Izložbe

31. Memorijal Nadežde Petrović

„Gestovi, znakovi života“

Umetnička galerija „Nadežda Petrović“, Čačak

1.oktobar – 13. novembar 2022.

Selektori: Siniša Ilić i Bojan Đorđev

Svedočimo vremenu koje iz dana u dan oblikuju zdravstvena kriza, krhkost tela i imperativi fizičkog izgleda i kondicije, fragilnosti identiteta i određenost klasnom pripadnošću, klimatske nepogode, patrijarhat i strukturno nasilje, rasizam i svet privilegija, telo kao resurs, eksploatacija, eksproprijacija i ekstrakcija, složene procedure rada i fizičkog kretanja u stalnoj prekarnosti, prelazak u digitalnu javnost društvenih mreža, online shopping i dating aplikacije, izolacija, socijalna i fizička distanca, politička dezorijentacija i ometanje znanja, nepoverenje u jezik medija, nesigurnost u odluku da se bavimo umetnošću… Kako izaći na kraj sa ovim temama i senzacijama čije posledice ugrožavaju egzistenciju?  

Teme koje Gestovi, znakovi života predlažu idu preko nacionalnih i regionalnih okvira postavljajući pitanja vezana za egzistenciju i razmatraju svet i društveno politički okvir kao mesto uzročno-posledičnih događaja koje gestovi otkrivaju i dekonstruišu.

Tako se pitanje umetničkog gesta u ovom izdanju Memorijala kao „znaka života“ može razumeti kao egzistencijalno pitanje ali i pokušaj, možda na trenutak, suspenzije i stavljanja u drugi plan, lokalnih, atomizovanih tema, da bismo im pronašli mesto, prepoznali ih u panoramskoj slici društva.

Ovo izdanje Memorijala Nadežde Petrović postavlja pitanje kakav je to umetnički gest, odlučan postupak, koji skreće pažnju na složenost tema, priznaje svoju melanholiju, depresiju i nedostatak snage za borbu, a u isto vreme demonstrira društvenu i političku kritiku, humor, vitalnost? Takav gest prisutan u umetnosti kroz istoriju prepoznajemo i na slici Nadežde Petrović More (nastaloj oko 1910) koja izražava snagu morskog talasa, mesto impulsa i umetničkog nerva, traga performativnog čina. Gest u slikarstvu, interpretiran performansom kao analitičkom ili kritičkom alatkom u istoriji umetnosti druge polovine 20. veka pa sve do danas, je gest koji nije samo vezan za izvedbu (performance), već i druge umetnosti, i zato ga pronalazimo istorijski u slici, skulpturi, tekstu umetnika podjednako kao i u izvedbi, akciji ili na pozorišnoj sceni. Gest takvog prepozavanja slike More je i polazišna tačka koncepta i izložbe.    

Izbor umetničkih pozicija, umetnica i umetnika i kolektivnih radova koji će biti izloženi na 31. Memorijalu proširuje disciplinarnu određenost iz polja likovnih umetnosti na polje vremenskih i procesualnih praksi i performansa u užem smislu, upravo postavljanjem u odnos sa pojmom gesta – kakvi sve gestovi tvore izložbu? Kakvim se gestovima umetnost bori za sopstvenu relevantnost, kako daje znake opstanka i da li i na koji način omogućava, osmišljava ili poboljšava život? Koje to slike, objekti, performansi, akcije, intervencije, situacije postaju čitljivi gestovi vitalnosti, urgencije, komunikativnosti umetnosti?

Na 31. Memorijalu Nadežde Petrović izlagaće izvedbena skupina BADco, Vesna Vesić, Borjan Grujić, Tina Gverović, Bogdan Đukanović, Uroš Zvizdić, Ben Kain (Ben Cain), Nadežda Kirćanski, Neda Kovinić, Siniša Labrović, Stefan Lukić, Ola Maćevska (Ola Maciejewska), Jelena Milićević, Ana Miljanić, Anastasija Pavić, Katarina Popović, Marko Tirnanić, Vlatka Horvat, a biće predstavljeni i radovi Ivana Kožarića (1921—2020), Nadežde Petrović (1873—1915), kao zajednički rad učenika Gimnazije, Umetničke i Tehničke škole iz Čačka, koji će nastati kroz proces radionice koju će voditi Ben Kain.

Likovni umetnik Siniša Ilić (Beograd, 1977) aktivan je i u polju izvođačkih umetnosti, bavi se kroz različite medije društvenim fenomenima i mehanizmima istražujući forme rada, tenzija u društvu, nasilja i nestabilnih situacija.

 Pozorišni reditelj Bojan Đorđev (Beograd, 1977) bavi se u istraživačkim projektima pitanjima socijallističkog nasleđa i kapitalističke ekonomije. Među osnivačima su umetničko-teorijske platforme Teorija koja hoda – TkH (2001-2017), a sa Majom Marković bili su kokustosi srpske izložbe “Radovi na sceni” na Praškom kvadrijenalu dizajna scenskog prostora 2019.

 Za više od 60 godina trajanja Memorijala, svojevrsnog spomenika velikoj srpskoj slikarki Nadeždi Petrović, izlagalo je više od 600 umetnika i umetničkih grupa iz zemlje i inostranstva, a sarađivalo je više od 150 kustosa, kritičara i teoretičara.

Izložba Austrijskog kulturnog foruma

Среда, 21. септембар у 19 ч.

ЧИЈА ЈЕ МУСТРА БЕЧКА

Изложба Аустријског културног форума

Учествују: Адријан Фајкс, Дуња Крсмановић, Тања Вуковић

Галерија Библиотеке–

Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“

Синђелићева 24, 32000 Чачак

Otvorena izložba “Kiki Smit: Ljudi i ostale životinje” u Galeriji DOTS

Foto: Marko Ercegović

Samostalna izložba Kiki Smit, jedne od ključnih umetnica svetske umetničke scene, otvorena je u petak 16. septembra u Galeriji DOTS. Ovo je prvi put da se umetnički opus ove autorke u Srbiji i regionu prikazuje u vidu samostalne izložbe, koja će za posetioce biti otvorena do 29. oktobra 2022. godine.

Povodom ove izložbe u novoj Galeriji DOTS, kustoskinja Mirjana Dušić je rekla: “Kada smo pre skoro godinu dana počele osmišljavanje izložbe kojom bismo predstavile novu galeriju, složile smo se da to bude umetnik sa svetske savremene umetničke scene. Kiki Smit nam je zbog svoje raznovrsnosti u temama i tehnikama bila prvi izbor, iako nam je ta ideja tada izgledala skoro nedostižno. Premda je galerija bila tek u najavi, Kiki se od samog početka zainteresovala za naš projekat — što nas je izuzetno obradovalo i ohrabrilo. Saradnja sa Kiki, kako u osmišljavanju izložbe tako i u postavci, bila je besprekorna.”

Kustoskinja Ljuba Jovićević je istakla: “Kiki nam je najavila prisustvo na otvaranju izložbe, ali je potom odlučila da učestvuje i na postavci što je za nas, kao kustoskinje, bilo dragoceno iskustvo. Provodeći vreme sa njom, imale smo priliku da sagledamo njen rad na jedinstven način. Kiki se tokom postavke bavila svim detaljima, ukazujući nam na značaj međusobne interakcije radova. Kiki nas je, kao i sve naše saradnike, osvojila svojom spontanošću. Njena beskrajna energija i smirenost su u potpunosti ispunili galerijski prostor.”

Umetnica Kiki Smit, koja je i autorka koncepcije izložbe, prisustvovala je otvaranju. Kustoskinje su Mirjana Dušić i Ljuba Jovićević, a za dizajn je zadužena Isidora M. Nikolić.

Na izložbi „Kiki Smit: Ljudi i ostale životinje” predstavljeni su umetnički radovi nastali tokom višedecenijske stvaralačke karijere ove značajne umetnice: od 1990-ih kada se umetnica pretežno bavila temom ljudskog tela u različitim aspektima, preko radova iz 2000-ih u kojima fokus stavlja na životinje, basne i prirodu, zaključno sa najrecentnijim radom Veliki Mesec iz 2022.

Postavka je, u saradnji sa umetnicom, osmišljena kao kompaktna celina sa četiri tapiserije, četrnaest skulptura i dvadeset grafika i crteža i „funkcioniše kao promenada kojom se posetioci podsećaju na svoje prisustvo u svetu”. (J. Stokić)

Izložbu prati publikacija sa autorskim tekstovima dr Aleksandre Jovićević, istoričarke i teoretičarke performansa, redovne profesorke Univerziteta La Sapienca u Rimu i dr Jovane Stokić, istoričarke umetnosti i kustoskinje iz Njujorka. Promocija publikacije biće upriličena nakon otvaranja izložbe, uz prisustvo umetnice i autorki tekstova.

Umetnički radovi su vlasništvo Kiki Smit, Pace Gallery − Njujork i Universal Limited Art Editions.

Kiki Smit je imala brojne samostalne izložbe širom sveta, uključujući preko 25 muzejskih izložbi. Njen rad je predstavljen na pet Venecijanskih bijenala. Članica je Američke akademije umetnosti i književnosti i Američke akademije umetnosti i nauka, a 2017. godine dobila je titulu počasnog kraljevskog akademika od strane Kraljevske akademije umetnosti u Londonu. Dobitnica je mnogih značajnih nagrada, a TIME magazin ju je proglasio kao jednu od „TIME 100: Ljudi koji oblikuju naš svet“. Vanredna je profesorka na Univerzitetu u Njujorku (NYU) i Kolumbija Univerzitetu.

Otvaranje izložbe “Kiki Smit: Ljudi i ostale životinje” u Galeriji DOTS

Samostalna izložba Kiki Smit, jedne od ključnih umetnica svetske umetničke scene, biće otvorena sutra, u petak 16. septembra u 19 časova u Galeriji DOTS (ulaz iz Dunavske 2). Ovo je prvi put da se umetnički opus ove autorke u Srbiji i regionu prikazuje u vidu samostalne izložbe, koja će za posetioce biti otvorena do 29. oktobra 2022. godine.

Autorka koncepcije izložbe je Kiki Smit, koja će biti prisutna i na otvaranju, kustoskinje su Mirjana Dušić i Ljuba Jovićević, a za dizajn je zadužena Isidora M. Nikolić.

Na izložbi „Kiki Smit: Ljudi i ostale životinje” biće predstavljeni umetnički radovi nastali tokom višedecenijske stvaralačke karijere ove značajne umetnice: od 1990-ih kada se umetnica pretežno bavila temom ljudskog tela u različitim aspektima, preko radova iz 2000-ih u kojima fokus stavlja na životinje, basne i prirodu, zaključno sa najrecentnijim radom Veliki Mesec iz 2022.

Postavka je, u saradnji sa umetnicom, osmišljena kao kompaktna celina sa četiri tapiserije, četrnaest skulptura i dvadeset grafika i crteža i „funkcioniše kao promenada kojom se posetioci podsećaju na svoje prisustvo u svetu”. (J. Stokić)

Izložbu prati publikacija sa autorskim tekstovima dr Aleksandre Jovićević, istoričarke i teoretičarke performansa, redovne profesorke Univerziteta La Sapienca u Rimu i dr Jovane Stokić, istoričarke umetnosti i kustoskinje iz Njujorka. Promocija publikacije biće upriličena nakon otvaranja izložbe, uz prisustvo umetnice i autorki tekstova.

Umetnički radovi su vlasništvo Kiki Smit, Pace Gallery − Njujork i Universal Limited Art Editions.

Kiki Smit je svoju prvu samostalnu izložbu priredila pre tačno četrdeset godina, 1982. godine, u njujorškom alternativnom prostoru Kičen (The Kitchen). Postala je poznata po svom multidisciplinarnom radu koji istražuje utelovljenje, prirodni svet i neraskidivu vezu između čoveka i životinje, kao i biljaka i nebeskih tela. U svom stvaralaštvu koristi raznovrsne tehnike i materijale, uključujuci skulpturu, grafiku, fotografiju, crtež i tapiserije.

Kiki Smit je imala brojne samostalne izložbe širom sveta, uključujući preko 25 muzejskih izložbi. Njen rad je predstavljen na pet Venecijanskih bijenala. Članica je Američke akademije umetnosti i književnosti i Američke akademije umetnosti i nauka, a 2017. godine dobila je titulu počasnog kraljevskog akademika od strane Kraljevske akademije umetnosti u Londonu. Dobitnica je mnogih značajnih nagrada, a TIME magazin ju je proglasio kao jednu od „TIME 100: Ljudi koji oblikuju naš svet“. Vanredna je profesorka na Univerzitetu u Njujorku (NYU) i Kolumbija Univerzitetu.

Galerija DOTS će otvoriti vrata publici u petak, 16. septembra 2022. godine, samostalnom izložbom svetski priznate umetnice Kiki Smit. Galerija DOTS se nalazi na Donjem Dorćolu u Beogradu (ulaz iz Dunavske 2). U fokusu galerijskog umetničkog programa će biti predstavljanje lokalne i međunarodne savremene umetničke scene i njihovo povezivanje.

Galerija DOTS, оsnovana od strane Humanitarne fondacije DOTS, će preko osnaživanja umetničke scene i organizcije kuluturno-umetničkih događaja obezbediti finansijska sredstva i nematerijalne resurse za sistemsku podršku deci u Dečijem selu „Dr Milorad Pavlović” u Sremskoj Kamenici.

Deca bez roditeljskog staranja su jedna od najosetljivijih društvenih grupa čije je odrastanje pod rizikom fizičke, emocionalne i društvene ugroženosti. Zato je glavni cilj Fondacije DOTS da, kroz angažovanje stručnih kadrova za edukaciju i programe stipendiranja, pomogne ovoj deci u savladavanju važnih veština i znanja koje će im omogućiti kvalitetniju društvenu integraciju, školovanje i profesionalni napredak nakon punoletstva. U tome će pomoći, između ostalog, prihod ostvaren kroz delatnost Galerije DOTS u realizaciji i promociji projekata i radova savremenih umetnika/ca.

Razgovor Ješe Denegrija i Raše Todosijevića u pratećem programu izložbe „Sutra je ponedeljak“

U pratećem programu izložbe „Sutra je ponedeljak“ našeg istaknutog neoavangardnog umetnika Dragoljuba Raše Todosijevića, u četvrtak 15. septembra u 18 časova u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, biće održan razgovor ovog umetnika i Jerka Ješe Denegrija, istoričara i teoretičara umetnosti.

Jerko Ješa Denegri, istoričar i teoretičar umetnosti, diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na grupi za Istoriju umetnosti. Bio je kustos Muzeja savremene umetnosti od njegovog osnivanja 1965. do 1991. godine, kada prelazi na Filozofski fakultet gde radi kao redovni profesor do 2007. godine. Brojnim teorijskim tekstovima, esejima i kritikama predstavlja okosnicu za izučavanje istorije savremene umetnosti kod nas i u regionu Jugoslavije. Autor je mnogih značajnih izložbi, monografskih publikacija i knjiga, urednik više stručnih časopisa. Bio je komesar Jugoslavije na Bijenalu mladih u Parizu i Bijenalu u Veneciji.

Od samih početaka je pratio delovanje neformalne grupe šestoro konceptualnih umetnika, okupljenih oko Studentskog kulturnog centra u Beogradu krajem 60-ih i početkom 70-ih godina prošlog veka. Autor je više tekstova o umetničkoj praksi Dragoljuba Raše Todosijevića, kao i uvodnog teksta u monografiji povodom izložbe Svetlost i tama simbola na 54. Bijenalu u Veneciji u izdanju MSUV. Dugogodišnji je saradnik MSUV, gde potpisuje više značajnih publikacija, tekstova i izložbi.

Izložba „Sutra je ponedeljak“ Raše Todosijevića, koja je otvorena u petak 9. septembra i trajaće do 5. oktobra 2022, obuhvata prezentaciju umetničkih radova jednog od protagonista neformalne beogradske grupe konceptualnih umetnika, koja je krajem 60-ih i početkom 70-ih godina učinila radikalni otklon od ideologije i prakse socijalističkog modernizma i uključila se u nove umetničke tokove koji su tek nastajali kod nas i na svetskoj sceni. Tada mladi umetnici (Marina Abramović, Era Milivojević, Neša Paripović, Zoran Popović, Gergelj Urkom) okupljeni oko beogradskog Studentskog kulturnog centra kreću u istraživanje novih formi umetničkog izražavanja, kao što su: video, performans, akcija, instalacija itd, sa ciljem provociranja i preispitivanja strukture i funkcionisanja tekuće prakse, kao i aktuelnog društvenog konteksta.

U okviru pratećeg programa izložbe u planu je i vođenje Uroša Đurića.

Izložba se organizuje u okviru programa Kaleidoskop kulture, Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022. Pokrovitelj MSUV je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Izložbu su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Fondacija Saša Marčeta, Beograd.

Svečano otvorena izložba Sutra je ponedeljak” Raše Todosijevića u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine

Foto: Marko Ercegović, MSUV

Izložba „Sutra je ponedeljak” istaknutog neoavangardnog umetnika Dragoljuba Raše Todosijevića otvoren je sinoć, 9. septembra u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu Himnom Dragoljubu Todosijeviću u izvođenju ženskog vokalnog ansambla Res Miranda. Na otvaranju su se prisutnima obratili direktorka MSUV Branislava Sekulić, kustoskinja izložbe Sanja Kojić Mladenov, i umetnik Raša Todosijević.

Branislava Sekulić je na otvaranju izložbe izjavila: „Večeras otvaramo retrospektivnu izložbu istinski velikog umetnika, Dragoljuba Raše Todosijevića. Uvršten u preglede svetske savremene umetnosti, uvek aktuelan, svojim delima i svojim stavom pomera granice umetnosti. Ovom izložbom želeli smo da istaknemo značaj, da podsetimo na važnost koju je on imao u razvoju savremene umetnosti kod nas“. Direktorka MSUV zahvalila se i kolegama iz drugih institucija kulture koje su pozajmicom radova iz svojih kolekcija omogućili realizaciju izložbe – Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Muzeju savremene umetnosti Ars Aevi iz Sarajeva i Kulturnom centaru „Gradac“ iz Raške, kao i svima koji dali podršku izložbi.

Sanja Kojić Mladenov je ukazala na „doslednu umetničku praksu Dragoljuba Raše Todosijevića koji je delujući u polju društvenopolitički angažovane umetnosti od kraja 60-ih godina do danas zadržao slobodnu, nezavisnu i autonomnu poziciju u umetnosti. Izložba „Sutra je ponedeljak” svojim sloganom naglašava aktivnu ulogu „umetnika proroka“, koji kritički propituje prošlost, turbulentnu stvarnost i neizvesnu budućnost, ali i pitanje standarda, istinitosti i vrednosti u umetnosti i društvu. U godini titule Evropske prestonice kulture, Novi Sad ima priliku da ponovo sagleda značajnu i obimnu umetničku praksa ovog autora sa kojim je MSUV imao prethodnu uspešnu saradnju na 54. Bijenalu u Veneciji koja je rezultirala međunarodnom nagradom Todosijeviću“.

Raša Todosijević se u svom govoru osvrnuo na istorijsku vezu sa Novim Sadom: “Kada se setim Novog Sada, uvek imam nekakvu malu, daleku sentimentalnu viziju prošlih dana, kada smo kao mladi ljudi pokušali da sem Beograda, okupljeni oko Studentskog kulturnog centra, izlažemo još negde. Moram da pomenem Jerka Denegrija koji je nam je rekao da ima jedna mala galerija, Tribina mladih, koja je spremna da izlaže naše radove. Jedna od prvih bila je izložba primarnog slikarstva, kada je dat zamah toj maloj galeriji i svima nama pojedinačno. Ta veza sa sa Jerkom Denegrijem i primarnim slikarstvom stalno nas je povezivala sa Tribinom mladih”.

U okviru izložbe će biti održani i prateći programi: za 15. septembar zakazan je razgovor istoričara umetnosti Ješe Denegrija sa Rašom Todosijevićem, a tokom trajanja izložbe u planu je i vođenje Uroša Đurića.

Ova izložba obuhvata prezentaciju umetničkih radova jednog od protagonista neformalne beogradske grupe konceptualnih umetnika, koja je krajem 60-ih i početkom 70-ih godina učinila radikalni otklon od ideologije i prakse socijalističkog modernizma i uključila se u nove umetničke tokove koji su tek nastajali kod nas i na svetskoj sceni. Prva retrospektivna izložba Dragoljuba Raše Todosijevića u MSUV – „Sutra je ponedeljak”, povod je i da se ponovo sagleda značajna i obimna umetnička praksa ovog autora, te da se na jednom mestu okupe i prezentuju radovi iz nekih od njegovih ključnih serija, kao što su: Dnevnik, Decision as Art (Odluka kao umetnost), Was Ist Kunst? (Šta je umetnost?), Gott Liebt die Serben (Bog voli Srbe), Fuxus Piano (Fuxus klaviri) i dr. Polazište izložbe je u kontinuiranom delovanju autora u polju društveno-politički angažovane umetnosti, te preispitivanja standarda u umetničkim sistemima, nametnutih i opšteprihvaćenih načela, kao kriterijuma podložnih kritici i novom sagledavanju.

Izložba se organizuje u okviru programa Kaleidoskop kulture, Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022. Pokrovitelj MSUV je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Izložbu su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Fondacija Saša Marčeta, Beograd.

Večeras otvaranje izložbe Sutra je ponedeljak” Raše Todosijevića u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine

Izložba „Sutra je ponedeljak” istaknutog neoavangardnog umetnika Dragoljuba Raše Todosijevića biće otvorena u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu večeras, u petak 9. septembra u 19 časova.

Ova izložba obuhvatiće prezentaciju umetničkih radova jednog od protagonista neformalne beogradske grupe konceptualnih umetnika, koja je krajem 60-ih i početkom 70-ih godina učinila radikalni otklon od ideologije i prakse socijalističkog modernizma i uključila se u nove umetničke tokove koji su tek nastajali kod nas i na svetskoj sceni. Tada mladi umetnici (Marina Abramović, Era Milivojević, Neša Paripović, Zoran Popović, Gergelj Urkom) okupljeni oko beogradskog Studentskog kulturnog centra kreću u istraživanje novih formi umetničkog izražavanja, kao što su: video, performans, akcija, instalacija itd, sa ciljem provociranja i preispitivanja strukture i funkcionisanja tekuće prakse, kao i aktuelnog društvenog konteksta.

Sanje Kojić Mladenov, kustoskinje izložbe “Sutra je ponedeljak”, povodom otvaranja je rekla: “Dragoljub Raša Todosijević svojom umetničkom praksom i aktivnim prisustvom na umetničkoj sceni ukazuje na mogućnost zadržavanja slobodne, nezavisne i autonomne pozicije u umetnosti u odnosu na mnoge pritiske i izazove. Kontinuiranim delovanjem u polju društvenopolitički angažovane umetnosti od kraja 60-ih godina do danas preispituje normirana, nametnuta i opšteprihvaćena načela u umetnosti, kao kriterijuma podložnih kritici i novom sagledavanju. Na sebi svojstven način, sve vreme provokativno pristupa umetničkom konceptu, naglašavajući višeznačnost i višeslojnost umetničkog dela, ostavljajući prostor posetiocima za dalja tumačenja, čak i za kontroverznost umesto unapred prihvatljive interpretacije i očekivanog.

Sanja Kojić Mladenov je dodala: “Izložba “Sutra je ponedeljak” svojim sloganom naglašava aktivnu ulogu „umetnika proroka“ koji kritički propituje prošlost, turbulentnu stvarnost i neizvesnu budućnost, ali i pitanje standarda, istinitosti i vrednosti u umetnosti.  MSUV ističe važnost doprinosa ovog autora razvoju avangardne i savremene umetnosti kod nas, njegovoj značajnoj međunarodnoj afirmaciji i neophodnosti institucionalne brige o zaostavštini savremenih umetnika i njihovoj prezentaciji u široj javnosti.”

Prva retrospektivna izložba Dragoljuba Raše Todosijevića u MSUV – „Sutra je ponedeljak”, povod je da se ponovo sagleda značajna i obimna umetnička praksa ovog autora, te da se na jednom mestu okupe i prezentuju radovi iz nekih od njegovih ključnih serija, kao što su: Dnevnik, Decision as Art (Odluka kao umetnost), Was Ist Kunst? (Šta je umetnost?), Gott Liebt die Serben (Bog voli Srbe), Fuxus Piano (Fuxus klaviri) i dr. Polazište izložbe je u kontinuiranom delovanju autora u polju društveno-politički angažovane umetnosti, te preispitivanja standarda u umetničkim sistemima, nametnutih i opšteprihvaćenih načela, kao kriterijuma podložnih kritici i novom sagledavanju.

Pored radova iz kolekcije MSUV, na izložbi „Sutra je ponedeljak” biće predstavljena i dela iz umetničkih zbirki Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Muzeja savremene umetnosti Ars Aevi u Sarajevu i Centra za kulturu „Gradac” u Raškoj. U okviru izložbe će biti održano više pratećih programa, vođenja kroz izložbu i razgovor istoričara umetnosti Ješe Denegrija sa Rašom Todosijevićem. Kustoskinja izložbe je dr Sanja Kojić Mladenov. Izložbu prati katalog sa tekstovima kustoskinje i Mihe Colnera, istoričara umetnosti iz Slovenije.

Raša Todosijević je predstavljao Srbiju na 54. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji, izložbom „Svetlost i tama simbola”, u Paviljonu Srbije, 2011. godine, za šta je dobio internacionalno priznanje − UniKredit nagradu Venecije (UniCredit Venice Award), kao prvu i jedinu nagradu koju je naš paviljon do sada dobio na ovoj renomiranoj manifestaciji. Producent izložbe je bio MSUV, Novi Sad, komesar Živko Grozdanić, tadašnji direktor MSUV, kustoskinja i urednica publikacija Sanja Kojić Mladenov, uz dizajn Mirjane Dušić. Nakon izložbe i uručenja nagrade, jednu od monumentalnih instalacija autor je poklonio MSUV. Njegova retrospektivna izložba u Novom Sadu je logični nastavak saradnje i mogućnost da se, posle deset godina, uz obuhvatanje šire produkcije, sagledaju i pojedina dela prezentovana u Veneciji.

Avangardna umetnička praksa predstavlja inovativne metode savremene umetnosti direktno uključene u razvoj socijalnog okruženja. Problemi i pitanja kojima se bavi autor su od 1970-ih godina predstavljali tačke uporišta društvenog i umetničkog konzervativizma, tradicionalizma i nacionalizma, koje je svojim umetničkim delovanjem činio vidljivim i podložnim osvešćenoj kritici. Postojanje angažovanih umetničkih tokova u lokalnoj sredini, koji su se odvijali paralelno sa inovativnim i radikalnim umetničkim praksama na međunarodnoj umetničkoj sceni, potvrđuje praksa Dragoljuba Raše Todosijevića, što njegovo delo smešta u širi kontekst neoavangardne umetnosti. Izložba u MSUV ističe važnost doprinosa ovog autora, međunarodne afirmacije lokalne umetničke scene, a istovremeno i značaja institucionalne brige o zaostavštini savremenih umetnika i njenoj vidljivosti u široj javnosti.

Dragoljub Raša Todosijević je rođen 2. septembra 1945. u Beogradu. Diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1969. godine. Jedan je od međunarodno najaktivnijih i uvaženijih umetnika iz Srbije. Njegovi radovi su, između ostalog, otkupljeni za Tejt muzej u Londonu (Tate Modern), pariski Bobur (The Centre Pompidou), stokholmski Muzej moderne umetnosti (Moderna Museet), CAMK u Kumamotou (Contemporary Art Museum, Kumamoto) i dr. Osim nagrade na 54. Bijenalu u Veneciji, dobitnik je nagrade stokholmskog Muzeja moderne umetnosti (Moderna Museet), IASPIS RESIDENTIAL AWARD (2001) u Stokholmu, ArtsLink za 2004. godinu u Njujorku i nagrade Emili Harvi fondacije iz Njujorka (2006), koja se dodeljuje umetnicima povezanim sa pokretom Fluksus. Dobitnik je Nagrade za životno delo 50. Okobarskog salona u Beogradu (2009), Politikine nagrade (2009) zajedno sa Marijom Dragojlović, Nagrade grada Beograda (2003), Nagrade Memorijala Nadežde Petrović u Čačku (1998), Nagrade Sava Šumanović (2008) u Novom Sadu i dr. Živi i radi u Beogradu kao slobodni umetnik.

Izložba se organizuje u okviru programa Kaleidoskop kulture, Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022. Pokrovitelj MSUV je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Izložbu su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Fondacija Saša Marčeta, Beograd.

Kiki Smit: Zahvalna sam što mi je pružena šansa da izlažem u Beogradu

Samostalna izložba Kiki Smit, jedne od ključnih umetnica svetske umetničke scene, biće otvorena u novom, izmenjenom terminu, u petak, 16. septembra u 19 časova u Galeriji DOTS (ulaz iz Dunavske 2). Ovo je prvi put da se u Srbiji umetnički opus ove autorke prikazuje u vidu samostalne izložbe, koja će za posetioce biti otvorena do 29. oktobra 2022. godine.

Povodom predstojeće izložbe, umetnica Kiki Smit je izjavila: „Zahvalna sam što mi je pružena šansa da izlažem u Beogradu. Izabrala sam dela iz različitih vremenskih perioda za koje smatram da pružaju uvid u raznovrsnost sadržaja, materijala i prezentacije”. 

O svojim delima ona je dodala: „Radovi su otvoreni za individualnu interpretaciju emocije koju publika nosi u sebi. Moj rad dolazi iz onoga što je za mene očigledno i čemu je potrebno posvetiti pažnju. Verujem da je to značajno za mene, ali trudim se da ne bude verbalno eksplicitno.“

Autorka koncepcije izložbe je Kiki Smit, kustoskinje su Mirjana Dušić i Ljuba Jovićević, a za dizajn je zadužena Isidora M. Nikolić.

Na izložbi „Kiki Smit: Ljudi i ostale životinje” biće predstavljeni umetnički radovi nastali tokom višedecenijske stvaralačke karijere ove značajne umetnice: od 1990-ih kada se umetnica pretežno bavila temom ljudskog tela u različitim aspektima, preko radova iz 2000-ih u kojima fokus stavlja na životinje, basne i prirodu, zaključno sa najrecentnijim radom Veliki Mesec iz 2022.

Postavka je, u saradnji sa umetnicom, osmišljena kao kompaktna celina sa četiri tapiserije, četrnaest skulptura i dvadeset grafika i crteža i „funkcioniše kao promenada kojom se posetioci podsećaju na svoje prisustvo u svetu”. (J. Stokić)

Izložbu prati publikacija sa autorskim tekstovima dr Aleksandre Jovićević, istoričarke i teoretičarke performansa, redovne profesorke Univerziteta La Sapienca u Rimu i dr Jovane Stokić, istoričarke umetnosti i kustoskinje iz Njujorka.

Umetnički radovi su vlasništvo Kiki Smit, Pace Gallery − Njujork i Universal Limited Art Editions.

Kiki Smit je imala brojne samostalne izložbe širom sveta, uključujući preko 25 muzejskih izložbi. Njen rad je predstavljen na pet Venecijanskih bijenala. Članica je Američke akademije umetnosti i književnosti i Američke akademije umetnosti i nauka, a 2017. godine dobila je titulu počasnog kraljevskog akademika od strane Kraljevske akademije umetnosti u Londonu. Dobitnica je mnogih značajnih nagrada, a TIME magazin ju je proglasio kao jednu od „TIME 100: Ljudi koji oblikuju naš svet“. Vanredna je profesorka na Univerzitetu u Njujorku (NYU) i Kolumbija Univerzitetu.

Kiki Smit je svoju prvu samostalnu izložbu priredila pre tačno četrdeset godina, 1982. godine, u njujorškom alternativnom prostoru Kičen (The Kitchen). Postala je poznata po svom multidisciplinarnom radu koji istražuje utelovljenje, prirodni svet i neraskidivu vezu između čoveka i životinje, kao i biljaka i nebeskih tela. U svom stvaralaštvu koristi raznovrsne tehnike i materijale, uključujuci skulpturu, grafiku, fotografiju, crtež i tapiserije.

Galerija Dots će otvoriti vrata publici u petak, 16. septembra 2022. godine, samostalnom izložbom svetski priznate umetnice Kiki Smit. Galerija DOTS se nalazi na Donjem Dorćolu u Beogradu (ulaz iz Dunavske 2). U fokusu galerijskog umetničkog programa će biti promovisanje mladih umetnika, predstavljanje lokalne i međunarodne savremene umetničke scene i njihovo povezivanje.

Galerija DOTS, оsnovana od strane Humanitarne fondacije DOTS, će preko osnaživanja umetničke scene i organizcije kuluturno-umetničkih događaja obezbediti finansijska sredstva i nematerijalne resurse za sistemsku podršku deci u Dečijem selu „Dr Milorad Pavlović” u Sremskoj Kamenici.

Deca bez roditeljskog staranja su jedna od najosetljivijih društvenih grupa čije je odrastanje pod rizikom fizičke, emocionalne i društvene ugroženosti. Zato je glavni cilj Fondacije DOTS da, kroz angažovanje stručnih kadrova za edukaciju i programe stipendiranja, pomogne ovoj deci u savladavanju važnih veština i znanja koje će im omogućiti kvalitetniju društvenu integraciju, školovanje i profesionalni napredak nakon punoletstva. U tome će pomoći, između ostalog, prihod ostvaren kroz delatnost Galerije DOTS u realizaciji i promociji projekata i radova savremenih umetnika/ca.

Izložba Sutra je ponedeljak” Raše Todosijevića u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine

Izložba „Sutra je ponedeljak” istaknutog neoavangardnog umetnika Dragoljuba Raše Todosijevića biće otvorena u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu od 9. septembra do 5. oktobra 2022. godine.

Ova izložba obuhvatiće prezentaciju umetničkih radova jednog od protagonista neformalne beogradske grupe konceptualnih umetnika, koja je krajem 60-ih i početkom 70-ih godina učinila radikalni otklon od ideologije i prakse socijalističkog modernizma i uključila se u nove umetničke tokove koji su tek nastajali kod nas i na svetskoj sceni. Tada mladi umetnici (Marina Abramović, Era Milivojević, Neša Paripović, Zoran Popović, Gergelj Urkom) okupljeni oko beogradskog Studentskog kulturnog centra kreću u istraživanje novih formi umetničkog izražavanja, kao što su: video, performans, akcija, instalacija itd, sa ciljem provociranja i preispitivanja strukture i funkcionisanja tekuće prakse, kao i aktuelnog društvenog konteksta.

Prva retrospektivna izložba Dragoljuba Raše Todosijevića u MSUV – „Sutra je ponedeljak”, povod je da se ponovo sagleda značajna i obimna umetnička praksa ovog autora, te da se na jednom mestu okupe i prezentuju radovi iz nekih od njegovih ključnih serija, kao što su: Dnevnik, Decision as Art (Odluka kao umetnost), Was Ist Kunst? (Šta je umetnost?), Gott Liebt die Serben (Bog voli Srbe), Fuxus Piano (Fuxus klaviri) i dr. Polazište izložbe je u kontinuiranom delovanju autora u polju društveno-politički angažovane umetnosti, te preispitivanja standarda u umetničkim sistemima, nametnutih i opšteprihvaćenih načela, kao kriterijuma podložnih kritici i novom sagledavanju.

Pored radova iz kolekcije MSUV, na izložbi „Sutra je ponedeljak” biće predstavljena i dela iz umetničkih zbirki Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Muzeja savremene umetnosti Ars Aevi u Sarajevu i Centra za kulturu „Gradac” u Raškoj. U okviru izložbe će biti održano više pratećih programa, vođenja kroz izložbu i razgovor istoričara umetnosti Ješe Denegrija sa Rašom Todosijevićem. Kustoskinja izložbe je dr Sanja Kojić Mladenov. Izložbu prati katalog sa tekstovima kustoskinje i Mihe Colnera, istoričara umetnosti iz Slovenije.

Raša Todosijević je predstavljao Srbiju na 54. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji, izložbom „Svetlost i tama simbola”, u Paviljonu Srbije, 2011. godine, za šta je dobio internacionalno priznanje − UniKredit nagradu Venecije (UniCredit Venice Award), kao prvu i jedinu nagradu koju je naš paviljon do sada dobio na ovoj renomiranoj manifestaciji. Producent izložbe je bio MSUV, Novi Sad, komesar Živko Grozdanić, tadašnji direktor MSUV, kustoskinja i urednica publikacija Sanja Kojić Mladenov, uz dizajn Mirjane Dušić. Nakon izložbe i uručenja nagrade, jednu od monumentalnih instalacija autor je poklonio MSUV. Njegova retrospektivna izložba u Novom Sadu je logični nastavak saradnje i mogućnost da se, posle deset godina, uz obuhvatanje šire produkcije, sagledaju i pojedina dela prezentovana u Veneciji.

Avangardna umetnička praksa predstavlja inovativne metode savremene umetnosti direktno uključene u razvoj socijalnog okruženja. Problemi i pitanja kojima se bavi autor su od 1970-ih godina predstavljali tačke uporišta društvenog i umetničkog konzervativizma, tradicionalizma i nacionalizma, koje je svojim umetničkim delovanjem činio vidljivim i podložnim osvešćenoj kritici. Postojanje angažovanih umetničkih tokova u lokalnoj sredini, koji su se odvijali paralelno sa inovativnim i radikalnim umetničkim praksama na međunarodnoj umetničkoj sceni, potvrđuje praksa Dragoljuba Raše Todosijevića, što njegovo delo smešta u širi kontekst neoavangardne umetnosti. Izložba u MSUV ističe važnost doprinosa ovog autora, međunarodne afirmacije lokalne umetničke scene, a istovremeno i značaja institucionalne brige o zaostavštini savremenih umetnika i njenoj vidljivosti u široj javnosti.

Dragoljub Raša Todosijević je rođen 2. septembra 1945. u Beogradu. Diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1969. godine. Jedan je od međunarodno najaktivnijih i uvaženijih umetnika iz Srbije. Njegovi radovi su, između ostalog, otkupljeni za Tejt muzej u Londonu (Tate Modern), pariski Bobur (The Centre Pompidou), stokholmski Muzej moderne umetnosti (Moderna Museet), CAMK u Kumamotou (Contemporary Art Museum, Kumamoto) i dr. Osim nagrade na 54. Bijenalu u Veneciji, dobitnik je nagrade stokholmskog Muzeja moderne umetnosti (Moderna Museet), IASPIS RESIDENTIAL AWARD (2001) u Stokholmu, ArtsLink za 2004. godinu u Njujorku i nagrade Emili Harvi fondacije iz Njujorka (2006), koja se dodeljuje umetnicima povezanim sa pokretom Fluksus. Dobitnik je Nagrade za životno delo 50. Okobarskog salona u Beogradu (2009), Politikine nagrade (2009) zajedno sa Marijom Dragojlović, Nagrade grada Beograda (2003), Nagrade Memorijala Nadežde Petrović u Čačku (1998), Nagrade Sava Šumanović (2008) u Novom Sadu i dr. Živi i radi u Beogradu kao slobodni umetnik.

Izložba se organizuje u okviru programa Kaleidoskop kulture, Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022. Pokrovitelj MSUV je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Izložbu su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Fondacija Saša Marčeta, Beograd.

Smak – izložba

У сусрет великом концерту легендарне рок групе Смак који ће бити одржан 9. септембра на Тргу у Чачку, Градска библиотека „Владислав Петковић Дисˮ вас позива на отварање изложбе СМАК 50 чији је аутор Ксенија Ђерковић, ћерка Слободана Стојановића Кепе, чувеног бубњара овог култног бенда.

Ово је ретроспективна поставка архивске грађе рок групе Смак, а садржи плакате, бројне новинске чланке из старих југословенских новина попут Џубокса, Репортера, ТВ Ревије, али и предмете попут оригиналних бубњарских палица, опреме, концертних карата итд. Такође, ову поставку красе делове гардеробе и реквизити које су чланови бенда користили на сцени. У оквиру изложбе биће емитован и кратак документарни филм о музици која је харала 70-их и 80-их година прошлог века и неком прошлом времену у коме су стварали Радомир Михаиловић Точак, Борис Аранђеловић, Слободан Стојановић Кепа, Зоран Милановић и остали чланови легендарне групе Смак.

Изложба СМАК 50 биће отворена у Галерији чачанске Библиотеке у четвртак, 1. септембра. У програму учествују аутор поставке Ксенија Ђерковић, представник Града Чачка и библиотекар Ана Станојевић. Почетак је у 19 часова. Добро дошли!–

Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“

Синђелићева 24, 32000 Чачак

Otvorena izložba “Plameni ljubimci / Fiery Pets” Andreja Bjelića u Bioskopu Balkan

Foto: Bojana Janjić

Izložba “Plameni ljubimci / Fiery Pets” umetnika Andreja Bjelića otvorena je u četvrtak, 25. avgusta u Bioskopu Balkan, u organizaciji Fondacije Saša Marčeta. Na ovim radovima predstavljene su  harizmatične, fantastične figure životinja, koje su heroji Andrejeve priče.

Ksenija Samardžija, direktorka Fondacije Saša Marčeta, osvrnula se na autorov rad: “Andrej je prosto neodoljiv u svojoj iskrenosti i jednostavnosti – po načinu na koji stvara, po temama koje izdvaja… On sa dosta energije i rada realizuje velike formate, pune svežine i boja. Bjelić nas uvodi u jedan svet na granici između dečijeg crteža, naivne umetnosti i street arta. U njegovoj čistoj prirodi i energiji pronašli smo dovoljno razloga da upravo njegovom izložbom počnemo jesenju izložbenu sezonu”.

Ana Bodroža, istoričarka umetnosti, u pratećem tekstu izložbe je napisala: “Slikar je i u životu okružen desetinama ljubimaca sa kojima ima posebno brižan odnos. Naziv izložbe, tako, nije “životinje” ili “zveri”, već, zapravo, “ljubimci”, tj. odomaćene, domestikovane životinje, u nekoj meri pripitomljene i bliske ljudima čak i kada su zapravo iz sveta divljih ili mitskih bića – sa onom dozom simpatije i empatije koja ih čini dragim, poželjnim figurama”.

U svom tekstu Bodroža je još istakla: “Iako poneke od figura duguju svoje polazište predstavama i grafizmu viđenim u evropskoj heraldici (zmaj, jednorog), zapravo su veoma udaljene od tradicije animalističke umetnosti zapadne Evrope, a mnogo bliže estetskim kodovima i damarima afričkih i vanevropskih civilizacija, ogromnom području umetnosti Drugih. Moglo bi se reći, da je ovom konceptu animalizma bliže shvatanje životinja kao simbola, amblema, božanstava, samostalnih entiteta i duhova (od totemskih predstava, pa nadalje) i simbola snage, hrabrosti, zaštite, nepobedivosti, junaštva, nego posmatranje životinja u domenu i u službi antropomorfnog principa i sveta ljudi”.

O kontekstima radova govore i nazivi slika: “Beli pas koji misli da je zmaj” (i bljuje vatru), “Svetlo-plavi pas koji misli da je zmaj” (i takodje bljuje vatru), “Pas čiji se otac zvao zmaj” (još bliži zmajevskom svetu) , “Mladi zmaj koji juri slavu”, “Plavi lav koji zavija”, “Ponosni jednorog”, “Crvena limbo mačka sa diskutabilnim talentom”, “Retki leopard sa plavim pegama”, itd.

Andrej Bjelić rođen je u Aleksincu 1996. godine, a živi i radi u Beogradu. Crta i slika otkad zna za sebe, inspirisan osećajem sopstva, doživljajem sveta, posebnim osobama i životinjama koje čine važan deo njegovog života. Diplomirao je na Fakultetu digitalnih umetnosti Univerziteta Metropolitan u Beogradu, na smeru za grafički dizajn. Po završetku formalnog obrazovanja, odlučuje da se posveti slikanju. Januara 2022. predstavio je izbor svojih radova nastalih tokom 2021. na prvoj samostalnoj izložbi „Ovo je Andrej Bjelić“.

25. avgusta otvaranje izložbe “Plameni ljubimci / Fiery Pets” Andreja Bjelića u Bioskopu Balkan

Izložba “Plameni ljubimci / Fiery Pets” umetnika Andreja Bjelića biće otvorena sutra, 25. avgusta u 20 časova u Bioskopu Balkan, u organizaciji Fondacije Saša Marčeta. Na ovim radovima biće predstavljene harizmatične, fantastične figure životinja, koje su heroji Andrejeve priče.

“Okružen sam životinjama ceo svoj život. Zato sam i samu pripremu ove izložbe započeo sa životinjama kao što su psi i mačke. Nakon toga sam ušao malo dublje u tematiku svega toga, i mitološka bića sam predstavio na isti način. Oduvek sam bio njihov fan, pa želim da ih i drugi ljudi koji dođu na izložbu dožive kao ljubimce”, istakao je autor Andrej Bjelić.

“Slikar je i u životu okružen desetinama ljubimaca sa kojima ima posebno brižan odnos. Naziv izložbe, tako, nije “životinje” ili “zveri”, već, zapravo, “ljubimci”, tj. odomaćene, domestikovane životinje,  u nekoj meri pripitomljene i bliske ljudima čak i kada su zapravo iz sveta divljih ili mitskih bića – sa onom dozom simpatije i empatije koja ih čini dragim, poželjnim figurama”, stoji u propratnom tekstu izložbe koji je napisala istoričarka umetnosti Ana Popović Bodroža.

“Iako poneke od figura duguju svoje polazište predstavama i grafizmu viđenim u evropskoj heraldici (zmaj, jednorog), zapravo su veoma udaljene od tradicije animalističke umetnosti zapadne Evrope, a mnogo bliže estetskim kodovima i damarima afričkih i vanevropskih civilizacija, ogromnom području umetnosti Drugih. Moglo bi se reći, da je ovom konceptu animalizma bliže shvatanje životinja kao simbola, amblema, božanstava, samostalnih entiteta i duhova (od totemskih predstava, pa nadalje) i simbola snage, hrabrosti, zaštite, nepobedivosti, junaštva, nego posmatranje životinja u domenu i u službi antropomorfnog principa i sveta ljudi”, naglašava Ana Popović Bodroža.

O kontekstima radova govore i nazivi slika: “Beli pas koji misli da je zmaj” (i bljuje vatru), “Svetlo-plavi pas koji misli da je zmaj” (i takodje bljuje vatru), “Pas čiji se otac zvao zmaj” (još bliži zmajevskom svetu) , “Mladi zmaj koji juri slavu”, “Plavi lav koji zavija”, “Ponosni jednorog”, “Crvena limbo mačka sa diskutabilnim talentom”, “Retki leopard sa plavim pegama”, itd.

Andrej Bjelić rođen je u Aleksincu 1996. godine, a živi i radi u Beogradu. Crta i slika otkad zna za sebe, inspirisan osećajem sopstva, doživljajem sveta, posebnim osobama i životinjama koje čine važan deo njegovog života. Diplomirao je na Fakultetu digitalnih umetnosti Univerziteta Metropolitan u Beogradu, na smeru za grafički dizajn. Po završetku formalnog obrazovanja, odlučuje da se posveti slikanju. Januara 2022. predstavio je izbor svojih radova nastalih tokom 2021. na prvoj samostalnoj izložbi „Ovo je Andrej Bjelić“.

Izložba Kiki Smit: Ljudi i ostale životinje” od 17. septembra do 29. oktobra u novoj Galeriji Dots

U subotu, 17. septembra u 19 časova u Galeriji Dots (Bulevar Vojvode Bojovića 4) biće otvorena samostalna izložba Kiki Smit, jedne od ključnih umetnica svetske umetničke scene.  Ovo je prva samostalna izložba ove umetnice u Srbiji, a nakon njene prve značajne muzejske izložbe u regionu. Izložba će biti otvorena za posetioce do 29. oktobra 2022. godine.

Autorka koncepcije izložbe je Kiki Smit, kustoskinje su Mirjana Dušić i Ljuba Jovićević, a za dizajn je zadužena Isidora M. Nikolić.

Na izložbi „Kiki Smit: Ljudi i ostale životinje” biće predstavljeni umetnički radovi nastali tokom višedecenijske stvaralačke karijere ove značajne umetnice: od 1990-ih kada se umetnica pretežno bavila temom ljudskog tela u različitim aspektima, preko radova iz 2000-ih u kojima fokus stavlja na životinje, basne i prirodu, zaključno sa najrecentnijim radom Veliki Mesec iz 2022.

Postavka je, u saradnji sa umetnicom, osmišljena kao kompaktna celina sa četiri tapiserije, četrnaest skulptura i dvadeset grafika i crteža i „funkcioniše kao promenada kojom se posetioci podsećaju na svoje prisustvo u svetu”. (J. Stokić)

Članice galerijskog tima su dugi niz godina aktivne u oblasti kustosiranja i produkcije izložbi, izdavačkoj delatnosti i dizajnu u javnim institucijama kulture i galerijama u lokalnom i internacionalnom kontekstu.

Izložbu prati publikacija sa autorskim tekstovima dr Aleksandre Jovićević, istoričarke i teoretičarke performansa, redovne profesorke Univerziteta La Sapienca u Rimu i dr Jovane Stokić, istoričarke umetnosti i kustoskinje iz Njujorka. Promocija publikacije biće upriličena nakon otvaranja izložbe, uz prisustvo umetnice i autorki tekstova.

Umetnički radovi su vlasništvo Kiki Smit, Pace Gallery − Njujork i Universal Limited Art Editions.

Kiki Smit je imala brojne samostalne izložbe širom sveta, uključujući preko 25 muzejskih izložbi. Njen rad je predstavljen na pet Venecijanskih bijenala. Članica je Američke akademije umetnosti i književnosti i Američke akademije umetnosti i nauka, a 2017. godine dobila je titulu počasnog kraljevskog akademika od strane Kraljevske akademije umetnosti u Londonu. Dobitnica je mnogih značajnih nagrada, a TIME magazin ju je proglasio kao jednu od „TIME 100: Ljudi koji oblikuju naš svet“. Vanredna je profesorka na Univerzitetu u Njujorku (NYU) i Kolumbija Univerzitetu.

Kiki Smit je svoju prvu samostalnu izložbu priredila pre tačno četrdeset godina, 1982. godine, u njujorškom alternativnom prostoru Kičen (The Kitchen). Postala je poznata po svom multidisciplinarnom radu koji istražuje utelovljenje, prirodni svet i neraskidivu vezu između čoveka i životinje, kao i biljaka i nebeskih tela. U svom stvaralaštvu koristi raznovrsne tehnike i materijale, uključujuci skulpturu, grafiku, fotografiju, crtež i tapiserije.

Galerija Dots će otvoriti vrata publici u subotu, 17. septembra 2022. godine, samostalnom izložbom svetski priznate umetnice Kiki Smit. Galerija Dots se nalazi na Donjem Dorćolu u Beogradu (Bulevar vojvode Bojovića 4). U fokusu galerijskog umetničkog programa će biti predstavljanje lokalne i međunarodne savremene umetničke scene i njihovo povezivanje.

Galerija Dots, оsnovana od strane Humanitarne fondacije Dots, će preko osnaživanja umetničke scene i organizcije kuluturno-umetničkih događaja obezbediti finansijska sredstva i nematerijalne resurse za sistemsku podršku deci u Dečijem selu „Dr Milorad Pavlović” u Sremskoj Kamenici.

Deca bez roditeljskog staranja su jedna od najosetljivijih društvenih grupa čije je odrastanje pod rizikom fizičke, emocionalne i društvene ugroženosti. Zato je glavni cilj Fondacije Dots da, kroz angažovanje stručnih kadrova za edukaciju i programe stipendiranja, pomogne ovoj deci u savladavanju važnih veština i znanja koje će im omogućiti kvalitetniju društvenu integraciju, školovanje i profesionalni napredak nakon punoletstva. U tome će pomoći, između ostalog, prihod ostvaren kroz delatnost Galerije Dots u realizaciji i promociji projekata i radova savremenih umetnika/ca.

Izložba fotografija Marine Pešić u niškoj Tvrđavi: “Džez pod svetlima Nišvila”

Autorka fotografija – Marina Pešić

“Džez pod svetlima Nišvila” je selekcija fotografija izvođača koji su nastupali na Nišvil džez festivalu u periodu od 2014. do 2021. godine. Autorka izložbe, Marina Pešić, sa velikom posvećenošću beležila je momente njihovih nastupa i odabrala one najzanimljivije koje će publika ovogodišnjeg Nišvila moći da pogleda od 10. avgusta 2022. godine u prostoru Nišville press centra (Galerija „Paviljon u Tvrđavi“ blizu ulazu u Tvrđavu. Posetioci će, između ostalih, moći da vide fotografije sa nastupa Kendi Dalfer, Al di Meole, Boba Geldofa, Mejsia Parkera i mnogih drugih svetskih muzičkih legendi.

Svečano otvaranje izložbe biće 10. avgusta u 19 h časova.

Marina Pešić rođena je 1987. godine u Užicu. Fotografsku karijeru započela fotografišući koncerte svojih omiljenih bendova i prijatelja, pre svega iz ljubavi prema muzici. Do sada je imala šest samostalnih izložbi koncertnih fotografija i učestvovala na brojnim grupnim izložbama. Dobitnica je i nekoliko nagrada, a njene fotografije nalaze se i na omotima albuma nekoliko autora, kao i u knjigama koje se bave muzikom.

“Nišvil festival sam zavolela od svoje prve posete, koja je bila 2014. godine. Tada sam ponela sa sobom foto aparat, ali još uvek nisam počela da radim kao akreditovani fotograf, već festivalske uspomene beležila kao i svaki redovan posetilac festivala. Od 2016. počela sam da fotografišem Nišvil za medije i uz uživanje u muzici sjajnih izvođača, stvarala sam dokumente koji će nas uvek iznova podsećati na fenomenalne koncerte. Nišvil je festival muzike, festival koji posećuju iskreni zaljubljnici u muziku, oni koji vole da upijaju svaki ton sa pažnjom, koji su posvećeni dešavanju na bini bez da ometaju jedni druge. Nišvil je festival kulture. Nišvil je, takođe, festival sa najlepše osvetljenom binom, to uvek svima govorim i to je istina. Mi koji fotografišemo nastupe bendova na Nišvilu uživamo i vizuelno – odmaramo i dušu i oči. Velika mi je čast što ću neke najdraže uspomene sa Nišvila podeliti sa Niškom publikom”, izjavila je Marina pred njenu sedmu samostalnu izložbu “Džez pod svetlima Nišvila”.

Otvorena izložba „Svesvrstani“ Uroša Krčadinca i Lava Mrenovića u Studentskom gradu

Foto: Anđela Debić

Izložba „Svesvrstani“ umetnika Uroša Krčadinca i kustosa Lava Mrenovića, nastala kao rezultat umetničko-kustoske rezidencije u studentskom domu Studentski grad u okviru međunarodnog projekta “They: Live-student lives revealed through context-based art practices”, otvorena je 23. juna u Studentskom gradu na Novom Beogradu. Na otvaranju su se prisutnima obratili umetnik Uroš Krčadinac i Maida Gruden, koordinatorka programa “They: Live” i urednica likovnog programa Doma kulture Studentski grad.

Uroš Krčadinac se osvrnuo na rezidencijalni boravak u Studentskom gradu i pripremu radova za izložbu: “Mnogo studenata je bilo uključeno u radionice i razne akcije, oko 150-200 sveukupno. Izložba istražuje njihove lične i kolektivne identitete, i u stvari postavlja pitanje šta sada, u savremenom digitalnom vremenu, u vreme veštačke inteligencije i velikih podataka, uopšte predstavlja to pitanje. Naročito zadovoljstvo mi je bilo da radim u Studentskom gradu i vidim koliko je on u stvari kosmopolitski. Ne možete ući u menzu a da ne vidite bar 40 ljudi iz Afrike, Azije, i sa drugih kontinenata. Ta raznovrsnost mi je bila veoma inspirativna.”

Za projekat “Svesvrstani”, umetnik Uroš Krčadinac je napisao program koji može da generiše beskonačan broj zastava i beskonačno mnogo različitih mikroidentiteta.  Uz pomoć ovog programa, preko 150 studenata generisalo je svoje individualne zastave, barjake njih samih. Prateći ovaj proces, izložba postavlja pitanja o vezi između tehnologije i ideologije.

Tokom trajanja izložbe u julu će biti organizovana društvena igra “Svesvrstani” na otvorenim prostorima u Studentskom gradu, osmišljena pod mentorstvom rediteljke Ane Pinter iz Beograda i kroz zajednički rad rediteljke, umetnika Uroša Krčadinca, i kustosa Lava Mrenovića sa studentima.

Maida Gruden je na otvaranju istakla da je ova izložba deo šireg projekta “They: Live”, u okviru koga su se učesnici iz nekoliko zemalja prvi put okupili u Beogradu, na jednom mestu. “S obzirom na to da je projekat počeo u septembru 2020. godine, za vreme pandemije korona virusa, komunikacija među partnerima i umetnicima se najvećim delom dešavala preko interneta. Vrlo smo srećni što su večeras u Beograd došli umetnici i kustosi, učesnici ovih rezidencijalnih programa iz drugih gradova i koordinatori organizacija”.

Program umetničko-kustoskih rezidencija u studentskim kampusima odvijao se paralelno tokom prve polovine 2022. godine u još četiri grada: Madridu, Podgorici, Rijeci i Novom Sadu. Danas, 24. juna od 14.00 – 19.30 u Klubu Magistrala Dragan Ve Ignjatović u Domu kulture Studentski grad, biće održan THEY: LIVE SAMIT – jednodnevna konferencija posvećena predstavljanju realizovanih umetničko-kustoskih rezidencija u studentskim kampusima u Beogradu, Rijeci, Madridu, Podgorici i Novom Sadu na kojoj će svoja iskustva podeliti umetnici i kustosi iz navedenih gradova.

Projekat “They: Live-student lives revealed through context-based art practices” podržan je od strane programa za kulturu i medije Evropske Unije Kreativna Evropa i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Pored  Doma kulture Studentski grad iz Beograda koji je lider projekta, kao partneri na projektu učestvuju i Međunarodni centar za arhivska istraživanja Ikarus Hrvatska iz Zagreba, Institut za savremenu umjetnost iz Cetinja, Akademija primjenjenih umetnosti iz Rijeke, Fakultet za audiovizuelne komunikacije na Univerzitetu kralj Huan Karlos iz Madrida. Pridruženi partneri na projektu i prijatelji projekta su Institut za umetnost u kontekstu na Univerzitetu umetnosti iz Berlina, Centar za primenjenu istoriju iz Beograda, Studentska asocijacija Univerziteta u Novom Sadu i ustanova Studentski centar iz Beograda.

Izložba „Nagrada Piranezi” na 17. Beogradskoj internacionalnoj nedelji arhitekture

Izložba „Nagrada Piranezi”, revija recentne arhitekture iz regiona, koja poslednjih godina uključuje i veliki broj najboljih studentskih radova, biće otvorena 23. juna u 18 časova, u Auli Arhitektonskog fakulteta (Bulevar Kralja Aleksandra 73/II) u okviru programa 17. Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA.

Nagrada „Piranezi“ je prva stručna međunarodna arhitektonska nagrada koja se dodeljuje u Sloveniji i deo je međunarodne konferencije Piranski dani arhitekture (PDA). Prvi put je dodeljena 1989. godine Bogdanu Bogdanoviću za Spomen-park Dudik u Vukovaru, Hrvatska. Nazvana je po italijanskom umetniku i arhitekti iz 18. veka Đovaniju Batisti Piraneziju (1720–1778), čija porodica potiče iz Pirana.

Nagrade se dodeljuju najboljim realizovanim arhitektonskim projektima koji su nastali u poslednje dve godine na teritoriji država Srednje Evrope: Austrije, Češke, Grčke, Hrvatske, Italije, Mađarske, Slovačke i Slovenije. Od 2018. godine, ovoj listi zemalja pridružila se Srbija, 2019. Bosna i Hercegovina, a 2020. Crna Gora.

Projekte prikazane na izložbi „Piranezi“ biraju i nominuju nacionalni selektori navedenih zemalja krajem oktobra. Svaki selektor može da predloži po pet projekata.

Deo izložbe za Nagradu „Piranezi“ je i međunarodna studentska izložba na kojoj učestvuju arhitektonski fakulteti iz evropskih gradova Graca, Špitala, Beča, Banjaluke, Sarajeva, Splita, Zagreba, Soluna, Budimpešte, Peskare, Trsta, Podgorice, Bratislave, Ljubljane, Maribora, Beograda, Novog Sada i AA London – koji predstavljaju po dva projekta po izboru studentskih selektora.

Za Nagradu „Piranezi“ konkuriše 55 realizovanih arhitektonskih projekata i 38 studentskih projekata. Međunarodni žiri, koji čine predavači na godišnjoj konferenciji PDA, bira dobitnike Nagrade „Piranezi“, dva Počasna priznanja „Piranezi“ i jednog Počasnog priznanja „Piranezi“ za studente, a dodeljuje ih počasni sponzor konferencije PDA.

Nagrada „Piranezi“ dodeljuje se različitim projektima koji se razlikuju po veličini i programu, ali je fokus nagrade i dalje na odnosu savremene arhitekture prema prirodnom i kulturnom kontekstu.

Izložba „Zamišljene granice” na Subinom platou u Novom Sadu

Izložba „Zamišljene granice” biće postavljena od 23. juna do 28. avgusta na Subinom platou u Limanskom parku (Novi Sad) u javnom prostoru na 49 jarbola. Kustoski tim Miloš Miletić i Mirjana Radovanović iz KURS-a, su okupili umetnice, umetnike, aktivistkinje, aktiviste i kolektive da zajedno daju komentar i osvrnu se na pojam „Tvrđava mira”, jedan od tematskih okvira projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022”, čiji je i ova izložba deo.

Podeljena u tri celine, izložba ukazuje na fenomene društva u kome živimo, a koji su deo nasleđa Evrope, kao što su: evrocentričnost, nasleđa kolonijalizma, neokolonijalizam, eksploatacija, migracije, Frontex. Takođe, pojedine intervencije prikazuju ideje za budućnost koje nude mogućnosti za prevazilaženje ovih koncepata i njihovih manjkavosti.

„Okupili smo učesnice i učesnike iz različitih delova sveta i ponudili im prostor da iznesu svoj utisak i stav spram evropske kulture, nasleđa kolonijalizma, ali i savremenih praksi neokolonijalizma. Takođe, izboru učesnika smo pristupili otvoreno, dajući prostor i intervencijama koje nisu iz domena vizuelnih umetnosti. Možemo reći da četrdeset devet zastava izložbe „Zamišljene granice” u Limanskom parku zajedničkim snagama mapiraju stvarnost koju često ne želimo da prihvatimo, postavljaju nova pitanja i otvaraju prostor traganju za odgovorima koji će voditi ka izgradnji boljeg i pravednijeg društva“, navode Miloš Miletić i Mirjana Radovanović u kustoskom tekstu o izložbi.

Učesnici izložbe su Alaa Abu Asad i Ulufer Çelik (Palestina i Turska, Holandija), Selma Asotić (Bosna i Hercegovina, SAD), SABA – Silvia Amancei i Bogdan Armanu (Rumunija). Nika Autor (Slovenija), bak.ma digital media archive of social movements (Özge Çelikaslan, Bilge Emir) (Turska), Leslie Fernandez Barrera (Čile), Fokus grupa (Hrvatska), Jelena Grujičić (Srbija), Vladan Jeremić i Rena Redle (Srbija), Filip Jovanovski i Ivana Vaseva (Severna Makedonija), Ena Jurov (Hrvatska), Adela Jušić (Bosna i Hercegovina), Yazan Khalili (Palestina), Uroš Krčadinac (Srbija), Hythm L-Wrdny (Egipat), Bojan Mrđenović (Hrvatska), Paula Baeza Pailamilla, kustos Ignacio Szmulewicz (Čile), Pravo na vodu (Srbija), Nataša Prljević (Srbija, SAD), Baris Seyitvan (Turska), Daniel Toca (Meksiko), Jaśmina Wójcik (Poljska), Ala Younis (Jordan).

Srbija se dugi niz godina graniči sa Evropskom unijom. Geografski nesumnjivo deo evropskog kontinenta, kulturološki Srbija je uvek na granici, često okarakterisana kao spoj istoka i zapada, evropske kulture i orijenta. Istorijski ova pozicija sa sobom nosi i pozitivne aspekte, pre svega u domenu otvorenosti, multikulturalnosti društva i raznovrsnog kulturnog nasleđa, koje se poslednjih decenija nažalost nasilno briše i prekraja. Iskustvo koje imamo govori da mnogo toga zajedničkog delimo sa neevropljanima, a posebno tretman unutar EU. Ipak, naše poznavanje kulture i istorije umetnosti je evrocentrično i u velikoj meri zanemaruje specifičnosti drugih kultura i njihovo nasleđe.  Iz te pozicije KURS pristupa pojmu „Tvrđava mira” koji otvara mnoga pitanja o evropskom nasleđu i odnosu spram drugih naroda i kultura: gde počinje ta tvrđava i ko je njen tvorac, ko ili šta je pretnja za mir koji ta tvrđava štiti, te ko, kako i kada ima dozvolu da uđe u tvrđavu, i da li je slobodan kada unutra kroči.

Izložba „Svesvrstani“ Uroša Krčadinca u Studentskom gradu

Izložba „Svesvsrtani“ umetnika Uroša Krčadinca, nastala kao rezultat umetničko-kustoske rezidencije u studentskom domu Studentski grad u okviru međunarodnog projekta “They: Live-student lives revealed through context-based art practices”, biće otvorena od 23. juna do 9. jula na nekoliko lokacija u Studentskom gradu na Novom Beogradu.

Za projekat “Svesvrstani”, umetnik Uroš Krčadinac je napisao program koji može da generiše beskonačan broj zastava i beskonačno mnogo različitih mikroidentiteta.  Uz pomoć ovog programa, preko 150 studenata generisalo je svoje individualne zastave, barjake njih samih. Prateći ovaj proces, izložba postavlja pitanja o vezi između tehnologije i ideologije. Kada izaberemo zastavu, jesmo li je zbilja sami izabrali ili smo se tek upecali na automatizovanu udicu?

Tokom trajanja izložbe 1. jula biće organizovana društvena igra “Svesvrstani” na otvorenim prostorima u Studentskom gradu, osmišljena pod mentorstvom rediteljke Ane Pinter iz Beograda i kroz zajednički rad rediteljke, umetnika Uroša Krčadinca, i kustosa Lava Mrenovića sa studentima.

Maida Gruden, urednica likovnog programa u Domu kulture Studentski grad i koordinatorka projekta “They: Live”, o predstojećoj izložbi je rekla: “Izložba Svesvrstani obuhvatila je participativni rad sa studentima na nekoliko nivoa: kroz širi pristup rada sa mladom publikom, zatim, kroz radionički rad sa grupom studenata i uključivanje prikupljenih arhivskih fotografija o životu studenata u Studentskom gradu putem uslovno rečeno, dijaloga između studenata i AI generatora zastava koji je umetnik Uroš Krčadinac osmislio”.

Maida Gruden je o suštini rezidencije i ovog projekta dodala: “Mislim da je umetničko-kustosko rezidencijalno istraživanje u Studenjaku, koje će rezultirati izložbom Svesvrstani, uspelo da se približi senzibilitetu mlade generacije studenata primenom tehnologije novih generativnih medija i na taj način omogućilo uvid u stavove, navike, kulturne potrebe, međusobne odnose, kao i odnos stanara Studentskog grad prema prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, što je pored razvoja participativnog odnosa sa publikom, bio jedan od motiva realizacije međunarodnog projekta They: Live. Paralelno, umetnički poduhvat Svesvrstani  nudi edukativni potencijal za ktitičko sagledavanje uloge savremenih tehnologija u svakodnevnom životu savremenog čoveka i moguće ga je na istraživačko-umetnički način primeniti  u studentskim kampusima drugih zemalja”.

Period od 15. marta do 15. aprila 2022. godine umetnik Uroš Krčadinac i kustos Lav Mrenović proveli su na rezidencijalnom boravku u Studentskom gradu tokom kojeg su imali prilike da se bolje upoznaju sa istorijom Studenjaka kroz arhivske fotografije, prikupljene iz privatnih albuma nekadašnjih i sadašnjih  stanara, da se uključe u studentski život, permanentno razvijajući i primenjujući digitalni participativni umetnički rad u studentskom kontekstu. Umetnički rad Svestvrstani posvećen je razvijanju senzibiliteta prema novim oblicima digitalne kulture, što je od velikog  značaja za sve nas, žitelje 21. veka, naročito za studente kako bi razumeli medijsku, estetsku, ideološku i tehnološku logiku koja stoji iza algoritama, koji generišu ozbiljan deo komercijalnog i ideološkog sadržaja na Internetu i kako bi bili kadri da postanu subjekti tehnološkog sveta, umesto da ostanu tek njegovi objekti.

Uroš Krčadinac je digitalni umetnik, programer, autor i edukator koji smišlja i vodi radionice, kreira data umetnost, vizuelizacije podataka, animiacije i animirane filmove, performanse, interaktivnu umetnost, programira veštačku inteligenciju, crta digitalne crteže, bavi se digitalnom književnošću i eksperimetalnom geografijom.

Lav Mrenović je nezavisni kustos i umetnički kritičar. Diplomirao je istoriju umetnosti na Unverzitetu u Beogradu. Trenutno istražuje uticaj globalizacije na sistem savremene umetnosti u Beogradu od 2000. godine do danas. Njegove sfere interesovanja su savremena umetnost i njeni odnosi s politikom i identitetima.

Program umetničko-kustoskih rezidencija u studentskim kampusima odvijao se paralelno tokom prve polovine 2022. godine u još četiri grada: Madridu, Podgorici, Rijeci i Novom Sadu. U petak 24. juna od 14.00 – 19.30 u Klubu Magistrala Dragan Ve Ignjatović u Domu kulture Studentski grad biće održan THEY: LIVE SAMIT – jednodnevna konferencija posvećena predstavljanju realizovanih umetničko-kustoskih rezidencija u studentskim kampusima u Beogradu, Rijeci, Madridu, Podgorici i Novom Sadu na kojoj će svoja iskustva podeliti umetnici i kustosi iz navedenih gradova.

Projekat “They: Live-student lives revealed through context-based art practices” podržan je od strane programa za kulturu i medije Evropske Unije Kreativna Evropa i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Pored  Doma kulture Studentski grad iz Beograda koji je lider projekta, kao partneri na projektu učestvuju i Međunarodni centar za arhivska istraživanja Ikarus Hrvatska iz Zagreba, Institut za savremenu umjetnost iz Cetinja, Akademija primjenjenih umetnosti iz Rijeke, Fakultet za audiovizuelne komunikacije na Univerzitetu kralj Huan Karlos iz Madrida. Pridruženi partneri na projektu i prijatelji projekta su Institut za umetnost u kontekstu na Univerzitetu umetnosti iz Berlina, Centar za primenjenu istoriju iz Beograda, Studentska asocijacija Univerziteta u Novom Sadu i ustanova Studentski centar iz Beograda.

Izložba  „Evropska nagrada za savremenu  arhitekturu 2022/ EU Mies Award“ na 17. Beogradskoj internacionalnoj nedelji arhitekture

Foto: Bina promo

Izložba  „Evropska nagrada za savremenu  arhitekturu 2022/ EU Mies Award“ Fondacije „Mis van der Roe“ biće otvorena od 16. juna do 7. jula 2022. u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda, u okviru programa 17. Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA.

Nagrada Evropske unije za savremenu arhitekturu „Mis van der Roe“ dodeljuje se svake druge godine, i njome se odaje priznanje kvalitetnoj arhitektonskoj produkciji u Evropi, i skreće pažnja na veliki doprinos evropskih profesionalaca, razvoj novih ideja i tehnologiju gradnje.

Na izložbi u Beogradu će, u digitalnom formatu, biti prikazana sva 532 nominovana projekta iz 41 zemlje. Biće istaknuto 40  projekata koji su ušli u uži izbor, 7 finalista i dva nagrađena projekta. Poseban segment izložbe činiće prikaz srpskih selekcija koje od 2009. godine redovno učestvuju u nominaciji za ovu prestižnu nagradu. Kustos izložbe je Ivan Blasi, koji će biti prisutan na otvaranju i zajedno sa Snežanom Vesnić, komesarom srpske selekcije otvoriti izložbu.

Ova nagrada ima za cilj da neguje arhitekturu na dva značajna načina: podsticanjem povećanog kretanja profesionalnih arhitekata u celoj Evropskoj uniji, kao odgovor na transnacionalne narudžbine i podržavanjem mladih arhitekata koji započinju svoju karijeru. Kandidate za ovu nagradu predlaže velika grupa nezavisnih stručnjaka iz cele Evrope, kao i udruženja arhitekata. Svake dve godine, žiri bira dva pobednika: jednog koji dobija Nagradu Evropske unije za savremenu arhitekturu, kao priznanje konceptualnog, tehničkog i konstruktivnog kvaliteta, i drugog koji dobija Nagradu za mladog arhitektu. Svi nominovani radovi uvršteni su i u katalog nagrade i izložbu.

U okviru programa posvećenog saradnji sa Fondacijom “Mis Van der Roe”, u Dvorani Kulturnog centra Beograda će 17. juna u 17 časova biti održana i projekcija filma „[Na setu sa] Lili Rajh”, koji su kreirale autorke Laura Lizondo Sevilla, Débora Domingo Calabuig i Avelina Prat García.

Radi se o kratkometražnom filmskom projektu koji kombinuje originalne dokumentarne izvore sa novim vizuelnim materijalom čiji je cilj da dočara ograničeno priznanje ove žene u profesionalnoj oblasti, kao i mnogih drugih žena. Film prikazuje karakterističan doprinos Lili Rajh u oblasti arhitekture, počev od njenog profesionalnog iskustva u oblasti dizajna, efemerne arhitekture i izložbenih prostora, i ukazaće na distorziju u predstavljanju Lili Rajh usled pretpostavke o rodnim ulogama u društvenom i kulturnom kontekstu, ne samo tog doba već i narednih decenija 20. veka.

.