Vesti

Kongres “Održiva arhitektura – Energetska efikasnost” od 7. do 9. oktobra u Jugoslovenskoj kinoteci

Foto: Monika Husar

Konferencija za medije povodom predstojeće 5. međunarodne manifestacije i Kongresa “Održiva arhitektura – Energetska efikasnost” održana je u sredu 28. septembra u prostorijama Privredne komore Srbije. Kongres će se održati od 7. do 9. oktobra 2022. godine u zgradi Jugoslovenske kinoteke  u Beogradu, sa ciljem da se šire afirmišu najznačajnije teme savremene arhitekture – održivost i energetska efikasnost uz upotrebu obnovljivih izvora energije.

Na konferenciji za medije govorili su Vladimir Lovrić, predsednik organizacionog odbora Kongresa, i Siniša Mitrović, Rukovodilac Centra  za cirkularnu ekonomiju pri Privrednoj komori Srbije.

Vladimir Lovrić  je u svom obraćanju istakao: “Sva dešavanja u svetu upravo pokazuju da su zgrade i arhitektura ključni način za održivost ne samo prostora i životnog okoliša, nego i naših života. Radi se o kućama i visokoenergetski efikasnim zgradama, koje minimalno troše energiju. To su zgrade sadašnjosti koje će biti pretpostavka građenja za celu budućnost, jer je neophodno da zgrade ne zagađuju životnu sredinu i da troše minimum energije – evidentno je da će u budućnosti postojati i ogromno pitanje energenata”.

Siniša Mitrović je na konferenciji za medije rekao: “Mi se danas nalazimo u sinergiji tri krize – klimatske, energetske i pandemijske. Taj kumulativni uticaj jasno daje poruku da moramo menjati kvalitet života, način življenja, javnu infrastrukturu, saobraćaj, zgradarstvo, poljoprivredu. To su sve krupne promene koje u ovom izazovu energetske krize traže brže reagovanje, posebno u regulatornom okviru. Vreme je za veliki reset – održiva gradnja možete biti veliki doprinos BDP-u, novom grin dilu Srbije koji je potreban u delu energetske efikasnosti i štednje energije”.

Organizatori petog izdanja ove manifestacije su:  Udruženje EKOKULTPLUS, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu i Magazin EKO KUĆA, a u svojstvu suorganizatora su i arhitektonski fakulteti iz regiona, posebno iz Zagreba i Podgorice.

Vođeni idejom da danas i u budućnosti svako arhitektonsko i urbanističko rešenje i delo mora biti održivo u svim segmentima – u procesu projektovanja i planiranja, kao i kasnije, u fazama realizacije i eksploatacije objekata, organizatori će na jednom mestu okupiti arhitekte i stručnjake opredeljene za održivu i ekološku, energetski efikasnu i solarnu opciju u arhitekturi.

Kongres obuhvata predavanja 10 eminentnih arhitekata, glavnih predavača iz 10 zemalja sveta – Borina Andrieu / Francuska, Paulo Merlini / Portugal, Špela Videčnik / Slovenija, Faidra Matziaraki & Victor Marti / Španija, Nina Edwards Anker / SAD, Vladimir Lojanica / Srbija, Sonja Radović Jelovac / Crna Gora, Francesco Di Gregorio / Italija, Ad kil / Holandija, Marina Zajec / Hrvatska – kao i izložbe njihovih radova, radionice, tribine, i izložbu radova i dodelu nagrada mladim arhitektima i studentima na 2. međunarodnom arhitektonskom konkursu MIKRO EKO KUĆA 2022.

Putem predavanja, radionica i izložbe svojih projekata, 10 eminentnih arhitekata – stručnjaka iz ove oblasti iz 10 zemalja sveta, kroz umetnički, autorski i naučni pristup preneće svoja iskustva i znanja i prikazati recentne projekte arhitektima, urbanistima, projektantima, dizajnerima, inženjerima iz tangencijalnih oblasti, kao i studentima i doktorantima odgovarajućih fakulteta. Kongres će takođe kroz IZLOŽBU SPONZORA na najbolji način afirmisati spoj arhitekture sa građevinskom industrijom, savremenim tehnologijama i instalacijama, sistemima građenja i upravljanja, proizvodima, materijalima, opremom, aparatima i uslugama kojima se poboljšavaju uslovi života u zgradama i koji pozitivno utiču na zdravlje ljudi, kvalitetan i komforan život u unutrašnjem prostoru, kao i na zaštitu i očuvanje prirodnih resursa: zemlje, vode i vazduha.

Priče između zidova na Borskim susretima

U okviru Borskih susreta, u petak 16. septembra u 17:30 na programu je Otvaranje arhive – Priče između zidova umetnice Džesfi Dženg i zajedničko čitanje u Narodnoj biblioteci Bor.

Priče između zidova predstaviće Violeta Stojmenović i Biljana Ćirić. Radi se o dugoročnom participativnom projektu prikupljanja ličnih zapisa (dnevničkih beleški, ispovesti, pesama, priča, eseja…) o zajedničkom iskustvu proživljavanja „nove normalnostiˮ i izgradnje žive arhive koja se može reprodukovati na različitim mestima. Realizacija projekta počela je tokom prvih lokdauna po čitavoj zemaljskoj kugli. Svakom autoru dodeljena je posebna fascikla. U Narodnoj biblioteci Bor biće pohranjeno oko 2.000 priloga šestotinak autora, pisanih na kineskom, srpskom, amharskom, engleskom, japanskom, nemačkom, koreanskom i mnogim drugim jezicima, a koji svi zajedno stvaraju jedan spomenik našem vremenu.

Violeta Stojmenović iz Narodne Biblioteke Bor je rekla o projektu: “Priče između zidova, i kao potencijalno nezavršiv umetnički projekat i kao artefakt, jedinstven i mnoštven istovremeno, čija je jedna od bezbroj mogućih verzija smeštena u knjižnom fondu Narodne biblioteke Bor, pozivaju korisnike biblioteke da u naizgled identičnom, tj. u nizu istovetnih belih fascikala, nasumice otkrivaju vrlo različita iskustva i doživljaje čitavog skupa medicinskih i nemedicinskih fenomena i dešavanja direktno ili indirektno povezanih sa pandemijom kovida 19, u širokom rasponu od zapisa koji će im i jezički i formalno i sadržajno biti bliski i razumljivi, u kojima će se, možda, prepoznati, iz kojih će, možda, saznati nešto važno o drugom čoveku, drugom društvu, drugoj zajednici, državi… do onih koji će za njih biti samo nečitljiva slika teksta, vizuelno privlačna ili odbojna, intrigantna i evokativna ili monotona”.

U svom tekstu povodom održavanja ovog programa, Violeta Stojmenović je istakla i sledeće: “Izvan nezaustavljivog toka sličnih ličnih, pa i intimnih zapisa koji se, povodom bilo čega, neprestano objavljuju na društvenim mrežama, potirući se i međusobno i nepromišljenim reakcijama na objavu i pre nego što se ona zaista pročita/pregleda, samo na osnovu „imena“, zapisi pohranjeni u biblioteci svedoče i o potrebi pojedinaca iz vrlo različitih miljea da njihova specifična reč negde, njima uglavnom neznano gde i za koga, ostane u „neprotočnom“ i „nesavremenom“ obliku. S druge strane, ne treba smetnuti s uma ni to da je umetnička koncepcija Džesfi Dženg, da bi se realizovala na bilo koji način i u bilo kojem od mogućih medija, zahtevala ne samo individualni odgovor i odgovornost, poverenje i svojevrsnu čežnju za alternativnim vidom komunikacije i izražavanja u alternativnoj, pandemijskoj realnosti već i podršku nekoliko kulturnih ustanova i organizacija, čiji su kapaciteti i resursi direktno, iako na prvi pogled nevidljivo obeležili ovu antiarhivu i odredili joj sastav.”

Na Borskim susretima u okviru internacionalnog kustoskog projekta “Novim putevima u novu budućnost” od 15. do 19. septembra biće održan niz programa na nekoliko lokacija u Boru. Transnacionalni istraživački tim i partneri projekta će kroz ove događaje podeliti svoja istraživanja razmatrajući kinesku inicijativu “Pojas i put” i način na koji će ona izmeniti estetike i prakse u lokalnom kontekstu.

„Novim putevima u novu budućnost” dugoročni je projekat i istraživačko ispitivanje kojim se promišlja inicijativa „Pojas i put” i kako će ona izmeniti estetike i prakse svakodnevnog života u različitim lokalnim kontekstima u Etiopiji, Srbiji, Sloveniji, Uzbekistanu, Kini, Kazahstanu. Borski susreti predstavljaju kulminaciju rada i istraživanja obavljenih u prethodne dve i  po godine.

Slovenačko-srpsko “Iskupljenje” podržano u Italiji

Foto: Living Pictures

Film “Iskupljenje”, u režiji slovenačke rediteljke Sonje Prosenc, koproduciraju srpska producentska kuća “Living Pictures” i producenti Dimče Stojanovski i Stefan Orlandić

Srpski manjinski koprodukcioni filmski projekat “Iskupljenje” (engleski naziv “Redempition”) dobio je podršku Ministarstva kulture Italije u iznosu od 200.000 evra. Ovaj film koproduciraju srpska producentska kuća “Living Pictures” i producenti Dimče Stojanovski i Stefan Orlandić.

“Iskupljenje”, koje će režirati slovenačka rediteljka Sonja Prosenc, krajem 2021. godine podržano je na konkursu Filmskog centra Srbije za sufinansiranje manjinskih koprodukcija.

Film “Iskupljenje” je, kako najavljuju producenti, mračna, ali topla komična drama o naizgled savršenoj porodici koja mora da se suoči sa svojom disfunkcionalnošću. Dolazak simpatičnog 23-godišnjeg dugo izgubljenog sina Julijana, za kog otac Aleksandar nije znao, okreće naglavačke život u porodici.

Iz obrazloženja komisije Filmskog centra Srbije izdvajamo: “Veoma zabavan, duhovit, zanimljiv, na momente bizaran i vešto napisan scenario o nastanku i opstanku jedne porodice. ‘Iskupljenje’ je privuklo pažnju komisije temom porodičnih odnosa, hermetičnim životom jedne male skupine ljudi koja pokušava da zaštiti stari i poznati način života ali ne odbijajući novu i bolju verziju istog, uz to praveći greške i spotičući se na sve prepreke koje život pred njih postavlja.”

Sonja Prosenc je napisala i režirala igrane filmove “Drvo” i “Istorija ljubavi”, dokumentarne i nekoliko kratkih filmova. Oba dugometražna filma bili su nacionalni kandidati za Oskara i osvajali su nagrade na međunarodnim festivalima i važna nacionalna filmska priznanja. Portal Cineuropa ju je odabrala među osam “evropskih rediteljki koje treba pratiti”, a fond Eurimages ju je 2020. godine uvrstio u prvi Zlatni album Eurimagesa.

Projekat je prethodno dobio podršku Slovenačkog filmskog centra, RTV Slovenije, Filmskog centra Srbije, Audio-vizuelnog fonda FVG (Friuli Venezia Giulia Audiovisivo). Razvoj projekta podržan je od strane fonda MEDIA Kreativne Evrope.

U Ljetnom kinu Coca-Cola podignuto najveće filmsko platno u regiji

Na najvećoj lokaciji Sarajevo Film Festivala, u Ljetnom kinu Coca-Cola, danas je podignuto najveće filmsko platno u regiji.

Program Open Air ove godine, uz film otvaranja TROUGAO TUGE Rubena Östlunda, donosi i filmove AS U RUKAVU Paula Josepha Schradera, LOV Thomasa Vinterberga, s Madsom Mikkelsenom u glavnoj ulozi, GOOD LUCK TO YOU, LEO GRANDE Sophie Hyde, NAKON ŠTO SPASIŠ SVIJET Jessea Eisenberga, TORI I LOKITA Jeana-Pierrea i Luca Dardennea, ZALAZAK SUNCA Michela Franca. Festival 19. augusta zatvara svjetska premijera filma PRAZNIK RADA Pjera Žalice, koji će također biti prikazan u Open Air programu.

Ulaznice

U prodaji su online ulaznice za programe 28. Sarajevo Film Festivala koje se mogu kupiti putem stranice tickets.sff.ba ili putem web stranice Sarajevo Film Festivala, www.sff.ba. Plaćanjem ulaznica UniCredit Mastercard® karticama putem online platforme ostvarujete 30% popusta. Ulaznice će biti u prodaji i kad s radom počne Glavni Box Office (Bosanski kulturni centar, Branilaca Sarajeva 24) u ponedjeljak, 8. augusta u 10 sati.

Više informacija o Box Officeu: https://www.sff.ba/stranica/box-office

28. Sarajevo Film Festival bit će održan od 12. do 19. augusta 2022 godine.

29. Festival evropskog filma Palić – izveštaj sa konferencije za medije 6. dana festivala

Mihael Tomas: Riči Bravo je roker i ne zanimaju ga pravila koja nameće društvo

Foto: Damir Vujković

Šestog dana Festivala evropskog filma Palić, u četvrtak 21. jula, na konferenciji za medije na Velikoj terasi govorili su Senka Domanović, rediteljka filma “Mi nismo pokrenuli vatru”, Đerđ Turoš, glumac u filmu “Nežno”, Mihael Thomas, Inge Mau i Tesa Getliher, glumci iz filma “Rimini”, Karolj Eperješ, reditelj filma “Stradanje”, Gia Agumava, glumac iz filma “Mokri pesak”, Vesna Popac, predstavnica Privredne komore Vojvodine, i Mila Peršin, predstavnica Festivala Kino Otok Izola.

Senka Domanović, rediteljka filma “Mi nismo pokrenuli vatru” prikazanog prethodne večeri u selekciji Mladi duh Evrope, govorila je o inspiraciji za rad na ovom ostvarenju: “Trudila sam se da istražim koncept anarhizma. Film je smešten u 2014. godinu a glavni muški lik dolazi iz Grčke kao anarhista, pre uspona Ciprasa, Sirize, i svih tih događaja. To sam uzela kao metaforu kroz koju ću da ispitujem odnos prema svetu i društvu. Film ima neki svoj put i uglavnom je popularan na aktivističkim festivalima”.

Đerđ Turoš, glumac iz filma “Nežno” prikazanog u Glavnom takmičarskom programu festivala, opisao je svoje iskustvo rada na filmu: “Bio sam i još uvek sam sportista. Nisam glumac. Ovo je moja prva uloga, i odmah glavna. Tražili su glumca koji bi odgovarao takvoj ulozi, a za mene je bio veliki izazov da odgovorim na ovaj zadatak”. O glavnoj glumici Ester Čonki, koja je takođe sportistkinja, Turoš je rekao: “Ona je imala anoreksiju i spustila se na 40 kilograma, pa se morala boriti s ovim demonima. Na nagovor svog brata odlazila je u jednu teretanu i tamo počela da razvija svoje mišiće. Kao i u filmu, postigla je rezultate u ovom sportu koji su motivisali scenariste i čitavu filmsku ekipu”.

Mihael Tomas, glavni glumac u filmu “Rimini”, za potrebe uloge nekadašnje pop zvezde Ričija Brava istakao se i svojim vokalnim kapacitetima: “Otpevao sam skoro 20 pesama, od čega je u filmu našlo mesta 10 ili 11. Ja sam pre svega glumac, ali takođe i pevam. Odigrao sam neke sjajne mjuzikle, to je poput mog drugog života”. O glavnom junaku filma je rekao: “Riči Bravo je roker. On ne peva rokenrol, ali vlada svojim životom na taj način. Nije ga briga šta se priča o njemu, živi život po svome i ne zanimaju ga pravila koja nameće društvo”.

Karolj Eperješ, reditelj filma “Stradanje” prikazanog u selekciji “Novi Mađarski film”, govorio je o temi filma, u kome je prikazana borba komunizma i crkve. “U mađarskoj je 8. juna 1950. počeo proces u kome su 12 sveštenika eliminisali – neki su umrli, neke su ubili, neki su pobegli u inostranstvo ili skinuli svešteničku odeću. Imam i lične veze sa ovom pričom i važna mi je, jer su dva moja rođaka takođe stradala. Jedan je pobegao u Minhen a drugi stradao u zatvoru. Smatram da je ovo najveći duhovni egzodus koji se dogodio u mađarskoj istoriji 20. veka”.

Gia Agumava, glumac iz filma “Mokri pesak” prikazanog u selekciji “Paralele i sudari”, o saradnji sa rediteljkom Elene Naveriani je rekao: “Ulogu sam dobio slučajno, nakon što smo se upoznali kod jednog zajedničkog prijatelja. Potom smo imali sastanke i diskutovali o scenariju, ali nisam imao pojma da ću dobiti ovu ulogu. Rad sa njom je bio veoma interesantan i postali smo prijatelji”.

Vesna Popac, predstavnica Privredne komore Vojvodine, govorila je o panel diskusiji najavljenoj za 15 časova u Eko Centru: “Tema će biti manifestacioni turizam i audiovizuelna industrija u Vojvodini, a govornici su pokrajinski sekretar za privredu i turizam Nenad Ivanišević, Ilija Tatić i Miroslav Mogorović sa Festivala evropskog filma Palić, i Saša Milivojević, direktor Šekspir festivala. Neke od tema su sinergija manifestacionog turizma i kreativnih industrija u promociji turističke destinacije, zatim prepreke na koje nailazi audiovizuelna industrija, i na način na koji ona može da utiče na promociju naše zemlje i privlačenje stranih investicija.

Mila Peršin, glumica i jedna od selektorki programa na Festivalu Kino otok Izola, koji je predstavljen u programu Mladi Duh Evrope, govorila je o ovoj manifestaciji: “Ovog juna održano je 18. izdanje festivala. Nemamo takmičarski program, ali imamo izabranu selekciju od oko 80 filmova svih dužina. U programu “Video na plaži” imamo selekciju kratkih filmova iz celog sveta, gde predstavljamo i slovenačku produkciju dokumentarnog, eksperimentalnog, amaterskog i studentskog filma”.

Poslednjeg, sedmog festivalskog dana, u petak 22. jula na Letnjoj pozornici na Paliću, u Glavnom takmičarskom programu u 21h će biti prikazan film “Rez” Mišela Azanavisijusa (van konkurencije), a u 23h film “Pamfir” Dmitra Suholitkija-Sobčuka.  U selekciji „Paralele i sudari”, u bioskopu Abazija na Paliću će na repertoaru biti filmovi „Igrani film o životu” Dovil Šarutit i “Dodo” Panosa H. Koutrasa.

Najavljeno otvaranje Sale “Mira Banjac” u bioskopu Abazija na Paliću

Foto: Damir Vujković

U sredu. 20. jula, u Bioskopu Abazija na Paliću najavljeno je otvaranje Sale “Mira Banjac”, posvećene našoj glumačkoj legendi i počasnoj predsednici Festivala evropskog filma Palić.

Mira Banjac je na predstavljanju sale koja će nositi njeno ime izjavila: “Ovo je trenutak u mom životu koji je napravio veliku tačku. Šta ja posle ovoga mogu da tražim? Dobiti bioskop i jedno ime, nije lako nositi. Ali ja sam srećna što se ova prostorija sada napunila entuzijazmom i radošću. Volela bih da ova sala bude uvek puna, i da u njoj bude puno mladih reditelja, glumaca, produkcija. To bi za mene nešto značilo. Volela bih da ljudi dobiju nagradu na festivalu, u Sali Mire Banjac”.

Miroslav Mogorović, programski direktor Festivala evropskog filma Palić, ovom prilikom je rekao: “Mira Banjac je glumačka legenda koja je obežila ne samo našu, već i kinematografiju regiona i Evrope. Posebno mi je drago i ponosan sam što je obeležila i ovaj naš festival koji već 30 godina pravimo da bude referentan, bitan, značajan”. O Bioskopu Abazija i novoj Sali on je dodao: “Dugi niz godina je ovaj objekat bio devastiran i napušten. Renoviran je u saradnji sa kolegama iz Otvorenog univertiteta Subotica, da bude mesto okupljanja za palićki festival, ali i mesto koje funkcioniše preko cele godine. Shvatio sam i da postoji potreba za još jednom salom i zamolio Miru da tu salu imenujemo po njoj. Iskreno sam srećan što je ona to prihvatila.

Mirjana Mira Banjac smatra se jednom od najvećih zvezda jugoslovenske i srpske kinematografije. Tokom više od sedamdeset godina staža dobila je najveće esnafske nagrade i priznanja,: Dobričin prsten, Nagradu Žanka Stokić, Zlatnog ćurana, Statuetu Ćuran, Nagradu Pavle Vuisić, Statuetu Joakim Vujić, dve Sterijine nagrade, dve Zlatne arene, Nušićevu nagradu i mnoge druge.

Nagradu “Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji u kategoriji domaćih stvaralaca, dobila je 2014. godine na 21. izdanju Festivala evropskog filma Palić.

29. Festival evropskog filma Palić – izveštaj sa konferencije za medije 3. dana festivala

Stefan Arsenijević: Palić je sjajno mesto da vidite izuzetne evropske filmove

Foto: Damir Vujković

Trećeg dana Festivala evropskog filma Palić, u ponedeljak 18. jula, na konferenciji za medije na Velikoj terasi govorili su reditelji Ditrih Brugeman, reditelj filma “Ne”; reditelj Tomaš Vasilevski i montažerka Beata Valentovska (film “Budale”), Maksim Nakonečni, reditelj filma “Vizija leptira”,  Miroslav Mogorović – producent filma “Strahinja Banović”; Vera Vodal, producentkinja filma “Za dobrim stvarim vredi plakati”; predstavnica žirija AFIFS nagrade, novinarka Tatjana Nježić; i dobitnici AFIFS nagrade, reditelji Zrinko Ogresta i Stefan Arsenijević.

Ditrih Brugeman, reditelj filma “Ne” koji je prikazan prethodne večeri u Glavnom takmičarskom programu festivala, o radu na ovom ostvarenju je izjavio: “Film je uvek zajednički rad više ljudi i nije poput pisanja romana. Takođe predstavlja i proces tokom koga uvek razgovaraš sa samim sobom, sa osobom koja je napisala raniju verziju tog istog teksta. Holivud vas uči da su filmovi o jednom heroju koji napreduje, postaje bolja osoba ili pronalazi sebe. Ne mislim da je to kompletna istina. Bioskop je više poput pozorištne predstave, gde se radi o međuljudskoj interakciji”.

Tomaš Vasilevski, reditelj ostvarenja “Budale” koje će biti prikazano večeras od 21h u Bioskopu Abazija, osvrnuo se na senzibilitet festivala: “Palić je sjajno mesto za upoznavanje filmskih autora. To je mesto na kome i kao autor i kao gledalac možete da iskusite film jer je opušten i nepretenciozan”. O nazivu filma i svojim junacima Vasilevski je dodao: “Glavni junaci nisu budalasti, ali su ispali budale i možda naivni, jer su verovali da će ljubav da pobedi sve. Ali, na kraju shvataju da je to nemoguće”.

Montažerka filma, Beata Valentovska, takođe je govorila o filmu “Budale” i saradnji sa Tomažom Vasilevskim: Ovo je naš drugi zajednički film, i već smo znali šta želimo da postignemo filmom. Kada sam pročitala scenario, ipak sam bila i šokirana, ne toliko zbog odnosa ove dve osobe, koliko zbog osećaja koji izaziva radnja”.

Maksim Nakonečni, reditelj filma “Vizija leptira” prikazanog u programu “Paralele i sudari”, govorio je o inicijalnoj ideji za ovo ostvarenje. “Dolazim iz sveta dokumentarnog filma i mislim da se oseća taj uticaj. Što se tiče ove konkretne priče, prethodno sam radio montažu dokumentarnog filma o ženama ratnicama i veterankama, i bio sam impresioniran njihovim pričama. Jedna protagonistkinja je rekla da je za nju zatočeništvo bila najstrašnija stvar, i da je sa svojim saborcima dogovorila da je ubiju ako postoji mogućnost da je zarobe. Razmišljao sam o tome šta je to što je strašnije od smrti za žene ratnice u zarobljeništvu. Tako je nastala inicijalna ideja”.

Vera Vodal, producentkinja ostvarenja “Za dobrim stvarima vredi plakati” iz selekcije “Novi mađarski film”, govorila je o izazovima s kojima se film suočavao tokom prethodne tri godine: “Nije bilo lako. Ovaj film je negde između, nije ni žanrovski niti pretenduje na široku publiku, a nije baš ni potpuno artistički. Sniman je 2019. i trebalo je da se pojavi u bioskopima tokom 2020. ali to nije bilo moguće zbog Covida. Bilo je puno poteškoća. Ali sada smo pozvani na Sarajevo Film Festival, a ovde smo imali prvo internacionalno prikazivanje”.

Zrinko Ogresta, reditelj filma “Plavi cvijet” i laureat ovogodišnje AFIFS nagrade za najbolju srpsku manjinsku koprodukciju, stigao je na Palić samo šest dana nakon što je doživeo infarkt. “Dobio sam još dva druga poziva za dolazak na filmske festivale, ali odlučio sam se za Palić. To je moj emotivni izbor. Uprkos konstantnim pokušajima stvaranja negativnog duha između dva naša naroda, ovim činom htio sam pokazati da postoji nešto puno više, što nas sve skupa spaja. Spone naša dva naroda su daleko dublje nego ono što nas eventualno dijeli – ako nas uopće dijeli”.

Stefan Arsenijević, reditelj filma “Strahinja Banović” koji je prikazan u Glavnom programu van konkurencije, ujedno je i laureat AFIFS nagrade za najbolji prošlogodišnji srpski film. O ostvarenju “Strahinja Banović”  i vezi sa epskom narodnom pesmom o ovom junaku, on je rekao: “Meni je ta pesma uvek bila jako zanimljiva i uzbudljiva. Kada sam je čitao u lektiri uvek sam zamišljao film.  Razmišljao sam o tome šta bi bilo kada bi se ta pesma transponovala u savremeni kontekst. Postoje brojne adaptacije Šekspira koje su osavremenjene i dobijaju neko novo zanimljio značenje. Mislim da je naša epska pesma u rangu nekih Šekspirovih drama”. O iskustvu dolazaka na palićki festival, Arsenijević je dodao: “Palić je sjajno mesto da vidite izuzetne evropske filmove ali i da upoznate neke sjajne kolege. Ovde sam upoznao i neke legende evropskog filma, poput Kena Louča i Kena Rasela.  Od njih upijam neke sitne mudrosti vezane za film”.

Četvrtog festivalskog dana, u utorak 19. jula na Letnjoj pozornici na Paliću, u Glavnom takmičarskom programu u 21h će biti prikazano ostvaranje „Vesele devedesete” reditelja Lorenca Di Amika De Karvalja (van konkurencije) , a od 23h film “Muka mi je od sebe” Kristofera Borglija.

U selekciji „Paralele i sudari”, u bioskopu Abazija na Paliću će na repertoaru biti filmovi „Zatrti Franka” Gabora Fabricijusa (17h), i „Luča” Ivice Vidanovića (19h, van konkurencije).

PRVE VEČERI NA SLAUGHTER FESTIVALU U DOLJEVCU

Program prve večeri Slaughter Art Horror Filmfestivala otvara svetska premijera filma Agata,koji u Doljevac stiže iz Amerike. Reditelji filma su Rolan Besera i Keli Bigelou Besera. Projekcija je zakazana za Slaughter Movie Hallnakon svečanog otvaranja u 19 sati, a film traje 60 minuta.

Radnja filma govori o profesoru koji pati od smrtonosne bolesti. Igrom sudbine on prisustvuje neverovatnom događaju u kojem učestvuje njegova misteriozna komšinica Agata. U nadi da će pronaći lek za svoju bolest, on pristaje da je prati na čudnom i rizičnom putovanju u zaboravljenu, ali ne sasvim napuštenu urbanu pustoš. Sumorna, misteriozna, klaustrofobična, vizuelno zasenjujuća mešavina žive akcije i animacije.

Sledeći film na repertoaru u Slaughter Movie Hallod 21 satje kanadsko ostvarenje Posednikiz 2021. godine, reditelja Brendon Kronenberga. Film traje 103 minuta, a radnja filma kaže: Agentica radi za tajnu organizaciju koja koristi tehnologiju implantacije za mozak kojom se može posednuti um i telo drugih ljudi – i na taj način ih tera da počine atentate za visoko plaćene klijente. Nevolje počinju kada ona nije u stanju da napusti opsednuto telo. Veoma brutalan i krvav SF-horor triler. Dobitnik mnogih nagrada na Gerardmer Film Festivalu, Monster Festu i Sićesu.

Istovremeno na Air Movie Screenod 21 časova ide izbor najboljih srpskih kratkih horor filmova snimljenih u periodu od 1990-2016. godine. Ovaj program prikazujemo u saradnji sa Festivalom srpskog filma fantastike na kojem su ovi filmovi prikazivani i koji je izvršio njihov odabir.

Bernisa – jača od smrti (Dinko Tucaković, 1990, 16′), Pacovi u zidovima (Milan Konjević, 1994, 21′), Uber Soldat (Vladimir Milošević, 2005, 12′), Goodbye Turtles (Nikola Pavlović, 2010, 16′), Tunel smrti (Miroslav Lakobrija i Vladimir Milošević, 2002, 6′).

Na Water Movie Screenbiće prikazan britanski film Cenzor, reditelja  Prano Bejli-Bonda. Film traje 84 minuta, a na programu je od 21 sat. Nakon što je pogledala neobično poznati nasilni horor, Enid, filmska cenzorka, kreće da razreši misteriju iz prošlosti vezanu za nestanak svoje sestre, upuštajući se u potragu koja rastače granicu između fikcije i stvarnosti. Nadrealni psiho-triler smešten u 1980-e u Velikoj Britaniji. Dobitnik nagrada na filmskom festivalu Imagine, Međunarodnom festivalu fantastičnog filma u Neušatelu i Međunarodnom filmskom festivalu u Palm Springsu.

Prvo veče od 22:45č u glavnom festivalskom bioskupu Slaughter Movie Hall zatvara film 2551.01:Dete iz 2021. godine, koji dolazi iz Austrije. Reditelj filma je Norbert Fafenbihler, dok je trajanje filma 65 minuta. Čovek spasi dečaka od nasilja a zatim lutaju užasnim podzemnim svetom koji nastanjuju groteskne maskirane figure. Eksperimentalna pank reinterpretacija Čaplinovog filma Dete (1921) u stilu Linčove Glave za brisanje, koju je sam autor definisao kao „distopijski slepstik“. Film je dobio specijalno priznanje „New Visions Award“ na prestižnom filmskom festivalu u Sićesu (Sitges), Španija.

Program prve večeri na Air movie screen-uod 22:30č zatvara ovogodišnju mađarski film Čujem drveće kako šapuće, reditelja Jožefa Galaja. Film traje 77 minuta. Bežeći od svoje napaćene prošlosti, čovek se zaposli da radi usred šume, samo da bi otkrio da je njegov miran život razbijen kada se ubrzo ispostavi da ništa oko njega nije kako se čini. Jeziv, atmosferičan film, dobitnik nagrada na DRUK International Film Festivalu, High Tatras Film & Video Festivalu, IndieFESTu, Paradise Film Festivalu, Vegas Movie Awards, itd.

Na Wather Movie Screen-u od 23č program zatvara film snimljen prošle godine u Grčkoj Čuvari večnosti reditelja Aristotelisa Maragkosa. Film traje 64 minuta. Gospodin Tumi opsesivno cepa papir da bi kontrolisao čudovišta koja ga prate od detinjstva, ali kada se probudi usred leta za Boston i otkrije da je većina putnika iz aviona nestala, mora da se suoči sa papirnatom noćnom morom koja preti da pocepa samo tkanje stvarnosti. Klasična miniserija Stivena Kinga Langolijeri (1995) rekonstruisana je u ovom eksperimentu radikalne animacije kolaža koji je nastao mukotrpnim štampanjem kadrova iz mini serije, njihovom ponovnom montažom i kombinovanjem pomoću tehnika kolaža od papira i animacije. Pobednik (posebno priznanje) na Međunarodnom festivalu nezavisnog filma u Buenos Ajresu.

Sve tri večeri Slaughter Festivalau Doljevcu publika će imati priliku da od 19 do ponoći pogleda neko od kratkih filmskih ostvaranja izrađenih u 9D tehnici u Slaughter Hall 9D Cinema.

SLAUGHTER HEAVY METAL FESTIVAL

U okviru programa Slaughter Heavy Metalfestivala nastupaće od 19 sati – BITTER TASTEMetal-hardkor grupa iz Niša oformljena 2011. godine. Tokom dosadašnjeg rada delili su binu sa više regionalnih i srpskih metal bendova. Album Descend objavili 2020. godine. Od 20 časova – ŠUT – Jedna od najmlađih autorskih hardkor niških grupa, oformljen tek nedavno, ali već prepoznatljivog i upečatljivog zvuka. Na programu od 21 je grupa JENNER – Stara škola hevi treš metal grupa osnovana 2013. godine u Beogradu. Potpisuju više singlova, album To Live Is To Suffer iz 2017. godine koji je objavila francuska izdavačka kuća INFERNO Records i kasetu Demo 2015 koju je u ograničenom tiražu objavio mađarski izdavač Burning Sun Records. Prvo veče muzičkog dela festivala zatavraju gosti iz Grčke, grupa SEWN MOUTH – Modern metal bend iz Soluna. Njihov muzički stil obuhvata elemente različitih žanrova, stvarajući jedinstveno, i melodično i snažno iskustvo mraka. Objavili više singlova i album The Narcissist 2019. godine.

Na konferenciji za štampu održanoj u četvrtak 30. juna u Javnoj biblioteci u Doljevcu umetnički direktori Horor, odnosno Hevi Metal Festivala, Dejan Ognjanović i Željko Ljubić predstavili su „Zlatnu macolu“ gran-pri Slaughterfestivala koji će biti dodeljen autoru najboljeg horor filma. Podsećamo, predsednik žirija je Alin Ludu Dumbrava, dugogodišnji direktor čuvenog Drakula festa u Rumuniji. Organizator festivala je Komplos Art Factory iz Doljevca, a pokrovitelji su Ministarstv kulture i informisanja Republike Srbije i Opština Doljevac.

Austrijskom umetniku Ervinu Vurmu dodeljen počasni doktorat Univerziteta umetnosti u Beogradu

Foto: Aleksandar Anđić

Svečana dodela počasnog doktorata austrijskom umetniku Ervinu Vurmu održana je u sredu, 1. juna, u svečanoj sali Rektorata Univerziteta umetnosti u Beogradu.  Prisutnim zvanicama obratili su se dr Mirjana Nikolić, rektorka Univerziteta umetnosti u Beogradu, mr Dimitrije Pecić, dekan Fakulteta likovnih umetnosti, dr Jelena Todorović, prodekan za međunarodnu saradnju Fakulteta likovnih umetnosti i umetnik Ervin Vurm.

Prof. dr Mirjana Nikolić, rektorka Univerziteta umetnosti, istakla je da je Univerzitet umetnosti u Beogradu oduvek bio mesto susreta najtalentovanijih umetnika, naučnika i teoretičara, kao i važna spona između akademskog obrazovanja i kulturnog života naše zemlje i šire. Takođe je naglasila da se Univerzitet vodio najvišim standardima pri izboru počasnih doktora, pa je tako za 65 godina postojanja institucije ovo prestižno priznanje dodeljeno samo devet puta, i to najizuzetnijim ličnostima svetske umetničke scene, i dodala: „Veoma smo ponosni što se na ekskluzivnu listu počasnih doktora Univerziteta umetnosti sada dodaje istaknuti umetnik Ervin Vurm“.

Dekan Fakulteta likovnih umetnosti, mr Dimitrije Pecić, obratio se Ervinu Vurmu rečima: „U ime Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, čestitam vam na počasnom doktoratu Univerziteta umetnosti u Beogradu. Fakultet likovnih umetnosti je počastvovan zbog mogućnosti buduće saradnje sa umetnikom koji ima tako istaknuto mesto u savremenoj umetnosti“.

Prof. dr Jelena Todorović, prodekan za međunarodnu saradnju Fakulteta likovnih umetnosti, pročitala je izvod iz obrazloženja nagrade: “Ervin Vurm se predlaže za počasni doktorat Univerziteta umetnosti zbog svoje izuzetne međunarodne reputacije i doprinosa likovnim umetnostima koji se, između ostalog, ogleda u inovativnim pristupima skulpturi. Ervin Vurm dao je globalno priznat autonoman doprinos međunarodnom trendu – performativnom zaokretu u oblasti skulpture i skulpturi kao obliku delovanja.”

U nastavku obrazloženja, dr Jelena Todorović je istakla: “Svaki pokušaj da se strukturira razvoj rada Ervina Vurma, da se posloži i na taj način pojednostavi, bilo u pisanoj formi ili kao koncept za izložbu, suočava se sa opsežnim, višeslojnim, multimedijalnim opusom koji pokazuje doslednost uprkos iznenađujućim obrtima i invencijama i odupire se hronološkom tretmanu. Univerzitet umetnosti u Beogradu ima čast da Ervina Vurma uvrsti u plejadu istaknutih internacionalnih stvaralaca iz svih oblasti umetnosti kojima je dodeljeno ovo priznanje.”

Umetnik Ervin Vurm je u svom obraćanju prisutnima rekao: „Velika mi je čast što sam primio ovaj počasni doktorat od Univerziteta umetnosti u Beogradu. Ovo je grad u kome su inovativne, radikalne umetničke grupe sedamdesetih pisale istoriju umetnosti – Marina Abramović, Neša Paripović, Raša Todosijević, Era Milivojević, Gergelj Urkom, Zoran Popović i drugi. Oni su promenili percepciju umetnosti i otvorili mogućnost za mnoge koji su došli posle njih. Osećam vezu sa njima. Imajući u vidu ovu snažnu tradiciju konceptualnog umetničkog pokreta u Beogradu, veoma sam zadovoljan što sam u mogućnosti da svoj rad prikažem beogradskoj i srpskoj publici i učinim ga otvorenim za diskusiju“.

Dr Adrijan Fajks, direktor Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu, povodom dodele ovog priznanja je rekao: „Veliko nam je zadovoljstvo što je ovom počašću uspostavljena dugoročna i plodna veza između jednog od najznačajnijih austrijskih umetnika i najznačajnije obrazovne institucije u oblasti kulture, još jedno poglavlje u dugom bilateralnom odnosu u oblasti umetnosti, od čega će posebno studenti imati koristi“.

Ervin Vurm je austrijski umetnik rođen u gradu Bruck an der Mur, Štajerska, Austrija. Živi i radi u Beču i Limbergu, Austrija. Završio je Fakultet primenjenih umetnosti u Beču. Dela Ervina Vurma nalaze se u kolekcijama širom sveta, uključujući Muzej Solomona R. Gugenhajma, kolekciju Pegi Gugenhajm, Umetnički centar Voker, Muzej Ludvig, Kunstmuseum St. Gallen, Musée d’art contemporain de Lyon, Muzej stare i nove umetnosti i Centar Pompidu. Godine 2013. dobio je Veliku državnu nagradu Austrije, što je najviše odlikovanje koje Austrija dodeljuje zaslužnim umetnicima za izraziti doprinos umetnosti i ugledu Austrije na međunarodnoj sceni. Bio je predstavnik Austrije na Bijenalu u Veneciji u dva navrata – 2011. i 2017. godine. Mnogi ga smatraju najznačajnijim i najuticajnijim međunarodno prepoznatim austrijskim umetnikom.

Dodela zvanja počasnog doktora posebno je značajna u trenutku kada stručna javnost, studenti i publika imaju priliku da posete retrospektivnu izložbu Ervina Vurma u glavnoj zgradi Muzeja savremene umetnosti Beograd, do 9. avgusta.

DODELA POČASNOG DOKTORATA UNIVERZITETA UMETNOSTI U BEOGRADU AUSTRIJSKOM UMETNIKU ERVINU VURMU

Fotografije: Bojana Janjić, MSUB

Univerzitet umetnosti u Beogradu dodeljuje počasni doktorat austrijskom umetniku Ervinu Vurmu zbog izuzetne međunarodne reputacije i doprinosa likovnim umetnostima.

Svečana dodela počasnog doktorata austrijskom umetniku Ervinu Vurmu održaće se u sredu, 1. juna u 16 sati, u svečanoj sali Rektorata Univerziteta umetnosti u Beogradu (Kosančićev venac 29). Prisutnim zvanicama obratiće se dr Mirjana Nikolić, rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu, mr Dimitrije Pecić, dekan Fakulteta likovnih umetnosti, dr Jelena Todorović, prodekan za međunarodnu saradnju Fakulteta likovnih umetnosti i umetnik Ervin Vurm. U obrazloženju Fakulteta likovnih umetnosti, koji je predlagač ovog uglednog univerzitetskog zvanja gospodinu Vurmu, navodi se da „predloženi umetnik ima izuzetnu međunarodnu reputaciju i da je dao doprinos likovnim umetnostima koji se, između ostalog, ogleda u inovativnim pristupima skulpturi“.

Ervin Vurm je austrijski umetnik rođen u gradu Bruck an der Mur, Štajerska, Austrija. Živi i radi u Beču i Limbergu, Austrija. Završio je Fakultet primenjenih umetnosti u Beču. Dela Ervina Vurma nalaze se u kolekcijama širom sveta, uključujući Muzej Solomona R. Gugenhajma, kolekciju Pegi Gugenhajm, Umetnički centar Voker, Muzej Ludvig, Kunstmuseum St. Gallen, Musée d’art contemporain de Lyon, Muzej stare i nove umetnosti i Centar Pompidu. Godine 2013. dobio je Veliku državnu nagradu Austrije, što je najviše odlikovanje koje Austrija dodeljuje zaslužnim umetnicima za izraziti doprinos umetnosti i ugledu Austrije na međunarodnoj sceni. Bio je predstavnik Austrije na Bijenalu u Veneciji u dva navrata – 2011. i 2017. godine. Mnogi ga smatraju najznačajnijim i najuticajnijim međunarodno prepoznatim austrijskim umetnikom.

Iako na prvi pogled duhoviti, Vurmovi radovi proširuju ili manipulišu stvarnošću na načine koji mogu biti uznemirujući. On prikazuje manipulisane slike stvari iz svakodnevnog života, stvari koje izgledaju poznato, ali koje postaju iskrivljene. Vurmov rad je često kritičan prema mentalitetu i načinu života zapadnog društva. Uspeh i popularnost njegovog rada u velikoj meri posledica je činjenice da se hrabro poigrava aspektima popularne kulture, životnog stila i aktuelnih dešavanja u društvu i politici.

Dodela zvanja počasnog doktora posebno je značajna u trenutku kada stručna javnost, studenti i publika imaju priliku da posete retrospektivnu izložbu Ervina Vurma u glavnoj zgradi Muzeja savremene umetnosti Beograd, do 9. avgusta.

U 65 godina dugoj istoriji Univerziteta umetnosti u Beogradu, zvanje Počasni doktor dodeljeno je samo devet puta, što svedoči o njegovoj ekskluzivnosti i visokim standardima kojima se Univerzitet vodi prilikom dodele ovog zvanja. Dosadašnji laureati ostvarili su vrhunska dostignuća u svojim profesijama i važe za najeminentnije umetnike čiji se rad prepoznaje širom sveta. To su: Kšištof Penderecki – kompozitor (1985), Janis Kunelis – likovni umetnik (2005), Zubin Mehta – dirigent (2005), Vladan Radovanović – višemedijski umetnik i kompozitor (2007), Boris Podreka – arhitekta (2008), Marina Abramović – performans i konceptualna umetnica (2008), Dušan Makavejev – filmski reditelj (2018), Miodrag Tabački – scenograf (2018) i Eugen Inđić – pijanista (2019).

GRAD NIŠ SKRATIO ROK ZAKUPA NIŠVILLE DŽEZ MUZEJU

Posle problema sa eksponatima ispred Džez Muzeja u Tvrđavi, Nišville se suočava i sa poništavanjem prethodno donetog rešenja od 11.02.2022 o zakupu gradskog prostora za Džez Muzej na period od 2 godine.

Rešenjem o izmeni rešenja od 09.05.2022 rok zakupa je skraćen na 1 godinu!

Ne ulazeći u motive ovakvog skraćenja roka zakupa, Nišville smatra da je izmena trebala da glasi – umesto na 1, na 5 godina zakupa, jer toliko dozvoljavaju zakonski akti Uprave za imovinu Grada Niša.

Jedino sa tako dugim vremenskim rokom moguće je dugoročno planirati rad muzeja i uraditi nabavku skupih i retkih eksponata poput trube Luisa Armstronga, za koju bi donatorski trebalo prikupiti 100.000 dolara!

Nišville je do sada uložio dosta novca za opremanje muzeja i obnovu elektro instalacija, ali je potrebno rešiti i grejanje prostora, a pogotovo je važno rešiti akutni problem prokišnjavanja unutar muzeja sa bedema niške Tvrđave.

Ovo skraćivanje roka zakupa dovodi Nišville u dilemu vredi li ugostiti ovog leta direktora najčuvenijeg Džez muzeja iz New Orleans-a Grega Lambsoy-a, koji ovog avgusta dolazi da napravi dugoročnu postavku Nišville Džez Muzeja – jedinog takve vrste u Srbiji,

Последња вођена тура: Зграда као музејски предмет

Не пропустите јединствену прилику да сазнате детаље шездесетогодишњег постојања зграде као музејског предмета, али и онога што је тек чека

Зграда Музеј 25. мај је централни мотив културног пејзажа дела Београда у коме се налази. Иако је њена архитектура доминантна и формом птице напетих крила превазилази све постојеће архитектонске и природне чиниоце предела, зграда Музеја је због дугогодишње експлоатације почела да губи некадашњи сјај.

Трећа вођена тура, организована поводом шездесет година од отварања Музеја 25. мај, планирана је за 24. мај, а почиње у 13 часова окупљањем на платоу испред зграде Музеја 25. мај, наставља се на солитеру преко пута и завршава у згради Музеја. Посетиоце ће водити мр Неда Кнежевић, директорка Музеја Југославије.

Са предстојећим радовима посетиоце ће упознати архитекта Дејан Тодоровић, добитник бројних награда за пројекат реконструкције Музеја савремене уметности у Београду. Као аутор пројекта рестаурације фасаде зграде Музеја 25. мај, архитекта Тодоровић говориће о томе да ли је њена безвременост била мотив или препрека.

Број учесника/ца је ограничен и пријава је обавезна преко формулара који можете пронаћи на веб-сајту МузејаУлаз на вођену туру је слободан.

Ekipa Bašta Festa očistila divlje deponije u Nacionalnom parku Tara

Foto: Bašta Fest Promo

Tokom proteklog vikenda, ekipa Bašta Festa, internacionalnog festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti, zajedno sa prijateljima festivala organizovala je eko akcije čišćenja na divljim deponijama u Nacionalnom parku Tara, na lokacijama Kaluđerske bare i Solotuša.

U saradnji sa Ekocentralom sa Tare i uz podršku Nacionalnog parka Tara i Javno-komunalnog preduzeća „12. septembar“, uspešno su očišćene deponije koje godinama nastaju nemarom vikendaša i žitelja Tare. Konstatovano je da je veliki deo otpada od građevinskog materijala, tako da ekipa Bašta Festa posebno naglašava da je tokom izgradnje vikendica veoma važno i da razmišljamo o okruženju u kome želimo da provodimo vikende.

Deveti Bašta Fest, internacionalni festival kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti koji se održava od 30. juna do 3. jula, podržala je Vlada Švajcarske, u okviru prvog poziva za realizaciju kulturnih i umetničkih projekata i partnerskih projekata programa “Kultura za demokratiju”.

Taj program podržava nezavisnu kulturnu scenu u Srbiji tako što, koristeći kulturu i umetnost, podstiče kritičko i kreativno razmišljanje o društvenim temama od važnosti za lokalne zajednice. Program takođe podstiče i saradnju aktera na nezavisnoj kulturnoj sceni, kreirajući prostor za promociju pluralističkih vrednosti i interkulturalnog dijaloga u Srbiji. Prva faza projekta traje od oktobra 2021. godine do februara 2025. i sprovodi ga Hartefakt fond.

Izložbena intervencija „Korak napred, dva koraka nazad“ u Muzeju Jugoslavije

U okviru stalne postavke Muzeja Jugoslavije 14. maja u 13 časova bićepredstavljena izložbena intervencija Korak napred, dva koraka nazad, čiji su autori umetnici Rena Redle & Vladan Jeremić. Električna požuda, Fosilni regres, Planetarna svojina i Rudna konačnost samo su neki od sugestivnih naziva umetničkih radova namenski osmišljenih kroz dijalog sa odabranim predmetima iz zbirki Muzeja. Ovim događajem Muzej nastavlja rad na stalnoj postavci u čijem fokusu je ove godine industrijsko nasleđe Jugoslavije. Događaj počinje vođenjem u kojem će učestvovati autori, nakon čega publiku očekuje muzički program u aranžmanu umetnika Andreja Bunuševca u kafeu i bašti Muzeja. 

Izložbena intervencija Korak napred, dva koraka nazad realizovana je u saradnji sa kustoskinjama Simonom Ognjanović i Marijom Đorgović.  Otvaranje se priređuje u okviru Evropske noći muzeja, pa će publika te večeri izložbu moći da poseti do 22 časa. 

Prema tumačenju umetnika, pojedini predmeti izloženi na stalnoj postavci afirmišu ideje prosperiteta i rasta kroz koncept tehnološkog napretka i proces industrijalizacije, dok se drugi mogu tretirati kao nosioci emancipatornih vrednosti i materijalni tragovi različitih oblika društvenosti. Kako danas jasno možemo sagledati drastične posledice prividno neograničenog rasta i ekstraktivizma, Rena Redle & Vladan Jeremić ističu da društvenu koheziju treba iznova graditi i predlažu potencijale za jedno drugačije društvo u njegovom nastajanju. Dotičući se, između ostalog, pitanja rudnog bogatstva kao nekadašnjeg garanta društvenog progresa naglašenog u socijalizmu, plastike kao simbola nehajnog konzumerizma”, izazova usled preokreta u proizvodnji struje i mehanizaciji, problema prekarnosti rada i posledica privatizacije fabrika, umetnici ciljano izdvajaju nasleđene vrednosti na koje se još uvek možemo osloniti, dok istovremeno markiraju ona mesta koja prema njihovom sudu treba zauvek da ostanu za nama.

O autorima umetnicima

Rena Redle (Rädle) & Vladan Jeremić  žive i rade u Beogradu. Njihova umetnička praksa obuhvata instalacije i intervencije u javnom prostoru. Kroz zajedničku praksu Rena & Vladan istražuju odnose umetnosti i politike, razotkrivajući goruće društvene protivurečnosti. Izlagali su, između ostalog, u: MUAC, Meksiko Siti; Brooklyn Museum, Njujork; Creative Time Summit, Majami; nGbK, Berlin; Muzej savremene umetnosti, Ljubljana; MMOMA, Moskva; Muzej savremene umetnosti, Skoplje; Contemporary Art Center of Thessaloniki, Solun; Tallinna Kunstihoone, Talin; Interkulturelt Museum, Oslo; 49. i 56. Oktobarski salon, Beograd; Autostrada Biennale, Prizren; Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad; Tirana Art Lab, Tirana; Muzej Jugoslavije, Beograd; 18th Tallinn Print Triennial, Talin; Kuslevova kuća, Podgorica i Galerija Matice Srpske, Novi Sad.

Potpisan sporazum o saradnji Filmskog centra Srbije i Muzeja žrtava genocida

Foto: Monika Husar,

Filmski centar Srbije i Muzej žrtava genocida potpisali su sporazum o saradnji, sa ciljem organizacije i realizacije zajedničkih projekata i programa  iz oblasti kulture, obrazovanja, kulture sećanja, umetnosti i naučno-istraživačke delatnosti.

Ovim sporazumom se potpisnici Protokola obavezuju na uzajamnu podršku i pomoć u produkciji dokumentarnih, dokumentarno-igranih i igranih filmskih ostvarenja posvećenih očuvanju kulture sećanja.

Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije, povodom potpisivanja Protokola je izjavio: „Veliko mi je zadovoljstvo što smo potpisali ovaj protokol o saradnji između dve institucije na nacionalnoj osnovi. On će pre svega omogućiti našim autorima, koji se bave određenim istorijskim temama, da mogu znatno lakše i preciznije da dođu do pravih podataka koji su bitni za stvaranje jednog filma. Muzej žrtava genocida će dati svoje ljude, resurse, materijale i arhive svim našim autorima koji žele da prave filmove na te teme, tako da mogu da provere podatke koje ih interesuju. Znam koliko je bitno da imate dobru arhivsku građu koja ne odudara od istorijski tačnih podataka. To je velika odgovornost za svakog autora koji se bavi stvarnim događajima i ličnostima“.

Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida, nakon potpisivanja je istakao:  „Ovo za nas jeste značajan događaj jer pokazujemo i želju i potrebu dve nacionalne ustanove kulture iz dva različita segmenta, da sarađuju na dobrobit pre svega naše nacionalne kinematografije u svim njenim aspektima. Sa druge strane, ova saradnja je i na dobrobit očuvanja dostojanstvenog sećanja na žrtve genocida počinjenog nad pripadnicima našeg naroda u Drugom svetskom ratu, ali i žrtve Holokausta, kao i Samudaripena – genocida počinjenog nad Romima. Muzej žrtava genocida je u prethodnom periodu realizovao čitav niz dokumentarnih filmova i već uveliko radi sa našim istaknutim rediteljima koji se bave određenim temama, poput Lordana Zafranovića i Gorana Radovanovića. Za nas kao nacionalnu instituciju veoma je dragoceno što nam se obraća sve veći broj stvaralaca i stručnjaka iz sveta kinematografije, kako naše tako i inostrane, sa željom da konsultuju naše stručnjake u vezi građe koja se čuva u Muzeju žrtava genocida“.

Potpisnici sporazuma će kontinuirano razmenjivati publikacije čiji su izdavači, a bez naknade će, radi korišćenja u naučno-istraživačke i izložbene svrhe, kao i sa ciljem objavljivanja u stručnim i drugim publikacijama ustupati arhivsku, muzejsku i bibliotečku građu u konvencionalnom i digitalnom obliku za čije su čuvanje zaduženi. Filmski centar Srbije i Muzej žrtava genocida takođe će jedno drugom bez nadoknade ustupati svoje prostore za održavanje programa koje organizuju.

Вођена тура: Зграда као музејски предмет

Зашто Музеј 25. мај после 60 година постојања, својим садржајем, концепцијом и програмима, далеко превазилази значај и обим послова који су пред ову установу стављени у тренутку оснивања? Како је постао „музејски предмет“ Музеја Југославије и какав је приступ када је у питању његова заштита и физичка обнова?

Вођена тура планирана је за 9. април, а почиње у 13 часова окупљањем на платоу испред зграде Музеја 25. мај, наставља се на солитеру преко пута Музеја и завршава у згради Музеја 25. мај. Посетиоце ће водити мр Неда Кнежевић, директорка Музеја Југославије.

Зграда Музеја 25. мај, централни објекат у оквиру комплекса Музеја Југославије, има изузетан сведочанствени потенцијал и као таква је јединствен „музејски предмет“. Захваљујући посебним одликама, како архитектонским тако и културолошким, Музеј 25. мај има јединствену културну, друштвену, уметничку и историјску вредност. Типичан је представник архитектуре репрезентативних објеката у Београду шездесетих година 20. века, један је од првих наменски изграђених музеја те врсте у Београду и Србији, а такође заузима значајно место у стваралачком опусу Михаила Јанковића, једног од водећих београдских и југословенских архитеката тог раздобља. „На крају, све што је вредно биће уметничко дело и post-festum.” (Михаило Јанковић)

Од оснивања до данас његова првобитна функција није се променила – реч је о јавној установи са изложбеним простором где се организују сталне и повремене изложбе, са биоскопском салом за приказивање филмова и одржавање разних скупова, семинара и предавања. Импозантан списак изложби из земље и иностранства, у периоду од 1978. до 2022. године, поред бројних међународних и домаћих скупова, семинара, предавања и других програма, као и посета великог броја државника, познатих личности и делегација, само су део реализованих активности током пола века постојања овог здања.

Музеј 25. мај поклон је Београда Јосипу Брозу Титу за 70. рођендан и место је које и данас несумњиво привлачи пажњу јавности и изазива опречне ставове.

Наредне две туре планиране су за 23. април и 24. мај, а водиће их Јелица Јовановић, једна од оснивачица НВО Група архитеката из Београда и Do.co.mo.mo Србија, и Неда Кнежевић заједно са Дејаном Тодоровићем, архитектом, добитником бројних награда за пројекат реконструкције Музеја савремене уметности и аутором пројекта рестаурације фасаде зграде Музеја 25. мај.

Број учесника/ца је ограничен и пријава је обавезна преко формулара који можете пронаћи на веб-сајту Музеја.  Улаз на вођену туру је слободан.

ZAKLJUČCI

Međunarodne konferencije

“Omladinski sporazum o kulturnoj participaciji u Evropi”

21-23. mart 2022.

Novi Sad, Srbija

23. mart 2022. Novi Sad

Mladima treba pružiti priliku da rizikuju i da greše, jer će tako osetiti šta zaista znači učestvovati u kulturnom stvaralaštvu Evrope.

Autorka fotografija: Lea Bodor.

Mladima tebaju vreme i mesto koje će iskoristiti da rizikuju i da greše, a to nije lako u društvu koje je kompetitivno i koje nas tera da se krećemo i razmišljamo veoma brzo, i koje je u kulturnom sektoru često projektno orjentisano i usmereno na inovacije. Ono što stariji mogu i treba da urade jeste da pruže priliku mladima da greše i uče iz pokušaja. Ovo su neki od zaključaka Međunarodne konferencije “Omladinski sporazum o kulturnoj participaciji u Evropi”, koja je održana 22. i 23. marta u Novom Sadu, u Omladinskom centru OPENS i SKCNS Fabrici, u organizaciji Studentskog kulturnog centra Novi Sad i partnerskih ustanova iz mreže “Be SpectACTive!”.

Tokom ova dva dana, u Novom Sadu okupili su se učesnici iz 19 partnerskih organizacija iz 15 zemalja koji su na kritički način preispitivali stereotipe o mladima i omladinskoj kulturi. Posebna pažnja posvećena je i primeni inovativnih pristupa kulturnog učešća mladih, koji će moći da zadovolje potrebe novih generacija.

„Niko nas starije nije učio da verujemo u sebe i mislim da je važno da mladi stiču samopouzdanje kroz praktičan rad. Dakle, nije poenta da im damo priliku da slušaju o tome kako se voze kola već da im omogućimo da ih sami voze“, kaže Luka Riči, jedan od koordinatora programa evropske saradnje “Be SpectACTive!” koji je fokusiran na uključivanje publike u izvođačke umetnosti, kroz umetničke produkcije i participativne prakse.

“Rizikujte i pravite greške, jer kultura je iskustvo, to nije nešto što neko može da vas nauči, kulturu morate iskusiti, a mi smo tu da vam damo priliku da to učinite“, poručio je on.

Između ostalih, na konfereciji su učestvovali: Đulijana Ćanćo, koordinatorksa programa Be SpectACTive!), dramaturškinja Minja Bogavac, direktorka programa UNESCO katedre za kulturnu politiku i menadžment prof. Dr Milena Dragičević Šešić, prof. socijalne antropologije Karl Feiša sa Univerziteta Pompeu Fabra u Barseloni, koji je i dugogodišnji saradnik Ujedinjenih nacija za omladinske politike, Gvido Van Hengel, holandski pisac, predavač i istoričar, Marko Pejović, psiholog, psihoterapeut, teoretičar umetnosti i pozorišni praktičar, član Grupe „Hajde da…“, Tamara Urošević, novinarka i trenerica obuka za mlade na temu medijske i informacione pismenosti, Diana Tepavac, direktorka Asitež Srbija, Milica Rašković, direktorka razvojnog programa Fondacije Novi Sad-Evropska prestonica kulture, Miljana Pejić, generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije, Vladimir Marinković, direktor novosadskog ogranka Francuskog instituta u Srbiji i mnogi drugi.

U osmišljavanju programa konferencije, kao i u realizaciji učestvovali su mladi aktivni gledaoci iz Novog Sada: Pavle Hrnčić, Mila Pajić, Amelia Stakić, Anja Pejinović, Višna Vukajlović, Marija Đurđević, Petra Protić, Nikolina Đenadija, Staša Kecojević  i Jelena Laketić.

“Zastupljena je predrasuda da su mladi nezainteresovani za ono što se oko njih dešava, međutim to nije baš sasvim tačno. Mislim da treba češće da budemo pitani za ono što se nas tiče, i onda bismo videli da ima mladih koji se itekako interesuju za razne društveno-političke teme”, kaže Marija Đurđević, predstavnica aktivnih gledalaca, koji su uključeni u program “Be SpectACTive!”.

Valter Zampieri, predstavnik programa Kreativna Evropa i rukovodilac Odseka za kulturu Evropske izvršne agencija za obrazovanje i kulturu, istakao je da je važno da svi zajedno stvaramo kulturne sadržaje, a ne da ih samo ponudimo mladima.

“Važno je da omogućimo mladima da stvaraju kulturne sadržaje koji su održivi. To znači da ne smemo da se fokusiramo samo na projekte u kulturi već na dugoročne procese koji će omogućiti održivost kulturnih sadržaja i kulturne ponude”, istakao je on.

Tokom konferencije izvedene su i predstave savremenog plesa, “2GETHER/AL(L)ONE – (ON)LINE”, u produkciji Plesnog teara Ljubljana, “Assimilate” u prodikciji ArtRitam asocijacije iz Novog Sada, kao i interaktivni performansi virtuelne realnost: Igor&Moreno, italijanske produkcije i “Superfluous”, grupe En Knap iz Slovenije.

Konferenciju su podržali program Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Fondacija „Novi Sad – evropska prestonica kulture“ i projekat “Perform Europe” koji finansira Evropska unija, kao i Pokrajinski sekretarijat za finansije. Konferencija je i deo programa „Budućnost Evrope“ u sklopu Evropske prestonice kulture – Novi Sad 2022, koji je posvećen promociji kulture za decu i mlade.

“Omladinski sporazum o kulturnoj participaciji u Evropi” je treća od četiri konferencije planirane u okviru “Be SpectACTive!” projekta. Prva je održana u francuskom gradu Monpeljeu, druga u Sansepolkrou u Italiji, a četvrta će biti u Lisabonu u Portugalu, septembra 2022. Svaka od konferencija bavi se različitim temama koje se tiču kulturne participacije.

Преминуо књижевник Стеван Тонтић (Грдановци, Сански Мост, 1946), члан и председник Скупштине Српског књижевног друштва.

Основну школу завршио у Лушци Паланци, средњу у Санском Мосту и Приједору, студије филозофије са социологијом у Сарајеву. Активан у студентским протестима 1968. Почетком 1969. године постао је главни уредник студентског листа „Наши дани“, да би већ трећи број био судски забрањен а редакција распуштена. Прву збирку поезије објављује 1970, награђену савезном наградом листа „Младост“ за најбољу прву књигу. Запошљава се у културној редакцији Телевизије Сарајево, а обавља и дужност секретара Удружења књижевника БиХ. Половином седамдесетих почиње да ради као уредник за књижевност у издавачкој кући „Свјетлост“, у којој касније уређује и часопис „Живот“. Године 1984. даје оставку на уреднички посао због неслагања с третманом неких српских писаца у великој едицији књижевности народâ БиХ. После три године враћа се у издавачку кућу са новим руководством. 

Крајем осамдесетих и почетком деведесетих Тонтић иступа против срљања у грађански рат. Пише песме о ратним страхотама, објављене у збирци Сарајевски рукопис (Београд 1993, 1998) која ће бити преведена на више језика. Одбио је да служи у босанско-муслиманској армији, па је гоњен да копа ровове на првој линији фронта. Искључен је из чланства Удружења књижевника БиХ, у које се никад више није вратио. Половином јануара 1993. успева да илегално изађе из града, стигне у Београд, одакле крајем априла 1993, на позив немачких писаца и преводилаца, одлази у Берлин, где ће као избеглица без запослења остати близу девет година. Прву значајну подршку дала му је фондација нобеловца Хајнриха Бела, у чијој је кући провео девет месеци. У Немачкој излази више превода Тонтићевих дела, наступа у многим градовима. O њему је објављен велик број афирмативних рецензија и чланака, снимљено више радио- и тв емисија. Године 1995. учествује на чувеном песничком фестивалу у Јерусалиму, а пет година касније на шестонедељној турнеји европских писаца по Европи, од Лисабона преко Мадрида, Париза и Брисела до Санкт Петербурга, Москве, Минска, Варшаве и Берлина. Проводи пет месеци као „писац града“ Рајнсберга. У берлинском недељнику Freitag, противно већини медија, пише о вредности дела Правда за Србију Петера Хандкеа. (Текст је уврштен у књигу Nоch einmal für Jugoslawien, посвећену одбрани  Хандкеа.) На Универзитету у Инзбруку држи предавања студентима славистике. Учествује на књижевним сусретима у Пољској, Аустрији, Француској, Италији, Шпанији, Русији, Србији, Македонији, Јерменији, Чешкој, Румунији, Бугарској. Превођен на велики број језика. 

Време песниковог егзила у Немачкој његова супруга проводи с мајком у избегличком статусу у Београду. После повраћаја окупираног стана у Сарајеву, из којег је с пишчевим рукописима и библиотеком нестало и све друго, брачни пар се крајем 2001. враћа у тај град, у чему ће видети неку врсту „обрнутог егзила“. Тонтић ту живи као слободни писац, да би се 2014. настанио у Новом Саду.

Тонтић пише поезију, прозу, есеје, критику и преводи с немачког језика. Саставио је неколико антологија, међу њима и веома запажену антологију Модерно српско пјесништво (1991), с обухватом српских песника 20. века из Југославије и дијаспоре. (Била је то прва антологија српске поезије у историји БиХ.) Приредио је издања већег броја писаца (П. Кочић, Б. Ћопић, Н. Шоп, Д. Максимовић, В. Попа, С. Раичковић, М. Диздар, Д. Трифуновић, Д. Колунџија и др.) Био је три године члан НИН-овог жирија критике за роман године. Члан  Српског и Немачког ПЕН-центра, Удружења књижевника Србије, Српског књижевног друштва и Удружења књижевних преводилаца Србије. Collegium Europaeum Jenense (Јена) изабрао га је за свог дописног члана, што је „признање за изванредан рад на разумевању међу народима.“

 Носилац је најугледнијих награда у Србији и БиХ. У Немачкој је 2000, 2001. и 2019. добио три значајне међународне награде за књижевност.

Поводом награде “Жичка хрисовуља” објављен је зборник Стеван Тонтић, песник (издање Народне библиотеке “Стефа Првовенчани”, Краљево 2019).

Библиографија

Наука о души и друге веселе приче, песме, В. Маслеша, Сарајево 1970.

Тајна преписка, песме, Свјетлост, Сарајево 1976.

Наше горе вук, песме, Р. Ћирпанов, Нови Сад 1976.

Хулим и посвећујем, песме, БИГЗ, Рад и Народна књига, Београд 1977.

Црна је мати недјеља, песме, Нолит, Београд 1983.

Тајна преписка и друге пјесме, Свјетлост, Сарајево 1984/85.

Праг, песме, Свјетлост, Сарајево 1986.

Ринг, песме, БИГЗ, Београд 1987.

Изабране пјесме, В. Маслеша, Сарајево 1988.

Ружа вјетрова – из савременог пјесништва Босне и Херцеговине, антологија, Смедеревска песничка јесен, Смедерево 1988.

Новије пјесништво Босне и Херцеговине, антологија, Свјетлост, Сарајево 1990.

Модерно српско пјесништво – велика књига модерне српске поезије од Костића и Илића до данас, антологија, Свјетлост, Сарајево 1991.

Сарајевски рукопис, песме, Време књиге, Београд 1993; 2. допуњено издање, Стубови културе, Београд 1998.

Лирика, изабране песме, Дневник, Нови Сад 1995.

Мој псалам /Mein Psalm, песме и записи, Edition Neue Wege, Берлин 1997.

Твоје срце, зеко, роман, Филип Вишњић, Београд 1998.

Олујно јато, изабране песме, Глас српски, Бања Лука 2000.

Благослов изгнанства, песме, Глас српски, Бања Лука 2001.

Свето и проклето, песме, Издавачки центар Матице српске, Нови Сад 2009.

Изабрана дјела у 4 тома: 1. Поезија, 2. Твоје срце, зеко, 3. По налозима поезије, есеји, и 4. Језик и неизрециво, пјеснички портрети, Залихица, Сарајево 2009.

Сјај и мрак, изабране и нове песме, Наклада Зоро, Загреб – Сарајево 2010.

Анђео ми бану кроз решетке, изабране песме, Културни центар Новог Сада, Нови Сад 2010.

Свакодневни смак свијета, песме, Трећи Трг, Београд 2013; 2. издање Кућа поезије, Бања Лука 2017.

Безумни пламен, изабране и нове љубавне песме, СПКД Просвјета, Сарајево 2015.

Христова луда, песме, Архипелаг, Београд 2017.

Та мјеста (путописи), Агора, Нови Сад – Зрењанин 2018.

Кочићева и српска траума (есеј), Задужбина „Петар Кочић“, Бања Лука – Београд 2018.

Звук судбине, звук прогонства, изабране песме, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак 2021.

Опсада мога Ја, песме, Архипелаг, Београд 2021.

У пјесничким свјетовима, есеји о српским и блиским пјесницима, Службени гласник, Београд 2021.

Одбрана поезије, есеји, говори, разговори, Вршац 2021.

Књиге на страним језицима

На немачком:

Handschrift aus Sarajevo, Landpresse, Weilerswist 1994, 1995, 1998.

Mein Psalm /Moj psalam (dvojezično), Edition Neue Wege, Berlin 1997.

Verwundete Zunge, Kurt Tucholsky Gedenkstätte, Schloss Rheinsberg 1999.

Sonntag in Berlin, Landpresse, Weilerswist 2000.    

Odysseus an Penelope / Odisej Penelopi (dvojezično), Edition von Büro Otto Koch im K.I.E.Z. e. V. Dessau 2001.

Im Auftrag des Wortes – Texte aus dem Exil, Landpresse, Weilerswist 2004.

Mitlesebuch  91 Stevan Tontić, Aphaia Verlag, Berlin 2005.

Handschrift aus Sarajevo, CD, dvojezično, Edition Erata, Leipzig 2005.

Sarajevski rukopis /Handschrift aus Sarajevo (dvojezično), Međunarodni centar za mir, Sarajevo 2005.

Sarajevski rukopis / Handschrift aus Sarajevo (dvojezično), Smederevska pesnička jesen, Smederevo 2010.

Moj psalam / Mein Psalm (dvojezično), Mauna-Fe, Sarajevo 2010.

Der tägliche Weltuntergang/Svakodnevni smak svijeta  (izabrane pesme, dvojezično), Klagenfurt 2015.

На француском:

Splendeur et ténèbres/Sjaj i mrak (izbor, dvojezično), Voix Vives de Méditerranée en Méditerranée / Al Manar, Set 2019.

На румунскиом:

Hulesc si venerez (izabrane pesme), Cartea româneasca, Bukurešt 1982.

Manuscriptul de la Sarajevo (pesme, dvojezično), Editura Academiei internationale Orient-Occident, Bukurešt 2011.

На пољском:

Glupie twoje serce zajaczku, Fundacja „Pogranicze“, Sejny 1995.

Sarajewski rękopis, Latona, Varšava 1995.

На чешком језику:

Sarajevsky rukopis a jiné básne, Společnost pratel jižnich Slovanu v nakladatelstvi Albert, Brno 2006.

Tvoje srdce, zajičku /Tvoje srce, zeko/, roman, dvojezično, Luka Praha, Prag 2020

На македонском:

Vjerna zvijezda / Vernata svezda (izabrane pesme, dvojezično), Matica makedonska, Skopje & Arka, Smederevo 2012.

Blagoslovot na progonstvoto (izabrane pesme), Struški večeri na poezijata, Struga

2012.  

На бугарском:

Predi da me e otnesyl djavolyt (izabrane pesme), Izdatelstvo „Ergo“, Sofija 2017.

Преводилачки рад

С немачког на српски превео је, између осталог, књиге Петера Хухела (награда „Милош Н. Ђурић“), Гинтера Ајха, Кристе Волф, Гинтера Кунерта, Кристофа Мекела, Рихарда Питраса, Саида, Андри Бајелера, Увеа Колбеа, Жужане Газе, Јиргена Израела, Петера Фелкера, Андре Шинкела, Јана Вагнера, Николаса Борна, Томаса Розенлехера.

На немачки је, заједно са Виктором Калинкеом, превео Лирику Итаке М.Црњанског (Ithaka, Leipziger Literaturverlag, Лајпциг 2008)

НАГРАДЕ

Савезна награда листа „Младост“ за најбољу прву књигу, 1971.

Бранкова награда Матице српске за есеј „Трагично у поезији Бранка Миљковића“, 1971.

Наградно објављивање књиге Хулим и посвећујем са конкурса Удружених издавача (Бигз, Рад, Народна књига), 1977.

Шантићева награда града Мостара за књигу Црна је мати недјеља, 1985.

Награда издавачке куће „Свјетлост“ за књигу Праг, 1986.

Шестоаприлска награда града Сарајева за књигу Праг, 1987.

Змајева награда Матице српске за књигу Сарајевски рукопис, 1994.

Ракићева награда за књигу Сарајевски рукопис, 1994.

Награда „Хорст Бинек“ Баварске академије лепих уметности, 2000.

Награда града Хајделберга „Књижевност у егзилу“ (Literatur im Exil), 2001.

Чешка књижевна награда с медаљом Јозефа Либослава Зиглера, 2006.

Међународна награда Сарајевских дана поезије, 2007 (међу лауреатима су Тадеуш Ружевич, Чарлс Симић, Петар Гудељ и др.)

Кочићева награда града Бање Луке, 2009.

Антићева награда града Новог Сада, 2010.

Награда „Мидхат Бегић“ ПЕН центра у БиХ и часописа „Нови Израз“ за књигу есеја По налозима поезије, 2011.

Награда Балканског песничког фестивала у Браили, Румунија, 2013.

Награда „Душан Васиљев“ за књигу Свакодневни смак свијета, 2014.

Награда „Шушњар“ за целокупно књижевно дело, 2016 (додељује се у знак сећања на усташки покољ Срба Санског Моста о Илиндану 1941)

Награда „Милош Н. Ђурић“ Удружења књижевних преводилаца Србије за најбољи превод песничке књиге на српски језик, 2016.

Награда „Бранковог кола“ за целокупно песничко дело, 2017.

Жичка хрисовуља (награда Жичког духовног сабора) за 2018.

Награда „Кочићево перо“, 2018.

Награда „Љубомир Ненадовић“ за путописну књигу Та мјеста, 2018.

Награда „Рајнер Кунце“ (Reiner-Kunze-Preis) у Немачкој, 2019.

Дисова награда, 2021.

Popust na članarinu

У част оцу српске духовности, првом српском архиепскопу, утемељивачу културе и просветитељства Светом Сави, а поводом обележавања празника Савиндана, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” одобрава попуст од 50% на цену годишње чланарине за ученике и студенте.

С обзиром на то да се Свети Сава слави као заштитник школе и ученика, сви основци, средњошколци и студенти могу искористити погодност приликом уписа или обнове чланарине у главној згради Библиотеке у четвртак, 27. јануара, као и у огранцима у Мрчајевцима, Заблаћу, Пријевору и Прељини од понедељка, 24. јануара до петка, 28. јануара.https://cacak-dis.rs/event/pogodnosti-prilikom-upisa-za-savindan/

Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“Синђелићева 24, 32000 Чачак

Komemoracija povodom smrti glumca Vladana Živkovića

Komemoracija povodom smrti našeg istaknutog dramskog umetnika Vladana Živkovića biće održana u četvrtak, 13. januara, sa početkom u 12 časova, u Jugoslovenskoj kinoteci (Uzun Mirkova 1, sala „Makavejev“). Živković je bio predsednik Udruženja filmskih glumaca Srbije, s kojim Niški kulturni centar organizuje Filmske susrete u Nišu, kao i član Upravnog odbora Filmskog centra Srbije. Preminuo je u Beogradu, 3. januara 2022,u 81. godini.

O umetničkom radu Vladana Živkovića i njegovom doprinosu srpskoj kinematografiji na komemoraciji će govoriti:  Radomir Nikolić, glumac i član predsedništva Udruženja filmskih glumaca Srbije;  Jelena Trivan, predsednica Upravnog odbora Filmskog centra Srbije; Dejan Dabić, filmski kritičar; Srđan Savić, direktor Niškog kulturnog centra i Festivala Filmski susreti – Niš;  Gordan Matić, reditelj i Feti Dautović, producent i profesor filmske produkcije.

Vladan Živković je rođen u Beogradu, 15. decembra 1941. godine. Glumom je počeo da se bavi u amaterskom pozorištu „Krsmanac“, gde ga je zapazio reditelj Živojin Žika Pavlović. Na velikom platnu je debitovao 1967. godine ulogom Bubrega u Pavlovićevom kultnom filmu „Kad budem mrtav i beo“. Po završetku studija dobio je stalni angažman u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, s tima da nije dugo ostao u teatru, već se posvetio filmu. Među Živkovićevim ulogama izdvajaju one koje je odigrao filmovima „Doručak sa đavolom“, „Balkanski špijun“, „Tri karte za Holivud“, „Crni bombarder“, „Tesna koža“…  Poslednju ulogu odigrao je u prošlogodišnjem filmu Gordana Matića „Pucnji u Marseju“.

Pored navedenog, Živković je ostvario role i u filmovima „Sutjeska“, „Dečak i violina, „Naivko“, „Čuvar plaže u zimskom periodu“, „Vrhovi Zelengore“, „Povratak otpisanih“, „Specijalno vaspitanje“, „Hajka“, „Pas koji je voleo vozove“, „Lude godine“, „Dvoboj za južnu prugu“, „Stići pre svitanja“, „Kvar“, „Radio Vihor zove Anđeliju“, „Trofej“, „Drugarčine“, „Pozorišna veza“, „Poseban tretman“, „Rad na određeno vreme“, „Hajduk“, „Široko je lišće“, „Laf u srcu“, „Sok od šljiva“, „Idemo dalje“, „Variola vera“, „Suton“, „Moj tata na određeno vreme“, „Još ovaj put“, „Zadah tela“, „Mahovina na asfaltu“, „Opasni trag“, „O pokojniku sve najlepše“, „Balkanski špijun“, „Vojnici“, „Kraj rata“, „Dezerter“… Glumio je i u serijama „Vuk Karadžić“, „Montevideo, Bog te video!“, „Šifra: Despot“… U karijeri koja je trajala pet i po decenija, Vladan Živković je ostvario oko 150 uloga na filmu i televiziji, sarađivao sa našim istaknutim rediteljima Živojinom Pavlovićem, Živoradom Žikom Mitrovićem, Milošem Mišom Radivojevićem, Goranom Paskaljevićem, Goranom Markovićem i drugim, i istakao se kao jedan od najboljih epizodista srpske kinematografije.

ART, CRAFT & DESIGN

BAZAR ZA LUKU!

Dorćol Platz, Dobračina 59b

18.12.2021. od 11h do 12h

U jeku priprema za predstojeće novogodišnje praznike i zasluženi odmor, umetnici, dizajneri i mali kreativni preduzetnici, u saradnji sa Dorćol Platzom, pridružuju se akcijama za Luku Kurjačkog. Skupljanje sredstava za Lukinu terapiju napreduje, ali nismo još dovoljno blizu cilja… Zato vas pozivamo, dragi sugrađani, da posetite BAZAR ZA LUKU koji će se održati 18.12.2021 u Dorćol Platzu od 11h do 20h.

 Do sada ste već sigurno čuli za Luku. Mladi talentovani pisac i pozorišni umetnik, pasionirani ljubitelj stripa i filma, bori se protiv agresivnog tumora na mozgu. Međutim, postoji neverovatna nova terapija u Japanu za koju je Luka idealni kandidat! Naša novogodišnja želja je Lukina avionska karta za Japan i prvi dan te terapije. Možete pomoći da nam se želja ispuni i istovremeno obradujete još nekoga novogodišnjim poklonom dolaskom i kupovinom na BAZARU ZA LUKU, jer sav prihod od ovog bazara ide za Lukino lečenje.

Na bazaru će se naći originalni umetnički radovi, printovi, spora moda, nakit, stripovi, notesi i druge prigodne sitnice… najbolje što srpska umetnička i dizajnerska scena ima da ponudi!

Od 12h do 14h Marko Somborac, karikaturista i čuveni autor svima omiljenog BLIC STRIPA, crtaće originalne portretne karikature posetilaca.

Tokom trajanja bazara, muzičku podršku dobrom raspoloženju pružaće Luton, Šćepine vragolije i Danilo Kas.

Zahvaljujemo Dorćol Platzu za ustupljen prostor kao se svim učesnicima bazara koji su nesebično pomogli i donirali svoja dela, vreme i pozitivnu energiju! Samo nežno prema sebi, Scarlet kimono, Gugadžina, Dobre Brlje, Bob Živković, Marko Somborac, Veseli četvrtak, System comics, Handsome bags, TKV, Zograf… samo su neki od njih!

Još informacija o Luki Kurjačkom možete potražiti na stranici Fondacije «Budi human»

Informacije o ART, CRAFT & DESIGN – BAZAR ZA LUKU! možete naći na facebook eventu

DOBRODOŠLI!

Jana Adamović

i tim ART, CRAFT & DESIGN – BAZAR ZA LUKU!

Filmovi sa Letnje filmske škole BINE do 3. decembra online na platformi Future Architecture

Filmovi nastali tokom Letnje filmske škole Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA, od petka 19. novembra do 3. decembra će biti dostupni online na sajtu Future Architeture Rooms (https://futurearchitecturerooms.org/) u okviru internacionalne platforme Future Architecture, zajedno sa filmovima iz još tri letnje škole iz Rima, Kopenhagena i Osla.

Letnja filmska škola BINE održana je od 17. do 26. septembra u Kulturnom centru Beograda,  a poslednjeg dana su prikazani filmovi polaznika nastali tokom desetodnevne radionice. Ovaj program realizovan je u okviru evropskog projekta The Future Architecture Platform, pod nazivom „Kad bi ovi zidovi govorili/If These Walls Could Talk”. Radionica je posvećena zgradi Doma štampe, a organizovana je u saradnji sa Računarskim fakultetom iz Beograda, Festivalom arhitekture iz Kopenhagena (CAFx), MAXXI muzejem iz Rima i Trijenalom arhitekture iz Osla (OAT).

Namera organizatora bila je da se učesnici radionice upoznaju sa objektom, njegovom arhitekturom, istorijom, sadržajima i korisnicima i u kratkoj filmskoj formi daju svoj doživljaj/viđenje, komentar trenutnog stanja ili sugestiju njegovih potencijala u budućnosti. Radionica je bila posvećena edukaciji i produkciji kratkih filmovima i video-radova kojima se sagledavaju i analiziraju raznovrsni potencijali filma i filmskog jezika za istraživanje arhitekture i njenih višeslojnih značenja.

Glavni mentor radionice bio je filmski reditelj Dejan Petrović – osnivač Međunarodnog studentskog filmskog kampa „Interakcija“. Ostali mentori iz oblasti filma bili su reditelj Vojin Vasović, snimatelj Dragan Vildović, i filmska autorka i montažerka Jelena Maksimović.  Mentori iz oblasti arhitekture bili su finalisti konkursa Future Architecture: Julia Udall, Alex De Little, Jon Orlek, Joe Gilmore i Richard Cook, Ana Ulrikke Andersen, Nina Bačun, Dea Widya, i Viktória Mravčáková. 

Преминула је књижевница Љиљана Ђурђић, чланица Српског књижевног друштва.

Рођена 1946. у Београду. Матурирала у Првој београдској гимназији. Дипломирала Светску књижевност на Филолошком факултету у Београду. Радила у Народној библиотеци Србије на месту Начелника Издавачке делатности НБС. Била је уредник Српске ретроспективне библиографије. Покренула је библоитеку Жива прошлост и потписала преко 200 издања НБС. Била је колумниста дневног листа Данас (2000-2002) и недељника Европа (2005-2006). Једна је од оснивачица и уредница часописа за женску књижевност и културу ПроФемина (1995 – 2010).
Збирке поезије—- Шведска гимнастика, КОС, 1977;Оглед далматинског биља и други предели, Матица српска, 1980;Преобиље/Нула, Просвета, 1991.
Збирке приповедака—- Како сам љубила Франца Каспара, Рад,1986;Слике из претходног живота, Филип Вишњић,1997;Стадијум огледала, Рад, 2004;Сви на крају кажу мама, Агора, 2009.Силва Југословенка, Агора, 2016.
Збирке есеја и колумни
Beograd by my mind, Рад, 1995;Удри кравицу, Самиздат, Б92, 2001;Пресвлачење Но 5102000, ЦУПС, 2003;Fool memories, Београдска мануфактура снова, 2004;Нек цркне свет, Браничево, Пожаревац, 2012.
Приредила антологије и изборе
Избор из поезије Данице Марковић Песме о алхемијском покушају, Дечје новине, 1989;Милош Црњански Бока Которска, НБС, 1997;Женски континент, Антологија савремене српске женске приче, Просвета, 2004;Песме о библиотеци, НБС, 2003.
Награде и признања
Плакета Народне библиотеке Србије за укупан рад 1984.Награда БИГЗ-а за превод књиге Рани одлазак Силвије Плат.Награда Стеван Сремац за књигу приповедака Сви на крају кажу мама за 2009. годину

Две нове књиге Мирјане Ковачевић

под насловом „ Шездесет жутих секунди“ и „ Последњи и први“ објављене су у издавачкој кући „ Интерпрес“

ове године.

Насловом „ Шездесет жутих секудни“ обухваћено је око шездесет

краћих прича од којих су многе објављене у Политици али и књижевним

часописима. Тематски су омеђане социјалним и друштвеним приликама у

којима одрастају или само преживљавају различите генерације. Има и

ангажованих прича али само у виду скице целокупног светског урушавања

хуманитета и моралних вредности. Неки од наслова су „ Азбука љубави“ ,

„ Зоранови ђонови“, „ Последња кућа“ , „ Аутопортрет“ и други. У новели

„ Последњи и први“ , актуелизује се тема злостављања. Кроз неколико ликова

старије генерације повратком у прошлост открива се сва трагедија једне

младости. Са свим одликама новеле као књижевне врсте и књига „ Последњи

и први“ завршава се изненада и оставља простора читаоцима за различите

увиде у написано.
knjige se mogu kupiti na sajtu knjizara.com.

Tribina o prošlosti

Предавање „Срби у Угарској пре Велике сеобеˮ др Бориса Стојковског биће одржано у четвртак, 28. октобра у 19 часова, у Великој сали Градске библиотеке Чачак. Наиме, ово је шеста трибина о прошлости која се одвија у организацији Библиотеке, а овога пута тема разговора су примарни историјски извори (докумената) који реконструишу податке о српском народу у Јужној Угарској пре Велике сеобе 1690. године. Посебна пажња биће посвећена најугледнијим српским великашима, као најистакнутијим представницима Срба у Угарској у позном средњем веку као и српској култури и духовности на простору југа Угарске.Проф. др Борис Стојковски је ванредни професор историје средњег века на Филозофском факултету у Новом Саду, бави се историјом данашње Војводине у средњем веку, угарско-византијским односима, историјом цркве, исламским светом и његовим везама са средњовековном југоисточном Европом.Тема предавања је уско повезана и са публикацијом, коју је 2016. године објавио Архив Војводине, „Пут документаˮ. То је својеврстан архивски приручник у коме, између осталог, пише и о најстаријим документима које чува ова установа, а приредили су је Зоран Стевановић и Весна Башић. У књизи „Пут документаˮ представљени су истраживачки напори и залагања стручњака из различитих области: архивиста, библиотекара, палеографа, археографа, филигранолога, библиографа, историчара књижевности, конзерватора, физичара, хемичара, микробиолога и фармацеута.Разговор са проф. др Стојковским ће водити Мирко Дрманац, виши библиотекар и историчар.

https://www.facebook.com/events/276590624375959

Biber 04 u Novom Sadu – o pomirenju i isceljivanju naših društava

Zbirka kratkih priča sa četvrtog konkursa Biber predstavljena je u  Novom Sadu, u četvrtak 21. oktobra/listopada 2021.

U razgovoru povodom objavljivanja Biber 04 zbirke održanom u knjižari Bulevar Books, učestvovali su: Maja Halapir, dobitnica treće nagrade za priču „Trokut“; Marijana Čanak, čija je odlična priča „Razmjena“ uvrštena u zbirku; Bojan Krivokapić, dobitnik prve nagrade za priču „Ptičice“; Qerim Ondozi, prevodilac priča na albanski jezik i Davorka Turk, članica tima Biber.

Razgovor je vodila novosadska spisateljica Andrea Popov Miletić, takođe jedna od učesnica ranijih Biber konkursa, čija je priča objavljena u zbirci Biber 02. Na početku se povela diskusija o tome koliko se književnost prevodi na jezike regiona, i koliko smo se poslednjih decenija i u tom smislu udaljili, te da je Biber konkurs jedan od retkih koji prevodi priče autora sa raznih jezika.

Qerim Ondozi, član Biber tima i prevodilac priča na albanski jezik izjavio je: “Vrlo je važna književna komunikacija između Albanaca i ostatka regiona. Delimo isti kontekst, isto breme, isto se mrzimo, isto se volimo, žalosno je što biramo da se ne prevodimo. Ne možemo da gradimo normalni život, ako ne govorimo sa prvim komšijama.”

“Ući u misli drugoga, potaknuti empatiju, videti i takozvanog neprijatelja kako plače, to je prihvaćanje drugoga i put ka pomirenju”  kazala je Maja Halapir iz Samobora, dobitnica treće nagrade.

Dobitnik prve nagrade i član žirija Biber 01 Konkursa, Bojan Krivokapić je dodao: “Raspad Jugoslavije je najjači događaj naših života, i nadživeće nas. Volim da učestvujem na anonimnim konkursima, i zanima me dokle će moja priča stići. Najželjenije mi je bilo prevođenje mojih priča na albanski i makedonski. Bitno mi je da vidim kako će priče biti pročitane na albanskom i makedonskom. ”

Davorka Turk u ime Centra za nenasilnu akciju i Biber tima istakla je “da otkada živi u Sarajevu, a to je od već skoro desert godina, ovaj trenutak sada je najkritičniji što se nacionalizama tiče”, dok je Qerim Ondozi dodao da ga užasava spremnost ljudi za rat, da je rat u javnom prostoru uopšte opcija.

Maja, Bojan i Marijana su pred novosadskom publikom pročitali odlomke iz svojih priča, a posebna poslastica je bila Qerimovo čitanje odlomka priče autorke Milice Rašić na albanskom jeziku koju je on preveo.

“U ovom procesu pomirenje je nedovoljno jaka reč. Deca se pomire, ovde je potrebno isceljenje, proces isceljivanja”, dodala je Marijana Čanak i naglasila da je književnost jedno beskrajno polje gde možemo da razumemo drugog onako kako on razume sebe.

Ovaj razgovor su organizovali Cracker inicijativa iz Novog Sada, Knjižara Bulevar Books i Centar za nenasilnu akciju Sarajevo-Beograd.

Biber je konkurs za kratku, angažovanu priču na albanskom, makedonskom, bosanskom, hrvatskom, srpskom i crnogorskom jeziku. Tema konkursa je pomirenje u kontekstu zaostavštine ratova i nasilja u zemljama bivše Jugoslavije, a dolaze u obzir i priče koje mogu da doprinesu boljem razumevanju među ljudima, smanjenju mržnje i razgradnji predrasuda, antiratne priče, priče koje se bave suočavanjem s prošlošću, razgradnjom slika o neprijateljima, saosećanjem sa drugima, hrabre priče koje se usuđuju da hodaju u „neprijateljskim“ cipelama, priče koje pomeraju granice i otvaraju nam puteve da gradimo izvesniju, bezbedniju i slobodniju budućnost za sve.

Konkurs organizuje Biber tim Centra za nenasilnu akciju Sarajevo-Beograd.

Četvrti konkurs Biber raspisan je krajem aprila 2020. godine. Pristiglo je oko 750 radova. U žiriju su bili: Tatjana Gromača, Anton Berishaj i Selvedin Avdić.

Sledeća promocija Bibera 04 je zakazana je za 9.11.2021. u Bugojnu, Bosna i Hercegovina, dok je za za decembar/prosinac 2021. godine najavljeno i otvaranje petog po redu Biber konkursa za kratku priču, na istu temu.

Zbirku Biber 04 u PDF i Kindle izdanju, kao i sve prethodne zbirke možete naći na web stranici Biber.

Fotografije sa predstavljanja zbirke Biber u Novom Sadu možete da pogledate ovde.

Održan razgovor sa Marielom Cvetić i Julianom Turnerom

U utorak, 19. oktobra u Svečanoj sali Rektorata Univerziteta umetnosti u Beogradu, održan je novi razgovor iz serijala “Artist Talks” Austrijskog kulturnog foruma, koji je sa vizuelnim umetnicima Marielom Cvetić i Julianom Turnerom vodila umetnica i novinarka Mirjana Boba Stojadinović. Njihovi radovi deo su online platforme „Na drugi pogled // Auf den zweiten Blick // At Second Glance” na kojoj je izloženo po 10 radova vizuelnih umetnika i umetnica iz Srbije i iz Austrije.

Julian Turner govorio je o svom radu „Kuća cveća’’, instalaciji koja prikazuje izbor stilističkih vrhunaca iz bivše rezidencije, a sada mauzoleja Josipa Broza Tita. “To je kompilacija detalja iz Kuće cveća, koja je kompresovana, a možda i kompromitovana. Bio sam pozvan na Međunarodni sajam savremene umetnosti u Beču, gde sam kao problem video to što se ređa beli zid za belim zidom, što guši radove. Morao sam da uradim nešto drugačije. U svom radu i inače sakupljam arhitektonske reference za kasniju upotrebu, tako da imam prilično veliku arhivu s kojom bih mogao nešto da uradim, a Kuća cveća se pojavila u pravom trenutku. Sakupljam stvari – suvenire, arhitektonske komade, koji često budu kompilirani na ovaj ili onaj način”, objasnio je Turner.

O tome na koji način ovaj rad referira i odnosi se prema velikoj istorijskoj figuri Josipa Broza Tita, Julian Turner je rekao: “Zapravo sam bio nepristojan i zamenio sam Tita samim sobom. Sve ove stvari su ispunjene značenjem kroz njegovu ličnost, što sam ja onda dopunio novim značenjem, ali bez odricanja od starog. Postoje neke asocijacije koje su spontane, kao i neke koje su veoma direktne, jer sebe vidim kao vladara tog umetničkog prostora. Definitivno postoji njegova aura, ali možda ne lična, već jedne prohujale ere – šezdesetih i sedamdesetih, države koja više ne postoji. Sve sam rekreirao od drugačijih materijala i sve je novo, ali ta aura je i dalje nekako tu“.

Rad “Kuća cveća” moguće je pogledati online na platformi “Na drugi pogled”: https://www.secondglance.rs/sr/gledista/julian-turner/285

Rad Mariele Cvetić na platformi “Na drugi pogled” predstavlja animaciju dela crteža „Kao kuća“. O tome kako je nastao rad, Mariela Cvetić je ispričala: “Moj rad za ovu priliku bio je originalno deo izložbe „Conquistador“, povezane sa Frojdovim radom. To je bio crtež kuće, animiran kao mali mp4 fajl koji pokazuje kako crtam. Inicijalni crtež, po kome je nastao moj rad, napravio je Ričard Nojtra, poznati austrijsko-američki arhitekta koje je rođen iste godine kao Tito. Ričard je tokom Prvog svetskog rata, 1915. godine bio u garnizonu u Trebinju, kada je i nacrtao ovu kuću. Ono što sam ja uradila bilo je povezano sa Frojdovom posetom Trebinju, a Frojdova veza sa Balkanom je ono što me je zanimalo na izložbi „Conquistador“. Ovaj naslov znači da se i Frojd osećao kao osvajač – on je osećao da će njegov rad, psihoanaliza, osvojiti Novi svet“.

O Frojdovom boravku na našim prostorima, Mariela Cvetić je dodala: „Krajem 19. veka putovao je i u Sloveniju, potom na Jadransko more, u  Dubrovnik. Tada je od svog rođaka čuo da je Trebinje blizu. Taj rođak mu je rekao da tamo postoji interesantna Begova kuća, za koju je zamišljao da je nešto poput harema. Frojd je bio veoma zainteresovan da vidi kuću. Ta poseta je za mene bila inicijalna motivacija da nacrtam ovu kuću po crtežu Ričarda Nojtre, ali s Frojdovim tekstovima nastalim nakon ove posete“.

Rad Mariele Cvetić moguće pogledati na online platformi Na drugi pogled na linku: https://www.secondglance.rs/sr/gledista/mariela-cvetic/118

Julian Turner, rođen 1985, živi i radi u Beču. „Planirana nesavršenost’’ je u srži Turnerovog multimedijalnog rada, u kome citira i duhovito menja konvencije umetničkog posla. Umetnik od kolaža, modela, imitacija materijalnog i često ponavljanih tropa kao što su hrana, arhitektura i tehnika, preuzima sve što smatra interesantnim, postavlja ih u prostor i daje im novo značenje svojim karakterističnim potpisom koji se može opisati kao amaterski u najboljem značenju te reči.

Mariela Cvetić, umetnica i teoretičarka umetnosti, redovni je profesor na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Autorka je velikog broja samostalnih izložbi, knjiga i učesnica u brojnim grupnim izložbama. Jedna je od autorki izložbe u paviljonu Srbije na 11. Međunarodnoj izložbi arhitekture u Veneciji 2008. U umetničkom i teorijskom radu bavi se problemima odnosa subjekta i prostora.

Počeo projekat “Oni žive / They: Live” u Novom Sadu

Projekat “Oni žive – studentski životi otkriveni kroz kontekstualne umetničke prakse”, koji je započeo 2020. pod pokroviteljstvom programa Kreativna Evropa, od ove jeseni se realizuje i u Novom Sadu u saradnji sa Studentskom asocijacijom Univerziteta u Novom Sadu i pod pokroviteljstvom Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“, a u okviru programskog luka „Budućnost Evrope“ u cilju zvanične dopune programa „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“. 


Na ovaj način se međunarodnom projektu “They: Live – Student lives revealed through context-based art practices” uz Beograd, Zagreb, Madrid, Rijeku, Podgoricu pridružuje i Novi Sad, dok Studentska asocijacija Univerziteta u Novom Sadu postaje zvanično pridruženi partner projekta.

Arhivistička obuka, prikupljanje i digitalizacija fotografskog materijala o životu studenata u studentskim domovima u Novom Sadu od 1961. godine do danas, kao i aktivnosti vezane za rezidencijalne boravke para umetnik-kustos, koji će realizovati participativne projekte sa sadašnjim studentima, uključujući u umetničke radove i prikupljeni arhivski materijal, odvijaće se u periodu od 1. septembra 2021. do 30. aprila 2022. godine.  Umetnički par iz Novog Sada čine Bojana Knežević i Vladimir Bjeličić.

Bivši i sadašnji stanari novosadskih studentskih domova svih generacija mogu da doprinesu kreiranju kolekcije fotografija pod nazivom „Oni žive“ o životu studenata u novosadskom kampusu, od kraja Drugog svetskog rata do danas. U obzir dolaze i već skenirane fotografije, fotografije u digitalnom formatu koje je moguće poslati putem mejla, kao i originalne fotografije, koje će nakon skeniranja biti vraćene vlasnicima.

Fotografije o životu u novosadskom kampusu biće arhivirane u okviru onlajn kolekcije pod nazivom „Oni žive“ (They: Live) na međunarodnoj kolaborativnoj digitalnoj platformi Topoteka (https://www.topothek.at/en) i zvaničnom sajtu projekta http://theylive.eu/index.php, paralelno sa kolekcijama o životu studenata u studentskim domovima u Beogradu, Madridu, Podgorici, Rijeci i Zagrebu.

Potencijalni učesnici mogu kontaktirati arhivistu projekta putem e-mail adrese novisad@theylive.eu, a krajnji rok za slanje fotografija je 28. februar 2022. godine.

Razgovor velikana: Manski i Žilnik na Beldocsu

U okviru Beldocs Industry programa 14. Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, 14. septembra od 15 do 16 sati u Sali Makavejev u Jugoslovenskoj kinoteci biće priređen razgovor između ruskog reditelja Vitalija Manskog, autora dokumentarnog filma “Čorbačov: Raj”, i našeg sineaste Želimira Žilnika na temu “Dokumentarni film – ogledalo ili lupa?”. Tokom razgovora, koji će biti i strimovan uživo, uz obezbeđeni simultani prevod sa ruskog na engleski jezik, dva velika autora osvrnuće se na stvarnost i činjenice u dokumentarnom filmu: u čemu je razlika između njih i šta im je zajedničko? Kako stvarnost utiče na slobodu izražavanja u filmu i da li ona zaista postoji u audiovizuelnoj sferi?

Ulaz na razgovor dvojice dokumentarista je besplatan, ali uz obaveznu prethodnu registraciju, putem linka.

Vitalij Manski (1963, Lavovo, Ukrajina), nakon što je prvi film snimio 1989. do danas je realizovao više od 30 filmova. Njegovi filmovi prikazivani su na više od 500 međunarodnih festivala, na kojima su osvojili više od 100 nagrada. Posebno se ističu njegovi filmovi “Putinovi svedoci”, “Pod suncem”, “Pipeline”, “Gagarinovi pioniri”, “Anatomy of T.A.T.U.”, “Brodvej, Crno more”, “Gorbachev: After Empire”, čime je postao jedan od najpriznatijih savremenih ruskih dokumentarnih reditelja i producenata. Osnivač je i predsednik “Artdokfesta”, festivala kreativnih dokumentarnih filmova koji se održava u Rigi, Litvaniji i Moskvi.

Želimir Žilnik (Niš, 1942) je filmski i TV reditelj i scenarista. Živi i radi u Novom Sadu, gde je tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka bio jedan od ključnih aktera nastanka i razvoja produkcijske kuće “Neoplanta film”. Autor je kultnih dokumentarnih i igranih filmova, a njegov prvi igrani film “Rani radovi” (1969) nagrađen je “Zlatnim medvedom” na Berlinskom festivalu, kao i sa četiri “Zlatne arene u Puli” iste godine. U Nemačkoj je, sredinom sedamdesetih godina, realizovao niz kratkometražnih i jedan dugometražni igrani film “Raj” (1976). Po povratku, za TV Beograd i Novi Sad, kao i u nezavisnim filmskim i medijskim kućama, režirao je niz igranih i dokumentarnih filmova i TV serija. Jedan je od najznačajnijih jugoslovenskih nezavisnih filmskih stvaralaca, a njegovi radovi su uvršćeni u kolekcije uglednih umetničkih manifestacija i institucija: Document u Kaselu, Venecijansko bijenale, Nacionalna galerija u Vašingtonu, Pompidu centar u Parizu, muzeji savremene umetnosti u Meksiku, Barseloni, Beču, Londonu i Notingemu…

Pored filmskih projekcija i susreta i razgovora publike sa autorima, panel-diskusija i edukativnog programa, važan i sastavni deo Beldocs festivala je Beldocs Industry koji predstavlja jedinstveni događaj u regionu kinematografija zapadnog Balkana i jedno od glavnih mesta okupljanja audiovizuelnih profesionalaca iz Evrope, regiona i Srbije sa ciljem razvoja tržišta kreativnih dokumentaraca. Tokom sedam dana, od 9. do 15. septembra, u Beogradu će gostovati više od 60 stranih filmskih profesionalaca i biće organizovan dinamičan program pičinga, sesija, diskusija, radionica za razvoj projekata, networking dešavanja u Jugoslovenskoj kinoteci i galeriji NEON, uz korišćenje on-line Beldocs market videoteke.

Program se realizuje u hibridnom formatu, a paneli i razgovori biće uživo prenošeni preko Facebook strane Beldocsa. Beldocs Industry sastoji se iz nekoliko segmenta: “Beldocs Academy” (radionica za razvoj XR projekata), “Beldocs in Progress” i “Serbian Docs in Progress” (predstavljanje dokumentarnih projekata međunarodnoj filmskoj industriji), “Documentaries for Kids and Youth” (radionica za razvoj projekata namenjenih deci i omladini) i „Beldocs Market”.

Beldocs Industry razvija kapacitete Srbije u smislu produkcije, koprodukcija i distribucije kreativne dokumentaristike, a sa glavnim ciljem povećanja mogućnosti za cirkulisanjem dokumentarnih filmova iz Srbije i drugih zemalja sa niskim produkcionim kapacitetom širom Evrope (Zapadnog Balkana i post-sovjetskih zemalja), i razvoja projekata sa ovih prostora kroz bolji plasman na međunarodnom tržištu. Beldocs Industry je projekat od nacionalnog značaja jer za ciljeve ima razvoj nacionalnog sistema audiovizuelnih umetnosti kroz povezivanje srpskih reditelja i producenata sa agentima prodaje dokumentarnih filmova u Evropi, urednicima televizija iz regiona i predstavnicima vodećih evropskih festivala, kao i bolje pozicioniranje srpske dokumentaristike na međunarodnom nivou.

Beldocs Industry se održava uz podršku Evropske unije kroz program Kreativna Evropa, potprogram MEDIA, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Filmskog centra Srbije, udruženja DOK Srbija, Filmskog centra Crne Gore, Grčkog filmskog centra, Italijanskog kulturnog centra, Evropske dokumentarne asocijacije, Instituta za dokumentarni film iz Praga, M: Brane, festivala DocuDays iz Ukrajine i Solunskog dokumentarnog festivala, kompanija Digital Mind i Paradiddle Pictures i galerije NEON. Filmski centar Crne Gore je pokrovitelj nagrade za najbolji projekat na Beldocs Akademiji.