likovnih umetnosti, gde je 2014. izabran u zvanje redovnog profesora.
Izlagao je na 50 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu, kao i na brojnim grupnim izložbama u više evropskih i svetskih gradova (Bratislava, Varšava, Lisabon, Strazbur, Pariz, Budimpešta, Moskva, Amsterdam, Zagreb, Vašington i dr.). Izveo je sedam javnih skulptura u inostranstvu, među kojima su Demfer – Š kao šuma (Blair Atholl, Škotska), kao i skulptura Quick Healing (Ohtawara, Japan). Učestvovao je na međunarodnim simpozijumima u Japanu, Škotskoj, Austriji, Španiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Poljskoj. Dobitnik je više nagrada iz oblasti likovne umetnosti, među kojima je i Politikina nagrada 2016. za izložbu Reanimacija umetnika posle 30 godina u Kući legata u Beogradu. Takođe je dobitnik prve nagrade za spomenik Isidori Sekulić 2013. godine, prve nagrade za spomenik Đurđu Brankoviću u Smederevu 2022. godine, kao i nagrade „Sava Šumanović” za 2024. godinu.
Autor je spomenika Zoranu Đinđiću postavljenog u Prokuplju 2008. i spomenika Karlu Maldenu koji je postavljen na zgradi Jugoslovenske kinoteke 2019. godine. Dela mu se nalaze u najvažnijim javnim i privatnim kolekcijama u Srbiji, kao i u više muzejskih i privatnih kolekcija u inostranstvu (Crna Gora, Španija, Bosna i Hercegovina, Izrael, Holandija, Engleska, Škotska, Austrija, Švajcarska, Bugarska).
Za realizaciju izložbe „Zdravko Joksimović – Svetlucavo prijateljstvo” Muzej savremene umetnosti se posebno zahvaljuje Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, Muzeju savremene umjetnosti Republike Srpske, Narodnom muzeju Srbije, Narodnom muzeju Šumadije, Narodnom muzeju Požarevac, Narodnom muzeju Pančevo, Umetničkoj galeriji „Nadežda Petrović”, Muzeju grada Beograda, Kulturnom centru Pančevo, Kulturnom centru Beograda, Kulturnom centru Sopot, Centru za likovno obrazovanje – Šumatovačka, Galeriji savremene umetnosti Niš, Muzeju Zepter, umetničkim kolekcijama Wiener Städtische osiguranje a.d.o. Beograd, Yettel, Publikum, galerijama ARTE, B2, RIMA, X Vitamin, Viline Vode, H2O (Barselona) kao i brojnim privatnim kolekcionarima i vlasnicima dela Zdravka Joksimovića.
Jagodina – Izložba „Fantom slobode“ Jovana Marinkovića u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini
Prva samostalna izložba beogradskog umetnika Jovana Marinkovića u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, pod nazivom„Fantom slobode“, biće otvorena 15. maja u 18 časova. Na izložbi će biti izloženo 60 radova, među kojima je 38 slika i 22 crteža.
Jovan Marinković je rođen 1965. u Kruševcu. Fakultet likovnih umetnosti upisao je u Beogradu 1984. kao jedan od retkih koji su imali direktnu prolaznost na drugu godinu studija. Diplomirao je 1989. na Odseku za slikarstvo ne bi li dve godine kasnije magistrirao crtež na matičnom fakultetu. Živi i stvara u Beogradu.
Marinković je do sada izlagao na samostalnim izložbama u prestonici, u prostorima kao što su Galerija Zadužbine „Ilije M. Kolarca“, Galerija Kulturnog centra Beograd, Srećna Galerija SKC-a, Galerija SULUJ-a, Galerija ULUS-a. Učestvovao je 1997. na beogradskom 38. Oktobarskom salonu, jednoj od najznačajnijih likovnih manifestacija u zemlji. Bio je jedan od izlagača na izložbi 2006. u Galeriji Hom art (Galerie Home′Art) u gradu Peros Girek (Perros-Guirec) u Francuskoj, zajedno sa predstavnicima francuske art brut i marginalne likovne scene.
Od izuzetnog značaja je njegovo učešće 2022. na Trećem trijenalu MNMU – RAW INTUITIVE, međunarodnoj izložbi u organizaciji Muzeja naivne i marginalne umetnosti. Te godine Muzej je napravio presedan uključivanjem umetnika akademskog obrazovanja, što je Jovanu Marinkoviću pružilo priliku da svoja dela predstavi u širem krugu autora autentičnih umetničkih izraza.
Karakteristika Jovanovog stvaralaštva jeste u negaciji klasičnog viđenja estetike likovnog dela. Verujući da umetničke škole sputavaju spontanost i izvornost izraza, on se, po završetku studija, odriče naučenih principa. Stvara sebi svojstvenu prepoznatljivu ikonografiju u kojoj dominiraju vidljivi elementi metafizičkog, fantastičnog i nadrealističkog.
Izložbu prati štampana publikacija (katalog) „Fantom slobode“ sa tekstovima dr Ivane Bašičević Antić, profesora dr Nikole Šuice, i Lepe Milošević, kustosa izložbe. Poseban osvrt na slikarstvo Jovana Marinkovića daje Nikola Šuica u širem filozofskom kontekstu, praveći vezu između metafizičkog sveta i sveta koji egzistira unutar Marinkovićevih slika. Naročito je fasciniran motivima koje slikar crpi iz filmske umetnosti koji zadiru u sfere opskurnog, mitskog i mističnog.
Foto: Slobodan Štetić.
Tema Sarajevo Photography Festivala 2025: Weltschmerz – Fotografija kao prostor transformacije, ličnog narativa i kritičnog odnosa prema stvarnosti
Sarajevo Photography Festival, najvažniji regionalni događaj posvećen fotografiji biće održan od 9. do 15. juna na više lokacija u Sarajevu.
Festival okuplja fotografe, kustose, galerije i ljubitelje umetnosti iz regiona i sveta, a ovogodišnji program posebno osvetljava aktuelne društvene i ekološke izazove kroz temu Weltschmerz.
Inspirisan terminom koji označava osećaj tuge zbog nesklada između ideala i stvarnosti, Weltschmerz služi kao konceptualni okvir festivala. Kroz lične narative, kritički odnos prema stvarnosti, kao i promišljanje o gubitku, transformaciji i otporu, učesnici će kroz fotografiju istraživati granice umetničkog izraza. Tema Weltschmerz kroz izložbe, predavanja, projekcije i radionice, otvara prostor za pomicanje granica i izlazak iz uobičajenih okvira posmatranja fotografije.
Poseban segment festivala ove godine posvećen je foto knjigama i samostalnom izdavaštvu, kao ključnim formama dugoročnog autorskog izraza. Podrška festivala ovoj formi omogućava fotografima da izađu iz okvira brzog online konzumiranja sadržaja i razviju narative koji traju – fizički i konceptualno. Edukacija u ovom pravcu ne samo da osnažuje autore da svoje projekte zaokruže u celovite forme, već podstiče kulturu samostalnog izdavaštva i nezavisnog delovanja, što je od suštinskog značaja za otpornost i raznolikost fotografske scene.
U skladu s temom Weltschmerz, festival donosi niz pažljivo odabranih izložbi. Američka umetnica Deanna Dikeman predstaviće projekat Leaving and Waving u Umjetničkoj galeriji BiH. Ova serija nastajala je 27 godina – autorka je fotografisala trenutke rastanka dok je odlazila od roditelja iz njihove kuće u Sioux Cityju. Počelo je 1991. spontano, kao način da se nosi s tugom. Vremenom je to postao porodični ritual. Fotografije prate protok vremena, starenje roditelja, smrt oca 2009. i majke 2017, a završavaju se praznim prilazom. Projekat govori o ljubavi, prolaznosti i tišini svakodnevnih oproštaja.
Kolektiv Belgrade Raw i umetnica Jelena Nikolić izlažu serijal fotografija Not many things disgust me a lot of things make me sad u Manifesto galeriji.
U Historijskom muzeju Dženat Dreković će prikazati izložbu Bamburci. U Umjetničkoj galeriji biće prikazana i Izložba finalista, sa radovima fotografa iz gotovo 60 zemalja, dok će na trgu Susan Sontag biti postavljena serija Solar Portraits Rubéna Salgada Escudera.
Sarajevo Photography Festival nastavlja da jača svoj značaj kao jedan od najvažnijih fotografsko-umetničkih događaja u regionu, stvarajući prostor za umetnički i profesionalni razvoj, i time doprinosi unapređenju fotografske scene u regionu. Kao platforma otvorena za interdisciplinarnu saradnju, festival povezuje lokalne i globalne aktere u oblasti fotografije i vizuelnih umetnosti, podržavajući početnike, afirmisane autore i inicijative koje osnažuju zajedništvo, ekološku svest i raznolikost umetničkog izraza.
Podsećamo festival je takmičarskog karaktera i fotografima iz regiona pruža priliku da se nadmeću u osam kategorija – portret, dokumentarna fotografija, život, moda, konceptualna fotografija, pejzaž, event i mobilna fotografija. Grand Prix festivala iznosi 2.000 evra, dok dobitnici prvih mesta u svakoj kategoriji dobijaju nagrade sponzorisane od strane Canona i festivalsku statuu.
O radovima učesnika odlučuje međunarodni žiri koji čine istaknuti profesionalci iz sveta fotografije Alessia Glaviano (direktorka PhotoVogue), Kiana Hayeri (nagrađivana dokumentarna fotografkinja), Marina Paulenka (direktorka izložbi u Fotografiska Berlin) i Irfan Hošić (istoričar umetnosti i kustos).
Celokupan program festivala biće uskoro dostupan na zvaničnom sajtu: https://sarajevophotofest.com/
Otvorena izložba “Razumeti kako grad raste” na 20. Beogradskoj internacionalnoj nedelji arhitekture
U okviru saradnje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture sa evropskom arhitektonskom platformom LINA, koja podržava nove profesionalce u oblasti arhitekture, 25. aprila u galeriji Podroom Kulturnog centra Beograda otvorena je izložba “Razumeti kako grad raste” nastala u okviru istoimenog rezidencijalnog programa. Izložba predstavlja rezime trogodišnjeg projekta koji je iz perspektive međunarodnih i domaćih arhitekta i umetnika mlađe generacije promišljao modele daljeg razvoja grada.
Ružica Sarić, članica organizacionog tima BINE i jedna od koordinatorki projekta, u uvodnom obraćanju je ukratko predstavila saradnju sa platformom LINA i predstojeću izložbu radova autora izabranih na redovnom godišnjem konkursu ove platforme.
Danica Prodanović, takođe koordinatorka projekta i članica organizacionog tima BINE, na otvaranju izložbe je rekla: „LINA je otvorena platforma posvećena mladim kreativicima koji se na različite načine rada bave arhitekturom, urbanim okruženjem, ekologijom, i drugim temama. U ovom trogodišnjem ciklusu opredelili smo se da radimo na temu razumevanja razvoja grada, i pozovemo mlade kreativce iz Evrope da nam se pridruže u istraživanju Beograda. Prve dve godine smo organizovali rezidencijalne programe na kojima su učestvovali brojni timovi iz Evrope i iz Beograda, a rezultate njihovih istraživanja smo sada i izložili. Od samog početka postojala je ideja da predstavimo rad svih učesnika u završnoj izložbi koja je otvorena danas“.
Hana Cirman, koordinatorka LINE za odnose sa javnošću, takođe je prisustvovala otvaranju izložbe. „Svake godine organizujemo konkurs na kome tražimo inovativne i kreativne mislioce na teme arhitekture i prostornih praksi, ali i koreografe, umetnike, koji zaista razmišljaju o prostoru. Oni razmatraju kuda se krećemo kao kontinent, u sadašnjem trenutku. To je velika odgovornost i srećni smo što se svake godine prijavljuje veliki broj teoretičara i praktičara“, istakla je Hana Cirman i navela da će sledeći konkurs biti otvoren već 15. maja, dodajući da se LINA projekat nastavlja još četiri godine. „Jedva čekamo da vidimo šta će BINA da uradi u ovom predstojećem zajedničkom vremenu“, zaključila je ona.
Loris Luiđi Perilo, jedan od dizajnera postavke u galeriji Podroom, prisutnima se obratio rečima: „Kada su nam Danica Prodanović i Ružica Sarić rekle da ćemo organizovati izložbu, pregledali smo sve materijale i koje su kreativci stvorili i pripremali tokom prethodne tri godine. Bili smo zadivljeni raznovrsnošću materijala i strategijama urbanog razvoja, ali takođe i sredstvima i rešenjima koja su istraživali na ovom putovanju“. Perilo je opisao postavku kao celinu koja se sastoji iz dva dela, gde se s jedne strane promišlja urbani rast, dok je takođe prisutna i specifična tema Novog Beograda, kao i neke vizije i rešenja vezani za ovu urbanu celinu.
Kustosi izložbe su Docar Films (Džasper Mojrer i Rosio Kalsado), za dizajn postavke su bili zaduženi Andrea Arčeze i Loris Luiđi Perilo, dok su učesnici Alberto Rončeli i Nikol Vetore; Đulio Galaso i Natalija Vorošilova; Isidora Koščica, Jana Čvertkov i Lana Jeremić; Marija Mendez; Nevena Delić; Sara Ramezani, Frančeska Kokijara i Sergios Striglojanis; i Rebeka Bratož Gornik.
Radovi na ovoj izložbi vezuju se za pitanja urbanog rasta i pozivaju na promenu perspektive ukoliko se zaista želi razumeti urbani rast u svoj njegovoj složenosti. Umesto fokusiranja na konvencionalni makro prikaz, perspektiva se prebacuje na manji obim, fokusirajući se na zaboravljene i zanemarene aspekte ovih procesa, često smeštene u prostorima koji su ostali između stvarnih konstrukcija i razvoja. Ovaj pojam perspektive je od posebnog značaja, jer se radovi ne bave samo konturama i efektima urbanog rasta, već postavljaju i nove metodološke pristupe razumevanju urbanog rasta. Izložba se u najvećoj meri bavi Blokovima 61, 62, 63, kao i Bežanijom, a ideja je da se kroz fokus na manju sredinu u gradu otkriju aspekti urbanog razvoja.
Istog dana u, u okviru saradnje BINE i LINE u KCB-u održan je okrugli sto na kome su učestvovali autori izložbe i učesnici iz prethodnih godina, dok je u ime LINA platforme govorila Hana Cirman. Razgovor su moderirale Danica Jovović Prodanović i Ružica Sarić, koordinatorke projekta ispred BINE.
Foto: Aleksandar Gazibara.
Branko Miliskovic i Nela Tonković u četvrtoj epizodi Dijaloga o principima i društvenom ugovoru u umetnosti – 29. april u 19.00, Bioskop Balkan
Dijalozi o principima i društvenom ugovoru u umetnosti
razgovaraju: Nela Tonković i Branko Milisković
Bioskop Balkan
utorak, 29. april 2025.
19:00
Serija razgovora medijskog i performativnog umetnika Branka Miliskovića, pod nazivom “Dijalozi o principima i društvenom ugovoru u umetnosti”, nastavlja se, kao i do sada u saradnji sa Fondacijom Saša Marčeta u Bioskopa Balkan.
Četvrti razgovor zakazan je za utorak, 29. april 2025. godine u 19 časova, a sagovornica Branka Miliskovića biće kustoskinja Savremene galerije Subotica, Nela Tonković.
Branko Miliskovic i Nela Tonkovic u Bioskopu Balkan. FOTO: Bojana Janjić
Diskusija će postaviti neka esencijalna pitanja, kao što suotkup savremenih umetničkih dela, odnos javnih i privatnih kolekcija, izazovi otkupa i čuvanja dela efemernih umetnosti, odnos države prema savremenom kulturnom nasledju i drugo. Biće reči i o tome kako se javne kolekcije razvijaju danas, politike akvizicija umetničkih dela i njihov “život” kao deo kolekcija i kulturnog nasledja.
ПРОТЕСТ ЗБОГ УГРОЖАВАЊА СЛОБОДЕ МИШЉЕЊА И ИЗРАЖАВАЊА
Српско књижевно друштво најоштрије протестује због привођења писца, теоретичара и уредника Дејана Илића.
Ослобађање, можда само привремено, Дејана Илића, после притиска јавности, не мења узнемиравајућу чињеницу привођења на основу произвољног тумачања онога што је изрекао.
Дејан Илић је приведен због јавног излагања у емисији „Покрени се“ на телевизији Нова 29. марта ове године. Одломак тог излагања је 9. априла објављен у дневном листу Политика, при чему су смисао и значење његовог излагања промењени, или је бар због другачијег, односно суженог контекста злонамерно тумачено као изазивање панике и нереда.
Дејан Илић је већ дуго година критичар, не само ове власти, него пре свега неко ко пише о различитим друштвеним проблемима и феноменима. При томе, то ради аргументовано и одмерено.
Изражавамо сумњу да се привођењем Дејана Илића желе застрашити грађани који јавно износе критичке ставове о друштвеним и политичким проблемима. Таква пракса државних органа је недопустива, како према појединцима, писцима, уметницима, и свима који у јавности наступају, тако и према друштву и целокупној политичкој заједници.
Таква пракса слаби друштво и друштвену кохезију, а кредибилитет државних органа доводи у питање, док истовремено гуши развој политичке културе, као и коришћење, у пуном обиму уставом и законима, загарантованих права.
Подсећамо да је чланом 46. Устава Републике Србије зајамчена „слобода мишљења и изражавања, као и слобода да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају ишире обавештењa и идеје“!
Српско књижено друштво
Ненад Милошевић
председник УО СКД
Produžen rok za prijave za Sarajevo Photography Festival 2025.
Takmičenje u osam kategorija uz vredne nagrade i priliku za umrežavanje sa međunarodnim stručnjacima
Sarajevo Photography Festival, najvažniji regionalni događaj posvećen fotografiji, zbog velikog interesovanja, produžio je rok za prijave za svoje četvrto izdanje do nedelje, 6. aprila.
Fotografima iz regiona pruža se prilika da se takmiče u osam različitih kategorija: portret, dokumentarna fotografija, život, moda, konceptualna fotografija, pejzaž, event i mobilna fotografija. Takmičari se mogu prijaviti za jednu ili više kategorija, u zavisnosti od svojih interesa i veština.
Grand Prix festivala iznosi 2.000 evra, dok dobitnici prvih mesta svih kategorija dobijaju nagradu sponzorisanu od strane Canona i festivalsku statuu. Ukupan fond nagrada festivala je 7.000 evra.
Sarajevo Photography Festival 2025. biće održan od 9. do 15. juna na više lokacija u Sarajevu, sa izložbama, radionicama, predavanjima, promocijama knjiga i filmskim prikazivanjima.
Pobednici će imati priliku da unaprede svoj profesionalni status kroz prepoznavanje njihovog rada od strane međunarodnog žirija, koji čine ugledni svetski i evropski profesionalci iz oblasti fotografije: Alessia Glaviano (direktorka PhotoVogue), Kiana Hayeri (nagrađivana dokumentarna fotografkinja), Marina Paulenka (direktorka izložbi u Fotografiska Berlin) i Irfan Hošić (istoričar umetnosti i kustos).
Prijave se podnose putem zvaničnog sajta: https://sarajevophotofest.com/
Ceremonija dodele nagrada održaće se u Narodnom pozorištu u Sarajevu 2025. godine, a radovi nagrađenih autora biće izloženi u Umetničkoj galeriji.
Sarajevo Photography Festival 2024: https://www.youtube.com/watch?v=cIsktlMHd14
Foto: Jasmin Agović.
Novi Sad – Internacionalna izložba „Slučaj niti. Globalni narativi o tekstilu” u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine
Ivana Ivković_THE BASE OF TRUST_2024
Internacionalna izložba „Slučaj niti. Globalni narativi o tekstilu“ / „The Event of a Thread: Global Narratives in Textiles”, u organizaciji Instituta za odnose sa inostranstvom ifa – Institut für Auslandsbeziehungen iz Štutgarta , Muzeja savremene umetnosti Vojvodine iz Novog Sada i Goethe-Instituta u Beogradu, biće otvorena za posetioce od 5. aprila do 25. maja u MSUV. Kustoskinje izložbe su Suzane Vajs, Inka Gresel i Sanja Kojić Mladenov.
Tekstil je središna tema putujuće izložbe instituta ifa, koja se fokusira na pitanja kao što su: Koja se utkana značenja i poruke mogu naći u tkaninama? Kakav je njihov kulturni značaj? Kako se tekstil može „čitati“? Šta tkanine mogu da nam kažu o svom poreklu, značenju i društvenim ulogama? Koje tradicionalne tekstilne tehnike su umetnici usvojili, apstrahovali, relocirali i vratili u život? Tekstil predstavlja lokus/mesto u kome se umetnost susreće sa ručnim radom, tradicija sa današnjicom, a lokalno se znanje ukršta sa globalnim odnosima.
Kustoskinja Sanja Kojić Mladenov je povodom predstojeće izložbe rekla: “Tekstil generiše različite društvene i kulturne kontekste mesta. Prožet je svojim poreklom i istorijom obrade, materijalima od kojih je kreiran, kvalitetom proizvodnje koja varira od unikatne ručne izrade do fabričke masovne proizvodnje, te ekonomskim aspektima i tržišnim zahtevima. Višestruke mogućnosti njegove upotrebe omogućavaju relacije sa mnogim aspektima našeg života. Istovremeno, različitih prostornih oblika i specifičnih elemenata dizajna, izbora boje, teksture i paterna, tekstil je vremenom postao medij za prenošenje i čuvanje informacija, povezan sa ženskim radom i njihovim doprinosom zajednici. Simultana artikulacija kulturnih kodova utkana u njegovoj osnovnoj strukturi i estetici, otvara mu mogućnost kontekstualizacije u okviru digitalne kulture, koja nîti dovodi u vezu sa elektronskim kolima, a tkanje sa kompjuterskim kodovima, čime tekstil u savremenoj umetnosti dobija nove vrednosti i razmatranja, te zapaženi uspon na međunarodnoj umetničkoj sceni.”
Umetnici/e čija će dela biti zastupljena na izložbi su: Atelje 61 / Nada Adžić Poznanović, Ulla von Brandenburg, Milica Dukić, Noa Eshkol, Andreas Exner, Uli Fischer, Zille Homma Hamid, Heide Hinrichs, Olaf Holzapfel, Ivana Ivković, Christa Jeitner, Elisa van Joolen & Vincent Vulsma, Kolektiv Škart, Marinela Koželj, Eva Meyer & Eran Schaerf, Karen Michelsen Castañón, Tanja Ostojić, Judith Raum, Rene Redle / Vladan Jeremić, Franz Erhard Walther, zajedno sa „Bauhaus prostorom”.
Ova izložba naglašava višestruke, složene načine na koje umetnici, koji na njoj učestvuju, rade sa tekstilom. Oni povezuju lične i estetske narative sa društvenom i ekonomskom konfiguracijom globalizovanog sveta. Godine 1965. umetnica Bauhausa, Ani Albers, opisala je „slučaj niti“ kao nešto multilinearno, bez početka i kraja: u širem smislu, ona označava stalan prostor za preispitivanje odnosa i restrukturiranje veza i konteksta.
Za ovu izložbu umetnica Judit Raum je razvila Bauhaus prostor, vizuelnu arhivu i instalaciju posvećenu istoriji tkačke radionice Bauhausa u Desau. Susrećemo se sa ponovo tkanim tkaninama i istorijskim materijalima u posebno dizajniranom prikazu (dizajn: Jakob Kirch; arhitektura: S.T.I.F.F.) koji u šest poglavlja otkrivaju svoju izuzetnu priču o uspehu.
Svaki deo sveta može posvedočiti o složenom učešću tekstila u svojoj kulturnoj i industrijskoj istoriji. U saradnji sa lokalnim umetnicima i kustosima, glavni deo izložbe je upotpunjen umetničkim delima, performansima ili akcijama koje stvaraju nove narative relevantne za tekstilni kontekst svake određene lokacije, vezujući izložbu sa umetnicima povezanim sa dotičnim gradom i njegovim teksturama.
Nadovezujući se na koncept osnovne izložbe, u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine izložena su i umetnička dela umetnika i umetnica iz Srbije koja se bave specifičnim društveno-političkim kontekstom sopstvenog okruženja. Ona istuču značaj emancipatorske prakse, aktivizma i zajedništva kao važnih karakteristika upotrebe tekstila u lokalnoj istorijskoj i savremenoj umetničkoj praksi. Na izložbi će biti prikazana dela iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, Narodnog muzeja Užice i Ustanove za izradu tapiserija “Atelje 61” iz Novog Sada.
Преминуо је Радивој Шајтинац
Радивој Шајтинац (1949–2025)
Преминуо је Радивој Шајтинац, угледни српски књижевник и члан Српског књижевног друштва.
Радивој Шајтинац је рођен 1949. године у Зрењанину. После завршене гимназије у родном граду, студирао је општу књижевност са теоријом књижевности на Филолошком факултету у Београду.
Био је Српског књижевног друштва, Друштва књижевника Војводине и Српског ПЕН-а.
Био је један од оснивача и две деценије главни и одговорни уредник часописа за књижевност и културу Улазница.
Пише поезију, прозу, књижевну и ликовну критику, бави се драматургијом, а и преводи с руског и енглеског језика.
Књиге песама: Оружје људски рањено (1970), Шуми се враћају прагови (1974), Даровно путовање (1978), Панглосов извештај (1982), Сузе у лунапарку (1987), Оченаш на Тајмс скверу (1991), Оловни долов (1995), Лед и млеко (2003), за коју је добио награду Књига године ДКВ, Пси верса (2005), Кањишка монотипија – двојезично издање на српском и мађарском (2007), Стара кантина (2011), Северни изговор (2011), Псећа суза (2014), Ди (2014), Непознавање природе (2017), Авети Атара (2020).
Књиге прозе: Банатска читанка (три издања: 1991, 2005. и 2008), за коју је добио награду „Карољ Сирмаји“ 1991. године, Мој бегејски део света (1994), Бајке о грму (1995), Чеховија (1996), за коју је добио награду „Стеван Пешић“, Вез у ваздуху (1998), Жртве бидермајера (Геопоетика, 2000), Сибилски гласови (Геопоетика, 2001), Нада станује на крају града (са Угљешом Шајтинцем, 2002), Водено дете (Геопоетика, 2004), Причица (2005), за коју је добио награду „Димитрије Митриновић“, Кинеско двориште (2006), Лyрик-клиник (Геопоетика, 2009), Дилинкуца (са Људмилом Шајтинац, 2012), Порцелан (Геопоетика, 2017), Сува игла (2019) и Пелерина (2020), Микеланђелов помоћник (2023).
Књиге есеја: Демогоргон (1990), Хотел Чарнојевић (1989), Хајка на Актеона (1997).
Његова изведена драмска дела су: Цвеће и смрт старог Луке, Љупчетови снови – поетско позорје за децу, Банатикон, Стева Светликов, Атлантска веза, Паорска грозница.
Поезија, проза и есеји Радивоја Шајтинца превођени су на енглески, немачки, француски, шпански, мађарски, словеначки, македонски, румунски, пољски, фински, турски, словачки и грчки језик.
Роман Жртве бидермајера објављен је у преводу на енглески у едицији Српска проза у преводу (Serbian Prose in Translation) у издању Геопоетике 2012. године. Друго издање овог романа објавио је 2015. амерички издавач Blooming Twig Books, Nјujork.
Радивој Шајтинац је лауреат награде Фонда „Тодор Манојловић“ за модерни уметнички сензибилитет за 2019. годину.
За књигу поезије Авети атара (2020) награђен је 2021. наградама „Ђура Јакшић“ и „Васко Попа“.
Извор: Геопоетика
Фото: Живко Николић
Сахрана ће бити одржана у среду у 15.00 на Граднуличком гробљу у Зрењанину.
KONT Masterclass: Prva regionalna besplatna masterklas platforma koja menja način učenja
Dinamična predavanja iz medija, ekonomije, filma, mode i drugih oblasti, uz vodeće stručnjake iz regiona
U današnjem svetu rapidnih društvenih, (geo)političkih i tehnoloških promena, nameće se potreba za stalnim učenjem i usavršavanjem. Iz te potrebe nastao je i KONT Masterclass – besplatna, regionalna online platforma koja kroz savremene metode interdisciplinarnog učenja pomaže u produbljivanju znanja.
KONT Masterlass donosi dinamična predavanja i interaktivne sesije koje složene teme čine jasnim i zanimljivim. Učesnici će imati priliku da istraže oblasti poput medija, ekonomije, novinarstva, muzike, filma, mode, etike i borbe protiv korupcije. Program vode vrhunski stručnjaci i lideri iz različitih oblasti sa prostora Balkana, pružajući jedinstveno edukativno iskustvo koje podstiče kritičko razmišljanje.
Link: Trailer KONT serijala – https://youtu.be/lOPktDlGFyU?si=w83XTQu-XTXJa1Z2
Emina Hodžić-Adilović, nagrađivana modna dizajnerka i suosnivačica Kaftan Studija, govorila je o modi kao ogledalu društva, oslanjajući se na svoje iskustvo kreiranja komada koji su se našli na crvenim tepisima Oskara, Gremija i Zlatnog globusa.
Ivana Korajlić, izvršna direktorica Transparency Internationala u BiH, analizirala je političku korupciju kroz predavanje Zarobljena država, dok je Una Gunjak, rediteljka čiji je film Ekskurzija bio bh. kandidat za Oskara, predstavila svoj autorski pristup kratkom filmu.
Neven Vidaković, doktor ekonomskih nauka iz Zagreba, snimio je predavanje za KONT u kojem istražuje kako su pandemija i trenutni geopolitički konflikti uticali na globalnu ekonomiju.
O samoj platformi i inicijativi, rekao je:
„KONT je nešto što nama na ovim prostorima očajnički nedostaje. Zatrpani smo kloniranim jednostranim mišljenjem koje propagira ekonomske stavove koji se desetljećima pokazuju kao pogrešni, ali se nikada ne mijenjaju. Mladim ljudima se ponudi opcija služenja politici ili odlaska iz zemlje. Ipak, postoji i treća opcija: povezivanje s ljudima koji vjeruju da postoji bolje i da se bolje može napraviti. Ekipa iz KONT-a je jedan takav primjer ljudi koji mogu bolje i ljepše.
Savremene vojne doktrine, hibridno ratovanje i geopolitičke izazove obradio je dr. Robert Barić, docent na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu i dugogodišnji analitičar evropske bezbednosti.
O novinarskoj etici i izazovima izveštavanja o tragedijama govorila je Tamara Skrozza, iskusna novinarka Vremena i članica Nezavisnog udruženja novinara Srbije.
Link: Slučaj Ribnikar – Analiza novinarskog izveštavanja | Tamara Skrozza | https://www.youtube.com/watch?v=xmexWq_sf5U
U KONT Masterclassu učestvovao je i Ivan Novak, suosnivač legendarne grupe Laibach, koji je prvi put u ovom formatu ispričao priču o bendu kroz predavanje Laibach: umetnost diverzije. O svom iskustvu rada na platformi istakao je:
„U mom slučaju, to nije bilo predavanje u klasičnom smislu, već improvizovani razgovor s ciljem temeljnog razumevanja Laibacha kao pop-kulturnog fenomena određenog vremena i prostora. Imam samo odlična iskustva tokom pripreme i snimanja, a ekipa koja radi na KONT platformi je mlada, ekspeditivna i entuzijastična.“
Muzika je imala značajno mesto i kroz predavanje Emira Mejremića, dirigenta i profesora na Muzičkoj akademiji u Sarajevu, koji je govorio o orkestriranju popularne muzike kroz analizu saradnje benda Helem Nejse i Sarajevske filharmonije.
Besplatan pristup predavanjima moguće je putem KONT Masterclass sajta, uz prethodnu prijavu. Platforma, koja omogućava jednostavnu navigaciju, segmentaciju predavanja, beleške s vremenskim oznakama, te dodatne informacije o temama kroz integrisanu blog sekciju, pruža sve što je potrebno za lakše praćenje i angažman tokom edukativnog sadržaja.
Iza KONT Masterclass platforme stoji Fondacija Ekipa iz Sarajeva.
Foto: Admir Švrakić.
Novi Sad – Klub knjige u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine
Muzej savremene umetnosti Vojvodine pokreće novi program pod nazivom “Klub knjige MSUV”, čiji će se prvi susret održati u sredu, 12. marta u 18h. Ovaj projekat osmišljen je da ohrabri intelektualni dijalog i istraži relevantna društvena i umetnička pitanja kroz prizmu literature i kritičke teorije.
Prvi susret ovog meseca je posvećen trenutnoj izložbi u MSUV pod nazivom „VIDEOSFERA – Video u kolekciji Muzeja savremene umetnosti Vojvodine“. Tim povodom MSUV istražuje rane dane video umetnosti, i kroz diskusiju o istoriji videa i njegovom preplitanju sa filmom postavlja pitanja o samom mediju i njegovom značaju danas. Program će moderirati Jovana Trifuljesko, kustoskinja MSUV.
Ovog meseca su u fokusu odlomci iz knjiga Video/Art: The First Fifty Years – Barbare London (Phaidon, 21-38 str.) i Film as a Subversive Art Amosa Vogela (Film Desk Books, 306-327 str.)
Svakog meseca biće odabran drugačiji tekst ili knjiga, koji će posetiocima pružiti priliku da otkriju nova znanja i perspektive. Okupljanja Kluba knjige održavaće se jednom mesečno i svi prisutni će imati priliku da diskutuju o pročitanom materijalu i prodube svoje razumevanje savremenih kulturnih fenomena. Kombinovanjem literature, umetnosti i kritičke teorije, program otvara prostor za istraživanje dodirnih tačaka različitih disciplina, inspirišući kritičko mišljenje i dublje uvide u kompleksnost savremenog društva.
BRANKO KISIĆ NIJE VIŠE ČLAN ŽIRIJA EMISIJE MASTERCHEF!
Ko što je to već pre nekoliko dana objavio i na svojim društvenim mrežama, dugogodišnji šef kuhinje restorana „Klub književnika“ u Beogradu, Branko Kisić, koji je bio i član žirija čuvenog serijala MasterChef Srbija, nakon dve snimljene sezone, dobio je otkaz u toj emisiji, koja se emituje na TV Prva. Razlog ovakve odluke produkcije čuvenog TV formata, bila je Brankova podrška studentskim protestima.
foto: privatna arhiva
Dijalozi o principima i društvenom ugovoru u umetnosti
razgovaraju: Nemanja Mate Đorđević i Branko Milisković
Bioskop Balkan
utorak, 25. februar 2025, 19h
Na inicijativu medijskog i performativnog umetnika Branka Miliskovića, u saradnji sa Fondacijom Saša Marčeta, nastavljamo seriju razgovora koja će se održavati u istorijskom zdanju Bioskopa Balkan. Treći razgovor biće održan između umetnika Nemanje Mate Đorđevića i Branka Miliskovića.
Branko Milisković i Nemanja Mate Đorđević. Foto: Bojana Janjić
Pomoć mališanima sa onkologije – Četvrta godina humanitarnog rada Festivala srpskog filma fantastike i Kulturnog centra Beograda
Festival srpskog filma fantastike, koji organizuje Udruženje Mladi Kadrovi, svake godine okuplja ljubitelje fantastike u Beogradu kroz projekcije filmova, radionice i različite aktivnosti. Takođe, festival je prepoznat i po svom humanitarnom karakteru.
Tokom 18. izdanja festivala prošle godine, koji se po četvrti put održao u Dvorani Kulturnog centra Beograda, organizovana je humanitarna akcija za prikupljanje sredstava namenjenih odeljenju pedijatrijske radioterapije Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije u Beogradu. U akciji su učestvovali posetioci festivala, kolektiv Kulturnog centra Beograda, ali i prijatelja festivala poput Akademije za estetiku i kozmetologiju Purity, izdavačke kuća System comics, kao i drugi donatori (koji su želeli da ostanu anonimni).
U ime Kulturnog centra Beograda, donaciju su uručili Slađana Bastl, pokretač akcije i glavna osoba za prikupljanje donacija, Tatjana Rakić iz sektora finansija Kulturnog centra Beograda, Miroslav Lakobrija, direktor Festivala srpskog filma fantastike i Nađa Savić-Lakobrija, izvršni producent i organizator Festivala.
Dvojac Oki i Boki Show, Nenad Okanović i Bojan Ivković, svojim prisustvom dodatno je ulepšao i uveselio posetu ovoj instituciji i mališanima.
Nađa Savić-Lakobrija, izvršna producentkinja i organizatorka Festivala je povodom akcije uručenja donacije rekla: “U dogovoru sa zaposlenima sa onkologije od skupljenog novca smo kupili televizor, a od donacija zaposlenih u Kulturnom centru Beograda kupljene su brojne igračke, kao i druge donacije koje će biti od koristi mališanima koji se leče na ovom odeljenju. Prošlogodišnjom akcijom od naših prikupljenih sredstava opremljena je mini igraonica istog odeljenja”.
“Iako godinama prikupljamo sredstva u različite humanitarne svrhe, odlučili smo da, kao i prethodnih godina, fokus bude isključivo na mališanima sa onkologije. Ove godine, po prvi put, želimo da ovu akciju i prikupljena sredstva predstavimo javnosti. Smatramo da, ako smo mi – kao ne tako veliki festival, ali najznačajniji žanrovski u regionu – uz bezrezervnu podršku Kulturnog centra Beograda, uspeli da prikupimo značajna sredstva, zamislite koliki bi doprinos mogle da daju veće manifestacije kada bi se priključile sličnim akcijama,” naglasila je Lakobrija.
Danas kulturne manifestacije ne moramo posmatrati kao događaje koji postoje sami zbog sebe – već im možemo dati dodatnu vrednost i proširiti njihovu ulogu na humanitarne i društveno značajne sfere. Time i mi, radnici u kulturi, doprinosimo nečemu većem i značajnijem, istakli su organizatori.
Iz Festivala srpskog filma fantastike obećavaju da će nastaviti sa ovom humanitarnom inicijativom i ove festivalske godine, uz želju da akcija postane još veća i uspešnija.
Foto: FSFF.
ZA DAN ZALJUBLJENIH „12 PEACOCKS“ OBRADOVAO DAME POSEBNIM UGOĐAJEM
VALENTINE’S POP UP
KORSETI SU OPET U MODI!
Uoči Dana zaljubljenih brend donjeg veša i korseta, 12 Peacocks organizovao je jedinstveni trodnevni PopUp u Dominic Smart & Luxury Suites, kako bi dame u intimnoj atmosferi mogle da dodirnu i isprobaju kvalitetne komade iz prve kolekcije ovog brenda, koji se premijerno predstavio krajem prošle godine. Brojne dame su ga zapamtile po izuzetnom donjem vešu i korsetima, ručno rađenim od najfinije svile.
Prvi 12 Peacocks Valentine’s Pop Up osmišljen je do sitnih detalja. Veliko srce od tila pleni još na samom ulazu, dok je sam koncept je nesvakidašnji – devojke su dobile po sat vremena prilike da uživaju u luksuznoj sobi, gde su uz koktel i kolačiće mogle da probaju omiljene komade.
Apsolutni favorit među damama bio je korset, a dizajnerka Olga Marković kaže da je pojava brenda „12 peacocks“ i njen rad na temu korseta, odjednom poveo dilemu o povratku korseta.
FOTO: Ivana Čutura
Podsećamo da iza brenda 12 Peacocks stoje dve dame, Marina Ligorio i Olga Marković, koje stvaraju najfinije komade donjeg veša i korsete koji su primenjivi za različite prilike i u raznim stilskim kombinacijama. Materijali vrhunskog kvaliteta (najkvalitetnija saten svila i šantung svila su primarni materijali koji se koriste), kao i vanvremenski dizajn doprinose ideji da se naglasi ženstvenost, sofisticiranost i individualnost.
POZIV ZA PRIJAVE
Edukativni program za mlade kritičare u okviru Mreže festivala Jadranske regije
Mreža festivala Jadranske regije (Sarajevo FF, FF Herceg Novi, Zagreb FF, FAF Beograd, Ljubljana IFF i Manaki brothers ICFF), poziva studente filmskih akademija i srodnih fakulteta, koji su zainteresovani da uče o pisanju filmske kritike, da se prijave na radionicu koju će organizovati Filmski festival Herceg Novi u saradnji sa Festivalom autorskog filma u martu 2025. godine u Beogradu.
Prihvatiće se prijave studenata filmskih akademija, fakulteta vizuelnih umetnosti, filoloških i filozofskih fakulteta iz Crne Gore, Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije i Severne Makedonije, koji bi voleli da se bave pisanjem filmske kritike.
Zainteresovani treba da do 4. februara 2025. pošalju:
– kratku biografiju – motivaciono pismo (do 1200 karaktera sa razmacima, objasniti zašto vas zanima filmska kritika i navesti nekoliko novijih filmskih naslova o kojima biste pisali tokom radionice)
– kritiku filma po želji (do 600 reči)
Radionicu će voditi profesionalni filmski kritičari i autori, a po završenoj radionici, najuspešniji radovi polaznika radionice biće predstavljeni na svim festivalima iz Mreže festivala Jadranske regije.
Prijave na sledećem linku: https://vp.eventival.com/sarajevoff/2025/custom-form/poziv-za-prijave-naedukativni-program-za-mlade-kriticare-u-okviru-filmskog-festivala-herceg-novi_2025/edit
Više informacija na: info@filmfestival.me
Svetska premijera filma „Vetre, pričaj sa mnom“ Stefana Đorđevića na 54. Međunarodnom festivalu u Roterdamu
Debitantski igrani film „Vetre, pričaj sa mnom“ reditelja i scenariste Stefana Đorđevića imaće svetsku premijeru na 54. Filmskom festivalu u Roterdamu, koji se održava od 30. januara do 9. februara u okviru takmičarskog programa Tiger Competition.
U filmu „Vetre, pričaj sa mnom“ Stefan se vraća kući kako bi sa porodicom proslavio bakin rođendan, po prvi put nakon smrti njegove majke Nece. Vođen željom da završi film o svojoj majci i da pomogne povređenom psu, povratak kući postaje početak njegovog putovanja ka isceljenju. Film je inspirisan stvarnim životnim iskustvima reditelja, a u njemu glume članovi njegove porodice, koji pomažu u završetku radova na Necinoj kamp prikolici.
Stefan Đorđević, autor filma je o svom debitantskom ostvarenju rekao: „U jednom od razgovora koje sam snimio sa majkom, ona kaže Vetar je večan. Tu večnost ne vidim samo u vetru, već i u njoj, jer ona je vetar. Želja porodice da napravi ovaj film je želja da se Neca nikada ne zaboravi, ali više od toga je da se ne zaboravi odnos prema svetu, prema prirodi i prema nama samima. Razmišljanja koja je vetar podelio sa mamom, i koja mi kao porodica želimo da podelimo sa svetom“.
Povodom svetske premijere reditelj je izjavio: „Naše filmsko putovanje započinje na prestižnom festivalu u Roterdamu i nadam se da će publika imati sluha za priču o prihvatanju i oslobađanju. Velika je čast što je film uvršten u takmičarski program i s nestrpljenjem iščekujemo da ga prikažemo publici i da film nastavi svoje prikazivanje širom sveta“.
U filmu igraju Negrica Đorđević, Stefan Đorđević, Boško Đorđević, Đorđe Davidović, Budimir Jovanović, Ljiljana Jovanović, Marina Davidović, Vidak Davidović, Ana Petrović, Jana Mihajlović, Jakov Mihajlović, i pas Lija.
Stefan Đorđević je rođen 1987. godine u Boru. Upoznaje se sa svetom filma tumačeći jednu od dve glavne uloge u filmu „Tilva Roš“ Nikole Ležaića. „Tilva Roš“ je bio nominovan za Evropsko otkriće od strane Evropske filmske akademije. Završio je osnovne i master studije Kamere na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Diplomirao je sa kratkim igranim filmom „Kamen u ruci“ u režiji Stefana Ivančića, koji je premijerno bio prikazan u ACID programu Kanskog filmskog festivala. Režirao je kratki igrani film “Poslednja slika o ocu“, koji je selektovan na preko 50 internacionalnih festivala i nagrađen je na festivalima u Lokarnu, Sarajevu, Zagrebu, FAF-u i drugim. Kratki dokumentarni film „Portret umirućeg džina“ je prikazan na smotri Venecijanskog Bijenala arhitekture 2021. u sklopu srpskog paviljona i imao je premijeru na festivalu FIPA DOC.
Direktor fotografije na filmu „Vetre, pričaj sa mnom“ je Marko Brdar, montažeri su Tomislav Stojanović i Dragan von Petrovic, scenografkinja Dragana Baćović, kostimografkinja Biljana Grgur, snimatelj zvuka Bojan Palikuća, kompozitor Ivan Judaš, Julij Zornik je bio zadužen za dizajn i miks zvuka, Savina Smederevac je izvršna producentkinja, dok je Milica Tomović bila supervizorka režije.
Film je producirala Dragana Jovović, za producentsku kuću Non-Aligned Films. Pored nje, producenti su i Stefan Ivančić, Ognjen Glavonić i Stefan Đorđević (Katunga), a koproducenti Vanja Jambrović (Restart, Hrvatska), Jožko Rutar (SPOK Films, Slovenija) i Miha Černec (Staragara, Slovenija).
Film je podržan je od strane Filmskog centra Srbije i Ministarstva kulture Republike Srbije, Medija fonda Evropske unije, Slovenskog filmskog centra i Viba filma, Hrvatskog audiovizuelnog centra i švajcarskog fonda Vision Sud Est. U fazi post produkcije učestvovao je u okviru industrijskog dela programa Les Arcs Work in Progress gde je osvojio specijalno priznanje žirija, kao i u programu radionice First Cut Lab RE-ACT 2023.
Film „Vetre, pričaj sa mnom“ biće deo programa Tiger Competition, u kojem je poslednji put srpski film učestvovao 2021. godine, kada je prikazano ostvarenje Marte Popivode „Pejzaži otpora“. Takođe, 2012. godine, film Maje Miloš „Klip“ osvojio je glavnu nagradu ovog prestižnog programa.
Foto: Kadar iz filma, Promo.
BOJE AFRIKE – KREATIVNE RADIONICE I IZLOŽBA RADOVA
Besplatan program za srednjoškolce tokom zimskog raspusta u MAU
Muzej afričke umetnosti tokom zimskog raspusta organizuje besplatan program za srednjoškolce pod nazivom „Boje Afrike – kreativne radionice i izložba radova”.
Srednjoškolci se mogu opredeliti za jednu od dve tematske radionice koje će biti realizovane u sledećim terminima:
– grupa 1: radionice keramike – od 8. do 12. januara, 10-14 časova,
– grupa 2: radionice grafike – od 13. do 17. januara, 10-14 časova.
Svaka grupa će u kontinuitetu od pet radnih dana u četvoročasovnim terminima (10-14č), uz uvodno predavanje i kroz praktičan rad ovladati različitim tehnikama (keramike ili grafike).
Završni deo programa održaće se 18. januara kada će polaznici, uz pomoć kustosa, kreirati izložbu svojih radova. Svečano otvaranje izložbe i dodela potvrda i nagrada za najuspešnije radove održaće se 19. januara u 14 časova.
Radionice vode Milica Josimov, vajar/konzervator, Milica Naumov, kustos, i Marija Miloš, viši kustos.
Prijavljivanje je obavezno i vrši se slanjem prijave na imejl kontakt@mau.rs sa sledećim podacima: ime, prezime, godina rođenja, kontakt telefon i izabrana grupa (od 8. do 12. januara ili od 13. do 17. januara).
Broj učesnika je ograničen. Program radionica nalazi se na OVOM LINKU.
Detaljne informacije o programu dostupne su na zvaničnom sajtu Muzeja afričke umetnosti, kao i putem telefona (011) 2651-654 i mejla: kontakt@mau.rs.
Više o programima Muzeja afričke umetnosti na: https://mau.rs/sr/
Foto: MAU promo
Gala Čaki predstavlja samostalnu izložbu „Solitude“ u Aleksić galeriji
Od 21. decembra 2024 – 31. januara 2025.
Otvaranje izložbe: subota, 21. decembar u 19.00
Akademska slikarka, Gala Čaki, koja više od deset godina gradi vrlo zanimljivu umetničku karijeru širom sveta, predstaviće se samostalnom izložbom „Solitude“ (Usamljenost) u Aleksić galeriji savremene umetnosti u Kragujevcu, koja se otvara 21. decembra 2024. godine u 19 časova.
Predstaviće radove nastale u proteklih godinu dana.
Igra – foto Slavoljub Radojević
„Gala hirurški secira društvo, nastojeći da sazna sve ono što mi jesmo, mračni, laki, strastveni, ružni, lepi i okrutni“- kaže dr Vladimir Gvozden i dodaje:
„U Galinim slikama uronićemo u boju krvi, modrica, ožiljaka, zemlje i noći, prepoznaćemo mitske oblike slikarstva osmotrene kroz tamu što vreba iza sjajnih neona savremenosti. Poznati svet ovde biva oneobičan, učinjen drugačijim, osvetljen jednim bićem sveta koje traga za vlastitim svetom. Kao što biva, slika taj svet otkriva i skriva, daje nam ključeve, ali ne kazuje nam koja vrata ti ključevi mogu da otključaju. Stvaralački čin je znak vlastite operacije, on se udvaja, tema za slikara odavno nije ono što slika, nego sama činjenica da slika.“
Izložba Gale Čaki u Aleksić galeriji savremene umetnosti u Kragujevcu trajaće do 31. januara 2025. godine.
Izložba radova savremenih domaćih umetnika „Šta da kupim“ u Salonu Muzeja grada Beograda
Izložba istražuje aktuelnu umetničku scenu i povezuje umetnike, kolekcionare, kustose, profesore i publiku kroz jedinstvenu selekciju savremenih dela
Izložba radova savremenih domaćih umetnika „Šta da kupim?“ biće otvorena u petak, 20. decembra u 19 časova u Salonu Muzeja grada Beograda (Bulevar kralja Aleksandra 32).
Na izložbi, kojom Muzej grada Beograda zatvara ovogodišnju sezonu, biće predstavljena pažljivo odabrana selekcija radova, rezultat saradnje profesora i kustosa, koji su zajednički istraživali mogućnosti obogaćivanja privatne kolekcije kolekcionara kroz aktuelnu umetničku produkciju.
Izložba „Šta da kupim“ rezultat je saradnje „Nešović fine Arts“ Irene i Slobodana Nešović (kolekcionari), Aleksandra Leke Mladenovića, profesora Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu (profesor) i Marije Stošić, kustoskinje Muzeja grada Beograda (kustos) koja je zajedno sa Aleksandrom Mladenovićem odabrala dela za izložbu.
Kustoskinja izložbe, Marija Stošić objasnila je da će izložba prikazati umetnička dela koja su u fokusu aktuelne umetničke scene, dajući priliku i mladim umetnicima da pokažu svoje radove i dovedu ih do kolekcionara i široke publike.
Na izložbi „Šta da kupim“ biće predstavljeni radovi 17 umetnika različitih generacija i izraza, kroz različite tehnike – od klasičnih poput ulja i akrila na platnu, akvarela, crteža, fotografije i skulpture (Jelena Aranđelović, Vladimir Miljković, Ljiljana Šunjevarić, Dunja Ćorlomanović, Jelena Ilić, Irena Kuzmanović, Isidora Jančić, Marija Topolac, Maja i Nina Urošević, Katarina Gujaničić) do savremenijih izraza poput objekata, asamblaža, video rada, digitalnog printa, sito štampe i performansa (Mateja Marković, Vesna Filipović, Igor Kantar, Nikolina Jovanović, Jelena Trajković Popivoda, Zorana Stevanović).
U okviru otvaranja izložbe biće održani i posebni događaji – publika će uživati u DJ nastupu i performansu „Patience is Key“ umetnice Zorane Stevanović.
Kolekcionari (Slobodan i Irena Nešović), koji su inicijatori projekta i već poseduju zavidnu kolekciju domaćih umetnika, nisu učestvovali u odabiru umetnika, ali su obećali da će izabrati jedno delo sa ove izložbe za svoju zbirku, podržavajući time raznovrsnost i inovativnost u svetu kolekcionarstva, a time dodatno podstaći razvoj tržišta umetnosti i podrške lokalnim umetnicima.
Slobodan i Irena Nešović su povodom ovog zanimljivog koncepta izložbe rekli: „Vrednost umetničkih dela leži u tome što nas ona nesvesno oplemenjuju i čine boljim ljudima. Umetnici imaju jedinstvenu sposobnost da izraze kosmičke vibracije, dok mi, kao kolekcionari, težimo da im se približimo kroz posedovanje njihovih dela. Kolekcionari tako postaju tihi čuvari kreativnosti i igraju ključnu ulogu u javnom dijalogu o umetnosti i njenom značaju za društvo. Privatne kolekcije dodaju posebnu vrednost umetničkim delima, komplementarnu muzejskoj, i predstavljaju skriveno bogatstvo koje treba učiniti dostupnim javnosti radi potpunijeg kulturnog bogatstva“.
Izložba „Šta da kupim“ predstavlja nastavak projekta „Nije za preprodaju“ iz 2022. godine, u kojem su kolekcionari Irena i Slobodan Nešović istražili ideju da umetnička kolekcija odražava identitet kolekcionara i njegovu povezanost sa umetnikom i publikom.
Izložba se realizuje u saradnji sa Muzejom grada Beograda i biće otvorena do 27. decembra.
Foto: Muzej grada Beograda, promo
Peta kolekcija SUPERHERO u znaku doma!
Biti nečiji superheroj: neprocenjivo
Mastercard i NURDOR ponovo nas podsećaju na važnost podrške zajednici, kao i da svako od nas može učestvovati u kreiranju boljeg društva
Beograd, 2. decembar 2024. godine – Tradicionalno, već nekoliko godina u kontinuitetu, SUPERHERO projekat koji sprovode kompanija Mastercard i Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka (NURDOR) inspiriše nas da se osetimo kao superheroji kada pomažemo drugima!
Kao i prethodnih godina dizajn potpisuje Lidija Milovanović, Art direktorka agencije McCann Beograd. Po prvi put, ove sezone, kolekcija obuhvata i nove partnere, gde su se priključili domaći brendovi koji su specijalno osmislili artikle za SUPRHERO i NURDOR: Ana Ljubinković, Gallery 1250 – izrada unikatne keramike, NITI – studio za dizajn i izradu tekstila, TWO N Kids furniture and decori i Wood Mood design furniture.
Kolekciju i ovoga puta čine moderno dizajnirane majice i duksevi, sa printom koji asocira na kuću,
a pored pomenutih posebnih saradnji, noviteti u ovoj kolekciji su košulja, trenerka i maska za oči. Kao i prethodne, ova kolekcija ima i liniju za decu.
Foto: Igor Čvoro
Peta SUPERHERO kolekcija dostupna je isključivo na SUPERHERO platformi gde je, pored donacija s poklonom, moguće obaviti i jednokratne ili ponovljene donacije.
Ambasadori ove kolekcije, koji će svojim porukama i podrškom doprineti da se što pre prikupe sredstva za završetak radova na Roditeljskoj kući ove zime su: fotografkinja Katarina Batuta Višekruna, glumac Slaven Došlo, DJ Marko Nastić i voditelj, Galeb Nikačević Hasci Jare.
Novi Sad – Otvorena izložba “Vojislav Despotov: VESELI PAKAO POEZIJE” u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine
U petak, 29. novembra u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine otvorena je izložba “Vojislav Despotov: VESELI PAKAO POEZIJE”. Na otvaranju su se prisutnima obratili Nebojša Milenković, kustos izložbe i muzejski savetnik, kao i glumac Ivan Đorđević Džudi.
Nebojša Milenković je na otvaranju izložbe rekao: “Vojislav Despotov, kao izumitelj i glavni stanovnik tog veselog pakla poezije, bio je naš prvi pesnik koji je otkrio da poezija ne bi trebalo da spada u književnost. Ili čak, i ako spada, da bi je odande što pre trebalo izmestiti. Kao čovek koji se tekstu predavao bez ostatka, on je jedan od onih umetnika kod kojih ta čuvena jednačina umetnost = život, jeste doslovna i jeste ona koja je uzrokovala da se eksperiment u jeziku pretvori u eksperiment egzistencije. Vojislav Despotov je govorio da je taj eksperiment uspeo.”
Ivan Đorđević Džudi pročitao je pesme Vojislava Despotova “Pada dubok sneg”, “Radosna vest” i “Pišem pesme”, sa upečatljivim stihovima: “Pišem pesme. Boli me glava. Pišem pesme. Boli me stomak. Pišem pesme. Povraćam. Pišem pesme. Zovem hitnu pomoć. Pišem pesme. Odvode me u bolnicu. Pišem pesme. Na usta mi stavljaju hloroform. Pišem pesme. Operišu me. Pišem pesme. Neću preživeti. Pišem pesme.”
Interdisciplinarna, kao i sam opus Vojislava Despotova, izložba ukazuje na kompleksne veze između književnosti/poezije/proze i vizuelne umetnosti, sve u okviru proširenog pojma/polja kulture. Kao pisac u čijim romanima možda ključnu ulogu imaju fusnote – Despotovljeve marginalije bacaju novo svetlo na ovog autora, predstavljajući nam ga kao totalnog umetnika”.
Vojislav Despotov (Zrenjanin, 3. novembar 1950 – Beograd, 19. januar 2000) živeo je i radio u Novom Sadu. Bio je pisac, pesnik, izdavač, vizuelni umetnik, teoretičar umetnosti, dramaturg, kolumnista… Takođe, bavio se i konceptualnom, vizuelnom, konkretnom kao i poezijom sa primesama andergraund i bit kulture. Objavio dvadesetak knjiga (uglavnom poezije i proze). Priredio i preveo mnogo više.
Uređivao je časopise Ulaznica (Zrenjanin) i Transkatalog (sa Vladimirom Kopiclom, Novi Sad), neoavangardne fanzine Neuroart – časopis za nervoznu umetnost (sa Dušanom Bijelićem, Beograd – Zrenjanin), Pesmos (Zrenjanin – Novi Sad) i Kontaktor 972 (sa Slavkom Matkovićem i članovima grupe Bosch+Bosch). Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za američku književnost HEY JOE (Novi Sad) te glavni i odgovorni urednik Glasila pijanaca, umetnika i nostalgičara iza kafe galerije “Most” (Novi Sad). Pokretač je izdavačke kuće Četvrti talas. U kolekciji MSUV čuva se šest njegovih vizuelnih radova (kolaža) iz 1970-ih. Neposredno nakon završetka promocije svog poslednjeg romana, preminuo je u Beogradu 19. januara 2000. godine.
Izložba će biti otvorena do 12. januara 2025. godine.
Foto: Marko Ercegović.
Festival nauke – Više od 120 Ambasadora nauke iz cele Srbije u Ekspertinejdžeri zoni 17. Festivala nauke
U Ekspertinejdžeri zoni 17. Festivala nauke, koji se održava od 12. do 14. decembra 2024. na Beogradskom sajmu, ove godine učestvuje više od 120 tinejdžera iz 13 škola, u 10 različitih postavki. Ovi mladi naučnici i svojevrsni ambasadori nauke će izazvati posetioce na niz naučnih izazova, pokazaće šta je sve moguće uz malo nauke i tinejdžerskog entuzijazma, i pokrenuće niz revoucionarnih ideja da se poigraju sa vašim moždanim vijugama. Mlade ambasadore nauke su za nastup na Festivalu nauke pripremili njihovi entuzijastični nastavnici, koji su uložili lično vreme i energiju kako bi ovi talentovani ljudi bili spremni da svoja znanja prenesu na zabavan i komunikativan način.
Gimnazija „Sveti Sava” iz Požege predstaviće se postavkom „Čovek i priroda – ko je sluga, a ko gospodar?“, u okviru kojeg će ekspertinejdžeri vratiti posetioce u drevni Egipat i pokušati da izvuku nekoliko važnih lekcija od te drevne civilizacije na obali Nila – a prošetaće nas i do Venecije, istražiti vijadukt u Segoviji, i zajedno s publikom se baviti prirodnim fenomenima i večitom ljudskom potrebom da ovlada neminovnostima.
Postavka „Lako je vezati kecelju, ali je teško biti kuvar“ Osnovne škole „Siniša Janjić“ iz Vlasotinca pokazaće kako kulinarstvo može da se podigne na viši nivo, a kroz zanimljive recepte ćemo upoznati neka sasvim nova, lagana edukativna jela za celoživotno učenje. Iz istog grada predstaviće se i ekspertinejdžeri osnovne škole „8. oktobar“ koji su spremili program „Semiramidini zvučni vrtovi“. Legenda kaže da su Viseći vrtovi Vavilona bili izgrađeni za kraljicu Semiramidu po naređenju kralja Nabukodonozora, koji je želeo da svojoj ženi pokaže ljubav, a posetioci Festivala nauke saznače kako je sve to bilo moguće ako u Vavilonu nije bilo ničega osim peska i vrućine..
Osnovna škola „Svetozar Miletić“ iz Zemuna kroz postavku „Eko svest“ se pita koliki je naš ekološki otisak i ukazuje da je pravo vreme da saznamo koliki pritisak stvaramo na ekosistem naše planete. Kroz ovaj program udahnućemo novi život otpadu i potruditi se da što manje novog ostavimo za sobom.
Mitrovačka gimnazija iz Sremske mitrovice predstavlja se programom „Biologija za poneti“ u kome postavlja pitanja koliko često imamo priliku da izolujemo sopstvenu DNK, Ili pak hlorofil iz lista biljaka, Ii da li nam je palo na pamet da ispitamo koliko skroba ima u svakodnevnim namirnicama. Ovaj program nas poziva da saznamo kako od svoje sobe možemo da napravimo laboratoriju i steknemo nova saznanja.
Osnovna škola „Stevan Sinđelić” i Šesta beogradska gimnazija iz Beograda zajedničkim snagama osmislili su postavku „Od deteta do čoveka“, koji će preispitati različite metode računanja, sprovesti zanimljive oglede i eksperimente kroz koje će predstaviti prirodne fenomene. Ekspertinejdžeri iz ove dve škole baviće se geometrijom, algebrom, ali i mehanikom i akustikom.
Program „Nauka u akciji“ novosadske gimnazije „Svetozar Marković” i osnovne škole „Miroslav Antić“ iz Futoga predstaviće nekoliko zanimljivih aplikacija koje će svakodnevni život učiniti mnogo lakšim.Eko latica prati uslove u prostoriji, poput temperature, vlažnosti vazduha i nivoa svetlosti i brine se da biljke žive duže; digitalni merač broja otkucaja srca može da se postavi na prst ili zglob, gde detektuje ritam otkucaja srca i prikazuje rezultat na ekranu, itd.
Sekcija primenjene fizike i elektronike, Matematičke gimnazije iz Beograda, kroz postavku „Od evolucije do tehnološke revolucije“, kroz svoje projekte prate evoluciju ideja koje su dovele do savremenih tehničkih dostignuća. Povezuju savremenu tehnologiju i uzgajanje bilja, mašinsko učenje i emocije, klasičnu mehaniku i robotiku.
Osnovna škola „Dule Karaklajić” Lazarevac je u postavci „A.K. Odiseja 2024.” spremila beskrajan plavi podijum, a na posetiocima je samo da se pridruže u „najzabavnijem svemirskom plesu“, u kome će biti predstavljene astronomske lekcije o kretanju koje se dešava oko nas i sa kojim, već duže vreme, nauka ide u korak.
Postavka „Proširi pogled – izvedi ogled“ Osnovne škole „Sava Kerković“ iz Ljiga podeliće sa posetiocima male tajne velike fizike. Kroz ovu radionicu moći ćemo da saznamo kako se svetlost kreće kroz sočivo i da li je svetlost zaista bela; veseli pirinač pokazaće kako izgleda zvuk; saznaćemo zašto voda ne izlazi kroz otvor na flaši i kolika je snaga atmosferskog pritiska, i još mnogo toga.
Gimnazija iz Tutina kroz postavku „Merimo danas, čuvamo sutra“ objasniće zašto su lišajevi i četinari bitni u našoj sredini i kako nam mogu pomoći u proceni kvaliteta vazduha, kako se meri zagađenje vazduha i u kojoj meri to utiče na stepen oštećenja životne sredine, kako tehnologija može pomoći u efikasnom korišćenju resursa, poput vode, i održivoj brizi o biljkama.
Veliku podršku realizaciji Ekspertinejdžer zone su dali Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS), Mc Donald’s Srbija i Nutrino Lab Junior.
Festival nauke, u saradnji sa kompanijom Ball Corporation i projektom Svaka limenka se računa, radiće na promociji reciklaže aluminijumskih limenki za piće u cilju zaštite životne sredine tokom trajanja Festivala, kako bi se mladi inspirisali i motivisali da se odgovorno odnose prema svom okruženju. Tradicionalni sponzor je Erste banka. Sponzor Zone ideja i inovacije je National Geographic.
Festival nauke i ove godine podržavaju Ministarstvo prosvete, Sekretarijat za obrazovanje i dečiju zaštitu grada Beograda, i rektorat Univerziteta u Beogradu.
Zahvaljujući ambasadama Poljske, Australije, i Slovenije, i Češkom Centru Beograd, nastao je međunarodni program ovogodišnjeg Festivala nauke.
Foto: Marko Đoković.
Novi Sad – Izložba “Vojislav Despotov: VESELI PAKAO POEZIJE” u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine
FOTO – 1.Hedonizam (Arhiva porodice Despotov), 2. Pevali smo i kad je bilo teže, Kolekcija MSUV, 1978. 3. Pravilo desne ruke, Kolekcija MSUV, oko 1978. 4. Beli oblak (Arhiva porodice Despotov). 5 – Vojislav Despotov (Arhiva porodice Despotov). 6 – Vojislav Despotov i Aleksandar Tišma, Novi Sad, oktobar 1999, Foto Dragutin Savić (Arhiva porodice Despotov).
U petak, 29. novembra u 19 časova, u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine biće otvorena izložba “Vojislav Despotov: VESELI PAKAO POEZIJE”. Kustos izložbe je muzejski savetnik Nebojša Milenković. Izložba će biti otvorena do 12. januara 2025. godine.
Kustos Nebojša Milenković je o predstojećoj izložbi rekao: “Svojim radom u oblasti književnosti (poezija i proza), vizuelne umetnosti, izdavaštva i alternativne kulture, kao i dramaturškom, prevodilačkom te kritičarskom delatnošću – Vojislav Despotov među onim je ličnostima naše kulture koje se odavno smatraju etabliranim vrednostima. Izložba u MSUV, predstavljajući Despotova kao kompletnu autorsku/stvaralačku ličnost, akcenat će staviti na manje poznate oblasti njegovog rada: bavljenje vizuelnom i konceptualnom umetnošću, izdavanje art fanzina/samizdata (tokom 1970-ih) te izradom i izdavanjem unikatnih knjiga umetnika (uglavnom u jednom primerku).
Interdisciplinarna, kao i sam opus Vojislava Despotova, izložba ukazuje na kompleksne veze između književnosti/poezije/proze i vizuelne umetnosti, sve u okviru proširenog pojma/polja kulture. Kao pisac u čijim romanima možda ključnu ulogu imaju fusnote – Despotovljeve marginalije bacaju novo svetlo na ovog autora, predstavljajući nam ga kao totalnog umetnika”.
Vojislav Despotov (Zrenjanin, 3. novembar 1950 – Beograd, 19. januar 2000) živeo je i radio u Novom Sadu. Bio je pisac, pesnik, izdavač, vizuelni umetnik, teoretičar umetnosti, dramaturg, kolumnista… Takođe, bavio se i konceptualnom, vizuelnom, konkretnom kao i poezijom sa primesama andergraund i bit kulture. Objavio dvadesetak knjiga (uglavnom poezije i proze). Priredio i preveo mnogo više.
Uređivao časopise Ulaznica (Zrenjanin) i Transkatalog (sa Vladimirom Kopiclom, Novi Sad), neoavangardne fanzine Neuroart – časopis za nervoznu umetnost (sa Dušanom Bijelićem, Beograd – Zrenjanin), Pesmos (Zrenjanin – Novi Sad) i Kontaktor 972 (sa Slavkom Matkovićem i članovima grupe Bosch+Bosch). Vlasnik je i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za američku književnost HEY JOE (Novi Sad) te glavni i odgovorni urednik Glasila pijanaca, umetnika i nostalgičara iza kafe galerije “Most” (Novi Sad). Pokretač je izdavačke kuće Četvrti talas. U kolekciji MSUV čuva se šest njegovih vizuelnih radova (kolaža) iz 1970-ih. Neposredno nakon završetka promocije svog poslednjeg romana, preminuo je u Beogradu 19. januara 2000. godine.
CinemaHarmony: Projekat koji povezuje evropski film i muzičko nasleđe
Radionice, koncerti i filmske projekcije širom Srbije u čast Enija Morikonea
Mreža bioskopa koju čine Kulturni centar “Mija Aleksić” Gornji Milanovac, Leskovački kulturni centar, Vilin grad u Nišu i mts Dvorana pokrenuli su projekat „CinemaHarmony: Merging European Film and Cultural Heritage“ koji će biti realizovan do kraja juna 2025. godine.
Tim povodom u sredu, 11. septembra u mts Dvorani je održana konferencija za medije na kojoj su učestvovali Danijela Jović, direktorka Škole za muzičke talente Ćuprija, Igor Andrić, kompozitor, Božidar Rajić, direktor Tekiart agencije, Dragan Arsić, direktor Kulturnog centra „Mija Aleksić“ Gornji Milanovac, Boban Stefanović, urednik filmskog programa Kulturnog centra „Mija Aleksić“, Dragan Jović, urednik filmskog programa Leskovačkog kulturnog centra i Igor Stanković, direktor mts Dvorane.
Dragan Jović je ispred Leskovačkog kulturnog centra objasnio cilj projekta: “U pitanju je inovativni projekat koji ima za cilj jedinstveno iskustvo povezujući evropski film i muzičko kulturno nasleđe. Naziv bismo mogli da prevedemo kao CinemaHarmony: Povezivanje evropskog filma i kulturnog nasleđa. Planirano je da se održe muzičke radionice za mlade talente i kompozitore, koncerti filmske muzike i projekcije evropskih filmova, i to sve u četiri pomenuta grada. U centru dešavanja projekta je veliki evropski i svetski kompozitor filmske muzike Enio Morikone.” Jović je naglasio da su radionice namenjene učenicima muzičkih škola, na kojima će edukatori raditi sa njima, a kao rezultat tih radionica biće kompozicija koja će se izvoditi na koncertima filmske muzike u sva četiri grada. Tom prilikom biće formiran poseban orkestar od muzičkih profesionalaca i profesora i đaka Škole za muzičke talente iz Ćuprije, a kruna projekta biće projekcije šest evropskih filmova (tri filma za koje je muziku radio Morikone, i tri evropska filma).
Boban Stefanović, urednik filmskog programa Kulturnog centra „Mija Aleksić“ iz Gornjeg Milanovca je predstavio aktivnosti projekta: “Mi smo ozbiljno pristupili planiranju ovog programa. Počinjemo sa radionicama u sva četiri grada, a nakon toga i sa organizacijom koncerata uz filmske projekcije ostvarenja koje smo pažljivo izabrali. Projekcije će se, osim u ova četiri grada, održati i u svim zainteresovanim bioskopima koji deluju u okviru Mreže kinoprikazivača Srbije”.
Dragan Arsić, direktor Kulturnog centra „Mija Aleksić“ Gornji Milanovac je na konferenciji rekao: “Veliko nam je zadovoljstvo što je naš centar partner u više evropskih projekata. Ova saradnja nas je naučila da i međusobno i mi lokalno više sarađujemo. Benefiti našeg učešća su ti što će deca iz Gornjeg Milanovca učestovati u radionicama, što će svoja stečena znanja prikazati širom Srbije i što će publika imati odličan program. Sa ovim projektom na neki način ispunjavamo i celokupne ciljeve kulturne strategije naše zemlje.”
Božidar Rajić, direktor Tekiart agencije je predstavio Tekiart agenciju rekavši da je agencija nastala 2018. u Kragujevcu sa ciljem afirmacije i promocije mladih umetnika sa misijom stvaranja inovativnih projekata. “Jedan od takvih projekata je i muzički bioskop namenjen deci i to nas je dovelo u Gornji Milanovac što nam je otvorilo vrata ka saradnji na ovom projektu. Centralnu tačku orkestra će činiti talentovana i izuzetna deca iz Škole za muzičke talente iz Ćuprije i oni će zajedno sa svojim mentorima biti zaduženi za gudački deo orkestra, dok će mladi profesionalci iz našeg ansambla biti zaduženi za ostale deonice. Važnost ovog projekta je u tome što će deci dozvoliti jedan iskorak u svet profesionalne produkcije i stvaralaštva,” istakao je Rajić.
Danijela Jović, direktorka Škole za muzičke talente Ćuprija predstavila je rad ove škole i o učešću kazala: “Škola za muzičke talente Ćuprija postoji pola veka i formirana je za područje bivše Jugoslavije. Nastala je sa ciljem da se što ranije otkrije talenat kod dece i da se, pod posebnim uslovima, dalje razvija. Zahvaljujem se kolegama koji su nas uključili u ovaj značajan projekat jer ćemo mi na ovaj način proširiti i naš repertoar, a učenici će biti deo simfonijskog orkestra i to će za njih biti veliko iskustvo”.
Kompozitor Igor Andrić je govorio o značaju Enija Morikonea, kao i o izazovima rada sa mladim talentima i rekao: “Mi ćemo muziku Enija Morikonea oživeti na jedan poseban način. Verujem da će ovo biti posebno interesantno, pogotovo deci koja uglavnom izvode klasičnu muziku. U današnjem vremenu muzika za filmove, kao i popularna muzika, postaje poprilično generička pod uticajem veštačke inteligencije, a muzika Morikonea to sigurno nije. Ovo će biti idealna prilika da deca oslobode svoju maštu. I to će biti veliki poduhvat za nas.”
Igor Stanković, direktor mts Dvorane zahvalio se učesnicima u projektu i dodao: “Ovo je jedinstveni projekat mreže Europa Cinemas koja je 1992. osnovana sa ciljem da promoviše nenacionalni evropski film. Ta mreža danas broji 1263 bioskopa, tj. 3121 bioskopsko platno. Ova Mreža je pokrenula inicijativu saradnje na inovacijama i ona se prevashodno odnosi na motivaciju novih naraštaja da je bioskop mesto okupljanja i odrastanja. Tokom februara i marta biće organizovani veliki koncerti na kojima će se izvoditi muzika velikog Enija Morikonea ali i nova kompozicija koja će nastati kao inspiracija celokupnog projekta”.
Projekat „CinemaHarmony“ podržan je od strane programa „Collaborate to Innovate“ udruženja Europa Cinemas – MEDIA Kreativna Evropa.
Foto: Jelena Babić