Izložbe

СTУДEНTСКИ КУЛTУРНИ ЦEНTAР БEOГРAД – СРEЋНA ГAЛEРИJA

26. ЈАНУАР – 8. ФЕБРУАР 2023.

ЛИДИЈА ДЕСПИЋ СТОЈАКОВИЋ

„КРИВУЉЕ“, изложба слика

„Кривуље су трагови које исписује рука несвесним импулсом. Кривуље настају стално, ум непрекидно ствара линије без почетка и краја. Оне постоје. Не знам како постоје, не сећам се ни када ни како сам почела да их цртам. Знам само, када прелиставам школске свеске да их видим. Увек су биле. Различите су. Неке су попут многобројних острваца у архипелагу а много њих је као вртлог. Бескрајне спирале мисли и осећања. Енергија која расте и шири се попут првог јутарњег осмеха захвалности. Гледам и присећам се периода њиховог настанка. Препознајем емоцију њихових исписа; бесконачни низ кривуља, слагање исцртаних квадрата, синусоидне линије или безбројни петолатични цветови. Кривуље не настају смишљено, већ неки унутрашњи диреигент води руку. Попут арабески или вртлога тренутних мисли и осећања, остављају отиске на папиру. Настају увек … Изложба слика под називом „Кривуље“ обухвата тридесетак слика, од најмањег (11x7cm), средњег формата и великог (100x70cm). Рађене су на платну и лепенкама, у техници акрил. Акрил и акрилна ручно прављена смеса се одмах по прављењу, помоћу левка, директно наноси на платно. Рука мора бити сигурна и брза у покрету. Постоји могућност за исправком, али се губи на аутентичности. То је разлог зашто нисам исправљала „грешке“. Саме слике рађене су од средине 2022. године, а тема кривуља је присутна цео мој живот.“

(извод из текста ауторке)

Otvorena izložba nakita i fotografija “Zrak sunca u mojoj mreži” Željke Bašić-Savić u Singidunumu

Foto: Duško Vukić

Samostalna izložba Željke Bašić-Savić “Zrak sunca u mojoj mreži”, koja obuhvata nakit i fotografije, otvorena je 27. decembra u Galeriji Singidunum u Beogradu (Knez Mihailova 40). Ova izložba predstavlja beogradskoj publici dinamične ogrlice i umetničke fotografije kojima Željka donosi svoj prefinjeni likovni izraz.

Na otvaranju su govorile Zorica Đermanov, kustoskinja Singidunuma, Suzana Spasić, direktorka Fondacije Olja Ivanjicki, i umetnica Željka Bašić-Savić.

Zorica Đermanov je o autorki izložbe i njenom radu rekla: “Ona svako svoje putovanje pretvara u nakit kroz koji čitamo ne samo Željku, već uopšte jedan njen svet koji ona zamišlja, kako treba da postoji. Kako treba da se opustite. Treba nam to jedno opuštanje. Volim što je ovom lepotom ona učinila čast galeriji”.

Suzana Spasić je o izložbi istakla: “Ove Željkine perlice, kako ih sama naziva, umetnička su dela koja u sebi sažimaju i znanje i osećaj za lepo, i poruke koje nose. One su nastale od poludragog kamenja, kristala, stakla, školjki, korala, kamena, i u sebi kriju ne samo zrake sunca, svetlost, morske šumove i mreškanje vode, već i jednu istoriju sveta od njegovog nastanka. Ta istorija kamena, kristala i najlepših zemljinih darova pretočena u predmete izvrsne lepote, večeras nam priča o jednoj nežnoj prirodi, o jednom nesmirenom buntovnom karakteru, o jednom umetničkom oku i duši koja traga za lepotom sveta.  

Željka Bašić-Savić se prisutnima obratila rečima: “Duboko sam dirnuta. Volim da sam u Beogradu u decembru, kada sve ovako svetli i svi sebi dopuštamo neke želje, u nadi da će nam biti makar malo bolje”. Autorka je o izložbi rekla: “Sve ovo je deo priče nastale za vreme korone, kada nisam mogla da putujem i idem na moje more. Onda sam tu komunikaciju nastavila preko fotografija, ogrlica i tekstova. Fotografijama objašnjavam inspiraciju, more koje me je vodilo da pravim ogrlice koje liče na njega. Tekst je došao prirodno”.

Poetski i nadahnjujući tekstovi koji prate ogrlice vode posmatrača kroz kreativni proces, a same ogrlice izlaze iz okvira nakita i postaju skulptoralne minijature, izuzetne nežnosti, likovnosti i prirodnosti. Njih krasi i visoka estetizacija, jer Željka Bašić-Savić ne niže perlice tek da bi složila boje ili ugodila ženskom ukusu. Ona ih vešto vodi, od početne ideje koju ima ka određenoj simbolici i u to uklapa i njihovu upotrebnu i estetsku namenu.

Izložba u Galeriji Singidunum biće otvorena do 18. januara 2023. godine.

Željka Bašić-Savić rođena je septembra 1956. godine u Doboju. U njenoj devetoj godini roditelji se vraćaju u rodnu Dalmaciju. U Splitu završava osnovnu i Školu za primenjenu umetnost (odsek fotografije). U Beograd dolazi na studije glume na Fakultetu dramskih umetnosti. Ostvarila je veliki broj uloga na filmu, televiziji i u pozorištima u regionu i Beogradu. Najveći broj dramskih uloga ostvarila je kao član Narodnog pozorišta u Beogradu.

Početkom devedesetih godina napušta beogradsku scenu i odlazi sa porodicom u Nemačku. U Kelnu ostvaruje novu, uspešnu novinarku karijeru na radiju Dojče Vele, a umetnost se provlači i kroz novinarski rad. Uređuje popularnu emisiju Kulturni magazin. Tokom novinarske karijere ostvarila je na stotine intervjua sa viđenim umetnicima sa prostora nekadašnje Jugoslavije i sa političke scene. Objavljivala je tekstove u Vremenu, Ninu, Našoj borbi, Danasu i jedinom pozorišnom časopisu na Balkanu, LUDUS-u. Iako daleko od beogradske scene, njen glas je svakodnevno stizao do Beograda. Pozorištu nije okrenula leđa, redovno sarađuje na kelnskim scenama sa teatrom TKO.  Bavi se umetničkom fotografijom, izradom nakita i pisanjem.

Sutra otvaranje izložbe nakita i fotografija “Zrak sunca u mojoj mreži” Željke Bašić-Savić u Singidunumu

Samostalna izložba Željke Bašić-Savić “Zrak sunca u mojoj mreži”, koja obuhvata nakit i fotografije, biće otvorena sutra, 27. Decembra u 19 sati u Galeriji Singidunum u Beogradu (Knez Mihailova 40) i trajaće do 18. januara 2023. godine. Ova izložba predstaviće beogradskoj publici dinamične ogrlice i umetničke fotografije kojima Željka donosi svoj prefinjeni likovni izraz.

Željka Bašić-Savić rođena je septembra 1956. godine u Doboju. U njenoj devetoj godini roditelji se vraćaju u rodnu Dalmaciju. U Splitu završava osnovnu i Školu za primenjenu umetnost (odsek fotografije). U Beograd dolazi na studije glume na Fakultetu dramskih umetnosti. Ostvarila je veliki broj uloga na filmu, televiziji i u pozorištima u regionu i Beogradu. Najveći broj dramskih uloga ostvarila je kao član Narodnog pozorišta u Beogradu.

Početkom devedesetih godina napušta beogradsku scenu i odlazi sa porodicom u Nemačku. U Kelnu ostvaruje novu, uspešnu novinarsku karijeru na radiju Dojče Vele, a umetnost se provlači i kroz novinarski rad. Uređuje popularnu emisiju Kulturni magazin. Tokom novinarske karijere ostvarila je na stotine intervjua sa viđenim umetnicima sa prostora nekadašnje Jugoslavije i sa političke scene. Objavljivala je tekstove u Vremenu, Ninu, Našoj borbi, Danasu i jedinom pozorišnom časopisu na Balkanu, LUDUS-u. Iako daleko od beogradske scene, njen glas je svakodnevno stizao do Beograda. Pozorištu nije okrenula leđa, redovno sarađuje na kelnskim scenama sa teatrom TKO.  Bavi se umetničkom fotografijom, izradom nakita i pisanjem.

Izložba nakita i fotografija “Zrak sunca u mojoj mreži” Željke Bašić-Savić u Singidunumu

Samostalna izložba Željke Bašić-Savić “Zrak sunca u mojoj mreži”, koja obuhvata nakit i fotografije, biće održana u Galeriji Singidunum u Beogradu (Knez Mihailova 40) od 27. decembra 2022. do 18. januara 2023. godine. Ova izložba predstaviće beogradskoj publici dinamične ogrlice i umetničke fotografije kojima Željka donosi svoj prefinjeni likovni izraz.

Željka Bašić-Savić je o svom nakitu rekla: „Ogrlice su nastale tokom kovid pandemije. Dok smo bili zarobljeni po kućama, ja sam puštala moje perle da izlaze, šetaju se, upijaju boje, mirise i svetlo i da mi, po povratku pričaju priče. U nemogućnosti putovanja, komunikacije, razmene reči i emocija, mogli smo zaranjati u imaginarni svet i stvarati igru na umetničkom planu”.

O fotografijama koje će biti izložene, autorka je dodala: “Umetničkom fotografijom sam se vraćala i na sam početak stvaranja ogrlica i ujedno istraživala nove refleksije i mogućnosti i priče koje su izranjale iz punoće i lepote poludragog kamenja. Moja igra nije mogla da prođe bez izražene reči, koja ovde samo senči završenu priču i definiše je poput paspature koja priču i maštu ne zatvara, nego poziva na nove priče i nove umetničke izražaje.“

Poetski i nadahnjujući tekstovi koji prate ogrlice vode posmatrača kroz kreativni proces, a same ogrlice izlaze iz okvira nakita i postaju skulptoralne minijature, izuzetne nežnosti, likovnosti i prirodnosti. Njih krasi i visoka estetizacija, jer Željka Bašić-Savić ne niže perlice tek da bi složila boje ili ugodila ženskom ukusu. Ona ih vešto vodi, od početne ideje koju ima ka određenoj simbolici i u to uklapa i njihovu upotrebnu i estetsku namenu.

Suzana Spasić, direktorka Fondacije Olje Ivanjicki, o izložbi Željke Bašić-Savić je zapisala: “Donosi nam Željka svoje „perlice“ – kako ih sama zove. Pa nam donosi uz njih i fotografije. A opet tu su i poetski tekstovi. Neveliki po broju redova, ali zgusnutih osećanja i bez previše teksta, savršeno skraćenih rečenica, da bi čak i vazda namrgođeni Šopenhauer, koji je govorio da svaku opširnost koja nije vredna čitanja treba preskočiti, bio zadovoljan. A verovatno i Hegel koji je nekad uzviknuo Das Wahre ist das Ganze – Istina je celina. Ma kako obrtali ovu rečenicu, ako je primenimo na Željkin umetnički izraz, dolazimo do toga da je i slika, i predmet i reč kod Željke jedna celina, jedan autentični stvaralački vez u raznim medijima. I jedno bez drugog ne ide. I zato je celina. A zato je i istina“.

Željka Bašić-Savić rođena je septembra 1956. godine u Doboju. U njenoj devetoj godini roditelji se vraćaju u rodnu Dalmaciju. U Splitu završava osnovnu i Školu za primenjenu umetnost (odsek fotografije). U Beograd dolazi na studije glume na Fakultetu dramskih umetnosti. Ostvarila je veliki broj uloga na filmu, televiziji i u pozorištima u regionu i Beogradu. Najveći broj dramskih uloga ostvarila je kao član Narodnog pozorišta u Beogradu.

Početkom devedesetih godina napušta beogradsku scenu i odlazi sa porodicom u Nemačku. U Kelnu ostvaruje novu, uspešnu novinarsku karijeru na radiju Dojče Vele, a umetnost se provlači i kroz novinarski rad. Uređuje popularnu emisiju Kulturni magazin. Tokom novinarske karijere ostvarila je na stotine intervjua sa viđenim umetnicima sa prostora nekadašnje Jugoslavije i sa političke scene. Objavljivala je tekstove u Vremenu, Ninu, Našoj borbi, Danasu i jedinom pozorišnom časopisu na Balkanu, LUDUS-u. Iako daleko od beogradske scene, njen glas je svakodnevno stizao do Beograda. Pozorištu nije okrenula leđa, redovno sarađuje na kelnskim scenama sa teatrom TKO.  Bavi se umetničkom fotografijom, izradom nakita i pisanjem.

СКЦ четвртак 15. децембар: ГОДИШЊА ИЗЛОЖБА СКЦ-ове ШКОЛЕ СТРИПА И ИЛУСТРАЦИЈЕ ЗА ПОЛАЗНИКЕ УЗРАСТА ДО 15 ГОДИНА

четвртак 15. децембар у 19.00 часова Срећна галерија

Срећна галерија Студентског културног центра Београд има част да позове Вас и Ваше пријатеље на отварање VI ГОДИШЊЕ ИЗЛОЖБЕ СКЦ-ове ШКОЛЕ СТРИПА И ИЛУСТРАЦИЈЕ ЗА ПОЛАЗНИКЕ УЗРАСТА ДО 15 ГОДИНА

За изложбу је одабрано 70 најбољих радова 34 аутора од укупно 45 редовних полазника школе.

На свечаном отварању изложбе говоре:

Ана ГРИГОРЈЕВ, илустратор књига за децу и Урош ПЕТРОВИЋ, водећи српски књижевник за децу

Аутор поставке:

проф. Милоје МИТРОВИЋ, модератор наставног програма Школе

Изложба ће бити постављена до 28. децембра

Радно време Срећне галерије СКЦ-а: понедељак – петак, 8.00 – 20.00 / субота, 8.00 – 15.00

СКЦ среда, 14. децембар: Изложбa графичких листова студената Факултета примењених уметности

среда, 14. децембар у 19.00 Галерија 

Изложени графички листови настали су у току основних академских студија на предмету Графика, у оквиру модула Графика и књига и у току мастер студија графике на Факултету примењених уметности, Универзитета уметности у Београду.

Изучавање графичких техника неодвојиво је од истраживања ликовности и уметничког израза. У току првих година студија студенти стичу основна сазнања о ликовним елементима, као и графичка техничко-технолошка знања, вештине и искуства. У процесу примене одређених графичких поступака, као и њиховим комбиновањем са циљем да се постигну квалитетна ликовно-графичка решења дешавају се многобројне случајности које често воде неочекиваним индивидуалним, личним ликовним резултатима. Студенти су спремни и вољни да препознају квалитет настао у спонтаним случајностима при извођењу и да их примене у будућим графичким листовима. Кроз будуће експерименте, истражујући неограничене могућности креирaња графичке матрице, уз будну подршку својих професора, они долазе до особених и препознатљивих ликовно-графичких резултата преко којих изграђују своје индивидуалне ликовне поетике.   Гордана Петровић,  редовни професор графике

Отварање изложбе ,,МИЛЕНА ЧУБРАКОВИЋ“

Уметничка галерија ,,Надежда Петровић“ уприличила је у четвртак 8. децембра отварање изложбе ,,МИЛЕНА ЧУБРАКОВИЋ“. Изложбу су отворили најпре директор Галерије Бранко Ћаловић, а затим и ауторка и кустоскиња изложбе Јулка Маринковић.

Милена Чубраковић рођена је у Бресници код Чачка, али је већину свог живота провела у Риму где се уметнички формирала и афирмисала. Учествовала је на осмом Меморијалу Надежде Петровић 1974. године и опоруком је Галерији оставила 7 слика: 2 аутопортрета и 5 изузетно значајних слика које репрезентују њено бављење геометријском апстракцијом.

Како је истакао Бранко Ћаловић, Чубраковић Милена је изузетно значајна за југословенско сликарство друге половине 20. века: ,, Крајем 60их и почетком 70их година Милена је направила  значајан искорак у апстрактној уметности и отишла у потпуну геометријску апстракцију. У том смислу ова изложба представља  стваралачко и животно сећање на једну уметницу која је оставила дубок траг на уметничкој сцени а коју је препознала и италијанска критика“.

По речима кустоскиње Јулке Маринковић, Милена је ступила на уметничку сцену у време када се иначе у европској уметности дешавају велике промене. То је најбоље систематизовала изложба из 1963. године, чији је аутор чувени критичар Арган под називом ,,После енформела“, а која је поставила питање у ком правцу ће се даље развијати уметност:

,,То је време кад се завршава Хладни рат и када се дешавају блоковске прерасподеле у целом свету. Та ситуација се одражава и у уметничком смислу, што је изазвало различите реакције, два тока у уметности. Један ток је предметна, наративна уметност (нова фигурација, реализам) док је други ток у оквиру нових тенденција окренут више ка геометријској аптракцији, оп арту, кинететичкој уметности. Поларизација која се десила у оквиру те изложбе сиже је за даљи развој европске уметности.“

Како је  Маринковић објаснила: ,,Милена учествује у изложбама које су препознате од италијанске критике, али и српске, јер њена дела брзо откупљује Музеј савремене уметности, па су она представљана како у Југославији тако и широм Европе. Неке од тих  слика налазе се на изложби у Уметничкој галерији ,,Надежда Петровић“  управо сада. Представљени су почеци, развој Миленине апстракције, објекти, колажи…

,,Значај ове изложбе је сећање на Милену која је  на неки начин била заборављена и код нас и у Риму, а то је судбина уметника који из својих одлазе у друге средине и остваре успех, али тај успех није одговарајуће историзован и утемељен у литератури.  Ова ће изложба утицати на то да се скрене пажња  на Милену Чубраковић и њену уметничку личност а надам се да ће се поновити у још већем формату и подстаћи и друге установе да представе Милену“, закључила је Јулка Маринковић.

За потребе изложбе поред дела из фонда Уметничке галерије ,,Надежда Петровић“ позајмљени су екпонати из: Музеја савремене уметности у Београду, Музеја савремене уметности Војводине, Галерије Матице српске Нови Сад, Колекције савремене српске уметности Wiener staedtische осигурања, Фондације ,,Мира Бртка“ Београд,  Галерије ,,Лазар Возаревић“ Сремска Митровица, Градске библиотеке ,,Владислав Петковић Дис“ Чачак, ОШ ,,Ђенерал Марко Катанић“ Бресница,  приватног колекционара Војислава Новеског.

У суботу 10. децембра у 13 часова заинтересовани ће моћи да присуствују вођењу кроз изложбу МИЛЕНА ЧУБРАКОВИЋ нашег истакнутог историчара уметности и ликовног критичара Јерка Денегрија.

МИЛЕНА ЧУБРАКОВИЋ

8. децембар 2022 – 10. јануар 2023.

Уметничка галерија „Надежда Петровић“

Аутор и кустос изложбе: Јулка Маринковић

Милена Чубраковић заузима особено и значајно место у развоју сликарства друге половине 20. века у Србији. Крајем шездесетих и у првој половини седамдесетих година она је у пољу апстрактне уметности, путем геометријске концепције и конструкције остварила радикалан искорак у промишљању и грађењу сликарског медија, створивши примере чисте геометријске апстракције потпуно лишене алузија на видљиву стварност.

Изложба је подсећање на стваралаштво, уметничку и животну судбину сликарке која је по завршетку студија и почетних стваралачких успеха, уметнички развој и сазревање наставила у Риму у коме је живела до смрти. У новој, уметнички подстицајној клими означеној синтагмом „после енформела“ (по називу познате проблемске изложбе одржане у Сан Марину 1963), а посебно за време деловања у оквиру међународне уметничке групе „Illumination“ коју је 1967. године основао јапански уметник Нобуја Абе (Nobuya Abe), Милена је развила особен сликарски концепт који је био веома запажен од стране италијанске критике, а заснивао се на истрајном истраживању светлосних (и духовних) квалитета боје у потпуно апстрактном контексту, по принципу модуларности и серијалности. Тај концепт, близак најактуелнијим тенденцијама у италијанском сликарству у то време, Милена Чубраковић ће и после престанка рада групе 1971. године, у различитим модалитетима разрађивати до краја живота. У поставци изложбе то је, у највећој могућој мери, назначено и кроз неколико хронолошких и проблемских целина („Illumination“, „Геометрија присутности“, „Геометријске асонанце“). У ту сврху су за изложбу позајмљена дела из десетак музеја, галерија и приватних колекција из Србије.

СTУДEНTСКИ КУЛTУРНИ ЦEНTAР БEOГРAД – СРEЋНA ГAЛEРИJA

1 –10. ДЕЦЕМБАР 2022.

ЦИКЛУС ИЗЛОЖБИ: СТРИП И ИЛУСТРАЦИЈА /АФИРМАЦИЈА МЛАДИХ

НИКОЛА МИЛИЋ, СЛИКЕ

Никола Милић рођен је у Београду 1996. године. Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду у септембру 2022. године. Као лекар и истраживач, негује и своју уметничку страну, а његови цртежи красе конгресне презентације и насловне стране књига привлачећи пажњу посматрача да зађе у јединствен свет у коме су спојени медицина, наука и уметност. Инспирацију проналази у поп-култури, модерним јунацима стрипа, филма, као и у савременом брендирању производа. Интересовањем за уметност улице тежи ка томе да ствара дела која су доступна свима, лака за разумеванје и испуњена препознатљивим јунацима садашњице. Циљ његовог уметничког деловања јесте да створи свест код посматрача да нас уметност вечито окружује и да је можемо пронаћи и на наочекиваним местима.

Ово је његова прва самостална изложба.

уторак, 29. новембар у 19.00 Галерија

(понедељак – петак 8.00 – 20.00; субота 8.00 – 15.00) 

Изложба студентских радова Факултета савремених уметности

Студенти мастер и докторских студија Ликовних уметности Факултета савремених уметности представљају се радовима вишемедијског карактера. Они  у свом уметничком изразу показују висок степен индивидуалности и склоност ка уметничком експерименту што за резултат има радове који су реализовани у различитим медијима и материјалима. Тематска опредељеност студената проистиче из личних интересовања и афинитета.

Павле Јововић кроз видео рад „Form and abandon“, визуализује мотиве и ликове словенске митологије, развија наратив кроз видео рад који је на граници између филма и видео арта. Поред видео пројекције поставку чине костими који су коришћени при снимању филма, осамостаљени као посебни уметнички предмети.

Андреа Сунтулић бави се ликовним истраживањем микросвета, микроорганизама. Користи различите материјале и технике: конац, платно, епоксит смолу. Цртеж који је реализован као преплет разнобојног конца излива слојевито у епоксит смоли, чиме добија слојевит цртеж у простору.

Катарина Поповић истражује саму форму кроз низ сегмената које спаја у  керамички пано. Савијена форма се понавља, са изменама – репетиција са варијацијом. Рад укључује светло као посебно значајан елемент којим се остварује занимљив ритам светла и сенке.

Јелена Матијашевић  представља видео инсталацију  „Колевка“. Рад се састоји од две пројекције, једне на зиду, друге на води (стаклена посуда са водом) . Идеју колевке студенткиња истражује кроз покрет, кроз који дочарава осећај сигурности, уточишта. У поставку уноси воду као елемент који је колевка живота уопште.

Филип Ристић серијом фотографија „Тужице“  бележи слике из живота једног града, некадашњег Титовог Ужица.

IZLOŽBA LORENCA KASTOREA NA FESTIVALU VIZUALIZATOR

Izložba italijanskog fotografa i vizuelnog umetnika Lorenca Kastorea (Lorenzo Castore), dobitnika brojnih nagrada u oblasti fotografije (među kojima Leica European Publishers’ Award, Dintorni dello Sguardo, Mario Giacomelli) otvara se u okviru međunarodnog Festivala fotografije Vizualizator 2022.

Svečano otvaranje izložbe je u nedelju 27. novembra u 19h u Galeriji Nikola Radošević, Delijska 3/Uskočka 5.

Svoja profesionalna znanja i iskustvo višedecenijskog rada Kastore će podeliti sa domaćim fotografima i studentima fotografije putem radionice koju će voditi od 17:30h.

Izložba pod nazivom TIME MAZE predstaviće našoj publici autentičnu autorsku poetiku jednog od naistaknutijih fotografa današnjice koju karakteriše snažan vizuelni izraz ostvaren u crno-beloj fotografskoj tehnici.

Lorenco Kastore fotografijom počinje da se bavi u Americi, beležeći život njujorških ulica. Njegov rad se, dalje, preko rodne Italije nastavlja ka drugim delovima sveta. Kastoreove fotografije, između ostalog, nastaju u Francuskoj, Poljskoj, Indiji, Meksiku, Kubi. Na Kosovu i Albaniji 1999. godine Kastore svojim fotografijama beleži sudbinu srpskog naroda.

Vodi različite projekte u kojima, pored fotografije, istražuje i druge vizuelne medije. Izlaže širom sveta i svoj dosadašnji rad objavio je kroz nekoliko monografija. Na nedavno održanom najvećem svetskom festivalu fotografije Paris Photo 2022, Kastore je premijerno predstavio  knjigu čijoj će promociji imati priliku da prisustvuje i naša publika.

Otvaranje izložbe „Mlečni put – umetnost, vreme, prostor“ u petak 25. novembra u Novom Sadu

Izložba MLEČNI PUT, koja obuhvata radove preko 50 umetnika, umetnica i umetničkih grupa iz Novog Sada, Srbije i internacionalne umetničke scene, kroz istoriju, ali i uključivanje relevantnih savremenih umetničkih praksi, biće otvorena 25. novembra u 19 časova u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine. Istog dana će  biti otvoreni segmenti izložbe u Kreativnom distriktu – BIRO i Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada.

U Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, u 19 časova u Galeriji u suterenu, biće izveden zvučni performans Ilia Belorukova, around, there, now. U Kino sali MSUV za 19:30 zakazane su projekcije filmova “Gestualni govor Jozefa Bojsa, 12-časovno predavanje, Edinburg, 1973.” Zorana Popovića i “Izvinjenje za modernost, Paviljon NSK Država u Vremenu” grupe IRWIN i Igora Zupea, uz gostovanje i razgovor sa autorima.

U Kreativnom distriktu BIRO (Bulevar Despota Stefana 5), u 17 časova biće otvoreni segmenti izložbe Arhiva MSUV – Projekti u Kineskoj četvrti / Kreativnom distriktu, Danica Bićanić, Mirko Lazović, i TOKI Art Space (Tokio Maruyama, Sawada Ikuhisa).

Istog dana u 18 časova, u Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada biće otvoreni segmenti izložbe Katarina Allfa, Christo and Jeanne-Claude, diSTRUKTURA, Rastislav Škulec, i Verbumprogram (Ratomir Kulić, Vladimir Mattioni).

Program izložbe biće nastavljen u subotu 26. novembra u 12 časova u Kino sali MSUV, kada će biti držana projekcija dokumentarnog filma “Project Cancer” o umetniku Ulayu, uz razgovor sa scenaristom i kustosom Tevžom Logarom.

U sredu, 7. decembra u 18 časova u SKC Fabrici u Kreativnom distriktu, zakazan je audio-vizuelni performans “IIC – International Internal Catastrophes’ by NOVI_sad / Isaac Niemand”, a u sredu 14. decembra u 17 časova biće organizovano vođenje kroz izložbu sa kustoskinjom Sanjom Kojić Mladenov i umetnicima.

Izložba MLEČNI PUT prezentuje primere nestabilne i emancipatorske umetničke prakse, od avangarde do savremene, medijske i postmedijske umetnosti. Za svoje polazište referiše na rezultate projekta Trajni čas umetnosti, Centra za nove medije_kuda.org usmerenog na mapiranje društvene i umetničke istorije Novog Sada, a kroz predstavljanje mreže protagonista i referenci, umetničke, društvene i političke teorije i prakse koja je uticala na novosadsku neoavangardu šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka.

Pokrovitelj MSUV je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Podršku izložbi pružili su Fondacija „Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022” – „Druga Evropa”, Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji i EU-Japan Fest iz Tokija.

Izložba će biti dostupna za posetioce do 30. decembra 2022. godine u MSUV i Likovnom salonu Kulturnog centra, a u Kreativnom distriktu – BIRO do 11. decembra.

Otvorena izložba „Hvatači snova“ u Galeriji Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini

Foto: Marija Konjikušić

Izložba „Hvatači snova“, na kojoj je predstavljen izbor autentičnih dela dvadeset autora nekonvencionalne umetničke scene Srbije i Hrvatske, otvorena je u petak 18. novembra u Galeriji Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini. Ova izložba nastala je u saradnji Muzeja suvremene umjetnosti iz Zagreba sa asocijacijom Art Brut Serbia, nakon Zagrebačke prezentacije 2020. godine.

Ivana Bašičević Antić, direktorka Muzeja, na otvaranju je istakla: „Sama izložba, pored toga što je plod međunarodne saradnje, što znači da daje širi kontekst i samim umetnicima koji su uključeni, i nama kao publici, da u jednom širem geografskom terminu sagledamo savremene prakse, istovremeno nas ponovo vraća na pitanje: Šta je to margina? Da li je taj izraz svrishodan? Ili je, možda, sam po sebi put u jednu veliku zabludu“.

Dimitrije Tadić, savetnik za savremenu vizuelnu umetnost i multimedije u Ministarstvu kulture Republike Srbije, između ostalog je rekao: „Mislimo da se saradnja u regionu uvek podrazumeva i da po prirodi stvari ide sama od sebe, ali važno je da na tome kontinuirano radimo i zahvaljujem se na ovoj vrsti inicijative. Sjajno je da je uključen i Muzej savremene umetnosti u Zagrebu, i ti profesionalni kontakti su nešto što je veoma dragoceno za sve nas“.

Daniela Bilopavlović Bedenik, autorka izložbe i voditeljka Zbirke marginalne umjetnosti MSU Zagreb, na otvaranju je rekla: „Ovo je izložba koja je bila predstavljena prije dvije godine u Muzeju suvremene umjetnosti u jeku pandemije. Nažalost, nismo imali prilike svečano otvoriti, ali mislim da to nadoknađujemo sada sa ovim otvorenjem. Posebno mi drago je što smo započeli suradnju sa Goranom Stojčetovićem, umjetnikom koji i izlaže ovdje, a koji je predsjednik udruženja Art Brut Serbia. Mislim da je ovo sad ljep nastavak suradnje, za koju sam sigurna da će se  nastaviti i dalje“.

Izložbu je otvorila naša istaknuta glumica Katarina Žutić, koja je pročitala tekst Oto Bihalji-Merina o Serafin Lui, naivnoj umetnici s početka 20. veka. „Ovaj tekst je za nas i za današnju izložbu izuzetno bitan, i zapravo referira na sudbinu i status gotovo svih umetnika koje možemo da pogledamo i danas“, naglasila je Ivana Bašićević Antić u najavi ovog govora.

Nakon otvaranja izložbe, brojna publika je imala priliku da prati Stručno vođenje autorke Daniele Bilopavlović Bedenik u koje su se uključili umetnici iz Srbije i Hrvatske – Goran Stojčetović, Katie Woznicki, Bojan Đorđević Omča, Joškin Šiljan, Marjan Đarmati, Margareta Vidmar i Exos Lucius Ido.

Izložba „Hvatači snova“ obuhvata presek savremene umetničke marginalne – autsajderske i art brut scene iz Hrvatske i Srbije i prvi je takav projekat i početak saradnje na tom polju zemalja Balkana i istočne Evrope. Nastala je u saradnji s Udruženjem Art Brut Serbia (ABS) koje se od osnivanja 2014. godine bavi otkrivanjem novih, “nevidljivih” stvaraoca i talenata, te njihovim uključivanjem u društveni i kulturno-umetnički život. Na izložbi su predstavljeni marginalni umetnici od kojih neki izlažu prvi put i koji su, uprkos vremenu u kome žive i stvaraju, uspeli da pobegnu od ustaljenih umetničkih okvira i zadrže osoben likovni jezik.

Svi srpski umetnici na izložbi članovi su Udruženja Art Brut Serbia koje je pre osam godina pokrenuo Goran Stojčetović. I sam pripadnik marginalne scene, Stojčetović je jedan od onih školovanih umetnika koji je svoj likovni izraz pronašao u art brutu. Tu su još radovi Jasne Damnjanović, Bojana Đorđevića Omče, Marjana Đarmatija, Katie Woznicki, Dragana Stanimirovića i Danila Spasovića Denkea, koji su srpskoj publici poznati s underground scene i grupnih izložbi ABS-a. Joškin Šiljan jedan je od retkih umjetnika koji po izrazu pripada autsajderima, a stekao je reputaciju na umetničkoj sceni. Radovan Popović poznat je kao strip crtač i inicijator, te osnivač nekoliko umetničkih festivala i platformi.

Na izložbi je zastupljeno i 11 hrvatskih autsajdera, od kojih su neki već izlagali u MSU Zagreb – Krešimir Hlup, Božidar Štef Golub, Gojislav Kalapač Goja, Margareta Vidmar i Exos Lucius Ido, Simon Petkovich i Dubravko Sertić. Darko Brajković je u MSU izveo performans „Bit(i) skulptura“. Petar Brajković je mnogo izlagao u Nemačkoj, a u domovini bio nepoznat. Elvis Berton nije nepoznato ime na sceni, ali sada prvi put neke njegove radove sagledavamo u kontekstu outsider arta. Ivan Švalj je nov, pa će njegov alter-ego, Lutka Zvonka, i dalje biti zastupljen na izložbama.

#Značenje doma_2022

Farsickness/Homesickness/Homelessness

23/11/2022 – 12/12/2022

Kreativni distrikt / Radionica / Novi Sad

U okviru programskog luka Druga? Evropa od 23. novembra do 12. decembra u novosadskom Distriktu (bivša Kineska četvrt, objekat Radionica) biće održana izložba pod nazivom #Značenje doma_2022 koja preispituje značenje doma kroz interdisciplinarni pristup.

Učesnici u projektu

Ljiljana Maletin Vojvodić, Dragan Vojvodić, Stevan Kojić, Anthony Cervino & Shannon Egan (Ejecta Projects, SAD), Nils Ramhøj (Švedska), Izabella Eck & Nima Sarabi (Tartu 2024), Virtual.Unit – creative VR lab (Maja Budžarov, Predrag Šiđanin, Luka Tilinger), Dejan Ilić, Takafumi Kanou (Japan), Chihiro ITO (Japan), Kohta Nagasawa (Japan), Maja Babić i Sara Milačić.

Koncept projekta

Meaning of Home (Farsickness/Homesickness/Homlessness) predstavlja dugogodišnji, interdisciplinarni, kolaborativni projekat (istraživanje, ankete, tekstualni i audio-vizuelni radovi, performans) nevladine organizacije iz Novog Sada KEC ART BOX, koji su multimedijalni umetnik Dragan Vojvodić i književnica Ljiljana Maletin Vojvodić realizovali tokom svojih rezidencijalnih i istraživačkih projekata u saradnji sa umetnicima i lokalnim stanovništvom u gradovima prestonicama kulture (Plzen 2015 i Tartu 2024), internacionalnim rezidencijalnim centrima (Typa museum, Konstepidemin, Nelimarkka museum, Gunnar Gunnarshús), udruženjima umetnika ili nevladinim organizacijama (EU-Japan Fest, Tokio) u Finskoj, Estoniji, Islandu, Češkoj, Švedskoj, Japanu, kao i sa psihološkinjom Majom Babić (Gerontološki centar Novi Sad).

Internacionalni, kolaborativni, interdisciplinarni projekat

Interdisciplinarna izložba Značenje doma_2022, koja će biti realizovana uz učešće lokalnog stanovništva, kustosa, umetnika i volontera iz Estonije (Izabella Eck, Nima Sarabi, Fondacija Tartu 2024), SAD (Anthony Cervino, Shannon Egan / Ejecta Projects), Švedske (Nils Ramhøj), Japana (japanski umetnici u rezidenciji ART BOX u Novom Sadu) i Srbije (Stevan Kojić, Virtual.Unit – creative VR lab, Dejan Ilić), preispituje fenomen doma u interdisciplinarnom, lokalnom i internacionalnom kontekstu.

Da li su nam dom postali internet socijalne mreže? Da li je u kontekstu globalizacije doživljaj doma izgubio etničku specifičnost? Koliko na sadržinu pojma utiču socijalna marginalizacija, pandemije, prirodne katastrofe, migracije? Na koji način društvo posmatra migrante i migrantkinje i beskućnike i beskućnice? Može li nas umetnost učiniti društveno odgovornijim i senzibilisati naš odnos prema marginalizovanom, drugom i drugačijem? Prema čoveku, ekologiji i prirodi.  Što je sa ljudima koji su izgubili svoj dom? Koji žive na ulici? Da li netko razmišlja o njima? Osećamo li empatiju? Da li im možemo pomoći i da li želimo da im pomognemo? Da li nosimo individualnu/kolektivnu odgovornost/krivicu?

Otvaranje izložbe

Na otvaranju, 23. 11. 2022. u 19 časova, biće predstavljen VR rad Virtual.Unit creative VR lab-a (Maja Budžarov, Predrag Šiđanin, Luka Tilinger) koji propituje temu izložbe u kontekstu klimatskih promena kroz virtuelnu realnost što će posetioci moći doživeti pomoću VR headset-a.

Aktivnosti tokom izložbe

Tokom trajanja projekta, 5. 12. 2022. biće organizovano stručno vođenje kroz izložbu, a na portalu Art Box (www.artboxportal.com) biće objavljena istraživanja Izabelle Eck, volonterke iz Tartua − EPK 2024,  psihološkinje Maje Babić iz Gerontološkog centra „Novi Sad”,  esej kustoskinje Šenon Igan (SAD), kao i intervju sa saradnicom u projektu, mladom Novosađankom Sarom Milačić, „dobrim tvorom”, koja već godinama pomaže našim socijalno najugroženijim sugrađanima.

***

Kako razumeti novi umetničku praksu (srpsko-engleski ilustrovani vodič kroz novosadsku novu umetničku praksu za mlade

Kreativno-edukativni centar Art Box će tokom trajanja izložbe „#Značenje doma_2022, kroz izložbu ilustracija učenika Škole za dizajn „Bogdan Šuput” iz Novog Sada, predstaviti i publikaciju Kako razumeti novi umetničku praksu (srpsko-engleski ilustrovani vodič kroz novosadsku novu umetničku praksu za mlade. U pitanju je svojevrsna srpsko-engleska mapa za kretanje kroz novosadsku novu umetničku praksu namenjena mladima – ilustrovana konceptualna slagalica, čiji sadržaj akcenat stavlja na najvažnije koncepte, ideje, pojmove, autore i skreće pažnju na alternativne umetničke izraze kao što je performans, umetničke akcije, izlaganja i intervencije u vangalerijskim prostorima, i sl.Autorke tekstova su Ljiljana Maletin Vojvodić i Dragana V. Todoreskov a autori ilustracija učenici Škole za dizajn „Bogdan Šuput” koja je bila partner ovog projekta.

Projekat #Značenje doma_2022. kao i publikacija Kako razumeti novi umetničku praksu realizovani su pod pokroviteljstvom Fondacije Novi Sad EPK 2022.

Izložbe austrijskih umetnica Johane Brukner i Rozmeri Lukaser u Novom Sadu

Austrijske umetnice Johana Brukner i Rozmeri Lukaser predstaviće svoje radove na izložbama „Neukrotive želje za kataklizmičkim efektima“ i “Približavanja …na mreži sam i4.0 (projekat On the Road Again/Srbija/2022) koje će biti otvorene 21. i 28. novembra u Novom Sadu.

Izložba „Neukrotive želje za kataklizmičkim efektima“ Johane Brukner (Johanna Bruckner), uz kustosku podršku Rebeke S. Šmit, biće otvorena 21. novembra u 19 časova u Galeriji SULUV u Novom Sadu, a trajaće do 2. decembra.

U svojoj multimedijskoj praksi, Johana Brukner ispituje međusobnu povezanost tehnologije i naših tela i potencijalni otpor koji se iz toga može izroditi. Njene višeslojne video instalacije sugerišu spekulativno zamišljanje stvarnosti, u kojoj su granice ljudskih, ne-ljudskih i kibernetičkih tela fluidne i stapaju se jedna u drugu. U tom kontekstu, telo se u radu Johane Brukner pojavljuje kao afektivna, molekularna materija koja nadilazi granice naše organske konstitucije. Kao audio-vizuelni kolaži performansa, poezije, zvuka, digitalnih animacija i pronađenog snimljenog materijala, njeni radovi i sami postaju trans-telesni entiteti.

Rođena 1984. godine u Beču, Johana Brukner predaje na Univerzitetu umetnosti u Cirihu. Studirala je likovnu umetnost, kulturologiju i socijalnu antropologiju u Beču, Berlinu, Njujorku, Stokholmu i Hamburgu. Umetnicu zanimaju uslovi rada koji nastaju kao odgovor na tehnologije komunikativnog kapitalizma. Njeni radovi su prikazani na međunarodnom nivou širom Evrope. Njen rad je nagrađivan brojnim grantovima. Nedavno je dobila nagradu re:humanism za umetnost i veštačku inteligenciju, a 2020. godine dobila je nagradu za likovnu umetnost Donje Austrije. Najnovije nagrade su „PAX Art Award“, kao iExtraVALUE Art Award“ nagrada Erste banke koja je i povod ove izložbe .

Izložba se organizuje u saradnji „Kunstverein das weisse haus“, programa ExtraVALUE Erste banke, Austrijskim kulturnim forumom Beograd, i njegovim partnerom, galerijom SULUV Novi Sad. Pored samostalne izložbe u prostoru “das weisse haus” ( 21. septembar – 30. oktobar) i u galeriji SULUV (21. novembar – 02. decembar), nagrada sa sobom nosi i jednomesečni boravak u Novom Sadu, kao izvor inspiracije i prilika umetnici da proširi sopstvenu mrežu kontakata.

Izložba “Približavanja …na mreži sam i4.0 (projekat On the Road Again/Srbija/2022) Rozmari Lukaser (Rosmarie Lukasser) biće otvorena 28. novembra u 18 časova u Galeriji Akademije umetnosti Novi Sad, Bulevar Mihajla Pupina 20.

U svom radu Rozmari Lukaser istražuje strukture i mehanizme delovanja u digitalnom svetu. Međutim, ona se ne fokusira na sisteme hardvera i softvera, obradu podataka i virtuelnost, već na efekte intenzivnog digitalnog umrežavanja na ponašanje ljudi, njihova tela, njihovu percepciju sebe i drugih. Lukaser pristupa tome šta znači biti onlajn kao ontološkom ispitivanju društva nakon digitalne revolucije.

Treća i četvrta generacija njenih figura su formirane od zemlje. Na poziv međunarodnog Terra simpozijuma u ​​Kikindi, umetnica je svoje skulpture formulisala u potpuno novom materijalu 2019. godine. Sada 2022. godine, posle korone, ponovo je, na poziv međunarodnog projekta „Ponovo na putu“, došla u Srbiju da dalje razvija svoje skulpture, koje su sada ovde izložene u saradnji sa Austrijskim kulturnim forumom.

Rozmeri Lukaser rođena je 1981. u Lincu u Austriji, a živi i radi u Beču. Studirala je na Akademiji lepih umetnosti u Beču. Radila je kao predavačica na Internacionalnoj letnjoj akademiji lepih umetnosti u Salcburgu. Nakon što je dobila nagradu Förderpreis für bildende Kunst des Landes Tirol 2015. godine, Rozmeri Lukaser je dve godine kasnije osvojila i nagradu za mlade umetnike, Förderpreis für junge KünstlerInnen der Klocker-Stifung/Tirol.

Izložba „unSEEN: Nepredvidive forme crteža“ u Galeriji DOTS

Izložba „unSEEN: Nepredvidive forme crteža”biće otvorena u petak, 18. novembra u 19 časova u Galeriji DOTS (privremeni prilaz iz Dunavske 2a). Izložba objedinjuje skice i crteže pedeset umetnica i umetnika iz celog sveta na izložbi koja pruža nesvakidašnji uvid u mikrokosmos stvaralačkog uma kroz proces crtanja.

U pokušaju da daju odgovore na temu stvaralačkog unutrašnjeg dijaloga, umetnici poput Džaspera Džonsa, Kare Volker, Kiki Smit i drugih, izlažu svoje crteže na nesvakidašnji način, kao da su u sopstvenom ateljeu.

Pored radova umetnika koji se nalaze u kolekciji LeRoy Neiman Centra za grafiku pri Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, izložba prikazuje i lokalnu umetničku scenu u selekciji kustoskog tima Galerije DOTS. To su umetnice i umetnici mlađe generacije Jelena Bulajić, Bogoljub Đoković, Nina Ivanović, Nemanja Nikolić, Nikola Radosavljević, Teodora Rakidžić, Jelena Sredanović, Ivan Šuković i Ivan Šuletić, koji kroz svoje stvaralaštvo istražuju polje crteža.

Za razliku od umetničkih dela koja su stvorena za javnu ili komercijalnu upotrebu, ovaj raznoliki niz dela uključen u izložbu „unSEEN” otkriva autentičnost koja postoji u ličnim prostorima i koja je sakrivena od oka javnosti, kao što su blokovi za skiciranje i ateljei umetnica i umetnika. Ideja ove izložbe nije da prikaže završene, doterane proizvode tradicionalnih umetničkih izložbi, već naprotiv, autentične, nefiltrirane početke onoga što se kroz crtež beleži.



Izložba „unSEEN” je deo međunarodnog projekta „Draw” koji je još 2012. godine započeo svoje putovanje po raznim umetničkim insitucijama u svetu. Koncept međunarodnog projekta „Draw” je nastao otkrićem nekoliko blokova za skiciranje za koje niko nije znao da postoje, a koji su pronađeni u njujorškom ateljeu pokojnog ilustratora Liroja Nimana nakon njegove smrti. Jasna razlika između crteža koji prekrivaju stranice bloka za skiciranje u periodu od 1949. do 1952. godine i karakteristično šaljivih prikaza Nimanove „Amerikane” je drastična i obiluje neskladom.

Sam Niman je javno tvrdio da u svom radu ne pokušava da zadire mnogo dublje od površine. Međutim, u ovim blokovima za skiciranje, nema blještavih, impresionističkih ilustracija poznatih ličnosti i mesta. Umesto toga, nalazimo mračne dubine carstva demona, mutiranih čudovišta i mitskih zveri koji otkrivaju potpuno drugačiju, skrivenu stranu čuvenog umetnika. Ovo otkriće pokreće pitanje koliko još takvih blokova za skiciranje postoji i kuda umetnica ili umetnik ide u odsustvu spoljnih pritisaka, očekivanja i interpretacija.



Izložba „unSEEN: Nepredvidive forme crteža” je nastala u saradnji Centra za grafiku „Liroj Niman“ pri Kolumbija univerzitetu iz Njujorka i Galerije DOTS.

Intermedijska izložba „Mlečni put – umetnost, vreme, prostor“ na više lokacija u Novom Sadu

Izložba Mlečni put, koja obuhvata radove preko 40 umetnika, umetnica i umetničkih grupa iz Novog Sada, Srbije i internacionalne umetničke scene, kroz istoriju, ali i uključivanje relevantnih savremenih umetničkih praksi, biće otvorena 25. novembra u 19 časova u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine.

Neki od pionira medijske umetnosti i aktivizma će prvi put biti predstavljeni u Srbiji. Među njima je američki umetnik Bil Vajola, začetnik video-umetnosti  kojom se bavi preko 40 godina, kreirajući specifične ambijente koji su uticali na globalni razvoj videa. Zatim, dela Hermana Niča, koji je bio vodeća ličnost bečkog akcionizma, te radovi radikalnog političkog umetnika Pjotra Pavlenskog. Publika će imati priliku da se bliže upozna sa životom i umetničkim radom Ulaja, jednog od prvih stvaralaca polaroid fotografija, ali i performansa realizovanih kroz saradnju sa bivšom partnerkom Marinom Abramović.

Izložba će biti dostupna za posetioce do 30. decembra 2022. godine na nekoliko lokacija: u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada, i Kreativnom distriktu – BIRO. Kustoskinja izložbe je dr Sanja Kojić Mladenov.

Otvorena forma izložbe podrazumeva integrisanje različitih medijskih, procesualnih i interdisciplinarnih istraživanja, performans i kolektivne akcije, intervencije u realnom i digitalnom prostoru, diskusije i razmene, uz utopijske i društveno-kritičke stavove.

Izložba prezentuje primere nestabilne i emancipatorske umetničke prakse, od avangarde do savremene, medijske i postmedijske umetnosti. Za svoje polazište referiše na rezultate projekta Trajni čas umetnosti, Centra za nove medije_kuda.org usmerenog na mapiranje društvene i umetničke istorije Novog Sada, a kroz predstavljanje mreže protagonista i referenci, umetničke, društvene i političke teorije i prakse koja je uticala na novosadsku neoavangardu šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka.

Centralni deo izložbe, iz tog razloga, zauzima mapa „Medijske ontologije”, kao ključni segment projekta Trajni čas umetnosti, koja prezentuje istraživačku metodologiju projekta i pokriva polje istorijskih avangardi sa početka dvadesetog veka, preko posleratne neoavangarde, pa sve do savremene umetničke medijske produkcije. Izložba se dalje razvija širim sagledavanjem lokalnih i međunarodnih praksi, prezentovanjem drugih projekata svojevrsnog mapiranja umetničke scene, kao što je East Art Map slovenačke grupe IRWIN, društvenih i interdisciplinarnih pozicioniranja vidljivih u delu Društveni portreti Uroša Đurića, radijskom podkastuFemkanje Bojane Knežević i Katarine Petrović, psihogeografskim mapiranjima grupe diSTRUKTURA, te mrežnih mapiranja prisutnih u projektima Vladana Jolera i Kejt Kroford.

Projekat Mlečni put je zamišljen kao javni segment rada Centra za intermedijsku i digitalnu umetnost MSUV, okrenut mapiranju, afirmaciji i prezentaciji intermedijskih, interdisciplinarnih i hibridnih pristupa umetnosti, kao i nastavku uvođenja novih funkcija Muzeja u odnosu na različite procese u savremenoj kulturi. Stručni saradnici na projektu su Zoran Pantelić i Centar_kuda.org.

Učesnici i učesnice izložbe su: Katarina Allfa, Apsolutno, Arhiva MSUV – projekti u Kineskoj četvrti / Kreativnom distriktu, Atelje DT20, Dimitrije Bašičević Mangelos, Ilia Belorukov, Danica Bićanić, Centar za nove medije_kuda.org, Atilla Csernik, Christo and Jeanne-Claude, Vuk Ćosić, Tibor Bada (Bada Dada), Aleksandar Davić, diSTRUKTURA, Doplgenger, Čedomir Drča / Slobodan Tišma, Uroš Đurić, IRWIN, Vladan Joler / Kate Crawford, Novi_Sad / Isaac Niemand, László Kerekes, Bojana S. Knežević / Katarina Petrović, Katalin Ladik, Sanja Latinović, Mirko Lazović, Hermann Nitsch, Novosadska gradska komuna / Božidar Mandić, Pyotr Pavlensky, Dan Perjovschi, Zoran Popović, Bogdanka Poznanović, Darija S. Radaković, Marica Radojčić, Milica Rakić, Vujica Rešin Tucić, Saša Stojanović, Bálint Szombathy, Judita Šalgo, Predrag Šiđanin, Rastislav Škulec, TOKI Art Space, Ulay, Verbumprogram (Ratomir Kulić, Vladimir Mattioni), Bill Viola, Dragan Vojvodić, Želimir Žilnik, Radionica – Akademija umetnosti Novi Sad / Novi likovni mediji.

Pokrovitelj MSUV je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Podršku izložbi pružili su Fondacija „Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022” – „Druga Evropa”, Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji i EU-Japan Fest iz Tokija.

Otvaranje tradicionalne Godišnje izložbe Slikarsko-grafičke sekcije 2022.
Konak kneginje Ljubice
Utorak 15.11.2022. u 19 časova

Čak sedamdeset likovnih umetnika, slikara i grafičara, ali i dizajnera, kostimografa, keramičara i arhitekata, predstaviće se svojim autorskim slikarskim i grafičkim radovima, od 15. do 30. novembra, u Konaku kneginje Ljubice.

Na konkurs za ovogodišnju izložbu Slikarsko-grafičke sekcije ULUPUDS-a, pristiglo je više od sto trideset umetničkih radova od kojih će, u Galeriji pod svodovima, biti izloženo njih nešto više od osamdeset.

U doba globalnih socio-političkih i ekonomskih turbulencija, na skali od blage aksioznosti do otvorenog revolta i (društvenog) otpora, u čoveku/umetniku današnjice, neminovno se javljaju najrazličitija osećanja, ali se ona ne moraju nužno reflektovati u umetničkim delima. Direktna aluzija na aktuelni vremenski trenutak, na ovoj izložbi primetna je u naslovima pojedinih radova, dok se kod drugih može očitati u tematskom opredeljenju, preovlađujućem osećanju, odnosno, atmosferi u slici.
S druge strane, brojne su predstave idiličnih, stvarnih ili izmišljenih predela, fragmenti proživljenih ili izmaštanih događaja, bogatog kolorita ili svedenih tek na nekolicinu osnovnih boja, formalistički uprošćenih ili u vidu složenih figuralnih kompozicija, ili kao kolažirane slike. Kod pomenutih se možda radi samo o drugačijoj vrsti reakcije na ovovremene okolnosti ili, jednostavno, a takođe legitimno, o potpunom otklonu od stvarnosti
– reči su autorke teksta u katalogu izložbe, istoričarke umetnosti, Jelene Balević.

Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije, osnovano je 1953. godine, a danas broji više od hiljadu i sedamsto akademskih umetnika, od kojih su najbrojniji upravo članovi Slikarsko-grafičke sekcije.

Otvaranje izložbe zakazano je za utorak, 15. novembar, sa početkom u 19 časova, u Galeriji pod svodovima Konaka, Kneza Sime Markovića br. 8, u Beogradu.

Izložba „Hvatači snova“ u Galeriji Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini

Nakon veoma uspešne međunarodne izložbe „Raw intuitive“ koja je predstavila radove 53 umetnika iz 16 zemalja sveta, u Galeriji Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini će od 18. novembra do 20. januara biti otvorena izložba „Hvatači snova“. Muzej suvremene umjetnosti iz Zagreba u saradnji sa asocijacijom Art Brut Serbia, nakon Zagrebačke prezentacije 2020. godine, i našoj publici će predstaviti izbor autentičnih dela dvadeset autora nekonvencionalne umetničke scene Srbije i Hrvatske. Izložbu će u petak, 18. novembra u 14 sati otvoriti glumica Katarina Žutić, uz prisustvo visokih predstavnika Ministarstva kulture Republike Srbije i Hrvatske ambasade.

Autorka izložbe je Daniela Bilopavlović Bedenik, voditeljka Zbirke marginalne umjetnosti MSU Zagreb, koja je koncept izložbe kreirala zajedno sa Goranom Stojčetovićem iz asocijacije Art Brut Serbia.

„Jedna od najvažnijih dimenzija umetnosti u funkciji je kritike onih procesa u društvu koji onemogućavaju pojavu i opstajanje novih, drugačijih i autentičnih fenomena tog društva. Umetnost samoukih ili pak autsajder umetnika čini upravo to nudeći nam istovremeno neke nove i nepredvidive sadržaje“, navodi dr Ivana Bašičević Antić, direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti.

„Svojom suštinom i načinom nastanka, umetnost autsajdera deo je onog što nazivamo savremena umetnost i u tom smislu, saradnjom sa Muzejem suvremene umjetnosti iz Zagreba kroz izložbu Hvatači snova, želela sam da doprinesem globalnom procesu brisanja granica koje su unutar savremene scene držale autsajder umetnost izolovanom i time manje vidljivom za čitavo društvo“, dodala je dr Ivana Bašičević Antić.

Izložba „Hvatači snova“ obuhvata presek savremene umetničke marginalne – autsajderske i art brut scene iz Hrvatske i Srbije i prvi je takav projekat i početak saradnje na tom polju zemalja Balkana i istočne Evrope. Nastala je u saradnji s Udruženjem Art Brut Serbia (ABS) koje se od osnivanja 2014. godine bavi otkrivanjem novih, “nevidljivih” stvaraoca i talenata, te njihovim uključivanjem u društveni i kulturno-umetnički život. Na izložbi su predstavljeni marginalni umetnici od kojih neki izlažu prvi put i koji su, uprkos vremenu u kome žive i stvaraju, uspeli da pobegnu od ustaljenih umetničkih okvira i zadrže osoben likovni jezik.

Svi srpski umetnici na izložbi članovi su Udruženja Art Brut Serbia koje je pre osam godina pokrenuo Goran Stojčetović. I sam pripadnik marginalne scene, Stojčetović je jedan od onih školovanih umetnika koji je svoj likovni izraz pronašao u art brutu. Tu su još radovi Jasne Damnjanović, Bojana Đorđevića Omče, Marjana Đarmatija, Katie Woznicki, Dragana Stanimirovića i Danila Spasovića Denkea, koji su srpskoj publici poznati s underground scene i grupnih izložbi ABS-a. Joškin Šiljan jedan je od retkih umjetnika koji po izrazu pripada autsajderima, a stekao je reputaciju na umetničkoj sceni. Radovan Popović poznat je kao strip crtač i inicijator, te osnivač nekoliko umetničkih festivala i platformi.

Na izložbi je zastupljeno i 11 hrvatskih autsajdera, od kojih su neki već izlagali u MSU Zagreb – Krešimir Hlup, Božidar Štef Golub, Gojislav Kalapač Goja, Margareta Vidmar i Exos Lucius Ido, Simon Petkovich i Dubravko Sertić. Darko Brajković je u MSU izveo performans „Bit(i) skulptura“. Petar Brajković je mnogo izlagao u Nemačkoj, a u domovini bio nepoznat. Elvis Berton nije nepoznato ime na sceni, ali sada prvi put neke njegove radove sagledavamo u kontekstu outsider arta. Ivan Švalj je nov, pa će njegov alter-ego, Lutka Zvonka, i dalje biti zastupljen na izložbama.

.