Izložbe

Mali puž u New Orleans Jazz Muzeju


Uz zvuke pesme “Pitao sam malog puža”, danas će u 18h po Američkom vremenu, odnosno u 24h po Srednjeevropskom, biti otvorena izložba posvečena životu i delu Šabana Bajramovića u najpoznatijem svetskom džez muzeju u New Orleansu, u prisustvu visokih američkih zvanica i predstavnika Srpske dijaspore. Pesmu će izvesti bend Petera Stana koji je 2004. pratio Šabana Bajramovića na koncertima u New Yorku.
Šaban će se naći u društvu svojih idola poput Luj Armstronga, Rej Čarsa i Džejms Brauna, kao nesporni kralj balkanskog soula i bluza i svetski kralj romske muzike.
Pored ličnih predmeta bice izložene i njegove ploče, kasete, cd, plakati, knjige i časopisi o njemu kao i njegova originalna statueta koju Nišvil džez festival tradicionalno dodeljuje izvođačima za najbolju fuziju džeza sa drugim pravcima.
Deo izložbe bice i fotografije nekih od laureta i dobitnika statuete poput Solomona Barka, Bluz Bradersa, Al Di Meole i Kendi Dalfer. Posetioci će moci da vide i kratak film o Šabanu, a preko QR kodova i da preslušaju njegove pesme.
Izložba je rezultat petogodišnjih dogovora direktora Nišvila Ivana Blagojevića i direktora Nju Orleans džez muzeja Grega Lambosija koji je prošle godine konačno posetio Nišvil festival i džez muzej i upoznao se sa životom i delom Šabana Bajramovića.
Nemerljiv doprinos ovoj izložbi dala je i predstavnica Nišvila u Americi Jelena Ivanjac konkretnim dogovorima o samoj postavci i vizuelnom indentitetu izložbe.
Izložba ce biti otvorena narednih 6 meseci.

Sutra otvaranje izložbe “Razumeti kako grad raste” na 19. Beogradskoj internacionalnoj nedelji arhitekture – BINA 2024

Foto – Lana Jeremić, , Giulio Galasso, Sara Ramezani.

U četvrtak. 13. juna u 19 časova, u BINA kabini na Fakultetu likovnih umetnosti (Mila Milunovića 1), biće otvorena izložba “Razumeti kako grad raste”. Ova izložba deo je istoimenog rezidencijalnog programa, realizovanog u okviru saradnje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture sa internacionalnom arhitektonskom platformom LINA,

U okviru programa “Razumeti kako grad raste”, tokom 2023. i 2024. u Beogradu su boravili LINA stipendisti Đulio Galaso i Natalia Vorošilova (Švajcarska/Italija), Alberto Ronćeli & Nikol Vetore (Danska/Italija), Maria Mendez (Španija), Nevena Delić (Srbija), Isidora Koščica, Jana Čvertkov and Lana Jeremić (Srbija), i Sara Ramezani (Srbija). U njihovom fokusu bio je Novi Beograd, odnosno naselje Bežanija i bežanijski blokovi 61, 62 i 63. Ova granična teritorija u permanentnoj transformaciji, na susretu seoske sredine i strukture mega blokova, veliki je izazov za urbaniste i arhitekte.

Prvi deo LINA programa, period boravka, bio je posvećen istraživanju, sastancima i radionicama. Tokom svog boravka, stipendisti LINA-e su, pored mogućnosti da se međusobno upoznaju i razmene iskustva, ostvarili saradnju sa predstavnicima raznih institucija i organizacija, meštanima i predstavnicima različitih generacija. Kasniji period, po njihovom povratku, bio je posvećen analizi i definisanju predloga. Poslednja etapa biće upravo zajednička izložba, na kojoj će šest timova koji su učestvovali u rezidencijalnom programu predstaviti svoja viđenja lokalne situacije, kao i predloge očuvanja identiteta mesta i transformacija u skladu sa zahtevima savremenog života i potrebama stanovnika.

Đulio Galaso i Natalia Vorošilova će dan kasnije, 14. juna u 18 časova u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda, održati predavanje “Grand-Ensemble-Dörfli/Garden City susedstva u Cirihu 1943-57” o vrtnim gradovima koje su četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka u Cirihu gradile zadruge, a predstavljaju hibride modernističkog zidlungen (Siedlungen) stila i uobičajenih lokalnih kuća: naivni odgovor na društveni i tehnološki preobražaj koji se dešavao u Evropi. Ove organizacije sa ustrojstvom odozdo nagore angažovale su se da obezbede pristupačno stanovanje, što je funkcija u kojoj su delotvorno zamenile javne ustanove, koje su im pak u tome pružale podršku. 

MARKUS HUEMER
“Ducks Do not Freeze on Ice”
(Patke se ne smrzavaju na ledu)
X VITAMIN, Resavska 19, Beograd
Otvaranje izložbe: utorak, 11. jun u 19h

Izložba austrijskog umetnika Markusa Huemer -a pod nazivom Patke se ne smrzavaju na ledu (Ducks Do not Freeze on Ice) biće otvorena u utorak, 11. juna u galeriji X Vitamin na adresi Resavska 19 u Beogradu sa početkom u 19h.
Naziv izložbe podvlači činjenicu da postoje vrste sa savršenijim urođenim mehinizmima opstanka od onih koje poseduje ljudska vrsta. Ovo razmišljanje se može dovesti u vezu sa osporavanjem dominantne uloge koju čoveka ima u oblikovanju planete. Novo holističko shvatanje sveta koje podrazumeva međuzavisnost svih ekosistema je od suštinskog značaja za očuvanje planete, jedinog životnog prostora koji imamo na raspolaganju i koje smo dužni da delimo sa drugima.
U svojoj višegodišnjoj umetničkoj praksi Humer istražuje osobenosti percepcije umetničke stvarnosti kroz
dinamičnu razmenu iskustava u proširenim i tradicionalnim medijima. Humer radi kako u medijima slike i
crteža, tako i u interaktivnim ambijentalnim instalacijama i kompjuterskoj animaciji, usredsređujući se na sam proces više nego na reprezentaciju realnosti koja u oba slučaja proizilazi iz veštačke stvarnosti – umetničke vizije ili kompjuterski generisane slike.
Izložba predstalja seriju slika i crteža nastalih tokom 2020. i 2021. godine u kojima Humer obrađuje motiv
kriptograma – biljki koje se razmožavaju putem spora, kao što su lišajevi, mahovine, paprati, morske alge,
gljive, virusi, bakterije… Ovi najraniji oblici života na našoj planeti su jedini životni oblici koji do danas nisu
napustili evolucioni proces prkoseći bilo kakvoj klimatskoj promeni. Kriptogrami predstavljaju šifrovane poruke koje zahtevaju dešifrovanje, a proces evolucije mikroorganizama može se posmatrati kao prirodni oblik dešifrovanja genetskih informacija.
Izložba Markusa Humera realizovana je uz podršku Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu. Biće otvorena do jula 2024. godine.
O umetniku: Markus Huemer je rođen u Lincu 1968. godine, gde je studirao slikarstvo. Nakon toga je pohađao Kunstakademie Dusseldorf i imenovan je za saradnika na Akademiji medijske umetnosti u Kelnu. Pored toga, studirao je istoriju umetnosti, filozofiju i latinsku filologiju. Nakon predavača na Gete univerzitetu u Frankfrutu, postao je profesor na Akademiji lepih umetnosti u Pragu. Izlagao je u brojnim međunarodno priznatim insitucijama i galerijama. Živi i radi u Berlinu. U svojoj višegodišnjoj umetničkoj praksi on istražuje osobenosti percepcije umetničke stvarnosti kroz dinamičnu razmenu iskustava u proširenim i tradicionalnim medijima.
Izložba u galeriji X Vitamin predstalja seriju slika i crteža nastalih tokom 2020. i 2021. godine u kojima Huemer obrađuje motiv kriptograma – biljki koje se razmožavaju putem spora, kao što su lišajevi, mahovine, paprati, morske alge, gljive, virusi, bakterije… Ovi najraniji oblici života na našoj planeti su jedini životni oblici koji do danas nisu napustili evolucioni proces prkoseći bilo kakvoj klimatskoj promeni. Kriptogrami su neka vrsta osnovnog okruženja na našoj planeti iz kojeg uvek može nastati novi, drugačiji život.

Novi Sad – Otvorena izložba “Iskustvo pejzaža” Roberta Jankuloskog i Monike Moteske u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine

U petak 7. juna u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, otvorena je izložba “Iskustvo pejzaža” umetnika Roberta Jankuloskog i Monike Moteske. Ova izložba stiže u MSUV nakon uspešne prezentacije u Paviljonu Severne Makedonije na 59. Bijenalu umetnosti u Veneciji, i u saradnji sa Nacionalnom galerijom Republike Severne Makedonije. Na otvaranju su se prisutnima obratile kustoskinje izložbe – dr Ana Frangovska, viša kustoskinja Nacionalne galerije Republike Severne Makedonije, i dr Sanja Kojić Mladenov, muzejska savetnica, iz Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, kao i dvoje umetnika.

Sanja Kojić Mladenov je na otvaranju rekla: “Robert Jankuloski i Monika Moteska se obraćaju savremenom društvu i postavljaju pitanje kolektivnog odnosa ne samo ka istorijskom pamćenju, onako kako se ono predstavlja u savremenim medijima i narativima, već i društvenim odnosima moći koji dovode do traume i zatrovanosti, kako prirodne sredine, tako i čoveka. U pitanju je kritička upotreba pejzaža u savremenoj umetničkoj praksi, kojom autori čine vidljivim mesta devastacije prirode od strane čoveka, bilo da su u pitanju ratna dejstva ili iskopavanja rudnih bogatstava, te dovode u pitanje kolektivnu sliku prošlosti, sadašnjosti i budućnosti”

Ana Frangovska je u uvodnom govoru navela: “Ovaj multinacionalni transtaktički projekat tandema Jankuloski-Moteska na kritičko-diskurzivan način skreće pažnju na opasnosti koje vrebaju ako se ne preduzmu ozbiljni sistemski koraci za prevazilaženje najvećih izazova antropocena, a to su porez na kapitalizam, vladinu politiku, nekontrolisana zloupotreba prirodnih resursa planete Zemlje, bezumni ratovi  – eksplicitni ili implicitni, stvarni ili psihološki, fizički ili hemijski. Projekat postavlja i pitanja o tome dali lepo može da bude i lepo i podmuklo ružno, a estetika da postane sluga zlu? Svi ovi problemi, koji preispituju teoriju banalnosti zla, verovatno su jedna od glavnih dispozicija projekta Iskustvo pejzaža”.

Monika Moteska je o izložbi rekla: ”Landscape Experience je projekat koji preko lokalnih pejzaža i lična iskustva govori o globalnim temama i globalnim problemima. To je multimedijalan projekat koji govori o kolektivnoj nemoći i kontaminaciji razuma. Ovaj projekat je rezultat našeg višegodišnjeg rada na temama sličnim ovoj, bavi se višestrukim pitanjima i može se čitati na više nivoa. Svakim narednim čitanjem otvaraju se nova pitanja o nama i našoj planeti. Ludilo ratova i nemilosrdni gubitak života. Osuda nasilja nad čovekom i prirodom. Ekološke katastrofe koje, za razliku od ratova u kojima dolazi do trenutnog uništenja, polako i nečujno uništavaju žive organizme. Projekat problematizuje čoveka i njegovu ekološku svest i čoveka i njegovu političku svesnost. Problematizujući ove teme, mi grebemo i ulazimo duboko u smisao našeg postojanja i naše odgovornosti”.

Robert Jankuloski je istakao: “Sama tema projekta postavlja mnoga pitanja o čoveku i planeti, tehnologiji i promenama, telima i njihovim metamorfozama. Zapravo, naš projekat na izvestan način komentariše sva ova pitanja. Ne bih se usudio da kažem da mi dajemo odgovore na njih jer sam zagovornik ideje da je umetnik tu da postavlja pitanja, a ne da daje odgovore. Iako su elementi i motivi koje koristimo u radu na neki način zastrašujući, u video radovima su utkani izvesni optimistični elementi koji ulivaju nadu da će čovečanstvo biti oslobođeno ovog stanja u koje je zapalo i da ćemo nastaviti da živimo u ravnoteži sa prirodom. Čovek neće biti pobednik jer ni u jednom ratu nema pobednika. Svako je na neki način poražen, naročito u ratu kao što je onaj protiv prirode. Uspostavljena ravnoteža između čoveka i prirode je naša pobeda.”

Izložba je otvorena do 21. jula 2024. godine.

Izložba je realizovana uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisanje i odnose s verskim zajednicama i Ministarstvom kulture Republike Severne Makedonije.

Foto: Marko Ercegović.

Razgovori povodom izložbe “Geometrija praznine” u Salonu Muzeja savremene umetnosti

U petak, 7. juna i ponedeljak, 10. juna od 18 časova u Salonu Muzeja savremene umetnosti, biće održani razgovori povodom aktuelne izložbe Ane Knežević “Geometrija praznine” u ovom prostoru.

U petak 7. juna, u razgovoru o predmetu i doživljaju izložbe kao crtežu u proširenom polju, uz prisustvo umetnice i kustoskinje Une Popović govoriće Vladimir Bjeličić, istoričar umetnosti i kustos, i  Nikola Radosavljević, umetnik koji stvara u oblasti grafike i crteža.

U ponedeljak 10. juna, impresije o izložbi i radu Ane Knežević predstaviće Ana Knežević, istoričarka umetnosti i kustoskinja Muzeja afričke umetnosti, i Jelena Spajić, istoričarka umetnosti i kustoskinja Fakulteta likovnih umetnosti.

Rad umetnice Ane Knežević predstavlja pomak u istraživanju poimanja energije, relativnog prostora i temporalizacije forme. Na izložbi u Salonu MSU, pored tri VR instalacije “Orbital Resonance”, “Magnetic Flower” i “Sonic Geometry”,predstavljene su i dve svetlosno zvučne instalacije karakteristične za rad Kneževićeve u beogradskoj fazi pre odlaska u Njujork. “Geometrija praznine” referiše na među-prostor dobijen u distanci/razlici između fizičkog prihvatanja jasnih i postojećih elemenata i delanja tela i čula pri uranjanju u konstrusan svet virtualne realnosti.

Kustoskinja izložbe je Una Popović, kustoskinja Zbirka fotografije, filma, videa i digitalnih medija u Muzeju savremene umetnosti.

Ana Knežević (Beograd, 1976) interdisciplinarna je umetnica. Kreira svetlosne i zvučne instalacije, crteže i VR instalacije. Od 2017. istražuje nove oblasti koje je uvela VR tehnologija. Dobitnica je CultureHub stipendije i rezidencije u Njujorku 2018. godine kao i nagrade Pollock-Krasner 2017. godine, nagrade CEC ArtsLink u Njujorku 2012. godine i Beogradske nagrade za crtež Fondacije Vladimir Veličković 2009 godine. Osim u Srbiji, samostalno je izlagala u Njujorku, Bostonu, Parizu i dr.  Od 2013. godine živi i radi u Njujorku.

Sponzor izložbe je Wiener Städtische osiguranje.

Foto: Bojana Janjić.

Šaban prvi srpski umetnik u najprestižnijem svetskom džez muzeju!

Izložba posvećena životu i delu Šabana Bajramovića biće otvorena u četvrtak 13.
juna, u 18h u najpoznatijem svetskom džez muzeju u New Orleans-u, u prisustvu
visokih američkih zvanica i predstavnika srpske dijaspore.

Šaban će se naći u društvu svojih idola poput Luj Armstronga, Rej Čarlsa i Džejms
Brauna, kao neosporni kralj balkanskog soula i bluza i svetski kralj romske muzike.
Pored ličnih predmeta biće izložene i njegove ploče, kasete, cd izdanja, plakati,
knjige i časopisi o njemu, kao i njegova originalna statueta koju Nišvil džez festival
tradicionalno dodeljuje izvođačima za najbolju fuziju džeza sa drugim pravcima.

Deo izložbe predstavljaće i fotografije nekih od laureata i dobitnika statuete poput
Solomona Barka, Bluz Bradersa, Al Di Meole i Kendi Dalfer. Posetioci će moći da
vide i kratak film o Šabanu, a preko QR kodova i da preslušaju njegove pesme.
Na otvaranju će nastupiti i bend Petera Stana, romskog umetnika koji decenijama
živi u Njujorku i koji je imao četiri zajednička nastupa sa Šabanom tokom njegove
čuvene turneje po Americi.

Izložba je rezultat petogodišnjih dogovora direktora Nišvila i direktora Nju Orleans
džez muzeja Grega Lambosija koji je prošle godine konačno posetio Nišville
festival i džez muzej i upoznao se sa životom i delom Šabana Bajramovića.

Nemerljiv doprinos ovoj izložbi dala je i predstavnica Nišvila u Americi Jelena
Ivanjac konkretnim dogovorima o samoj postavci i vizuelnom indentitetu izložbe.
Izložba će biti otvorena narednih 6 meseci.

Zvučni performans i razgovor sa umetnikom Danijem Galom u okviru izložbe „Future perfect“ u Muzeju savremene umetnosti

foto: Dennis Ha.

U sredu, 5. juna u 18:30 časova, u Sali Protić Muzeja savremene umetnosti, biće održan razgovor sa umetnikom Danijem Galom iz Berlina, koji će potom izvesti 45-ominutni zvučni performans Semi-Automatic: The Swamp In June. Ovaj umetnik gostuje u Beogradu u okviru pratećeg programa aktuelne izložbe Future Perfect – savremena umetnost iz Nemačke, koja se održava na prvom nivou Muzeja savremene umetnosti i u Galeriji legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića. Razgovor sa Danijem Galom (na engleskom jeziku) će moderirati Miroslav Karić, kustos MSUB.

Preispitivanje medija sa kojima radi a zatim i istraživanje mogućnosti manipulisanja dokumentima iz prošlosti, kroz njihovo reaktiviranje ili ponovno osmišljavanje, čine tematsku i problemsku okosnicu umetnikove prakse, koja podrazumeva promišljanje odnosa između događaja i njegovih konstrukcija kroz zvuk i sliku.

Na izložbi Future Perfect predstavljen je Galov rad pod nazivom Arhitektura o budućnosti razgovora – interaktivna zvučna instalacija gde publika svojim kretanjem određuje brzinu i pravac gramofonskog zapisa to jest emitovanja arhivskog snimka razgovora sa slavnim arhitektama koje su definisale načine shvatanja prostora u dvadesetom veku. Na taj način, posetioci svojim prisustvom i interakcijama kreiraju zvučnu kompoziciju. Umetnik će, pored ovog rada, predstaviti i druga slična ostvarenja (skulpture, instalacije, filmovi) u kojima je fokus na radu sa zvukom kao temom, dokumentom i materijalom, odnosno na njegovim kritičkim potencijalima i ulozi koju ima u delovanju ideologija i proizvodnji kulture sećanja. Takođe, nakon razgovora, Gal će se publici predstaviti zvučnim performansom Semi-Automatic: The Swamp In June u kojem koristi i u dijalog stavlja različite audio-izvore poput živog radio prenosa, elektronike, terenskih snimaka, zapisa akustičnih instrumenata sa specijalno dizajniranim motorima i ljudskog govora, čiji međuodnosi i preplitanja stvaraju svojevrsnu muzičku kompoziciju.

Dani Gal (Jerusalim, 1975) studirao je na Akademiji za umetnost i dizajn Bezalel u Jerusalimu, univerzitetima Staatliche Hochschule für Bildende Künste – Städelschule u Frankfurtu i Cooper Union u Njujorku. Njegovi radovi su prikazivani na mnogim međunarodnim izložbama, među kojima su 54. Venecijansko bijenale; Istanbulski bijenale; New Museum, Njujork; Kunsthalle St. Gallen, Švajcarska; Jewish Museum, Njujork; Berlinale Forum Expanded; Kunsthaus Zurich; Kunsthalle Wien; Documenta 14; Centre Pompidou, Pariz; Club TransMediale Festival, Berlin. Učesnik je rezidencijalnih i istraživačkih programa: Blood Mountain Projects i Wiesenthal Institute u Beču, inHerit – Centre for Advanced Studies-Heritage in Transformation, Humboldt University u Berlinu. Živi i radi u Berlinu.

Izložbu FUTURE PERFECT – Savremena umetnost iz Nemačke zajednički organizuju ifa – Institut für Auslandsbeziehungen (Institut za odnose sa inostranstvom) iz Štutgarta, Goethe-Institut Beograd i Muzej savremene umetnosti u Beogradu. Kustoskinja izložbe je Angelika Štepken.

Otvorena međunarodna izložba savremenog stanovanja „STANOVANJE – HOUSING 2023” na 19. Beogradskoj internacionalnoj nedelji arhitekture

U subotu 1. juna, u Klubu RTS-a otvorena je međunarodna izložba savremenog stanovanja “STANOVANJE – HOUSING 23”, u organizaciji Katedre Zgrade za stanovanje Građevinsko-arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Nišu i Klastera urbanog planiranja. Peta smotra aktuelnih arhitektonskih ostvarenja, koja su svojevrstan manifest savremenih projektantskih praksi i promišljanja na temu stanovanja, održava se u okviru izložbenog programa 19. Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA 2024.

Jelena Ivanović Vojvodić, programski direktor BINE, u uvodnom govoru je istakla: “Posebna nam je čast što je ova izložba, od jedne male inicijative katedre koja se bavila tom temom, prerasla u izuzetnu međunarodnu internacionalnu platformu koja privlači najznačajnija imena svetske arhitekture, i koja nam u pokazuje da možemo da se nosimo i sa svetskim primerima. To je ono što daje nadu našim mladim arhitektama, a mi u BINI smo ponosni što imamo dobre naslednike”.

Specijalna tema ovogodišnje izložbe je model stanovanja niske spratnosti – velike gustine koji je prikazan kroz 40 realizacija, projekata i istraživanja nastalih u proteklih deset godina. Selektovani radovi su praćeni recenzijama članova Međunarodnog naučno-umetničkog odbora koji predstavljaju svojevrsnu naučno-stručnu i kritičku refleksiju aktuelnosti i trendova u stambenoj arhitekturi, uzimajući pritom u obzir različitost socio-političkog, ekonomskog  i kulturološkog konteksta.

Aleksandar Keković, profesor Građevinsko-arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Nišu, o temi ovogodišnje izložbe je rekao: “Tema ove izložbe je vrlo interesantna, zato što danas smatramo da samo visoki objekti mogu da zadovolje potrebe – prevashodno investitora, ali i korisnika u gradovima. Mi smo kroz ovu izložbu želeli da pokažemo da to može biti drugačije”.

U okviru opšteg dela izložbe prikazano je 50 radova koji predstavljaju reprezentativne primere stambene arhitekturenajbolje primere stambene arhitekture kreirane u periodu od 2021. do 2023. godine.

Govoreći o ovom segmentu izložbe, Keković je dodao: “Vođeni pričom možda i najčuvenije svetske škole stambene arhitekture, Beogradske škole stanovanja, posebnu pažnju smo posvetili funkcionalnošću stambenih objekata. Nije ni u svetu lako naći takve objekte, ali pokušali smo da pokažemo kako estetika i funkcionalnost mogu da idu jedno s drugim.”

Na izložbi su predstavljeni radovi autora iz različitih delova sveta (Argentina, Brazil, Kina, Japan, Portugal idr) kao i autora iz naše zemlje, uključujući afirmisane svetske arhitektonske biroe (BIG, KCAP i dr) kao i one koji su na početku svoje karijere, iz većih ili manjih sredina, sa većom ili manjom vidljivošću na globalnom nivou. Raznovrsnost i internacionalnost izložbenog programa omogućava upoređivanje internacionalne arhitektonske prakse i istraživanje pravaca i kretanja u struci, odslikavajući realnost trenutka i nagoveštavajući dalje trendove u stanovanju. Poseban značaj izložbe je u mogućnostima razvoja i unapredjenja srpske arhitekture.

Foto: Nikola Marković. 

Muzej savremene umetnosti Vojvodine – Izložba “Iskustvo pejzaža” Roberta Jankulovskog i Monike Moteske u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine

Foto – Robert Jankuloski, Monika Moteska

U petak 7. juna u 20 časova, u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine biće otvorena izložba “Iskustvo pejzaža” umetnika Roberta Jankulovskog i Monike Motevske. Ova izložba stiže u MSUV nakon uspešne prezentacije u Paviljonu Severne Makedonije na 59. Bijenalu umetnosti u Veneciji, i u saradnji sa Nacionalnom galerijom Republike Severne Makedonije.

“Iskustvo pejzaža” je multimedijalni projekat u čijem fokusu je istraživanje arheologije prostora, slojevitosti napuštenih i zapuštenih predela unutar kolektivne kulture sećanja/memorije i oživljavanje „prisustva neprisutnog“, te njihovog pozicioniranja u novi kontekst. Odnosi života i smrti, lepog i ružnog, zdravog i otrovnog, čine osnovu kritičkog pristupa tema kojima su se autori prethodno bavili.

Kustoskinje izložbe su dr Ana Frangovska, viša kustoskinja Nacionalne galerije Republike Severne Makedonije, i dr Sanja Kojić Mladenov, muzejska savetnica, iz Muzeja savremene umetnosti Vojvodine. Komesarska izložbe je dr Dita Starova Kerimi, direktorka Nacionalne galerije Republike Severne Makedonije.

Izložba će biti otvorena do 21. jula 2024. godine.

„Čovek je jedino biće koje je svesno svog postojanja“, u kontekstu filozofije egzistencije — ukoliko nastavimo sa Sartrovim razmišljanjem o čovekovoj slobodi u smislu ličnog izbora, odabira mogućnosti i preuzimanja odgovornosti za događaje i rizike za čovekovo postojanja, izvodi se zaključak ili protivrečnost o besmislenosti ili apsurdnosti ljudskog postojanja, što se često potvrđuje na mnogim primerima kroz istoriju čovečanstva. Projekat Iskustvo pejzaža Roberta Jankuloskog i Monike Moteske razmatra ovu temu, kao i mnoge druge podslojeve.

Pitanja koja postavljaju direktno su usmerena na povezanost ekologije sa korporativnim imperijalizmom, rodnim perspektivama, kolektivnim identitetima i značajem dekolonizacije ne samo istorije već i prirode. Razmatraju odnose moći u društvu i opasnosti koje nose međusobne borbe kroz bezumne ratove (bilo da su u pitanju ekspicitni ili implicitni, realni ili psihološki, fizički ili hemijski) i sve agresivnije neoliberalno iskorišćavanje i zloupotreba prirodnih resursa. Istražuju pitanja ljudskih sloboda, odgovornosti i rizika za sopstvena delovanja, te pitanje opstanka humanosti kao vrednosti savremenog društva. Bave se nagomilanim problemima, ukazujući na važnost uspostavljanja novog poretka koji bi pružio mogućnost prevazilaženja antropocentričnog pogleda na svet. Može li lepo biti istovremeno i podmuklo ružno, te može li estetski vredno postati sluga zla?

Izložba je realizovana uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisanje i odnose s verskim zajednicama i Ministarstvom kulture Republike Severne Makedonije.

DUCI JOVIĆ „ASKEZA“ U GALERIJI ŠTAB, Beograd

28. maj – 07.jun 2024. godina

Otvorena izložba slika Ducija Jovića – „Askeza“ u Galeriji Štab  

Sinoć u Galeriji Štab, u okviru projekta, Galerija u gostima, otvorena je izložba slikara Ducija Jovića, pod nazivom „Askeza“ u produkciji Aleksić galerije iz Kragujevca, koja ovom prilikom obeležava godišnjicu uspešnog rada i saradnje sa beogradskom galerijom.

Duci Jović, izložbom „Askeza“ predstavlja svoj najnoviji slikarski opus, u kome dominiraju minimalističke slike, te u odnosu na ranije njegove periode, izraženi su svedeni crteži, umetnik sve više redukuje formalnu strukturu slike i njene oblikovne elemente, a prilično svodi i kolorit. Na nekoliko slika umetnik uspeva da uspostavi odnos figure predstavljene jednostavnim crtežom, u duhu krokija, sa nekoliko brzih, sigurnih poteza.

Sve slike na izložbi su velikog formata, na kojima su dominantni odnos crne i bele, sa ubačenim površinama žute, narandžasto-crvene, oker, kao i akcentirajući potezi plave boje.

foto: Slavoljub Radojević

Galerija Matice srpske i Muzej naivne i marginalne umetnosti – Otvaranje dve izložbe u okviru saradnje Muzeja naivne i marginalne umetnosti i Galerije Matice srpske

foto – iz arhive muzeja MNMU, iz arhive muzeja Ilijanum

U okviru saradnje Muzeja naivne i marginalne umetnosti i Galerije Matice srpske, 13. i 14. juna biće otvorene dve izložbe: “Svesno napuštanje realnosti: Ilija Bosilj i Sava Sekulić” u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, i “Pomorišac – Vasa Pomorišac” u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini.

Galerija Matice srpske gostuje u MNMU u Jagodini s izložbom “Pomorišac – Vasa Pomorišac”, koja će biti otvorena 13. juna u 19 časova.

Ova izložba posvećena je umetniku koji je uspeo da klasičnu umetnost prikaže kroz optiku modernog pogleda, koji se jedini među svojim kolegama slikarima prve polovine XX veka školovao u Londonu i koji je nagrađen Srebrnom medaljom Udruženja francuskih umetnika. Dela Vase Pomorišca čuvaju se u brojnim privatnim kolekcijama u Evropi, ali i u državnoj kolekciji Muzeja Viktorije i Alberta u Londonu. Izložba će biti otvorena do 8. septembra 2024. godine.

Pomoriščev umetnički put razvijao se od rodnog Modoša, preko Zagreba, Minhena i Beograda, pa sve do Londona i Pariza. O njegovoj priznatosti u svetu umetnosti svedoče brojne porudžbine i dela izvedena u različitim medijima, raznovrsne tematike i za različite potrebe – od portreta, religioznih i mitoloških kompozicija u ulju, preko istorijskih i narodnih motiva u fresko-slikarstvu, vitražima i ilustracijama za knjige, do nacrta za novčanice, ali i dobar prijem kod kritike i pozitivna mišljenja tadašnje stručne javnosti, kolega i društva uopšte. Takođe, saradnja sa Maticom srpskom nije izostala. Bio je poslednji, jedanaesti stipendista Matice srpske, zbog čega nije slučajno što je jubilej 175 godina Galerije Matice srpske, koji je započet izložbom dela prvog stipendiste Uroša Predića, zaokružen izložbom dela Vase Pomorišca.

Izložba je izvorno realizovana u saradnji Galerije Matice srpske sa Muzejom savremene umetnosti u Beogradu, a publika je prvi put mogla da je vidi u Galeriji Matice Srpske u periodu od 20.10.2023. do 3.3.2024. godine. Kustoskinje izložbe su Jelena Ognjanović i dr Ana Ereš.

Izložba “Pomorišac – Vasa Pomorišac” upotpunjena je objavljivanjem kapitalne monografije o umetniku pod nazivom “Vasa Pomorišac. Slikar modernosti i kontinuiteta”. Monografija je nastala kao poslednja u nizu jubilarnih publikacija u okviru obeležavanja 175 godina od osnivanja Galerije Matice srpske. U svojoj osnovi bila je zasnovana na radu na pripremi izložbe “Pomorišac – Vasa Pomorišac” priređenoj povodom Dana Galerije 2023. godine i kojom je zaokružen jubilej. Pogled na brojna prikupljena dela odabrana za izlaganje i pisanje teksta za prateću publikaciju, razgovori sa umetnikovim naslednicima i uvid u brojnu arhivsku građu, pokrenuli su ideju da se jubilej upotpuni monografskom studijom, a životni i umetnički put Vase Pomorišca prikaže sveobuhvatno i celovito. Autorka monografije dr Ana Ereš odlučila je da sagleda stvaralački opus ovog umetnika u širem kontekstu evropske likovne scene njegovog vremena i ponudila je čitaocima jedan moderniji pogled i odgovor na pitanje ko je bio Vasa Pomorišac.

Monografijom i izložbom je stvaralaštvo ovog umetnika visokih umetničkih vrednosti i dometa dostojnih evropskog priznanja sada postalo dostupnije i poznatije javnosti. Novi pogled dr Ane Ereš kroz otvoreniji pristup u tumačenju i razumevanju bogatstva Pomoriščevih tematskih i likovnih opredeljenja učinio je ovog umetnika bližim i jasnijim savremenom trenutku, ali i za neka buduća vremena.

Muzej naivne i marginalne umetnosti će sa svojom izložbom “Svesno napuštanje realnosti: Ilija Bosilj i Sava Sekulić” gostovati u Galeriji Matice srpske, a otvaranje je zakazano za 14. jun u 20 časova.  Na ovoj izložbi biće predstavljeno 70 radova Ilije Bosilja i Save Sekulića iz muzejskih kolekcija, zbirke MNMU iz Beograda i Muzeja Ilijanum iz Šida. Izložbu prate dva dokumentarna filma. Film o Iliji Bosilju delo je reditelja Žike Mitrovića nastalo u produkciji Centarfilma, dok film o Savi Sekuliću potpisuje Slobodan Pešić i nudi i segmente razgovora sa samim umetnikom. Dela Ilije Bosilja poslednji put su bila prikazana u Novom Sadu na izložbi u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine 1995. godine, dok je delima Save Sekulića ovo prvo prikazivanje u Novom Sadu. Izložba će biti otvorena do 1. septembra 2024. godine.

Izložbu dopunjuje dokumentacija među kojom je i pismo Žana Dibifea (Jean Dubuffet) o Ilijinoj umetnosti nastalo kada ga je Dibife uvrstio u svoju kolekciju (koja danas čini Collection dell’Art Brut u Lozani). S obzirom na značaj umetničkih opusa koji su izloženi jer se radi o dva međunarodno najpriznatija autora iz domena sirove umetnosti (raw art) ali i o opusima koji se od samog nastanka kreću na graničnom području savremene i art brut umetnosti, izložba ima i određen teorijsko umetnički aspekat koji doprinosi njenom značaju.

Izložbu prati i bogat katalog sa tekstovima autorke Barbare Safarove, trenutno jedne od vodećih teoretičara art brut umetnosti u Evropi, koja sprovodi novu interpretaciju opusa Ilije Bosilja, kao i kompletiran pregled opusa Save Sekulica. Dizajn kataloga potpisuje Slavimir Stojanović Futro.

Na poziv muzeja Casa dell’Art Brut iz Mairano di Casteggio, ova izložba je bila predstavljena italijanskoj javnosti od 10. juna prošle godine, a zbog velikog interesovanja dvaput je produžavana i trajala je sve do 10. decembra. Koncept izložbe rezultat je dve prethodne izložbe koje je MNMU predstavio u prostoru Kulturnog centra Srbije u Parizu: „Moć vizije“, 2021.godine, i „Svet po Iliji,“ 2022. godine.  Kustoskinje izložbe su dr Ivana Bašičević Antić i Marta Morgana Rudoni.

Otvorena izložba „Future Perfect“ u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića i Muzeju savremene umetnosti

foto Bojana Janjić

Izložba “Future Perfect”, koja prikazuje radove 16 savremenih umetnika i umetnica iz Nemačke, svečano je otvorena u petak 24. maja u Galeriji – legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, a deo ove izložbe posetioci mogu da pogledaju i na prvom nivou Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Prisutnima su se obratili Marijana Kolarić, direktorka MSUB, Miroslav Karić, koordinator izložbe, Sunčica Šido, koordinatorka programa kulture Goethe-Instituta, i Angelika Štepken, kustoskinja izložbe.

Marijana Kolarić je na otvaranju izložbe rekla: “Sa zadovoljstvom danas otvaramo međunarodnu putujuću izložbu, kojom se podstiče globalna razmena ideja i iskustava između umetnosti, umetnika i institucija, ali i međusobno umrežavanje umetnika. Izložba FUTURE PERFECT ne samo da predstavlja aktuelnu umetnost iz Nemačke našoj publici, već postavlja i mnoga danas aktuelna pitanja poput: Kako ćemo živeti sutra? Da li će budućnost biti onakva kakvom je zamišljamo? i slično, te izloženi radovi oblikuju prostore za imaginaciju i akciju, imaju snažan formalni jezik i prevode suštinska društvena pitanja u umetničke koncepte.”

Miroslav Karić je u svom govoru istakao: ”U trenutku kada je svet doveden do ivice opasnih balansiranja, neizvesnosti i nemogućnosti predikcije daljih kretanja i odvijanja događaja, izložba postavlja pitanje: na koji način umetnici u savremenim kontekstima zauzimaju i artikulišu svoj stav u materijalu, formi, imaginaciji, naraciji u vizioniziranju budućnosti ili ponovnom promišljanju prošlosti i gde vide opcije za akciju? Kroz različite medije – film, fotografija, skulptura, objekti, slike, kolaži – radovi na izložbi uvode u refleksije i scenarije potencijalne budućnosti u koju su implicirana ključna društveno-politička pitanja današnjice.

Sunčica Šido je u osvrtu na izložbu navela: “Kroz različite medije, umetnici istražuju socio-političke, ekonomske i narative u oblasti kulture, pružajući uvid kako u evropske tako i u globalne pejzaže. Dok posmatramo njihove radove, izazvani smo da preispitamo sopstvene perspektive i možda redefinišemo konvencionalne obrasce mišljenja. Ova izložba nas poziva da razmatramo kompleksnost vremena i zamislimo mogućnosti pred nama, služeći kao poziv na razmišljanje, i navodi da se zapitamo nad istorijskim tokovima i suštinom aspiracija.

Angelika Štepken je o konceptu izložbe rekla: “Iako je 1989. godina trebalo da predstavlja novu budućnost, niko više nije mogao zamisliti kako će budućnost da izgleda. To je slučaj i danas. U spekulativnom kapitalističkom svetu u kome živimo, budućnost je nešto što konzumiramo već u sadašnjosti. Vi nagađate da će nešto u šta investirate imati veću vrednost sutra, tako da je sutrašnjica razlog zbog kojeg nešto radite danas. Ne postoji perspektiva druge, bolje, ili gore budućnosti. To je u neku ruku i pozadina naslova ove izložbe”.

Putujuća izložba FUTURE PERFECT već godinama širom sveta predstavlja savremenu vizuelnu umetnost iz Nemačke, ukazujući publici na nova pitanja koja otvara budućnost i tragajući zajedno s njom za odgovorima na ta pitanja. Pod nazivom koji se odnosi na glagolsko vreme u engleskom jeziku – Future Perfect, svršeno buduće vreme, koje označava radnju koja će se završiti u budućnosti pre neke druge radnje, slično kao futur II u nemačkom i srpskom, izložba u Muzeju savremene umetnosti i Galeriji – legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića prikazuje radove šesnaest umetnica i umetnika koji se bave vizijama budućnosti i spekulacijama o toku istorije.

Izložbu FUTURE PERFECT pripremili su Angelika Štepken (Angelika Stepken) i Filip Cigler (Philipp Ziegler) prezentujući pozicije umetnica i umetnika koji potiču iz Nemačke ili već duže vreme žive i rade u Nemačkoj, a koji danas uveliko uživaju internacionalne profesionalne karijere. Pored tematskog okvira, izložba ujedno nudi uvide u savremenu vizuelnu umetnost Nemačke kroz radove Neri Begremijan (Nairy Baghramian), dua DAS INSTITUT (Kerstin Breč / Kerstin Brätsch i Adele Reder / Adele Röder), Marijane Kastiljo Debal (Mariana Castillo Deball), Danija Gala (Dani Gal), Siprijena Gajara (Cyprien Gaillard), Anete Kelm (Annette Kelm), Jute Keter (Jutta Koether), Armina Linkea (Armin Linke), Antje Majevski (Antje Majewski), Henrika Olesena (Henrik Olesen), Jorgosa Sapuncisa (Yorgos Sapountzis), Nore Šulc (Nora Schulty), Nasan Tur (Nasan Tur), Dana Voa (Danh Vo) i Klemensa fon Vedemajera (Clemens von Wedemeyer).

Kustoskinja, spisateljica i istraživačica Angelika Štepken živi i radi u Firenci i Berlinu. Od 2006. do 2022. godine bila je direktorka ustanove Villa Romana u Firenci, a od 1998. do 2006. direktorka udruženja Badischer Kunstverein u Karlsrueu. Od 1988. godine Stepken je bila kustoskinja više od 150 izložbi i međunarodnih saradnji kao i autorka brojnih kataloških tekstova za internacionalne umetnice i umetnike.

Tokom trajanja izložbe biće organizovani prateći programi u okviru kojih će svoj rad već početkom juna predstaviti jedan od učesnika izložbe, Dani Gal, a biće priređena i stručna vođenja lokalnog kustosa. Detaljne informacije o pratećem programu biće blagovremeno najavljene.

Izložba će biti otvorena do 4. avgusta 2024. godine

Izložbu FUTURE PERFECT – Savremena umetnost iz Nemačke zajednički organizuju ifa – Institut für Auslandsbeziehungen (Institut za odnose sa inostranstvom) iz Štutgarta, Goethe-Institut Beograd i Muzej savremene umetnosti u Beogradu.

Nakon Beograda, izložba FUTURE PERFECT nastaviće da putuje, najpre u Crnu Goru (Narodni muzej Crne Gore – Crnogorska galerija umjetnosti Miodrag Dado Đurić) a zatim u Solun (Muzej savremene umetnosti – MOMus).

Izložba „Future Perfect“ u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića i Muzeju savremene umetnosti

foto – Lothar Schnepf

Izložba “Future Perfect”, koja prikazuje radove 16 savremenih umetnika i umetnica iz Nemačke, biće svečano otvorena u Galeriji – legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića u petak, 24. maja u 19 časova. Već od istog dana, posetioci će moći da pogledaju deo ove izložbe i na prvom nivou Muzeja savremene umetnosti, od 10 do 18 časova. Kustoskinja izložbe je Angelika Štepken, a koordinator izložbe Miroslav Karić, kustos MSU.

Putujuća izložba FUTURE PERFECT već godinama širom sveta predstavlja savremenu vizuelnu umetnost iz Nemačke, ukazujući publici na nova pitanja koja otvara budućnost i tragajući zajedno s njom za odgovorima na ta pitanja. Pod nazivom koji se odnosi na glagolsko vreme u engleskom jeziku – Future Perfect, svršeno buduće vreme, koje označava radnju koja će se završiti u budućnosti pre neke druge radnje, slično kao futur II u nemačkom i srpskom, izložba u Muzeju savremene umetnosti i Galeriji – legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića prikazuje radove šesnaest umetnica i umetnika koji se bave vizijama budućnosti i spekulacijama o toku istorije.

Iz njihove perspektive, najpre se postavlja pitanje: možemo li kroz pretpostavke i nagađanja doći do razumevanja složene vremenske konstrukcije završene budućnosti? Zatim, da li će budućnost biti onakva kakvom je zamišljamo? Na koje načine možemo da razvijamo svoje vizije, da promišljamo i anticipiramo budući pravac razvoja događaja i da li je, u tom smislu, moguće napustiti uobičajene obrasce razmišljanja? Koji su danas potencijali budućnosti kao kritičkog i emancipatorskog koncepta?

Usled ubrzanja koje su omogućile digitalna i mobilna tehnologija, čak je i bliska budućnost postala gotovo nepredvidiva, što znatno otežava usklađivanje različitih predviđanja o njoj. Izloženi radovi donose i oblikuju prostore za imaginaciju i akciju, uz snažan formalni jezik, tematizujući i problematizujući suštinska društvena pitanja kroz umetničke refleksije. Objedinjujući filmove, fotografije, skulpture, objekte, slike i kolaže, izložba uvodi posetioce u različita razmišljanja o sociopolitičkim, ekonomskim i kulturnim istorijskim i današnjim pojavama u evropskim i globalnim kontekstima, poukama iz prošlosti, institucionalnim politikama, mogućnostima individualnog i kolektivnog aktiviranja javnog prostora, mikronaracija i monumentalnih simbola.

Izložbu FUTURE PERFECT pripremili su Angelika Štepken (Angelika Stepken) i Filip Cigler (Philipp Ziegler) prezentujući pozicije umetnica i umetnika koji potiču iz Nemačke ili već duže vreme žive i rade u Nemačkoj, a koji danas uveliko uživaju internacionalne profesionalne karijere. Pored tematskog okvira, izložba ujedno nudi uvide u savremenu vizuelnu umetnost Nemačke kroz radove Neri Begremijan (Nairy Baghramian), dua DAS INSTITUT (Kerstin Breč / Kerstin Brätsch i Adele Reder / Adele Röder), Marijane Kastiljo Debal (Mariana Castillo Deball), Danija Gala (Dani Gal), Siprijena Gajara (Cyprien Gaillard), Anete Kelm (Annette Kelm), Jute Keter (Jutta Koether), Armina Linkea (Armin Linke), Antje Majevski (Antje Majewski), Henrika Olesena (Henrik Olesen), Jorgosa Sapuncisa (Yorgos Sapountzis), Nore Šulc (Nora Schulty), Nasan Tur (Nasan Tur), Dana Voa (Danh Vo) i Klemensa fon Vedemajera (Clemens von Wedemeyer).

Otvaranju izložbe će prisustvovati kustoskinja izložbe Angelika Štepken. Kustoskinja, spisateljica i istraživačica Angelika Štepken živi i radi u Firenci i Berlinu. Od 2006. do 2022. godine bila je direktorka ustanove Villa Romana u Firenci, a od 1998. do 2006. direktorka udruženja Badischer Kunstverein u Karlsrueu. Od 1988. godine Stepken je bila kustoskinja više od 150 izložbi i međunarodnih saradnji kao i autorka brojnih kataloških tekstova za internacionalne umetnice i umetnike.

Tokom trajanja izložbe biće organizovani prateći programi u okviru kojih će svoj rad već početkom juna predstaviti jedan od učesnika izložbe, Dani Gal, a biće priređena i stručna vođenja lokalnog kustosa. Detaljne informacije o pratećem programu biće blagovremeno najavljene.

Izložba će biti otvorena do 4. avgusta 2024. godine

Izložbu FUTURE PERFECT – Savremena umetnost iz Nemačke zajednički organizuju ifa – Institut für Auslandsbeziehungen (Institut za odnose sa inostranstvom) iz Štutgarta, Goethe-Institut Beograd i Muzej savremene umetnosti u Beogradu.

Nakon Beograda, izložba FUTURE PERFECT nastaviće da putuje, najpre u Crnu Goru (Narodni muzej Crne Gore – Crnogorska galerija umjetnosti Miodrag Dado Đurić) a zatim u Solun (Muzej savremene umstnosti – MOMus).

Отварање изложбе „Здравко Печар – (АУТО)ПОТРЕТИ”

25. маја у Музеју афричке уметности у Београду

Изложба „Здравко Печар – (АУТО)ПОТРЕТИ” биће отворена на Дан Африке, у суботу, 25. маја у 13 часова у Музеју афричке уметности у Београду.

Изложба се организује поводом тридесет година од смрти Здравка Печара, оснивача Музеја афричке уметности, али и истакнутог револуционара, новинара, дипломате и истраживача афричке културе и историје. 

Кустоси изложбе су др Немања Радоњић, Емилиа Епштајн и Ана Кнежевић.

Кустоси изложбесу поводом отварања изјавили: Изложбом „Здравко Печар – (АУТО)ПОТРЕТИ” покушали смо да из неколико перспектива прикажемо калеидоскопску личност Здравка Печара, односно његов живот и све што је оставио за собом, у форми полиптиха: кроз историјске догађаје, дух времена, револуционарне године, дипломатске гестове, истраживачка и историјска дела, фотографска и штампана сведочанства, значајну документацију, те кроз различите, увек полетне акције с каткад амбивалентним резултатима и последицама“.

„Здравка Печара видимо као јаког субјекта вођеног политичким идејама времена, али никада беспоговорно. Његови критички ставови, антиколонијална размишљања и специфичан облик хуманизма, који су у датом времену природно били усмeрeни ка Африци, и данас одзвањају са страница записа, књига и репортажа које је објавио, у лецима које је сакупљао, као и у библиотеци коју је баштинио. Имали смо на уму стручне, научне, историјске, истраживачке и медијске начине на које је он покушавао да организује и синтетизује знање о Африци, али и снажан потенцијал Музеја афричке уметности у Београду као институције чијим нам је оснивањем ту визију оставио у аманет,“ наводе кустоси у каталогу изложбе.

Подсећамо, Музеј афричке уметности је први и једини музеј у региону који је искључиво посвећен културама и уметностима афричког континента. Сталну поставку чине значајни примерци пре свега западноафричке уметности и она укључује одабране предмете из збирке коју су формирали оснивачи Музеја, Веда Загорац и др Здравко Печар.

Више о изложби на веб сајту https://mau.rs/cp/. Радно време Музеја је сваког дана од 10 до 18 часова.

Фото: МАУ

Novi Sad – Otvorena izložba “Dušan Krstić: Arhitektura” u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine

U petak 17. maja u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine otvorena je izložba “Dušan Krstić: Arhitektura” u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine. Nastavljajući seriju izložbi posvećenih arhitekturi druge polovine XX veka u Vojvodini, MSUV je organizovao retrospektivnu izložbu arhitekte Dušana Krstića, kao jednog od vodećih domaćih arhitekata toga doba.

Kustos Vladimir Mitrović je na otvaranju istakao: “Hteli smo da napravimo jednu savremenu izložbu u kojoj bismo na studiozan i zanimljiv način prikazalli delo arhitekte Krstića, ali i vreme u kome je njegova arhitektura nastala. Stoga smo, krajem protekle godine, snimili dokumentarni film o Krstiću, gde je po prvi put u televizijskom formatu ispraćen tok njegovog arhitektonskog stvaralaštva. Takodje izložili smo i veći broj njegovih članaka, kao i knjiga i studija u kojima je o njemu govori. Angažovali smo i studente koji su za ovu priliku izradili arhitektonske makete Krstićevih dela kao i analizu njegovog programa stanovanja. Pre par nedelja na školi slikanja koja se kod nas u muzeju organizuje, dali smo zadatak deci različitog uzrasta da crtaju na osnovu Krstićevih zgrada, pa je tako njihov rad i integralno uključen u samu izložbu. Prateću monografiju takođe smo uradili zajedno sa dizajnerom izložbe, akademskim slikarem Đulom Šantom čime je čitav projekat i vizuelno zaokružen.”

U svom obraćanju, Dragana Konstantinović sa Departmana za arhitekturu i urbanizam zahvalila se svim učesnicima izložbe, nastavnicima, asistentima i studentima sa Departmana, fotografu Relji Ivaniću, recenzentima, dizajneru, sagovornicima, kao i ostalima koji su dali doprinos projektu. Zatim se osvrnula na opus profesora Krstića, čiji pristup i rad je paradigmatski za razumevanje jedne stvaralačke epohe. Njegovo profesionalno delovanje nije bilo isključivo projektantskog karaktera, nego je uključivalo posvećeno istraživanje pojava na svetskoj arhitektonskoj sceni, kao i rad na sintezi iskustava lokalne projektantske prakse. Upravo zato, Krstić je redovno objavljivao svoja zapažanja u aktuelnim časopisima iz oblasti arhitekture, a rad na Departmanu za arhitekturu, na kraju svoje profesionalne karijere iskoristio je upravo da sintetiše svoja znanja, produbi specifična interesovanja i prenese svoje bogato iskustvo novim generacijama projektanata. Zato, istakla je Konstantinović, izuzetno je značajno da se sa njegovim radom upoznaju studenti, koji su i učestvovali na realizaciji izložbe, i dala reč koleginicama, Nini Čegar i Katarini Dojčev.

Studentkinje su obrazložile značaj proučavanja lokalnih arhitektonskih tema u procesu obrazovanja mladih arhitekata, kao način da se izbliza upozna sredina u kojoj će većina njih delovati. U tom pogledu, delo profesora Krstića, sa kojim su se upoznale posredno, kroz njegovu produkciju, ostavilo je snažan trag u prostorima Novog Sada. Istraživanje njegovih kuća, tekstova i teorijskih modela, smatraju posebno značajnim, jer pruža uvid u  jedan specifičan sistem vrednovanja arhitektonske produkcije i visokih etičkih standarda. Na kraju, Čegar i Dojčev su otvorile izložbu i pozvale studente i javnost da je posete.

Izložba “Dušan Krstić: Arhitektura” nastavak je saradnje MSUV i Departmana za arhitekturu i urbanizam FTN Univerziteta u Novom Sadu na proučavanju bogatog arhitektonskog modernističkog nasleđa gde su u kustoski rad bili uključeni i studenti različitih godina studija. Uz prateću monografiju o arh. Krstiću, izložba je završetak projekta u kome je valorizovana arhitektonska i profesorska karijera jednog od značajnih arhitekata vojvođanskog regionalnog modernizma druge polovine proteklog stoleća.

Tokom trajanja izložbe biće organizovani i različiti propratni sadržaji, filmska projekcija dokumentarnog filma posvećenog Krstićevom životu i njegovim delima kao i radionice za studente, decu i omladinu različitih uzrasta.

Izložba će biti otvorena do 2. juna 2024. godine. MSUV je otvoren za posetioce od utorka do nedelje, od 10 – 18 časova, a uoči Međunarodnog dana muzeja koji se obeležava 18.  maja, MSUV će zadržati tradiciju Noći muzeja i biti otvoren za posetioce do ponoći.

Dušan Krstić (Novi Sad, 1938–2013) je diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu (1962). Karijeru arhitekte započeo u Projektnom zavodu Vojvodine, potom kao projektant bio angažovan u Zavodu za fizičku kulturu i Novotehni (do 1976). Od tada do 2001. vodeći je arhitekta projektnog biroa Projekat 76 novosadskog Neimara.  Na Arhitektonskom odseku Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu bio je vanredni profesor na predmetima Stanovanje i Arhitektonsko projektovanje (2001–2005). Autor je brojnih stambenih i javnih objekata u kojima je dao značajan doprinos savremenom vojvođanskom graditeljstvu, kao jedan od vodećih arhitekata svoga doba. Održao je više javnih predavanja iz oblasti arhitekture i njene savremene istorije u Novom Sadu i Beogradu. Članke, studije, kritike i recenzije objavljivao je u više stručnih časopisa i dnevnih novina. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Novog Sada (1972) i Tabakovićeve nagrade za arhitekturu za celokupno stvaralaštvo. (2002).

Partneri izložbe su Departman za arhitekturu i urbanizam FTN Univerziteta u Novom Sadu, i Radio-televizija Vojvodine.

Foto: Marko Ercegović.

DUŠICA PEJIĆ „KONFLIKT“ U GALERIJI ŠTAB, Beograd

16. maj – 25. maj 2024. godina

Kustos Aleksandra Lazar

OTVORENA IZLOŽBA DUŠICE PEJIĆ „KONFLIKT“ U GALERIJI ŠTAB

Jung kao inspiracija za izložbu

U beogradskoj galeriji Štab, u četvrtak 16.maja, otvorena je izložba „KONFLIKT“ umetnice Dušice Pejić, nastala kao refleksija na radove Karla Gustava Junga, nadovezujući se na njena prethodna istraživanja pshiho-motornog kroz igru i sinhronizaciju pokreta i gesta. Tenzija, frekvencija i amplituda zvučno-senzornih talasa, koje je Pejićeva koristila za polazište u dosadašnjim radovima gesturalne apstrakcije, u novim radovima poniru u dublje proučavanje psihe, ispitujući načine na koje nesvesno oblikuje naše iskustvo. Izložba je otvorena uz prisustvo gospođe Antje Günther, prvog sekretara u Ambasadi Švajcarske, kao i drugih uvaženih gostiju.

Dušica Pejić „KONFLIKT“ u Galeriji Štab

 Razgovor o izložbi uz prisustvo umetnice i kustoskinje, održaće se u nedelju, 19. maja u 12 časova u galeriji Štab.

Izložba će trajati od 16. do 25. maja 2024. godine svakoga dana od 10 do 21 časova.

Galerija ŠTAB se nalazi u Bulevaru Vudroa Vilsona 14, ulaz 2. 

Otvorena izložba “Rekonstrukcija zvezdane prašine” Antonia Hozea Guzmana i Ive Janković u galeriji DOTS

U četvrtak 16. maja u galeriji DOTS na Donjem Dorćolu, DJ performansom je otvorena izložba “Rekonstrukcija zvezdane prašine” umetničkog para Antonia Hozea Guzmana (Panama) i Ive Janković (Srbija). Kustoskinje izložbe su Mirjana Dušić i Ljuba Jovićević, dok je za dizajn kataloga zadužena Isidora M. Nikolić.

Govoreći o pitanjima nacionalnog identiteta koji se nalaze u srži izložbe, umetnik Antonio Hoze Guzman je istakao: „Nacionalni identitet nije nacionalizam – to je nešto drugo.  Jedno mesto definisano je naseljavanjem mnogih, a ne samo jednom grupom autohtonih naroda. Možda su oni bili prvi koji su se naselili, ali su potom drugi za njima došli na tu zemlju. Svi koji dođu da žive na nekom području definišu identitet te zemlje. Kada ljudi govore o nacionalizmu, oni govore o nečemu što je monokulturalno. A ako govorimo o nacijama u Evropi, sve one su definisane multietnicitetom – sada postoji i čitav nov sloj ljudi koji stiže u Evropu“.

Iva Janković navela je da njen zajednički rad sa Guzmanom može da se opiše kao kolaž, dok je o  zajedničkoj crti njihovih dela rekla: „Indigo je nit koja se provlači kroz sve. To je predivna boja, nezavisno otkrivena u različitim delovima sveta, par hiljada godina pre nove ere. Ljudi su otkrili i koristili indigo u Africi, Aziji, Južnoj Americi, totalno nepovezano jedni od drugih. To nam je bilo magično i jako nam se svidelo kako se sačuvala ta tradicija. Zatim je tu i cela istorija kolonizacije, robova i plantaža. Sve to je imalo smisla“.

Umetnički par Antonio Hoze Guzman i Iva Janković su multidisciplinarni tandem čiji se kreativni put ukrstio u Amsterdamu, gde su 2017. godine započeli tekući projekat „Electric Dub Station“.

Nakon značajne izložbe i performansa u muzeju Stedelijk u Amsterdamu (2022), Guzman i Janković su uključeni u kustosku selekciju Adrijana Pedrose u Arsenalu tokom 60. Venecijanskog bijenala (2024).

“Rekonstrukcija zvezdane prašine” predstavlja novi ciklus radova koji se bave tekstilom, zvučnim pejzažima, video zapisima i performansima vezanim za geopolitičke granice i autohtone identitete u okviru istorije tekstilnih umetnosti. Njihovo istraživanje tekstila se bavi kompleksnim pitanjima nacionalnog identiteta, sećanja i zavičaja, koja se nameću prilikom podele nacija predaka. Utkano u delu Guzmana i Janković nalazi se duboko ukorenjeno ubeđenje da se naš savremeni svet formirao kroz migracije.

Tkanine predstavljene na izložbi “Rekonstrukciji zvezdane prašine” odlikuju se geometrijskim i monohromatskim ekspresijama i uticajima brojnih migratornih vernakulalnih tekstilnih elemenata preuzetih sa brojnih putovanja umetničkog dvojca u Dakar, Sao Paulo, Rio, Mumbaj, Tokio, Panama Siti, Gvatemalu, Srbiju i Hrvatsku. Tkanine su isprepletene apstraktnom matricom interkulturalnih genetskih sekvenci koje ujedno predstavljaju i otelotvorenje globalnih veza između Amerike, Istočne Evrope i Afrike. 

Foto: Marijana Janković.

Uz neobičan performans, otvorena izložba Tamare Rogović – „Zemljakinja“ u Aleksić Galeriji u  Kragujevcu

 U prisustvu velikog broja ljudi, u kragujevačkoj Aleksić galeriji, otvorena je izložba umetnice Tamare Rogović, pod nazivom „Zemljakinja“, koja će trajati sve do 8. juna 2024.Izložbi je prethodio performans, u kome je učestvovalo 20 ljudi, uglavnom prijatelja galerije. Ideja performansa je bila da uključi publiku u proces završetka slika koje su konačno završene tek posle intervencije posetilaca, tokom performansa.

Izložba „Zemljakinja“ predstavlja izbor od osam radova mlade autorke Tamare Rogović, dok je deveti rad nastao tokom performansa u interakciji sa publikom.

Tamara Rogović tokom performansal foto: Slava Radojević

Aleksić galeriji  ovom izložbom obeležava svoju godišnjicu postojanja.

Izložba traje do 8. juna 2024. godine.

Aleksić Galerija savremene umetnosti nalazi se na adresi Karađorđeva 26 u Kragujevcu.

Otvorena  multimedijalna izložba „Unutrašnje svetlo“

Umetnici iz Praga predstavljaju radove inspirisane svetlošću

Antonin Mali, Jan Miko, Kuba Tauš i Nina Lazić

Kula Art Centar, Cetinjska 15

10-17.maj 2024.

U prostoru Kula art centra u Cetinjskoj 15 u Beogradu, otvorena je multimedijalna, grupna izložba praških umetnika, pod nazivom Das Untere Licht –Unutrašnje svetloIzložbu čine radovi umetnika, Antonina Malija (Antonín Malý)slikara, Jana Mika (Jan Miko) i vajara Kube Tauša (Kuba Tauš), kojima se ovoga puta pridružila i Nina Lazić, koja je radila cvetne instalacije.

 U ovoj vrlo zanimljivoj postavci na sva tri nivoa Kule, našli su se radovi koji istražuju svetlo i njegove mnogobrojne forme.

DAS UNTERE LICHT / Antonin Maly, Nina Lazić, Kuba Tauš i Jan Miko

Projekat Das Untere Licht obuhvata i ozbiljno urađen katalog, koji je dostupan na izložbi, ali brojne predmete koji su deo posebno napravljene kolekcije, koju čine različiti predmeti (kačketi, laptop kejsovi, puzzle, printovi…), koji su dostupni dok traje izložba, odnosno sve do 17.maja na prvom nivou Kule Cetinjska.

Ova ekipa čeških umetnika biće u Beogradu cele sledeće nedelje, a dok traje izložba, svakodnevno u periodu od 17.00 do 19.00 umetnici će voditi kroz izložbu, potpisivati kataloge i radove i razgovarati sa posetiocima. Od subote do utorka, druženja sa umetnicima biće praćena muzikom gostujućih DJ-eva iz Praga.

DOTS galerija – Izložba “Rekonstrukcija zvezdane prašine” Antonia Hozea Guzmana i Ive Janković u galeriji DOTS

foto Guzman-Janković

U četvrtak 16. maja u 19 sati, DJ performansom će biti otvorena izložba “Rekonstrukcija zvezdane prašine” umetničkog para Antonia Hozea Guzmana (Panama) i Ive Janković (Srbija) u galeriji DOTS na Donjem Dorćolu. Kustoskinje izložbe su Mirjana Dušić i Ljuba Jovićević, dok je za dizajn kataloga zadužena Isidora M. Nikolić.

Umetnički par Antonio Hoze Guzman i Iva Janković su multidisciplinarni tandem čiji se kreativni put ukrstio u Amsterdamu, gde su osnovali studio Atelier GF Workstation, 1995. godine.

Nakon značajne izložbe i performansa u muzeju Stedelijk u Amsterdamu (2022), Guzman i Janković su uključeni u kustosku selekciju Adrijana Pedrose u Arsenalu tokom 60. Venecijanskog bijenala (2024).

“Rekonstrukcija zvezdane prašine” predstavlja novi ciklus radova koji se bave tekstilom, zvučnim pejzažima, video zapisima i performansima vezanim za geopolitičke granice i autohtone identitete u okviru istorije tekstilnih umetnosti. Njihovo istraživanje tekstila se bavi kompleksnim pitanjima nacionalnog identiteta, sećanja i zavičaja, koja se nameću prilikom podele nacija predaka. Utkano u delu Guzmana i Jankovića nalazi se duboko ukorenjeno ubeđenje da se naš savremeni svet formirao kroz migracije.

Tkanine predstavljene na izložbi “Rekonstrukciji zvezdane prašine” odlikuju se geometrijskim i monohromatskim ekspresijama i uticajima brojnih migratornih vernakulalnih tekstilnih elemenata preuzetih sa brojnih putovanja umetničkog dvojca u Dakar, Sao Paulo, Rio, Mumbaj, Tokio, Panama Siti, Gvatemalu, Srbiju i Hrvatsku. Tkanine su isprepletene apstraktnom matricom interkulturalnih genetskih sekvenci koje ujedno predstavljaju i otelotvorenje globalnih veza između Amerike, Istočne Evrope i Afrike. 

BOBAN JEVTIĆ KUM IZLOŽBE BILJANE ĐURĐEVIĆ, “Poslednja večera“ u GalerijI Hestia 

Subota, 11. maj 2024. u 18.00 (Topličin venac 14/9)

foto – Boban Jevtić, privatna arhiva.

Galerija i umetnička rezidencija Hestia najavljuje novo kumstvo za aktuelnu izložbu, „Poslednja večera“ Biljane Đurđević, u subotu, 11.maja u 18 časova. Kum ove izuzetno posećene izložbe, biće istaknuti scenarista, Boban Jevtić Kao što pravilo nalaže, Boban će zajedno sa umetnicom voditi sve prisutne kroz izložbu i kao neko ko poznaje Biljanin rad, daće nam svoju viziju onoga što je umetnica predstavila.

Inače, zbog velikog interesovanja i velike posete, izložba „Poslednja večera“ je produžena do 25. maja 2024.Kumstvo Poslednja vecera.JPEG

Da podsetimo, izložba se bavi opštom slabošću društva izazvanom sve većom instrumentalizacijom ljudskog bića od strane industrije, tehnologije i medija, kako na globalnom tako i na lokalnom nivou. Ova izložba je nastavak višegodišnjeg projekta „Studija slučaja“ koji obuhvata slikarstvo, animacije i grafički roman, a gde je fokus upravo na eksploatisanom, umornom telu – našem zajedničkom, globalnom telu.

Galerija Hestia nalazi se na adresi Topličin venac br 14.

Radno vreme galerije je od srede do subote od 12.00 do 18.00 časova.

Muzej savremene umetnosti – Sutra se otvara retrospektivna izložba „Ispred vremena i izvan“ Vladana Radovanovića u Muzeju savremene umetnosti

foto: Vladan Radovanović, Marija Ćalić.

U četvrtak 28. marta u 18 časova, u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu  biće otvorena retrospektivna izložba „Ispred vremena i izvan“ Vladana Radovanovića, nedavno preminulog višemedijskog umetnika i jednog od najznačajnijeg domaćih savremenih kompozitora. Ova izložba predstavlja pregled njegovog dugogodišnjeg stvaralaštva u mnogobrojnim oblastima umetnosti i novog čitanja njegovog značaja u kontekstu avangardnih tendencija i praksi srpske umetnosti druge polovine prošlog i prvih decenija 21. veka. Autor koncepcije i kustos izložbe je Saša Janjić, a kustos iz Muzeja savremene umetnosti je Una Popović, rukovodilac Zbirke fotografije, filma, videa i digitalnih medija MSU.

Radovanović je bio jedan od prvih posleratnih avangardnih umetnika u našoj zemlji, koji je još sredinom 50-ih godina veka uveo inovativne i radikalne koncepte u našu umetničku sredinu, koja je tek usvojila modernistički jezik umetnosti kao novi kanon, i time ne samo delovao u kontrastu sa opštim tendencijama, već i anticipirao mnoge potonje neoavangardne prakse poput performansa, akcija i konceptualne umetnosti. Kompozitor, pisac, višemedijski umetnik, teoretičar umetnosti i pedagog, Vladan je uspeo da izgradi jedinstveni sistem umetnosti koji uključuje sintezu različitih medija, filozofskih interesovanja i pionirski krene u izvođenje prvih performansa i akcija, radiofonskih ostvarenja, stvaranje prvih konceptualnih radova, kompjuterskih grafika, video radova, ali i zapisivanja snova kao najraniji oblik višemedijske sinteze.

Za karijeru koja je trajala skoro sedam decenija, bio je nagrađen mnogim internacionalnim i domaćim priznanjima i nagradama za svoj muzički, literarni i vizuelni opus. Počasni doktor nauka na Univerzitetima u Ohaju i Univerzitetu umetnosti u Beogradu, Radovanović će u široj javnosti ali i u stručnim krugovima ostati upamćen kao tvorac originalnih koncepata poput vokovizuela, taktilizma i projektizma kao posebnog oblika mentalne umetnosti. Velika retrospektivna izložbu u MSUB će svim zainteresovanim posetiocima ponuditi uvid u intrigantno i vanvremensko delo jednog od naših najoriginalnijih i najznačajnijih stvaralaca. 

Izložba će za posetioce biti otvorena do 10. septembra 2024. godine.

Zvanično osiguranje izložbe je Wiener Städtische osiguranje.

Vladan Radovanović (1932-2023) je rođen u Beogradu. Kompoziciju je diplomirao na beogradskoj Muzičkoj akademiji, u klasi prof. Milenka Živkovića. Suosnivač je grupe Medijala i jedan od urednika časopisa Rok. Inicirao je osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda, kojim je rukovodio od 1972. do 1999. godine. Stvarao je na području muzike, slikarstva, književnosti, novih medija i višemedijske sinteze. Nezavisno od avangardnih zbivanja u svetu, istraživao je u sličnim smerovima: vokovizuel i projekti (1954), taktilna umetnost (1956), polimedij (kasnije sintezijska umetnost), radovi s telom (1957), muzika za traku (1960), elektronska muzika (1966), kompjuterska muzika (1976), kompjuterska grafika (1988). Napisao je preko 250 teorijskih tekstova o muzici i novijim tendencijama u umetnosti.

Radio je u studijima u Varšavi (1966), Parizu (1969), Utrehtu (1976) i Budimpešti (1987). Održao je 30 samostalnih izložbi, performansa i koncerata u zemlji i inostranstvu. Kompozicije su mu triput predstavljale Jugoslaviju (1969, 1976, 1988) na festivalima Međunarodnog društva za savremenu muziku (SIMC).

Dobitnik je 11 domaćih i međunarodnih nagrada za muziku, osam za vizuelne umetnosti (među njima su I nagrada Ministarstva kulture za najbolju multimedijalnu izložbu 1992, I nagrada za video u Sao Paolu 1997, Nagrada Grada Beograda za Sintezijsku umetnost kao najbolju izložbu u 2007. godini, Nagrada SANU „Milan Tabaković“ 2009. za Lineariju kao najbolju izložbu održanu u periodu 2006-2008. godine, Nagrada „Mića Popović“ 2012, Politikina nagrada za najbolju izložbu održanu u 2021. godini), šest za literaturu, i Vukovu nagradu 2014. godine za izuzetan doprinos razvoju kulture.

Bio je član Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Od 2001. do 2011. je profesor po pozivu na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, u Grupi za višemedijsku umetnost. Postao je počasni doktor muzike Univerziteta u Kolumbusu, Ohajo 2005, a 2006. postaje počasni doktor višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.