Izložbe

IZLOŽBENI PROGRAMI NA 16. BEOGRADSKOJ INTERNACIONALNOJ NEDELJI ARHITEKTURE

Na 16. izdanju Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA, koja se održava od 22. aprila do 20. maja 2021. godine, uz ranije najavljene „Beogradska škola stanovanja 1960-1980. – kompleksnost ideja” i „Naselje Cerak Vinogradi – proglašenje za kulturno dobro” biće otvorene još tri izložbe: „Nagrada Piranezi”, „Ponesi svoj projekat / BINA kabina” i „Enough is enough”.

 ‌Izložba „Nagrada Piranezi” biće otvorena 22. aprila u 19 časova u Galeriji Fakulteta likovnih umetnosti, gde će biti prikazano 47 realizacija arhitekata i 33 studentska projekata iz deset država Srednje Evrope (Austrija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Češka, Grčka, Mađarska, Italija, Slovačka, Slovenija, Srbija), realizovanih u poslednje dve godine.

Izložba „Ponesi svoj projekat” na kojoj će svoj rad predstaviti MAIN Architects i Studio OBE biće otvorena 29. aprila u 19 časova, u Skandinavskom paviljonu na Senjaku (Mila Milunovića 1). „Ponesi svoj projekat” je naziv izložbe mladih arhitektonskih timova koji će prezentovati svoje kreativne ideje sa različitim principima projektovanja kroz teoriju i praksu, na inovativan način. BINA tim ovim putem želi da afirmiše i inicira povezivanje mladih autora ka formiranju BINA alumni kluba, kreativnog haba koji bi uspostavio nove mreže mladih profesionalaca u udruživanju i deljenju znanja i iskustva, kao i razvoja ideja preko multidisciplinarnih projekata, i učestvovanja u razvoju evropskih iskustava u promovisanju arhitekture kao dela kulture. Razgovor sa učesnicima izložbe vodiće Natalija Jovanović.

Izložba „Beta_Enough is enough” biće otvorena 6. maja u 19 časova Kolektivu Arhitekata (Drinčićeva 20). Ovaj program posvećen je Bijenalu arhitekture u Temišvaru – Beta 2020, koje je bilo održano između 25. septembra i 25. oktobra. Treće izdanje se pozabavilo temom odgovornosti za sadašnju i buduću izgrađenu, a još neizgrađenu životnu sredinu, u pokušaju da postane platforma koja artikuliše stav prema sve većim pritiscima (ekološkim, socijalnim, kulturnim, ekonomskim, itd.) koje gradnja objekata generiše.  Izložba dvogodišnjeg izdanja Enough IS Enough, koju su uredile arhitekte Anca Cioarec Brindusa Tudor i Ilka Rubi, predstavlja na desetine projekata – lokalnih i međunarodnih – koje su izradili arhitekti kojima nije bilo dovoljno da čekaju rešenja „od vrha nadole“ i pronašli su sopstveni načini korišćenja onoga što već postoji. Njihova dela ističu načine na koje se naša planeta može tretirati s poštovanjem i odgovornošću – prema životnoj sredini, ekonomiji i društvu u celini. Kroz izložbu će voditi gošća iz Rumunije, Aleksandra Marija Rigler.

Šesnaesto izdanje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA biće održano od 22. aprila do 20. maja 2021. u organizaciji Društva arhitekata Beograda i Kulturnog centra Beograda. U fokusu ovogodišnjeg BINA programa je izložba Beogradska škola stanovanja, koja svojom  širinom obuhvata brojne podteme (urbanistička rešenja, stambene sklopove, javne prostore, zelene površine, saobraćajna rešenja i komunikaciju, prateće funkcije, organizaciju stana, konstruktivne sklopove, materijalizaciju, detalje…) bliske kako stručnjacima, tako i najširoj publici i neposrednim korisnicima tj. stanarima.

BINA se ove godine realizuje kroz četiri programske celine, a namera organizatora je da se kroz niz programskih formata – izložbi, predavanja, pratećih programa i tematskih šetnji, predstave kvalitetna ostvarenja koja su realizovana u oblasti arhitekture, sa posebnim osvrtom na Beograd i region, kao i na doprinos i domete koji su domaći arhitekti postigli u sferi savremenog stanovanja. Svi programi BINE su besplatni.

OTVORENA IZLOŽBA „U GUDURAMA AMERIKE“ U BIOSKOPU BALKAN

Izložba „U gudurama Amerike“ u Bioskopu Balkan otvorena je večeras, 8. aprila u Bioskopu Balkan. Na ovoj izložbi predstavljeni su radovi tri autora: video rad „Zvuci rodnog kraja“ Mladena Miljanovića, skulptura „Yugo Amerika“ Radoša Antonijevića, i instalacija „Amerika“ Nenada Maleševića. Naziv izložbe pravi jasnu opasku na naslov romana Karla Maja „U balkanskim gudurama”, u kom se Balkan stereotipno tumači kao divlja, neukroćena teritorija u kojoj vladaju nasilje i razbojništvo. Inverzijom stereotipa i uvođenjem ličnog, kolektivnog ili istorijskog iskustva, ova postavka gradi se na preispitivanju značenja toponima i pojma Amerika. Izložbu je producirala Fondacija Saša Marčeta.

Mladen Miljanović, autor video rada „Zvuci rodnog kraja“, osvrnuo se na širi kontekst izložbe: „Meni se, prije svega, svidio kontekst samog naziva ovog prostora – Bioskop Balkan. Baviti se ovom temom u Bioskopu Balkan, sa trojicom umjetnika sa regionalne scene, meni je već kontekst po sebi. Onda smo shvatili da se u sličnom vremenskom periodu, Amerika pominje u nekom segmentu ili nekom obliku našeg rada. Čitav taj proces je bio prirodan, radovi su se jednostavno sklopili, a kustoskinja Ksenija Samardžija je prepoznala tu vezu i pozvala nas. Ova izložba se ironično i sarkastično postavlja prema romantizovanoj poziciji Balkana, a mi se isto tako bavimo ironijom  – šta Amerika ovde zapravo znači. Meni je to bilo sasvim dovoljno relacija između radova, i u samim radovima, da zajedno sa ovim mjestom sve to čini interesantan koncept.

Radoš Antonijević, autor rada „Yugo Amerika“, o izložbi je rekao: „Naši radovi nisu pravljeni da bi bili deo celine. Oni su produkovani ranije kao individualni istraživački procesi. Međutim, mi smo uvideli da postoji poveznica kroz naziv Amerika u sva tri rada. Ali oni nisu povezani samo imenom već i promišljaju lični i širi kulturni identitet, koji Ameriku koristi kao neku vrstu refleksije ili ogledalnog polja za samorefleksiju. U tom smislu, Bioskop Balkan samim svojim nazivom je zapravo bio dobro polazište kao neka objedinjujuća, a ne previše opterećujuća konceptualna veza“. O doživljaju izložbe u ovom prostoru, Antonijević je dodao: Moje lično iskustvo je vrlo pozitivno, u smislu da je sam prostor Bioskopa Balkan, svojim nazivom i izlagačkim potencijalom, dao dobar ambijent u kome ova tri rada nisu dizajnerski složena, već zajedno grade atmosferu koja dosta liči na ovu našu balkansku“.

Nenad Miljanović, autor instalacije „Amerika“, osvrnuo se na postavku i odnos radova: „Prostor je velelepan i sa te strane zahtjevan, pa je naš zadatak kao autora bio da napravimo takav raspored i konstelaciju gdje se radovi ne potiru u značenju, gdje se ne sukobljavaju, niti se nadomještuju. To je jedna fina usaglašenost“.

Ksenija Samardžija, kustoskinja izložbe i direktorka Fondacije Saša Marčeta, iznela je svoje utiske o izložbi: „Mislim da se radovi sjajno dopunjuju i odlično komuniciraju međusobno. Na različitim nivoima, u različitim kontekstima i odnosima. U svakom slučaju, zadovoljstvo je imati priliku da pogledamo i sagledamo ovakvu izložbu u Beogradu“.

Mladen  Miljanović rođen je u Zenici 1981. godine. Pored umetničke prakse i istraživanja, predaje Nove medije na Akademiji umetnosti Univerziteta u Banja Luci. Učestvovao je na 55. Venecijanskom bijenalu, 15. Busan bijenalu i nedavnom 13. Kairo bijenalu. Njegove solo izložbe i radovi bili su zastupljeni u muzeju savremene umetnosti MUMOK u Beču, Galeriji MC u Njujorku, ACB galeriji u Budimpešti, i mnogim drugim. Obrazovan kao akademski slikar, Miljanović danas kombinuje performativne i konceptualne strategije kroz pluralistički, društveno angažovan i subverzivan pristup savremenoj umetnosti.

Radoš Antonijević (1969) je vizuelni umetnik koji ispituje granice skulpture problematizujući odnos oblika, funkcije, materijalnosti i značenja. Teme njegovih skulptorskih radova uvek su vezane za neuralgične tačke života, baveći se aspektima istorije, politike, kulture i društva. Antonijević svoje radove javno izlaže od 1998. i ima preko 20 samostalnih i preko 50 grupnih izložbi. Radi kao vanredni profesor na  Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.

Nenad Malešević (1981) je diplomirao na Smjeru za grafiku Akademije umjetnosti Univerziteta u Banjaluci 2004, a magistrirao na Grupi za teoriju umetnosti i medija Interdisciplinarnih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu 2008. Doktorirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2019. godine. Bio je stipendista Njemačke službe za akademsku razmjenu (DAAD, 2006). Uz brojne samostalne izložbe, učestvovao je na grupnim izložbama i festivalima u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Francuskoj, Italiji, Gruziji, Velikoj Britaniji i Holandiji. 

IZLOŽBA „U GUDURAMA AMERIKE“ U BIOSKOPU BALKAN OD SUTRA OTVORENA ZA JAVNOST

Izložba „U gudurama Amerike“  u Bioskopu Balkan biće otvorena za javnost od sutra, 8. aprila u 19 časova. Na ovoj izložbi će biti predstavljeni radovi tri autora: video rad „Zvuci rodnog kraja“ Mladena Miljanovića, skulptura „Yugo Amerika“ Radoša Antonijevića, i instalacija „Amerika“ Nenada Maleševića. Naziv izložbe pravi jasnu opasku na naslov romana Karla Maja „U balkanskim gudurama”, u kom se Balkan stereotipno tumači kao divlja, neukroćena teritorija u kojoj vladaju nasilje i razbojništvo. Inverzijom stereotipa i uvođenjem ličnog, kolektivnog ili istorijskog iskustva, ova postavka gradi se na preispitivanju značenja toponima i pojma Amerika. Izložbu je producirala Fondacija Saša Marčeta.

„Zvuci rodnog kraja“ Mladena Miljanovića je petnaestominutni video i predstavlja resemnatizaciju umetničkog koji uzima i kombinuje već postojeće izvorne pesme – različite verzije iste pesme “Napravila Amerika od Bosne državu”, autora Ante Bubala. Prostor pesme i umetničkog koristi se kao potencijal neutralnog prostora i platforme kulture u kojem je moguća svaka vrsta spoja, jer je to prostor na koji svi polažu pravo ali niko nije njegov apsolutni vlasnik. Sa druge strane rad je proizvod promišljanja današnje pozicije veterana iz sve tri vojske prošlog rata, te pitanja svrhe borbe sa današnje tačke gledanja kao i mogućnosti utopije suprostavljenog kolektiviteta. Rad je snimljen u maju 2018. a produkovan 2019. u saradnji sa filmskom ekipom Grega Blakeya, australijskog režisera sa adresom u Berlinu, a autor foto dokumentacije je Nemanja Mićević.

Metalna skulptura „Yugo Amerika“ nastala je 2019. godine i predstavlja školjku automobila Yugo – isečenu i suženu po osi simetrije. Od 1985. do 1992. godine, u kampanji pod nazivom Yugo America,  trajao je izvoz ovog automobila u Sjedinjene Američke Države. Bez obzira da li je (kako su ga ocenili u Americi) najgori automobil svih vemena, on oblikom i nazivom ostaje duboko integrisan u konstrukcije našeg identiteta, i u Srbiji ima kultni status. Oblik rada, apostrofiran skulptorskom intervencijom, nadrasta prostoznačnost industrijskog predmeta i daje impuls mišljenju o nasleđu i identitetu. Naziv “Yugo America” može da bude ime za sve strategije modernosti na Balkanu.

Instalacija “Amerika” Nenada Maleševića obuhvata tri fotografije, hiljadu crteža i jednu poštansku marku. Serija crteža je započeta 2015. godine i sadrži deset knjiga, tj. svezaka. Motiv je skulptura nadomak Njujorka, na Ostrvu slobode, poznata kao Kip slobode. Fotografije su snimljene februara 2019. godine na Ostrvu slobode, u 53. njujorškoj ulici i u Metropoliten muzeju. Crteži su izvedeni prema ilustraciji Kipa slobode sa poštanske marke  oficijelnog naziva “Statue of Liberty “ date u opticaj 1961. u Bafalu, u državi Njujork. a kupljene u Zemunu 2011. godine. Crteži i fotografije su oblik pitanja “Šta je Amerika meni (što nije bila Kafki)?” Postupak crtanja je lišen izvesnosti i blizak ekspresionizmu iako, kako autor navodi, “Kip slobode od umjetnosti nije ni dalje ni bliže od, na primjer, pakovanja supe”.

Mladen  Miljanović rođen je u Zenici 1981. godine. Pored umetničke prakse i istraživanja, predaje Nove medije na Akademiji umetnosti Univerziteta u Banja Luci. Učestvovao je na 55. Venecijanskom bijenalu, 15. Busan bijenalu i nedavnom 13. Kairo bijenalu. Njegove solo izložbe i radovi bili su zastupljeni u muzeju savremene umetnosti MUMOK u Beču, Galeriji MC u Njujorku, ACB galeriji u Budimpešti, i mnogim drugim. Obrazovan kao akademski slikar, Miljanović danas kombinuje performativne i konceptualne strategije kroz pluralistički, društveno angažovan i subverzivan pristup savremenoj umetnosti.

Radoš Antonijević (1969) je vizuelni umetnik koji ispituje granice skulpture problematizujući odnos oblika, funkcije, materijalnosti i značenja. Teme njegovih skulptorskih radova uvek su vezane za neuralgične tačke života, baveći se aspektima istorije, politike, kulture i društva. Antonijević svoje radove javno izlaže od 1998. i ima preko 20 samostalnih i preko 50 grupnih izložbi. Radi kao vanredni profesor na  Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.

Nenad Malešević (1981) je diplomirao na Smjeru za grafiku Akademije umjetnosti Univerziteta u Banjaluci 2004, a magistrirao na Grupi za teoriju umetnosti i medija Interdisciplinarnih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu 2008. Doktorirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2019. godine. Bio je stipendista Njemačke službe za akademsku razmjenu (DAAD, 2006). Uz brojne samostalne izložbe, učestvovao je na grupnim izložbama i festivalima u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Francuskoj, Italiji, Gruziji, Velikoj Britaniji i Holandiji. 

OTVORENA IZLOŽBA „TRANSMUTACIJA” NIKOLE MIHAJLOVIĆA U BIOSKOPU BALKAN

Samostalna izložba umetnika Nikole Mihajlovića „Transmutacija” otvorena je 1. aprila u Bioskopu Balkan. Na ovoj izložbi autor je predstavio svoje radove nastale u periodu od poslednjih godinu dana, tokom kojih je stvarao u ateljeu Bioskopa Balkan. Na otvaranju je održan i performans uživo, tokom kojeg je autor intervenisao na jednoj od svojih slika.

Nikola Mihajlović se osvrnuo i na suštinu svog performansa: „U današnjem trenutku, u vremenu u kom živimo, mislim da je potrebno da svaka individua da deo sebe – da žrtvuje deo sebe zarad nekog kolektivnog dobra i ideje koja bi trebalo da se prenese, jer putem kojim idemo nećemo daleko dogurati. Žrtvovao sam deo sebe zarad direktne poruke“.

Ksenija Samardžija, kustoskinja izložbe i direktorka Fondacije Saša Marčeta, o saradnji sa Nikolom Mihajlovićem je rekla: „Trudili smo se da stvorimo mogućnosti da se ova izložba polako i detaljno priprema. Nikola je radio dugo, predano i ozbiljno. Izložba je potvrdila našu inicijativu da se street art umetnici uključuju u rad Bioskopa Balkan i Fondacije, i predstavljaju svoje radove. Veza između kustosa i umetnika, i čitav taj sistem podrške, jeste ono što je važno.  Zbog toga mi je ova izložba značajna, jer je posmatram iz tog ugla”.

Nikola Mihajlović je rođen u Beogradu 1986. godine. Pohađao je Petu beogradsku gimnaziju a zatim stekao zvanje Mastera Arhitekture 2011. godine na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Umetničkim stvaralaštvom se aktivno bavi od 2008. godine u formi street arta, a kasnije i studijskog slikarstva. Dobitnik prve nagrade na nacionalnom umetničkom konkursu „Voyage Bleu”, učesnik i organizator više međunarodnih i domaćih projekata iz oblasti umetnosti među kojima se izdvajaju: serija izložbi pod nazivom „Scena” na više lokacija u Beogradu, organizacija street art festivala u Požarevcu, organizacija street art festivala „Balkan Uživo” u Beogradu,  učešće na „Start India” festivalu u Hyderabadu u u Indiji; učešće na „Urban art ventures” festivalu u Volosu (Grčka); oslikavanje murala i samostalna izložba u Verbieru (Švajcarska);  učešće na rezidenciji u „Glo’Art-u“ u Lanakenu (Belgija).

Izlagao je na brojnim kolektivnim i nekoliko solo izložbi u Srbiji i inostranstvu, među kojima se ističu solo izložbe u galeriji „Parobrod” u Beogradu i galeriji „Espace Temoin” u Ženevi; dve kolektivne izložbe u Berlinu, dva učešća na „Likovnoj Jeseni” u Somboru. Član je „Street Smart” umetničkog kolektiva i spoljni saradnik pri Fondaciji Saša Marčeta u Beogradu. Trenutno radi na projektu „Veštačka Inteligencija i umetnost” u saradnji sa Centrom za promociju nauke u Beogradu.

Izložba je nastala u produkciji Fondacije Saša Marčeta, a biće otvorena do 30. aprila. Radno vreme Bioskopa Balkan je od 10 do 20 časova.

OTVORENA IZLOZBA TRAGOVI JEDNOG VREMENA – FILMSKI PLAKAT 1945-1970.” U FILMSKOJ GALERIJI DVORANE KULTURNOG CENTRA BEOGRADA

Izložba „Tragovi jednog vremena – Filmski plakat 1945-1970.”, na kojoj su predstavljeni filmski plakati iz fundusa i arhive Filmskog centra Srbije, otvorena je za publiku 1. aprila u Filmskoj galeriji Dvorane Kulturnog centra Beograda, i trajaće do 15. maja. Za izložbu je odabrano 50 plakata filmova koji su nastali 40-ih, 50-ih i 60-ih godina prošlog veka, i predstavljaju značajna dela jugoslovenske kinematografije, kao što su „Skupljači perja”, „Kad budem mrtav i beo”, „Rani radovi”, „Marš na Drinu”, „Kapetan Leši” i mnogi drugi. Radno vreme galerije je od 16 do 21 časova.

Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije, povodom otvaranja izložbe je rekao: „Institut za film, koji je preteča Filmskog centra Srbije, sačuvao je i očuvao neka zaista vredna dela grafičkog i primenjenog dizajna. Na nama je bilo da pružimo priliku ljudima da vide ovo kulturno blago naše zemlje”. Matić je naglasio da je izložba namenjena ne samo poznavaocima filma, već i ljubiteljima lepog – dizajnerima, istoričarima umetnosti, likovnim stručnjacima. O konceptu izložbe i izgledu plakata, on je dodao: „Radovi su odabrani po kvalitetu, autorima, značaju filmova i po tome koliko su retko izlagani. Imamo akvarele, apstrakcije, različite tehnike, što zapravo znači da je tada bilo i dosta slobode u izražavanju sadržaja filma, koliko mi god mislili da su ta vremena bila restriktivna“.

Miroljub Stojanović, urednik izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije, izneo je svoje utiske o odabranim plakatima: „Ova izložba pokazuje koliko je to bila veličanstvena, organizovana, bogata, sadržajna i kvalitetna kinematografija, a čini mi se da to sad olako zaboravljamo. To je bila svetski važna kinematografija i tim filmovima vreme nije ništa naudilo. Lepo je što će se oni naći ovde, da podsete na zvezdane trenutke onoga je što je nekada bio jugoslovenski, a danas srpski film”.

Nakon Kulturnog centra Beograda, izložba će obići 24 grada Srbije i biće postavljena u bioskopima i kulturnim centrima članica Mreže kinoprikazivača Srbije. Pored toga, izložba će biti i deo festivalskog programa Mreže festivala – Festivala evropskog filma Palić, Festivala snimateljski ostvarenja „Slika u pokretu” u Novom Sadu, LIFFE u Leskovcu, Festivala glumačkih ostvarenja „Filmski susreti” u Nišu, Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, i Festivala autorskog filma u Beogradu.

Izložba „Transmutacija” Nikole Mihajlovića od 1. aprila u Bioskopu Balkan

Samostalna izložba umetnika Nikole Mihajlovića „Transmutacija” biće otvorena za javnost sutra, 1. aprila od 18 časova u Bioskopu Balkan, a trajaće do 30. aprila. Na ovoj izložbi autor će predstaviti svoje slike inspirisane meta-prostorima, nadvidljivim dimenzijama gde energije i sentimenti preuzimaju obrise arhitektoničnih formi. Radovi su nastali u periodu od poslednjih godinu dana, tokom kojih je Mihajlović stvarao u ateljeu Bioskopa Balkan. Otvaranje će trajati od 18 do 20h uz poštovanje svih epidemioloških mera, a kulminiraće „live” performansom u 19:30h, kada će autor preneti „provokativnu” poruku posetiocima izložbe. Radno vreme Bioskopa Balkan je od 10 do 20 časova.

O delima koja će predstaviti na izložbi, street art umetnik i arhitekta Nikola Mihajlović kaže: „Arhitektonsko promišljanje i pristup određenoj problematici su ostavili jak uticaj na moje stvaralaštvo koje se vidi kroz korišćenje univerzalnih matematičkih odnosa, geometrije, linije… Sa druge strane, osetan je upliv spontane i neukroćene energije prirode i emocije. Može se reći da je odnos ovih kontrasta glavni put kojim se krećem u svom stvaralaštvu”.

Prema rečima Ksenije Samardžije, kustoskinje izložbe i direktorke Fondacije Saša Marčeta, Transmutacija je naziv izložbe koja prati nastajanje radova u periodu od poslednjih godinu dana i od kojih deo slika upravo nastaje u Bioskopu Balkan, u jednoj vrsti improvizovanog ateljea istorijskog zdanja koje zadržava potkrovlje i drvenu krovnu konstrukciju.

Nikola Mihajlović je rođen u Beogradu 1986. godine. Pohađao je Petu beogradsku gimnaziju a zatim stekao zvanje Mastera Arhitekture 2011. godine na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Umetničkim stvaralaštvom se aktivno bavi od 2008. godine u formi street arta, a kasnije i studijskog slikarstva. Dobitnik prve nagrade na nacionalnom umetničkom konkursu „Voyage Bleu”, učesnik i organizator više međunarodnih i domaćih projekata iz oblasti umetnosti među kojima se izdvajaju: serija izložbi pod nazivom „Scena” na više lokacija u Beogradu, organizacija street art festivala u Požarevcu, organizacija street art festivala „Balkan Uživo” u Beogradu, učešće na „Start India” festivalu u Hyderabadu u u Indiji; učešće na „Urban art ventures” festivalu u Volosu (Grčka); oslikavanje murala i samostalna izložba u Verbieru (Švajcarska); učešće na rezidenciji u „Glo’Art-u“ u Lanakenu (Belgija).

Izlagao je na brojnim kolektivnim i nekoliko solo izložbi u Srbiji i inostranstvu, među kojima se ističu solo izložbe u galeriji „Parobrod” u Beogradu i galeriji „Espace Temoin” u Ženevi; dve kolektivne izložbe u Berlinu, dva učešća na „Likovnoj Jeseni” u Somboru. Član je „Street Smart” umetničkog kolektiva i spoljni saradnik pri Fondaciji Saša Marčeta u Beogradu. Trenutno radi na projektu „Veštačka Inteligencija i umetnost” u saradnji sa Centrom za promociju nauke u Beogradu.

Izložba je nastala u produkciji Fondacije Saša Marčeta.

Video intervju sa Nikolom Mihajlovićem možete pogledati na linku: https://www.youtube.com/watch?v=Mj0TvMALOIQ

IZLOŽBA „U GUDURAMA AMERIKE“ OD 8. DO 30. APRILA U BIOSKOPU BALKAN

Izložba „U gudurama Amerike“ biće otvorena od 8. do 30. aprila u Bioskopu Balkan i predstaviće radove tri autora: video rad „Zvuci rodnog kraja“ Mladena Miljanovića, skulpturu „Yugo Amerika“ Radoša Antonijevića, i instalaciju „Amerika“ Nenada Maleševića. Naziv izložbe pravi jasnu opasku na naslov romana Karla Maja „U balkanskim gudurama”, u kom se Balkan stereotipno tumači kao divlja, neukroćena teritorija u kojoj vladaju nasilje i razbojništvo. Inverzijom stereotipa i uvođenjem ličnog, kolektivnog ili istorijskog iskustva, ova postavka gradi se na preispitivanju značenja toponima i pojma Amerika. Izložbu je producirala Fondacija Saša Marčeta.

Ksenija Samardžija, kustoskinja izložbe i direktorka Fondacije, o ovoj postavci je rekla: „Izložba nam nudi ostatke, proživljene i prerađene sadržaje – ono što je ostalo od velikih  istorijskih narativa. Fondacija Saša Marčeta podržala je organizaciju ove izložbe sa namerom da u trenutku kada se tektonskim promenama menjaju socijalni, politički, etički narativi razmatra pitanja posledica, šta dolazi nakon dramatičnog iskustva i gde se danas nalaze utopijske obale slobode”.

Stevan Vuković, istoričar umetnosti i član programskog saveta Fondacije Saša Marčeta, u katalogu izložbe navodi: „Kroz tematsku spregu radova na ovoj izložbi se stvara slika o imaginarnoj Americi, koja služi kao neki spoljašnji orjentir, to jest kao neka vrsta drugosti u odnosu na svakodnevicu življenja u “balkanskim gudurama”, ali i kao svojevrsna “unutrašnja strana teritorija”, čije postojanje stalno daje do znanja da u svoj toj lokalnoj balkanštini niko nije potpuno imun na amerikanizaciju, koja se odvija kontinurano, polako i neosetno”.

„Zvuci rodnog kraja“ Mladena Miljanovića je petnaestominutni video i predstavlja resemnatizaciju umetničkog koji uzima i kombinuje već postojeće izvorne pesme – različite verzije iste pesme “Napravila Amerika od Bosne državu”, autora Ante Bubala. Prostor pesme i umetničkog koristi se kao potencijal neutralnog prostora i platforme kulture u kojem je moguća svaka vrasta spoja, jer je to prostor na koji svi polažu pravo ali niko nije njegov apsolutni vlasnik. Sa druge strane rad je proizvod promišljanja današnje pozicije veterana iz sve tri vojske prošlog rata, te pitanja svrhe borbe sa današnje tačke gledanja kao i mogućnosti utopije suprostavljenog kolektiviteta. Rad je snimljen u maju 2018. a produkovan 2019. u saradnji sa filmskom ekipom Grega Blakeya, australijskog režisera sa adresom u Berlinu, a autor foto dokumentacije je Nemanja Mićević.

Metalna skupltura „Yugo Amerika“ nastala je 2019. godine i predstavlja školjku automobila Yugo – isečenu i suženu po osi simetrije. Od 1985. do 1992. godine, u kampanji pod nazivom Yugo America,  trajao je izvoz ovog automobila u Sjedinjene Američke Države. Bez obzira da li je (kako su ga ocenili u Americi) najgori automobil svih vemena, on oblikom i nazivomostaje duboko integrisan u konstrukcije našeg identiteta, i u Srbiji ima kultni status. Oblik rada, apostrofiran skulptorskom intervencijom, nadrasta prostoznačnost industrijskog predmeta i daje impuls mišljenju o nasleđu i identitetu. Naziv “Yugo America” može da bude ime za sve strategije modernosti na Balkanu.

Instalacija “Amerika” Nenada Maleševića obuhvata tri fotografije, hiljadu crteža i jednu poštansku marku. Serija crteža je započeta 2015. godine i sadrži deset knjiga, tj. svezaka. Motiv je skulptura nadomak Njujorka, na Ostrvu slobode, poznata kao Kip slobode. Fotografije su snimljene februara 2019. godine na Ostrvu slobode, u 53. njujorškoj ulici i u Metropoliten muzeju. Crteži su izvedeni prema ilustraciji Kipa slobode sa poštanske marke  oficijelnog naziva “Statue of Liberty “ date u opticaj 1961. u Bafalu, u državi Njujork. a kupljene u Zemunu 2011. godine. Crteži i fotografije su oblik pitanja “Šta je Amerika meni (što nije bila Kafki)?” Postupak crtanja je lišen izvesnosti i blizak ekspresionizmu iako, kako autor navodi, “Kip slobode od umjetnosti nije ni dalje ni bliže od, na primjer, pakovanja supe”.

Mladen  Miljanović rođen je u Zenici 1981. godine. Pored umetničke prakse i istraživanja, predaje Nove medije na Akademiji umetnosti Univerziteta u Banja Luci. Učestvovao je na 55. Venecijanskom bijenalu, 15. Busan bijenalu i nedavnom 13. Kairo bijenalu. Njegove solo izložbe i radovi bili su zastupljeni u muzeju savremene umetnosti MUMOK u Beču, Galeriji MC u Njujorku, ACB galeriji u Budimpešti, i mnogim drugim. Obrazovan kao akademski slikar, Miljanović danas kombinuje performativne i konceptualne strategije kroz pluralistički, društveno angažovan i subverzivan pristup savremenoj umetnosti.

Radoš Antonijević (1969) je vizuelni umetnik koji ispituje granice skulpture problematizujući odnos oblika, funkcije, materijalnosti i značenja. Teme njegovih skulptorskih radova uvek su vezane za neuralgične tačke života, baveći se aspektima istorije, politike, kulture i društva. Antonijević svoje radove javno izlaže od 1998. i ima preko 20 samostalnih i preko 50 grupnih izložbi. Radi kao vanredni profesor na  Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.

Nenad Malešević (1981) je diplomirao na Smjeru za grafiku Akademije umjetnosti Univerziteta u Banjaluci 2004, a magistrirao na Grupi za teoriju umetnosti i medija Interdisciplinarnih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu 2008. Doktorirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2019. godine. Bio je stipendista Njemačke službe za akademsku razmjenu (DAAD, 2006). Uz brojne samostalne izložbe, učestvovao je na grupnim izložbama i festivalima u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Francuskoj, Italiji, Gruziji, Velikoj Britaniji i Holandiji. 

Onlajn vođenja kroz izložbe Nova Festivala

U okviru Nova Festivala u Pančevu, koji se ove godine održava od 1. do 12. decembra u Galeriji Milorada Bate Mihailovića i posvećen je saradnji Srbije i Francuske u oblasti stripa, dostupno je pet onlajn vođenja kroz sve segmente festivalske izložbe. O festivalskim postavkama govore selektori festivala Jana Adamović i Aleksandar Zograf, prve rezidentkinje programa Ukrštenih rezidencija u oblasti stripa između Srbije i Francuske, Dragana Radanović i Alize De Pen, kao i direktorka festivala Monika Husar. Sva vođenja su dostupna na youtube kanalu Nova Festivala.

Strip autorka i urednica programa Jana Adamović publiku vodi kroz izložbeni segment „Srpski autori i francuski izdavači“ u kome su predstavljeni radovi najpoznatijih domaćih strip autora objavljivanih u Francuskoj. Ova postavka obuhvata radove 21 umetnika čiji je stvaralaštvo značajno obeležilo srpsku i francusku strip scenu. Autori čiji su radovi izloženi su Aleksa Gajić, Boban Savić Geto, Branislav Kerac, Gradimir Smuđa, Darko Perović, Dragan Lazarević de Lazare, Dražen Kovačević, Željko Pahek, Jana Adamović Yana, Jovan Ukropina, Leonid Pilipović Punkerstein, Milorad Vicanović Maza, Milan Drča Munch, Milan Jovanović, Miroljub Milutinović Brada, Rajko Milošević Gera, Saša Jovanović, Saša Rakezić alias Aleksandar Zograf, Stevan Subić, Tihomir Čelanović i Zoran Janjetov.

Direktorka festivala Monika Husar predstavlja radove užeg kruga kandidata i kandidatkinja sa konkursa za prvi program Ukrštenih rezidencija u oblasti stripa između Francuske i Srbije. U ovom segmentu festivalske izložbe, javnost može da se upozna s projektima šestoro finalista konkursa. Uz strip projekte odabranih rezidentkinja Alize De Pen i Dragane Radanović, izloženi su radovi dve francuske kandidatkinje Moran Mazar i Mirej Njangono Eben, kao i kandidata iz Srbije –  Borisa Stanića i Ive Atoski.

Strip autorke i prve rezidentkinje programa Ukrštenih strip rezidencija između Francuske i Srbije, vode publiku kroz segment izložbe posvećen njihovom radu. U ovoj postavci izloženo je po deset radova obe autorke, iz njihovog stvaralačkog opusa nastalog pre rezidencijalnog boravka u Angulemu i Pančevu.

https://www.youtube.com/watch?v=gejv6klz0nE&list=PLexeXz2X5GavmGgnDdK5ckzYi3O7Mmcsi&index=2

Strip autor i urednik programa Saša Rakezić alias Aleksandar Zograf, kroz onlajn vođenje predstavlja izložbeni segment „Francuski strip kao inspiracija“ sa delima inspirisanim francuskim strip stvaralaštvom. Posetioci mogu da vide nove radove 20 umetnika i umetnica iz Srbije, Hrvatske, Francuske i Japana, nastale na ovu temu. Izložbeni segment „Francuski strip kao inspiracija“ sadrži radove Ane Petrović, Valentine Briški, Darka Dacovića, Dejvida Laskija, Fransis Lutes, Harukičija, Ivane Filipović, Jelene Vučić, Jelene Đorđević, Kejti Voznicki, Klare Rusan Klarxy, Larise Ackov, Lee Kralj Jager, Marije Đeranović, Marka Dješke, Milana Simića, Mirjane Mišlov i Tijerija Gitara, Mihaele Erceg, Rajka Čučaka i Sonje Gašperov.

Nova festival organizuje Agencija KomunikArt, uz podršku Francuskog instituta, Ministarstva kulture i informisanja, Grada Pančeva, i u partnerstvu sa Kulturnim centrom Pančeva.

Saradnja Francuskog instituta, agencije KomunikArt i Nova festivala

Katrin Fodri: Izložba na Nova festivalu je bitna za razumevanje veze između francuskog i srpskog stripa

 Saradnja Francuske i Srbije na polju stripa u fokusu je šestog izdanja Nova festivala koji je počeo 1. i trajaće do 12. decembra u Galeriji Milorada Bate Mihailovića u Pančevu. Ovogodišnja festivalska tema inspirisana je prvim Sporazumom o saradnji u oblasti kulture i stripa između francuskih i srpskih institucija, koji je potpisan prilikom posete predsednika Republike Francuske Emanula Makrona 2019. godine. Rezultat tog Sporazuma je projekat Ukrštenih umetničkih rezidencija iz oblasti stripa Srbija – Francuska, koji je doprineo uspešnoj saradnji između Francuskog instituta u Srbiji, inicijatora sporazuma i agencije KomunikArt, partnera na projektu i organizatora Nova festivala.

Katrin Fodri, ataše za kulturu Francuskog instituta u Srbiji, prilikom posete Nova festivala, istakla je:

„Izložba Nova festivala je veoma bitna za mene da bih razumela vezu između francuskog i srpskog stripa, jer je jako bitno da imamo viziju o tome šta na tom polju postoji i šta je dosad urađeno. Takođe, ovo je nešto što predstavlja jaku osnovu za novi put koji ćemo zajedno slediti. Završetak prve godine velikog rada Nova festivala i umetnika koji su predstavljeni, kao i Umetničke strip rezidencije između Francuske i Srbije su nešto na čemu ćemo takođe nastaviti da radimo, a naše prve dve rezidentkinje bi mogle da budu ambasadorke ovog programa u Francuskoj i Srbiji. Zahvaljujem se celom timu Nova festivala i umetnicima jer bez njih ne bismo bili ovde.“

Dva izložbena segmenta Nova festivala posvećena su programu Ukrštenih rezidencija. Jedan izložbeni segment obuhvata po deset radova prvih rezidentkinja, Alize de Pen i Dragane Radanović, kojim je predstavljen njihov dosadašnji stvaralački opus, dok drugi obuhvata radove užeg kruga kandidata i kandidatkinja sa konkursa za prvi program Ukrštenih strip rezidencija.

Gošća Pančeva Alize de Pin rekla je da je Francuski institut u Srbiji inicijativom za program Ukrštenih rezidencija uradio pravu stvar za mlade strip autore:

„Ovo iskustvo je veoma dragoceno jer drugačije ne možete da vidite količinu posla koju možete postići tokom rezidencijalnog boravka, posebno autori poput mene koji treba da urade dve strip knjige za godinu dana. Tokom rezidencijalnog programa u Pančevu imala sam vremena da razmislim o tome kako bih razvila svoj novi strip i o njegovom konceptu. Vi u stvari ne možete ni da zamislite koji ste srećnici što ste imali ovu priliku dok ne dođete i krenete da radite posao koji je trebalo da obavite, i više od toga. Francuski institut u Srbiji je uradio baš dobar posao ovom inicijativom.“

Dragana Radanović, koja je dobila prilku da gostuje u Angulemu, tim povodom je rekla:

„Bez ove inicijative mislim da nikad ne bih dobila priliku da dva meseca radim samo na svom projektu jer bih u protivnom morala da se posvetim drugim poslovima kako bih finansijski mogla da pokrijem rad na sopstvenom stripu. Zanimljivo je da dosad nisam imala nikakve afinitete prema francuskom jeziku jer nisam imala dodirnih tačaka sa njim, ali cela ova saradnja me je toliko oduševila da sam već počela da učim francuski. U Angulemu sam se osećala kao kod kuće i volela bih da svi umetnici iz Srbije dobiju tu šansu, jer je značajno da vide kako to funkcioniše u Francuskoj, koja definitivno ima najorganizovaniju strip scenu u Evropi, možda čak i u svetu.“

Nova festival organizuje Agencija KomunikArt, uz podršku Francuskog instituta, Ministarstva kulture i informisanja, Grada Pančeva, i u partnerstvu sa Kulturnim centrom Pančeva.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.