Vođenje na neviđeno kroz „Plavu izložobu“ u Muzeju savremene umetnosti
Zbog velikog interesovanja publike, Muzej savremene umetnosti u Beogradu organizuje još
jedno „Vođenje na neviđeno“ kroz „Plavu izložbu“, u subotu 7. oktobra od 12 i 16 časova.
„Plava izložba“ produžena je do 13. oktobra i Muzej savreme umetnosti koristi priliku da još
jednom zajedno sa zainteresovanim posetiocima doživi dela iz zbirki Muzeja savremene
umetnosti na jedinstven način, i uz pomoć vodiča na neviđeno Borisa Dončića, saradnika iz
Saveza slepih Srbije.
Posetioce očekuju povezi za oči i posebne interpretacije umetničkih dela koje su izveli
studenti Fakulteta likovnih umetnosti. Postavka je namenjena slepim i slabovidim osobama i
predstavlja poligon sa dvanaest prostornih, zvučnih i taktilnih punktova za doživljaj
umetnosti celim telom. Stavljanjem poveza na oči, aktiviramo druga čula i dozvoljavamo sebi
sopstvenom telu da doživi senzacije i iskustvo koje vodi drugačijem doživljaju umetničkih
dela i sveta.
Vođenje na neviđeno se praktikuje u manjim grupama i neophodno je da se posetioci
unapred prijave na adresu info@msub.org.rs. Kretanje kroz postavku olakšavaju taktilne,
tiflo trake na podu, ali je daleko važnije poverenje koje u mraku dajemo vodiču i drugim
ljudima u grupi.
Izložba Nadežda Petrović u Parizu u Kulturnom centru Srbije u Parizu
Izložba Nadežda Petrović u Parizu, priređena povodom obeležavanja jubileja sto pedeset godina od rođenja velike srpske umetnice biće otvorena 11. oktobra u Kulturnom centru Srbije u Parizu. Kustoskinje izložbe su Mišela Blanuša i Katarina Krstić, a organizator je Muzej savremene umetnosti u Beogradu.
Nadežda Petrović (1873 – 1915)je bila svestrana ličnost koja se bavila slikarstvom, fotografijom, pedagoškim radom, likovnom kritikom, ženskom emancipacijom, kolektivnim delovanjem, kao i društveno-političkim pitanjima, u periodu istorijskih i umetničkih previranja početkom 20. veka. Sa vremenske distance veće od jednog i po veka, umetnost Nadežde Petrović može se sagledati kao pionirski poduhvat žene koja je gotovo u svemu čime se bavila bila predvodnica, a najviše na umetničkom polju. Nadeždin pristup slikarstvu je rezultat školovanja u Minhenu i boravaka u Parizu i Italiji, ali i konstatno vraćanje Srbiji koje se reflektuje kroz teme koje nose predznak nacionalnog.
Njeno slikarstvo prepoznato je kao modernističko i može se podeliti na nekoliko perioda: vreme školovanja u Minhenu, srbijanski period u više faza, prva rana kada stvara u stilu impresionizma, i kasnije kada nastaju dela bogatog kolorističkog ekspresionizma; potom odlazi u Pariz gde nastavlja sa usvojenim kolorizmom i dostiže potpunu zrelost, i na kraju ratni period, kada uz učešće u njemu kao bolničarka, slika dela inspirisana rodnim podnebljem, u stilu ekspresionističkog kolorizma.
Autorke izložbe, Mišela Blanuša i Katarina Krstić, kustoskinje Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, priredile su umetničko-dokumentarnu izložbu koja prezentuje život i umetničko delo Nadežde Petrović, sa fokusom na njen kratak ali umetnički vrlo intenzivan i značajan boravak u Parizu, u periodu od 1910. do 1912. godine – Pariski period njenog stvaralačkog opusa.
Koncept izložbe osmišljen je kroz hronološko-tematske celine predstavljene kroz dva dokumentarna segmenta o životu i umetnosti Nadežde Petrović u Parizu.
Prvi segment (fotografije, privatna prepiska, kao i filmovi o životu i umetničkom radu) prikazuje narativ iz života umetnice, koji kroz jedan lični aspekt osvetljava njen boravak i život u Parizu i tako objašnjava veoma značajan trenutak njenog stvaralaštva.
Pored inspirativne i vrlo dinamične životne priče, na izložbi će kao poseban segment biti prezentovan i istorijski značajan likovni opus nastao tokom njenog boravka u francuskoj prestonici, prikazan kroz dokumentarno-narativne segmente – reprodukcije najznačajnijih umetničkih dela iz ovog perioda i kratke tekstualne stilsko-formalne elaboracije o njima.
Muzej savremene umetnosti se zahvaljuje na dozvoli za korišćenje i reprodukovanje dokumentarnog materijala: Milošu Kolaržu, Narodnom muzeju Srbije, Umetničkoj galeriji “Nadežda Petrović” u Čačku, Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu, Radio televiziji Srbije, Jesenjem salonu Pariz (Salon d’Automne), Atelijeru Ivan Meštrović u Zagrebu, Državnom arhivu Srbije.
Izložba Nadežda Petrović u Parizu u Kulturnom centru Srbije u Parizu biće otvorena do 27. oktobra 2023. godine.
U prisustvu autora otvorena izložba holandskog umetnika Remija Jugermana u Galeriji DOTS
Samostalna izložba “Linijom do iskona” holandskog umetnika Remija Jungermana otvorena je u u četvrtak, 21. septembra u Galeriji DOTS.
Povodom otvaranja izložbe, Remi Jugerman je rekao: “Prvi put sam u Srbiji, nisam imao ranije priliku da upoznam ovo podneblje, osim kroz istorijski kontekst. Bilo mi je veoma važno, kada sam dobio pozivnicu od galerije Dots, da dođem u Beograd. Mi se, kao umetnici, uglavnom fokusiramo na velike gradove poznate po umetnosti, poput Njujorka, Amsterdama, Berlina, ali je zapravo mnogo važnije da imamo mogućnost da i sami stvaramo nove umetničke centre. Za mene je Beograd trenutno centar savremene umetnosti.”
Na beogradskoj izložbi Jungerman se predstavio radovima nastalim tokom proteklih šesnaest godina. Najstariji izložen rad je “Captain Broos” iz 2007, dok su najmlađe serije “Pimba AGIDA” i “Pimba BEEFI” iz 2022. godine.
Ovaj umetnik u svom delu obuhvata raznorodne umetničke medije od skulpture, preko zidnih i prostornih instalacija, kolaža, panela i sito štampe, do video rada. Među karakterističnim za Jungermanov opus izdvajaju se zidne instalacije koje počivaju na modelu mreže: radovi “Orgade” (2008), “Wise words” (2010) i “Rite of Passage” (2013).
Jedan od nosećih radova beogradske izložbe je video rad “Broos” sastavljen od fotografija i kratkih filmskih isečaka snimljenih tokom ritualnih aktivnosti potomaka maronske zajednice Bakabusi, kojoj s majčine strane pripada i sam umetnik. Film nosi ime po Jungermanovom pretku Brosu, vrhovnom poglavici i borcu za slobodu, čija fotografija se pojavljuje u ritmičnoj sekvenci kratkih crno-belih fragmenata, dodatno naglašenih kompozicijom “Follow the Light” američkog džez muzičara i kompozitora Džejsona Morana.
Kustoskinje izložbe su Mirjana Dušić i Ljuba Jovićević, tekst za prateći katalog je pisala istoričarka umetnosti Ljubica Vujović, dok je za dizajn zadužena Isidora M. Nikolić. Izložba će biti otvorena do 18. novembra.
U Jungermanovom radu se motivi i obrasci iz afričke i surinamsko-maronske kulture, vinti religije i vizuelnog idioma evropskog modernizma dvadesetog veka stapaju jedni s drugima, stvarajući time širok dijapazon umetničkih primera zasnovanih na komunikaciji i međusobnoj interpolaciji elemenata ovih kultura.
Godine 2019. Jungerman je privukao globalnu pažnju kada je nastupio kao predstavnik Holandije na Bijenalu u Veneciji, gde se predstavio prostornom instalacijom “Visiting Deities”, zajedno s radovima umetnice Iris Kensmil. Nakon toga usledile su brojne samostalne muzejske i galerijske izložbe među kojima je ona u muzeju Stedelijk u Amsterdamu (2021–2022), kao i međunarodne nagrade i priznanja, među kojima se izdvaja nagrada za umetnost “Dr A.H. Heineken”, najprestižnija nagrada za vizuelnu umetnost u Holandiji, koju je dobio 2022. godine.
Izložbu su podržali Ambasada Holandije u Beogradu, Levi9 Technology Services i Heineken Srbija.
Izložba jednog od najistaknutijih savremenih holandskih umetnika – “Linijom do iskona” Remija Jugermana u Galeriji DOTS
Samostalna izložba “Linijom do iskona” umetnika Remija Jungermana (Surinam, 1959), koga Stedelijk muzej u Amsterdamu svrstava među najistaknutije savremene holandske umetnike, biće otvorena u Galeriji DOTS na Donjem Dorćolu u četvrtak, 21. septembra 2023. godine u 19 sati. Kustoskinje izložbe su Mirjana Dušić i Ljuba Jovićević, tekst za prateći katalog je pisala istoričarka umetnosti Ljubica Vujović, dok je za dizajn zadužena Isidora M. Nikolić.
Na beogradskoj izložbi Jungerman se predstavlja radovima nastalim tokom proteklih šesnaest godina. Najstariji izložen rad je “Captain Broos” iz 2007, dok su najmlađe serije “Pimba AGIDA” i “Pimba BEEFI” iz 2022. godine. Ovaj umetnik u svom delu obuhvata raznorodne umetničke medije od skulpture, preko zidnih i prostornih instalacija, kolaža, panela i sito štampe, do video rada. Među karakterističnim za Jungermanov opus izdvajaju se zidne instalacije koje počivaju na modelu mreže: radovi “Orgade” (2008), “Wise words” (2010) i “Rite of Passage” (2013).
Jedan od nosećih radova beogradske izložbe je video rad “Broos” sastavljen od fotografija i kratkih filmskih isečaka snimljenih tokom ritualnih aktivnosti potomaka maronske zajednice Bakabusi, kojoj s majčine strane pripada i sam umetnik. Film nosi ime po Jungermanovom pretku Brosu, vrhovnom poglavici i borcu za slobodu, čija fotografija se pojavljuje u ritmičnoj sekvenci kratkih crno-belih fragmenata, dodatno naglašenih kompozicijom “Follow the Light” američkog džez muzičara i kompozitora Džejsona Morana.
Izložba će biti otvorena do 18. novembra.
U Jungermanovom radu se motivi i obrasci iz afričke i surinamsko-maronske kulture, vinti religije i vizuelnog idioma evropskog modernizma dvadesetog veka stapaju jedni s drugima, stvarajući time širok dijapazon umetničkih primera zasnovanih na komunikaciji i međusobnoj interpolaciji elemenata ovih kultura.
Godine 2019. Jungerman je privukao globalnu pažnju kada je nastupio kao predstavnik Holandije na Bijenalu u Veneciji, gde se predstavio prostornom instalacijom “Visiting Deities”, zajedno s radovima umetnice Iris Kensmil. Nakon toga usledile su brojne samostalne muzejske i galerijske izložbe među kojima je ona u muzeju Stedelijk u Amsterdamu (2021–2022), kao i međunarodne nagrade i priznanja, među kojima se izdvaja nagrada za umetnost “Dr A.H. Heineken”, najprestižnija nagrada za vizuelnu umetnost u Holandiji, koju je dobio 2022. godine.
Izložbu su podržali Ambasada Holandije u Beogradu, Levi9 Technology Services i Heineken Srbija.
Otvorena izložba Davora Dmitrovica “Priče za malu decu” u Aleksić galeriji u Kragujevcu
U kragujevačkoj galeriji Aleksić, otvorena je izložba zagrebačkog umetnika Davora Dmitrovića – „Priče za malu decu“,
koju če posetioci biti u prilici da posete sve do 30.septembra 2023. godine.
Ovaj slikar, mlađe generacije, predstavio je svoju najnoviju produkciju, čija inspiracija su upravo bajke, ali u kojima je on glavni protagonista.
Na Davorovim slikama mogu se videti, prinčevi, princeze, vitezovi, Petar Pan, Pinokio ili Crvenkapa u njegovoj interpretaciji
foto: Slavoljub Radojević
Otvorena izložba “(Sa)vremenost kamena” autora dr Rajke Bošković u Galeriji – legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića
U petak, 15. septembra 2023. godine otvorena je izložba “(Sa)vremenost kamena” autora dr Rajke Bošković u Galeriji – legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića. Izložbu čini pedeset umetničkih dela – skulptura, video-radova i instalacija – koja obuhvataju poslednjih nekoliko decenija.
Dr Rajka Bošković, autor izložbe, povodom otvaranja je istakla: “Kamen kao materijal u svoj svojoj iskonskoj istinitosti, pruža izuzetne mogućnosti za umetničko oblikovanje. Zato je on i danas, kao i u antičko doba, podjednako zanimljiv umetnicima. Savremena umetnička scena svedoči o tome da, bez obzira na veliku količinu novih materijala, alata i načina mašinske obrade, čak i digitalne manipulacije, kamen i dalje privlači umetnike. I pored svih novina koje su nastale tokom 20. i na početku 21. veka u oblikovanju i koncipiranju umetničkog dela, kamen ostaje i opstaje kao stalni podsticaj za umetnicki izraz.”
Rajka Bošković je istakla da izložba nudi raznovrsna ostvarenja u domenu raznih poetika i različitih generacija umetnika, kao i raznovrsnih načina izražavanja – od skupltura i reljefa, preko slikarstva, odnosno mozaika, do video radova i konceptualnih dela.
Kao poseban segment izložbe, autorka je navela predstavljanje zgrade Muzeja savremene umetnosti sa ciljem da se predoči pravi primer sintagme arhitektura kao skulptura. “Pored voluminoznosti samog oblika zgrade, kamen, odnosno beli mermer, veoma doprinosi skulpturalnosti muzeja. Da je zgrada sva u staklu, izgubila bi se takva vizuelna dejstvenost i monumentalnost. Upravo kamen daje dimenziju više. U tome se ogleda savremenost kamena u 21. veku, čak i u arhitekturi, a ne samo u skuplturi i slikarstvu”, istakla je dr Rajka Bošković.
Autorkina ideja je bila da se, u sagledavanju suštine nadahnuća umetnika da se u 21. veku bave ovim materijalom, kroz razgovor s umetnicima dođe do toga šta to privlači kamenu. “U današnje vreme, kada je prisutna “nepodnošljiva lakoća” stvaranja – jer može da se stvara vrlo lako, zanimljivo, dopadljivo, da se lako predstavi i bude brzo prihvaćeno u javnosti – neko se vraća kamenu kao vrlo teškom materijalu, i u doslovnom i u metaforickom smislu, sto trazi veliki trud i istrajnost. Zato mi je ideja bila da odabrana dela, koja su radjena ili podstaknuta kamenom, prate stavovi odnosno misli umetnika o kamenu kao nadahnucu za savremeni umetnicki izraz. Istaknute misli ovih umetnika, od one “Kamen je moj prijatelj” Borislava Njezica, do misli Dusana Petrovica da je “Delo u kamenu uhvaceni dah stvaljen u vecnost”, govori o zadivljujucoj fascinaciji kamenom cak i danas na pocetku 21. veka “ zaključuje dr Rajka Bošković.
***
Savremeno doba – doba elektronike, digitalizacije, buke, efikasnosti, brzine, rasparčanosti, promenljivosti… A u tom dobu, kamen – čvrst, kompaktan, postojan, miran, tih…
Kamen i savremenost. Savremenost – nezaustavljivim i neprekidnim kovitlacem svakodnevice neumoljivo usisava skoro svaki atom snage savremenog čoveka. A kamen – svojom (s)taloženošću, kao odrazom milenijuma njegovog nastajanja, pruža osećaj spokojstva; traži posvećenost, i gledanja, i oblikovanja; opominje na dimenziju večnosti…
I danas, kao i u kamenom dobu, kamen je podsticaj i nepresušno nadahnuće čoveku za oblikovanje. Savremena umetnička scena, pored svih novina u domenu vrste materijala, novih pristupa u oblikovanju i koncipiranju umetničkog dela, svedoči o ne tako brojnoj, ali izuzetno upečatljivoj prisutnosti kamena kao materijala za umetnički izraz – kako u domenu skulpture, tako i u oblasti arhitekture, slikarstva i proširenih medija.
Umetnici… O kamenu. Od kamena. Iz kamena. U kamenu. Sa kamenom. Uz kamen. Zbog kamena… Šta se sve zbiva? Za čim se čezne? Šta se sneva? A šta oblikuje? I zašto? Umetničkim delima, ali i rečima/mislima/stavovima, savremeni umetnici Petar Vujošević (1959), Marko Vukša (1977), Marko Vučković (1992), Kristina Ivić (1995), Ivan Jeremić (1979), Milan Kulić (1988), Mladen Miljanović (1981), Jelena Mirković (1995), Borislav Nježić (1933–2016), Dušan Petrović (1962), Olivera Savić Popović (1950), Mice Poptsis (1950), Dejan Trivunac (1967), Goran Čpajak (1963) i Đorđe Čpajak (1961) o tome ubedljivo svedoče.
Tokom izložbe biće organizovan naučni skup pod nazivom Savremenost kamena, na kome će učesnici, pored umetnika i istoričara i teoretičara umetnosti, biti i pejzažne arhitekte, urbanisti, konzervatori, etnolozi i geolozi. Oni će sa različitih stanovišta sagledati značaj kamena kao materijala danas u 21. stoleću.
Izložba će biti otvorena do 13. novembra 2023. godine.
Izložba “(Sa)vremenost kamena” autora dr Rajke Bošković u Galeriji – legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića
U petak, 15. septembra u 19 časova 2023. godine biće otvorena izložba “(Sa)vremenost kamena” autora dr Rajke Bošković u Galeriji – legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića. Izložbu čini pedeset umetničkih dela – skulptura, video-radova i instalacija – koja obuhvataju poslednjih nekoliko decenija.
Savremeno doba – doba elektronike, digitalizacije, buke, efikasnosti, brzine, rasparčanosti, promenljivosti… A u tom dobu, kamen – čvrst, kompaktan, postojan, miran, tih…
Kamen i savremenost. Savremenost – nezaustavljivim i neprekidnim kovitlacem svakodnevice neumoljivo usisava skoro svaki atom snage savremenog čoveka. A kamen – svojom (s)taloženošću, kao odrazom milenijuma njegovog nastajanja, pruža osećaj spokojstva; traži posvećenost, i gledanja, i oblikovanja; opominje na dimenziju večnosti…
I danas, kao i u kamenom dobu, kamen je podsticaj i nepresušno nadahnuće čoveku za oblikovanje. Savremena umetnička scena, pored svih novina u domenu vrste materijala, novih pristupa u oblikovanju i koncipiranju umetničkog dela, svedoči o ne tako brojnoj, ali izuzetno upečatljivoj prisutnosti kamena kao materijala za umetnički izraz – kako u domenu skulpture, tako i u oblasti arhitekture, slikarstva i proširenih medija.
Umetnici… O kamenu. Od kamena. Iz kamena. U kamenu. Sa kamenom. Uz kamen. Zbog kamena… Šta se sve zbiva? Za čim se čezne? Šta se sneva? A šta oblikuje? I zašto? Umetničkim delima, ali i rečima/mislima/stavovima, savremeni umetnici Petar Vujošević (1959), Marko Vukša (1977), Marko Vučković (1992), Kristina Ivić (1995), Ivan Jeremić (1979), Milan Kulić (1988), Mladen Miljanović (1981), Jelena Mirković (1995), Borislav Nježić (1933–2016), Dušan Petrović (1962), Olivera Savić Popović (1950), Mice Poptsis (1950), Dejan Trivunac (1967), Goran Čpajak (1963) i Đorđe Čpajak (1961) o tome ubedljivo svedoče.
Tokom izložbe biće organizovan naučni skup pod nazivom Savremenost kamena, na kome će učesnici, pored umetnika i istoričara i teoretičara umetnosti, biti i pejzažne arhitekte, urbanisti, konzervatori, etnolozi i geolozi. Oni će sa različitih stanovišta sagledati značaj kamena kao materijala danas u 21. stoleću.
Izložba će biti otvorena do 13. novembra 2023. godine.
СОЊИН СЕПТЕМБАР: ИЗЛОЖБА ALONE OUT THERE ГЛОРИЕ ГАМЕР
Након отварања изложбе ауторке Марjам Тефакори, пројекат ,,Соњин септембар“се наставља још једном изложбом – аустријске ауторке Глорие Гамер, добитнице награде ,,Соња Савић“ из 2022. године. Глориа Гамер се чачанској публици и стручној јавности представила самосталном изложбом – мултимедијалном просторном инсталацијом ,, ALONE OUT THERE“ у изложбеном простору Галерије ,,Рисим“. Изложбу су отворили кустос пројекта ,,Соњин септембар“ – Предраг Живковић, ауторка изложбе – Глориа Гамер и филмски критичар и извршни уредник часописа Југословенске кинотеке – Јован Марковић.
Предраг Живковић: ,,Задовољство ми је да у овој нашој малој средини уметници могу да реализују неке своје идеје и замисли које нису можда увек могуће у неким другим галеријама. Желимо да им пружимо управо оно што Соња није имала када се бавила оном уметношћу каквом се бавила после своје сјајне филмске каријере. Ми пружамо младим уметницима услове да раде, подржавамо и афирмишемо тај уметнички ангажман који је врло битан и чини суштину бављења уметношћу. Дакле, да уметници уоче и издвоје оне ствари које су горуће, које су врло битне за тренутак у којем се налази човечансто и да о томе причамо. Теме су универзалне, прошли пут смо причали са Марјам Тефакори о положају жена у друштву у Ирану који јесте далеко али положај жена у овом друштву није тако далеко у односу на Иран. Постоји простор да се о томе прича, да се о томе размишља и постави питање а да се сви ми трудимо да дамо неки одговор.
Глориа ће вечерас говорити о великој дилеми која је јако актуелна а то је разлика између дигиталног и аналогног света. Док смо ми још у неком међу стању између та два, дигитална ера је већ наступила – само што се можда ми опиремо томе. Поставља се питање како ће се човек сналазити у дигиталном свету и како ће уопште функционисати овај свет у коме се налазимо, реални и тај дигитални који је можда и стварнији него овај наш у коме живимо.
Захваљујем се уметници што је ту, што је провела драгоцених месец дана у нашем граду да нам омогући овакву изложбу. Надам се да ће ово наше новопокренуто мало бијенале својим квалитетом ако не својим обимом ускоро достићи велико које се одржава сваког другог септембра – Меморијал Надежде Петровић.“
Глориа Гамер се у свом обраћању захвалила свима који су дошли на отварање изложбе а затим и на гостопримству, боравку и организацији изложбе и целој Уметничкој галерији ,,Надежда Петровић“. Захвалила се и на уметничкој слободи да реализује изложбу потпуно по својој замисли. Она је нагласила да јој је велика част што се налази у установи која баштини дела и традицију Соње Савић и Надежде Петровић и што је у прилици да на неки начин буде повезана са њима. Затим је уметница позвала присутне да погледају изложбу и учествују на разговору који је одржан након отварања.
Након отварања изложбе уследио је разговор са ауторком и публиком који је водио Јован Марковић, филмски критичар из Југословенске кинотеке, чији ће се текст такође наћи у каталогу манифестације а који се такође обратио приликом отварања изложбе.
Јован Марковић: ,,Ја нисам први пут овде и заиста мислим да је ово једна од значајнијих манифестација овог типа, барем за мене лично, јер мислим да је бављење експерименталним или алтернативним филмом који нема велику видљивост и подршку али ништа мање није уметнички релевантан драгоцено и да то треба стално истицати.“
Otvorena izložba Matilde Romanjoli – „Sun Beneath/Sunce ispod“ u Bioskopu Balkan
Savršena studija tela u vidu monumentalne skulpture dvostrukog portreta koju morate videti uživo!
Italijanska umetnica mlađe generacije, Matilde Romanjoli (Matilde Romagnoli), proteklog vikenda otvorila je svoju prvu samostalnu izložbu, i to u Bioskopu Balkan u Beogradu.
Izložba koja nosi naziv „SUN BENEATH/Sunce ispod“ je zapravo multimedijalna izložba, iako je centralni deo postavke monumentalna bronzana skulptura, visine 2,40m,
koja predstavlja Matildin dvostruki autoportret.
Izložbu, takođe, čini serija manjih skulptura, cite specific instalacija i pregled crteža.
foto: Bojana Janjić
Inspiraciju za ovu izložbu Matilde je pronašla pre svega u Italijanskoj kinematografiji pedesetih godina prošlog veka, te posebno ističe film „Stromboli“ Roberta Roselinija (Roberto Rossellini) iz 1950. godine.
Pored toga, veliki uticaj imao je i film Džona Hjustona (John Huston) „Pod vulkanom“ iz 1984. godine, čija scena iz filma zauzima ceo jedan zid na postavci.
Ova slojevita prezentacija rada Matilde Romanjoli u Beogradu i njena izložba u Bioskopu Balkan pružaju jedinstvenu priliku ljubiteljima umetnosti i široj publici da se upuste u fascinantnu umetničku viziju i istraživanje ljudske forme i njene kompleksnosti.
Izložbu možete pogledati do 30.spetembra 2023, svakoga dana osim ponedeljka od 12 do 20 časova – ulaz je slobodan.
SONJIN SEPTEMBAR: otvaranje izložbe Glorie Gamer “ALONE OUT THERE“
Nakon otvaranja izložbe autorke Maryam Tafakory, projekat “Sonjin septembar“ se nastavlja još jednom izložbom – austrijske autorke Glorie Gamer, dobitnice nagrade “Sonja Savić“ iz 2022. godine. Gloria Gamer će se čačanskoj publici i stručnoj javnosti predstaviti samostalnom izložbom – multimedijalnom prostornom instalacijom “ALONE OUT THERE“ koja će biti ovorena u utorak, 12. septembra u 19 časova u Galeriji “Risim“.
Nakon otvaranja izložbe, uslediće vođenje kroz izložbu i stvaralaštvo Glorie Gamer, kao i razgovor sa autorkom i publikom koji će voditi Jovan Marković, filmski kritičar iz Jugoslovenske kinoteke, čiji će se tekst takođe naći u katalogu manifestacije.
Dobro došli!
—
Уметничка галерија
„Надежда Петровић“
Цара Душана 6
32000 ЧАЧАК
Umetnica Matilde Romanjoli (Matilde Romagnoli) predstaviće svoj rad beogradskoj publici izložbom „Sun Beneath“ u Bioskopu Balkan
9 – 30. septembar 2023.
Italijanska umetnica, Matilde Romanjoli (Matilde Romagnoli), predstaviće se
izložbom „SUN BENEATH/Sunce ispod“ u Bioskopu Balkan od 9. do 30.
septembra 2023. godine. Matilde dolazi u Beograd iz Minhena, gde je završila
studije (Kunst Akademie der Bildenden Künste Munchen, klasa: Gerry Bibby, 2023).
Ovo je njena samostalna izložba čiji je deo i promišljanje koncepta nastao je tokom
njenog boravka u Beogradu kao deo umetničkog rezidencijalnog programa koji
organizuje Fondacija Saša Marčeta.
Monumentalna brozana skulptura – dvostuki autoportret, predstavlja centralni deo
postavke. Matilde nezavisno i samostalno prolazi kroz ceo proces stvaranja,
uključujući modelovanje, izlivanje, prelamanje kalupa i dorado bronze. Rad prikazan
u figurama, predstavlja savršenu akademsku studiju tela, ali sa „teretom“ sopstvene
figure koju nosi na leđima.
Matildin umetnički pristup je jedinstven jer se potpuno posvećuje svakom
aspektu stvaranja. Svojim ličnim učešćem u svim elementima, ona stvara duboku
vezu između fizičkog procesa i finalnog rezultata. Ova intimna angažovanost joj
omogućava da prenese osećaj ranjivosti i samoosmatranja kroz svoju umetnost. Ova
suprotnost između savršene figurativne studije i težine i simbolike prisustva same
umetnice stvara moćnu vizuelnu konotaciju.
Kroz svoj dvostruki autoportret, Matilde Romagnoli poziva posmatrače da razmisle o
vlastitom identitetu i teretima koje nose. Ova introspektivna istraživanja sopstvenog
ja rezoniraju sa publikom jer dotiču univerzalne teme samoprikazivanja, ranjivosti i
samoispoljavanja.
„Za mene je umetnički rad je dvostruka privilegija – prvo posedovati dar i biti u
mogućnosti da se dar primenjuje. Posvećenost dolazi kao prirodna posledica radosti
stvaranja. Odakle ona dolazi – od mene same i možda od umetničke porodice iz
koje potičem… moj pradeda je bio slikar i predavao na Akademiji likovnih umetnosti u
Milanu, moja baka je slikarka, otac je strastveni fotograf, brat je arhitekta, majka
balerina… Odrastala sam u podsticajnom okruženju i oduvek sam osećala veliku
želju i izuzetnu radost u stvaranju onog što zamislim. Kada radim, doživljavam
osećaj potpunosti i slobode koji su neophodni. Sada, svesno, uživam u svakom
trenutku procesa rada, u učenju i istraživanju, čak i kada prolazim kroz periode
izazovnih fizičkih i mentalnih borbi. Međutim, posle takvih perioda, osećam se
izuzetno živom i prisutnom“ – kaže umetnica.
Organizovana u saradnji sa Fondacijom Saše Marčete, Matildina izložba pokazuje
posvećenost fondacije podršci mladim umetnicima i pružanju dragocenih prilika za
upoznavanje sa iskustvima i praksama koje dolaze iz Nemačke.
Sveukupno, prisustvo Matilde Romagnoli u Beogradu i njena izložba u Bioskopu
Balkan pružaju jedinstvenu priliku ljubiteljima umetnosti i široj publici da se upuste u
fascinantnu umetničku viziju i istraživanje ljudske forme i njene kompleksnosti.
Izložba traje do 30.spetembra 2023.
DŽULIJA PEJTON DŽONS U BEOGRADU!
Predstavljena izložba crteža i knjiga “Pijin svet” u galeriji X VITAMIN
Čuvena britanska kustoskinja, direktorka galerije i umetnica, Dama Džulija Pejton-Dzons (Julia Peyton-Jones) bila je prethodnog vikenda gošća Beograda.
Ona je juče u galeriji X Vitamin u Beogradu u otvorila izložbu crteža i predstavila istoimenu knjigu – “Pijin svet”.
Crteži koji su objavljeni u knjizi “Pijin svet” ekskluzivno su izloženi u galeriji X Vitamin od 3. septembra do 5. oktobra 2023. godine.
Dzulija Pejton Dzons u galeriji X Vitamin
Foto: Jadranka Todorović
Dzulija Pejton-Džons se u svojoj dugogodišnjoj karijeri kustoskinje i direktorke galerije Serpentine u Londonu istakla svojim radom, a za izuzetan doprinos međunarodnoj kulturi i razvoju britanske kulturne scene dobila je titulu Dame Britanske imperije. Međutim, široj javnosti je privukla pažnju tako što je nakon dvadeset pet godina u Serpentine Galleries, hrabro promenila pravac, postavši majka sa 64 godine i započela novi posao u Thaddeus Ropac, komercijalnoj galeriji međunarodnog priznanja.
Knjiga „Pijin svet“ dostupna je u galeriji X Vitamin dok traje izložba, odnosno sve do 5. oktobra 2023. godine.
PIJIN SVET / DŽULIJA PEJTON DŽONS
izložba crteža i predstavljanje knjige
X VITAMIN, Resavska 19, 1. sprat, Beograd
nedelja, 3. septembar u 12h
ulaz slobodan
U nedelju 3. septembra u galeriji X Vitamin u Beogradu u 12 časova otvora se izložba crteža i predstavlja knjiga “Pijin svet” u prisustvu autorke Džulije Pejton-Džons (Julia Peyton-Jones), britanske kustoskinje, direktorke galerije i umetnice. Crteži koji su objavljeni u knjizi “Pijin svet” biće ekskluzivno izloženi u okviru istoimene izložbe u galeriji X Vitamin od 3. septembra do 5. oktobra.
Publika će takođe moći da vidi animirani film koji je premijerno prikazan za Međunarodni dan porodice na Piccadilli Lights, Piccadilli Circus u Londonu.
U ovoj knjizi, objavljenoj 2021. godine, Džulija Pejton-Džons priča dirljivu priču o životu sa svojom trogodišnjom ćerkom Pijom tokom godinu dana. Ova prelepa serija crteža koju je umetnica stvarala svake večeri kada bi njena ćerka otišla u krevet sadrži vizuelni dnevnik njihovih života uoči i tokom pandemije. Knjiga je istovremeno i zapis ovog vremena i poklon Piji na koju će se osvrnuti u budućnosti.
Pejton-Džons je najpoznatija po svom pionirskom radu kao direktorka londonskih galerija Serpentine, gde je dala izuzetan doprinos međunarodnoj kulturi koja joj je donela titulu Dame Britanske imperije. Ali u duši, ona jeste i uvek je bila umetnica. Nakon dvadeset pet godina u Serpentine Galleries, hrabro je promenila pravac, postavši majka sa šezdeset četiri godine, započela novi posao u Thaddeus Ropac, komercijalnoj galeriji međunarodnog priznanja, i vratila se svojim umetničkim korenima. Pejton-Džons vidi svoje crteže kao način da prikaže plime i oseke porodičnog života, beležeći događaje i ne-događaja tokom dvadeset četiri sata.
Ovaj projekat je podržan od strane Ministarstva kulture Srbije.
Ova knjigu izdaju u saradnji Hurtwood Press i Verlag der Buchhandlung Walther und Franz König
Dizajnirfao Mark El-khatib.
Izložba jednog od najistaknutijih savremenih holandskih umetnika – “Linijom do iskona” Remija Jugermana u Galeriji DOTS
Samostalna izložba “Linijom do iskona” umetnika Remija Jungermana (Surinam, 1959), koga Stedelijk muzej u Amsterdamu svrstava među najistaknutije savremene holandske umetnike, biće otvorena u Galeriji DOTS na Donjem Dorćolu u četvrtak, 21. septembra 2023. godine u 19 sati. Kustoskinje izložbe su Mirjana Dušić i Ljuba Jovićević, tekst za prateći katalog je pisala istoričarka umetnosti Ljubica Vujović, dok je za dizajn zadužena Isidora M. Nikolić.
Na beogradskoj izložbi Jungerman se predstavlja radovima nastalim tokom proteklih šesnaest godina. Najstariji izložen rad je “Captain Broos” iz 2007, dok su najmlađe serije “Pimba AGIDA” i “Pimba BEEFI” iz 2022. godine. Ovaj umetnik u svom delu obuhvata raznorodne umetničke medije od skulpture, preko zidnih i prostornih instalacija, kolaža, panela i sito štampe, do video rada. Među karakterističnim za Jungermanov opus izdvajaju se zidne instalacije koje počivaju na modelu mreže: radovi “Orgade” (2008), “Wise words” (2010) i “Rite of Passage” (2013).
Jedan od nosećih radova beogradske izložbe je video rad “Broos” sastavljen od fotografija i kratkih filmskih isečaka snimljenih tokom ritualnih aktivnosti potomaka maronske zajednice Bakabusi, kojoj s majčine strane pripada i sam umetnik. Film nosi ime po Jungermanovom pretku Brosu, vrhovnom poglavici i borcu za slobodu, čija fotografija se pojavljuje u ritmičnoj sekvenci kratkih crno-belih fragmenata, dodatno naglašenih kompozicijom “Follow the Light” američkog džez muzičara i kompozitora Džejsona Morana.
Izložba će biti otvorena do 18. novembra.
U Jungermanovom radu se motivi i obrasci iz afričke i surinamsko-maronske kulture, vinti religije i vizuelnog idioma evropskog modernizma dvadesetog veka stapaju jedni s drugima, stvarajući time širok dijapazon umetničkih primera zasnovanih na komunikaciji i međusobnoj interpolaciji elemenata ovih kultura.
Godine 2019. Jungerman je privukao globalnu pažnju kada je nastupio kao predstavnik Holandije na Bijenalu u Veneciji, gde se predstavio prostornom instalacijom “Visiting Deities”, zajedno s radovima umetnice Iris Kensmil. Nakon toga usledile su brojne samostalne muzejske i galerijske izložbe među kojima je ona u muzeju Stedelijk u Amsterdamu (2021–2022), kao i međunarodne nagrade i priznanja, među kojima se izdvaja nagrada za umetnost “Dr A.H. Heineken”, najprestižnija nagrada za vizuelnu umetnost u Holandiji, koju je dobio 2022. godine.
Izložbu su podržali Ambasada Holandije u Beogradu, Levi9 Technology Services i Heineken Srbija.
Umetnica Matilde Romanjoli (Matilde Romagnoli) predstaviće svoj rad beogradskoj publici izložbom „Sun Beneath“ u Bioskopu Balkan
9 – 30. septembar 2023.
Italijanska umetnica, Matilde Romanjoli (Matilde Romagnoli), predstaviće se izložbom „SUN BENEATH/Sunce ispod“ u Bioskopu Balkan od 9. do 30. septembra 2023.godine. Matilde dolazi u Beograd iz Minhena, gde je završila studije (Kunst Akademie der Bildenden Künste Munchen, klasa: Gerry Bibby, 2023). Ovo je njena samostalna izložba čiji je deo i promišljanje koncepta nastao je tokom njenog boravka u Beogradu kao deo umetničkog rezidencijalnog programa koji organizuje Fondacija Saša Marčeta.
Monumentalna brozana skulptura – dvostuki autoportret, predstavlja centralni deo postavke. Matilde nezavisno i samostalno prolazi kroz ceo proces stvaranja, uključujući modelovanje, izlivanje, prelamanje kalupa i dorado bronze. Rad prikazan u figurama, predstavlja savršenu akademsku studiju tela, ali sa „teretom“ sopstvene figure koju nosi na leđima.
Matildin umetnički pristup je jedinstven jer se potpuno posvećuje svakom aspektu stvaranja. Svojim ličnim učešćem u svim elementima, ona stvara duboku vezu između fizičkog procesa i finalnog rezultata. Ova intimna angažovanost joj omogućava da prenese osećaj ranjivosti i samoosmatranja kroz svoju umetnost. Ova suprotnost između savršene figurativne studije i težine i simbolike prisustva same umetnice stvara moćnu vizuelnu konotaciju.
Kroz svoj dvostruki autoportret, Matilde Romagnoli poziva posmatrače da razmisle o vlastitom identitetu i teretima koje nose. Ova introspektivna istraživanja sopstvenog ja rezoniraju sa publikom jer dotiču univerzalne teme samoprikazivanja, ranjivosti i samoispoljavanja.
„Za mene je umetnički rad je dvostruka privilegija – prvo posedovati dar i biti u mogućnosti da se dar primenjuje. Posvećenost dolazi kao prirodna posledica radosti stvaranja. Odakle ona dolazi – od mene same i možda od umetničke porodice iz koje potičem… moj pradeda je bio slikar i predavao na Akademiji likovnih umetnosti u Milanu, moja baka je slikarka, otac je strastveni fotograf, brat je arhitekta, majka balerina… Odrastala sam u podsticajnom okruženju i oduvek sam osećala veliku želju i izuzetnu radost u stvaranju onog što zamislim. Kada radim, doživljavam osećaj potpunosti i slobode koji su neophodni. Sada, svesno, uživam u svakom trenutku procesa rada, u učenju i istraživanju, čak i kada prolazim kroz periode izazovnih fizičkih i mentalnih borbi. Međutim, posle takvih perioda, osećam se izuzetno živom i prisutnom“ – kaže umetnica.
Organizovana u saradnji sa Fondacijom Saše Marčete, Matildina izložba pokazuje posvećenost fondacije podršci mladim umetnicima i pružanju dragocenih prilika za upoznavanje sa iskustvima i praksama koje dolaze iz Nemačke.
Sveukupno, prisustvo Matilde Romagnoli u Beogradu i njena izložba u Bioskopu Balkan pružaju jedinstvenu priliku ljubiteljima umetnosti i široj publici da se upuste u fascinantnu umetničku viziju i istraživanje ljudske forme i njene kompleksnosti.
Izložba traje do 30.spetembra 2023.
Izložba „Lepota velikog formata“ u Salonu Muzeja grada Beograda
Izložba „Lepota velikog formata“ kojom kompanija GRAFIX obeležava 30 godina postojanja, biće otvorena za posetioce od 28. avgusta do 9. septembra 2023. godine u Salonu Muzeja grada Beograda (Bulevar kralja Aleksandra 30, Beograd).
Radovi koji će biti predstavljeni na izložbi, izabrani su delom na konkursu koji je bio otvoren od 8. decembra 2022. do 20. januara 2023. godine, a jedan broj umetnika učestvuje po pozivu selektora. Autori najboljih pet radova biće proglašeni 4. septembra, a nagrađenim autorima pripašće i novčane nagrade.
Publika će biti u prilici da vidi radove naših priznatih i internacionalno poznatih savremenih umetnika, Leonore Vekić, Milorada Miće Stajčića, Simonide Rajčević, Miška Pavlovića, Nikole Radosavljevića, Vladimira Lalića, Zdravka Joksimovića, Marine Marković, Gorana Delića, Jovanke Jelić Mladenović, Lidije Živković, Miše Obradovića, Vladimira Kovača, Anite Milić, Dragane B. Stevanović, Mire Odić, Martina Erdeša, Ivane Živić, Jelene Jelače i Lee Embeli.
Tokom proteklih šest meseci, umetnici su, zajedno sa saradnicima iz kompanije Grafix prošli kroz izazovan i kreativan proces stvaranja radova od neuobičajenih materijala, sa najsavremenijim tehnikama izrade i obrade, potpuno nesputani formatom i budžetom za produkciju rada. Rezultat je jedna nesvakidašnja izložba koja će pomeriti granice produkcije i načina viđenja savremene štampe ovom prilikom u službi umetničkog stvaralaštva.
“Ovom izložbom želeli smo da naše 30-ogodišnje znanje i iskustvo sa najsavremenijim tehnologijama vezanim za komercijalne proizvode podelimo sa kolegama, umetnicima i dizajnerima, i da im na trenutak učinimo dostupnim korišćenje najnovijih tehnologija kojima do sada nisu imali pristup. Na taj način, zajedničkim radom, atraktivnost, snagu i superiornost komercijalne grafike ponudili smo u primeni u umetničkom delu“, istakao je Siniša Radnović, direktor kompanije GRAFIX.
GRAFIX, kao društveno odgovorna kompanija, svoj višedecenijski jubilej ovom prilikom obeležava izložbom odabranih radova velikog formata koji ulaze u dugoročno formiranje GRAFIX-ove umetničke kolekcije, i zahvaljuje se umetnicima što su se odazvali pozivu na ovaj konkurs i učestvovali u ovako izazovnom projektu. Ovim projektom kompanija Grafix daje pozitivan primer podrške savremenim umetnicima i domaćem savremenom stvaralaštvu. Umetnicima je dat nesvakidašnji prostor i stručna potpora da se izraze kroz najsavremenija dostignuća digitalne štampe, tehničke dorade i u velikom formatu.
Komesarka izložbe je Katarina Stanković Bjegović, a komisiju za izbor radova čine Nikola Kolja Božović, likovni umetnik i redovni profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, Lidija Jovanović, docent na fakultetu Metropolitan i pozorišni i modni kostimograf, mr Branislav Karanović, prof emeritus FPU, Emina Radnović, diplomirani dizajner enterijera i nameštaja, i Katarina Stanković Bjegović, likovna umetnica i kuratorka. Inicijatorka projekta je Emina Radnović, a koordinatorka Ana Petrović, direktorka Noći muzeja.
„Kada se pogleda izbor predloženih radova za ovaj Grafixov jubilej, može se primetiti da su radovi sa donekle futurističkom konotacijom. Svaki od odabranih autora jeste ostao u domenu svog likovnog potpisa i tako da ga možemo prepoznati, ali sa nekom dozom iskoraka u futurizam“ ističe autorka uvodnog teksta za katalog izložbe, Danijela Rančić. „Nije zanemarljiva činjenica da se ovom prilikom umetnicima pruža mogućnost da ti isti njihovi odabrani radovi budu izvedeni u maksimalnom formatu koji može biti sve do dimenzija 3x3m. Svaki od radova u katalogu, uz dobru rezoluciju štampe, a izveden u takvom formatu, izazvaće potpuno oduševljenje posmatrača“, dodaje ona.
Izložba skulptura u kamenu u galeriji Dimenzija
KAMEN
17.08.2023. u 19h
Umetnička grupa Dimenzija – Galerija Dimenzija
Čumićevo sokače 15
Istorijat kamena zapravo predstavlja geološku povest o nastanku Zemlje, njenom razvoju, procesima i promenama, koji su se događali tokom četiri i po milijardi godina njenog postojanja. Izrada skulpture u kamenu zahteva celokupno biće stvaraoca; biološko i umno, iziskujući značajan fizički napor i naročit mentalni angažman, rabeći jednako i duh i telo.
Izložbena postavka u galeriji Dimenzija, predstaviće više od 20 skulptura u kamenu šestoro autora, različitih likovnih poetika i prosedea, sa ciljem da prikaže raznovrsna poimanja materijala, mogućnosti izražavanja, oblikovanja i oplemenjivanja istog, kroz osobene skulptorske prakse.
Autori postavke su istoričarka umetnosti, Jelena Balević i vajarka, dr Tatjana Karavelić, a svoje radove će predstaviti umetnici: Ivan Marković, Kristina Ivić, Ružica Španović, Vladislava Krstić, Tatjana Karavelić i Katarina Gajović.Izložba će trajati do 9. septembra 2023. a svečano otvaranje je zakazano za četvrtak, 17. avgust, u 19 časova u galeriji Dimenzija (Belgrade Design District).
Projekat je podržan od strane Ministarstva kulture Republike Srbije.
https://www.instagram.com/galerija_dimenzija/
ИГОР БОШЊАК – „БУДУЋНОСТ СЕ ПОНАВЉА ВИШЕ НЕГО ИСТОРИЈА“
Уметничка галерија „Надежда Петровић“ у Чачку и Музеј савремене умјетности Републике Српске у сарадњи са Културним центром Требиње, позивају Вас на отварање самосталне изложбе требињског уметника Игора Бошњака под називом „Будућност се понавља више него историја“ у петак, 4. августа у 19 часова.
Изложба је део програма „Престоница културе Србије – Чачак 2023“ која у оквиру програма „град-гост“ – програмска целина „На раскршћу“ – представља град Требиње.
Добро дошли!
Otvorena Izložba radova diplomaca Fakulteta primenjenih umetnosti u Bioskopu Balkan: Diploma 2023.
U ponedeljak, 10. jula u Bioskopu Balkan, svečano je otvorena izložba diplomskih radova studenata 4. godine Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, Diploma 2023.
Prisutnima se na otvaranju obratio dekan Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, red. prof. Goran Čpajak, koji se zahvalio Fondaciji Saša Marčeta na saradnji povodom izložbe.
“Prvi put izlažemo u ovakvom prostoru koji je dosta upečatljiv, fascinantan, ima neki istorijski tok, i vrlo je zanimljiv za mladu, kreativnu misao da se iskaže i pokaže”, naglasio je Čpajak, koji se zahvalio i Muzeju nauke i tehnike na podršci i pomoći oko realizacije izložbe, donatorima Slavku Andrejeviću i Aniki Andrejević – Dokić, zahvaljujući kojima je ove godine uvedena nagrada “Krsta Andrejević” za najbolje izveden rad iz oblasti Primenjeno slikarstvo na predmetu Slikarske tehnike, kao i porodici slikara Miodraga Miće Mihailovića iz Novog Sada, koja je donirala veliki broj platna, materijala i boja za studente slikarstva u ovoj godini.
Nakon uvodnog obraćanja, nagrade su dobili najbolji studenti u školskoj 2022/2023. godini: Bojan Zavišin, Dana Vukajlović, Vanja Bajović, Milica Đurić, Lana Petrić, Tara
Ilić, Anja Kostić, Aleksandra Pavlović, Nemanja Jojić, Aleksandar Simonović, Katarina
Gajović, Damjan Božović, Ivana Milanov, Đorđe Stojković, Anja Rakonjac, Isidora
Petrović, Margareta Marinković, Aleksandra Škundrić, Aleksa Avramović, Kaja
Đoković, Alicija Nadal Žuljević, Milica Bogdanović, Tijana Zurković, Aleksandra
Davinić, Angelina Krstić, Iva Prvulović.
Pohvale za studente prve i druge godine osnovnih studija dobili su Jovana Zebić, Ivana Jevtić, Jovana Vasić, Tea Radetić i Tijana Ivanović.
U godini obeležavanja 75 godina postojanja Fakulteta, na ovoj izložbi predstavljeno je preko 200 radova iz oblasti primenjenog slikarstva, scenografije, grafike, primenjenog vajarstva, animacije, ilustracije, fotografije, konzervacije i restauracije, scenskog kostima, savremenog odevanja, industrijskog dizajna, unutrašnje arhitekture i dizajna nameštaja, keramike, tekstila, pisma, grafike i knjige i grafičkog dizajna.
Komesar izložbe je dr um. Tijana Kojić, vanredni profesor FPU, arhitekte izložbe su docenti Mirjana Milakić i Mladen Vračević, a izložbu je podržala Fondacija Saša Marčeta.
Izložba će posetiocima biti dostupna svakog dana od 10. do 24. jula, od 12 do 20h.
Izložba radova diplomaca Fakulteta primenjenih umetnosti u Bioskopu Balkan : Diploma 2023.
U ponedeljak, 10. jula u 19 časova u Bioskopu Balkan, biće svečano otvorena izložba diplomskih radova studenata 4. godine Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, Diploma 2023.
U godini obeležavanja 75 godina postojanja Fakulteta, na pomenutoj izložbi biće predstavljeno preko 200 radova iz oblasti primenjenog slikarstva, scenografije, grafike, primenjenog vajarstva, animacije, ilustracije, fotografije, konzervacije i restauracije, scenskog kostima, savremenog odevanja, industrijskog dizajna, keramike, tekstila, pisma, grafike i knjige i grafičkog dizajna. Komesar izložbe je dr um. Tijana Kojić, vanredni profesor FPU.
Povodom ove izložbe, dekan Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, red. prof. Goran Čpajak je u uvodnom tekstu istakao: „Sledstveno činjenici da je umetničko stvaralaštvo bitan činilac u oblikovanju svetonazora i načina promišljanja i komentarisanja društvenih okolnosti, studenti se upućuju na kreativno i originalno razmišljanje, koje je usmereno ka oblikovanju dela iz oblasti primenjenih umetnosti, koja su u najbližem dodiru sa čovekom i njegovim svakodnevnim potrebama. Njihov stvaralački potencijal razvija se u duhu negovanja harmoničnih odnosa između istorijski potvrđenih vrednosti, tradicionalnih veština i još uvek nemapiranih polja novih ideja i aktuelnih društvenih i kulturoloških tokova“.
Diploma 2023. donosi generacijski pregled i uvid u teme, interesovanja i domete studenata završne godine FPU. Izložba se ove godine realizuje u juliranoj godini fakulteta i prvi put na novim izložbenom mestu, u istorijskom zdanju Bioskopa Balkan.
Ova promena donosi i velika očekivanja od realizacije same postavke u prostoru koji uvek predstavlja izazov u svojim dinamikama i netipičnosti izlagačkog mesta. Izložbu je podržala Fondacija Saša Marčeta.
Izložba će posetiocima biti dostupna svakog dana od 10. do 24. jula, od 12 do 20h.
Otvorena izložba “Gola tehnologija” / Muzej nauke i tehnike
Autor fotografije: Muzej nauke i tehnike
Beograd, 3. jul 2023 – Muzej nauke i tehnike i kompanija „Visaris“ prvi put u Srbiji i među prvima u svetu, predstavili su ekskluzivnu izložbu „Gola tehnologija“, autora Zorana Levića, Dušana Petrovića i Ivana Stanića, posvećenu „skrivenoj“ strani tehničkih predmeta koje baštini Muzej nauke i tehnike u svojim zbirkama. Izložbu je, 29. juna 2023, u 19 časova, u Galeriji 51, Muzeja nauke i tehnike, svečano otvorio Marko Petrović, direktor kompanije „Visaris”. Izložba “Gola tehnologija” u Galeriji 51, Muzeja nauke i tehnikeće biti otvorena do septembra 2023. godine, a u toku njenog trajanja organizatori pripremaju brojne prateće sadržaje.
Tehnički uređaji uglavnom „skrivaju” svoju unutrašnjost koja se pokrivanjem, u većini slučajeva, štiti kako bi bilo obezbeđeno njihovo neometano funkcionisanje. Na taj način unutrašnjost većine tehničkih uređaja, a samim tim i njihov način rada, ostaju skriveni oku posmatrača. Iz navedenih razloga nastala je ideja da se iz zbirki Muzeja nauke i tehnike izaberu eksponati koji „kriju” interesantnu unutrašnjost i prepuste prolazu h-zraka. Uz pomoć domaće kompanije „Visaris“, koja proizvodi digitalne rendgen-aparate i softver najnovije generacije, postignut je neverovatan rezultat. Nova rendgenska tehnologija omogućila je dinamičke snimke predmeta, odnosno, pružila je uvid u njihovu unutrašnjost bez rasklapanja, čak i dok rade!
Otuda velika želja organizatora da ovu novu tehnološku i muzeološku praksu, prvi put u Srbiji i među prvima u svetu, podeli sa posetiocima putem intrigantno nazvane izložbe „Gola tehnologija“, u svrhu edukacije i demonstracije novih muzeoloških praksi u prezentaciji kulturne baštine.
„Izuzetna mi je čast što ponovno sarađujemo sa Muzejom nauke i tehnike nakon prethodne veoma uspešne izložbe koja je prikazala istoriju razvoja rendgena u Srbiji. Uveren sam da će i nova izložba „Gola tehnologija“ pružiti posetiocima jedinstven uvid u svet nauke i tehnike, i doprineti razvoju i inspiraciji budućih naučnika u istraživanju i stvaraju novih ideja i pronalazaka. – izjavio je Marko Petrović direktor kompanije “Visaris”, lidera u proizvodnji digitalnih rendgena i informacionih sistema za dijagnostiku i akviziciju slike u Srbiji i jugoistočnoj Evropi tokom otvaranja izložbe.
Rendgenska tehnologija danas je sastavni deo konzervatorsko-restauratorskih muzejskih praksi i predstavlja nedestruktivni alat za snimanje radi što boljeg sagledavanja unutrašnjosti muzejskih predmeta, što muzejskim stručnjacima umnogome olakšava posao.
“Nova rendgenska tehnologija omogućila nam je i dinamičke snimke predmeta, odnosno, pružila nam je mogućnost da bez rasklapanja vidimo njihovu unutrašnjost dok rade. Otuda naša velika želja da ovu novu tehnološku i muzeološku praksu podelimo i s našim posetiocima putem izložbe sa intrigantnim nazivom “Gola tehnologija”, a sve u svrhu edukacije i demonstracije novih muzeoloških praksi u prezentaciji kulturne baštine.” – izjavio je Zoran Lević, viši kustos – konzervator i direktor Muzeja nauke i tehnike.
Kod ispitivanja muzejskih eksponata primena invazivne tehnike nije moguća. Kako bi posetiocima dočarali unutrašnji izgled i rad različitih uređaja, muzeji često izrađuju trodimenzionalne modele ili ih digitalno rekonstruišu.
“Zahvaljujući razvoju novih softverskih alata i 3D štampe, danas su rezultati mnogo bolji. Međutim, i dalje ostaje nepoznanica kako stvarno izgleda unutrašnjost uređaja jer ju je nemoguće videti na muzejskim izložbama. Zbog svega navedenog, nastala je ideja da se iz zbirki Muzeja izaberu eksponati koji „kriju” interesantnu unutrašnjost i prepuste prolazu x-zraka – a među njima su “Beogradska šaka”, prva protetička robotska šaka na eksterno napajanje u svetu, SLR KAMERA LEICA III, prvi praktični foto-aparat koji je koristio filmski format od 35 mm, sa horizontalnim postavljanjem filma u aparat, televizor SONY MICRO 5-303W, koji je kada se pojavio bio je najmanji i najlakši televizor na svetu i drugi zanimljivi predmeti.” – dodao je Ivan Stanić, viši kustos Muzeja nauke i tehnike.
Muzej nauke i tehnike stupio je u kontakt sa domaćom kompanijom “Visaris” koja proizvodi digitalne rendgen-aparate najnovije generacije. Zahvaljujući njihovim savremenim aparatima i softveru, postignut je neverovatan rezultat.
“Pojavom digitalnih rendgen-aparata omogućeno je i dinamičko snimanje, odnosno dobijanje video-zapisa rendgenskih snimaka koji višestruko olakšavaju ranu dijagnostiku, kako u ortopediji, tako i u fluoroskopiji i ostalim granama medicine. Dinamičko rendgensko snimanje koje je korišćeno za izložbu radi po istom principu kao video-kamera, samo što se umesto dnevne svetlosti koriste x-zraci. Dinamički rendgen-aparat snima minimum 25 slika u sekundi i ređa ih tako da se dobije video-zapis u digitalnom formatu.” – objasnio je Dušan Petrović, muzejski savetnik Muzeja nauke i tehnike, večeras na otvaranju izložbe “Gola tehnologija”