Izložbe

MSUB – Otvorena izložba „Amerika“ Nenada Maleševića u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu

U petak, 23. februara u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu otvorena je izložba „Amerika“ umetnika Nenada Maleševića. Kustos je Miroslav Karić, a saradnici na izložbi su Maja Stanković, Radoš Antonijević i Miodrag Manojlović. Izložba je otvorena do 8. aprila 2024. godine.

Nenad Malešević je povodom otvaranja izložbe rekao: „Interesovanje za Ameriku počelo je 2011. tako što sam došao do poštanske marke koja je imala Kip slobode. Bio sam zaintrigiran trivijalnošću tog motiva i njegovom popularnošću,  pa je krenulo da se odmotava klupko. Sada već godinama kasnije, sabralo se jedno iskustvo koje je prvenstveno subjektivan uvid u fenomen Amerike. To i dalje nije objektivna slika, mada su mnogi fragmenti i fizički doneti iz Amerike, ili su to fotografije nastale tokom boravka tamo, a krenulo je od crteža koji su rađeni prije tog odlaska. Dugo trajanje u procesu je ključan aspekt i u mišljenju ove postavke, jer su ambijentalne celine pravljene tako da uspostavljaju vremenske nizove, da onaj ko se kreće kroz postavku prati neki slijed ili tok misli. Tamo gde su bila moja ključna pitanja, zastajkivanja i trenja, a sve u odnosu spram Amerike“.

Kustos izložbe Miroslav Karić je o samom projektu Nenada Maleševića izjavio: „Okosnicu projekta čini umetnikovo višegodišnje istraživanje fenomena Amerike koje je započeo serijom od hiljadu crteža čiji će jedini motiv biti Kip slobode – simbol za milione imigranata koji su krenuli u novi svet i ostvarivanje američkog sna. Crtanje za umetnika postaje način svojevrsnih preispitivanja sopstvenih pretpostavki o geografskom prostoru koji postoji između mita i stvarnosti. Kip slobode biće, na kraju, za autora i neposredan povod odlaska u Ameriku, tako da i samo putovanje predstavlja sastavni deo rada koji je na izložbi predstavljen fotografskim i različitim drugim vizuelnim sadržajima kao segmentima istraživačkog toka i mišljenja.“

Miroslav Karić je o postavci u Salonu MSUB dodao: „Izložba, koncipirana kroz nekoliko celina ima funkciju ambijentacije umetnikovih iskustava aktiviranih za posmatrača kretanjem kroz prostor koji gradi mrežu tematskih, narativnih i asocijacijskih referenci a posredno upućuje na istorijske, društveno-političke, kulturološke i umetničke kontekste. Stavljajući u fokus i na različite načine dekosntruišući simbole, prepoznatljive slike i kolektivne predstave o „sanjanom kontinentu”, Malešević, zapravo, govori o suočavanja sa idejom Drugog i nedostižnog na ličnom ali i širem planu, u kojem Amerika figurira kao polazna metafora“.

Nenad Malešević (Sarajevo, 1981) diplomirao je na Smeru za grafiku Akademije umjetnosti u Banjaluci (2004), magistrirao na Grupi za teoriju umetnosti i medija Univerziteta umetnosti u Beogradu (2008) i doktorirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu (2019). Bavi se fotografijom, crtežom, grafikom i redimejdom. Objavio je knjige Lekcije o dizajnu (Užice, 2023) i Amerika (Banjaluka, 2023). Imao je samostalne izložbe: Donau – Galerija Gradac, Raška (2021); Nizvodno – Goethe-Institut, Beograd (2019); Pretposlednja izložba – Galerija Reflektor, Užice (2019); Neočekivano – Gradska galerija Požega (2017); Dokumenti: uvod u studiju prestajanja – Savremena galerija, Subotica (2016), Photon Gallery, Ljubljana i Galerija Artget, Beograd (2015), i MSU Republike Srpske, Banjaluka (2014); Storyboard – Izložbeno prodajni salon MSU Republike Srpske, Banjaluka i Galerija Dupleks, Sarajevo (2010, sa M. Manojlovićem); Doba obnove – Kulturni centar Banski dvor, Banjaluka i Galerija Doma kulture Studentski grad, Beograd (2007).

Foto: Bojana Janjić.

Otvaranje izložba BILJANE ĐURĐEVIĆ – “Poslednja večera“

Sreda, 28. februara u 18.00

Galerija i umetnička rezidenciji HESTIA (Topličin venac 14/9)

U umetničkoj rezidenciji i galeriji Hestia od 28. februara 2024. biće postavljena izložba slika umetnice Biljane Đurđević, pod nazivom “Poslednja večera“.

Izložba se bavi opštom slabošću društva izazvanom sve većom instrumentalizacijom ljudskog bića od strane industrije, tehnologije i medija, kako na globalnom tako i na lokalnom nivou. „Poslednja večera“ nastavak je višegodišnjeg projekta „Studija slučaja“ koji obuhvata slikarstvo, animacije i grafički roman, a gde je fokus upravo na eksploatisanom, umornom telu – našem zajedničkom, globalnom telu.. 

 „Poslednja Večera“ je postmoderni, gotovo epski projekat, lišen mitologije i herojskih dela. Protagonisti su napustili scenu, a narativ je prigušen nestajanjem energije savremenog čoveka. Prostor na slikama zauzimaju krevet na sprat, stolice, stolovi, dakle, elementi domaćinstva. Međutim, reč domaćinstvo zvuči previše toplo, asocira na dom, dok su ovi elementi hladni, mogli bi da pripadaju školama, bolnicama, fabrikama, psihijatrijskim i svim ustanovama koje mogu da podsećaju na zatvor, te naravno pripadati i samom zatvoru.

Izložba će biti otvorena do 12. maja 2024. uz redovne prateće programe galerije Hestia na adresi Topličin venac br 14.

Radno vreme galerije je od srede do subote od 12.00 do 18.00 časova.

hestiabelgrade.com

MARKO OBRADOVIĆ EDGE NAJAVLJUJE PROGRAM OTVARANJA SVOJE IZLOŽBE „PEOPLE OF THE WORLD“

Nastupaju: Marko Louis, Euphorics & Edge MC i Gitarinet duo

Galerija Štab – 25. februar – 3.mart 2024.

Otvaranje: nedelja, 25.februar 2024. u 20.00

Marko Obradović – Edge, fotograf i vizuelni umetnik, otvara svoju desetu samostalnu izložbu, u nedelju, 25. februara 2024. godine u galeriji Štab. Ovim povodom organizuje poseban muzički program gde će okupiti svoje prijatelje. Tako će otvaranje biti jedna velika žurka na kojoj će nastupiti i sam autor izložbe. Posetioci će imati priliku da čiju uživo: Marka Louisa, Euphorics & Edge MC i Gitarinet duo.

Izložba „People Of The World“ biće postavljena u galeriji ŠTAB u periodu od 25. februara do 3.marta 2024. godine, a sav prihod od prodaje fotografija kao i do sada ide za lečenje dece. Zahvaljujući organizaciji Humana Srca ovog puta sav prihod od prodaje fotografija ide porodici Leporis iz Bačke Palanke. 

MARKO OBRADOVIĆ EDGE PREDSTAVLJA DESETU SAMOSTALNU, HUMANITARNU IZLOŽBU „PEOPLE OF THE WORLD“

Galerija Štab – 25. februar – 3.mart 2024.

Otvaranje: nedjelja, 25.februar 2024. u 20h.

Fotograf i vizuelni umetnik, Marko Obradović – Edge, otvoriće svoju desetu, jubilarnu samostalnu izložbu, u nedelju, 25. februara 2024. godine u galeriji Štab. Izložba nosi naziv „People Of The World“ i kao i prethodne dve Markove izložbe, biće humanitarnog karaktera.

Foto: Marko Obradović – Edge

Zahvaljujući svojevrsnoj perspektivi koja odlikuje njegov rad, Marko nam kroz fotografije, prikazujući različite ljude iz svih delova sveta, još jednom donosi neverovatnu sintezu emocija i kultura. Budući da je uvek u pokretu i da često putuje na neke egzotične svetske destinacije, Marko sa puta donosi uvek zanimljive fotografije ljudi koje sreće, pokušavajući da kroz svoje fotografije prenese i delić kulture tih ljudi.

Dots Galerija – Goranka Matić i Hajsbert Hanekrot – Izložba rok fotografija

foto Goranka Matić

Izložba fotografija domaće i strane rok scene sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka, “HEROES: Hajsbert Hanekrot i Goranka Matić, biće otvorena u Galeriji DOTS na Donjem Dorćolu u četvrtak, 29. februara u 19 časova.

Izložba HEROES: Hajsbert Hanekrot i Goranka Matić predstavlja paralelno opuse dvoje fotografa koji su tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka zabeležili značajne trenutke domaće i strane rok scene. Od portreta Dejvida Bouvija, Roling Stonsa, Fredija Merkjurija pa sve do legendarnih koncerata Idola, EKV, Električnog orgazma i ostalih rok grupa sa prostora bivše Jugoslavije.

Holandski fotograf, Hajsbert Hanekrot je, krajem šezdesetih i tokom sedamdesetih godina, bio sa svojom kamerom skoro svuda gde je u tom trenutku u svetu rok muzike trebalo biti, i to ne samo u Holandiji, gde je u prvom muzičkom magazinu „Oor“ započeo svoju karijeru. Kroz njegov objektiv ostali su zabeleženi brojni koncerti i zvezde, od Abbe do Frenka Zape, odnosno neke od najznačajnijih imena internacionalne rok scene sedamdesetih godina.

Jedna od naših najpoznatijih fotografkinja, Goranka Matić je objavljivala svoje fotografije u gotovo svim novinama i časopisima bivše Jugoslavije (Duga, Politika, Omladinske novine, Beorama, Ritam, Liberation, Polet, (New)Moment, Delo,…) Tokom osamdesetih godina, njen najznačajniji rad je bio baš u oblasti rok fotografije, naročito u okviru scene Novog talasa. Ona je takođe autor nekih od kultnih omota ploča vodećih muzičara tog perioda (ldoli, U škripcu, Bajaga i instruktori, Đorđe Balašević i dr).

Kustoskinje izložbe su Mirjana Dušić i Ljuba Jovićević, autorka teksta u katalogu je Snežana Golubović, dok je za dizajn izložbe i kataloga zadužena Isidora M. Nikolić.

Izložba će biti otvorena za posetioce do 27. aprila 2024. godine.

MSUB – Izložbom „NADEŽDA PETROVIĆ – Boje života“ Muzej savremene umetnosti obeležava Dan državnosti – Sretenje 2024. godine

U okviru zvaničnog obeležavanja Dana državnosti – Sretenje 2024. godine, Muzej savremene umetnosti priređuje izložbu dela najznačajnije srpske slikarke Nadežde Petrović, pionirke modernizma i jednog od glavnih utemeljivača srpskog modernističkog slikarstva 20. veka.

Izložbu NADEŽDA PETROVIĆ – Boje života u Muzeju savremene umetnosti će svečano otvoriti potpredsednica Vlade i ministar kulture, Maja Gojković u sredu, 14. februara u 10:30 časova.

Izložba predstavlja jedan mogući pogled na značajan opus Nadeždinog slikarstva u kojem dominiraju svi žanrovi, od pejzaža, portreta, aktova i figuralnih kompozicija, nastalih tokom različitih umetničkih perioda njenog stvaralaštva, s ciljem upoznavanja publike sa manjim segmentom njenog celokupnog opusa, većinom delima koja čine deo kolekcije Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, ali i pojedinim delima iz fonda Muzeja grada Beograda, Galerije Matice srpske, Novi Sad i Muzeja Jugoslavije.

Ulaz na izložbu biće besplatan za sve posetioce u danima obeležavanja praznika 14, 15. i 16. februara.

Nadežda Petrović (1873 – 1915) je bila svestrana ličnost koja se bavila slikarstvom, fotografijom, pedagoškim radom, likovnom kritikom, ženskom emancipacijom, kolektivnim delovanjem, kao i društveno-političkim pitanjima, u periodu istorijskih i umetničkih previranja početkom 20. veka. Sa vremenske distance duže od jednog veka, umetnost Nadežde Petrović može se sagledati kao pionirski poduhvat žene koja je gotovo u svemu čime se bavila bila predvodnica, a najviše na umetničkom polju. Nadeždin pristup slikarstvu je rezultat školovanja u Minhenu i boravaka u Parizu i Italiji, ali i konstantnog vraćanja voljenoj Srbiji, što će se reflektovati kroz teme koje nose predznak nacionalnog.

Njeno slikarstvo prepoznato je kao modernističko i može se podeliti na nekoliko perioda: vreme školovanja u Minhenu, srbijanski period u više faza, rȃna kada stvara u stilu impresionizma, i kasnija kada nastaju dela bogatog kolorističkog ekspresionizma; potom odlazi u Pariz gde nastavlja sa usvojenim kolorizmom i dostiže potpunu zrelost, i na kraju ratni period, u kom učestvuje kao bolničarka, slika dela inspirisana rodnim podnebljem, u stilu ekspresionističkog kolorizma. Slikala je sa podjednakim interesovanjem i umetničkim žarom pejzaže, portrete i figuralne kompozicije. Zajednički imenitelj za njeno slikarstvo koji i danas svi prepoznaju je snaga boje i gesta, kao lični stavovi i život, koji su obojili predele i ljude srpskog podneblja sa kojeg je potekla.

Muzej savremene umetnosti se zahvaljuje na pozajmici dela: Muzeju grada Beograda, Galeriji matice srpske, Novi Sad i Muzeju Jugoslavije; dozvoli za korišćenje i reprodukovanje dokumentarnog materijala: Milošu Kolaržu i Radio televiziji Srbije.

Foto: Promo.

Skulpture Strahinje Zoćevića i Ane Kocić na otvaranju nove izlagačke sezone Dimenzije

Izložbom skulptura Strahinje Zoćevića i Ane Kocić, koja će biti otvorena u utorak 13. februara, u 19 časova, Umetnička grupa Dimenzija otpočinje ovogodišnji izlagački program istoimene galerije, koji će biti realizovan u matičnom prostoru u Čumićevom sokačetu Beogradskog dizajn distrikta, kao i u drugim gradskim galerijama u zemlji i inostranstvu. 

Koristeći se klasičnim skulptorskim materijalima, Zoćević sprovodi svojevrsnu umetničku revitalizaciju upotrebnih predmeta iz svakodnevice, koje koristi kao polazište za novi rad. Rekreirajući prepoznatljive objekte – artefakte hiperprodukcije potrošačkog društva – u kamenu, gipsu, drvetu, terakoti i raznim veštačkim materijalima, autor im dodaje novu konotaciju i jedinstvenu estetsku vrednost, trajno ih transformišući u umetnička dela.

S druge strane, Ana Kocić izmešta gotove predmete iz postojećeg okruženja, poput redi mejda, vešto menjajući kontekst u kome se pomenuti nalaze. Njenom vajarskom intervencijom te poigravanjem sa datošću materijala, teksturama i koloritom, umetnica generiše jedan sasvim nov sadržaj, osobene narativne vrednosti, često referišući na važna univerzalna pitanja današnjice. 

Autor izlobe je istoričarka umetnosti Jelena Balević, a projekat je podržan od strane Ministarstva kulture Republike Srbije.

Izložba će trajati do 8. marta 2024.

https://fb.me/e/1yCtVisvm

Отварање изложбе НАДЕЖДА – САВРЕМЕНИЦИ – СЛЕДБЕНИЦИ

Уметничка галерија „Надежда Петровић“ – Чачак

НАДЕЖДА – САВРЕМЕНИЦИ – СЛЕДБЕНИЦИ

Дуго путовање српске уметности до модернизма

– поглед кроз дела из збирки Уметничке галерије „Надежда Петровић” Чачак

Отварање 13. фебруара у 19 часова

Уметничка галерија „Надежда Петровић“ Чачак након обележавања 150 година од рођења наше величанствене уметнице, представља публици поводом Дана државности и Националне престонице културе – Чачанска родна 2023 – аналитичку изложбу Надеждине уметничке раскоши.

Надежда Петровић као лучоноша промена у ликовности и овом изложбом приказује континуитет у дисконтинуитету стилова и праваца кроз безмало један и по век, коришћењем богатства из збирки Уметничке галерије „Надежда Петровић”.

Пред савременом уметношћу је пуно изазова, нових кретања и иновација, али ће место Надеждиног сликарства у стварању српске модерне остати неспорно. У сваком од изложених дела наслућују се и очитавају промене и ослобађање од конвенционалних стега и традиционалистичког приступа, анализирајући уметничку и друштвену мисију Надежде Петровић, водећи до решења која данас чине савремену уметничку праксу.

Изложба ,,Надежда – Савременици – Следбеници“ је покушај сагледавања утицаја Надежде Петровић на српску уметност и уметнике као оглед на примерима дела из збирки Уметничке галерије „Надежда Петровић”.

Изложба поред Надеждиних слика садржи дела још 47 аутора са по једном сликом које јасно указују на њен утицај у свеукупном ликовном развоју наших крајева.

Изложба ће бити отворена до 14. априла а током трајања ће имати неколико отворених вођења кроз поставку.

Izložba slika i skulptura LE NEZ – NOS u Kulturnom centru Srbije u Parizu – karikatura, satira i totemizam, od Sirana i Đakometija do Šiljana i Kempe

Galerija Štab predstavlja radove Joškina Šiljana i Aleksandra Stanojevića Kempe na izložbi LE NEZ  u Parizu 

Otvaranje – 22. februar 2024. u 19.00

U Kulturnom centru Srbije u Parizu, 22. februara 2024. godine u 19 časova biće otvorena izložba LE NEZ – NOS kojom će galerija Štab, kao jedna od najaktivnijih galerija savremene umetnosti iz Beograda, predstaviti umetnike sa kojima ima višegodišnju uspešnu saradnju – 

Joškina Šiljana i Aleksandra Stanojevića Kempu. 

Kempine skulpture su totemskog karaktera, monohromne i dominantne, rađene od svakodnevnih predmeta i recikliranih materijala, obložene papir mašeom, dok Šiljan svoje ideje predstavlja radovima velikog formata gde kroz čistu paletu i apstrahovane forme duhovitim nazivima i asocijativnim formama predstavlja nos kao glavnog protagonistu situacije ili momenta.

Izložbu LE NEZ publika može pogledati od 22. februara do 9. marta 2024. godine u Kulturnom centru Srbije (123 Rue Saint Martin, Pariz). 

Svečano otvaranje planirano je za četvrtak 22. februar u 19 časova, a izložbu će otvoriti direktorka Kulturnog centra Srbije Natali Beljanski i kustoskinja izložbe Aleksandra Lazar.

Otvorena retrospektivna izložba Zorana Naskovskog “Javne tajne” u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine

Retrospektivna izložba Zorana Naskovskog JAVNE TAJNE otvorena je u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, u petak 26. januara 2024. u Novom Sadu. Na otvaranju su se prisutnima obratili Branislava Sekulić, direktorka Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, Gordana Nikolić i Una Popović, kustoskinje izložbe, i umetnik Zoran Naskovski.

Branislava Sekulić je u svom uvodnom obraćanju istakla: “Nakon predstavljanja publici u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, od večeras i u našem Muzeju imamo priliku da predstavimo retrospektivnu izložbu Zorana Naskovskog JAVNE TAJNE, koja po rečima samog umetnika predstavlja umetnost zasnovanu na istraživanjima, koja preispituje mnoge istine i neistine.   Suvereno i sa prividnom lakoćom, decenijama unazad Zoran Naskovski se kreće kroz umetničke medije, upravljajući kontekstima i institucionalnim okvirima, svejedno da li te okvire prevazilazi ili ih dovodi u pitanje. Večeras u Novom Sadu imamo priliku da pogledamo njegove ključne radove i predstavimo izložbenu postavku u drugačijem formatu, ali podjednako impresivnom”.

Gordana Nikolić se prisutnima obratila rečima: “Naslov izložbe je naš pokušaj da, kroz jednu sintagmu, damo značaj temi kojom se veliki broj radova Naskovskog bavi – a to je angažovano mišljenje prema medijima i informacijama koji u doba globalizacije i umrežavanja postaju značajan faktor u kreiranju naše stvarnosti, često izmanipulisane različitim medijskim taktikama i alatima, iz čega je i nastao termin post-truth da označi političku kulturu u kojoj „činjenice“ prosto nisu više relevantne. Prema tome, javne tajne su zapravo one društveno važne informacije za koje negde znamo da ne smemo da ih znamo. Te informacije često kruže u medijima u obliku koji nam nije sasvim jasan ili je politički izmanipulisan ili se ponekad otkrivaju kao informacijski leaking aktivista koji hakuju sisteme”.

Una Popović je u svom obraćanju naglasila: “Ovde ćemo videti na neki način drugačiju postavku od one u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, što i prostori uslovljavaju. Ove izložbe nas uče načinu na koji savremena umetnost može da bude postavljena. Prostor muzeja u Beogradu je uslovio da tu bude više instalacija, dok ovde imamo veći galerijski prostor, koji dozvoljava interpretaciju i vrlo dobru realizaciju video projekcija”.

Zoran Naskovski je na otvaranju izjavio: “Izuzetan napor je uložen da se realizuje ova izložba, u Beogradu i u Novom Sadu. Ona je rezultirala postavkama koje na najbolji način reprezentuju šta je savremena umetnost. Postavke izložbi su realizovane nelinearno, što je vrlo važno, i uključuju širok spektar različitih radova. Formiraju se i različite veze, od onih koje preispituju i sam kontekst institucija Muzeja savremene umetnosti i ukazuju na kolektivne traume kada je savremena umetnost u pitanju, do postavki radova koji imaju visok nivo interaktivnosti”.

Izložba JAVNE TAJNE predstavlja predstavlja višedecenijski umetnički opus Zorana Naskovskog, jednog od najistaknutijih umetnika iz Srbije i jednog od najznačajnijih predstavnika nezavisne umetničke scene devedesetih godina, koji je aktivan više od tri decenije u kontinuitetu u polju savremene umetnosti. Kustoskinje izložbe su Gordana Nikolić i Una Popović.

Postavka izložbe u Novom Sadu predstavlja izbor ikoničkih radova kao što su Smrt u DalasuWar FramesL’Origine du mondeMandala i krst i drugi i, u odnosu na postavku u MSUB, proširuje izbor novim radovima, dokumentima i artefaktima u interakciji s novim prostorom i kontekstualno drugačije osmišljenim celinama. 

Umetničku praksu Naskovskog karakteriše angažovan način mišljenja koji je povezan sa sofisticiranom upotrebom medija, utemeljenom u avangardnim i konceptualnim umetničkim praksama, u medijskom rasponu od slikarstva, videa, filma, instalacije, performansa, fotografije, zvuka do digitalnih umetničkih praksi i veštačke inteligencije. Radovima zasnovanim na medijskoj transformativnosti, Naskovski preispituje kontroverzne društvene procese koji impliciraju političko i ekonomsko nasilje, medijsku manipulaciju slika i informacija, kao i poništavanje kritičkog potencijala i etičkih funkcija javnih institucija. Izložbene postavke u MSUV i MSUB,  koje karakteriše nelinearost svojstvena savremenoj umetnosti, formiraju smisaone celine, često interaktivne, uvodeći posmatrača u aktivan odnos prema društvenom i političkom kontekstu, kao i prema neizvesnosti ubrzanog informacijskog i tehnološkog razvoja.

Izložba u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine biće otvorena do 17. marta 2024. godine.

Zoran Naskovski (1960) magistarske studije završio je na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Njegovi radovi predstavljeni su u okviru ključnih izložbi i umetničkih događanja devedesetih godina, među kojima su: izložba Ubistvo Centra za savremenu umetnost Beograd 1997. godine, izložba Focus Belgrad 1998. (ifa Galerija, Berlin), izložba After the Wall. Art and Culture in Post-Communist Europe u Muzeju moderne umetnosti u Stokholmu 1999/2000. godine, zatim u Ludvig Muzeju savremene umetnosti, Budimpešta, 2000. godine i u Muzeju savremene umetnosti – Hamburger Bahnhof u Berlinu 2000/2001. godine, kao i na internacionalnim izložbama nekih od najznačajnijih muzeja i institucija: Muzej Vitni u Njujorku, Muzej Endija Vorhola u Pitsburgu, Umetnički muzej Berkli i Pacifički filmski arhiv u Berkliju, Veksner centar za umetnost u Ohaju, Tejt muzej u Londonu, Centar Žorž Pompidu u Parizu, Hamburger Bahnhof u Berlinu, Fridericianum muzej u Kaselu, Kunsthale Vien u Beču, MACRO muzej u Rimu, Ludvig muzej u Budimpešti itd. Naskovski je učestvovao na centralnoj izložbi 52. Bijenala u Veneciji Think with the Senses – Feel with the Mind. Art in the present Tense. 2007. godine u selekciji kustosa Roberta Stora. Dobitnik je više značajnih nagrada, među kojima su nagrade: Memorijala Nadežda Petrović u Čačku (1996), godišnje izložbe Centra za savremenu umetnost Beograd (1997), 44. Oktobarskog salona (2003), 47. Oktobarskog salona (2006), kao i Politikine nagrade za najbolju izložbu u 2020. godini.

Pokrovitelji izložbe su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Vojvodine.

Sponzori izložbe su Epson, Wiener Städtische, Polydor, Space Modern, Division Visual Solutions, i LajtNet.

Foto: Marko Ercegović.

Изложба радова „Боје Африке“ насталих на креативним радионицама у Музеју афричке уметности

Инспирисани афричком културом:  Радови средњошколаца на изложби насталој на радионицама керамике и графике

Изложба „Боје Африке“ отворена је у суботу, 21. јануара у Музеју афричке уметности (МАУ) у Београду. Изложба је настала током бесплатних радионица за средњошколце које је Музеј организовао током зимског распуста.

Програм Музеја афричке уметности „Боје Африке“ организован је кроз креативне радионице керамике и графике, чија су инспирација били стваралаштво народа Акан из Гане, као и западноафричке керамичке посуде, објекти који по свом симболичком значењу веома често изражавају појмове попут храбрости, једнакости људи, договора, мудрости, заједништва, односно везују се за свакодневне или ритуалне активности заједнице, култове плодности и предака.

Програм одржан током зимског распуста, обухватио је две групе полазника петодневних радионица: керамике и графике у четворочасовним терминима. На креативним радионицама „Боје Африке“ учесници су кроз уводно предавање упознали разноврсност и значај афричког стваралаштва, а затим су кроз практичан рад овладали техником израде керамичких посуда и линорез технике израде адинкра симбола. Завршни део програма чини изложба радова „Боје Африке“, која сведочи о креативности, вештини, маштовитости и инспирацији учесника радионица.

На изложби је приказан цео процес рада од настанка скица, преко овладавања техникама израде керамике и израде линорез техником.

Најуспешни радови су награђени тј. изабрана су три најбоља, равноправна рада, а аутори су: Тијана Филић, Вишња Тропин и Тијана Стојановић.

Програм „Боје Африке“ реализовале су Милица Јосимов, вајарака, Милица Наумов, кустоскиња и Марија Милош, виша кустоскиња. 

Изложба траје до недеље, 28. јануара.

Радно време Музеја је сваког дана од 10 до 18 часова. Више о програмима Музеја афричке уметности на www.mau.rs.

Novi Sad – Retrospektivna izložba Zorana Naskovskog “Javne tajne” u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine

foto- Bojana Janjić

Nakon uspešnog otvaranja u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, retrospektivna izložba Zorana Naskovskog JAVNE TAJNE biće otvorena u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, u petak 26. januara 2024. u 19 časova u Novom Sadu. Izložba nastala u saradnji ova dva muzeja predstavlja predstavlja višedecenijski umetnički opus Zorana Naskovskog, jednog od najistaknutijih umetnika iz Srbije i jednog od najznačajnijih predstavnika nezavisne umetničke scene devedesetih godina, koji je aktivan više od tri decenije u kontinuitetu u polju savremene umetnosti. Kustoskinje izložbe su Gordana Nikolić i Una Popović.

Ove izložbe su prvi retrospektivni prikaz umetničkih radova i angažmana Naskovskog u kontekstu aktuelnih društvenih tema, institucionalne kritike i aktivizma, specifičnih umetničkih istraživanja i metodologija, kao i inovacija u oblastima videa, instalacije, performansa i medijskih umetničkih praksi.

Umetničku praksu Naskovskog karakteriše angažovan način mišljenja koji je povezan sa sofisticiranom upotrebom medija, utemeljenom u avangardnim i konceptualnim umetničkim praksama, u medijskom rasponu od slikarstva, videa, filma, instalacije, performansa, fotografije, zvuka do digitalnih umetničkih praksi i veštačke inteligencije. Radovima zasnovanim na medijskoj transformativnosti, Naskovski preispituje kontroverzne društvene procese koji impliciraju političko i ekonomsko nasilje, medijsku manipulaciju slika i informacija, kao i poništavanje kritičkog potencijala i etičkih funkcija javnih institucija. Izložbene postavke u MSUV i MSUB,  koje karakteriše nelinearost svojstvena savremenoj umetnosti, formiraju smisaone celine, često interaktivne, uvodeći posmatrača u aktivan odnos prema društvenom i političkom kontekstu, kao i prema neizvesnosti ubrzanog informacijskog i tehnološkog razvoja.

Postavka izložbe u Novom Sadu predstavlja izbor ikoničkih radova kao što su Smrt u Dalasu, War Frames, L’Origine du monde, Mandala i krst i drugi i, u odnosu na postavku u MSUB, proširuje izbor novim radovima, dokumentima i artefaktima u interakciji s novim prostorom i kontekstualno drugačije osmišljenim celinama. 

Izložba u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine biće otvorena do 17. marta 2024. godine.

Zoran Naskovski (1960) magistarske studije završio je na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Njegovi radovi predstavljeni su u okviru ključnih izložbi i umetničkih događanja devedesetih godina, među kojima su: izložba Ubistvo Centra za savremenu umetnost Beograd 1997. godine, izložba Focus Belgrad 1998. (ifa Galerija, Berlin), izložba After the Wall. Art and Culture in Post-Communist Europe u Muzeju moderne umetnosti u Stokholmu 1999/2000. godine, zatim u Ludvig Muzeju savremene umetnosti, Budimpešta, 2000. godine i u Muzeju savremene umetnosti – Hamburger Bahnhof u Berlinu 2000/2001. godine, kao i na internacionalnim izložbama nekih od najznačajnijih muzeja i institucija: Muzej Vitni u Njujorku, Muzej Endija Vorhola u Pitsburgu, Umetnički muzej Berkli i Pacifički filmski arhiv u Berkliju, Veksner centar za umetnost u Ohaju, Tejt muzej u Londonu, Centar Žorž Pompidu u Parizu, Hamburger Bahnhof u Berlinu, Fridericianum muzej u Kaselu, Kunsthale Vien u Beču, MACRO muzej u Rimu, Ludvig muzej u Budimpešti itd. Naskovski je učestvovao na centralnoj izložbi 52. Bijenala u Veneciji Think with the Senses – Feel with the Mind. Art in the present Tense. 2007. godine u selekciji kustosa Roberta Stora. Dobitnik je više značajnih nagrada, među kojima su nagrade: Memorijala Nadežda Petrović u Čačku (1996), godišnje izložbe Centra za savremenu umetnost Beograd (1997), 44. Oktobarskog salona (2003), 47. Oktobarskog salona (2006), kao i Politikine nagrade za najbolju izložbu u 2020. godini.

Pokrovitelji izložbe su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Vojvodine.

Sponzori izložbe su Epson, Wiener Städtische, Polydor, Space Modern, Division Visual Solutions, i LajtNet.

Otvorena izložba „Art brut. Radovi iz kolekcije Infeld“ u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini

Nakon predstavljanja izabranih radova “Art brut. Radovi iz kolekcije Infeld” u Salonu Oto Bihalji-Merin u Beogradu, ova značajna izložba je 18. januara u celini otvorena u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini. Na otvaranju su se prisutnima obratili Danijela Vanušić, pomoćnik Ministra kulture za kulturno nasleđe i digitalizaciju, Amadeus Faltajner, direktor Austrijskog kulturnog foruma, Svetlana Stojilković, direktorka muzičke škole dr Miloje Milojević iz Kragujevca, i dr Ivana Bašičević Antić, direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti. Izložba će trajati do 31. maja 2024. godine.

Danijela Vanušić, pomoćnik Ministra kulture za kulturno nasleđe i digitalizaciju, u svom govoru je istakla: “Mogućnost da publika u Srbiji može da vidi jednu ovakvu izložbu, koja istovremeno ima evropski, pa i svetski značaj, smatram zaista velikim kulturnim događajem i uspešnim rezultatom kulturne saradnje koju naša zemlja ima sa Republikom Austrijom. Ova izložba, nadam se prva u nizu velikih izložbi koje će Muzej ugostiti, pokazuje sve specifičnosti razvoja moderne umetnosti: njenu divergentnost, složenost, ali i ono kontroverzno i provokativno što prepoznajemo kao univerzalni kvalitet u ogromnom korpusu evropske i svetske moderne umetnosti.”

Amadeus Faltajner, direktor Austrijskog kulturnog foruma, prisutnima se obratio rečima: “Ovaj projekat u Srbiju donosi veliki broj art brut radova iz jedne od najvećih privatnih austrijskih umetničkih kolekcija. Ova izložba je još jedan važan deo složenog mozaika koji su vekovima formirali raznoliki i dugogodišnji odnosi u oblasti kulture naše dve zemlje. Zahvaljujem se direktorki Ivani Bašičević Antić i njenom predanom timu u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, kao i porodici Infeld, što su omogućili izložbu i učinili ova remek-dela dostupnim srpskoj javnosti u Jagodini”.

Svetlana Stojilković, direktorka muzičke škole dr Miloje Milojević iz Kragujevca, na otvaranju izložbe je rekla: “Osećam veliku radost zbog jedinstvene prilike da se susretnem sa gospođom Ivanom Bašičević Antić a zatim, zahvaljujući njoj i njenim divnim saradnicima, približim jednom ovakvom zdanju, koje slobodno možemo smatrati privilegijom velikih i glavnih gradova. Zdanja koje u sebi nosi tajnu jedne umetnosti, za koju se može pomisliti da je dovoljno poznajemo. Međutim, obilaskom raskošne postavke Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, shvatamo da se susrećemo sa okeanom inspiracija i nikada dovoljno istraženim područjem ljudske kreativnosti”.

Dr Ivana Bašičević Antić, direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti, u svom govoru je navela: “Posebno interesantno je da je Peter Infeld bio osnivač firme koja se bavi proizvodnjom struna, žica za instrumente, i postaje jedan od tri najznačajnija proizvođača u tom domenu u čitavom svetu. Iz te veze između muzičke i vizuelne umetnosti, kojoj se strastveno posvetio i formirao tako veliku kolekciju, zapravo je došlo do ideje da bi najprigodniji program za večerašnje otvaranje bio upravo jedan mali koncert, gde bismo videli da njegova ideja o postojanju duboke veze između muzičke i vizuelne umetnosti funkcioniše i danas. Jednako u Austriji, jednako u Srbiji, i čitavom svetu”.

Nakon svečanog otvaranja, polaznici muzičke škole dr Miloje Milojević iz Kragujevca izveli su prigodan muzički program.

U postavci izložbe “Art brut. Radovi iz kolekcije Infeld” nalaze se radovi iz pedesetih godina 20. veka čiji su autori međunarodno poznati velikani poput Skotija Vilsona (Scottie Wilson), Ilije Bosilja i Fridriha Šreder-Zonenšterna (Friedrich Schröder-Sonnenstern), preko dela umetnika iz Guginga kod Beča Osvalda Čirtnera (Oswald Tschirtner), Augusta Vale (August Walla), Johana Hauzera (Johann Hauser), Hajnriha Rajzenbauera (Heinrich Reisenbauer), Frica Kolera (Fritz Koller)) pa sve do art kulturela (art culturel) velikih austrijskih slikara kao što su Arnulf Rajner (Arnulf Rainer) i Peter Pongrac (Peter Pongratz), koji su tražili i pronašli inspiraciju u art brutu. 

Početak Kolekcije „Infeld“, koja je danas jedna od najvećih umetničkih zbirki u Austriji, činila je Bečka škola fantastičnog realizma bliskog nadrealizmu. Nakon jedne izložbe 1965. godine, Peter Infeld je osetio potrebu da prikuplja slike i lično upoznaje njihove tvorce: „Dopali su mi se akribični načini slikanja, vraćanje tehnikama starih majstora, bavljenje psihoanalizom. Ta zbrka različitih ideja, koje su mi bile strane, potakla me je na kupovinu. Od samog početka se razvio srdačan odnos sa slikarima, sa ljudima koji su se nepogrešivo kretali svojim putem… Želeo sam da pružim sigurnost u pogledu njihovog kvaliteta. Kud god da krene taj slikar, ja ću ga slediti.“

Nakon ličnog upoznavanja sa slikarima Bečke fantastike usledilo je permanentno, strasno bavljenje njihovom umetnošću i višedecenijsko prijateljstvo sa Ernstom Fuksom (Ernst Fuchs), Antonom Lemdenom (Anton Lehmden), Arikom Bauerom, Volfgangom Huterom (Wolfgang Hutter) i Rudolfom Hauznerom (Rudolf Hausner). Redovne posete izložbama i ateljeima su bečkim proizvođačima struna omogućili da prate stvaralački put ovih umetnika.

Peter Infeld, koji je bio uspešan privrednik širom sveta, nije sakupljao samo slikare Bečke fantastike, već je stalno otkrivao nove umetnike i umetnice. Na taj način je uspeo da formira zbirku širokog spektra. Pored Bečke škole fantastičnog realizma, težišta kolekcije su bili naivna umetnost, pop-art, slike za budističke meditacije sa Tibeta (tzv. tangke) i art brut.

Peter Infeld piše: „Širok spektar savremene umetnosti odabran je, pak, na osnovu ličnog senzibiliteta za umetnika i njegov način stvaranja. Iz ovakvog poimanja kolekcionarstva proizlaze sasvim lični afinitet i emotivni odnos prema umetničkom delu.“

Izuzetak nisu ni dela art brut umetnika iz Guginga, u blizini Beča, sa kojima porodicu Infeld povezuje višedecenijsko prijateljstvo. Margareta i Peter Infeld su nastojali da održavaju lični kontakt sa umetnicima i često su ih posećivali. „Veliku staru damu“ Infeld nije mogao da odvrati ni veliki fizički napor stalnih odlazaka u Guging radi selekcije dela tamošnjih umetnika, koja su bila određena blizinom svojih stvaralaca“, priseća se prof. Johan Fajlaher (Johann Feilacher), dugogodišnji direktor Art brut centra Guging. Za njega ova „dela nisu samo slike stvorene bilo kada i bilo gde, nego su svedoci jednog ličnog odnosa porodice Infeld sa umetnicima“. Ovaj odnos se može iščitati i iz brojnih dela i Kolekciju „Infeld“ čini jedinstvenom.Tri rada jednog od najslavnijih austrijskih umetnika, Arnulfa Rajnera, deo su ove izložbe. Nastala su u okviru poseta Gugingu, koje su počele sredinom šezdesetih godina 20. veka, i zauzimaju posebno mesto. Na njima je umetnik uspostavio neposredan kontakt sa Arnoldom Šmitom i Johanom Hauzerom, slikajući 1994. preko njihovih dela. 

Foto: Marija Konjikušić.

Jagodina – Izložba „Art brut. Radovi iz kolekcije Infeld“ u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini

Nakon predstavljanja izabranih radova “Art brut. Radovi iz kolekcije Infeld” u Salonu Oto Bihalji-Merin u Beogradu, u decembru 2023. i januaru 2024, ova značajna izložba će u celini biti otvorena u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini 18. januara 2024. u 18 časova. Na otvaranju će se prisutnima obratiti Amadeus Faltajner, direktor Austrijskog kulturnog foruma, Danijela Vanušić, pomoćnik Ministra kulture za kulturno nasleđe i digitalizaciju, Svetlana Stojilković, direktorka muzičke škole dr Miloje Milojević iz Kragujevca, i dr Ivana Bašičević Antić, direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti. Izložba će trajati do 31. maja 2024. godine.

“Veliko nam je zadovoljstvo što će ova značajna izložba, čiji smo izbor radova predstavili publici u Beogradu, biti postavljena u celini u prostorijama MNMU u Jagodini. Svih 90 radova sa pratećim video materijalima biće postavljeni na tri nivoa u zgradi Muzeja. Publika će imati priliku i da uživa i u prigodnom muzičkom programu”, najavila je dr Ivana Bašičević Antić, direktorka MNMU.

U postavci se nalaze radovi iz pedesetih godina 20. veka čiji su autori međunarodno poznati velikani poput Skotija Vilsona (Scottie Wilson), Ilije Bosilja i Fridriha Šreder-Zonenšterna (Friedrich Schröder-Sonnenstern), preko dela umetnika iz Guginga kod Beča Osvalda Čirtnera (Oswald Tschirtner), Augusta Vale (August Walla), Johana Hauzera (Johann Hauser), Hajnriha Rajzenbauera (Heinrich Reisenbauer), Frica Kolera (Fritz Koller)) pa sve do art kulturela (art culturel) velikih austrijskih slikara kao što su Arnulf Rajner (Arnulf Rainer) i Peter Pongrac (Peter Pongratz), koji su tražili i pronašli inspiraciju u art brutu. 

Početak Kolekcije „Infeld“, koja je danas jedna od najvećih umetničkih zbirki u Austriji, činila je Bečka škola fantastičnog realizma bliskog nadrealizmu. Nakon jedne izložbe 1965. godine, Peter Infeld je osetio potrebu da prikuplja slike i lično upoznaje njihove tvorce: „Dopali su mi se akribični načini slikanja, vraćanje tehnikama starih majstora, bavljenje psihoanalizom. Ta zbrka različitih ideja, koje su mi bile strane, potakla me je na kupovinu. Od samog početka se razvio srdačan odnos sa slikarima, sa ljudima koji su se nepogrešivo kretali svojim putem… Želeo sam da pružim sigurnost u pogledu njihovog kvaliteta. Kud god da krene taj slikar, ja ću ga slediti.“

Nakon ličnog upoznavanja sa slikarima Bečke fantastike usledilo je permanentno, strasno bavljenje njihovom umetnošću i višedecenijsko prijateljstvo sa Ernstom Fuksom (Ernst Fuchs), Antonom Lemdenom (Anton Lehmden), Arikom Bauerom, Volfgangom Huterom (Wolfgang Hutter) i Rudolfom Hauznerom (Rudolf Hausner). Redovne posete izložbama i ateljeima su bečkim proizvođačima struna omogućili da prate stvaralački put ovih umetnika.

Peter Infeld, koji je bio uspešan privrednik širom sveta, nije sakupljao samo slikare Bečke fantastike, već je stalno otkrivao nove umetnike i umetnice. Na taj način je uspeo da formira zbirku širokog spektra. Pored Bečke škole fantastičnog realizma, težišta kolekcije su bili naivna umetnost, pop-art, slike za budističke meditacije sa Tibeta (tzv. tangke) i art brut.

Peter Infeld piše: „Širok spektar savremene umetnosti odabran je, pak, na osnovu ličnog senzibiliteta za umetnika i njegov način stvaranja. Iz ovakvog poimanja kolekcionarstva proizlaze sasvim lični afinitet i emotivni odnos prema umetničkom delu.“

Izuzetak nisu ni dela art brut umetnika iz Guginga, u blizini Beča, sa kojima porodicu Infeld povezuje višedecenijsko prijateljstvo. Margareta i Peter Infeld su nastojali da održavaju lični kontakt sa umetnicima i često su ih posećivali. „Veliku staru damu“ Infeld nije mogao da odvrati ni veliki fizički napor stalnih odlazaka u Guging radi selekcije dela tamošnjih umetnika, koja su bila određena blizinom svojih stvaralaca“, priseća se prof. Johan Fajlaher (Johann Feilacher), dugogodišnji direktor Art brut centra Guging. Za njega ova „dela nisu samo slike stvorene bilo kada i bilo gde, nego su svedoci jednog ličnog odnosa porodice Infeld sa umetnicima“. Ovaj odnos se može iščitati i iz brojnih dela i Kolekciju „Infeld“ čini jedinstvenom.

Tri rada jednog od najslavnijih austrijskih umetnika, Arnulfa Rajnera, deo su ove izložbe. Nastala su u okviru poseta Gugingu, koje su počele sredinom šezdesetih godina 20. veka, i zauzimaju posebno mesto. Na njima je umetnik uspostavio neposredan kontakt sa Arnoldom Šmitom i Johanom Hauzerom, slikajući 1994. preko njihovih dela. 

Foto: Boris Mirkov.

Otvorena izložba „Art brut. Radovi iz kolekcije Infeld“ u Salonu Oto Bihalji-Merin Muzeja naivne i marginalne umetnosti

foto Boris Mirkov

Izložba „Art brut. Radovi iz kolekcije Infeld“ svečano je otvorena u petak 15. decembra u Salonu Oto Bihalji-Merin Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Beogradu.  Ova izložba prikazuje, u periodu od decembra 2023. do maja 2024, oko 100 radova art brut umetnosti iz kolekcije ove bečke porodice industrijalaca.

Na otvaranju su se prisutnima obratili dr Ivana Bašičević Antić, direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti, Zdenka Infeld, direktorka kompanije Thomastik Infeld GmbH, i dr Yordanka Weiss, kustoskinja Infeld kolekcije. Izložbu je svečano otvorio Kristijan Ebner, ambasador Austrije u Srbiji.

Dr Ivana Bašičević Antić je povodom otvaranja izložbe istakla: “Upravo kolekcionari koji imaju ličnu viziju, imaju zapravo i tu slobodu da naprave iskorak o kome mi u teoriji i institucionalno stalno pišemo i pričamo: da unutar umetnosti, savremene umetnosti 20. veka, i pogotovo posle 2. svetskog rata, ne postoje granice. Odnosno, da ne možete da delite autore u odnosu na njihovu biografiju i posedovanje akademskog obrazovanja. Čitava izložba je izbrisala sve te granice i donela nam prvoklasna kulturna dobra Austrije i Evrope uopšte”.

Zdenka Infeld je na otvaranju izložbe rekla: “Široki spektar suvremene umjetnosti u našoj kolekciji uvijek je biran na osnovu osobnog senzibiliteta prema umjetniku i njegovom načinu stvaranja. Iz takvog shvaćanja djelatnosti sakupljanja umjetnina, nastaje jedan sasvim osobni afinitet kao i emocionalni odnos prema svakom umjetničkom djelu. Tako je i sa umjetnicima art bruta iz Guginga u blizini Beča, sa kojima je obitelj Infeld već decenijama prijateljski povezana. Redovite posjete pojačale su fascinacije u tom području stvaranja čije je ishodište intuicija”.

Yordanka Weiss je istakla da je kolekcija Infeld jedna od najvećih privatnih umetničkih zbirki u Austriji, a posebno se osvrnula na značaj psihijatrijske klinike Marija Guging kod Beča: ”Tu je radio doktor Leo Navratil koji je otkrio talente nekoliko svojih pacijenata. Jedan od njih je August Vala, koji je od najranije mladosti kreativno menjao svoju okolinu, stvorio vlastiti umetnički svet, i izmislio jednu politeističku religioznu filozofiju. Osvald Čirtner se vratio traumatizovan posle 2. svetskog rata, bio je povučen u sebe i stvorio je minimalistički svet, a svoje radove je stvarao samo na osnovu malog broja linija”.

Kristijan Ebner, ambasador Austrije u Srbiji, na otvaranju je istakao: “Prezime Infeld se vezuje i za istoriju muzike u Austriji, zbog čega mi je posebno drago što smo ovde. Ova izložba je zaista posebna u svojoj celini, od veoma poznatih umetnika poput Otoa Mila i Arnulfa Rajnera do onih manje poznatih umetnika, ali svejedno predivnih, sa vizijom, fantazijom i maštom”.

Posete Salonu Oto Bihalji-Merin Muzeja naivne i marginalne umetnosti (Nemanjina 3) je potrebno najaviti dan ranije putem e-mail adrese info@mnmu.rs. Salon je otvoren svakog radnog dana od 10 do 20 časova, i subotom od 12 do 18h.

Izložba će od 18. januara 2024. biti otvorena u celini u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini

U postavci se nalaze radovi iz druge polovine 20. veka čiji su autori međunarodno poznati velikani poput Skotija Vilsona (Scottie Wilson), Ilije Bosilja i Fridriha Šreder-Zonenšterna (Friedrich Schröder-Sonnenstern), preko dela umetnika iz Guginga kod Beča Osvalda Čirtnera (Oswald Tschirtner), Augusta Vale (August Walla), Johana Hauzera (Johann Hauser), Hajnriha Rajzenbauera (Heinrich Reisenbauer), Frica Kolera (Fritz Koller)) pa sve do art kulturela (art culturel) velikih austrijskih slikara kao što su Arnulf Rajner (Arnulf Rainer) i Peter Pongrac (Peter Pongratz), koji su tražili i pronašli inspiraciju u art brutu. 

Početak Kolekcije „Infeld“, koja je danas jedna od najvećih umetničkih zbirki u Austriji, činila je Bečka škola fantastičnog realizma bliskog nadrealizmu. Nakon jedne izložbe 1965. godine, Peter Infeld je osetio potrebu da prikuplja slike i lično upoznaje njihove tvorce: „Dopali su mi se akribični načini slikanja, vraćanje tehnikama starih majstora, bavljenje psihoanalizom. Ta zbrka različitih ideja, koje su mi bile strane, potakla me je na kupovinu. Od samog početka se razvio srdačan odnos sa slikarima, sa ljudima koji su se nepogrešivo kretali svojim putem… Želeo sam da pružim sigurnost u pogledu njihovog kvaliteta. Kud god da krene taj slikar, ja ću ga slediti.“

Nakon ličnog upoznavanja sa slikarima Bečke fantastike usledilo je permanentno, strasno bavljenje njihovom umetnošću i višedecenijsko prijateljstvo sa Ernstom Fuksom (Ernst Fuchs), Antonom Lemdenom (Anton Lehmden), Arikom Bauerom, Volfgangom Huterom (Wolfgang Hutter) i Rudolfom Hauznerom (Rudolf Hausner). Redovne posete izložbama i ateljeima su bečkim proizvođačima struna omogućili da prate stvaralački put ovih umetnika.

Peter Infeld, koji je bio uspešan privrednik širom sveta, nije sakupljao samo slikare Bečke fantastike, već je stalno otkrivao nove umetnike i umetnice. Na taj način je uspeo da formira zbirku širokog spektra. Pored Bečke škole fantastičnog realizma, težišta kolekcije su bili naivna umetnost, pop-art, slike za budističke meditacije sa Tibeta (tzv. tangke) i art brut.

Peter Infeld piše: „Širok spektar savremene umetnosti odabran je, pak, na osnovu ličnog senzibiliteta za umetnika i njegov način stvaranja. Iz ovakvog poimanja kolekcionarstva proizlaze sasvim lični afinitet i emotivni odnos prema umetničkom delu.“

Izuzetak nisu ni dela art brut umetnika iz Guginga, u blizini Beča, sa kojima porodicu Infeld povezuje višedecenijsko prijateljstvo. Margareta i Peter Infeld su nastojali da održavaju lični kontakt sa umetnicima i često su ih posećivali. „Veliku staru damu“ Infeld nije mogao da odvrati ni veliki fizički napor stalnih odlazaka u Guging radi selekcije dela tamošnjih umetnika, koja su bila određena blizinom svojih stvaralaca“, priseća se prof. Johan Fajlaher (Johann Feilacher), dugogodišnji direktor Art brut centra Guging. Za njega ova „dela nisu samo slike stvorene bilo kada i bilo gde, nego su svedoci jednog ličnog odnosa porodice Infeld sa umetnicima“. Ovaj odnos se može iščitati i iz brojnih dela i Kolekciju „Infeld“ čini jedinstvenom.

Tri rada jednog od najslavnijih austrijskih umetnika, Arnulfa Rajnera, deo su ove izložbe. Nastala su u okviru poseta Gugingu, koje su počele sredinom šezdesetih godina 20. veka, i zauzimaju posebno mesto. Na njima je umetnik uspostavio neposredan kontakt sa Arnoldom Šmitom i Johanom Hauzerom, slikajući 1994. preko njihovih dela. 

Beograd i Jagodina – Izložba „Art brut. Radovi iz kolekcije Infeld“ u Muzeju naivne i marginalne umetnosti

Izložba „Art brut. Radovi iz kolekcije Infeld“ u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Srbiji prikazaće, u periodu od decembra 2023. do maja 2024, oko 100 radova art brut umetnosti iz kolekcije ove bečke porodice industrijalaca.

Prvi deo izložbe biće otvoren 16. decembra u Beogradu, u Salonu Oto Bihalji-Merin Muzeja naivne i marginalne umetnosti (Nemanjina 3), a posete je potrebno najaviti dan ranije putem e-mail adrese info@mnmu.rs. Salon je otvoren svakog radnog dana od 10 do 20 časova, i subotom od 12 do 18h. Izložba će od 18. januara 2024. biti otvorena i u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini.

U postavci se nalaze radovi iz pedesetih godina 20. veka čiji su autori međunarodno poznati velikani poput Skotija Vilsona (Scottie Wilson), Ilije Bosilja i Fridriha Šreder-Zonenšterna (Friedrich Schröder-Sonnenstern), preko dela umetnika iz Guginga kod Beča Osvalda Čirtnera (Oswald Tschirtner), Augusta Vale (August Walla), Johana Hauzera (Johann Hauser), Hajnriha Rajzenbauera (Heinrich Reisenbauer), Frica Kolera (Fritz Koller)) pa sve do art kulturela (art culturel) velikih austrijskih slikara kao što su Arnulf Rajner (Arnulf Rainer) i Peter Pongrac (Peter Pongratz), koji su tražili i pronašli inspiraciju u art brutu. 

Početak Kolekcije „Infeld“, koja je danas jedna od najvećih umetničkih zbirki u Austriji, činila je Bečka škola fantastičnog realizma bliskog nadrealizmu. Nakon jedne izložbe 1965. godine, Peter Infeld je osetio potrebu da prikuplja slike i lično upoznaje njihove tvorce: „Dopali su mi se akribični načini slikanja, vraćanje tehnikama starih majstora, bavljenje psihoanalizom. Ta zbrka različitih ideja, koje su mi bile strane, potakla me je na kupovinu. Od samog početka se razvio srdačan odnos sa slikarima, sa ljudima koji su se nepogrešivo kretali svojim putem… Želeo sam da pružim sigurnost u pogledu njihovog kvaliteta. Kud god da krene taj slikar, ja ću ga slediti.“

Nakon ličnog upoznavanja sa slikarima Bečke fantastike usledilo je permanentno, strasno bavljenje njihovom umetnošću i višedecenijsko prijateljstvo sa Ernstom Fuksom (Ernst Fuchs), Antonom Lemdenom (Anton Lehmden), Arikom Bauerom, Volfgangom Huterom (Wolfgang Hutter) i Rudolfom Hauznerom (Rudolf Hausner). Redovne posete izložbama i ateljeima su bečkim proizvođačima struna omogućili da prate stvaralački put ovih umetnika.

Peter Infeld, koji je bio uspešan privrednik širom sveta, nije sakupljao samo slikare Bečke fantastike, već je stalno otkrivao nove umetnike i umetnice. Na taj način je uspeo da formira zbirku širokog spektra. Pored Bečke škole fantastičnog realizma, težišta kolekcije su bili naivna umetnost, pop-art, slike za budističke meditacije sa Tibeta (tzv. tangke) i art brut.

Peter Infeld piše: „Širok spektar savremene umetnosti odabran je, pak, na osnovu ličnog senzibiliteta za umetnika i njegov način stvaranja. Iz ovakvog poimanja kolekcionarstva proizlaze sasvim lični afinitet i emotivni odnos prema umetničkom delu.“

Izuzetak nisu ni dela art brut umetnika iz Guginga, u blizini Beča, sa kojima porodicu Infeld povezuje višedecenijsko prijateljstvo. Margareta i Peter Infeld su nastojali da održavaju lični kontakt sa umetnicima i često su ih posećivali. „Veliku staru damu“ Infeld nije mogao da odvrati ni veliki fizički napor stalnih odlazaka u Guging radi selekcije dela tamošnjih umetnika, koja su bila određena blizinom svojih stvaralaca“, priseća se prof. Johan Fajlaher (Johann Feilacher), dugogodišnji direktor Art brut centra Guging. Za njega ova „dela nisu samo slike stvorene bilo kada i bilo gde, nego su svedoci jednog ličnog odnosa porodice Infeld sa umetnicima“. Ovaj odnos se može iščitati i iz brojnih dela i Kolekciju „Infeld“ čini jedinstvenom.

Tri rada jednog od najslavnijih austrijskih umetnika, Arnulfa Rajnera, deo su ove izložbe. Nastala su u okviru poseta Gugingu, koje su počele sredinom šezdesetih godina 20. veka, i zauzimaju posebno mesto. Na njima je umetnik uspostavio neposredan kontakt sa Arnoldom Šmitom i Johanom Hauzerom, slikajući 1994. preko njihovih dela.

Otvorena izložba “Esencijalnost niti” Jagode Buić u Muzeju savremene umetnosti

U četvrtak 23. novembra, u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, otvorena je izložba “Esencijalnost niti” umetnice Jagode Buić, na kojoj je predstavljen deo stvaralaštva jedne od ključnih umetničkih pojava druge polovine 20. veka na jugoslovenskom prostoru. Prisutnima su se na otvaranju obratili Marijana Kolarić, direktorka MSUB, Svetlana Mitić, kustoskinja izložbe, i Radovan Jokić, pomoćnik ministra kulture za savremeno stvaralaštvo.

Marijana Kolarić je u svom govoru istakla: “Muzej savremene umetnosti u Beogradu baštini deo izvanrednog opusa Jagode Buić, umetnice koja je na prostoru bivše Jugoslavije umetničku praksu tapiserije postavila u domen vrhunskog stvaralaštva. Izložba pažljivo odabranih tapiserija Jagode Buić pod nazivom Esencijalnost niti svedoči o njenom istančanom majstorstvu, dubokom promišljanju i kontinuiranom eksperimentisanju, dok nam ujedno otvara svet estetske raskoši tapiserije, i poziva na intelektualno putovanje na kom se svaki komad tkanja pretvara u tekstualni esej o istoriji, kulturi i individualnom iskustvu. Izložba prikazuje put umetnice Jagode Buić od ranih eksperimenata, u kojima se vraća praiskonskom materijalu i tehnici, do duboko proživljenih ostvarenja”.

Svetlana Mitić je o stvaralaštvu Jagode Buić rekla: “Oslobodivši je dekorativnosti, tapiserija u opusu Jagode Buić postaje moćno izražajno sredstvo koje po svojoj ekspresivnosti  i snazi zadire u najdublje osnove ljudskog iskustva o životu i smrti. U svojoj osnovi umetnica je nadahnuta  umetnošću podneblja iz koga potiče, iz koga preuzima sve ono što je monumentalno i što svedoči o dimenziji ljudskog postojanja, ali istovremeno čuvajući integritet i esencijalizam savremenog senzibiliteta. Svojim specifičnim postupkom rada, počevši od upotrebe same materije prediva, načina tkanja, stvaranja monumentalnih kompozicionih celina, pa do izlaska u prostor i formiranja jedinstvenih ambijentalnih celina, umetnica je stvorila prepoznatljiv umetnički opus, koji će je dovesti u sam vrh svetske umetnosti tapiserije”.

Radovan Jokić zahvalio se timu Muzeja na izvanrednom poduhvatu koji je trajao skoro godinu dana, i pročitao deo prepiske povodom moguće izložbe, između potpredsednice Vlade i ministra kulture Maje Gojković i umetnice Jagode Buić, tri meseca pre njene smrti: “Muzej na rijeci, otkad se sagradio, bio je moj nedokučivi san. Utoliko više vam zahvaljujem da mi pružate mogućnost da ostvarim svoj san i želju. Imam mnogo materijala, a također i toga kojega treba pronaći, koji godinama čekaju na ovaj sretan trenutak. Vremena imam, radosti imam, zahvalnosti još više, pa se nadam tom zvijezdanom trenutku koji će mi omogućiti davno željeni san. Vaša Jagoda, uz najtopliji pozdrav.”

Jagoda Buić (1930–2022) je multimedijalna umetnica, rođena u Splitu, čije stvaralaštvo obuhvata širok spektar likovnog izraza, od pozorišne i filmske scenografije i kostimografije do tapiserije, kao najznačajnijeg područja njenog delovanja. Nakon 2000. godine, uz upotrebu papira, nastaju i specifični radovi na papiru i od papira: crteži, kolaži, asemblaži. Skulptura, takođe, u ovom periodu postaje njeno polje istraživanja. 

Radi se o umetnici sa ozbiljnim međunarodnim ugledom čiji je stvaralački opus, posebno u oblasti tapiserija, obeležio jugoslovensku umetničku scenu, ali i više od toga. Svojim specifičnim pristupom, sintetizujući „tradiciju ambijenta iz koga potiče” i „radikalizam i esencijalizam savremenog senzibiliteta”, Jagoda Buić obeležila je razvoj tapiserije na međunarodnom planu. U svom intenzivnom bavljenju tapiserijama, počev od 1962. godine, kada ovaj medij postaje dominantan oblik izražavanja u njenom radu, što će trajati do početka građanskog rata u Jugoslaviji, umetnica je prošla kroz više stvaralačkih faza.

Specifičnost njenog postupka ogleda se, pre svega, u upotrebi materije prediva, tkanja, kao i u kompozicionim celinama. I dok dela nastala na početku opusa imaju izrazito primarni karakter, tokom vremena, ona postepeno narastaju u prostorne oblike u potpunosti sposobne da funkcionišu u prostoru, odnosno da, u sadejstvu prostora i oblika, formiraju uvek novu kompozicionu celinu. Time je izvršena geneza iz primarnih oblika tkanja u savremeno koncipiran vid likovnog izražavanja, zasnovan na svim principima savremenog poimanja umetnosti, kako to primećuje M. Gašparović u predgovoru retrospektivnoj izložbi. Svojim neposrednim delovanjem u polju tapiserija Jagoda Buić je oslobodila tapiseriju njene tradicionalne uloge podređene ili prateće likovne discipline, dodelivši joj samostalnost i autentičnost posebnog umetničkog medija. Radikalno drugačije shvatanje tapiserije prihvaćeno je i na međunarodnoj umetničkoj sceni, posebno nakon Bijenala u Sao Paulu 1967, gde je Jagoda Buić prepoznata kao jedan od najznačajnijih autora na izložbi. Zajedno sa Magdalenom Abakanovič (Magdalena Abakanowicz), sa kojom je i izlagala povremeno, Jagoda Buić je označena kao protagonista „slovenskog vala” u tapiseriji, što je označavalo specifičan slovenski senzibilitet utemeljen na folklornoj tradiciji slovenskih naroda, vezan za upotrebu određenih prirodnih materijala.

Na izložbi u Muzeju savremene umetnosti, pored tapiserija iz zbirke Muzeja savremene umetnosti, prikazane su tapiserije i crteži nastali u periodu od 1962. do 1977. koji su za ovu priliku pozajmljeni iz zbirke Muzeja primenjene umetnosti, umetničke kolekcije Palate Srbije, umetničke kolekcije firme Internacional CG u stečaju, zbirke Muzeja Grada Beograda, kolekcije galerije Haos, Radionice za izradu tapiserija Atelje 61 iz Novog Sada, kao i iz više privatnih kolekcija u Beogradu.

Jagoda Buić je rođena u Splitu 14. marta 1930. godine, gde je pohađala osnovnu i srednju školu i tečaj slikanja kod Ante Kaštelančića. Maturirala je 1949. i iste godine uradila prve nacrte kostima za HNK u Splitu. Upisala je Akademiju za primijenjenu umjetnost u Zagrebu, a studije kostimografije i scenografije nastavila je 1952. u Rimu (Cinecitta) i Veneciji (Centro Internazionale delle Arti e del Costume). Diplomirala je u Beču 1954. na Akademiji primenjenih umetnosti (Akademie für angewandte Kunst), Odsek za unutrašnju arhitekturu i Odsek za tekstil.

Po povratku u Jugoslaviju intenzivno radi na scenografiji i kostimografiji za pozorišne predstave u Hrvatskom narodnom kazalištu u Osijeku, Gradskom dramskom kazalištu Gavela u Zagrebu, Zagrebačkom gradskom kazalištu Komedija, Kazalištu „Ulysses“ (Kralj Lir), Kazalištu Žar ptica (Mali princ), za Splitske ljetne igre (Orfej, Samson i Dalila, Kaligula, Aida), Dubrovačke ljetne igre (Dubravka, Grižula iliti Plakir, Tirena, Pavlimir…). Radila je za film (Pod sumnjom, Cesta duga godinu dana, Carevo novo ruho…) i televiziju (Karneval).

Ipak, ono po čemu je proslavljena u svetu je tapiserija, i to prostorna tapiserija. Godine 1965. stvara svoju prvu tekstilnu formu u prostoru, koju je otkupio Muzej Stedelik iz Amsterdama. Otada izlaže monumentalne tekstilne instalacije na svetskim bijenalima u Veneciji (1968, 1970, 2002); Sao Paulu (1967, 1975, 1979), Lozani (1965, 1967, 1969, 1971, 1973, 1975, 1977, 1985, 1987) i u najvažnijim svetskim muzejima (Pariz, Dizeldorf, Rio de Žaneiro, Buenos Ajres, Brisel, Cirih, Tokio, Rim, Milano, Amsterdam, Oslo, Barselona, Montreal, Čikago, Njujork, Madrid, Beč, Sao Paulo, Vašington, San Francisko, Darmštat, i dr.). Njena dela se nalaze u mnogim javnim i privatnim umetničkim zbirkama  (Metropolitan Museum of Art u Njujorku, Musée d’ Art Moderne de la Ville de Paris, UNESKO, u Sao Paulu, San Francisku, Vašingtonu, Dubrovniku, Splitu, Zagrebu, Beogradu, Zenici i dr.).

O njenom stvaralaštvu pisali su, između ostalih: Pjer Šenjo (Pierre Chaigneau), Zoran Kržišnik, Tonko Maroević, Suzan de Konink (Suzanne de Coninck), Jure Kaštelan, Vjenceslav Rihter (Vjenceslav Richter), Žak Lasenj (Jacques Lassaigne), Zvonko Maković, Pjer Restani (Pierre Restany), Josip Depolo, Vlado Buzančić, Peđa Milosavljević, Miodrag B. Protić, Kruno Prijatelj, Verner Šmalenbah (Werner Schmalenbach) i dr.

Preminula je u Veneciji 17. oktobra 2022.

Izložba će biti otvorena do 26. februara 2024. godine

Izložba “Esencijalnost niti” Jagode Buić u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu

U četvrtak, 23. novembra u 18 časova, u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, biće otvorena izložba “Esencijalnost niti” umetnice Jagode Buić, na kojoj će biti predstavljen deo stvaralaštva jedne od ključnih umetničkih pojava druge polovine 20. veka na jugoslovenskom prostoru. Kustoskinja izložbe je Svetlana Mitić. Izložbu će svečano otvoriti potpredsednica Vlade i ministar kulture Maja Gojković.

Jagoda Buić (1930–2022) je multimedijalna umetnica, rođena u Splitu, čije stvaralaštvo obuhvata širok spektar likovnog izraza, od pozorišne i filmske scenografije i kostimografije do tapiserije, kao najznačajnijeg područja njenog delovanja. Nakon 2000. godine, uz upotrebu papira, nastaju i specifični radovi na papiru i od papira: crteži, kolaži, asemblaži. Skulptura, takođe, u ovom periodu postaje njeno polje istraživanja. 

Radi se o umetnici sa ozbiljnim međunarodnim ugledom čiji je stvaralački opus, posebno u oblasti tapiserija, obeležio jugoslovensku umetničku scenu, ali i više od toga. Svojim specifičnim pristupom, sintetizujući „tradiciju ambijenta iz koga potiče” i „radikalizam i esencijalizam savremenog senzibiliteta”, Jagoda Buić obeležila je razvoj tapiserije na međunarodnom planu. U svom intenzivnom bavljenju tapiserijama, počev od 1962. godine, kada ovaj medij postaje dominantan oblik izražavanja u njenom radu, što će trajati do početka građanskog rata u Jugoslaviji, umetnica je prošla kroz više stvaralačkih faza.

Specifičnost njenog postupka ogleda se, pre svega, u upotrebi materije prediva, tkanja, kao i u kompozicionim celinama. I dok dela nastala na početku opusa imaju izrazito primarni karakter, tokom vremena, ona postepeno narastaju u prostorne oblike u potpunosti sposobne da funkcionišu u prostoru, odnosno da, u sadejstvu prostora i oblika, formiraju uvek novu kompozicionu celinu. Time je izvršena geneza iz primarnih oblika tkanja u savremeno koncipiran vid likovnog izražavanja, zasnovan na svim principima savremenog poimanja umetnosti, kako to primećuje M. Gašparović u predgovoru retrospektivnoj izložbi. Svojim neposrednim delovanjem u polju tapiserija Jagoda Buić je oslobodila tapiseriju njene tradicionalne uloge podređene ili prateće likovne discipline, dodelivši joj samostalnost i autentičnost posebnog umetničkog medija. Radikalno drugačije shvatanje tapiserije prihvaćeno je i na međunarodnoj umetničkoj sceni, posebno nakon Bijenala u Sao Paulu 1967, gde je Jagoda Buić prepoznata kao jedan od najznačajnijih autora na izložbi. Zajedno sa Magdalenom Abakanovič (Magdalena Abakanowicz), sa kojom je i izlagala povremeno, Jagoda Buić je označena kao protagonista „slovenskog vala” u tapiseriji, što je označavalo specifičan slovenski senzibilitet utemeljen na folklornoj tradiciji slovenskih naroda, vezan za upotrebu određenih prirodnih materijala.

Na izložbi u Muzeju savremene umetnosti, pored tapiserija iz zbirke Muzeja savremene umetnosti, biće prikazane tapiserije i crteži nastali u periodu od 1962. do 1977. koji su za ovu priliku pozajmljeni iz zbirke Muzeja primenjene umetnosti, umetničke kolekcije Palate Srbije, umetničke kolekcije firme Internacional CG u stečaju, zbirke Muzeja Grada Beograda, kolekcije galerije Haos, Radionice za izradu tapiserija Atelje 61 iz Novog Sada, kao i iz više privatnih kolekcija u Beogradu.

Jagoda Buić je rođena u Splitu 14. marta 1930. godine, gde je pohađala osnovnu i srednju školu i tečaj slikanja kod Ante Kaštelančića. Maturirala je 1949. i iste godine uradila prve nacrte kostima za HNK u Splitu. Upisala je Akademiju za primijenjenu umjetnost u Zagrebu, a studije kostimografije i scenografije nastavila je 1952. u Rimu (Cinecitta) i Veneciji (Centro Internazionale delle Arti e del Costume). Diplomirala je u Beču 1954. na Akademiji primenjenih umetnosti (Akademie für angewandte Kunst), Odsek za unutrašnju arhitekturu i Odsek za tekstil.

Po povratku u Jugoslaviju intenzivno radi na scenografiji i kostimografiji za pozorišne predstave u Hrvatskom narodnom kazalištu u Osijeku, Gradskom dramskom kazalištu Gavela u Zagrebu, Zagrebačkom gradskom kazalištu Komedija, Kazalištu „Ulysses“ (Kralj Lir), Kazalištu Žar ptica (Mali princ), za Splitske ljetne igre (Orfej, Samson i Dalila, Kaligula, Aida), Dubrovačke ljetne igre (Dubravka, Grižula iliti Plakir, Tirena, Pavlimir…). Radila je za film (Pod sumnjom, Cesta duga godinu dana, Carevo novo ruho…) i televiziju (Karneval).

Ipak, ono po čemu je proslavljena u svetu je tapiserija, i to prostorna tapiserija. Godine 1965. stvara svoju prvu tekstilnu formu u prostoru, koju je otkupio Muzej Stedelik iz Amsterdama. Otada izlaže monumentalne tekstilne instalacije na svetskim bijenalima u Veneciji (1968, 1970, 2002); Sao Paulu (1967, 1975, 1979), Lozani (1965, 1967, 1969, 1971, 1973, 1975, 1977, 1985, 1987) i u najvažnijim svetskim muzejima (Pariz, Dizeldorf, Rio de Žaneiro, Buenos Ajres, Brisel, Cirih, Tokio, Rim, Milano, Amsterdam, Oslo, Barselona, Montreal, Čikago, Njujork, Madrid, Beč, Sao Paulo, Vašington, San Francisko, Darmštat, i dr.). Njena dela se nalaze u mnogim javnim i privatnim umetničkim zbirkama  (Metropolitan Museum of Art u Njujorku, Musée d’ Art Moderne de la Ville de Paris, UNESKO, u Sao Paulu, San Francisku, Vašingtonu, Dubrovniku, Splitu, Zagrebu, Beogradu, Zenici i dr.).

O njenom stvaralaštvu pisali su, između ostalih: Pjer Šenjo (Pierre Chaigneau), Zoran Kržišnik, Tonko Maroević, Suzan de Konink (Suzanne de Coninck), Jure Kaštelan, Vjenceslav Rihter (Vjenceslav Richter), Žak Lasenj (Jacques Lassaigne), Zvonko Maković, Pjer Restani (Pierre Restany), Josip Depolo, Vlado Buzančić, Peđa Milosavljević, Miodrag B. Protić, Kruno Prijatelj, Verner Šmalenbah (Werner Schmalenbach) i dr.

Preminula je u Veneciji 17. oktobra 2022.

Izložba će biti otvorena do 26. februara 2024. godine.

Otvorena retrospektivna izložba “Javne tajne” Zorana Naskovskog u Muzeju savremene umetnosti

Retrospektivna izložbaJAVNE TAJNE umetnika Zorana Naskovskog, jednog od najistaknutijih umetnika iz Srbije, otvorena je u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, u četvrtak 19. oktobra. Prisutnima su se obratili Marijana Kolarić, direktorka MSUB, kustoskinje izložbe Una Popović i Gordana Nikolić, i umetnik Zoran Naskovski.

Marijana Kolarić je  u uvodnom govoru rekla: ”Izložba je realizovana u saradnji i koprodukciji između Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu. Inicijativom, pažnjom i trudom kustoskinja izložbe, Une Popović i Gordane Nikolić, izložba je dugo promišljana i temeljno koncipirana kako bi se dugogodišnja praksa i umetnički rad Zorana Naskovskog predstavio publici u vidu retrospektivnog prikaza. Aktivan više od tri decenije, njegov rad se razvija u kontinuitetu sve do današnjih dana u polju savremene umetnosti i obeležava angažovan pristup ne samo kada su u pitanju aktuelna društvena dešavanja, već i prema samom mediju i jeziku umetnosti – razvijajući specifična umetnička istraživanja i metodologije, kao i inovacije u oblastima videa, instalacije, performansa i višemedijskih umetničkih praksi, što se na ovoj izložbi može sveobuhvatno videti”.

Una Popović je povodom izložbe izjavila: ”Posmatranje rada Zorana Naskovskog možemo analizirati unutar sklopa i male istorije novomedijskih praksi, i zbog toga nam je bilo značajno da ovu izložbu urade zajedno  dva muzeja. Kada pogledate ovu izložbu, vidite njegovu diferencijalnost u izrazu od različitih tema i različitih medija, u artikulaciji kroz fotografiju, video, performans i sliku. Sva njegova istraživanja u složenom opusu medija  bave  se značajnim društvenim i geopolitičkim temama”.

Gordana Nikolić je u svom govoru na otvaranju istakla: ”Umetnost Zorana Naskovskog je promišljena iz iskustva avangardi, novih tehnologija, medijske arheologije i politike slika kao metodologija koje primenjuju tradicionalne medije, kao i algoritme i veštačku inteligenciju. Medij u njegovoj praksi nije fiksni, jer je njegova umetnost transformativna, kao i produkcija ove izložbe koja transformiše prostor u kom se nalazi reagujući na svoj aktuelni kontekst i ambijent, te njegova umetnost koja je angažovana zahteva i angažovanog posmatrača”.

Zoran Naskovski se prisutnima obratio rečima: “Želeo bih da se zahvalim Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, kustoskinjama Gordani Nikolić i Uni Popović. Posebno bih se zahvalio tehničkom timu Muzeja na realizaciji izložbe, reč je o jednom od najboljih timova na svetu, i to treba posebno ceniti.”

IzložbaJAVNE TAJNE,u organizaciji Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, predstavlja višedecenijski umetnički opus Zorana Naskovskog. Naskovski je jedan od najznačajnijih predstavnika nezavisne umetničke scene devedesetih godina prošlog veka, aktivan više od tri decenije u kontinuitetu u polju savremene umetnosti.

Nakon niza uticajnih radova kao što su Smrt u Dalasu, LOrigine du monde, War Frames i drugih, koji su privukli internacionalnu pažnju, kao i stručnih analiza njegovog rada, ova izložba je prvi retrospektivni prikaz umetničkih radova i angažmana Naskovskog u kontekstu aktuelnih društvenih tema, institucionalne kritike i aktivizma, specifičnih umetničkih istraživanja i metodologija, kao i inovacija u oblastima videa, instalacije, performansa i medijskih umetničkih praksi.

Radovima zasnovanim na medijskoj transformativnosti, Naskovski preispituje kontroverzne društvene procese koji impliciraju političko i ekonomsko nasilje, medijsku manipulaciju slika i informacija, kao i poništavanje kritičkog potencijala i etičkih funkcija javnih institucija. Polazeći od značaja radikalne apstrakcije u kulturi otpora (Beli oblak), od početka devedesetih godina umetničku praksu Zorana Naskovskog obeležava angažovan odnos prema aktuelnim društvenim pitanjima, kao i prema samom mediju i jeziku umetnosti. Tada nastaju kompleksne ambijentalne i audio-video instalacije Glas ruke, No Knocking, kao i prvi delegirani perfomans na umetničkoj sceni Srbije, Apolo 9, u kom je učestvovala narodna pevačica Mašinka Lukić.

Internet projekat War Frames, koji televizijski program za vreme NATO bombardovanja koristi kao redimejd i izmešta ga u polje Interneta, predstavljen je na centralnoj izložbi 52. Bijenala u Veneciji. Seminalni rad, video instalacija Smrt u Dalasu, izlagan na brojnim međunarodnim izložbama, primer je radikalne montaže koju karakterišu kompleksni i diskodirani odnosi jezičkih i audiovizuelnih elemenata, kaoi snažna jukstapozicija slike i zvuka. Višegodišnji projekat Mandala i krst predstavlja otvorenu platformu za preispitivanje politika slika u prostoru između vidljivog i nevidljivog putem analize novouspostavljenih odnosa i relacija u svetu kroz prizmu stvaranja novih linija razgraničenja između evropskog i neevropskog poretka i konteksta. Instalacija Crisis / Ornet Kolmen u Beogradu, nagrađena Politikinom nagradom, tretira pitanje rasizma i nove krize konzervativizma i zasnovana je na istraživačkom radu s dokumentima, artefaktima, projekcijama, video zapisima i sirovom materijalu.

Medijsku ontologiju njegove umetničke prakse istorijski povezujemo s eksperimentalnošću avangarde i konceptualne umetnosti u medijskom rasponu od slikarstva, videa, filma, instalacije, performansa, fotografije, zvuka do digitalnih umetničkih praksi i veštačke inteligencije (projekat Pitanje).

Zoran Naskovski (1960) magistarske studije završio je na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Njegovi radovi predstavljeni su u okviru ključnih izložbi i umetničkih događanja devedesetih godina, među kojima su: izložba Ubistvo Centra za savremenu umetnost Beograd 1997. godine, izložba Focus Belgrad 1998. (ifa Galerija, Berlin), izložba After the Wall. Art and Culture in Post-Communist Europe u Muzeju moderne umetnosti u Stokholmu 1999/2000. godine, zatim u Ludvig Muzeju savremene umetnosti, Budimpešta, 2000. godine i u Muzeju savremene umetnosti – Hamburger Bahnhof u Berlinu 2000/2001. godine, kao i na internacionalnim izložbama nekih od najznačajnijih muzeja i institucija: Muzej Vitni u Njujorku, Muzej Endija Vorhola u Pitsburgu, Umetnički muzej Berkli i Pacifički filmski arhiv u Berkliju, Veksner centar za umetnost u Ohaju, Tejt muzej u Londonu, Centar Žorž Pompidu u Parizu, Hamburger Bahnhof u Berlinu, Fridericianum muzej u Kaselu, Kunsthale Vien u Beču, MACRO muzej u Rimu, Ludvig muzej u Budimpešti itd. Naskovski je učestvovao na centralnoj izložbi 52. Bijenala u Veneciji Think with the Senses – Feel with the Mind. Art in the present Tense. 2007. godine u selekciji kustosa Roberta Stora. Dobitnik je više značajnih nagrada, među kojima su nagrade: Memorijala Nadežda Petrović u Čačku (1996), godišnje izložbe Centra za savremenu umetnost Beograd (1997), 44. Oktobarskog salona (2003), 47. Oktobarskog salona (2006), kao i Politikine nagrade za najbolju izložbu u 2020. godini.

Izložba u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu otvorena je do 26. februara 2024. godine, a od 26. januara do 17. marta 2024. biće postavljena i u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu.

Pokrovitelji izložbe su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Vojvodine.

Sponzori izložbe su Epson, Polydor, Space Modern, LajtNet, Division Visual Solutions i Wiener Städtische.

Retrospektivna izložba “Javne tajne” Zorana Naskovskog u Muzeju savremene umetnosti

Mandala i krst, Instalacija, 2015-2023, fotografija Vladimir Popović

Retrospektivna izložba JAVNE TAJNE umetnika Zorana Naskovskog, jednog od najistaknutijih
umetnika iz Srbije, biće otvorena u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, u četvrtak 19.
oktobra u 18 časova. Kustoskinje izložbe su Gordana Nikolić i Una Popović.
Izložba JAVNE TAJNE, u organizaciji Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i Muzeja
savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, predstavlja višedecenijski umetnički opus
Zorana Naskovskog. Naskovski je jedan od najznačajnijih predstavnika nezavisne umetničke
scene devedesetih godina prošlog veka, aktivan više od tri decenije u kontinuitetu u polju
savremene umetnosti.
Nakon niza uticajnih radova kao što su Smrt u Dalasu, L’Origine du monde, War Frames i
drugih, koji su privukli internacionalnu pažnju, kao i stručnih analiza njegovog rada, ova
izložba je prvi retrospektivni prikaz umetničkih radova i angažmana Naskovskog u kontekstu
aktuelnih društvenih tema, institucionalne kritike i aktivizma, specifičnih umetničkih
istraživanja i metodologija, kao i inovacija u oblastima videa, instalacije, performansa i
medijskih umetničkih praksi.
Radovima zasnovanim na medijskoj transformativnosti, Naskovski preispituje kontroverzne
društvene procese koji impliciraju političko i ekonomsko nasilje, medijsku manipulaciju slika
i informacija, kao i poništavanje kritičkog potencijala i etičkih funkcija javnih institucija.
Polazeći od značaja radikalne apstrakcije u kulturi otpora (Beli oblak), od početka
devedesetih godina umetničku praksu Zorana Naskovskog obeležava angažovan odnos
prema aktuelnim društvenim pitanjima, kao i prema samom mediju i jeziku umetnosti. Tada
nastaju kompleksne ambijentalne i audio-video instalacije Glas ruke, No Knocking, kao i prvi
delegirani perfomans na umetničkoj sceni Srbije, Apolo 9, u kom je učestvovala narodna
pevačica Mašinka Lukić.
Internet projekat War Frames, koji televizijski program za vreme NATO bombardovanja
koristi kao redimejd i izmešta ga u polje Interneta, predstavljen je na centralnoj izložbi 52.
Bijenala u Veneciji. Seminalni rad, video instalacija Smrt u Dalasu, izlagan na brojnim
međunarodnim izložbama, primer je radikalne montaže koju karakterišu kompleksni i
diskodirani odnosi jezičkih i audiovizuelnih elemenata, kao i snažna jukstapozicija slike i
zvuka. Višegodišnji projekat Mandala i krst predstavlja otvorenu platformu za preispitivanje
politika slika u prostoru između vidljivog i nevidljivog putem analize novouspostavljenih
odnosa i relacija u svetu kroz prizmu stvaranja novih linija razgraničenja između evropskog i
neevropskog poretka i konteksta. Instalacija Crisis / Ornet Kolmen u Beogradu, nagrađena
Politikinom nagradom, tretira pitanje rasizma i nove krize konzervativizma i zasnovana je na

istraživačkom radu s dokumentima, artefaktima, projekcijama, video zapisima i sirovom
materijalu.
Medijsku ontologiju njegove umetničke prakse istorijski povezujemo s eksperimentalnošću
avangarde i konceptualne umetnosti u medijskom rasponu od slikarstva, videa, filma,
instalacije, performansa, fotografije, zvuka do digitalnih umetničkih praksi i veštačke
inteligencije (projekat Pitanje).
Zoran Naskovski (1960) magistarske studije završio je na Fakultetu likovnih umetnosti
Univerziteta umetnosti u Beogradu. Njegovi radovi predstavljeni su u okviru ključnih izložbi i
umetničkih događanja devedesetih godina, među kojima su: izložba Ubistvo Centra za
savremenu umetnost Beograd 1997. godine, izložba Focus Belgrad 1998. (ifa Galerija,
Berlin), izložba After the Wall. Art and Culture in Post-Communist Europe u Muzeju moderne
umetnosti u Stokholmu 1999/2000. godine, zatim u Ludvig Muzeju savremene umetnosti,
Budimpešta, 2000. godine i u Muzeju savremene umetnosti – Hamburger Bahnhof u Berlinu
2000/2001. godine, kao i na internacionalnim izložbama nekih od najznačajnijih muzeja i
institucija: Muzej Vitni u Njujorku, Muzej Endija Vorhola u Pitsburgu, Umetnički muzej Berkli
i Pacifički filmski arhiv u Berkliju, Veksner centar za umetnost u Ohaju, Tejt muzej u
Londonu, Centar Žorž Pompidu u Parizu, Hamburger Bahnhof u Berlinu, Fridericianum muzej
u Kaselu, Kunsthale Vien u Beču, MACRO muzej u Rimu, Ludvig muzej u Budimpešti itd.
Naskovski je učestvovao na centralnoj izložbi 52. Bijenala u Veneciji Think with the Senses –
Feel with the Mind. Art in the present Tense. 2007. godine u selekciji kustosa Roberta Stora.
Dobitnik je više značajnih nagrada, među kojima su nagrade: Memorijala Nadežda Petrović u
Čačku (1996), godišnje izložbe Centra za savremenu umetnost Beograd (1997), 44.
Oktobarskog salona (2003), 47. Oktobarskog salona (2006), kao i Politikine nagrade za
najbolju izložbu u 2020. godini.
Izložba u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu biće otvorena do 26. februara 2024.
godine, a od 26. januara do 17. marta 2024. biće postavljena i u Muzeju savremene
umetnosti Vojvodine u Novom Sadu.

Pokrovitelji izložbe su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Pokrajinski sekretarijat za
kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Vojvodine.
Sponzori izložbe su Epson, Polydor, Space Modern, LajtNet, Division Visual Solutions i
Wiener Städtische.