Izložbe

Otvorena izložba Na drugi pogled / Auf den zweiten Blick / At Second Glance” na Kalemegdanu

U ponedeljak, 13. septembra na Savskom šetalištu na Kalemegdanu otvorena je izložba „Na drugi pogled / Auf den zweiten Blick / At Second Glance”, kojom Austrijski kulturni forum u Srbiji obeležava dva značajna jubileja. Pre 185 godina Austrija je bila prva zemlja koja je sa nezavisnom Srbijom uspostavila diplomatske odnose, dok su u 21. veku savremene kulturne, umetničke i naučne veze podržavane kroz delovanje Austrijskog kulturnog foruma, koji u Beogradu postoji punih 20 godina.

Nikolaus Luteroti, ambasador Austrije u Srbiji, na otvaranju izložbe je rekao: „Kulturna razmena između Austrije i Srbije, između Beča i Beograda, Graca i Novog Sada je izuzetno višeslojna i kompleksna. U pitanju je razmena između umetnika koja traje već vekovima, i koja predstavlja važan temelj za naše odlične odnose, kakvi su oni danas. Tako bi se moglo reći da se kulturni odnosi između Srbije i Austrije razvijaju sami od sebe, međutim to naravno nije tako. Zbog toga je Ministarstvo spoljnih poslova pre 20 godina odlučilo da u Beogradu otvori Kulturni forum, sa veoma ambicioznim zadatkom da uvek iznova osmišljava kulturnu razmenu, da ona postane kreativnija, da se proširi, sa ciljem da dopre do što više ljudi. Ne samo u glavnom gradu i velikim gradovima, nego i u unutrašnjosti, i da time dodatno uobliči susrete i dodir među ljudima”.

Bojan Cvetković, načelnik odeljenja za međunarodnu kulturnu, prosvetnu, naučnu, tehnološku i sportsku saradnju u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije, prisutnima se obratimo rečima: „Odnosi Republike Srbije i Republike Austrije se konstantno unapređuju, a to je potvrđeno i tokom nedavne veoma uspešne posete kancelara Sebastijana Kurca, koji je tom prilikom odlikovan najvišim odlikovanjem Republike Srbije za ogroman lični doprinos svestranom razvoju prijateljskih odnosa i saradnje dve zemlje. Saradnja na polju kulture i nauke u našim odnosima ima posebno mesto, jer ima snažnu tradiciju i daje podsticaj za unapređenje saradnje u svim ostalim segmentima”.

Vuk Radulović, savetnik za međunarodnu saradnju u Kabinetu potpredsednice Vlade Republike Srbije, na otvaranju je izjavio: „Veoma smo srećni što imamo priliku da vidimo izložbu „Na drugi pogled” koja, čini nam se, nekako sublimira rad Austrijskog kulturnog foruma u Srbiji poslednjih decenija, s obzirom na to da omogućuje povezivanje austrijske i srpske kulturne scene, zajednički rad srpskih i austrijskih umetnika, i naposletku omogućuje razvoj inovativnih projekata koji imaju ne samo kulturni, nego i širi socijalni značaj.

Adrijan Fajks, direktor Austrijskog kulturnog foruma, o i izloženim radovima je rekao: “Platformom Na drugi pogled smo želeli da istaknemo tri ideje. Jedna je ideja da je savremeno umetničko stvaralaštvo moguće i neophodno i u doba pandemije, i da se za njega može pronaći prostor. Najpre digitalni, a sada i fizički na jednom od najlepših mesta u Beogradu. Ideja je takođe bila da umetnost može itekako da pokrene i da se bavi osetljivim temama, i da ih postavi u neku sasvim neočekivanu perspektivu. U ovom slučaju su to teme predrasuda između naših zemalja. Ideja je prvenstveno bila da je kultura za svakoga, u onlajn obliku i u javnom prostoru. Ova dela su postavljena na tri jezika i time su pristupačna verovatno i najvećem delu publike”.

Na otvaranju izložbe izveden je i performans „Štimung” Ivane Ivković i Marine Marković, zasnovan na istoimenom radu koji je predstavljen na online platformi secondglance.rs – priči o Branki, narodnoj pevačici, i Vladici, umetnici i vlasnici bara u kome Branka nastupa.

Izložba „Na drugi pogled / Auf den zweiten Blick / At Second Glance” predstavlja dela deset vizuelnih umetnika/umetnica iz Srbije i deset iz Austrije izabranih na konkursu početkom ove godine, koji u svojim delima referišu i promišljaju postojanje i mogućnosti promene klišea i predrasuda koje Austrijanci i Srbi imaju jedni o drugima, i tematski propituju drugačije vizure u odnosu na očekivano i uzeto zdravo za gotovo, sugerišući nešto drugačije od onoga što se na prvi pogled čini.

Umetnici i umetnice čija su dela izložena su Boris Burić, Katrin Bolt (Catrin Bolt), Mariela Cvetić, Doplgenger (Isidora Ilić, Boško Prostran), Mirjana Ðorđević Thaler, Mihael Hajndl (Michael Heindl), Ivana Ivković/Marina Marković, Valter Kratner (Walter Kratner), Andrea Palašti, Leonard Pil (Leonhard Pill), Tijana Petrović, Pira Tin, Igor Ripak, Ulrih Rajterer (Ulrich Reiterer), Aleksej Sivcevič, Sangam Šarma (Sangam Sharma), Eva Maria Šartmiler (Schartmüller), Hana Štipl (Hannah Stippl), Julian Turner (Julian Turner), i Lana Vasiljević.

Od početka godine je aktivna i online platforma Secondglance.rs, na kojoj se mogu pogledati radovi svih autora. Svakog meseca u fokusu je po jedan autor iz Austrije i jedan iz Srbije. U septembru su u fokusu Mariela Cvetić, koja se predstavila animacijom dela crteža „Kao kuća“, i Julian Turner, čija instalacija „Kuća cveća’’ prikazuje izbor stilističkih vrhunaca iz bivše rezidencije, a sada mauzoleja Josipa Broza Tita.

Radove je odabrao stručni žiri u sastavu dr Aleksandra Jovanić, FLU Beograd; mr Dejan Kaludjerović, umetnik, Verein K iz Beča; Miroslav Karić, Muzej savremene umetnosti Beograd; dr Sanja Kojić Mladenov, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad; mr Mirjana Boba Stojadinović, umetnica; mr Jelena Glišić, Austrijski kulturni forum Beograd.

Partner izložbe je Wiener Städtische osiguranje, kompanija koja punih 10 godina podržava savremenu umetnost i umetnike u Srbiji kroz projekat Wiener Art – Kolekcija savremene srpske umetnosti,  koja u ovom  trenutku broji oko 600 umetničkih dela više od 70 savremenih umetnika među kojima su: Mira Brtka, Mrđan Bajić, Vladan Radovanović, Mihael Milunović, Tomislav Peternek, Milica Tomić,  Dragoljub Raša Todosijević, Mileta Prodanović, Ana Knežević i drugi. Wiener Art kolekcija je dostupna na sajtu art.wiener.co.rs.

Izložba “Na drugi pogled / Auf den zweiten Blick / At Second Glance” biće otvorena do 9. oktobra 2021. godine.

U ponedeljak otvaranje izložbe “Na drugi pogled / Auf den zweiten Blick / At Second Glance” na Kalemegdanu

U ponedeljak, 13. septembra u 14 časova na Savskom šetalištu na Kalemegdanu biće otvorena izložba “Na drugi pogled / Auf den zweiten Blick / At Second Glance”, kojom Austrijski kulturni forum u Srbiji obeležava dva značajna jubileja. Pre 185 godina Austrija je bila prva zemlja koja je sa nezavisnom Srbijom uspostavila diplomatske odnose, dok su u 21. veku savremene kulturne, umetničke i naučne veze podržavane kroz delovanje Austrijskog kulturnog foruma, koji u Beogradu postoji punih 20 godina. Na otvaranju izložbe obratiće se Nikolaus Luteroti, ambasador Austrije u Srbiji, Vuk Radulović, savetnik za međunarodnu saradnju u Kabinetu potpredsednice Vlade Republike Srbije, Bojan Cvetković, načelnik odeljenja za međunarodnu kulturnu, prosvetnu, naučnu, tehnološku i sportsku saradnju u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije, i Adrijan Fajks, direktor Austrijskog kulturnog foruma.

Adrijan Fajks, direktor Austrijskog kulturnog foruma, povodom značajnog jubileja i otvaranja izložbe je izjavio: “Izuzetni bilateralni odnosi između Austrije i Srbije u velikoj meri se zasnivaju na intenzivnoj kulturnoj razmeni koja traje duže od 200 godina. Zajedničko nasleđe Vuka Karadžića i Paje Jovanovića, Nikole Tesle i Milutina Milankovića, i dalje je živo kroz razmenu umetnika, pisaca, muzičara i naučnika, kojom rukovodi Austrijski kulturni forum. Izložba “Na drugi pogled” jedan je od vrhunaca našeg ovogodišnjeg programa i slavi savremeni umetnički dijalog i saradnju. Kroz otvorenu izložbu na Kalemegdanu ovi radovi će biti predstavljeni širokom auditorijumu i podstaknuće javni dijalog o temama poput gastarbajterske istorije, ekonomskih migracija, ratnog nasleđa ili iskustva “drugosti”, dajući tako mali ali značajan doprinos razumevanju između naše dve nacije”.

Performans “Štimung” Ivane Ivković i Marine Marković zasnovan je istoimenom radu koji je predstavljen na online platformi secondglance.rs – priči o Branki, narodnoj pevačici, i Vladici, umetnici i vlasnici bara u kome Branka nastupa. Branka je poznata zvezda eklektičnih mesta „na ivici” u kojima peva pred najširom publikom: od radničke klase do akademika, nacionalista do levice, od homofoba do LGBT i kvir populacije. Vladica je mlada, napredna žena odrasla u Švedskoj koja probija tabue lokalnih zajednica i često je na meti predrasuda. Ove dve naizgled potpuno različite žene zajedno nastupaju na sceni, ostavljajući utisak snažnog sestrinstva koje osnažuje ne samo žene već i sve ostale.

Izložba “Na drugi pogled / Auf den zweiten Blick / At Second Glance” predstavlja dela deset vizuelnih umetnika/umetnica iz Srbije i deset iz Austrije izabranih na konkursu početkom ove godine, koji u svojim delima referišu i promišljaju postojanje i mogućnosti promene klišea i predrasuda koje Austrijanci i Srbi imaju jedni o drugima, i tematski propituju drugačije vizure u odnosu na očekivano i uzeto zdravo za gotovo, sugerišući nešto drugačije od onoga što se na prvi pogled čini.

Umetnici i umetnice čija će dela biti izložena su Boris Burić, Katrin Bolt (Catrin Bolt), Mariela Cvetić, Doplgenger (Isidora Ilić, Boško Prostran), Mirjana Ðorđević Thaler, Mihael Hajndl (Michael Heindl), Ivana Ivković/Marina Marković, Valter Kratner (Walter Kratner), Andrea Palašti, Leonard Pil (Leonhard Pill), Tijana Petrović, Pira Tin, Igor Ripak, Ulrih Rajterer (Ulrich Reiterer), Aleksej Sivcevič, Sangam Šarma (Sangam Sharma), Eva Maria Šartmiler (Schartmüller), Hana Štipl (Hannah Stippl), Julian Turner (Julian Turner), i Lana Vasiljević.

Radove je odabrao stručni žiri u sastavu dr Aleksandra Jovanić, FLU Beograd; mr Dejan Kaludjerović, umetnik, Verein K iz Beča; Miroslav Karić, Muzej savremene umetnosti Beograd; dr Sanja Kojić Mladenov, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad; mr Mirjana Boba Stojadinović, umetnica; mr Jelena Glišić, Austrijski kulturni forum Beograd.

Partner izložbe je Wiener Städtische osiguranje, kompanija koja punih 10 godina podržava savremenu umetnost i umetnike u Srbiji kroz projekat Wiener Art – Kolekcija savremene srpske umetnosti,  koja u ovom  trenutku broji oko 600 umetničkih dela više od 70 savremenih umetnika među kojima su: Mira Brtka, Mrđan Bajić, Vladan Radovanović, Mihael Milunović, Tomislav Peternek, Milica Tomić,  Dragoljub Raša Todosijević, Mileta Prodanović, Ana Knežević i drugi. Wiener Art kolekcija je dostupna na sajtu art.wiener.co.rs.

Izložba “Na drugi pogled / Auf den zweiten Blick / At Second Glance” biće otvorena do 9. oktobra 2021. godine.

Održan razgovor Zorana Pantelića sa kustosima izložbe “Ko neće da misli, leti napolje! – Jozef Bojs i Mangelos – 100 godina i umetnost danas”

Sinoć, 3. septembra u Umetničkom prostoru U10, održan je razgovor umetnika Zorana Pantelića sa dr Ivanom Bašičević Antić i dr Selmanom Trtovcem, kustosima izložbe “Ko neće da misli, leti napolje! – Jozef Bojs i Mangelos – 100 godina i umetnost danas”, povodom publikacija „Crveni horizont“ Dejana Sretenovića (kuda.org, 2021), i “The Art of Direct Action – Social Sculpture and Beyond” (Sternberg press, 2019. Pred početak razgovora posetioci su prisustvovali performansu Sanje Latinović, kojim je 26. avgusta otvoren deo postavke izložbe u ovom prostoru.

Zoran Pantelić, umetnik i urednik izdanja „Crveni horizont“, osvrnuo se na motivaciju za objavljivanje ove knjige pod okriljem organizacije kuda.org: “Otkako postojimo mi se bavimo problemom i refleksijom kolektivnog rada. U dogovoru sa Dejanom Sretenovićem, koji je već duže vreme usmeren na istraživanje perioda između dva svetska rata i pre svega nadrealizma, došli do zaključka da bi bilo sjajno napraviti istorijsku građu, istraživanje vezano za kolektivne prakse između dva svetska rata. To su zapravo prvi materijalni dokazi kolektivnih praksi na našem području. Pravo značenje, uloga i smeštanje ovog našeg izdanja u kontekstu izložbe neće biti izvedeno jednim zaključkom, već ima svoje višestruko čitanje”.

Ivana Bašičević Antić, kustoskinja izložbe, o knjigama koje su predstavljene je rekla: Izdavački poduhvat “Crveni horizont” bavi se istorijskim avangardama kod nas. Akcenat je na pokretima avangarde pre rata i njihovom odnosu sa politikom, levicom, kasnije i sa partijom. To je jedna ozbiljna studija koja nama zapravo daje kontekst i prapočetak praksi kojima se mi bavimo u okviru svoje izložbe. Druga publikacija, “The Art of Direct Action” u kojoj je takođe kuda.org bio uključen kao jedan od autora, bavi se socijalno angažovanom umetnošću i direktno proučava legat Bojsa. Ona dovodi u pitanje i pozitivne i negativne strane, ali svakako povezuje današnju socijalno angažovanu umetnost sa njegovim radom.

U okviru izložbe „Ko neće da misli, leti napolje! Jozef Bojs i Mangelos – 100 godina i umetnost danas“, u utorak 7. septembra u sali za manifestacije Goethe Instituta, u 19 časova biće prikazan film „Bojs“, a ulaz na projekciju je besplatan. U nastavku pratećeg programa izložbe, koja traje do 18. septembra u Galeriji Goethe Instituta, Umetničkom prostoru U10 i Novoj galeriji vizuelnih umetnosti NGVU u Beogradu, biće održan i razgovor o umetnicima sa Biljanom Tomić i Ješom Denegrijem u prostorijama Goethe Instituta (9. septembar), a u galeriji NGVU 16. septembra biće emitovan film “Bojs” i održan razgovor kustosa izložbe, dr Ivane Bašičević Antić i dr Selmana Trtovca, o Mangelosu i umetnosti danas u odnosu na Bojsa.

Izložba “Na drugi pogled / Auf den zweiten Blick / At Second Glance” od 13. septembra na Kalemegdanu

U ponedeljak, 13. septembra u 14 časova na Savskom šetalištu na Kalemegdanu biće otvorena izložba “Na drugi pogled / Auf den zweiten Blick / At Second Glance”, kojom Austrijski kulturni forum u Srbiji obeležava dva značajna jubileja. Pre 185 godina Austrija je bila prva zemlja koja je sa nezavisnom Srbijom uspostavila diplomatske odnose, dok su u 21. veku savremene kulturne, umetničke i naučne veze podržavane kroz delovanje Austrijskog kulturnog foruma, koji u Beogradu postoji punih 20 godina.

Izložba “Na drugi pogled / Auf den zweiten Blick / At Second Glance” predstavlja dela deset vizuelnih umetnika/umetnica iz Srbije i deset iz Austrije izabranih na konkursu početkom ove godine, koji u svojim delima referišu i promišljaju postojanje i mogućnosti promene klišea i predrasuda koje Austrijanci i Srbi imaju jedni o drugima, i tematski propituju drugačije vizure u odnosu na očekivano i uzeto zdravo za gotovo, sugerišući nešto drugačije od onoga što se na prvi pogled čini.

Umetnici i umetnice čija će dela biti izložena su Boris Burić, Katrin Bolt (Catrin Bolt), Mariela Cvetić, Doplgenger (Isidora Ilić, Boško Prostran), Mirjana Ðorđević Thaler, Mihael Hajndl (Michael Heindl), Ivana Ivković/Marina Marković, Valter Kratner (Walter Kratner), Andrea Palašti, Leonard Pil (Leonhard Pill), Tijana Petrović, Pira Tin, Igor Ripak, Ulrih Rajterer (Ulrich Reiterer), Aleksej Sivcevič, Sangam Šarma (Sangam Sharma), Eva Maria Šartmiler (Schartmüller), Hana Štipl (Hannah Stippl), Julian Turner (Julian Turner), i Lana Vasiljević.

Radove je odabrao stručni žiri u sastavu dr Aleksandra Jovanić, FLU Beograd; mr Dejan Kaludjerović, umetnik, Verein K iz Beča; Miroslav Karić, Muzej savremene umetnosti Beograd; dr Sanja Kojić Mladenov, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad; mr Mirjana Boba Stojadinović, umetnica; mr Jelena Glišić, Austrijski kulturni forum Beograd.

Partner izložbe je Wiener Städtische osiguranje, kompanija koja punih 10 godina podržava savremenu umetnost i umetnike u Srbiji kroz projekat Wiener Art – Kolekcija savremene srpske umetnosti,  koja u ovom  trenutku broji oko 600 umetničkih dela više od 70 savremenih umetnika među kojima su: Mira Brtka, Mrđan Bajić, Vladan Radovanović, Mihael Milunović, Tomislav Peternek, Milica Tomić,  Dragoljub Raša Todosijević, Mileta Prodanović, Ana Knežević i drugi. Wiener Art kolekcija je dostupna na sajtu art.wiener.co.rs.

Izložba “Na drugi pogled / Auf den zweiten Blick / At Second Glance” biće otvorena do 9. oktobra 2021. godine.

Održan razgovor sa kolekcionarem Karlom Hajncom Rumenim u okviru izložbe “Ko neće da misli, leti napolje! – Jozef Bojs i Mangelos – 100 godina i umetnost danas”

Sinoć, 27. avgusta, u Goethe-Institutu u Beogradu, dr Ivana Bašičević Antić i dr Selman Trtovac vodili su razgovor sa Karlom Hajncom Rumenim, kolekcionarem koji je za izložbu “Ko neće da misli, leti napolje! – Jozef Bojs i Mangelos – 100 godina i umetnost danas” povodom stogodišnjice rođenja Jozefa Bojsa i Dimitrija Bašičevića Mangelosa, pozajmio Bojsova dela. U galeriji Menjačnica Goethe Instituta su do 18. septembra izloženi 40 signiranih grafika i multipla, 45 signiranih plakata, 50 signiranih poštanskih dopisnica i pozivnica kao i 20 signiranih kataloga-knjiga.

Karl Hajnc Rumeni osvrnuo se na svoje upoznavanje sa likom i delom Jozefa Bojsa: “Još 1972. godine sam shvatio da je taj čovek za mene značajan. Te godine sam se odvezao u Kasel na internacionalnu izložbu Dokumenta, gde je u jednoj prostoriji Bojs napravio svoj koncept direktne demokratije. Imao je kancelariju i hteo je da diskutuje sa ljudima, da direktno razgovara sa njima, o njihovim problemima. Otišao sam do njega i tada sam obezbedio prva dva dela za svoju zbirku. Potom sam dalje skupljao radove Bojsa.  Četiri godine kasnije sam od čuvenog galeriste Erharda Klajna kupio kutiju intuicije za 20 nemačkih maraka. Sve više sam ih nabavljao i uvek vrlo povoljno”.

Govoreći o kutiji intuicije, Rumeni je rasvetlio i neke od karakteristika Bojsovog stvaralaštva: „Bojs je upravo intuiciju često koristio kao suprotnost racionalnom razmišljanju, smatrao je da i jedno i drugo mora da postoji u čoveku. Logičko mišljenje, ali i intuitivno mišljenje koje često zanemarujemo. Bojsovi radovi imaju karakter buđenja, pozivanja da se razmišlja samostalno. Ti radovi su povod za sopstveno razmišljanje i osećanje. Ona zapravo predstavljaju alat za neki dalji put. Kada vi počnete s tim i kažete da vas zanima to mišljenje, onda zapravo sve dublje ulazite u delo. Sve više i više me je zanimao i to nikada na prestaje. Bojs za mene nikada nije postao dosadan“. Karl Hajnc Rumeni je istakao i Bojsovu otvorenost: „Bio je je dostupan svim ljudima i uopšte nije bio arogantan. Umeo je sa svakim da razgovara, i mnogi ljudi jesu razgovarali sa njim. Ja sam osećao njegovu veliku harizmu“.

Izložba “Ko neće da misli, leti napolje! – Jozef Bojs i Mangelos – 100 godina i umetnost danas” traje do 18. septembra, a pored Galerije Goethe Instituta, održava se i u Umetničkom prostoru U10 i Novoj galeriji vizuelnih umetnosti NGVU u Beogradu. Pored izložbe, povodom ovog jubileja organizovan je i prateći program s okruglim stolovima, predavanjima, projekcijama filmova i TV emisijama.

U petak, 3. septembra u Umetničkom prostoru U10, u 18 časova biće održan razgovor Zorana Pantelića i dr Ivane Bašičević Antić povodom publikacija „Crveni horizont“ Dejana Sretenovića (kuda.org, 2021), i “The Art of Direct Action – Social Sculpture and Beyond” (Sternberg press, 2019.) . Za četvrtak 9. septembar, zakazan je razgovor o umetnicima sa Biljanom Tomić i Ješom Denegrijem u prostorijama Goethe Instituta. U četvrtak. 16. septembra u galeriji NGVU biće emitovan film “Bojs” i održan razgovor kustosa izložbe, dr Ivane Bašičević Antić i dr Selmana Trtovca, o Mangelosu i umetnosti danas u odnosu na Bojsa.

U okviru saradnje sa Goethe-Institutom u Sarajevu u Zagrebu, izložba će se nakon Beograda u nešto izmenjenom obliku prikazati i u Muzeju savremene umjetnosti u Banja Luci i u Muzeju suvremene umjetnosti u Zagrebu. Kustosi i saradnici beogradske izložbe su dr Ivana Bašičević Antić, dr Selman Trtovac, tim U10, i tim NGVU.

Otvorena izložba „Ko neće da misli, leti napolje! – Jozef Bojs i Mangelos – 100 godina i umetnost danas” u Goethe Institutu

Izložba “Ko neće da misli, leti napolje! – Jozef Bojs i Mangelos – 100 godina i umetnost danas”  povodom stogodišnjice rođenja Jozefa Bojsa, jednog od najznačajnijih umetnika svetske umetničke scene posle Drugog svetskog rata, i Dimitrija Bašičevića Mangelosa, jednog od najznačajnijih umetnika regiona i rodonačelnika konceptualne umetničke prakse kod nas. svečano je otvorena sinoć, 26. avgusta u Galeriji Goethe Instituta. Na otvaranju su se publici obratili Tomas Šib, ambasador Savezne Republike Nemačke u Srbiji,  Frank Bauman, direktor Goethe-Instituta u Beogradu, dr Selman Trtovac, kustos izložbe, dr Ivana Bašičević Antić, kustoskinja izložbe, i Maja Gojković, potpredsednik Vlade i ministar kulture i informisanja Republike Srbije.

Tomas Šib, ambasador Savezne Republike Nemačke u Srbiji, u svom govoru je između ostalog istakao: „Veliko mi je zadovoljstvo da budem prisutan ovde, na izložbi „Ko neće da misli, leti napolje!“, sa delima umetnika Jozefa Bojsa i Mangelosa, i da mogu da je otvorim fizički. Bojs i Mangelos poznavali su se samo površno, ali povezivao ih je zahtev da stvaraju nove impulse za društvene promene, za humaniju budućnost, za jedan bolji svet. Danas je teško poverovati da je Bojs nekada međunarodno bio podjednako poznat kao Endi Vorhol. To je možda uslovljeno time što je Bojs pre svega umetnik koji je izvodio akcije. Vorholu je bilo mnogo jednostavnije da svoju milionsku publiku privuče svojim pop art printovima“. Ambasador Tomas Šib je naglasio da je jako lepo što izložba ide i dalje na turneju po regionu, i srdačno se zahvalio kustosu i kolekcionaru Karlu Hajncu Rumenom zato što je stavio na raspolaganje svoju umetničku zbirku za ovu priliku”.

Frank Bauman, direktor Goethe Instituta u Beogradu, na otvaranju je rekao: „Jozef Bojs i ja živeli smo u istom gradu, u Diseldorfu. Kada je on umro, meni je bilo 18 godina i počinjao sam da se interesujem za umetnost. Diseldorf je bio i do danas ostao grad umetnosti, i tada je upravo Diseldorfska akademija bila centar Zapadne Nemačke, gde su se novi načini mišljenja, kritički duh i revolt protiv establišmenta, manifestovali radikalnije nego bilo gde drugde u Nemačkoj. A njen profesor Jozef Bojs nalazio se u centru pažnje. Bojs nije bio onaj koji je tražio konsenzus, on je provocirao“. Frank Bauman se osvrnuo i na Mangelosovo stvaralaštvo: „Dimitrije Bašičević Mangelos bio je savremenih Jozefa Bojsa i veoma poznat u bivšoj Jugoslaviji. Iako se njegova dela mogu videti u velikim svetskim muzejima, mnogi izvan ovog kulturnog prostora tek treba da ga otkriju. To je takođe i svrha ove izložbe koja ujedinjuje ova dva umetnika. Gete institut se uvek trudi da gradi mostove, povlači paralele i traži zajedničke tačke, ali i razlike u kulturnim osobenostima naše dve zemlje.

Kustoskinja Ivana Bašičević Antić je povodom otvaranja izjavila: „Izložbom „Ko neće da misli, leti napolje! Jozef Bojs i Mangelos: 100 godina i umetnost danas”, povezujemo se sa nizom izložbi širom sveta kojima se obeležava jubilej ova dva velikana tokom čitave 2021. i početkom iduće 2022. Iako naizgled deluju sa udaljenih pozicija, jedan u Nemačkoj a drugi u Jugoslaviji u periodu posle Drugog svetskog rata, obojica zapravo pristupaju umetnosti sa idejom o proširenom pojmu umetnosti. Umetnost za njih, nakon iskustva rata i moguće smrti, mora imati širu funkciju, pozvati i doprineti promenama u društvu”.

Kustos Selman Trtovac je povodom izložbe rekao: „Strategija Goethe Instituta je da neguje dijalog na istoj ravni, pa je sreća bila da su se dva velikana Bojs i Mangelos rodila iste godine te obeležavamo jubilej 100. godišnjice kroz dijalog njihovih ideja, dva međunarodno relevantna umetnika koji su ostavili značajan trag u umetnosti danas. O odnosu mladih umetnika prema radu dvojice velikana govori izložba u U10 koju smo otvorili performansom Sanje Latinović”.

Maja Gojković, potpredsednik Vlade i ministar kulture i informisanja Republike Srbije, na otvaranju izložbe je istakla: „Posebnu vrednost ovoj izložbi daje činjenica da će naša publika moći da vidi originalne radove, što je zaista retka prilika u svetu, s obzirom da se njihova dela čuvaju u prestižnim muzejima i galerijama širom sveta. o značaju jubileja stogodišnjice rođenja dvojice uticajnih stvaralaca svedoči to što je u Nemačkoj održan niz izložbi i programa posvećenih Bojsu, a da su u Parizu i Njujorku otvorene izložbe u čast Mangelosa. Nije slučajno da se upravo u Beogradu održava izložba posvećana po mnogima najpoznatijiem nemačkom umetniku 20. veka. Poznato je da je sedamdesetih godina prošlog veka Bojs boravio i izlagao u našem glavnom gradu, kao i da je tesno sarađivao sa tadašnjom avangardnom umetničkom scenom okupljenom oko Studentskog kulturnog centra. I tada, kao i danas, Srbija i Beograd bili su na izvoru savremenih umetničkih tokova i mesto susreta najpoznatijih umetnika svoga doba“.

Izložba će trajati do 18. septembra, a pored Galerije Goethe Instituta, održavaće se i u Umetničkom prostoru U10 i Novoj galeriji vizuelnih umetnosti NGVU u Beogradu. Pored izložbe, povodom ovog jubileja biće organizovan i prateći program s okruglim stolovima, predavanjima, projekcijama filmova i TV emisijama.

U galeriji Menjačnica Goethe Instituta su izložene fotografije, grafike i multipli iz lične kolekcije Karla Hajnca Rumenog i Mangelosovi radovi iz kolekcije Fonda Ilija&Mangelos i privatne kolekcije iz Zagreba. Na raspolaganju za izložbu o Bojsu je 40 signiranih grafika i multipla, 45 signiranih plakata, 50 signiranih poštanskih dopisnica i pozivnica kao i 20 signiranih kataloga-knjiga.

Odnos umetničkog legata Bojsa i Mangelosa sa savremenom umetničkom scenom u Srbiji tema je dela postavke u prostorijama galerije U10. Taj odnos propitan je kroz radove odabranih savremenih umetnika Sanje Latinović, Slobodana Stošića, Nadežde Kirćanski i Luke Cvetkovića, koji su specijalno za ovu izložbu produkovali nove radove inspirisane tragom dva velika umetnika – Bojsa i Mangelosa. Na taj način impuls o mogućim odgovorima koji je legat rada Bojsa i Mangelosa dolazi direktno od umetnika.

U prostorijama galerije NGVU izloženi su neki od originalnih radova Dimitrija Bašičevića Mangelosa, neke od vrednih multipli Jozefa Bojsa, kao i rad Damira Stojnića “Kujem uskrsnuće mrtvih” (2014), a svakodnevno će se emitovati film o Mangelosu u produkciji HRT-a pod nazivom „Jedno djelo“ autora Eveline Turković i Ane Marije Habjan.

U petak, 27. avgusta u 20 časova u Goethe-Institutu u Beogradu, biće prikazan film „Bojs“, nakon čega će dr Ivana Bašičević Antić i dr Selman Trtovac voditi razgovor Karlom Hajncom Rumenim, kolekcionarem koji za ovu izložbu pozajmljuje Bojsova dela.

 U petak, 3. septembra u Umetničkom prostoru U10, u 18 časova biće održan razgovor Zorana Pantelića i dr Ivane Bašičević Antić povodom publikacija „Crveni horizont“ Dejana Sretenovića (kuda.org, 2021), i “The Art of Direct Action – Social Sculpture and Beyond” (Sternberg press, 2019.) . Za četvrtak 9. septembar, zakazan je razgovor o umetnicima sa Biljanom Tomić i Ješom Denegrijem u prostorijama Goethe Instituta. U četvrtak. 16. septembra u galeriji NGVU biće emitovan film “Bojs” i održan razgovor kustosa izložbe, dr Ivane Bašičević Antić i dr Selmana Trtovca, o Mangelosu i umetnosti danas u odnosu na Bojsa.

U okviru saradnje sa Goethe-Institutom u Sarajevu u Zagrebu, izložba će se nakon Beograda u nešto izmenjenom obliku prikazati i u Muzeju savremene umjetnosti u Banja Luci i u Muzeju suvremene umjetnosti u Zagrebu. Kustosi i saradnici beogradske izložbe su dr Ivana Bašičević Antić, dr Selman Trtovac, tim U10, i tim NGVU.

Sutra otvaranje izložbe „Ko neće da misli, leti napolje! – Jozef Bojs i Mangelos – 100 godina i umetnost danas” u Goethe Institutu

Sutra, 26. avgusta u 19 časova u Galeriji Goethe instituta, biće svečano otvorena izložba “Ko neće da misli, leti napolje! – Jozef Bojs i Mangelos – 100 godina i umetnost danas”  povodom stogodišnjice rođenja Jozefa Bojsa, jednog od najznačajnijih umetnika svetske umetničke scene posle Drugog svetskog rata, i Dimitrija Bašičevića Mangelosa, jednog od najznačajnijih umetnika regiona i rodonačelnika konceptualne umetničke prakse kod nas. Na otvaranju će se publici obratiti Tomas Šib, ambasador Savezne Republike Nemačke u Srbiji,  Frank Bauman, direktor Goethe-Instituta u Beogradu i dr Ivana Bašičević Antić, jedna od dvoje kustosa izložbe.  

Nakon otvaranja u Goethe Institutu, izložbeni segment u Umetničkom prostoru U10 biće otvoren u 20 časova performansom Sanje Latinović, a organizator poziva goste da potom obiđu i deo izložbe u Novoj galeriji vizuelnih umetnosti NGVU.

U galeriji Menjačnica Goethe Instituta biće izložene fotografije, grafike i multipli iz lične kolekcije Karla Hajnca Rumenog i Mangelosovi radovi iz kolekcije Fonda Ilija&Mangelos i privatne kolekcije iz Zagreba.  Odnos umetničkog legata Bojsa i Mangelosa sa savremenom umetničkom scenom u Srbiji biće tema dela postavke u prostorijama galerije U10, i biće propitan kroz radove odabranih savremenih umetnika Sanje Latinović, Slobodana Stošića, Nadežde Kirćanski i Luke Cvetkovića, koji su inspirisani tragom dva velika umetnika – Bojsa i Mangelosa. U prostorijama galerije NGVU biće izloženi neki od originalnih radova Dimitrija Bašičevića Mangelosa, neke od vrednih multipli Jozefa Bojsa, kao i rad Damira Stojnića “Kujem uskrsnuće mrtvih” (2014), a svakodnevno će se emitovati film o Mangelosu u produkciji HRT-a pod nazivom „Jedno djelo“ autora Eveline Turković i Ane Marije Habjan.

U petak, 27. avgusta u 20 časova u Goethe-Institutu u Beogradu, biće prikazan film „Bojs“, nakon čega će dr Ivana Bašičević Antić i dr Selman Trtovac voditi razgovor Karlom Hajncom Rumenim, kolekcionarem koji za ovu izložbu pozajmljuje Bojsova dela.  U petak, 3. septembra u Umetničkom prostoru U10, u 18 časova biće održan razgovor Zorana Pantelića i dr Ivane Bašičević Antić povodom publikacija „Crveni horizont“ Dejana Sretenovića (kuda.org, 2021), i “The Art of Direct Action – Social Sculpture and Beyond” (Sternberg press, 2019.) . Za četvrtak 9. septembar, zakazan je razgovor o umetnicima sa Biljanom Tomić i Ješom Denegrijem u prostorijama Goethe Instituta. U četvrtak. 16. septembra u galeriji NGVU biće emitovan film “Bojs” i održan razgovor kustosa izložbe, dr Ivane Bašičević Antić i dr Selmana Trtovca, o Mangelosu i umetnosti danas u odnosu na Bojsa.

U okviru saradnje sa Goethe-Institutom u Sarajevu u Zagrebu, izložba će se nakon Beograda u nešto izmenjenom obliku prikazati i u Muzeju savremene umjetnosti u Banja Luci i u Muzeju suvremene umjetnosti u Zagrebu. Kustosi i saradnici beogradske izložbe su dr Ivana Bašičević Antić, dr Selman Trtovac, tim U10, i tim NGVU.

Otvaranje izložbe „Ko neće da misli, leti napolje! – Jozef Bojs i Mangelos – 100 godina i umetnost danas” 26. avgusta u Goethe Institutu

U četvrtak, 26. avgusta u 19 časova u Galeriji Goethe instituta, biće svečano otvorena izložba “Ko neće da misli, leti napolje! – Jozef Bojs i Mangelos – 100 godina i umetnost danas”  povodom stogodišnjice rođenja Jozefa Bojsa, jednog od najznačajnijih umetnika svetske umetničke scene posle Drugog svetskog rata, i Dimitrija Bašičevića Mangelosa, jednog od najznačajnijih umetnika regiona i rodonačelnika konceptualne umetničke prakse kod nas. Na otvaranju će se publici obratiti Frank Bauman, direktor Goethe-Instituta u Beogradu i dr Ivana Bašičević Antić, jedna od dvoje kustosa izložbe.

Kustos Selman Trtovac je povodom predstojeće izložbe rekao: “Ova izložba ne obeležava samo jubilej, 100 godina od rođenja dva umetnika-velikana, Bojsa i Mangelosa, jednog rođenog na nemačkom i drugog na jugoslovenskom kulturnom i umetničkom prostoru, već se izložba bavi njihovim mišljenjem u vremenu i okolnostima koje se razlikuju od današnjeg. Njihove velike ideje su značajno uticale na umetničko mišljenje i shvatanje društveno poltičkih odnosa tada. Kjučna ideja vodilja za autore ove izložbe je pitanje šta te ideje znače za umetnike i društvene odnose danas”.

Kustoskinja Ivana Bašičević Antić je napomenula: “U 2021. godini obeležavamo 100 godina rođenja Dimitrija Bašičevića Mangelosa, istaknutog kritičara umetnosti, osnivača i člana grupe Gorgona, i kako se ispostavilo rodonačelnika konceptualne umetnosti u našem regionu. Svet označava taj jubilej značajnim izložbama u Njujorku i Parizu, a kod nas ja sam dobila tu veliku čast da izložbom „Jozef Bojs i Mangelos – 100 godina i umetnost danas“, u organizaciji Goethe Instituta, označim 100. godišnjicu rođenja jednog od najznačajnijih umetnika 20-og veka, Jozefa Bojsa, zajedno za Mangelosom. Njihov rad je ostavio izuzetno dubok trag u umetnosti te smo jedan segment izložbe posebno posvetili odgovoru naše, srpske scene na legat ova dva umetnika i time ga kontekstualizovali.  Najzad, važno je spomenuti da se radovi Bojsa i Mangelosa nalaze u najprestižnijim muzejskim kolekcijama te je  za našu publiku ovo retka prilika da vidi njihove originalne radove”.

Izložba će trajati do 18. septembra, a pored Galerije Goethe Instituta, održavaće se i u Umetničkom prostoru U10 i Novoj galeriji vizuelnih umetnosti NGVU u Beogradu. Pored izložbe, povodom ovog jubileja biće organizovan i prateći program s okruglim stolovima, predavanjima, projekcijama filmova i TV emisijama.

U galeriji Menjačnica Goethe Instituta biće izložene fotografije, grafike i multipli iz lične kolekcije Karla Hajnca Rumenog i Mangelosovi radovi iz kolekcije Fonda Ilija&Mangelos i privatne kolekcije iz Zagreba. Karl Hajnc Rumeni, važan kolekcionar Bojsove umetnosti, potvrdio je organizatorima da su na raspolaganju za izložbu 40 signiranih grafika i multipla, 45 signiranih plakata, 50 signiranih poštanskih dopisnica i pozivnica kao i 20 signiranih kataloga-knjiga.

Odnos umetničkog legata Bojsa i Mangelosa sa savremenom umetničkom scenom u Srbiji biće tema dela postavke u prostorijama galerije U10. Taj odnos biće propitan kroz radove odabranih savremenih umetnika Sanje Latinović, Slobodana Stošića, Nadežde Kirćanski i Luke Cvetkovića, koji će specijalno za ovu izložbu produkovati nove radove inspirisane tragom dva velika umetnika – Bojsa i Mangelosa. Na taj način će impuls o mogućim odgovorima koji je legat rada Bojsa i Mangelosa doći direktno od umetnika.

U prostorijama galerije NGVU biće izloženi neki od originalnih radova Dimitrija Bašičevića Mangelosa, neke od vrednih multipli Jozefa Bojsa, kao i rad Damira Stojnića “Kujem uskrsnuće mrtvih” (2014), a svakodnevno će se emitovati film o Mangelosu u produkciji HRT-a pod nazivom „Jedno djelo“ autora Eveline Turković i Ane Marije Habjan.

U petak, 27. avgusta u 20 časova u Goethe-Institutu u Beogradu, biće prikazan film „Bojs“, nakon čega će dr Ivana Bašičević Antić i dr Selman Trtovac voditi razgovor Karlom Hajncom Rumenim, kolekcionarem koji za ovu izložbu pozajmljuje Bojsova dela.

 U petak, 3. septembra u Umetničkom prostoru U10, u 18 časova biće održan razgovor Zorana Pantelića i dr Ivane Bašičević Antić povodom publikacija „Crveni horizont“ Dejana Sretenovića (kuda.org, 2021), i “The Art of Direct Action – Social Sculpture and Beyond” (Sternberg press, 2019.) . Za četvrtak 9. septembar, zakazan je razgovor o umetnicima sa Biljanom Tomić i Ješom Denegrijem u prostorijama Goethe Instituta. U četvrtak. 16. septembra u galeriji NGVU biće emitovan film “Bojs” i održan razgovor kustosa izložbe, dr Ivane Bašičević Antić i dr Selmana Trtovca, o Mangelosu i umetnosti danas u odnosu na Bojsa.

U okviru saradnje sa Goethe-Institutom u Sarajevu u Zagrebu, izložba će se nakon Beograda u nešto izmenjenom obliku prikazati i u Muzeju savremene umjetnosti u Banja Luci i u Muzeju suvremene umjetnosti u Zagrebu. Kustosi i saradnici beogradske izložbe su dr Ivana Bašičević Antić, dr Selman Trtovac, tim U10, i tim NGVU.

Izložba “Jozef Bojs i Mangelos – 100 godina i umetnost danas” od 26. avgusta do 18. septembra u Beogradu

Izložba “Jozef Bojs i Mangelos – 100 godina i umetnost danas” povodom stogodišnjice rođenja Jozefa Bojsa, jednog od najznačajnijih umetnika svetske umetničke scene posle Drugog svetskog rata, i Dimitrija Bašičevića Mangelosa, jednog od najznačajnijih umetnika regiona i rodonačelnika konceptualne umetničke prakse kod nas, biće održana od 26. avgusta do 18. septembra u Galeriji Goethe Instituta, Umetničkom prostoru U10 i Novoj galeriji vizuelnih umetnosti NGVU u Beogradu. Pored izložbe, povodom ovog jubileja biće organizovan i prateći program s okruglim stolovima, predavanjima, projekcijama filmova i TV emisijama.

Ove godine navršava se tačno sto godina od rođenja Josefa Bojsa, autora koji je zanimljiv posebno kroz razvoj aspekata i ključnih pojmova nove umetnosti, kao što su direktna demokratija, socijalna skulptura i socijalna plastika, njegove poznate teze da je svaki čovek umetnik, koncepta prošireni pojam umetnosti, revolucija to smo mi, i niz drugih. 

Na izložbi posvećenoj obeležavanju stogodišnjice rođenja Josefa Bojsa u galeriji Menjačnica Goethe Instituta biće izložene fotografije, grafike i multipli iz lične kolekcije Karla Hajnca Rumenog i Mangelosovi radovi iz kolekcije Fonda Ilija&Mangelos i privatne kolekcije iz Zagreba. Karl Hajnc Rumeni, važan kolekcionar Bojsove umetnosti, potvrdio je organizatorima da su na raspolaganju za izložbu 40 signiranih grafika i multipla, 45 signiranih plakata, 50 signiranih poštanskih dopisnica i pozivnica kao i 20 signiranih kataloga-knjiga.

Odnos umetničkog legata Bojsa i Mangelosa sa savremenom umetničkom scenom u Srbiji biće tema dela postavke u prostorijama galerije U10. Taj odnos biće propitan kroz radove odabranih savremenih umetnika Sanje Latinović, Slobodana Stošića, Nadežde Kirćanski i Luke Cvetkovića, koji će specijalno za ovu izložbu produkovati nove radove inspirisane tragom dva velika umetnika – Bojsa i Mangelosa. Na taj način će impuls o mogućim odgovorima koji je legat rada Bojsa i Mangelosa doći direktno od umetnika.

U prostorijama galerije NGVU biće izloženi neki od originalnih radova Dimitrija Bašičevića Mangelosa, neke od vrednih multipli Jozefa Bojsa, a svakodnevno će se emitovati film o Mangelosu u produkciji HRT-a pod nazivom „Jedno djelo“ autora Eveline Turković i Ane Marije Habjan.

Karl Hajnc Rumeni, kolekcionar koji za ovu izložbu pozajmljuje Bojsova dela, održaće predavanje „O kolekciji i ličnim iskustvima u odnosu sa Bojsom”. Takođe, izložbu će pratiti razgovor o umetnicima sa Biljanom Tomić i Jerkom Denegrijem u prostorijama Goethe Instituta. Promocija studije o istorijskoj avangardi pod nazivom „Crveni horizonti“ Dejana Sretenovića takođe će biti održana kao prateći program izložbe, u saradnji sa Zoranom Pantelićem, dok će u biblioteci Goethe instituta biti prikazan film o Jozefu Bojsu.

U okviru saradnje sa Goethe-Institutom u Sarajevu u Zagrebu, izložba će se nakon Beograda u nešto izmenjenom obliku prikazati i u Muzeju savremene umjetnosti u Banja Luci i u Muzeju suvremene umjetnosti u Zagrebu. Kustosi i saradnici beogradske izložbe su dr Ivana Bašičević Antić, dr Selman Trtovac, tim U10, i tim NGVU. Za vizuelni identitet plakata izložbe pobrinuo se Slavimir Stojanović Futro.

***

Pored toga što je jedan od najznačajnijih umetnika svetske umetničke scene posle Drugog svetskog rata, Bojs je ostvario značajan uticaj na umetnike iz naše sredine. Najpre su se umetnici tzv. Nove umetnosti sedamdesetih susreli sa Jozefom Bojsom u Edinburgu 1973.g., a potom je 1974.g. Bojs, prihvativši poziv Biljane Tomić, učestvovao na Aprilskim susretima u prostorijama Studentskog kulturnog centra (SKC) u Beogradu. Umetnik Zoran Popović u Edinburgu 1973.g. snima umetnički film “Jozef Bojs, dvanaestočasovno-predavanje: posvećeno Anaharsisu Klocu” koji je prvi put u Beogradu prikazan upravo u galeriji Goethe Instituta “Menjačnica” 2016. godine.

Susretu u Edinburgu prisustvovali su i Marina Abramović, Raša Todosijević i Gergelj Urkom koji kasnije postaju istaknuti predstavnici savremene umetničke scene ovog regiona. Spona između dve scene nastavlja da se razvija nakon ovih susreta, te su mnogobrojni umetnici iz ovog regiona studirali na Akademiji umetnosti u Dizeldorfu. Isto tako mnogi nemački umetnici su boravili i izlagali u Beogradu i Zagrebu, pa je izgrađena istorijska veza i kontinuitet u odnosu te dve sredine.

Iako se Mangelosovi radovi nalaze u kolekcijama Tate Moderna, MOMA-e i Carnegie Museuma, u našem regionu nakon 1990. godine i retrospektive u Muzeju suvremene umjetnosti u Zagrebu, ovaj umetnik nije opsežnije predstavljan u našoj sredini. Mangelos kao umetnik započinje negiranje slike i skulpture veoma rano, početkom 1940-ih godina, te tako njegovi prvi radovi („paysages de la mort“ i „paysages de la guerre“) postaju tokom njegovog širokog internacionalnog priznanja prepoznati kao izuzetno rani monohromi, a za našu su sredinu značajni kao počeci negiranja tradicionalne umetničke forme.

Poput Bojsa, Mangelos privremeno prihvata duh i ideje Fluxusa (kroz rad unutar grupe Gorgona 1959-1966.g.) koji kasnije napušta, te zahteve za novom umetnošću iskazuje kroz manifeste:  najpre manuelno izrađene a nešto kasnije, tokom 1970-ih ispisane hladnim stilom konceptualne umetnosti. Kao kritičar, sada već istorijskim tekstom „Aprilske teze“ postavlja osnove te nove umetnosti u našem regionu, proglasivši akciju i proces kao osnovni sadržaj i rezultat umetnosti.

Nagrada za najboljeg mladog vizuelnog umetnika u Srbiji nosi ime Dimitrije Bašičević Mangelos i već 20 godina najbolje mlade umetnike šalje na rezidencijalni boravak u Njujork, čime se održava sećanje na njegovu podršku mladim generacijama umetnika.

Otvorena izložba „To se nije dogodilo“ sekcije proširenih medija ULUS u Bioskopu Balkan

U četvrtak, 15. jula otvorena je izložba „To se nije dogodilo” sekcije proširenih medija ULUS u Bioskopu Balkan. Koncept izložbe oblikovan je prema ideji da se obeleži jedan vek od objavljivanja prvog broja časopisa „Zenit“ kao međunarodne avangardne revije za umetnost i kulturu, i kao sećanje na Ljubomira Micića, osnivača i urednika, čija je misija i vizija aktuelna i danas. Na otvaranju su, u okviru programa perfomansa, nastupili Nenad Jeremić, Višnja Janošević, Aleks Zain, Markiza De Sada i Dekadenca, Joana Knežević, Marko Nektan i Nataša Milojević, a prikazan je i deo snimka Kralja Čačka iz SKC Kragujevac.

Koordinatori izložbe u zajedničkoj izjavi izrazili su nadu da će publika u mnoštvu radova moći da izdvoji one koji proširuju horizonte i povezuju početak dvadesetog veka sa sadašnjim  trenutkom na tragu ekonomskih, kulturnih i šire društvenih opažanja sveta koji nas okružuje. Izbor dela prikazanih na izložbi oličava istu potrebu da se iskorači u neizvesnu slobodu traganja za smislom umetničkog rada kao i poigravanja jezikom i kodovima, kao što je to baština Zenitističkog poduhvata.

Saradnja ULUS-a i Fondacije Saša Marčeta primer je potrebne solidarnosti i izuzetno kvalitetne saradnje aktera na kulturnoj mapi Beograda, koja otvara nove prespektive ka afirmaciji umetnosti i kulture našeg grada, dodali su predstavnici ULUS-a, selektori i organizatori ove izložbe.

Ksenija Samardžija, direktorka Fondacije Saša Marčeta, osvrnula se na saradnju sa ULUS-om: „Razumemo da narušen prostor i uslovi koji su nastali nakon požara u Paviljonu Cvijeta Zuzorić uslovljavaju potrebu da se nađu rešenja kako bi se program ULUS-a kontinuirano realizovao. Nakon duge pauze i nesigurnosti usled pandemije Kovida, verujem da je ova vrsta podrške bitna svima nama. Radujemo se značajnom broju umetnika koji učestvuju na ovoj izložbi i pažnji koja je usmerena na Zenit i Ljubomira Micića. Meni lično je bitna paralela podsećanja na period dvadesetih godina prošlog veka, u kojem je časopis objavljivan i gotovo istovremeno na Kalemegdanu podignut paviljon, ali i kada je zgrada Bioskopa Balkan pripadala kulturnom životu prestonice”.    

U selekciji je izdvojeno oko sedamdeset radova pedeset autora, među kojima su: Massimo Avantigiatto (Italija), Anka Arsenić, Arion Asllani, Boško Atanacković, Marijan Andrejević, Toni Aničin, Veselin Banjević, Maja Beganović i Zoran L. Pantelić, Danica Bićanić, Jelena Bokić, Jovana Braletić, Dajana Damjanović, Mirjana Đorđević-Thaler, Aleksandra Đukić, FAMA (Italija),  Sana Garić, Milana Gavrilov, Aleksandar Gligorijević, Mladen Hrvanović, Ivana Ivković, Nenad Jeremić, Petar Jončić, Jovan Jović, Tanja Juričan, Gordana Kaljalović, Branka Kuzmanović, Tanja Ličina, Božidar Mandić, Nenad Marić (Kralj Čačka), Vlada Milinković, Mina Milosavljević, Gertrude Moser-Wagner (Austria), Ivica Nikolac (Hrvatska), Maria Nova (Poljska), Đorđe Odanović, Allan Parker (Velika Britanija), Zvonko Petrović, Saša Petrović, Ana Piljić-Mitrović, Darinka Pop-Mitić, Marija Popović, Jasmina Prodanović, Darija S. Radaković, Ivana Ranisavljević, Mihailo Ristić, Đorđe Stanojević, Jana Stojaković, Nina Šumarac, Igor Toholj, Filip Trnavac, Eva Ursprung – Doris Jauk- Hinz (Austrija), Gabriela Vasić, Mihailo Vasiljević, Vladimir Veljašević, Snežana Vujović Nikolić, Elena Strok (Hrvatska), Josipa Škrapić (Hrvatska), Darko Vukić.

Na izložbi koja je otvorena do 05.08. 2021. publika će imati priliku da pogleda i tematsku celinu posvećenu zenitističkom pozorištu Treveleri / Zabrežje mladoZenitizam, kao i da poseti prateći program – vođenje kroz postavku u subotu, 17.7. od 14 sati.

Takođe, 16.7 i 18.7.  od  18 -19h predstoje razgovori sa umetnicima koji učestvuju na izložbi.

Izložbu prati katalog u formatu /zenitističkih/ novina, doku-video o izložbi, intervjui sa umetnicima, vođenja kroz izložbu, javne debate i drugi prateći programi.

Kordinatori izložbe iz ULUS -a su Dušan Radovanović, Milica Lapčević, Neda Kovinić,  i Miloš Peškir, a gost selektor je Ivana Markez-Filipović.

“To se nije dogodilo!”

godišnja izložba sekcije proširenih medija ULUSa

ULUS u gostima

u  bioskopu  Balkan

OTVARANJE 15.07. u 19h

Otvaranje izložbe “To se nije dogodilo!” sekcije proširenih medija ULUS-a u saradnji sa bioskopom Balkan nudi presek savremene umetničke produkcije izvodjačkih umetnosti.

Dok su Treveleri (Travellers) pre jedan vek operisali dadaističkim dekonstrukcijama ranih medijskih formi, dobacujući jezičke vratolomije u lice publici i obrušavajući se na društvene konvencije,

15.07.2021. od 19h 

GLEDAĆEMO:

19.00 Višnju JANOŠEVIĆ – pesnikinju neobuzdane energije, autorku “Sna u vrućoj sobi”, oniričnu, čudnu, nesvakidašnju recitatorku svojih rima i ne-rima, japanološkinju, neuhvatljive poetike, pouzdanog ritma, protiv svih konvencija.

Performera Aleksa ZAINA u svom radu “Ideologija stereotipa”, koji izaziva publiku da se suoči sa sopstvenim stereotipima, kao i da kroz aktivno učešće u performansu kreira kolektivni transparent sastavljen od svih ’fioka’ u koje smo nevoljno stavljeni, iz kojih takodje delujemo na društvo u celini, kao i ono na nas.

Ja nemam konkretno rešenje da vam ponudim. Imam samo svoje telo. Evo vam ga.” poručuje umetnik.

19.20 Markizu DE SADU i DEKADENCU u STOTINU MU BOGOVA –“Slepstik dve luftike protivne svemu” u kome etablirane zvezde beogradskog noćnog života poznate po samostalnim nastupima, radu u kolektivu Efemerne Konfesije i duo spektaklima, razvijaju tračeve bez kojih epoha ne bi bila u Zenitu, prosipaju čaj po izložbi, a možda i iskazuju koju reč plemenitu. Te dve impersone prizvaće duh Barbarogenija, avaj, te pokazati zašto Evropa umire i koja je od njih dve mondenija.

19.45 Performans Ubijanje Snova (Killing Dreams vol.2) autorke Joane KNEŽEVIĆ koji postavlja pitanja kako su naši snovi, želje, maštanja pa i potencijalne akcije efektirane raznim dogadjajima koji nam se neplanirano dešavaju u životu i istorjiskim kontekstima na koje nismo mogli da utičemo?

Prekidi potencijalne, kolektivne  mogućnosti da želimo nešto, ideje da menjamo, stvaramo pa i većina da konačno odraste, može biti okončana na najbrutalniji način. ,,Kupite žvake,…da li biste bili dobri da kupite žvake?”

Muzika: Katarina Ranković Performeri: Julie Le Lay, Olga Uzikaeva, Katarina Bućić,

Vladimiri Čubrilo, Ana Obradović, Marija Stanković, Joana Knežević, Lidija Antonović

20.50 Marca NEKTANA uz koautorku Natašu MILOJEVIĆ (produkcija Nektan Art.) u “Inkarnaciji dvopolnika metakozmosa”.

Pritisnuti globalnom situacijom u kojoj ne pronalazimo izlaz, jedino svetlo i način je transcendiranje duha i tela, te pronalaženje slobode na nekom višem planu, smatraju autori inspirisani manifestom Zenitizma, posebno prvim delom u kojem svoje ideje iznosi Ljubomir Micić. ”Uzlećemo DANAS! Čovek se sjedinjuje sa Umetnošću i postaje NADŽIVOT! Osluškujemo svoje najskrivenije dubine. Čovek puca i uzdiže se, da bi pronašao distancu… Duša čoveka izgara, spaljena, traži KOLA ZA SPASAVANJE. Čovek je stvorio Boga iz sopstvene slabosti – a sada se mora uzdići iznad nje…”

21.45  video snimak Kralja Čačka iz SKC Kragujevacu kome možete čuti nešto više o panikmetru, čeličnom vešu, skokovima agresivnoh jona, mukotonama, obrtanju Planete, merama zaštite od svega ovoga i istraživanjima vanzemaljskog porekla

Na izložbi koja će biti otvorena do 05.08. 2021. publika će imati priliku da pogleda i tematsku celinu posvećenu zenitističkom pozorištu Treveleri / Zabrežje mladoZenitizam.

PRATEĆI PROGRAMI:

17.07. od 14h  kordinatori vode kroz postavku

16.07., 18.07.  i 19.07. od  18 -19h predstoje razgovori sa umetnicima koji učestvuju na izložbi.

Izložba „To se nije dogodilo“ sekcije proširenih medija ULUS u Bioskopu Balkan

U četvrtak, 15. jula u 19 časova biće otvorena izložba “To se nije dogodilo” sekcije proširenih medija ULUS u Bioskopu Balkan. Koncept izložbe oblikovan je prema ideji da se obeleži jedan vek od objavljivanja prvog broja časopisa „Zenit“ kao međunarodne avangardne revije za umetnost i kulturu, i kao sećanje na Ljubomira Micića, osnivača i urednika, čija je misija i vizija aktuelna i danas. Na otvaranju će, u okviru programa perfomansa, nastupiti Višnja Janošević, Aleks Zain, Efemerne Konfesije, Joana Kneževići sa sedam performera, Marko Nektan i Nataša Milojević.

Izložba “To se nije dogodilo” je i pokušaj preseka godišnjih aktivnosti sekcije proširenih medija ULUS-a kao i nastojanja da se učine prisutnim multimedijalni i eksperimentalni radovi iz savremene umetničke produkcije. Pored toga, izložba teži  problemskom ocrtavanju ideje Zenitizma kroz savremeni trenutak tj. radove umetnika različitih generacija, rođenih od 1946. do 1997. godine, koji se  u sadašnjem vremenu kritički povezuju sa zenitistitičkim stavovima i praksama.

U selekciji je izdvojeno oko sedamdeset radova pedeset autora, među kojima su: Massimo Avantigiatto (Italija), Anka Arsenić, Arion Asllani, Boško Atanacković, Marijan Andrejević, Toni Aničin, Veselin Banjević, Maja Beganović i Zoran L. Pantelić, Danica Bićanić, Jelena Bokić, Jovana Braletić, Dajana Damjanović, Vesna Dobričić, Mirjana Đorđević-Thaler, Aleksandra Đukić, FAMA (Italija),  Sana Garić, Milana Gavrilov, Aleksandar Gligorijević, Mladen Hrvanović, Ivana Ivković, Nenad Jeremić, Petar Jončić, Jovan Jović, Tanja Juričan, Gordana Kaljalović, Branka Kuzmanović, Tanja Ličina, Božidar Mandić, Nenad Marić (Kralj Čačka), Vlada Milinković, Mina Milosavljević, Gertrude Moser-Wagner (Austria), Ivica Nikolac (Hrvatska), Maria Nova (Poljska), Đorđe Odanović, Allan Parker (Velika Britanija), Zvonko Petrović, Saša Petrović, Ana Piljić-Mitrović, Darinka Pop-Mitić, Marija Popović, Jasmina Prodanović, Darija S. Radaković, Ivana Ranisavljević, Mihailo Ristić, Đorđe Stanojević, Jana Stojaković, Nina Šumarac, Igor Toholj, Filip Trnavac, Eva Ursprung – Doris Jauk- Hinz (Austrija), Gabriela Vasić, Mihailo Vasiljević, Vladimir Veljašević, Snežana Vujović Nikolić, Elena Strok (Hrvatska), Josipa Škrapić (Hrvatska), Darko Vukić.

U toku trajanja izložbe biće održani i posebni programi “Traveleri /Zabrežje mladoZenitizam”, u okviru kojeg će biti izložene originalne fotografije zenitističkog pozorišta i drugi materijali, kao i “In memoriam  Dobrica Kamparelić – Kako ubiti vreme a ostati živ” – izbor ranih radova Dobrice Dob Kamparelića (1947-2020), svestranog vizuelnog umetnika, pesnika i performera.

Izložbu prati katalog u formatu /zenitističkih/ novina, doku-video o izložbi, intervjui sa umetnicima, vođenja kroz izložbu, javne debate i drugi prateći programi. Kordinatori izložbe iz ULUS -a su Dušan Radovanović, Neda Kovinić, Milica Lapčević i Miloš Peškir.

Gest podrške Fondacije Saša Marčeta održavanju programa  ULUS-a znak je podrške  kontinuitetu rada umetničkog udruženja, kao i solidarnosti aktera na kulturnoj sceni Beograda.

Gost selektor: Ivana Markez-Filipović

Kolektivna izložba savremene umetnosti Sanjarenje u Francuskom institutu

Andrea Dramićanin, Jelena Pantelić, Aleksandar Rakezić, Milija Čpajak i Marija Šević

Otvaranje 24/06/2021 – 19.00 – Galerija Francuskog instituta, Knez Mihailova 31

Francuski institut u Srbiji i kolektiv U10 imaju čast da vas pozovu na otvaranje izložbe „Sanjarenje“ čije će otvaranje biti u Francuskom institutu u Beogradu 24. juna u 19.00. U okviru izložbe, koja je deo programa Oktobarskog salona biće predstavljeni radovi pet mladih umetnika, bivših stipendista pariske Akademije lepih umetnosti: Andrea Dramićanin, Jelena Pantelić, Aleksandar Rakezić, Milija Čpajak, Marija Šević.

„Zamislite diskurzivni svet po meri ove mlade umetnosti. Pametne da vidi i odlučne da kaže istinu, koliko god ona elementarno lepa ili sasvim neprijatna bila. Da li bi ste se radije prepustili njihovim vizijama ili vizijama onih koji se svakodnevno nude da budu društveni vizionari. Biste li radije čemer koji se izliiva iz mediskog prostora, ili krhku misao koja maštari i povezuje i usmerava. Sa koliko spokoja bi ste se predali u ruke budućnosti koja bi bila dizajnirana njihovim sanjarijama. Kako. Pa lako, sasvim lako i sasvim spokojno.“

Mrđan Bajić, profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu i autor teksta u katalogu izložbe

Izložbu će zvanično otvoriti gospodin Manuel Buar, direktor Francuskog instituta u Srbiji, Mrđan Bajić, umetnik i profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu i Zorana Đaković, jedna od programskih urednica Oktobarskog salona.

Otvorena izložba Eme Bregović Don’t Worry” u Bioskopu Balkan

U subotu, 12. juna u Bioskopu Balkan, otvorena je izložba „Don’t Worry” Eme Bregović, na kojoj ova vizuelna umetnica predstavlja svoje radove nastale u poslednjih nekoliko godina. Izložbu organizuje Fondacija Saša Marčeta, a kustoskinja izložbe je direktorka fondacije Ksenija Samardžija. Posetioci mogu da pogledaju izložbu do 4. jula, a radno vreme Bioskopa Balkan je 11-20h od utorka do subote.

Povodom otvaranja izložbe u ovom prostoru, Ema Bregović je rekla: „Balkan je u svojoj historiji toliko puta mjenjao identitet. Bio je i opera i pozorište, i bioskop i kafana. Mislim da se sve stvari na takav način mjenjaju i evoluiraju, pa i skulpture. Moja umjetnost pokušava da bude što pristupačnija i zato se i bavim arhetipovima – stvarima koje svi mogu da prepoznaju. Od koljevke, do babuški, ruskog jajeta, gnjezda. Arhetipovi grade kulture, grade identitete, i od momenta kada ih mi dekonstruišemo tu se stvara magija. Identiteti se non-stop mjenjaju i mješaju, i to je ljepota umjetnosti i čovječanstva“.

Ksenija Samardžija, direktorka Fondacije Saša Marčeta, o izložbi je napisala: „Monumentalnost radova, složena produkcija, sjajni aluminijum, mesing, sve je u funkciji utiska grandiozne apsurdnosti. Estetika je sačuvana. Upravo u svim ovim elementima nastajanja Eminih radova, koji se grade dugo, sporo, mukotrpno, učitava se potencijal koji svojom mladalačkom energijom unosi svežinu i smelost suočavanja sa fundamentalnim temama. U toj liniji Ema stoji uz rame sa prethodnim generacijama skulptora, žena, koje su dominantno predstavljale savremenu jugoslovensku umetničku scenu”.   

Ema  Bregović  rođena  je  u  Parizu  1994.  godine.  Magistrirala  je  na  Školi  lepih umetnosti  u  Nantu  (Francuska)  2018.  godine, a  trenutno  živi  i  radi  u  Beogradu  i Parizu. Ema   crpi   inspiraciju   iz   univerzuma   nerazrešenih   konflikata, fluktuirajućih identiteta  i kontroverznih značenja, analizirajući kompleksna pitanja granica, transgresije, religija i šizmi.  Njeni  radovi  reflektuju  dihotomije  i  kontroverze  i  odišu  ambivalentnošću, višeznačnošću  i  nesaglasnošću,  koje  su  u  konstantnom  dijalogu  sa  opipljivim karakteristikama  i  subverzivnim  konotacijama  objekta.  Umetnica  na  ovaj  način provocira  publiku,  pozivajući  je  da  istraži  antagonizam  između  materijala  koje koristi, objekata koje predstavlja i značenja koja im pridaje.   Najznačajnija dela mlade   umetnice   prikazuju   sinesteticku   harmoniju   između   poezije   i   nasilja, odražavajući   njenu   katarzičnu   potragu   za   mirom,   jedinstvom   i   spokojem izgubljenim   kroz   jugoslovenske   ratove.  

Izložba Eme Bregović Don’t Worry” od 12. juna u Bioskopu Balkan

U subotu, 12. juna u 20 časova, biće otvorena izložba „Don’t worry” Eme Bregović, na kojoj  će ova vizuelna umetnica predstaviti svoje radove nastale u poslednjih nekoliko godina. Kao umetnica čiji su koreni vezani za Jugoslaviju, zemlju koja više ne postoji, Ema Bregović koristi umetnički izraz kao jedini način komunikacije sa sopstvenim višestrukim identitetima, nerazrešenim fantomskim granicama i nepouzdanim geografskim odrednicama. Izložbu organizuje Fondacija Saša Marčeta, a kustoskinja izložbe je direktorka fondacije Ksenija Samardžija. Posetioci će moći da pogledaju izložbu do 4. jula, a radno vreme Bioskopa Balkan je 11-20h od utorka do subote.

O predstojećoj izložbi Ema Bregović kaže: „Ime izložbe je mali eho na trenutnu situaciju, na naše društvo, i način življenja, a na neki način i na često tešku izradu mojih projekata. Pokazujem radove nastale u poslednjih 5-6 godina. Neki projekti su zahtjevali mnogo godina da se završe, često su bili i dalje u procesu rada. Neki su malo impulsivniji, ali svi se artikulišu oko zajedničke tematike nerazriješenih konflikata, kompleksnih odnosa između našeg društva, umjetnosti i politike”. O samom prostoru u kome će izlagati ona je rekla: „Imam nevjerovatnu priliku da izlažem u Bioskopu Balkan, koji je kultno mjesto. Vrlo sam uzbuđena zato što prvi put imam ovoliki prostor i slobodu, i htjela bih da tokom izložbe ljudi osjete taj odnos između prostora i skulptura, i načina na koji se ta relacija kreira”.

Stevan Vuković, član programskog saveta Fondacije Saša Marčeta, o delima koja će biti izložena je napisao: „Radovi Eme Bregović na posmatrača deluju veoma neposredno, prepoznatljivošću oblika i materijala koje uključuju, uvodeći ih u specifične odnose koji iniciraju finu igru kognitivnih i estetskih aspekata suočavanja sa delom. Tu se susreću istorija umetnosti i popularne kulture, kao i predmeti iz domena uzvišenog i banalnog. U njenom pristupu, pritom, ima veoma mnogo lakoće i benevolentnosti, zdravog humora i ironičnog odmaka od standardnih klasifikacija i hijerarhizacija slika i oblika, a posebno od njihovog jednoznačnog određivanja u domenu politika identiteta, bilo da su oni određeni kao verski, etnički, socijalni ili rodni.

Ema  Bregović  rođena  je  u  Parizu  1994.  godine.  Magistrirala  je  na  Školi  lepih umetnosti  u  Nantu  (Francuska)  2018.  godine, a  trenutno  živi  i  radi  u  Beogradu  i Parizu. Ema   crpi   inspiraciju   iz   univerzuma   nerazrešenih   konflikata, fluktuirajućih identiteta  i kontroverznih značenja, analizirajući kompleksna pitanja granica, transgresije, religija i šizmi.  Njeni  radovi  reflektuju  dihotomije  i  kontroverze  i  odišu  ambivalentnošću, višeznačnošću  i  nesaglasnošću,  koje  su  u  konstantnom  dijalogu  sa  opipljivim karakteristikama  i  subverzivnim  konotacijama  objekta.  Umetnica  na  ovaj  način provocira  publiku,  pozivajući  je  da  istraži  antagonizam  između  materijala  koje koristi, objekata koje predstavlja i značenja koja im pridaje.   Najznačajnija dela mlade   umetnice   prikazuju   sinesteticku   harmoniju   između   poezije   i   nasilja, odražavajući   njenu   katarzičnu   potragu   za   mirom,   jedinstvom   i   spokojem izgubljenim   kroz   jugoslovenske   ratove.  

Otvaranje izložbe radova studenata Računarskog fakulteta 11. juna u Galeriji RAF

U petak, 11. juna u 19 časova u Galeriji RAF (Kirovljeva 15, Banovo brdo) biće otvorena izložba radova studenata Katedre za multimedijalni dizajn Računarskog fakulteta. Ova katedra je pripremila izložbu povodom pet godina rada, sa ciljem promocije studenata osnovnih i master akademskih studija i predstavljanja standarda učenja dizajna na Računarskom fakultetu.

Izložba obuhvata radove 70 studenata, iz oblasti ilustracije, tipografije, fotografije, režije, animacije, ambijentalne umetnosti, generativne umetnosti, interaktivne i participativne umetnosti, UX dizajna i dizajna zvuka. Koncipirana je kao višemedijski ambijent, gde crteži, fotografije, filmovi, animacije i drugo – nadasve sa enterijerom kao vizuelnim kontinuumom – treba da podstaknu kritiku kvaliteta i raspravu konteksta upotrebe dizajna. Izložba će biti otvorena do 24. septembra.

Dr Nenad Malešević, vanredni profesor Katedre za multimedijalni dizajn, povodom izložbe je rekao: „Multimediji se rekonfigurišu interaktivnim upravljanjem, a manifestuju hibridnim i kumulativnim učincima čiji doživljaj može biti simultan. Na studijama multimedijalnog dizajna se istražuju granične vrednosti, razvojne linije i tačke preseka multimedijalnih oblasti. Otud su na izložbi zastupljeni medijski i žanrovski raznovrsni projekti. Dizajn figurira dvojako: kao plan, prototip ili nacrt po kome se vrši serijska proizvodnja, te kao artificijelno sredstvo posredovanja između znakovne proizvodnje i potrošnje“.

Računarski fakultet je osnovan 2003. godine sa zadatkom da obezbedi izvrsno visokoškolsko obrazovanje na polju tehničko-tehnoloških i prirodno-matematičkih nauka. Od 2016. godine Fakultet ima akreditovane studije u polju umetnosti zasnovane na studijskom programu Multimedijalni dizajn. Galerija RAF (Galerija Računarskog fakulteta) je mesto u kome se inicira kritičko rasuđivanje o fenomenima savremene umetnosti i promovišu recentni standardi upotrebe računarske grafike i softverski (re)produkovanog zvuka.

IZLOŽBA O MARADONI OD 3. JUNA NA BEOGRADSKOM MESECU FOTOGRAFIJE

Izložba „Maradona” na aktuelnom izdanju Beogradskog meseca fotografije biće otvorena od 3. do 18. juna na Sava Promenadi. Ova izložba predstavlja ekskluzivni izbor fotografija iz fotografskih arhiva argentinske novinske agencije Agency Télam, srpske agencije MN Press, kao i izbor radova iz arhive fotografa Dragane Udovičić i Aleksandra Dimitrijevića.

Maradona je imao tri velike ljubavi: porodicu, fudbal i njegovu domovinu Argentinu, odnosno Latinsku Ameriku. Zavoleo je i Srbiju nakon dve posete, prve u oktobru 1982, kada je postigao svoj čuveni gol na beogradskoj Marakani pred 95.000 gledalaca posle kojeg su usledile ovacije, kao i druge, 2005, tokom snimanja sjajnog Kusturičinog dokumentarca „Maradona by Kusturica”. U izobilju materijala, ova kolekcija sumira Maradonin život kroz već legendarne fotografije koje ne samo da dokumentuju trenutak, već i istoriju i osećanja. Izložba je realizovana uz podršku ambasade Argentine u Srbiji, Télam Agencia Nacional de Noticias, MN Press i Belgrade Water Front.

Festival se ove godine održava uz poštovanje svih mera Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19.

Beogradski mesec fotografije je prvi put organizovan 2016. godine a ovogodišnje izdanje je peto po redu. Uspeh festivala baziran je na tri jaka stuba: kvalitetu domaće fotografske scene, saradnji sa umetničkim fondacijama, muzejima, galerijama i svim inostranim kulturnim centrima i ambasadama u Beogradu, kao i kontaktima i saradnjama sa drugim međunarodnim manifestacijama koje pružaju šansu da srpski fotografi prezentuju svoje radove u inostranstvu, uz dovođenje stranih fotografa u Beograd.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.