Vesti

FESTIVAL SRPSKOG PODZEMLJA 6 – INFO

 

Ovogodišnji, 6. po redu, Festival srpskog podzemlja biće održan od 14. do 15.oktobra 2020. U okviru Festivala biće predstavljena tri programa – koncertni, izložba andergraund publikacija – fanzina i DIY market.

 

U sklopu koncertnog programa festivala nastupiće 6 izvođača (detaljnije o izvođačima u nastavku teksta).

Zbog neizvesnih okolnosti, zbog trenutne pandemijske situacije i kako bismo izbegli otkazivanje događaja, doneli smo odluku da Festival realizujemo onlajn.

Nastupi će biti prenošeni uživo sa dve lokacije na više Facebook stranica i Youtube kanala. Uskoro ćemo objaviti vreme održavanja i detalje koji se odnose na koncerte.

 

 

>>>Izložba<<<

Uputili smo poziv svim zainteresovanim autorima, umetnicima koji uređuju ili su  nekada uređivali andergraund fanzine, kao i kolekcionarima, da nam dostave naslovne strane i ostale važne infromacije o ovim dragocenim publikacijama koje poseduju. Svi pristigli materijali biće objavljeni u onlajn galeriji i predstavljaće svojevrsnu izložbu, ali i bazu ovog izuzetnog medija alternativne kulture. Adresa za slanje materijala jeste festivalsrpskogpodzemlja@mail.com, a rok je 01. oktobar 2020.

 

 

>>>DIY market<<<

Ni ove godine nećemo preskočiti mnogima najdraži segment Festivala srpskog podzemlja – DIY market – gde naši drugari sa scene imaju priliku da predstave svoje radove, izdanja itd… Ukoliko nam vremenske prilike dozvole, ovogodišnji market će biti održan u dvorištu Doma B-612 tokom trajanja Festivala, 14. i 15. oktobra.

 

 

 

 

Uživo u Domu B-612

  1. oktobar:

 

Terrörhammer

Pančevački nekro speed thrash black kombo aktivno radi od 2012. godine i jedan su od retkih bendova na domaćoj sceni koji ovom ekstremnom zvuku pristupa na ovako direktan način. Bend je objavio nekoliko singlova, više kompilacijskih i split izdanja ali i jedan studijski album. Vrlo su cenjeno i traženo ime na međunarodnoj andergraund sceni, a odsvirali su i veliki broj koncerata širom Evrope.

https://www.facebook.com/Terrorhammer

 

 

 

 

Man-E-Faces

Bend čine četvorica momaka okupljenih oko ideje da donesu blagodeti HardCore-a masama. Te blagodeti su: beskompromisan zvuk,  brzi-otapajući tempoi koji cepaju uši, face i mozgove, i iskrene životne priče ispričane kroz tekstove, sa poštenom dozom sing-alongova. 

Osnovani ne tako davno, napravljeni da traju, Man-E-Faces raširenih ruku dočekuju sve fanove željne starog dobrog HC zezanja!

 

 

Uživo u Owl Scream studiju

  1. oktobar:

 

 

Marjan & ŽeŽe u izvođenju kompozicije Humanity

U sklopu prezentacije Marjanovog instrumenta Laserski piano ova dva muzičara su napravili kompoziciju pod nazivom Humanity

U pitanju je ambijentalno instrumentalna izvedba u kojoj muzičari koriste pored Laserskog klavira sintove, teramin (koji je takođe Marjan napravio), gitaru i razne efekte.

https://www.facebook.com/zeze021

 

 

 

 

 

Uživo u Domu B-612

  1. oktobar:

 

Odvojena Stvarnost

Veterani drugog talasa novosadske alternativne scene. Bend koji je svoj unikatni put krenuo sada već davne 1992. godine i od tada sa određenim pauzama deluje na ovim prostorima. Bend je prošle godine izbacio vrlo zapažen album Dosta! na kome se izdvaja istoimeni singl. Direktna i beskompromisna post punk noise blenda propisno će zamračiti ovogodišnji FSP.

https://www.facebook.com/odvojenastvarnost

 

 

Potop

Bend Potop nastao je u Beogradu 2015. godine. Svira alternativnu autorsku rok muziku sa autentičnim uplivom u srodne stilove kao što su stoner i sludge zvuk. Ovih godina nastupali su sa nizom kako domaćih, tako i inostranih bendova, širom Beograda i Srbije. Objavili su pesme pod nazivom Divebell, Levis, i na svom Youtube kanalu, a u planu imaju studijsko snimanje svog prvog albuma na zimu 2020/2021.

https://www.facebook.com/bandpotop

 

 

 

 

 

Uživo u Owl Scream studiju

  1. oktobar:

 

ŽeŽe 

ŽeŽe je jednočlani nojz, ambient, elektro, sint, bluz, hevi, eksperimental muzički performans iz Novog Sada.

Autor eksperimentiše sa bukom iz koje nastaju kompozicije.

https://www.facebook.com/zeze021

 

 

 

 

Ovogodišnji Festival srpskog podzemlja održava se u saradnji sa SKC Novi Sad, a podržan je od strane:

 

– EPK

– Muzika za imunitet

– Scream Owl Studio

– Dom B-612

ОДРЖАНА МЕЂУНАРОДНА КЊИЖЕВНА КОЛОНИЈА СКД-КРУПАРА 2020.

Од 25. до 29. августа у Бачком Душанову одржана је Међународна књижевна колонија СКД-КРУПАРА 2020. у огранизацији Српског књижевног друштва и комплекса Крупара.
Колонију је финансијки подржало Министарство културе и информисања Републике Србије.
Учествовали су: Зденка Валент Белић, Јоан Баба, Иштван Беседеш и Васа Павковић.
Уредници и модератори: Ђорђе Кубурић и Дејан Симоновић.
Аудио запис завршне вечери:

Filmski centar Srbije – Saopštenje povodom održane medijacije

U prostorijama Filmskog centra Srbije, danas (petak, 28. avgust) u 12 sati, održana je medijacija povodom snimanja filma „Košare“. Medijaciji su prisustvovali predstavnici produkcijske kuće  „Omega Production“, reditelj Balša Đogo, predstavnici Ministarstva kulture i Filmskog centra Srbije.

Obe strane iznele su svoje viđenje nesporazuma koji je usporio realizaciju projekta „Košare“. Tom prilikom utvrđene su činjenice da nije menjan scenario Đorđa Milosavljevića za koji je „Omega Production” dobila sredstva na konkursu Filmskog centra Srbije, te da su u tom smislu netačne sve spekulacije iznesene u javnosti o intervnencijama na scenariju. Suština priče o Košarama koju je napisao Đorđe Milosavljević i koju je podržalo Ministarstvo odbrane i FCS potpuno je nepromenjena.

Utvrđeno je i da neslaganje između produkcije i reditelja postoji oko obaveza koje je reditelj trebalo da ispuni u vezi sa vremenskim rokovima i dinamikom snimanja.

Obe strane će u narednim danima dostaviti dokumentaciju i izjasniti se o načinima rešavanja ovog problema.

Projekat snimanja filma „Košare“ je neupitan, i država iza njega čvrsto stoji.

Filmski centar Srbije podržava akciju povratka u bioskope od 1. septembra

 

 

Bioskopi u Srbiji posle šest meseci pauze ponovo otvaraju svoja vrata za posetioce u utorak, 1. septembra uz veliku akciju „Povratak u bioskope“. Na repertoaru bioskopa u svim gradovima će se tog dana naći odabrani filmovi iz protekle godine, a cena ulaznice će iznositi 100 dinara.

Uz podršku Filmskog centra Srbije, svi prikazivači i distributeri filmova u zemlji su se ujedinili i ovom  zajedničkom akcijom započinju rad, uz poštovanje svih mera predostrožnosti koje su doneli Vlada Srbije i Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19.   

“Filmski centar Srbije je još na samom početku pandemije prepoznao da su distributeri i prikazivači prvi osetili prekid u radu, i da će se poslednji vratiti normalizaciji, gotovo šest meseci nakon što su bioskopi u Srbiji zatvoreni. Zbog svega ovoga FCS podržava ovu akciju, koja će dati zamajac ponovnom uspostavljanju bioskopskog života u zemlji, na zadovoljstvo svih zainteresovanih strana i publike, a u skladu sa propisanim merama prevencije širenja epidemije. FCS je uložio značajna sredstva i energiju u razvoj i osavremenjivanje bioskopske infrastrukture širom Srbije, i jedan od naših prioriteta je da se ova grana filmske industrije što brže oporavi, ali i poboljša nakon perioda u kome nije imala mogućnost da ostvari prihode. “ izjavio je direktor FCS-a Gordan Matić.

Publika će 1. septembra imati priliku da ponovo uživa u filmovima na velikom platnu i da odabere neki od 17 filmskih naslova. Domaći film „Ajvar“, najgledaniji film iz prethodne godine „Džoker“, sinhronizovana avantura „Zaleđeno kraljevstvo 2“, „Kralj lavova“ i Tarantinov „Bilo jednom u Holivudu“ su samo neka od ostvarenja, koja će ljubitelji filmova moći da pogledaju po simboličnoj ceni ulaznice.

Već dan kasnije, 2.septembra u bioskopima će biti premijerno prikazani novi filmovi.

Stanica Servis za savremeni ples podržana na konkursu Kreativne evrope kao nosilac projekta (Non)Aligned Movements

Stanica Servis za savremeni ples i regionalna mreža Nomad Dance Academy koja postoji od 2005. godine, dobitnici su jednog od 13 grantova programa „Jačanje kulturne saradnje i konkurentnosti kulturnih i kreativnih industrija Zapadnog Balkana“, koji je Kreativna evropa prvi put raspisala za ovaj region. Izabrani projekat “(Non)Aligned Movements – Strengthening contemporary dance in Western Balkans” je rezultat dugogodišnjeg rada mreže na razvoju i afirmaciji nezavisnih savremenih plesnih scena Balkana i jačanja autentičnih kritičkih pristupa aktuelnim politikama za ples. Radi se o jednom od samo dva izabrana projekta na kojima je nosilac iz Srbije.

Marijana Cvetković, osnivačica i menadžerka Stanice Servisa za savremeni ples, tim povodom je izjavila:  „Ovo je rezultat dugogodišnjeg napora Stanice da afirmiše istraživački, transdisciplinarni, ali i kritički pristup svetu plesa i politikama koje ga često ograničavaju. Poslednjih nekoliko godina u našoj zemlji potpuno je ugušena nezavisna plesna produkcija što je odmah bilo vidljivo u nestanku plesnih domaćih novih radova na domaćim i stranim scenama. Projekat (Non)Aligned Movements treba da pokaže da je budućnost rada u plesu upravo u saradničkim, eksperimentalnim, otvorenim formama produkcije i transdisciplinarnim saradnjama sa drugim vrstama institucija. Ogromno znanje koje će proizvesti projekat moglo bi biti osnova potpuno novih politika za ples, ali i za regionalnu saradnju”.

Projekat će u naredne četiri godine omogućiti bolje uslove rada za plesne umetnike koji su sistemski skrajnuti u svim zemljama našeg regiona, kroz edukaciju, rezidencijalne programe, produkcije, festivalsku promociju i posebno kroz stvaranje otvorenog digitalnog plesnog arhiva u saradnji sa Muzejem savremene umetnosti Metelkova u Ljubljani.

Novitet u radu mreže biće godišnje letnje škole (u Beogradu, Skoplju i Berlinu) koje će omogućiti transdisciplinarne programe komplementarne svetu plesa (kustoske prakse, ples u muzeju, ples i univerzitet) kao platforme za istraživačke projekte u savremenom plesu. Ovaj program se realizuje u saradnji sa nekoliko univerziteta – Univerzitetom za ples i cirkus iz Stokholma, Institutom za pozorišna istraživanja iz Gisena, Akademijom dramskih umjetnosti iz Zagreba, Univerzitetom u Skoplju i drugima. 

Partneri Stanice su Lokomotiva iz Skoplja, Nomad Dance Academy Slovenija, Nomad Dance Academy Bugarska i Tanzfabrik iz Berlina.

Stanica Servis za savremeni ples osnovana je 2005. godine kao inicijativa savremene scene plesne i izvođačke umetnosti u Srbiji. Njeni glavni ciljevi su jačanje umetničke zajednice, njeno strukturisanje i prepoznatljivost među različitim akterima u oblasti umetnosti, kulture i obrazovanja na Balkanu i na međunarodnom nivou. Stanica je jedan od osnivača i član Nomad plesne akademije, Druge scene – beogradske platforme nezavisne umetnosti i kulture (od 2006) i Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (od 2011).

ТРИБИНЕ ПОСВЕЋЕНЕ БОРИСЛАВУ ПЕКИЋУ

Поводом деведесет година од рођења Борислава Пекића, желимо да подсетимо на трибине Српског књижевног друштва током 2016, 2017. и 2018. године посвећене његовом изузетном књижевном делу.
Уредио и водио Дејан Симоновић.

2016. година

БОРИСЛАВ ПЕКИЋ „ЖИВОТ НА ЛЕДУ 1-5“, ДНЕВНИЦИ
Понедељак, 23. мај  2016. у 20 часова
Разговори с разлогом: Борислав Пекић „Живот на леду 1-5“, дневници
Учествују:
Добривоје Станојевић
Александра Секулић
Небојша Лазић
Аудио…

2017. година

БОРИСЛАВ ПЕКИЋ – ЧЕТВРТ ВЕКА КАСНИЈЕ
Понедељак 8. мај у 20 часова
Годишњице: Борислав Пекић  – четврт века касније
Учествују:
Јасмина Ахметагић
Добривоје Станојевић
Срђан Вучинић
Видео…
Аудио…

ПЕКИЋ КАО ДРАМСКИ ПИСАЦ
Понедељак, 6. новембар у 20 часова
Годишњице: Борислав Пекић (1930-1992)
Пекић као драмски писац
Учествују:
Весна Црепуљаревић
Јелена Ковачевић
Дуња Бојчић
Марија Благојевић
Лазар Бојичић
Видео…
Аудио….

ПЕКИЋЕВА ДИСТОПИЈА/АНТИУТОПИЈА
Понедељак, 27. новембар у 20 часова
Годишњице: Борислав Пекић (1930-1992)
Пекићева дистопија/антиутопија
Учествују
Зорица Ђерговић Јоксимовић
Бојан Јовић
Аудио…

2018. година

АНДРИЋ, ЦРЊАНСКИ, ПЕКИЋ
Понедељак, 12. март у 20 часова
Разговори с разлогом
Милан Орлић
„Андрић, Црњански, Пекић: приповедне структуре српског (пост)модернистичког романа: деконструкција приповедног субјекта и реконструкција фигуре приповедача“
Учествују:
Добривоје Станојевић
и аутор

Преминуо je Велимир Костов, песник и преводилац, помоћник директора Позоришта лутака у Нишу.

Велимир Костов (1956-2020)

Рођен 1956. у Димитровграду. Радио као професор енглеског језика и стручни преводилац, директор и помоћник директора Позоришта лутака у Нишу. Директор Новинско-издавачке установе Братство из Ниша (Новинско издавачка кућа за бугарску мањину у Србији), Председник Савета за људска и мањинска права у Градском већу града Ниша. Песник и преводилац. Члан Удружења књижевних преводилаца Србије, Српског и Бугарског ПЕН Центра. Преводиo са енглеског, француског и бугарског језика. Поезија му је превођена на енглески, француски, бугарски, словеначки, македонски.

Књиге

·         Прећутни договори, песме, Градина, Ниш, 1997.

·         Поткожни живот , песме, Просвета, Ниш, 2003.

·         Ако то зна Вацлав Хавел , песме, Нишки културни центар, Ниш, 2004.

·         Черна пчела, песме (на бугарском), Братство, Ниш, 2011.

Преводи и антологије

·         Антологија кратке приче САД , Багдала, Крушевац, 1984.

·         Антологија кратке приче Канаде , Багдала, Крушевац, 1986.

·         Елис Манро: Лишај, Свеске, Панчево, 1992.

·         Дени Лаферијер: Како водити љубав са црнцем, Градина, Ниш, 1995, друго издање Октоих, Подгорица, 1999.

·         Маргарет Етвуд: Добре кости, Октоих, Подгорица, 1995.

·         Антологија кратке приче Бугарске, Багдала, Крушевац, 1998.

·         Цветанка Еленкова: Ране од слободе, Повеља, Краљево, 2009.

·         Apple in the Heart – Смотра културних достигнућа Рома Србије XXVI, превод на енглески, 2002, Ниш

·         Алек Попов: Ново за напредне, приче, Геопоетика, 2010.

·         Едвин Сугарев: Скривена чула, изабране песме), Нишки културни центар, 2019.

IGOR STANOJEVIĆ PUŠTEN IZ PRITVORA

Igor Stanojević, selektor Beldocs festivala, član NUNS-a, filmski kritičar i saradnik novina „Politika“, pušten je večeras iz pritvora, i nalazi se kod kuće. Igoru je nakon izlaska pred Prekršajnog sudiju ukinuto zadržavanje i pušten je u redovnom postupku da se brani sa slobode.

Da podsetimo, Igor je uhapšen sinoć oko ponoći kod Pravnog fakulteta, na demonstracijama u Beogradu.

I pored novinarske legitimacije, policija ga je držala pod prisilom više od sat vremena na asfaltu, a potom odvezla zajedno sa grupom uhapšenih građana u Policijsku stanicu Zemun. Porodica je angažovala advokata kome nije bilo dozvoljeno da vidi Igora i posavetuje se sa svojim klijentom, kao ni da se uveri u njegovo trenutno zdravstveno stanje.

Tim Beldocs festivala, kao i brojne javne ličnosti, novinari i udruženja iz Srbije i inostranstva, apelovali su na nadležne da oslobode Stanojevića svih sumnji i mogućih optužbi, imajući u vidu da je reč o novinaru, koji je bežeći od suzavca presretnut i savladan od strane policije, a potom i bezrazložno priveden.

UHAPŠEN IGOR STANOJEVIĆ, NOVINAR I FILMSKI KRITIČAR, SELEKTOR BELDOCS FESTIVALA

Igor Stanojević, selektor Beldocs festivala, član NUNS-a, filmski kritičar i saradnik novina „Politika“, uhapšen je sinoć na demonstracijama u Beogradu.

Igora je policija uhapsila sinoć oko ponoći ispred Pravnog fakulteta, i pored novinarske legitimacije, držala ga pod prisilom više od sat vremena da leži na asfaltu, da bi ga odvezla zajedno sa grupom uhapšenih građana u nepoznatom pravcu. Porodica je angažovala advokata kome nije dozvoljeno da vidi Igora i posavetuje se sa svojim klijentom, kao ni da se uveri u njegovo trenutno zdravstveno stanje.

Tim Beldocs festivala nezvanično saznaje da će Igor biti izveden pred Prekršajni sud, i od nadležnih traži da obelodane informaciju gde se Igor Stanojević nalazi, kao i da mu omoguće kontakt sa porodicom i advokatom.

Takođe, Beldocs festival apeluje na nadležne da oslobode Stanojevića svih sumnji i mogućih optužbi, imajući u vidu da je reč o novinaru, koji je bežeći od suzavca presretnut i savladan od strane policije, a potom i bezrazložno priveden.

Igor Stanojević do sada nije hapšen, i nema kriminalni dosije.

Održana promocija novog kapitalnog izdanja Filmskog centra Srbije – „Piščevo putovanje: Mitska struktura za pisce“ Kristofera Voglera

Novo, kapitalno izdanje Filmskog centra Srbije, knjiga „Piščevo putovanje: Mitska struktura za pisce“ Kristofera Voglera, promovisano je u četvrtak, 25. juna, u Dvorani Kulturnog centra Beograda. O ovom značajnom delu govorili su  dramaturg i profesor Ana Lasić, scenarista, filmski reditelj i profesor Đorđe Milosavljević, direktor Filmskog centra Srbije Gordan Matić, prevoditeljka Jelena Kosanović Dorogi i urednik izdavačke delatnosti FCS-a Miroljub Stojanović.

Ana Lasić, dramaturškinja i profesor, napisala je predgovor za prvi srpski prevod izdanja.  Ona je istakla značaj ovog prevoda za obrazovanje novih scenarista. „Trebala nam je ova knjiga i od ključnog značaja je što je prevedena, jer mi smo sami prevodili njene delove, koje smo potom predavali studentima. Tako da je ovo, na neki način, mali istorijski trenutak za scenario i za teoriju scenarija, i jako mi je drago što se ovaj prevod desio“, izjavila je Lasić.

Scenarista Đorđe Milosavljević naglasio je da je, od trenutka kada je počeo da radi na Fakultetu dramskih umetnosti 2010. godine, Voglerova knjiga praktično bila jedna od osnova za bavljenje celovečernjim filmskim scenarijom, na studijama dramaturgije. „Ova knjiga se bavi strukturalističkim pristupom dramaturgiji i suštini stavlja akcenat na formulisanje arhetipske priče. Na razumevanje toga šta je priča, šta su glavne dramske sile unutar priče, arhetipske figure unutar nje. Mnogi scenaristi to usvoje intuitivno, ali dobra stvar kod ove knjige je što kompletna, opsežna i napisana linearno i pregledno. U tom smislu omogućava da nešto za šta bi vam trebalo nekoliko godina gledalačkog iskustva, možete da konzumirate kao lepo napisano štivo koje se sa zadovoljstvom čita“, rekao je Milosavljević.

Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije, podsetio je da je četvrto svetsko izdanje ove knjige izašlo pred kraj prošle godine, i da  je FCS objavio prevod upravo ovog, najaktuelnijeg dopunjenog izdanja. „U akciju izdavanja smo krenuli još u septembru prošle godine, što je bio jedan od naših prioriteta. Mislim da je ovo jako korisna knjiga za našu scenaristiku i filmsku kritiku, produkciju, ali i za sve koje interesuje film. To je štivo koje se lako čita i daje značajna uputstva za rad“, rekao je Matić. „Mi smo želeli da knjiga izađe krajem marta kada je i Vogler bio u Evropi, pa smo i imali ideju da on dođe na promociju, međutim to se iskomplikovalo iz poznatih razloga. Nadamo se da će nekom drugom prilikom doći kod nas“, dodao je on.

Prevoditeljka Jelena Kosanović Dorogi o knjizi je rekla: „Najveći kvalitet ove knjige je što je jednostavna, nepretenciozna i što je namenjena svima. Ona je zabavna i svako u njoj može pronaći nešto za sebe, ali i da nauči nešto o sebi u svetu. Napisana je pitko i sa mnogo zanimljivih informacija“.

Voglerovo ključno delo, koju proučavaoci filma nazivaju „scenarističkom biblijom“, uživa kultni satus i verovatno nema pisca koji bar nije čuo za teoriju strukture kojom se „Piščevo putovanje“ bavi. U samom središtu ovog kapitalnog dela nalazi se teorija po kojoj se većina priča može razložiti na niz narativnih struktura i arhetipova, opisanih kroz mitološku alegoriju. Vogler je svoje delo zasnovao na obimnom radu Džozefa Kembela, a posebno na njegovoj čuvenoj studiji „Heroj sa hiljadu lica“ iz 1949. godine koja je, između ostalog, inspirisala Džordža Lukasa prilikom stvaranja njegovog serijala „Star Wars“.

Kristofer Vogler je sredinom 80-ih, u vreme dok je radio u Dizniju kao konsultant za priče, za potrebe studija osmislio „Praktični vodič po Heroju sa hiljadu lica” — čuveni memorandum, dokument na sedam strana koji je kasnije bio osnova za „Piščevo putovanje“. Vogler je poželeo da ideje koje je našao kod Kembela organizuje u jednu čistu i jednostavnu formu. Kako je sam rekao: „Hteo sam jednom zauvek da ih stavim na papir kao kreativne principe, sistem građevinskih blokova u koje možete da se pouzdate dok gradite priče, set oruđa kojim možete da otklanjate probleme sa kojima se kao pisac srećete“. Vogler je Kembelovu strukturu pojednostavio, preradio je tako da je istakao teme i motive koji se ponavljaju i u savremenim filmovima, te mit o heroju predstavio na svoj način. Ovaj svojevrsni scenaristički priručnik uz pomoć strukturalni sistem ukazuje na to da su upravo umetnici ti koji, u svetu pomanjkanja rituala i mitologija, jedini mogu da očuvaju mit živim.

Filmski centar Srbije je objavio najpotpuniju verziju „Pišćevog putovanja“ u kojoj se, pored predgovora za prvo srpsko izdanje iz pera Ane Lasić, nalaze uvodi za drugo i treće izdanje (2007), kao i predgovor za drugo izdanje ove važne studije. Ovu obimnu studiju na preko 450 stranica prevela je na srpski Jelena Kosanović Dorogi, dizajn je uradio Andrej Dolinka, dok je njen urednik Miroljub Stojanović, filmski kritičar i publicista koji se nalazi na čelu izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije.

Kristofer Vogler (rođen 1949) je holivudski izvršni direktor, scenarista, pisac i pedagog. Tokom svoje duge i plodne karijere radio je za studije Dizni, Foks 2000, Vorner bros… Sarađivao je na scenariju za kultni Diznijev animirani film „Kralj lavova“ (1994). Njegovo najpoznatije delo „Piščevo putovanje: Mitska struktura za pisce“ doživelo je više izdanja i nalazi se na spisku obavezne literature na brojnim univerzitetima širom SAD i sveta.

Dodeljena međunarodna književna nagrada “Naji Naaman“ iz Libana

Književnica, književni prevodilac i novinarka, članica UKS-a, UKPS-a i UNS-a, Ana Stjelja, jedan je od dobitnika nagrade „Naji Naaman“ za 2020. godinu. Ovu već tradicionalnu književnu nagradu dodeljuje Fondacija „Naji Naaman“ iz Libana. Nagrada se dodeljuje u nekoliko kategorija, a među ovogodišnjim dobitnicima je 77 autora iz 78 zemalja sveta, odabranih od ukupno 3034 prijavljena autora. Srpska književnica Ana Stjelja dobitnik je nagrade za kreativnost. (Creativity prize).

Nagrada Fondacije „Naji Naaman“ iz Libana ustanovljena je 2002. godine i dodeljuje se autorima koji u svom književnom radu (kako po sadržaju, tako i u stilu) neguju ljudske vrednosti i podržavaju ljudske slobode. 
https://istocnibiser.wixsite.com/ibis/post/naji-naaman-literary-prizes-2020

https://enheduana.wixsite.com/enheduana/post/ana-stjelja-dobitnica-nagrade-nad%C5%BEi-naaman-za-kreativnost-koju-dodeljuje-fondacija-iz-libana

Иницијатива за повећање броја часова српског језика и књижевности

у основним и средњим школама

Текућа расправа о уклањању значајних књижевних опуса из наставних програма показује да је фонд часова књижевности и језика недовољан.

Стога Српско књижевно друштво изнова покреће инцијативу, усвојену на Скупштинама удружења 2015. и 2019. године:

Подсећајући да је право на школовање једно од основних људских права, а сматрајући да је познавање језика и књижевности предуслов за стицање образовања, Српско књижевно друштво покреће иницијативу за повећање броја часова српског језика и књижевности у основним и средњим школама.

            Позивамо професоре српског језика и књижевности, све научне и културне институције у земљи, представнике Универзитета, САНУ, истакнуте уметнике, научнике, и остале јавне личности да од Министарства просвете заједнички тражимо да ученици основних и средњих школа имају недељно најмање пет часова српског језика и књижевности.

            Сем устрајног деградирања статуса просветних радника, многе реформе образовног и школског система у Србији без изузетка су оштетиле најзначајнији школски предмет, који је остао на првом месту још само у школским дневницима. Инсистирајући на преобимности градива и позивајући се на неопходност растерећења ученика, реформатори просвете драстично су скратили списак књига обавезне лектире, из читанки избацили многе антологијске текстове великана светске и националне књижевности, ученике средњих школа готово ослободили обавезе да изучавају граматику и, коначно, у неким случајевима драстично смањили број часова српског језика, чиме је у питање доведена писменост целе нације.

            Свака развијена култура поклања велику пажњу изучавању језика и књижевности, у многим земљама ученици основних школа имају дванаест часова језика недељно.

Сматрамо да је у конципирање наставних програма српског језика и књижевности неопходно укључити целокупну релеватну јавност, репрезентативна књижевна удружења и писце.

            Забринути за будућност језика на коме стварамо, дубоко верујући да модерна средства комуникације и брзина преношења информација нису препрека, већ подстицај младим људима да уче и стичу знања, позивамо надлежне да пронађу начина да се изучавању српског језика и књижевности у школама врати некадашњи значај а ученицима омогући да одрасту у образоване људе.

            Познавање језика и књижевности су основа културе сваког друштва које држи до себе и свог достојанства.

Српско књижевно друштво

Београд, 17. јун 2020.

DEČIJA SPISATELJICA JASMINKA PETROVIĆ POKRENULA

ČITANJAC, IGRANJAC! NA SVOM YOUTUBE KANALU

Svakoga dana nova priča i novi zadatak za najmlađe

Beograd, 18. mart – Jedna od najvoljenijih spisateljica za decu i mlade – Jasminka Petrović pokrenula je na svom YouTube kanalu (https://www.youtube.com/user/JasminkaPet) interaktivni edukativni serijal pod nazivom ČITANJAC, IGRANJAC! namenjen ne samo najmlađima, već čitavoj porodici.

Jasminka Petrović najavila je ovaj projekat rečima: “Već duže vreme sam planirala da napravim neki interaktivni program za decu preko mog YouTube kanala, ali ta akcija nikako nije došla na red. Dobra strana izolacije nam omogućava da konačno postanemo gospodari svog vremena. Pokrenula sam sa prijateljima ČITANJAC, IGRANJAC! kako bih dokazala svoju teoriju da KNJIGE i IGRA spašavaju svet.“

Svakoga dana pratioce očekuje nova priča, koju će čitati lično autorka uz specijalne goste koji će deci postavljati zabavne zadatke različitog sadržaja, kako bi aktivirali svoju maštu, uključili svoje roditelje i porodicu na putu interesantnih otkrića, koji će zadovoljiti dečiju prirodnu radoznalost, spojiti generacije i aktivirati tako važne porodične razgovore i druženje.

Prvu epizodu emitovanu juče možete pogledati putem linka: https://www.youtube.com/watch?v=ZLoB_BNhirQ

Jasminka Petrović je do sada napisala više od trideset knjiga za decu i mlade, a njene knjige prevedene su na više od trideset jezika do sada. Mnoge su dramatizovane u pozorištima za decu, kako u zemlji, tako i u inostranstvu, dok se upravo sprema snimanje prvog filma po njenoj knjizi „Leto kad sam naučila da letim“.

Održana prva dodjela nagrada za Strašne žene godine

U prepunom baru Botaničar u Zagrebu sinoć je održana prva dodjela nagrada za Strašne žene godine u organizaciji portala Voxfeminae.net i društvenog poduzeća Fierce Women. Na događaju je javno predstavljeno pet strašnih žena koje su dale značajan doprinos rodnoj ravnopravnosti i društvenoj pravednosti u Hrvatskoj u prošloj godini.

Dobitnice nagrade su: redateljica Dana Budisavljević, dogradonačelnica Gline Branka Bakšić Mitić, članica HGSS-a i instruktorica planinarenja Tatjana Bračanov, redateljica Nora Krstulović te tim Ženske sobe predvođen koordinatoricom Majom Mamulom.

U periodu od dva mjeseca krajem 2019. godine čitateljice i čitatelji portala Voxfeminae.net nominirale/i su 47 pojedinki i osam kolektiva, da bi nakon toga 10 redovnih članova udruge K-zona, koja je izdavač VoxFeminae.net portala i pokretač društvenog poduzeća Fierce Women, odlučilo o ovogodišnjih pet dobitnica. O obrazloženju odluke žirija o dobitnicama između ostalog stoji sljedeće:

Nora Krstulović, redateljica i urednica portala Teatar.hr, neumorna je aktivistkinja za slobodne i neovisne medije, prava kulturnih radnika/ica, umjetnika/ica, rodnu ravnopravnost. U protekloj godini predano je i angažirano nastupala u društvenim inicijativama: u organizaciji prosvjeda Pravda da djevojčice i inicijativi #spasime, kampanji Društva hrvatskoh filmskih redatelja “Meni se to gleda, HRT ne da”, a još uvijek je aktivna i neumorna u obrani prava i statusa slobodnih umjetnika nakon pokušaja Ministarstva kulture da donese štetan novi Zakon o umjetnicima, te kontinuirano upozorava na štetne medijske politike.

Tatjana Bračanov, članica Hrvatske gorske službe spašavanja Šibenik, vodička instruktorica Hrvatskog planinarskog saveza i učiteljica zen yoge, krajem srpnja 2019. prošla je cijelu, 1300 kilometara dugu, stazu Via Dinarica koja se proteže duž Dinarida od Slovenije do Albanije. Time je postala prva žena iz Hrvatske i prva žena iz jugoistočne Europe koja je prehodala bijelu stazu Vie Dinarice u kontinuitetu i samostalno. Ovaj pothvat, kazala je, ima puno veće značenje od osobnog – promocija je ekonomskog i turističkog potencijala Via Dinarice, ali i ženske hrabrosti, upornosti i izdržljivosti.

Tim Ženske sobe, predvođen koordinatoricom Majom Mamulom, jedina je specijalizirana organizacija u Hrvatskoj koja već gotovo dva desetljeća radi na problematici seksualnog nasilja te brine da sve osobe koje su preživjele seksualno nasilje dobiju besplatnu, efikasnu i individualnu podršku. Nakon 18 godina predanog timskog rada ove je godine problematika seksualnog nasilja napokon došla u fokus javnosti, no višestruko se povećao i broj osoba koje traže pomoć od Ženske sobe. Ženska soba neumorno radi na razvoju javnih politika i unaprjeđenju zakonodavstva, te su od samog donošenja Kaznenog zakona 2013. godine inzistirale na ukidanju kaznenog djela spolnog odnosa bez pristanka te njegovog izjednačavanja sa silovanjem, što su uspjele izboriti.

Branka Bakšić Mitić članica je inicijative Ljudi za ljude i dogradonačelnica Gline, izabrana kao nezavisna kandidatkinja iz reda pripadnika srpske nacionalne manjine, koja je svoj dosadašnji mandat posvetila pomaganju ljudima na području Banovine. Ljude koji žive u teško zamislivim uvjetima (bez struje, vode, sanitarija), samo sat vremena od Zagreba, u početku je obilazila kako barem ne bi bili potpuno sami. Nakon što od političara nije uspjela dobiti nikakvu pomoć, s Majom Sever i Matejom Medlobi osnovala je inicijativu Ljudi za ljude kako bi zajedničkim snagama nešto poduzele. Uz pomoć brojnih donatora i volontera_ki, Branka je uspjela pomoći stotinama ljudi, bilo paketom hrane, bilo donošenjem peći ili promjenom prozora. Već godinu dana Branka je na terenu i neumorno koordinira podjelu pomoći u Banovini, a inicijativa Ljudi za ljude nedavno je sa Zelenom akcijom pokrenula i humanitarnu crowdfunding kampanju koja ima za cilj dovesti struju putem solarnih sustava u pet kućanstva bez struje.

Dana Budisavljević redateljica, producentica i montažerka, jedna od pokretača/ica festivala ZagrebDox i tek treća žena koje je na filmskom festivalu u Puli osvojila Zlatnu Arenu za režiju – za film ‘Dnevnik Diane Budisavljević’. Nakon 20 godina profesionalnog bavljenja filmom Dana Budisavljević prošle je godine predstavila film o strašnoj ženi Diani Budisavljević, heroini koja je tijekom II. Svjetskog rata organizirala spašavanje djece iz ustaških koncentracijskih logora, sudjelovala u njihovom zbrinjavanju te vodila kartoteku s njihovim podacima kako identitet djece ne bi bio izgubljen. Ne zaboravljamo ni ostale Danine filmove: ‘Sve 5’ u kojemu prikazuje život seksualne radnice Lidije Šunjerge i ‘Nije ti život pjesma Havaja’ u kojemu govori o procesu coming outa u vlastitoj obitelji. Bez sumnje, Budisavljević je jedna od hrvatskih filmskih radnica koja je svojim radom i angažmanom u ovom kulturnom polju obilježila posljednje desetljeće.

Pet dobitnica nagrade za Strašne žene godine uručeno je pet portreta koje su za njih izradile ilustratorice društvene igre ‘Fierce Women’: Nataša Rašović Bodiš, Ana Kovačić, Tea Šokac, Rina Barbarić i Sanja Stojković. Pored toga, uručen im je i poklon paket Brlog zadružne pivovare, Guuc prirodnog soka iz doline Neretve te dvodnevni odmor na eko imanju Međimurski ceker. Ceremoniju dodjele nagrade vodile su članice uredništva portala Voxfeminae.net Antonela Marušić i Tihana Bertek; a okupljenima se uoči dodjele obratila i Gabrijela Ivanov kao idejna začetnica društvene igre i nagrade.

“Kao što na portalu VoxFeminae.net još uvijek gotovo svakodnevno otkrivamo žene koje je ili povijest izbrisala ili sadašnjost dovoljno ne prepoznaje, tako postoje mnoge žene koje nisu prisutne u ovogodišnjim nominacijama. Obvezujemo se da ćemo svake godine poboljšavati i načine prikupljanja nominacija kako i njihovih dodjela”, izjavila je ovom prilikom Gabrijela Ivanov iz K-zone; napominjući pritom prisutnim nominiranim strašnim ženama da u svoje zaposlene rasporede nikako ne zaborave isplanirati vrijeme za odmor i vrijeme samo za sebe.

Također je istaknula da dodjela nagrada nije samo nacionalna priča, već i međunarodna. Projektne partnerice s festivala Mesto žensk ranije ovog tjedna dodijelile su nagrade za strašne žene u Sloveniji, a u narednih nekoliko tjedana slične će se ceremonije održati u Makedoniji, Srbiji i Irskoj. Intervjui s dobitnicama nagrade iz svih zemalja moći će se čitati na portalu Voxfeminae.net u narednim tjednima.

Dodjela nagrada za Strašne žene godine – Fierce Women WoW Awards, dio je aktivnosti projekta Women on Women kojeg zajednički provode Mesto žensk u Sloveniji, Prostor rodne i medijske kulture K-zona u Hrvatskoj, Tiiit Inc. u Makedoniji te Outlandish Theatre Platform u Irskoj. Aktivnosti sufinanciraju Kreativna Europa i Zaklada Kultura nova.

Dodjela nagrada za strašne žene godine ~ Fierce Women WoW

4. ožujka 2020. u 18h ~ Botaničar, Zagreb (Trg Marka Marulića 6)

Portal Voxfeminae.net i društveno poduzeće Fierce Women po prvi put organiziraju dodjelu nagrada za strašne žene godine. Proslava stvaralaštva i postignuća žena održat će se u srijedu, 4. ožujka, s početkom u 18h u Botaničaru (Trg Marka Marulića 6, Zagreb). Tada će javno biti predstavljeno pet strašnih žena i heroina koje su dale značajan doprinos za rodnu ravnopravnost, pravednost i socijalnu pravdu u Hrvatskoj u protekom razdoblju.

Dodjela nagrada za strašne žene godine nastavak je na dugogodišnje aktivnosti udruge K-zona, koja kroz portal Voxfeminae.net, Vox Feminae Festival te društvenu igru ‘Fierce Women’ već više od desetljeća radi na istraživanju, bilježenju i širenju znanja o postignućima žena u područjima kulture, politike, ljudskih prava, umjetnosti, znanosti i feminizma.

Na adrese udruge i uredništva portala posljednjih su mjeseci pristigle prijave za preko 40 iznimnih pojedinki i organizacija koje su dale značajan doprinos borbi za rodnu ravnopravnost i socijalnu pravdu u Hrvatskoj. Prijedloge građanki i građana evaluirao je žiri udruge K-zona.

Na događaj su pozvane sve nominirane žene, a s pet dobitnica koje će biti javno otkrivene na samom događaju razgovore će voditi novinarke i članice uredništva portala Voxfeminae.net – Antonela Marušić i Tihana Bertek. Prisutnima će se ispred K-zone obratiti Gabrijela Ivanov, osnivačica društvenog poduzeća ‘Fierce Women’. Dodjela nagrada stoga je prilika da se uoči osmog marta – međunarodnog dana žena, valorizira, popularizira i u fokus javnosti još jednom stavi djelovanje i postignuća svih nominiranih.

Dodjela nagrade za strašne žene godine ujedno je nastavak djelovanja K-zone u sferi podizanja vidljivosti stvaralaštva i znanja o postignućima žena diljem svijeta. Događaj se odvija u sklopu zajedničkih aktivnosti partnerica na projektu ‘Women on Women’ koje čine festivali Mesto žensk iz Slovenije, Tiiiit.Inc iz Makedonije te Outlandish Theatre iz Irske. Svaka će od navedenih organizacija u narednom periodu održati dodjelu nagrada za strašne žene godine u svojim lokalnim sredinama.

Događaj i aktivnosti iz projekta sufinancira se kroz sredstva Europske unije – program Kreativna Europa te Zaklade Kultura Nova. Organizacijsku podršku pruža Botaničar.

Beogradski projekat Šta kustosiranje može/treba da bude (WCSCD) gostuje u Adis Abebi 

Kustoski program Šta kustosiranje može/treba da bude (WCSCD) iz Beograda biće predstavljen u Adis Abebi kao jedan od partnera na trogodišnjem svetskom projektu „As you go.. the roads under your feet, towards a new future (If you want to travel, build roads first)”. Ovaj projekat koji će trajati od 2020. do 2023. godine tiče se nedavno sprovedene One Belt One Road Inicijative (OBOR) i načina na koji će ona izmeniti estetiku i svakodnevne prakse u različitim lokalnim kontekstima.

Govoreći o WCSCD programu Biljana Ćirić, nezavisna kustoskinja koja je osnovala WCSCD projekat istakla je:

„Za WCSCD je 2019. godina bila veoma važna. Ona je potvrdila položaj edukativnog programa u okviru lokalnog ali i međunarodnog konteksta, a u isto vreme nas je naterala da razmišljamo kakva bi  WCSCD vrsta institucije trebalo da postane u budućnosti.  Od 2020. godine WCSCD će se pretvoriti u instituciju razmišljanja i rada kroz set kuratorskih pitanja.”

Ćirić je ukazala i na strukturno proširenje ovog programa koje je rezultat dinamike programa:

„U skladu sa potrebom da WCSCD kao institucija ostane dinamična, od 2020. godine imamo savetodavnu grupu – tim ljudi čiji rad poštujemo i kojem se divimo, a koji će nam pomoći u oblikovanju programa. Članove trogodišnje savetodavne grupe čine Andrea Palasti, umetnica, Ares Športa, direktor Fondacije Lumbardi i Matt Packer, direktor Eva Internationala.“

Pored učešća u međunarodnom projektu  „As you go.. the roads under your feet, towards a new future (If you want to travel, build roads first)”, kustoski kurs WCSCD nastavlja da naglašava kustoske prakse koje su aktivne na marginama mejnstrim umetničkog sistema, ali doprinose globalnom. Uz stalni pokušaj da dekolonizuje umetnost i njen diskurs, program je i dalje internacionalnog karaktera u okvirima navedenih parametara i mentora za 2020. godinu. Kustoski program za umetnike i kustose ostaje srž aktivnosti WCSCD kursa, a javni poziv sa spiskom mentora ove godine biće objavljen 3. februara 2020. godine i biće otvoren mesec dana.

Projekat  „As you go.. the roads under your feet, towards a new future (If you want to travel, build roads first)” će se razvijati u vidu dijaloga sa različitim institucijama u Centralnoj Aziji, Balkanu i Istočnoj Africi. Oni će biti domaćini istraživanja koje će se raditi u saradnji sa lokalnim zajednicama. Prvo okupljanje partnerskih institucija u Adis Abebi koje će obuhvatiti zatvorene sesije i javno obraćanje održaće se od 2. do 5. februara. Ovo označiće početak trogodišnjeg projekta i tom prilikom, pored programa WCSCD iz Beograda, biće javno predstavljeni i ostali partneri na projektu – Times Museum (Guangzhou), Guramayne Art Center (Adis Abeba), Moderna Galerija (Ljubljana) i ArtEast (Biškek). Prvu fazu projekta podržala je Fondacija za umetničke inicijative, dok je dodatna sredstva za prvu javnu prezentaciju u Adis Abebi obezbedila je Fondacija Soros – Kirgistan.

Za više informacija posetite sajt: https://wcscd.com/

Прeминуo књижeвник Симoн Симoнoвић

Књижeвник Симoн Симoнoвић прeминуo je 4. jaнуaрa нaкoн крaћe и тeшкe бoлeсти.

Симoн Симoнoвић, пeсник, припoвeдaч, књижeвни урeдник и eсejистa, рoђeн je 1946. гoдинe у Врaњу, у кoмe je зaвршиo гминaзиjу, a Прaвни фaкултeт у Бeoгрaду, 1968. гoдинe.

Биo je урeдник у Дoму oмлaдинe Бeoгрaдa, у „Нoлиту“, и у „Рaду“.

Биo je урeдник у Издaвaчкoj кући „Taнeси“, урeђивao je Књижeвну рeчДeлo и НИН-oв Књижeвни глaсник.

Oбjaвиo je књигe пeсaмa: ПрибojГрaдски живoтУпутствa зa прeврaтИзjaвeMajчинo млeкoСнoви нa oкупуНeсaницeИз oкружeњa, Љубaвнe и jунaчкeПeдeсeт двe oбjaвeTурскo грoбљeНиз вoду.

Књигe изaбрaних пeсaмa: ПeсмeСнeрукeСвaкoднeвни призoриКoнaчнa вeрзиjaУoчи глaвнoг прeтрeсa.

Књигe прoзe: Кoскe, TajкaХoћу-нeћу, Рaзнo и књигe eсeja: Oнaj Дис у мeни и И тaкo

Прирeдиo je књигe др Лaзaрa Maркoвићa Срби и Хрвaти, Брaнкa Рaдичeвићa Нajлeпшe пeсмe, Eдгaрa Aлaнa Пoa Гaврaн. Jeдaн je oд чeтвoрo прирeђивaчa књигe Ристe M. Симoнoвићa, Друштвeнe истoриje Врaњa oд крaja 19. дo крaja 20. вeкa.

Održana prezentacija Betine Eger „Autorke u francuskom stripu“ u Pančevu

19. decembar 2019, Pančevo

Austrijska strip autorka Betina Eger, ovogodišnja gošća KROKODILove Kuće za pisce, održala je sinoć (19. decembra) u prostoru Agencije KomunikArt u Pančevu, prezentaciju pod nazivom „Autorke u francuskom stripu“. Ona je predstavila istoriju i značaj ženskih autora iz sveta stripa koristeći primere dela drugih autorki, uključujući i svoje radove. Eger je predstavila i svoj najnoviji strip – crtani intervju sa strip umetnikom Emanuelom Guibertom.

Istraživanje o ženama u francuskom stripu započela je na sugestiju Krokodila. “Ali i pored toga, odlično se uklopilo u ono što radim trenutno. Držim predavanja o stripu na Univerzitetu u Salcburgu, a baš ovog semestra imam i kurs o ženama u stripu. Time se bavim kao istraživačica”, rekla je Eger.

Predavanju je prisustvovala i Katrin Fodri, ataše za kulturu Francuskog instituta u Beogradu. “Sledeća godina biće godina u stripa u Francuskoj, ali i širom sveta. Francuski instituti u inostranstvu će u fokusu imati upravo autorke. I u Srbiji ćemo se naročito potruditi oko toga, gde ćemo pokušati da radimo na predstavljanju autorki, na što duže staze”, istakla je Fodri.

Betina Eger rođena je 1981. u Austriji. Studirala je francuski i ruski jezik, kao i istoriju umetnosti, a 2006. godine stiče master diplome iz oblasti fikcionalne kartografije i ruskih bajki pod mentorstvom strip autora Filipa Marsela. Tokom svoje karijere radila je kao slobodna umetnica u Francuskoj, gde objavljuje šest stripova na francuskom jeziku. Ističe se i na polju ilustracije i slikarstva, a njen rad prikazan je u okviru raznih izložbi u Francuskoj, Austriji i Rusiji. Dobitnica je prve nagrade na takmičenju mladih strip autora na festivalu Next Comic u Lincu (2009) i nagrade Alterna’BD na festivalu stripa u Lionu (2012). Doktorandkinja je Univerziteta u Salcburgu, gde izučava odnos stripa i različitih teorija pamćenja.

Nagrada Mihajlo Misha Djordjević antologiji Cat Painters: An Anthology of Contemporary Serbian Poetry

Antologija novije srpske poezije Cat Painters: An Anthology of Contemporary Serbian Poetry koju su uredile dr Biljana D. Obradović, profesorka na Gzavijer univerzitetu i dr Dubravka Đurić, profesorka na Fakultetu za medije i komunikacije, dobila je uglednu nagradu Mihajlo Misha Djordjević za 2019. godinu.

Antologiju je 2016. objavila izdavačka kuća Dialogos Press iz Nju Orleansa, a njeno objavljivanje pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Nagradu dodaljuje Severnoameričko društvo za srpske studije (North American Society for Serbian Studies).

Mihajlo Misha Djordjević je bio jedan od osnivača ovog društva. Bio je ugledni profesor francuske književnosti na Državnom univerzitetu Pensilvanije (Penn State University) i značajan je prevodilac srpske poezije na engleski jezik. Nagrada je ustanovljena u njegovu čast i dodeljuje se svake godine značajnim autorima knjiga objavljenim na engleskom jeziku o srpskom jeziku, književnosti i kulturi.

Videti sajt

North American Society for Serbian Studies

https://www.serbianstudies.org/mihajlo-misha-djordjevic-book-prize?fbclid=IwAR05yvCQgVYlSbCwidQbPglVyxGPERudcKYW7aU2WXq8rhW5kAY3r2luY0Y

PESNIKINJA JOVANA ILKIĆ, NOVI PESNIČKI SLEM ŠAMPION SRBIJE ZA 2019. GODINU!

               U organizaciji Poezina u saradnji sa klubom BLUZ I PIVO, u poslednjoj nedelji novembra meseca održan je Serbian Championship of Poetry Slam 2019 (Pesničko slem takmičenje Srbije 2019). Nakon tri kruga takmičenja, pobedila je pesnikinja Jovana Ilkić.

               Na takmičenju su nastupili pesnici i pesnikinje: Bojan Ilić Bokerini, Nikola Oravec, Nenad Ignjatović, Svetislav Stefanović, Đorđe Đorđević, Simonida Banjeglav, Bojana Boškovska, Nikola Spasenić, Siniša Rudan, Ana Pantić, Tamara Naumović, Zoran Antonijević, Jovana Ilkić, Andrijana Mladenović i Igor Markišić.

               Pored redovnih takmičara, nastupili su specijalni gosti: slem pesnik iz Meksika J Nahualli Bardo, spoken word umetnik i pesnik iz Njujorka, Der Kosmonaut i slemerka Katarina Kovačević. Program je vodio: Miodrag Stošić.

Članovi žirija:

* Goran Živković trostruki slem šampion Srbije i dobitnik Brankove nagrade (predsednik žirija),

* Aleksandra Rašić predstavnica izdavačke kuće Književna radionica Rašić (član žirija),

* Siniša Stojanović pesnik i pisac, muzičar, urednik programa u klubu BLUZ I PIVO (član žirija),

* Nikola Todić direktor kluba BLUZ I PIVO (član žirija).

               Pobednica takmičenja dobila je novčanu nagradu. Pored toga Jovana Ilkić biće predstavnik Srbije na Slem šampionatu Evrope 2020 (European Championship of Poetry Slam 2020). Evropsko slem takmičenje održaće se u Italiji u Milanu od 19. do 21. marta 2020. godine.

Biografija:

               Jovana Ilkić (1996, Pančevo) na dnevnom svetlu je student doktorskih studija na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu. Paralelno, piše poeziju i objavljuje je na portalima, u časopisima, zbornicima i fanzinima, a ove godine pokrenula je i svoj poetski blog hranazagolubove.wordpress.com.

               Ipak, 2016. godine spoznala je dimenziju performativne poezije što nadalje izuzetno utiče na njeno stvaralaštvo i sam pristup umetnosti. Zapravo, jedan od njenih prvih nastupa bio je baš na Poezinu gde je shvatila da je poezija mnogo više od pisane reči i da postoji puno kanala kroz koje ona može da se usmeri. Nakon toga, nastupala je na mnogim knjževnim večerima i događajima u Beogradu i Pančevu, a mestimično bila i u organizaciji istih. Sa posebno velikim zadovoljstvom gostovala je i u Podgorici u okviru Podgorica Art Festivala (PAF 2017), u Novom Sadu  u sklopu Demografije sećanja (CK13, 2018) i učestvovala na slovenačkom festivalu  povodom obeležavanja svetskog dana poezije (2019), 11. Krokodil festivalu (2019) i World literary forum-u u Cirihu pod inicijativom grupe Bern ist überall (2019). Krajem novembra 2019. godine postala je i nacionalni šampion u slem poeziji, zaokruživši svoj dosadašnji angažman na domaćoj underground sceni.

               U svoje slobodno vreme bavi se i slikarstvom i proricanjem sudbine.

Велики међународни успех српске књижевнице Маје Херман Секулић

Српска књижевница Маја Херман Секулић је постигла готово незапамћен успех на међународној песничкој сцени, освојивши чак осам признања и почасних титула у нешто више од месец дана! Ово је први пут у културној историји и културној дипломатији новијег доба да неки културни посленик из Србије постигне овако значајан међународни успех.

Као својеврсни амбасадор српске културе на највишем нивоу, Маја Херман Секулић је управо завршила светску песничку турнеју која је била и више него плодоносна. Током те песничке турнеје Маја Херман Секулић, ауторка 19 књига преведених на више светских језика, освојила је седам награда у четири земље: Румунији, Индији, Италији и Турској.

Маја Херман Секулић је своју песничку турнеју започела у Румунији где је 23. септембра добила прву награду за поезију и за значајн допринос светској књижевности, култури и хуманости коју јој је доделила Фондација за уметност  и културу „Мунир Мезјед“ за време фестивала Одисеја у Крајови. Потом се запутила у Индију где је 4. октобра на 39. светском конгресу у Бубанесвару (Одиша), добила посебно признање. Након тога је уследила Светска песничка конференција 13. октобра у Батинди, у Панђабу, где су јој др Ананда, председник конференције, и др Ћудари, председник Глобалног књижевног друштва, уручили посебне награде, односно почасна признања: Маестро метафоре и Маестро креативног импулса за заслуге у светској књижевности, као и почасну титулу Иконе светске поезије што је још једно признање за њену улогу амбасадора поезије, културе и добре воље у свету. Треба напоменути да је 10. новембра 2019. од стране председника овог Друштва, др Багират Ћударија у Њу Делхију званично проглашена за „амбасадора за Србију и свет Глобалног књижевног друштва“.

Своју успешну песничку турнеју је наставила у Италији где је 18. октобра на великој свечаности у Библиотеци римског Сената примила међународну књижевну награду “Премио мондиале Тулиола Ренато Филипели” која се први пут додељује у Италији за најбоље стране песнике.

       Своје песничко путешествије, Маја Херман Секулић је завршила у  Истанбулу, где је као почасни гост Удружења аутора Турске, од 2. до 4. новембра учествовала на Сајму књига и том приликом је добила признање за свој “непроцењиви допринос поезији и култури Србије,Турске и света”.

Ово је свакако културни подухват вредан пажње и за сваку похвалу и дивљење.

Ана Стјеља

Riječanin Valerio Orlić dobitnik je Međunarodne književne nagrade „Apolon”

15.11.2019. dodjeljena je – Međunarodna književna nagrada „Apolon sirmiensis” Edicije „Sirm” iz Sremske Mitrovice koja je uručena u okviru „Novembarskih dana“ Grada Sremska Mitrovica u Biblioteci „Gligorije Vozarović”. Ova nagrada dodjelјuje se od 1989. godine, prvobitno je dodjeljivalo Književno društvo „Matroz”, pa Književna zajednica Sremska Mitrovica, a od 2011. dodjeljuje je Edicija „Sirm” i nagrada dobiva međunarodni karakter.

Komisija za dodjelu nagrade u sastavu: Nedeljko Terzić, predsjednik i članovi prof. dr Slađana Milenković, Srđan Malešević, prošlogodišnji dobitnik, Rajko Sekulić, direktor Biblioteke „Gligorije Vozarović” i Branislav Pisarević, direktor GR „AM graphic”, donijelo je odluku da
Književnu nagradu „APOLON sirmiensis” za 2019. godinu dobili su:
-Kajoko Jamasaki (Japan/Srbija)
-Valerio Orlić (Hrvatska)
-Petar Pismestrović (Austrija)
-Dr Mićo Cvijetić (Beograd)

Nagrade „APOLON sirmiensis” dobitnicima je uručio Zoran Miščević zamjenik načelnika Gradske uprave za kulturu, sport i omladinu.

Nagrada „Apolon” dodjelјuje se za ljepotu i afirmaciju pisane riječi, a sastoji se od Povelјe, odnosno diplome, i figure – glave Apolona izlivene u bronci kao prototip originala nađenog van gradskih zidina antičkog grada Sirmijuma, današnje Sremske Mitrovice. (Apolon je ne samo Bog Sunca, već i zaštitnik svih proroka i pjevača, pa prema tome poezije, muzike i pjesme, on je i simbol ljepote).
Svi dobitnici su se zahvalili na nagradama i predstavili svojim stvaralaštvom, pročitavši po nekoliko pjesama.

Преминуо Хуан Октавио Пренс

У Трсту, 14. новембра 2019. године, преминуо је књижевник Хуан Октавио Пренс.

Хуан Октавио Пренс рођен је у Енсенади (Ла Плата), 1932. године. Родну Аргентину напустио је 1975, као политички емигрант. Од 1962. до 1967. и од 1975. до 1978. године живео је у Београду, да би се 1978. године дефинитивно настанио у Трсту. За себе воли да каже да је Југоиталоаргентинац. Пренс је свој радни век провео као универзитетски професор шпанског језика и књижевности, а од седамдесетих година прошлог века  стекао је међународни углед као песник. Најважније његове песничке збирке јесу: Трг предграђа, Ла Плата (1961), Прамчана фигура, Ла Плата (1967), Чисти рачуни, двојезично издање (шпански-српскохрватски), Вршац (1979), Посланице из Новог света, Београд (1984), Забелешке из историје, Консепсион, Чиле (1986), Рез на живо, Буенос Аирес (1987).

Као прозаиста исказао се још 1962. године, збирком приповедака Карневал и друге приче, да би тек 1990. године издао своју другу прозну књигу, кратки роман Повест о обезглављеном човеку, који је затим преведен на француски, турски, италијански и српски језик (2002). После тога је објавио есејистичку козерију Свети дим, која је за сада видела светло дана само у преводу на српски језик (2006).

Господин Крек је његов други роман, објављен у Мадриду 2006. године. Преведен је на српски језик 2007. године.

Српско издање књиге Вишак идентитета је први објављени превод његовог трећег романа, из 2013. године.

Хуан Октавио Пренс приредио је и превео на шпански језик осам антологија савремене југословенске поезије. У свом преводилачком раду нарочиту пажњу посветио је поезији Васка Попе. Такође је објавио на шпанском, у Мадриду, циклус спских песама о Марку Краљевићу, уз упоредну студију о шпанском Ел Сиду и српском епском јунаку.

За свој књижевни и преводилачки рад добио је бројне награде и признања, у разним земљама Европе и Јужне Америке (Premio Casa de les Americas). Хуан Октавио Пренс је био оснивач и председник тршћанског ПЕН центра.

Био је почасни члан Српског књижевног друштва.

Извор података: Геопоетика

Tražimo strašne žene, heroine, borkinje za ravnopravnost i pravednost!

Otvorene su nominacije za Fierce Women WoW nagrade

Povijest pišu oni na pozicijama moći, a to da u povijesti praktički nema žena ili su u nju uključene uglavnom one koje nisu poljuljale društveni status quo, nije slučajnost, već glavni način održavanja postojećeg stanja nejednakosti.
Portal VoxFeminae.net u potrazi je za strašnim ženama, heroinama, borkinjama za ravnopravnost i ženska prava, za javno dobro, zajedništvo i zajednicu, za bolje društvo.

Poznaješ li takve žene? Nominiraj ih za Fierce Women WoW nagrade, koje će se dodjeljivati svakog ožujka u četiri zemlje: Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji i Irskoj.

Moguće je nominirati samo živuće žene (čime podrazumijevamo žene, transrodne i interspolne osobe) koje su dale značajan doprinos borbi za rodnu ravnopravnost i socijalnu pravdu u Hrvatskoj. 

One su možda aktivistkinje, čistačice, poljoprivrednice, liječnice, učiteljice, znanstvenice, socijalne radnice, odvjetnice, profesorice, umjetnice ili bilo što drugo. Ako mijenjaju naše društvo na bolje, tada bi se mogle naći na listi pet kandidatkinja za ovogodišnju nagradu Fierce Women WoW. Nominacije se primaju do 12. siječnja 2020. 

Nominacije i/ili pitanja šaljite na: info@voxfeminae.net
ili poštom na: K-zona, Ozaljska 16, 10 000 Zagreb

Kandidatkinje mogu predlagati pojedinke/ci, nevladine organizacije, javne ustanove, komore, sindikati ili neformalne aktivističke inicijative. Broj prijedloga koje svaka predlagateljica ili predlagatelj može poslati nije ograničen.

Prijedlozi moraju sadržati:

  • ime, prezime i kontakt osobe/organizacije koja nominira
  • ime, prezime i godinu rođenja nominirane osobe
  • Područje djelovanja nominirane osobe
  • Kratki životopis nominirane osobe (do 1500 znakova s razmacima)
  • Kratko obrazloženje nominacije (1500 znakova s razmacima)

Prijedloge će evaluirati žiri kojeg imenuje K-zona. Žiri zadržava pravo da objavi vlastite prijedloge. Imena pet nominiranih žena bit će objavljena početkom ožujka 2020. 


Women on Women (WoW) – zajedno za slavlje postignuća žena

Seksualno nasilje, seksizam, homofobija, transfobija i rasizam koji rezultiraju nasiljem sveprisutni su u našem društvu. Četiri partnerske organizacije iz četiri različite zemlje (K-zona iz Hrvatske, Mesto žensk iz Slovenije, Tiiit! Inc. iz Makedonije i Outlandish Theatre iz Irske) svjesne su nužnosti kontinuiranog djelovanja protiv tog nasilja. Stoga će, u iduće dvije godine, kao umjetnice i aktivistkinje surađivati sa ženama kako bi razmijenile perspektive o živućim i povijesnim ženskim figurama koje doprinijele borbi za ravnopravnosti.

Prvi korak je pokretanje i dodjela godišnjih Fierce Women Wow priznanja; a pored toga testirat će nove modele solidarnosti i razmjene znanja između različitih zajednica te slaviti postignuća žena kroz portretiranje i medijski sadržaj, kolektivne performanse, urbana mapiranja i umjetničke intervencije u javnom prostoru. Dodatno, razvijat će se i umjetnički programi koji odražavaju kulturnu raznolikost i realnost suvremenog društva, a u Hrvatskoj biti prezentirati u posebnom bloku na Vox Feminae Festivalu. Uz produkcijske timove partnerskih organizacija u pripremi i realizaciji projektnih aktivnosti i umjetničkih programa bit će uključeno dvadeset žena različitih društvenih, ekonomskih, kulturnih, rasnih, etničkih i dobnih skupina.

Projektom se želi suprotstaviti aktualnim neoliberalnim i isključivim političkim i populističkim trendovima stvaranjem visokokvalitetnih umjetničkih radova različitih autorica te predstavljanjem novih narativa novim publikama – narativa koji su izvor inspiracije i jednostavno WoW!

Projekt Žene o ženama i nagrade WoW sufinancirane su iz programa Kreativna Europa Europske komisije. 

Veliki sajamski popusti na štandu Filmskog centra Srbije

Filmski centar Srbije, kao i prethodnih godina, izlaže svoja izdanja na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga. Na ovogodišnjem Sajmu knjiga, koji se ove godine održava od 20. do 27. oktobra, FCS će imati brojne aktivnosti, uključujući i nekoliko promocija, a ljubitelji knjiga o filmu će biti u prilici da nabave stara i nova izdanja po ekskluzivnim sajamskim popustima.
U utorak, 22. oktobra, održaće se promocija knjige „Studije filma i /ekranskih/ medija: Srbija 3. 0“, zbornika koji je uredila dr Nevena Daković, redovna profesorka studija filma i medija na FDU. „Studije filma i /ekranskih/ medija: Srbija 3.0“ delo je grupe autora koji, uz superviziju urednice, svestrano mapiraju ideju studija filma u Srbiji u multimedijalnom i polivalentnom XXI veku. Promocija će se odžati u sali „Borislav Pekić“, s početkom u 18 časova, a o knjizi će govoriti  Dragan Jeličič, Đorđe Bajić, Aleksandar S. Janković i urednica.  Ovaj zbornik pruža iscrpan analitički i interpretativni uvid u konstituisanje i razvoj polja Studija filma i njegovih srodnih medijskih „pojavnosti” u trećem milenijumu. Autori tekstova su profesori, doktorandi i studenti Teorije dramskih umetnosti, medija i kulture, poznati reditelji i filmski stvaraoci, a među njima Ivan Velisavljević, Dragan Jovićević, Biljana Mitrović, Vesna Perić, Mila Turjalić, Aleksandra Milovanović…
Dan kasnije, u sredu 23. oktobra, zakazan je već tradicionalni Dan filmske knjige! Tom prilikom će biti upriličena velika sajamska akcija, a na našem štandu će sva izdanja Filmskog centra Srbije imati fantastičan popust od čak 70%.
U petak, 25. oktobra, održaće se promocija knjige „Ka novim medijima: Transmedijalni narativi između filma i televizije“ dr Aleksandre Milovanović, montažerke i vanredne profesorke na Katedri za teoriju i istoriju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Ova studija postavljena je u preseku narativne ekspanzije u jednom mediju (serija, serijal, spin-of, rimejk) i umnožavanja nastavaka kroz više njih (transmedijalna serija, franšiza, mega saga). U knjizi se analizira put ka novim medijima, na kom su filmovi i serije fragment sistema – transmedijalne celine. Promocija se održava na Platou Beogradskog sajma s početkom u 17 časova, a u razgovoru učestvuju: dr Nevena Daković, filmski reditelj Stefan Arsenijević i autorka.  Razgovor vodi Miroljub Stojanović, urednik izdavačke delatnosti FCS-a. Dan kasnije, u subotu 26. oktobra, Aleksandra Milovanović će potpisivati svoju knjigu na štandu Filmskog centra Srbije od 16 do 18 časova.

I to nije sve! Tokom Sajma traje velika akcija koja, pored pomenutog Dana filmske knjige, obuhvata i ponudu filmskih knjiga po ceni od 100 dinra i poklon na sve kupovine veće od 1000 dinara.  Štand Filmskog centra nalazi se, kao i proteklih godina, u hali 2A Beogradskog sajma. Vidimo se!

ИЗАБРАНА НОВА ГЛАВНА УРЕДНИЦА
КЊИЖЕВНОГ МАГАЗИНА
На седници Управног одбора Српског књижевног друштва, одржаној 2. октобра 2019. године, за главну и одговорну уредницу Књижевног магазина избрана је Слађана Илић.
Мандат Слађане Илић почиње 1. јануара 2020. године.
На конкурс за главног и одговорног уредника/уредницу Књижевног магазина пристигле су 4 пријаве. Конкурисали су Слађана Илић, Ненад Милошевић, Драгица Ужарева и Бојан Самсон.
Истакнуто је да су све пристигле пријаве на свој начин занимљиве али да се пријава Слађане Илић издваја тиме што делатност Књижевног магазина смешта у одговарајући културни контекст као и нагласком који је ставља на занемарену а веома важну књижевну критику. Истакнути су и младост и квалитет предложене редакције те агилност главне уреднице.

Редакција коју води Слађана Илић ће радити у следећем саставу:
Филип Грбић, уредник за рубрику о културној политици, културној историји Срба и прилога из антропологије, психологије, социологије, филозофије и историје
Борис Булатовић, уредник за књижевну критику (за прилоге страних слависта)
Јана Алексић, уредница за књижевну критику (за прилоге домаћих критичара) и  уредница за поезију
Марко Крстић, уредник за прозу
Слађана Илић, уредница за поезију и афористику
Сажета биографија Слађане Илић

Рођена у Краљеву. Доктор књижевних наука.

До сада је уређивала часописе Наш траг (Велика Плана) и Градина (Ниш)

Књиге
(2018): Државна животиња: политика и људи у причама Радована Белог Марковића [научна монографија]. Лајковац: Градска библиотека;

(2014): Ženski u sto tehnika [приче]. Beograd: Dereta.
(2005): Нешто се ипак догодило: огледи о савременој српској прози сезоне 20002004. [књижевна критика]. Зрењанин: Агора.

Преминуо је Зоран Пешић Сигма, добитник награде „Биљана Јовановић“ за 2018. годину.
Pођен 1960. у Белој Цркви (Банат). Живи у Нишу. Радиo у Нишком културном центру. Био је уредник часописа за књижевност, уметност и културу „Градинa“.
Један је од тројице аутора Физистичког манифеста (1982), Епа о загађености Габровачке реке, изложбе Нови митски предели (мапе и колажи), аутор експерименталних телевизијских емисија, кратких видео арт форми и перформанса.
Уредио је већи број књига за Студентски културни центар и Нишки културни центар. Песме су му превођене на бугарски, румунски, мађарски, македонски, пољски, шпански и грчки језик.

Књиге песама
·         Промаја, Пегаз – КОС, Београд 1983.

·         Оргијање празнине, Градина, Ниш 1992.

·         Кактусова сенка – еп о страху, Кровови, Сремски Карловци 1993.

·         Удобност бесмисла, Просвета, Ниш 2004.

·         Воз за једног путника, Матична библиотека Светозар Марковић, Зајечар, 2008. (Награда едиције Исток Запад)

·         Варка – књига изгубљених визија, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2012.

·         Сродне душе, Балкански књижевни гласник, Београд, 2015.

·         Пастернаково уже, 2017,

Књиге прозе
·         Hronike o Hloygeu (коаутор), Самиздат, Ниш 1991.

·         Terra Marginalis, Стубови културе, Београд 1997.

·         Стровалија − приче о месту са кога пропада наша последња нада 2017.

·         Улица усамљених аутомобила − роман у крхотинама, 2017.

Драме

·         Продавница смрти, „Градина“, Ниш, 2014.

·         Улица усамљених аутомобила 2017.

Преведене књиге

·         Воз за једног путника и Неухватљиво време, двојезично у преводу Момчила Радића на грчки језик, у издању „Апопире“, Атина, 2012.

·         Воз за једног путника, у преводу Димитра Христова на бугарски језик, у издању ИК „Богианна“, Софија, 2013.

·         Варка, у преводу Ивана Антоновског на македонски језик, у издању „Македонија презент“, Скопље, 2013.

Награде и признања

·         Кајухова награда 1986.

·         Награда Едиције Исток-Запад 2008.

·         Награда Тудор Аргези 2015.

·         Награда Балканског књижевног гласника 2015.

·         За уреднички рад: Награда Сергије Лајковић 2010, Светосавски печат 2012. и 2015.

·         Награда Биљана Јовановић за 2018. годину.

Литература о писцу

*О књизи Сродне душе:

·         Душан Стојковић Песништво плаве радости, „Савременик“, број 243-244-245/2016

·         Александар Б. Лаковић Медитативна игра речима, „Летопис матице српске“, Књига 498, свескa 4, октобар 2016

·         Илија Бакић Шта је песничка слика у мраку свакодневице, „Кораци“, број 10–12/2016

*О књизи Варка:

·         Александар Б. Лаковић Наставак вишеструког умрежавања песама, „Повеља“, број 1/2013

·         Илија Бакић Од свакодневног до митотворног, „Кораци“, број 10– 12/2013 и на блогу „Илијада“

·         Миљурко Вукадиновић Варка нас је прочитала, њојзи хвала, „Савременик“, број 207-208-209/2013.

*О Возу за једног путника:

·         Илија Бакић Путовање у и ван себе, „Кораци“, Крагујевац

·         Никола Живановић Странице неискоришћеног живота, „Поља“, број 458/2009, Нови Сад

·         Михајло Пантић Нишка сцена: поезија, „Нин“, 27. 8. 2009.

*О Удобности бесмисла:

·         Дивна Вуксановић Толико књига чему и ова, „Кораци“, број 3-4/ 2005, Крагујевац

·         Добривоје Јевтић Удобност бесмисла, „Српски југ“, број 3/2005, Ниш

·         Владимир Јагличић Мистерије пута, Крагујевац

*О Terri Marginalis:

·         Слободан Владушић Маргиналац и маргиналиста, „Реч“, број 46, јун 1998, Београд

·         Илија Бакић Неостварени идеал хуманиста, „Недељни Дневник“, 20. новембар 1998, Нови Сад

·         Срђан В. Тешин О екологији, Колумбу и Марку Полу, „Књижевне новине“, Београд

* О Физизму:

·         Миљурко Вукадиновић Физичка књига,”Зограф“, Ниш, 2007.

Riječaninu Valeriu Orliću laureat na 3. međunarodnom festivalu književnosti „Luka pošte“ u Kijevu.
Odlukom prosudbenog Vijeća iz Kijeva s 3. međunarodnog književnog festivala-natjecanja „Luka pošte“ („Poštarski pomol“), koji je organizirao Kijevski fond za kulturu „Boris Oliynyk“, u Ministarstvu kulture Ukrajine, 8. rujna 2019. godine u nominaciji „Poezija“ – Povelju je dobio pjesnik iz Republike Hrvatske, Riječanin Valerio Orlić. Dokumente o nagradi potpisali su predsjednik ukrajinskog Fonda za kulturu „Boris Oliynyk“ u Ministarstvu kulture Ukrajine, akademik OD Bakumenko, kao i predsjednica festivala i članica Nacionalne Unije pisaca Ukrajine Tatiana Borisova Kudinova.
Valerio Orlić dobitnik je više međunarodnih književnih nagrada od Makedonije, Srbije, Bugarske, Italije…2018. dobitnik je prestižne europske nagrade „Homer“ u Briselu (Belgija).Počasni je predsjednik i osnivač Hrvatskog književnog društva, te redovni član Društva hrvatskih književnika, Društva hrvatskih haiku pjesnika i počasni član Saveza nezavisnih bugarskih pisaca.
Urednik je više od 60 naslova, objavio je 22 knjige, pokretač je časopisa za kulturu „Književno pero“ i „Krik“, Festivala književnosti „Dani prijatelja knjige“ Rijeka, znanstvenih skupova „Petar Kanavelić i Korčula“, i „U spomen na književnika Antu Zemljara“, grad Pag, Umjetničke kolonije „Riječ u kamenu“, Povljana otok Pag, haiku susreta Borivoj Bukva, Rijeka i Riječkih književnih jutra…

Dan sećanja na Dom JNA u ČAČKU

Имате старе фотографије, плакате, позивнице, програме или живо сећање на године када су у Дому ЈНА у Чачку организоване забаве, игранке, концерти, матинеи, изложбе и други културно-забавни садржаји? Са носталгијом се сећате 60-их или 70-их година прошлог века, када је Дом ЈНА био средиште културе, забаве и добре музике? 
Дођите у Библиотеку (бивши Дом ЈНА у Синђелићевој улици), Конференцијска сала 
(1. спрат), у уторак 17. септембра 2019. од 9 до 17 часова, понесите фотографије или предмете који су обележили ово доба и учествујте у
ДАНУ ПРИКУПЉАЊА СЕЋАЊА НА ДОМ ЈНА И ЗАБАВУ У ЧАЧКУ
Градска библиотека ову акцију организује у оквиру међународне манифестације Дани европске баштине 2019, са циљем очувања сећања на завичајну историју Чачка и Дом ЈНА чију зграду данас користи Библиотека. Донета грађа и усмена сведочења биће дигитализовани за потребе организације изложбе о Дому ЈНА и забави у Чачку и сачувани у фонду Завичајног одељења (оригинални предмети се враћају власницима).

Градска библиотека „Владислав Петковић Дис”, уторак 17. септембар, 9-17 часова

https://www.facebook.com/events/675866189490991/

Преминуо књижевник Славко Лебедински
Истакнути књижевник Славко Лебедински преминуо је  30. августа у Београду.

Опраштај је на Новом гробљу у суботу 7. септембра у 12:30.

Славко Лебедински (Москва, 20. јун 1939) је српски књижевник. Од 1945. године живео је у Београду, где је дипломирао на групи за општу књижевност са теоријом књижевности, при Филолошком факултету. Од 1992. године живи у Бечу, а повремено у Београду.

Објавио је збирке приповедака Познаник Исак БељБалдахинКошуља са адресама и Слатка гугутка, као и романе Касни ораси и Јеврејска перика.

Избор из његовог прозног опуса, под насловом Ласка пана Балзака, објављен је на пољском језику у Кракову. Превео је са руског језика студију Виктора Шкловског Сергеј Ајзенштајн и три књиге прозе Алексеја Ремизова – Сестре по крстуПета чума и У заточеништву.

Преминуо Добрило Ненадић

Преминуо је књижевник Добрило Hенадић. Сaхрaнa ће се oбавити 16. августа 2019. на Стaрoм aриљскoм грoбљу у 14 чaсoвa.

Рођен је у Вигошту код Ариља 23. октобра 1940. Дипломирао је на Воћарско-виноградарском одсеку Пољопривредног факултета у Земуну и радио као агроном. Објавио је романе: Доротеј,Киша, Врева, Поплава, Статист, Дивље звезде, Роман о Обилићу, Поларна светлост, Деспот и жртва, Ураган, Брајан, Сабља грофа Вронског, Победници,Мрзовоља кнеза Бизмарка, Гвоздено доба, Хермелин, У сенци црне смрти, Време кокошки.

Такође је објавио драму Магла и књигу новела Ахилије, као и књигу одабраних интервјуа Разговори.

По његовом сценарију снимљен је филм Доротеј 1981. године. 

Награде:

Награда Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу за роман Доротеј 1978. и за роман Деспот и жртва 1999.

Награда Меша Селимовић за роман Деспот и жртва 1998.

Просветина награда за роман Деспот и жртва 1998.

Награда Златни бестселер за роман Деспот и жртва 1998. и роман Брајан 2000.

Рачанска повеља за романе са историјском темом, поводом романа Брајан

Библиос, за 2000. и 2001. за укупно стваралаштво

Награда Светозар Ћоровић за роман Победници, 2005.

Награда Бора Станковић за роман Мрзовоља кнеза Бизмарка, 2006.

Повеља за животно дело, Удружење књижевника Србије,

Носилац је посебног признања уметницима за врхунски допринос култури у Републици Србији.

Интернет страница: http://www.dobrilonenadic.com