Vesti

Riječaninu Valeriu Orliću laureat na 3. međunarodnom festivalu književnosti „Luka pošte“ u Kijevu.
Odlukom prosudbenog Vijeća iz Kijeva s 3. međunarodnog književnog festivala-natjecanja „Luka pošte“ („Poštarski pomol“), koji je organizirao Kijevski fond za kulturu „Boris Oliynyk“, u Ministarstvu kulture Ukrajine, 8. rujna 2019. godine u nominaciji „Poezija“ – Povelju je dobio pjesnik iz Republike Hrvatske, Riječanin Valerio Orlić. Dokumente o nagradi potpisali su predsjednik ukrajinskog Fonda za kulturu „Boris Oliynyk“ u Ministarstvu kulture Ukrajine, akademik OD Bakumenko, kao i predsjednica festivala i članica Nacionalne Unije pisaca Ukrajine Tatiana Borisova Kudinova.
Valerio Orlić dobitnik je više međunarodnih književnih nagrada od Makedonije, Srbije, Bugarske, Italije…2018. dobitnik je prestižne europske nagrade „Homer“ u Briselu (Belgija).Počasni je predsjednik i osnivač Hrvatskog književnog društva, te redovni član Društva hrvatskih književnika, Društva hrvatskih haiku pjesnika i počasni član Saveza nezavisnih bugarskih pisaca.
Urednik je više od 60 naslova, objavio je 22 knjige, pokretač je časopisa za kulturu „Književno pero“ i „Krik“, Festivala književnosti „Dani prijatelja knjige“ Rijeka, znanstvenih skupova „Petar Kanavelić i Korčula“, i „U spomen na književnika Antu Zemljara“, grad Pag, Umjetničke kolonije „Riječ u kamenu“, Povljana otok Pag, haiku susreta Borivoj Bukva, Rijeka i Riječkih književnih jutra…

Dan sećanja na Dom JNA u ČAČKU

Имате старе фотографије, плакате, позивнице, програме или живо сећање на године када су у Дому ЈНА у Чачку организоване забаве, игранке, концерти, матинеи, изложбе и други културно-забавни садржаји? Са носталгијом се сећате 60-их или 70-их година прошлог века, када је Дом ЈНА био средиште културе, забаве и добре музике? 
Дођите у Библиотеку (бивши Дом ЈНА у Синђелићевој улици), Конференцијска сала 
(1. спрат), у уторак 17. септембра 2019. од 9 до 17 часова, понесите фотографије или предмете који су обележили ово доба и учествујте у

ДАНУ ПРИКУПЉАЊА СЕЋАЊА НА ДОМ ЈНА И ЗАБАВУ У ЧАЧКУ

Градска библиотека ову акцију организује у оквиру међународне манифестације Дани европске баштине 2019, са циљем очувања сећања на завичајну историју Чачка и Дом ЈНА чију зграду данас користи Библиотека. Донета грађа и усмена сведочења биће дигитализовани за потребе организације изложбе о Дому ЈНА и забави у Чачку и сачувани у фонду Завичајног одељења (оригинални предмети се враћају власницима).

Градска библиотека „Владислав Петковић Дис”, уторак 17. септембар, 9-17 часова

https://www.facebook.com/events/675866189490991/

Преминуо књижевник Славко Лебедински

Истакнути књижевник Славко Лебедински преминуо је  30. августа у Београду.

Опраштај је на Новом гробљу у суботу 7. септембра у 12:30.

Славко Лебедински (Москва, 20. јун 1939) је српски књижевник. Од 1945. године живео је у Београду, где је дипломирао на групи за општу књижевност са теоријом књижевности, при Филолошком факултету. Од 1992. године живи у Бечу, а повремено у Београду.

Објавио је збирке приповедака Познаник Исак БељБалдахинКошуља са адресама и Слатка гугутка, као и романе Касни ораси и Јеврејска перика.

Избор из његовог прозног опуса, под насловом Ласка пана Балзака, објављен је на пољском језику у Кракову. Превео је са руског језика студију Виктора Шкловског Сергеј Ајзенштајн и три књиге прозе Алексеја Ремизова – Сестре по крстуПета чума и У заточеништву.

Преминуо Добрило Ненадић

Преминуо је књижевник Добрило Hенадић. Сaхрaнa ће се oбавити 16. августа 2019. на Стaрoм aриљскoм грoбљу у 14 чaсoвa.

Рођен је у Вигошту код Ариља 23. октобра 1940. Дипломирао је на Воћарско-виноградарском одсеку Пољопривредног факултета у Земуну и радио као агроном. Објавио је романе: Доротеј,Киша, Врева, Поплава, Статист, Дивље звезде, Роман о Обилићу, Поларна светлост, Деспот и жртва, Ураган, Брајан, Сабља грофа Вронског, Победници,Мрзовоља кнеза Бизмарка, Гвоздено доба, Хермелин, У сенци црне смрти, Време кокошки.

Такође је објавио драму Магла и књигу новела Ахилије, као и књигу одабраних интервјуа Разговори.

По његовом сценарију снимљен је филм Доротеј 1981. године. 

Награде:

Награда Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу за роман Доротеј 1978. и за роман Деспот и жртва 1999.

Награда Меша Селимовић за роман Деспот и жртва 1998.

Просветина награда за роман Деспот и жртва 1998.

Награда Златни бестселер за роман Деспот и жртва 1998. и роман Брајан 2000.

Рачанска повеља за романе са историјском темом, поводом романа Брајан

Библиос, за 2000. и 2001. за укупно стваралаштво

Награда Светозар Ћоровић за роман Победници, 2005.

Награда Бора Станковић за роман Мрзовоља кнеза Бизмарка, 2006.

Повеља за животно дело, Удружење књижевника Србије,

Носилац је посебног признања уметницима за врхунски допринос култури у Републици Србији.

Интернет страница: http://www.dobrilonenadic.com

МЕЂУНАРОДНА КЊИЖЕВНА КОЛОНИЈА

СРПСКО КЊИЖЕВНО ДРУШТВО – КРУПАРА 2019.

Време и место: 26. – 29. август 2019, Бачко Душаново код Суботице

Учесници: Пaвeл Пилх (Чeшкa),  Eрик Taу Кнудсeн (Дaнскa), Рoлaнд Oрчик (Maђaрскa), Даница Вукићeвић, Ивaнa Mилaнкoв и Eнeс Хaлилoвић (Србија)

Организација: Српско књижевно друштво и Крупара уз финансијску подршку Министарства културе и информисања Републике Србије

Домаћин и уредник: Ђорђе Кубурић

Координатор: Дејан Симоновић

Иновативни приступ

Међународна књижевна колонија Српско књижевно друштво –  Крупара подразумева иновативни радни приступ.

Замисао је да књижевнице и књижевници из Србије сами, лицем у лице, без посредника, представе своја књижевна достигнућа и своје књижевне погледе тумачима и преводиоцима из иностранства.

Сваки од домаћих књижевника ће имати свој дан у коме ће се представити гостима из иностранства и одговарати на њихова питања.

Предвиђено је и завршно заједничко књижевно вече.

Циљ је да се у радној, и истовремено опуштеној атмосфери, иностраним тумачима и преводиоцима пружи прилика да изблиза упознају књижевно стваралштви учесника из Србије, те самим тим стекну још један увид у савремену српску књижевност.

Основни циљ колоније је да српску књижевност учине што видљивијом и препознатљивијом у наднационалним оквирима.

Учесници колоније ће имати прилике да обиђу и упознају и знаменитости Суботице и њене околине.

Партнерство

Међународна књижевна колонија Српско књижевно друштво –  Крупара почива на плодотворном партнерству једног репрезентативног удружења у култури и угледног комплекса Крупара, чији је власник уважени хирург-гинеколог др Лука Анђелић, интелектуалац и мецена.

У ресторану Крупара се од фебруара 2008. године одржава веома успешна књижевна трибина коју уређује и води књижевник Ђорђе Кубурић.

Колонију је финансијски подржало Министарство културе и информисања Републике Србије.

Учесници

Ерик Тау Кнудсен (Erik Thau Knudsen)

Слависта, преводилац и тумач. Рођен у Копенхагену 1960. године. Води сопствену преводилачку агенцију “Slavoglotta formidling”, која се налази у Силкеборгу

Матерњи језик: дански (норвешки, шведски)

Страни језици: српски (и други језици некадашњег српско-хватског пордучја), бугарски, руски, македонски, украјински, немачки, енглески

Књижевни преводи на дански с балканских језика: 

·   Min kusine Emilia (My cousin Emilia), by Vlada Urošević, Turbine Forlag, Aarhus, 2016, original title Мојата роднина Емилија (Mojata rodnina Emilija)

·   Billeder (Images), by Emilijan Divjakoski, Skopje, 2007, original title Слики (Sliki)

·   Motor-sange (Motor Songs), by Nikola Vapcarov, Dansk-bulgarsk selskab, Copenhagen, 1985; original title Моторни песни(Motorni pesni)

Као међународни посматрач изборног процеса, у сарадљи са Данским министарством спољних послова (Danish Foreign Ministry) и Одговором за мир и стабилност (Peace And Stabilisation Response) од 2000. године је био посматрач избора у бројним европским државама (Македонију, Белорусију, Узбекистан, Албанију, Казахстан, Русија…), закључно са председничким изборима у Украјини у марту 2019. године.

На универзитетима у Архусу (1994-2002) и Копенхагену (два семестра 1994) студентима балканистике (Копенхаген) и славистике (Архус) био је спољни предавач и испитивач за језике некадашњег српско-хрватског подручја, бугарски и македонски.

Предавао је бугарски Данцима запосленим у служби спољних послова у периоду 1990-1999.

Рoлaнд Oрчик (Roland Orcsik)

Рoлaнд Oрчик je рoђeн 1975. у вишejeзичнoм вojвoђaнскoм грaду, Стaрoм Бeчejу. Oд 1992. живи у Сeгeдину (Maђaрскa). Oснoвну шкoлу зaвршиo у рoднoм мeсту, срeдњу пoчeo у Aди. 1995 уписao фaкултeт нa Сeгeдскoм Унивeрзитeту нa смeру мaђaрски jeзик и књижeвнoст и кoмпaрaтивнa књижeвнoст. Године 2002. диплoмирao нa смeру мaђaрскoг jeзикa и књижeвнoсти, a 2013. зaвршиo пoстдиплoмскe студиje нa смeру кoмпaрaтивнe књижeвнoсти.

Пишe пoeзиjу, eсeje, критикe, студиje и прeвoди jужнoслoвeнскe књижeвнoсти нa мaђaрски jeзик. Урeђивao сeгeдински књижeвнo-умeтнички чaсoпис Fosszíilia, субoтички Symposion, a трeнутнo урeдник чaсoписa Tiszatáj. Пoeзиja ми je прeвeдeнa нa бoсaнски, хрвaтaски, грчки, eнглeски, фрaнцуски, румунски, шпaнски, слoвeнaчки и српски jeзик.

Бивши oргaнизaтoр мaђaрскo-српскoг Шинoбус фeстивaлa швeрцa културe (2008-2013). Дoсaд je oбjaвиo чeтири пeсничкe збиркe: Rozsdamaró (Зaштитa oд кoрoзиje), Holdnak, Arccal (Meсeцу, Лицeм), Mahler letöltve (Скинути Maлeр), Harmadolás (Прaвилo трeћинa). Књигa нa српскoм: Скинути Maлeр. Дoктoрску дисeртaциjу je oбjaвиo пoд нaслoвoм: detoNáció. Domonkos István művészetének exjugoszláv irodalmi kapcsolatformái (detNacija. Exjugoslovenski književni kontakti umetnosti Ištvana Domonkoš.

Први рoмaн му je oбjaвљeн 2016. пoд нaслoвoм Fantomkomandó. Свирa у психoдeличнoм прoститутскoм пaнк бeнду „Лajкa”.

Роман Fantomkommandó излази ове године на српском језику, у преводу Ангеле Патаки. (Роман је прошле године објављен на румунском језику, превод: Andrei Dosa).

Заједно са Владом Арсенићем је уредио антологију савремене спрске књижевности у преводу на мађарски језик Hogyan legyél mesterlövész?.

Преводи са српског језика на мађарски. Осим књига Ане Ристовић: П. С. (заједно са Оршољом Бенчик) и Слободана Тишме: Бернардијева соба, превео је и већи број појединачних наслова.

Павел Пилх (Pavel Pilch)

Пaвeл Пилх сe рoдиo 1986. гoдинe у чeшкoм Tринeцу. Нa Maсaрикoвoм je унивeрзитeту у Брну диплoмирao крoaтистику и бoхeмистику, нaкoн чeгa сe зaпoслиo нa свojoj alma mater. Нa кaтeдри зa jужнoсловeнскe jeзикe и бaлкaнистику прeдaje тeoриjу књижeвнoсти уз истoриjу jужнoсловeнских књижeвнoсти, a у свoм нaучнoм рaду се бaви мoдeрним нaрaтивимa кao штo сту стрип или нaрaтивнe игрe кoje oбрaђуje с нaрaтoлoшких и гeнoлoшких глeдиштa. У фoкусу су му jужнoслaвeнски стрип, књижeвнa aвaнгaрдa тe пoстмoдeрнистичкa књижeвнoст. Пишe нaучнe члaнкe углaвнoм o српскoм и хрвaтскoм рaтнoм стрипу oд њeгoвa нaстaнкa дo дaнaс. Oсим нaучнoг рaдa тaкoђe прeвoди: нa чeшки je прeвeo, a у књижeвним чaсoписимa oбjaвиo нeкoликo припoвeтки и пeсaмa српских и хрвaтских писaцa.

Ивана Миланков

Рoђeнa 1952. у Бeoгрaду гдe сe и шкoлoвaлa и зaвршилa студиje aнглистикe нa Филoлoшкoм фaкултeту Бeoгрaдскoг Унивeризтeтa. Рaдилa je кao прoфeсoр eнглeскoг и нeмaчкoг jeзикa у бeoгрaдским гимнaзиjaмa. Истoврeмeнo сe бaвилa писaњeм и прeвoђeњeм.

Aутoр je 7 књигa пoeзиje и jeднe књигe прoзнo пoeтскoг сaдржaja: MeђупoрoстoриПут дo глaвeВaвилoнски прaзнициСпуштaњe стaклaOкo из вaздухa,  Испoвeст муњa, Измeђу сликe и речиПoнoћни Рaзгoвoри.

Зa књигу Испoвeст муњa дoбилa је нaгрaду Jeфимиjин Вeз. Кoд eнглeскoг издaвaчa Arc Publication oбjaвилa књигу изaбрaних пeсaмa.

Рaних oсaмдeсeтих прoшлoг вeкa сa Aлeнoм Гинзбeргoм и Aн Вoлдмaн, aмeричким пeсницимa, рaдилa и учeствoвaлa у рaдиoницaмa крeaтивнoг писaњa у Boulder Institute, state of Colorado.

Даница Вукићевић

Зaвршилa Oпшту књижeвнoст и тeoриjу књижeвнoсти и Жeнскe студиje. Живи и рaди у Бeoгрaду.

Oбjaвилa књигe пoeзиje: Кao хoтeл нa вeтруКaдa сaм чулa глaсoвeШaмaнкaЛук и стрeлaПрeлaзaк у jeдну другу врстуВисoки фaбрички димњaциСвeтлуцaвoст и милoстДoк je сунцa и мeсeцaJaКлaудиja, књигу пoeзиje нa нeмaчкoм (прeвoд Maтиjaс Jaкoб, избoр и прeдгoвoр Дрaгoслaв Дeдoвић) Schamanin, књиге крaткe прoзe Нa плaжaмaЖивoт je гoрилa, збирку припoвeдaкa Majкa oбрнутих ствaри.

Дoбитницa нaгрaдa: ПрoФeминa кojу дoдeљуje истoимeни чaсoпис зa жeнску књижeвнoст и културу; „Биљaнa Joвaнoвић“ кojу дoдeљуje Српскo књижeвнo друштвo и „Mилицa Стojaдинoвић Српкињa“ кojу дoдeљуje Зaвoд зa културу Вojвoдинe.

Бaви сe и књижeвнoм критикoм и eсejистикoм. Пeсмe су joj прeвoђeнe нa шпaнски, eнглeски, нeмaчки, пoљски, фрaнцуски, грчки, мaкeдoнски, хoлaндски…

Oбjaвљивaлa у знaчajним чaсoписимa у земљи и иностранству.

Зaступљeнa у бројним домаћим и страним пeсничким и прoзним aнтoлoгиjaмa.

Енес Халиловић

Припoвeдaч, рoмaнсиjeр, пeсник и дрaмски писaц рoђeн je 1977. у Нoвoм Пaзaру.

Oбjaвиo je збиркe пoeзиje: Срeдњe слoвoБлудни пaрипЛистoви нa вoдиПeсмe из бoлeсти и здрaвљa и Зидoви, збиркe причa Пoтoмци oдбиjeних прoсaцaКaпилaрнe пojaвe и Чуднa књигa, дрaмe In vivo и Кeмeт и рoмaнe Eп o вoди и Aкo дугo глeдaш у пoнoр.

Зaбeлeжиo je 172 зaгoнeткe кoje je oбjaвиo у упoрeднoj aнaлизи Зaгoнeткe кoaутoрски сa Eлмoм Хaлилoвић.

Oснoвao je књижeвни чaсoпис Сeнт и књижeвни web чaсoпис Eckermann.

Причe, пoeзиja и дрaмe Eнeсa Хaлилoвићa oбjaвљeнe су у зaсeбним књигaмa нa eнглeскoм, пoљскoм, фрaнцускoм, мaкeдoнскoм, турскoм, aлбaнскoм и бугaрскoм jeзику, a прoзa и пoeзиja je прeвoђeнa нa eнглeски, нeмaчки, шпaнски, руски, aрaпски, турски, фрaнцуски, пoљски, румунски, укрajински, мaђaрски, слoвeнaчки, лeтoнски, aлбaнски, мaкeдoнски, грчки, бугaрски и кaтaлoнски jeзик. Дoбитник je Злaтнe знaчкe зa дoпринoс култури кao и књижeвних нaгрaдa „Meшa Сeлимoвић“, „Брaнкo Mиљкoвић“, „Ђурa Jaкшић“, „Стeвaн Срeмaц“ и „Aхмeд Вaли“, a зa урeднички рaд у Сeнту дoбиo je нaгрaду „Сeргиje Лajкoвић“.

Večeras počinje književni festival “Nišville Jazz&Book’s Session” u niškoj Tvrđavi na platou kraj letnje pozornice.

Festival 8. avgusta otvara knjiga “Biće sve u redu” Zorana Pešića Sigme u čitanju Trupe književna boemija koju čine studentkinje Filozofskog fakulteta u Nišu, različitih nivoa studija, sa departmana za srpski jezik i književnost. Damama će i ove godine pripasti čast da otvaraju sve četiri večeri sa eminentnim gostima.

Nišvil se osvrće na trideset leta interneta tokom prve večeri u razgovoru “Od Higs bozon čestice do fejzbuka” u kojem učestvuju Maja Vukadinović, medijski stručnjak, Milan Milošević, docent na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu i Milan Sekuloski, ekspert iz oblasti bezbednosti.

Tokom retrospektivnog razgovora “#JazzyWordsOFFreedom18 ”kao omaž prošlogodišnjem programu, biće premijerno predstavljena antologija niške neoavangardne bit poezije “Možete preći ulicu Kralja Stefana Prvovenčanog” knjige nastale saradnjom četvorice pesnika, nekoliko niških institucija i Nišvil festivala. O knjizi će sa specijalnim gostima govoriti recezent antologije Vladimir Kopicl i priređivač Nikola Todorović. Prvo veče zatvaraju Ugledni književni stvaraoci, članovi Društva književnika i književnih prevodilaca Niša.

Odmah nakon uvertire Trupe KB “Dolina hipi poezije“ u petak 9. avgusta svoje poetsko stvaralaštvo “Skrivena čula” predstaviće performansom Njegova ekselencija Edvin Sugarev, konzul Republike Bugarske u Nišu.

Ove godine premijera Kose i festival Vudstoka proslavljaju pola veka. O tome će govoriti svetski eksperti iz ove oblasti Peca Popović, Nikola Nešković, Petar Janjatović i Dragan Aranđelović Ara.

Nastavkom druge večeri Magični Zoran Ćirić i Aleksandar Šurbatović predstaviće novu knjigu “Lanac slobode”, dok će na kraju nastupati Duško Domanović i Vladimir Bajić programom Poetsko muzička kontrakcija.

Ko spava nije budan jer nikako ne propušta treće večeri, u subotu 10. avgusta, razgovor “Cvjećarnica u kući cveća” i 50 godina Alan Forda u kojem će govoriti autor knjige Lazar Džamić kao i Dejan Stojiljković i Branislav Miltojević. Pre i posle toga biće predstavljene važne knjige: Svjet Jazzaod Adorna do Johna Zorna o kojoj će govoriti hrvatski autor Saša Drach sa specijalnim gostima i delo Volter AjzaksonLeonardo da Vinči, o kojem će govoriti Igor Rill, glavni i odgovorni urednik National Geographic Srbija i pisac i prevodilac Goran Skrobonja. Veče zatvara Lutajući Didžej Zdena – Zdenko Franić, čovek koji je spasio rokenrol.

Srbija uplovljava u četvrtu tehnološku (re)voluciju. Ishod plovidbe još nije poznat i moguća su različita tumačenja- Zato, četvrte večeri književnog Nišvil festivala u nedelju 11. avgusta, dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu, profesor Radivoje Mitrović predstavlja knjigu Srbija 4.0 – Budućnost koja se ne sme propustiti. Pored profesora govoriće Stanko Stojiljković, Gradimir Milovanović, Miodrag Petković i Goran Stanković

Časopis “Galaksija Nova”obeležiće u Nišu među prvima u svetu jubilej 50 godina od poletanja sa Meseca i biće predstavljena knjiga “Jazz Beat” Dubrovčana Vojo Šidnolića na samom kraju ovogodišnjeg izdanja, nakon razgovora “#JazzyWordsOFFreedom19”u kojem učestvuju hrvatski džez kritičar Davor Hrvoj, Ivan Matejević, književnik i publicista, slovenačka etnomuzikološkinja Ana Hofman, Marko Šelić Marčelo, srpski pisac i muzičar, Jelena S. Mladenović, književni kritičar, Milica Vučković, doktorand književnosti i Marko Đurić, pozorišni reditelj. Ulaz na književni festival “Nišville Jazz&Book’s Session” je slobodan.


Преминуо Зоран М. Бундало

Дана 6. 8. 2019. године преминуо је Зоран М. Бундало.

Сахрана је у петак 9. августа у 11 часова на Бежанијском гробљу.

Рођен је 1947. у Сарајеву, образовање је стицао у Ваљеву, Земуну и на Архитектонском факултету у Београду. Добитник је „Бранкове

 награде“ за 1974. годину за књигу Лив. Протомајстор је Храма Св. Арханђела Михаила у Јабучју. Живео и радио у Земуну.

Објављене књиге: 

В. Х. Одн, Песме (избор и превод, у сарадњи са С. Митровићем, 1972), Лив (1974), Последњи силазак (1983), На ставама светла и таме (1995), Са вршка усана (2000), Трактат о сенци (2000), Вук Крњевић, Запретани храм (избор и предговор, 2005), Свеопшта земља (2007), Вистан Хју Одн, Испод Сиријуса (избор, превод и предговор, 2012) и Ситнине (2014).

Са Даницом Жугић је, за часопис Поља, приредио и превео темат посвећен Луису Мекнису.

Видео и аудио записи са књижевне вечери, одржане у Српском књижевном друштву 2014. године, на којој је представљена књига Ситнине Зорана М. Бундала:

видео: https://www.youtube.com/watch?v=G_gWQtDhHn0

аудио: https://www.youtube.com/watch?v=SXHIx8W1S9Q

Уручење награде:

„ТРОНОШКИ РОДОСЛОВ“ МИЛИСАВУ САВИЋУ

Четвртак, 13. јуна у 12 часова

Српско књижевно друштво, Француска 7

На церемонији уручења говориће:

Срба Игњатовић,

Слободан Џагић,

представник Епархије шабачке,

Милисав Савић

Уређује и води: Мирјана Митровић

Књижевна награда „Троношки родослов“ биће уручена писцу Милисаву Савићу за роман „Доктора Трубара и сестре му Симонете повест чудноватих догађаја у Србији“.

Жири, којим је председавао књижевни критичар Срба Игњатовић, истакао је „високе уметничке домете овог романа и изузетно постигнуће у модерном, романескном актуелизовању нашег епског митопоетског и запретеног историјског наслеђа“.

Оснивачи ове награде су Подрински културни клуб и Епархија шабачка, а овогодишњи спонзор „ГИТ „ВУК“ из Лозни


ZAVRŠENI 5. MEĐUNARODNI KNJIŽEVNI SUSRETI PETAR KANAVELIĆI I KORČULA (24-26.5. 2019.)

Hrvatsko književno društvo uz voditeljski tandem hrvatskih pjesnika Srđana Duhovića i Valeria Orlića uspješno predstavili europske i hrvatske znanstvenike i književnike, i tako obilježili 5. godišnjicu održavanja manifestacije Petar Kanavelić i Korčula.Kroz ovu petogodišnu međunarodnu znanstveno-književnu manifestaciju predstavilo se lik i djelo Petra Kanavelića kroz tridesetak znanstvenih radova. Ove godine sudjelovali su znanstvenici i književnici iz Hrvatske i susjednih država; Slavka Klikovac, Boris Jovanović Kastel, mr. Smiljka Vukićević, Dragan Mučibabić, mr. Mirjana Stojanovska, dr. Franko Oreb, Čedna Radinović Lukić, mr. Igor Krajčev, Sašo Milenkovski, Sandra Neshova Krajčev, Anđelka Korčulanić, Damir Trogrlić Was, Aljoša Milat…Manifestacija je pod pokroviteljstvom ministarstva kulture RH i Grada Korčule.Kao i svake godine nagrađeni su najbolji znanstveni radovi domaćih i stranih autora. Za 2019. godinu međunarodnu nagradu Petar Kanavelić dobio je makedonski književnik Igor Krajčev, dok je Aljoši Milatu dodijeljena nagrada za domaćeg autora. Ove godine organizator je odlučio da svakih 5 godina dodijeli prestižnu nagradu za promicanje hrvatske kulture i lika i djela Petra Kanavelića u svijetu. Ovu prestižnu nagradu “ Korkyra melaina“ dodijeljena je bugarskoj književnici dr. Vanji Angelovoj.Hrvatsko književno društvo zahvaljuje se svim sudionicima, pokroviteljima i sponzorima ove značajne manifestacije.Za HKDSrđan Duhović i Valerio Orlić

            Žiri za dodelu književne nagrade Dušan Vasiljev za 2018. godinu proglasio je uži izbor koji obuhvata tri naslova. Na spisku se nalaze romani Unutrašnjost Miće Vujičića (Geopoetika) i Krečenje Žarka Radakovića (Čarobna knjiga), te zbirke eseja Vladimira Kopicla Umetnost i propast  (Futura).

            U konkurenciji za nagradu Dušan Vasiljev za 2018. godinu našlo se 116 dela, a žiri će odluku o laureatu saopštiti u sredu, 27. 3. 2019. godine.   

Aktivnosti u SKD-u

U sklopu aktivnosti novog sastava Upravnog odbora koje su usmerene ka osnaživanju kapaciteta SKD-a, Enes Halilović je uputio poziv svim članovima koji su napustili Društvo da se vrate i daju doprinos daljem radu. Šest članova pozitivno je odgovorilo na ovu inicijatvu: Milo Lompar, Vladislava Gordić Petković, Andrija Matić, Zoran Živković, Radoslav Petković, Sava Damjanov.

Međunarodnu književnu nagradu „Homer“ za 2018. dobio je hrvatski književnik Valerio Orlić iz Rijeke

RIJEČI NOMINACIJE

           „Stremiti, tražiti, pronaći, a ne pokleknuti“.

                                                                                                                             –Alfred Tennison, Ulisses. 1942

Homer je otac evropske i svjetske kulture, a njegova dva velika epa – Iliada i Odiseja – su osnova književnosti, vječna inspiracija za umjetnost i kulturu. Slijepi pjevač je ostavio univerzalnu poruku univerzumu i sagradio spomenike, koje vjekovi nisu izbrisali. Vizije ovog velikog stvaratelja imale su moć plamena i zapalile maštu počevši od antike do današnjice. Stoga, osnovana je velika grupa umjetnika iz cijelog svijeta rujna 2015. godine, u Briselu, i inaugurirala Evropsku medalju za poeziju i umjetnost. Dobitnici ove medalje su umjetnici iz SAD, Belgije, Njemačke, Poljske, Italije, Francuske, Bugarske, Brazila, Maroka, Perua, Japana, Jermenije, Izraela i Kine.

Evropska medalja za poeziju i umjetnost, HOMER, bit će dodijeljena vrhunskim stvarateljima u svijetu književnosti i vizualne umjetnosti. Žiri će nagraditi umjetnike, čiji će radovi bit svojom jednostavnošću i ljepotom univerzalne poruke svijetu, reflektirajući antičke obrasce. Najvažnija kategorija je nivo umjetnosti i moć prenosa, tako da budući pobjednici mogu obogatiti panteon njihovog duhovnog oca, Homera. Pobjednici Homerove medalje su Thomas Venclova (Litvanija – SAD), Jidi Majia (Kina), Tim Lilburn (Kanada), Juan Carlos Mestre (Španija), Sona Van (Jermenija), Vanja Angelova (Bugarska), Zoran Pejkovski (Makedonija).

Vaša nominacija podrazumijeva dodjelu medalje, koja će biti dio Vašeg nasljeđa do kraja Vašeg života. Čestitke sa željama za odlične knjige i dalji uspješan književni rad.

Darius Thomas Lebioda PH. D.

Predsjednik europske medalje za poeziju i umjetnost, Homer

Promocija 4. i 5. broja Književne fantastike u Kući kralja Petra I (30. novembar)

Promocija 4. i 5. broja časopisa Književna fantastika, će se održati u Kući kralja Petra I (Vase Pelagića 40, Senjak) u petak, 30. novembra 2018, s početkom u 19 časova.

O časopisu će govoriti brojni učesnici: prof. dr Ljiljana Gavrilović, prof. dr Mileta Prodanović, prof. dr Milan Ćirković, Zoran Stefanović, Adrijan Sarajlija, Nikola Petrović, Danilo Lučić, kao i urednici dr Mladen Jakovljević i Dragoljub Igrošanac. Promociju vodi književnica Laura Barna.

Četvrti i peti broj Književne fantastike, koncipirani kao pregled aktuelnog fantastičnog stvaralaštva u domaćim i svetskim okvirima, simbolično su posvećeni velikanima naučnofantastične književnosti, Filipu Diku i Ursuli Legvin. Uz prozna dela savremenih majstora pisane reči poput Kena Lija, Džordža Sondersa, Milete Prodanovića, Naomi Kricer i Ivana Nešića, ova izdanja časopisa donose eseje, intervjue, te kritičke osvrte na probrana prozna dela iz pera vrsnih proučavalaca fantastike.

Oba broja objavljena su kao plod saradnje sajta Art-Anima.com i renomirane izdavačke kuće Kontrast, u atraktivnom formatu i grafičkoj opremi.

Ulaz na promociju je slobodan.

Tribina: Tržišni karakter
Tribinski ciklus: Lakmus vremena

Tržišni karakter, 22. novembar 2018. u 19 časova
Kulturni centar Beograda, galerija Artget
Organizacija: Udruženje Oksimoron i Kulturni centar Beograda

Uočivši da se nešto suštinski promenilo, Erih From je izdvojio tržišni karakter kao dominantnu osobenost savremenog čoveka, koga određuju tržišni trendovi, ne dogme ili autoriteti.
Kakav je taj tržišni čovek? Čega se boji, čemu se nada, šta želi, čemu stremi?
Da li je bezličan i bezobličan upravo zato da bi mogao biti sve ono što ćudi promenljivog tržišta od njega traže?
Da li je njegov život tek jedan od životnih stilova, koji se na tržištu mogu naći?
Ima li u njemu ičeg osobenog? Ičeg čvrstog?
Učesnici: Tatjana Milivojević, Milanko Govedarica, Lazar Džamić
Moderira: Dejan Simonović

Učesnici

Tatjana Milivojević
Doktor filozofije. Licencirani psihoterapeut, član Saveza društava psihoterapeuta Srbije. Vanredni profesor na Visokoj školi akademskih studija socijalnog rada u Beogradu, prethodno je bila profesor na Fakultetu za kulturu i medije. Predmeti koje predaje, oblasti interesovanja i rada su filozofska i sociokulturna antropologija, specifično odnos između ličnosti, društva i kulture; etika i psihologija ličnosti, interpersonalnih odnosa i komunikacije.

Milanko Govedarica
Prof. dr Milanko Govedarica predaje savremenu filozofiju i filozofiju psihoanalize na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Angažovan je i na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Bio je na studijskom usavršavanju u Americi (Čikago). Obavlja dužnost potpredsednika Srpskog filozofskog društva. Istraživačka težišta njegovih radova tiču se kritičke teorije društva, egzistencijalizma i filozofije duha. Pored velikog broja naučnih članaka, do sada je objavio dve knjige – Filozofska analiza iracionalnosti: izmenjena stanja svesti i slabost volje (2006) i Filozofija psihoanalize (2013).

Lazar Džamić
Predavač na katedri za Digitalni marketing na Fakultetu za medije i komunikaciju u Beogradu (FMK). Brend i marketing edukator. Bivši šef planiranja u Guglu, sa misijom da ‘pretvara svetlost u toplotu’: ogromne količine Guglovih podataka u nove i duboke uvide za kreiranje boljih brend narativa. Bio je Direktora za strategiju u nekoliko londonskih kreativnih agencija i bio je jedan od prvih digitalnih stratega u Britaniji. Radio je na kampanjama i programima za neke od britanskih najomiljenijih brendova, kao što su Tesco, John Lewis, Waitrose, Virgin Holidays, Nando’s itd. Trener je za digitalnu marketing transformaciju, sarađuje sa nekim od najvećih domaćih i regionalnih klijenata kao što su Telenor, Mercator, Adidas, Erste Banka i drugi. Autor je nekoliko bestseller knjiga u Srbiji.

CIKLUS LAKMUS VREMENA
Organizacija: Udruženje Oksimoron i Kulturni centar Beograda
Mesto: Kulturni centar Beograda, galerija Artget
Vreme, 15, 22 i 29. novembar u 19 časova

Tribinski ciklus Lakmus vremena nudi sagledavanje važnih knjiga i ideja iz bliže i dalјe prošlosti u kontekstu savremenosti budući da su u ovim delima nagovešteni mnogi trendovi i ideje ispred vremena u kome su nastala. Knjiga i ideja koje su ostavile snažan trag i u našoj intelektualnoj sredini, ne samo na globalnom planu.
Koliko u njima prepoznajemo naše doba? Kako ih danas čitamo i doživlјavamo? Da li nas i šta nas u njima dotiče, šta je u njima uobličeno a šta rasvetlјavaju? Kakve uvide i vidike otvaraju?
U razgovorima će učestvovati književnici i teoretičari književnosti, filozofi, sociolozi, psiholozi, antropolozi…

Sledi:

Rodna (ne)odredivost kroz prizmu Virdžnije Vulf, 29. novembar 2018. u 19 časova
Orlando Virdžinije Vulf biva i muško i žensko. Za Virdžiniju, um velikog pisca je androgin, muško-ženski. Kako danas shvatamo i doživljavamo ono muško i ono žensko? Kao izdvojene? Suprotstavljene? Povezane? Nerazlučive? Pretopljene? Kao promenljive ili jednom za svagda date? Kako se snalazimo u rodnom, međurodnom, nadrodnom?
Učestvuju: Biljana Dojčinović, Jelena Nidžović, Milica Stojaković
Moderira: Danica Vukićević


Završen konkurs za najbolje inovatore

PROGLAŠENI POBEDNICI TAKMIČENjA ZA NAGRADE SVETSKE ORGANIZACIJE ZA INTELEKTUALNU SVOJINU
Dodela nagrada 16. novembra na proslavi jubileja Zavoda za intelektualnu svojinu

Povodom obeležavanja 98. godišnjice Zavoda za intelektualnu svojinu, a sa ciljem promovisanja značaja zaštite intelektualne svojine za razvoj savremene ekonomije i društva, sproveden je konkurs za dodelu nagrada Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) u 4 kategorije takmičenja. Nagrade Svetske organizacije za intelektualnu svojinu će biti dodeljene na proslavi jubileja Zavoda za intelektualnu svojinu, 16. novembra 2018. godine.

Pobednik takmičenja u kategoriji za pronalazača ili grupu pronalazača za patent – Nagrada WIPO Medal for Inventors, pripala je dr Jadranu Bandiću, plastičnom hirurgu, i prof. dr Đuri Korugi, pioniru u oblasti nanotehnologija i osnivaču Centra za molekularne mašine na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, za pronalazak pod nazivom: „Analitičke metode procene tkiva“, jer je za navedeni pronalazak ostvarena patentna zaštita u oblasti koja doprinosi ranoj dijagnozi melanoma ili njegovoj prevenciji i to na jednom od najvećih tržišta sveta – na teritoriji SAD.

Nagrada u okviru kategorije za pravna lica za registrovani industrijski dizajn – Nagrada WIPO IP Enterprise Trophy pripala je kompaniji SOMA GROUP DOO iz Beograda, koja je nosilac pet međunarodno registrovanih industrijskih dizajna za komadni nameštaj koji se izvozi na tržište Evropske unije i Švajcarske.

Pobednik takmičenja u okviru kategorije za autora za monografsko delo/studijsku izložbu sa katalogom u oblasti društveno humanističkih nauka – Nagrada WIPO Medal for Creativity je dr Gorica Ljubenov, diplomirani arhitekta iz Beograda, za studijsku izložbu i prateću monografiju/katalog koji su posvećeni tradicionalnom graditeljskom znanju i nasleđu na Staroj planini, koje predstavlja prirodno dobro od izuzetnog značaja.

Pobednik u okviru kategorije učenik ili grupa učenika srednje škole – Nagrada WIPO Schoolchildren’s Trophy je Sara Milošević, učenica trećeg razreda Gimnazije u Inđiji, za pronalazak pod nazivom „Modifikacija barijum titanata dopiranog lantanom i potencijalna primena“. Pronalazak Sare Milošević pripada oblasti inženjeringa, a odnosi se na trasformaciju izolatora barijum titanata (BaTiO3) dopiranjem lantanom u poluprovodnički materijal sa konkretnom primenom za merenje vlage i nivoa vodonika u vazduhu.

Osim navedenih nagrada, u saradnji sa Svetskom organizacijom za intelektualnu svojinu, dodeljuje se i nagrada za izuzetno domaće pravno lice sa najvećim intenzitetom korišćenja međunarodnog sistema registracije žigova u proteklih godinu dana – nagrada WIPO Users’ Trophy. Ova nagrada je pripala privrednom društvu za proizvodnju, preradu i promet NELLI DOO iz Loznice, koje je tokom proteklih godinu dana u odnosu na sva domaća pravna lica imalo najveći broj podnetih međunarodnih prijava za žig.

Više o nagradama i takmičenju: http://www.zis.gov.rs/pocetna.281.html?newsId=2147

Na Prvom međunarodnom festivalu pjesnika svijeta „Pod nebom Koprivštice i Plovdiva” koji se održao od 28. do 30. rujna 2018. godine u Koprivštici i Plovdivu u Bugarskoj.
Prestižne nagrade dobili su;
pjesnik Srđan Duhović dobio je počasnu medalju i počasnu diplomu Saveza neovisnih bugarskih književnika za izvanredan doprinos bugarskoj, europskoj i svjetskoj književnosti i kulturi.
Valerio Orlić počasni predsjednik Hrvatskog književnog društva iz Rijeke dobio je nagradu „Radko Radkov“ – Vitez svjetske poezije
Dobitnik nagrade stječe naslov “ The Knight of the World Poetry“. (Vitez svjetske poezije)
Nagradu dodjeljuje Savez neovisnih bugarskih pisaca za izvanredne doprinose u bugarskoj, europskoj i svjetskoj poeziji, kao i kulturi Koprivštice i Republike Bugarske.
Radko Radkov rođen je 1940. godine. Umro je 1. rujna 2009. On je svjetski pjesnik, priznat i poznat kao poetski genije, te je stoga počašćen naslovom – „The Knight of the World Poetry“.

CRTANI FILM “KONDORITO – AVANTURA U SVEMIRU”
Luda akcija puna smeha od 4.10. u bioskopima

Premijera crtanog filma “Kondorito – avantura u svemiru” biće održana u četvrtak, 4. oktobra u 18h u bioskopu Cineplexx Delta City, nakon čega će se naći na redovnom repertoaru bioskopa u našoj zemlji i regionu. Film je sinhronizovan na srpski jezik, a specijalni gosti na premijeri će biti upravo naši glumci koji su podarili glasove ovim živopisnim junacima.

Režiju sinhronizacije potpisuje Dragan Vujić Vujke, dok je za miks zvuka bio zadužen Audio Wizard studio. U glavnoj ulozi samog Kondorita slušaćemo Slobu Stefanovića, a u ulozi Pece Atletika – Sergeja Ćetkovića, koji će biti specijalni gosti premijere. U ostalim ulogama decu i roditelje zabavljaće Nikola Bulatović, Danijel Korsa, Dušan Kaličanin (u urnebesnom izvođenju lika Kondoritove tašte Gromislave), Sofija Juričanin, Dušica Novaković, Marko Marković, Nikola Šurbanović, Zdravko Savić, Ivan Zablaćanski, Duško Radović, Miroljub Turajlija I Slobodan Tešić.

Crtani film Kondorito predstavlja ekranizaciju najpopularnijeg stripa u Latinskoj Americi. Avantura u stilu Indijane Džounsa prati Kondorita i njegove drugare u ludoj akciji punoj smeha, u kojoj stiži i do svemira. U momentu kada Kondorito planira da se skrasi pored svoje devojke Anite, njenu majku koja ne odobrava njihovu vezu, otimaju vanzemaljci. On se sa svojim drugarima udružuje kako bi se izborio za svoju buduću taštu, a ujedno i da spasi planetu od vanzemaljaca.

U prilogu su like naših glumaca sa sinhronizacije crtanog filma Kondorito – avantura u svemiru.

Trejler možete pogledati putem ova dva linka:

Sajt: https://www.famesolutions.rs/movie/condorito/
YT: https://www.youtube.com/watch?v=-kEi7eIVKdY

Izjava Bobana Jevtića, direktora Filmskog centra Srbije, a povodom glasina da Filmski centar Srbije podržava antisrpske filmove

Poštovani/a,
Sa velikim žaljenjem konstatujemo da se zbog teksta u dnevnom listu BLIC od subote, 15. septembra 2018. godine, potpisanog od strane novinarke Bojane Bogosav stvorila prava medijska hajka na Filmski centar Srbije, sa ciljem da se centar predstavi kao nekakav bastion „antisrpstva“. Kako je naš demanti na ovaj tekst koji vrvi od neistina objavljen tek delimično (i pored pozivanja na zakon i novinarsku etiku), u javnosti su klasičnim „spinovanjem“ krenule da kruže glasine o projektima „Teret“ i „Mezimica“. Da budemo jasni, Filmski centar Srbije nikada nije podržao projekat u kome „Srbi vade vitalne organe Albancima“, niti toga ima u filmu „Teret“ , niti u scenariju „Mezimice“ što je vrlo lako proveriti. Između ostalog, ugovor sa producentom projekta „Mezimica“ je sporazumno raskinut, tako da FCS više nema veze sa ovim projektom. Tužno je što se ovako delikatnim temama koje s razlogom ostrašćuju mnoge na ovaj način manipuliše, i što se one koriste za „spinovanje“ i razračunavanje sa institucijom kulture koja je u predhodnom periodu uspela da obnovi srpsku kinematografiju i vrati srpski film na svetku mapu. I najzad, verujemo da iza svega ovoga stoje neki drugi interesi od onih koji se javno proklamuju.

S poštovanjem,
Boban Jevtić, direktor Filmskog centra Srbije
21.9.2018, Beograd

Festival srpskog filma na Kubi krajem septembra


Na inicijativu Ambasade Republike Srbije na Kubi i uz poseban angažman Jelene Živojinović, drugog sekatara Ambasade, Filmski centar Srbije je tokom proteklih meseci pripremio program filmova koji će biti prikazani u Havani od 26. do 30. septembra ove godine.
Program će biti svečano otvoren u bioskopu „Čarli Čaplin“, 26. sepetmbara, filmom „Krugovi” Srdana Golubovića. Naredenih dana na programu su i filmovi „Mamaroš” Momčila Mrdakovića, „Ustanička ulica” Miroslava Terzića, „Crni bombarder” i „Balkanska pravila” Darka Bajića, a festival zatvaraju dva filma Dragana Bjelogrlića „Montevideo, Bog te video” i „Monteideo, vidimo se”.
Organizatori Festivala srpskog filma na Kubi planiraju da, pored premijera navedenih filmova, na Kubi bude ponovo prikazan film Mile Turajlić „Sinema komunisto”, svojevremeno prikazan na Međunarodnom filmskom festivalu u Havani.
Namera Ambasade Republike Srbije i Filmskog cenra Srbije je da na Kubi svake godine, početkom jeseni bude prikazan reprezentativan program srpskih filmova po izboru filmskog kritičara Milana D. Špičeka.
Tim povodom selektor programa Milan D. Špiček kaže: „Filmsku delegaciju, koja će prisustvovati Nedelji srpskog filma na Kubi čine Moma Mrdaković, Igor Turčinović, Zoran Janković i ja, koji sam sa Jelenom Živojinović, prvim sekretarom Ambasade Srbije u Havani, sredinom ove godine došao na idju da se naša kinematografija predstavi na Kubi u Havani.Sve bi bilo mrtvo slovo na papiru da direktor Filmskog centra Srbije, Boban Jevtić i njegovi saradnici Miroljub Vučković i Una Domazetoski, nisu svojski zalegli da se ideja pretvori u događaj. Da bi troškovi bili što manji, odlučeno je da selektor odabere filmove koji već imaju titlove na španskom jeziku i filmove čiji se autori odriču kotizacije, jer para nema, a osim toga, sve kulturne manifestacije na Kubi su – besplatne”.
Domaći producneti filmova ustupili su kopije filmova titlovane na španski (filmovi Darka Bajića i Dragana Bjelogrlića, a filmove Srdana Golubovića, Miroslava Terzića i Momčila Mrdakovića svojevremeno je na španski, uz saglansnost njihovih producenata, titlovao Filmski centar Srbije).
Festival srpskog filma na Kubi, pored Filmskog centra Srbije i Ambasade Republike Srbije organizovan je uz podršku Ministarstva inostranih poslova Republike Srbije, Ministartsva kulture Repubike Kube, Kubanskog nacioalnog centra za kinematografiju i Kubanske kinoteke.
O planovima za narednu godinu Milan D. Špiček je rekao: „Želja nam je da sledeće godine, uz učešće glumica i glumica, reditelja i scenarista, novinara i kritičara, priredimo veliki festival srpske kinematografije kao dvostruki program”.

Tokom oktobra u gradu Pinar Del Rio biće repriziran program filmova prikazanih u Havani.


Festival poezije Piñero u organizaciji Poezina


Festival poezije Piñero rađa se na temeljima solidarnosti i snalažljivosti ljudi koje ne povezuju rod, nacija ili kapital, već samo spremnost da se baci stih u ustalasanu i veselu publiku.

Festival će se održati 17. juna (nedelja) od 20 h, u klubu Petak u Beogradu u Lominoj 14. Pobednik Festivala će dobiti novčanu nagradu i mogućnost da otputuje u Mađarsku u Budimpeštu na
evropski slem šampionat
 gde će mu sve biti plaćeno od strane mađarske organizacije koja se bavi slem poezijom. Festival je dobio naziv po pesniku koji je obeležio pesničku scenu sedamdesetih godina dvadesetog veka u Njujorku.

Ove godine organizacija iz Srbije „Poezin“ je partner 
Slem asocijaciji Mađarske
koja je dobila novčana sredstva za evropski slem projekat od strane Višegrad


fondacije
.
Pobednik Festivala poezije
 Piñero, takmičiće se na evropskom slem šampionatu u Budimpešti kao predstavnik Srbije. Više o Slem šampionatu Evrope možete saznati na sajtu Poezina. Link:




http://www.slamstudio.org/2018/05/30/euro-slam-2018/




Miguel Piñero
 jedna je od vodećih ikona njujorške umetničke scene sedemdesetih i osnivač uticajnog poetskog kluba, Nuyorican Poets Cafe. Bio je pesnik, glumac i pisac čija su se izražajna, često oštra dela, obraćala direktno nižim klasama i manjinama.
Njegova poezija smatra se prethodnicom repa i hip-hopa. Odrastao je u porodici gde je nasilje bilo uobičajeno. Utehu pronalazi na ulici. Svoj boravak u zatvoru Sing-Sing, pretočio je u dramu „Short Eyes“, za koju je 1974. dobio sedam nagrada.

GRAD VALJEVO
i
Centar za kulturu, Matična biblioteka “Ljubomir Nenadović”, Muzička skola “Živorad Grbić”, Internacionalni umetnički studio “Radovan Trnavac Mića”, Narodni muzej
pozivaju Vas na

II INTERNACIONALNI ART FEST, Valjevo, 31. V – 3. VI 2018.

RPOGRAM

Četvrtak, 31. V 2018.

– 19:30h SVEČANO OTVARANJE FESTIVALA, Hol Centra za kulturu (Ivan Dobnik, Stojan Špegel (Slovenija), Slavka Klikovac (Crna Gora), Valerio Orlić (Hrvatska), Milena Drpa (BiH), Dušan Stojković (Srbija)…)
Muzički deo programa: Učenici Muzičke škole: Teodora Rafailović, klavir, Luka Simović, harmonika, Vlajko Jovanović, harmonika, Emilija Krunić, violončelo

Petak, 1. VI 2018.

– 11h Odlazak učesnika Festa u Brankovinu

– 11:30h – 16:00h Biblioteka u Brankovini;
Okrugli sto na temu haiku poezije i haiku izdavaštva; učestvuju: Ivan Dobnik, (Slovenija), Slavka Klikovac (Crna Gora), Valerio Orlić (Hrvatska), Milena Drpa (BiH), Dušan Stojković, Dragan J. Ristić, Dejan Bogojević, Jovanka Božić (Srbija)…

– 11:30h – 16:00h Biblioteka u Brankovini;
Slikarski performans: Dragana Grujičić (Beograd), Jovanka Božić (Valjevo), Stojan Špegel (Velenje, Slovenija), Slavka Klikovac (Podgorica, Crna Gora), Slađana Marinković (Valjevo), Danijela Padejski (Valjevo), Marija Jevtić (Beograd)

– 18:00h Muzej zavičajnih pisaca;
Predstavljanje poezije: Ivan Dobnik, Stojan Špegel (Slovenija), Valerio Orlić (Hrvatska), Iskra Peneva (Makedonija); u programu učestvuju pored autora: mr Dušan Stojković, Dejan Bogojević, Radoje Pavlović

– 20:00h Galerija Centra za kulturu Valjevo
Otvaranje internacionalne likovne izložbe: MINIJATURE
Izložbu otvara Dragana Grujičić, akademski slikar
(u programu učestvuju pisci: Blagoje Ranković, Sladjana Malešević, Momčilo Trifunović, Snežana Jakovljević Čkojić…)
Muzički deo: duo VIOLA ROSA: Dunja Bogojević, klavir i Lenka Vuković, viola

Subota, 2. VI 2018.

– 10:00h – 14:00h Internacionalni umetnički studio “Radovan Trnavac Mića”

Slikarski performans: Dragana Grujičić (Beograd), Jovanka Božić (Valjevo), Stojan Špegel (Velenje, Slovenija), Slavka Klikovac (Podgorica, Crna Gora), Slađana Marinković (Valjevo), Danijela Padejski (Valjevo), Marija Jevtić (Beograd)

– 18:00h Hol Centra za kulturu Valjevo
Predstavljanje poezije Ane Ilojske Bogić (Makedonija) i promocija njene knjige “Muzej iluzija”

– 19:30h Hol Centra za kulturu Valjevo
Promocija izabranih dela Slavena Radovanovića (mr Dušan Stojković, Slaven Radovanović, Bojan Belić i Dejan Bogojević)

Nedelja, 3. VI 2018.

– 10:00h – 12:00h Obilazak Narodnog muzeja Valjevo, Moderne galerije, Istorijskog arhiva i Internacionalnog umetničkog studija “Radovan Trnavac Mića”
– 12.00 – Završetak II Internacionalnog art festa

————-
Učesnici II internacionalnog art festa su umetnici iz: Slovenije, Hrvatske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Srbije.

Otvaranje 12. Beogradskog festivala poezije i knjige

Sa zadovoljstvom vas pozivamo na otvaranje 12. Beogradskog festivala poezije i knjige „Trgni se! Poezija!“ u četvrtak 17. maja u 18 časova (Narodna biblioteka Srbije, Skerlićeva 1).

Program festivala:

18h – Otvaranje festivala, uvodne reči:

Laslo Blašković, upravnik Narodne biblioteke Srbije

Jovan Jovanović, savetnik u Sekretarijatu za kulturu grada Beograda

Johannes Irschik, direktor Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu

Dejan Matić, direktor festivala

18.15h – Omaž pesniku Aleksandru Ristoviću (1933-1994)

O pesniku govori: Marko Avramović

Prostori Poezije: studenti Nove akademije umetnosti

19h – Koktel

Prijatelji koktela: Moritz Eis i Podrum Radovanović

Muzička podrška: Nisville Jazz Festival: DJ Milan Saitović – Jazzysad

20h – Čitanje poezije: Paskal Peti, Brane Senegačnik, Neva Lukić, Imanuel Mifsud, Lidija Štajnbaher, Jovan Marković, Natalija Jovanović, Tom Šulc, Stevan Bradić, Nuria Martinez-Vernis, Hrvoje Tutek, Jelena Ađelovska, Tuve Merkberg, Stevan Tatalović, Balaš Seleši, Lidija Deduš, Stela Voskaridu, Mili Đukić, Marilena Zakheos, Ognjen Aksentijević, Danijel Čavić, Danilo Lučić, Viktor Radonjić…

Detaljan program možete pogledati na: http://trgnise.blogspot.rs/2018/05/program-12-beogradskog-festivala.html

Vaš Treći Trg

Vek od objavljivanja novele „Amerikanka“ Jelene J. Dimitrijević

U Ediciji „Riznica“, dr Ana Stjelja priredila je i objavila novo reizdanje srpske književnice Jelene J. Dimitrijević (1862 ̶ 1945) ̶ novelu „Amerikanka“ i to povodom jubileja – 100 godina od prvog izdanja koje je objavio Isidor Đ. Đurđević u Sarajevu 1918. godine. Ovo prozno ostvarenje i po formi i po tematici odudaraod celokupnog književnog opusa srpske književnice Jelene J. Dimitrijević (1862-1945). Iako se u nekim elementima ove priče naziru književne preokupacije koje obeležavaju njeno stvaralaštvo, ipak možemo konstatovati da ova priča odražava nešto drugačiju piščevu zamisao. Ona ukida književni monopol njenih tema i uspostavlja nov kulturološki krug. Forma u kojoj je priča ispričana je monološka, a glavni lik je muškarac koji pripoveda svoju ličnu, ljubavnu priču. Centralna tema i ovog Jeleninog proznog dela jeste ljubav i to ona nemoguća, neostvarena ljubav. Nit koju Jelena provlači kroz sva svoja dela i koja predstavlja osnovu od koje gotovo uvek polazi, jesu različitosti. One stvaraju zaplet u priči i boje
je izrazitim tonovima. Posebnu pažnju, pak, treba posvetiti Jeleninoj odluci da svoju priču ispriča u muškom rodu.b Ulaženje u mušku psihu i uranjanje u muški svet nije nepoznato Jeleni J. Dimitrijević. Ona je tom književnom postupku pribegla i u svojim pesmama kada je nastojala da opiše svoju fascinaciju ženom, a takvom postupku je, kao što vidimo, pribegla i u prozi.
Važno je napomenuti da je novela „Amerikanka“ nakon svog prvog izdanja, objavljena i u okviru knjige „Vrt tajni“ (Službeni glasnik, 2016) koja predstavlja antologiju srpske ženske pripovetke do 1950. godine koju je priredila književnica i profesorska FILUM-a Slavica Garonja koja je u svom predgovoru „Raskošna lepeza života“ napomenula da je „Jelena J. Dimitrijević u ovoj antologiji zastupljena u celini sa svojom, možda i najboljom pripovetkom ̕Amerikanka̕ (1918), čije se ponovno pojavljivanje u ovoj antologiji, dešava bezmalo čitav vek od prvog izdanja.“

Preminuo Borislav Radović

U četvrtak, 26. aprila, preminuo je Borislav Radović. Prema pesnikovoj želji, sahrana će biti obavljena u krugu najuže porodice.

Borislav Radović je bio jedan od najznačajnijih savremenih srpskih pesnika, vrstan prevodilac, istančani esejista.

Rođen je 1935. u Beogradu. Završio je studije Opšte književnosti i teorije književnosti. Veći deo radnog veka proveo je kao urednik u izdavačkoj delatnosti.

Objavljena dela

Knjige pesama: Poetičnosti (1956); Ostale poetičnosti (1969); Maina (1964); Bratstvo po nesanici (1960); Opisi, gesla (1970); Izabrane pesme (1979); Pesme 1971–1982 (1983); Izabrane pesme 1954–1984 (1985); Trideset izabranih pesama (1985); Pesme 1971–1991 (1991); Pesme (1994); Pesme (2000), Četrdeset dve izabrane pesme (2007, 2016),

Eseji: Rvanje s anđelom i drugi zapisi (1996); O pesnicima i o poeziji (2001); Neke stvari (2001); Čitajući Vergilija (2004); Još o pesnicima i o poeziji (2007); Ponešto o pesnicima i o poeziji (2011).

Objavljena su, u dve knjige, i Izabrana dela Borislava Radovića: Pesme i neke stvari i Ponešto o pesnicima i o poeziji (2016).

Preveo je s francuskog Morekaze Sen-Džona Persa (1963, novi prevod 2003), jedan izbor pesama Pola Elijara (1971), Pariski splin Šarla Bodlera (1975), ednu knjigu proze, Balzakovog Luja Lambera (1999), Šesnaest cvetova zla Šarla Bodlera (2011).

Nagrade i priznanja: 1957. Brankova nagrada (za Poetičnosti), 1963. Oktobarska nagrada (za prevod Morekaza), 1967. Nolitova nagrada i Zmajeva nagrada (za Bratstvo po nesanici), 1983. Nagrada Branko Miljković (za Pesme 1971–1982), 1984. Nagrada Željezare Sisak, 1985. Nagrada Disovog proleća, 1994. Kruna despota Stefana Lazarevića, 1995. Nagrada Vasko Popa, 1996. Nagrada Ramonda Serbica, 1998. Belodvorska rozeta, 1999. Nagrada Miloš N. Đurić, 2001. Nagrada Desanka Maksimović, 2002. Žička hrisovulja, 2002. Nagrada Đorđe Jovanović (za O pesnicima i o poeziji).

Audio i video zapise sa književne večeri posvećene književnom stvaralaštvu Borislava Radovića, održane u Sprskom književnom društvu 2. juna 2017. godine, možete naći na:

Audio:

[mixcloud https://www.mixcloud.com/SrpskoKnjizevnoDrustvo/књижевно-стваралаштво-борислава-радовића/ width=100% height=120 hide_cover=1]

Video:

ŠIRI IZBOR ZA NAGRADU „BILjANA JOVANOVIĆ” ZA 2017. GODINU

Žiri u sastavu: Slađana Ilić, Vladislava Vojnović i Dragana V. Todoreskov (predsednica) sačinio je širi izbor za nagradu „Biljana Jovanović”, koju Srpsko književno društvo dodeljuje za prozno, dramsko ili pesničko delo objavljeno prvi put. U konkurenciji su bile 124 knjige različitih žanrova i poetičkih polazišta. Nakon čitanja, žiri se opredelio za 28 naslova koje je svrstao u širi izbor. To su, prema azbučnom redu prezimena autora, sledeći naslovi:
1. Jana Aleksić, Upijanje , NB Stefan Prvovenčani, Kraljevo

2. Jovica Aćin, Kroz blato , Službeni glasnik, Beograd

3. Dragoslava Barzut, Papirne disko kugle, Red Box, Beograd

4. Jovana Bojović, S glavom u torbi, JU Ratkovićeve večeri poezije, Bijelo Polje

5. Marko Vidojković, E baš vam hvala, Laguna, Beograd

6. Nikola Vujčić, Skrivenosti, KCNS

7. Goran Gocić, Poslednja stanica Britanija, Laguna, Beograd

8. Stana Dinić Skočajić, Biće snega, Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad

9. Branislav Živanović, Sidro, Udruženje književnika i književnih prevodilaca Pančeva

10. Nina Živančević, Ono što se pamti, Kornet, Beograd

11. Bojan Jovanović, Spasonosne nevolje, Gradac, Čačak

12. Marija Knežević, Auto, Agora, Novi Sad – Zrenjanin

13. Bojan Krivokapić, Proleće se na put sprema, Red Box, Beograd

14. Veselin Marković, Prošlost nikad ne prođe, Arhipelag, Beograd

15. Igor Marojević, Prave Beograđanke , Laguna

16. Slađan Milošević, Glib, Kairos, Sremski Karlovci

17. Mirjana Mitrović, Helena ili o nemiru , Laguna, Beograd

18. Živorad Nedeljković, Uspon, Arhipelag, Beograd

19. Oto Oltvanji, Priče misterije i magije, Laguna, Beograd

20. Zoran Penevski, Ponoć u njenim rukama, Laguna, Beograd

21. Ivan Potić, Pričožder, Niški kulturni centar, Niš

22. Bojan Savić Ostojić, Punkt, Metela, Beograd

23. Goran Skrobonja, Kada kažeš da sam tvoj, Laguna, Beograd

24. Maja Solar, Bez začina, KCNS

25. Bojana Stojanović Pantović, U obruču, NB Stefan Prvovenčani, Kraljevo

26. Ivan Tokin, Pas, Aretè, Beograd

27. Vitomirka Trebovac, Sve drveće, sva deca i svi bicikli u meni, LOM, Beograd

28. Enes Halilović, Čudna knjiga 2, Albatros Plus, Beograd

U širi izbor za Nagradu Biljana Jovanović uvrstili smo i dosta mladih stvaralaca, koji ravnopravno sa afirmisanim imenima konkurišu za nagradu.

Uži izbor za nagradu „Biljana Jovanović” biće poznat 18. aprila 2018. godine, a o dobitnici/dobitniku odlučivaće se u poslednjoj sedmici aprila.

Beograd, 11. april 2018.

Slađana Ilić

Vladislava Vojnović

Dragana V. Todoreskov, predsednica

Veče posvećeno Nebojši Glogovcu
11. 4. u 19h, Dvorana Kulturnog centra Pančeva

U sredu, 11. aprila od 19 časova u Dvorani Kulturnog centra Pančeva održaće se poseban program Kulturnog centra Pančeva – Veče posvećeno Nebojši Glogovcu.

U programu učestvuju Nebojšini prijatelji i saradnici: glumica i direktorka Jugoslovenskog dramskog pozorišta Tamara Vučković, glumac Vojislav Brajović i filmski reditelji Balša Đogo, Srdan Golubović i Oleg Novković.

Ovom prilikom biće prikazani inserti iz pozorišnih i filmskih ostvarenja u kojima je glumio Nebojša Glogovac, a nastupiće i hor Pančevačkog srpskog crkvenog pevačkog društva sa dirigentom Verom Carinom.

Iste večeri u Foajeu Kulturnog centra Pančeva biće otvorena izložba fotografija iz predstava i filmova u kojima je Nebojša Glogovac ostvario najznačajnije uloge. Izložbu je priredila Maja Medić, i biće postavljena do 30. aprila.

Nebojša Glogovac rođen je 30. avgusta 1969. godine u Trebinju, gde provodi najranije detinjstvo. Njegova porodica se seli kad je imao sedam godina u Vojvodinu, najpre u Opovo. Potom otac Milovan, prota, dobija službu u Crkvi Uspenja Presvete Bogorodice, poznatijoj u narodu kao Crkva s dva tornja, te se porodica trajno nastanjuje u Pančevu.

Završio je Osnovnu školu „Jovan Jovanović Zmaj“, a potom Gimnaziju „Uroš Predić“ u Pančevu. Od školskih dana se isticao njegov raskošni talenat, te kao dečak pohađa šest godina glumu kod Mike Aleksića u Radio Beogradu. Kao srednjoškolac postaje član „Ateljea mladih“ pri Domu omladine u Pančevu, koji je tada vodio Milenko Zablaćanski.

Godine 1988. upisuje Psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Zablaćanski je krivac što se 1990. godine prebacuje na glumu, jer mu je ulio hrabrost i govorio da ima, izuzev sjajnog talenta, i specifičan odnos s publikom. Studira u klasi Vlade Jevtovića, koji je te godine primio samo provincijalce. U klasi je bio sa Vojinom Ćetkovićem, kasnije mu je venčani i krsni kum, Borisom Pingovićem, Sergejom Trifunovićem, Danijelom Mihajlović, Danijelom Ugrenović, Danijelom Kuzmanović, Karolinom Cimeša i Natašom Ninković.

Na drugoj godini studija ga primećuje profesor Dejan Mijač, te je karijeru započeo ulogom u predstavi „Velika pljačka“, sa Sergejom Trifunovićem. Prva TV uloga mu je bila u seriji „Bolji život“ 1987. godine, gde se pojavio u nekoliko epizoda. Prvi put je zaigrao na filmu „Raj” Petra Zeca. Veliku pažnju publike i kritike skreće filmom „Ubistvo s predumišljajem” 1995, reditelja Gorčina Stojanovića. Igrao je u više od trideset filmova različitih žanrova i mnogobrojnim TV serijama.

Od 1996. godine postaje član je Jugoslovenskog dramskog pozorišta, te je paralelno s filmskim ulogama ostvario preko dvadeset pozorišnih uloga u  matičnom pozorištu.

Zajedno sa kolegom Goranom Šušljikom osnovao je filmsku producentsku kuću „Eye to Eye” Produkcija, čiji je prvenac bio film „Hadersvild”. Dobitnik je više od 50 filmskih, pozorišnih i televizijskih nagrada.

Navijao je za Crvenu zvezdu i bio stalni gost na utakmicama. Pored toga što se bavio glumom, bio je strastveni ljubitelj jahanja, bekgemona i motorista

Preminuo je 9. februara 2018. godine, nakon kratke i teške bolesti.