Izložba fotografija „Žene u rokenrolu“ ovog četvrtka u Parobrodu
„ŽENE U ROKENROLU“
Danice Trajković i Anamarije Vartabedijan
UK Parobrod, Kapetan Mišina 6A
25.04-16.05.2024.
Autentične koncertne fotografije odabranih ženskih rokenrol izvođača, fotografkinja Anamarije Vartabedijan i Danice Trajković, i kustoskinje Jelena Balević, biće predstavljene javnosti ovog četvrtka, 25. aprila, u 19h, u Ustanovi kulture „Parobrod“.
Beležeći nastupe nekih od najvećih ženskih muzičkih imena domaće i svetske scene, u svojoj koncertnoj fotografiji autorke otkrivaju svetove koji se ne daju opaziti na prvi pogled… Njihovi radovi poput rendgentskih snimaka emocije, gesta i karaktera predstavljenih ličnosti, često naglašene dramatičnosti, briljantno otkrivaju karakter portretisanih istovremeno vizuelno dočaravši muziku koja, inkorporirana u sam narativ ovako nastalih zvučnih slika, postaje njihov trajan zvučni zapis. Opštem utisku doprinosi igra svetlosti binskog osvetljenja i senke, koja pojačava dramatičnost prizora gotovo kao na Karavađovim slikama – naglašenim kontrastima širokih, tamnih i jako osvetljenih masa. Baveći se istom temom, insistirajući na likovnosti, svaka u svom vizuelnom kodu, Danica i Anamarija, otkrivaju sve osobenosti ličnih poetika koje se manifestuju kako kroz osobeni pristup, tako i kadriranjem, različitim kompozicionim rešenjima, poigravanjem planovima, završnoj obradi i različitim izvedbeno-tehnološkim postupcima. U njihovim radovima sadržaj je od presudne važnosti ali su jednako bitni i odabrane vizure, svetlosna rešenja, kontrasti… Dokumentaristički karakter se podrazumeva ali on predstavlja tek polazište za generisanje istinski estetskog dojma svojstvenog umetničkom delu – reči su istoričarke umetnosti, Jelene Balević, u pratećem tekstu izložbe.
U okviru postavke kojom se poseban akcenat stavlja na ženske izvođače kao retke ali izuzetno važne aktere rokenrol svetske i domaće muzičke scene, publika će imati priliku da vidi tridesetak fotografija koje predstavljaju izbor kadrova sa koncerata bendova Lacuna Coil, Pixies, Paraf, Thunder Mother, Maika, ali i E-play, Negative, Artan Lili i mnogih drugih.
ŽENE U ROKENROLU // Izložba koncertnih fotografija
Изложба: ДИЈАЛОГ: Надежда Петровић – А. М. Лека
Отварање: 25. април 2024. 19:00
Трајање: 25. април – 2. јун 2024.
Уметник Александар Лека Младеновић кроз изложбу у Уметничкој галерији „Надежда Петровић“ представља најновији циклус слика у оквиру концепта који развија више од деценије, а у коме јесеби дао задатак да енергије неких важних личности европске / светске културе 19. и 20. века материјализује на својим сликарским платнима и потврди њихов статус урбаних икона. Овај концепт је временом надоградио сегментом посвећеним личностима из света панк културе и музике. Подстакнут обележавању 150 година од рођења Надежде Петровић, 2022. и 2023. године Младеновић ствара циклус у коме ову славну уметницу „ишчитава“ кроз призму савременог дигиталног времена. Идеја је настајала уз сарадњу са Јеленом Медаковић, директорком Музеја града Београда. Уметник је Надежду са лакоћом дефинисао као културолошки феномен, сместиоје међу своје поп-иконе и доделио епитет „панкбунтовне“ личности. Она је постала једна од коцкица тог мозаика са флуоресцентним одблесцима. Надежда је ушла у простор у коме уметник мотиве увећава до великих плакатних димензија и боји их јаким колоритом, овог пута кроз изазов да са џепног формата старих црно-белих породичних фотографија пређе на знатно већа поља.
Део слика је посвећен Надеждиној породици као једној од породица које су допринеле развоју наше културе и формирању интелектуалне елите. Изложбу употпуњује низ насликаних портрета урбаних икона које су ту како би подсетиле да је Надежда одавно део свеопштег светског времена и простора.
Партнер Галерији на овој изложби је Музеј града Београда који је учествовао у организацији изложбе и уступио слике из својих збирки – три слике Надежде Петровић на које се ослања Младеновићев уметнички дијалог и две уметникове слике које су у претходном периоду постале власништво ове установе.
Кустоскиње изложбе су Драгана Божовић из чачанске Галерије и Марија Стошић из Музеја града Београда. На изложби је представљено преко 30 слика различитих формата.
Александар Младеновић је професор на Графичком одсеку Факултета ликовних уметности у Београду. Више од три деценије се бави ликовним стваралаштвом, посебно у области графике. Добитник је низа награда на домаћим и међународним изложбама.
MSUB – Javno vođenje i razgovor povodom izložbe “Kraj jezika – Još jednom o Vitgenštajnu” u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića
Foto – Miljana Niković, Dragana Žarevac, Vanja Novaković.
Treće javno vođenje i razgovor povodom izložbe „Kraj jezika – još jednom o Vitgenštajnu “, u organizaciji Austrijskog kulturnog foruma, biće održano u Galeriji – legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića u subotu 20. aprila u 13 časova.
U javnom vođenju će učestovati umetnici Vanja Novaković, Lana Vasiljević, Dea Džanković, Daniela Fulgosi i Dragana Žarevac. Vođenje će biti održano na srpskom jeziku.
Izložba predstavlja radove srpskih i austrijskih umetnika/učesnika konkursa koji je održan tokom 2022. godine pod pokroviteljstvom Austrijskog kulturnog foruma i sajta za umetnost i kulturu Lichtfelder.org organizovanog u onlajn formatu.
Umetnici čiji su radovi prikazani su Ana Maria Lima Dimitrijević, Anita Vitek, Arnold Reinthaler, Astrid Schvarz, Barbara Hoeller, Daniela Fulgosi, Dea Džanković, Doris Theres Hofer, Dragana Žarevac, Dunja Trutin, Gerda Lampalzer, Irena Simić, Jochen Holler, Isabella Kohl , Lana Vasiljević, Michael Heindl, Ernst Miesgang, Miljana Niković, Žarko Aleksić, Danica Bićanić, Boris Burić, Goran Despotovski, Nikola Radosavljević, Rosvitha Veingrill/Stevan Kojić, Verner Jauk/Laura Sophie Meier, Daniel Rothbart, Sonja Meller , Stefan Vinsperger i Vanja Novaković.
Konkurs je tematski obuhvatio predloge i interdisciplinarna istraživanja inspirisana idejama austrijskog filozofa Ludviga Vitgenštajna koji je radio u oblasti logike, matematičke filozofije i jezika. Pristigli predlozi i neočekivani načini na koje Vitgenštajnovo mišljenje o jeziku u savremenom kontekstu u umetničkim praksama nesumnjivo su pokazali novu relevantnost njegove filozofske misli, provocirajući da se još jednom suočimo sa onim što znamo ili verujemo da razumemo.
Izložba će biti otvorena do 6. maja 2024.
Inicijator izložbe je Austrijski kulturni forum Beograd, koncept i upravljanje projektom Milica Lapčević Lichtfelder.org), dok je Miroslav Karić kustos i koordinator iz Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.
Kustosi onlajn izložbe su Daniela Wageneder-Stelzchamer i Aleksandra Lazar, a žiri onlajn izložbe činili su Doris Jauk-Hinz, dr Nina Mihaljinac, dr Aloizia Mozer i Jelena Glišić Matović. Sajt Lichtfelder.org dizajnirao je Nikola Korać.
Službeno osiguranje izložbe je Wiener Städtische Insurance.
Praški umetnici u Beogradu – Izložba DAS UNTERE LICHT (Unutrašnje svetlo) / KULA Cetinjska / 10.maj 2024 u 19.00
DAS UNTERE LICHT / UNUTRAŠNJA SVETLOST
Svetlost Praga na pragu Beograda
Antonin Mali, Jan Miko i Kuba Tauš
Kula Art Centar, Cetinjska 15
10-17.maj 2024
Izložba praških umetnika, pod nazivom Das Untere Licht / Unutrašnje svetlo (The Light From Below), inspirisana je svetlom i njegovim mnogobrojnim formama i biće predstavljena beogradskoj publici od 10 do 17. maja 2024. godine u prostoru Kula Cetinjska.
Izložba obuhvata radove iz oblasti fotografije, slikarstva i skulpture, kroz koje tri prijatelja, saradnika i umetnika iz Praga – Antonín Malý, Jan Miko i Kuba Tauš, predstavljaju svoje umetničke inovacije i pomeraju granice tradicionalnih umetničkih formi izazivajući gledaoce da posmatraju svet na nov i neočekivan način. „Das Untere Licht“ služi kao testament njihovoj kolektivnoj viziji, pružajući publici uvid u skrivene dubine ljudske duše.
Izložba Das Untere Light otvara se 10.maja u 19.00 u galeriji Kula u Cetinjska 15 i traje do 17.maja 2024. godine.
Jagodina – Izložba „Putem nadrealizma preko pop arta do art bruta. Nova produkcija Zil Milana“ u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini
U četvrtak 25. aprila u 19 sati, u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini biće otvorena izložba Putem nadrealizma preko pop arta do art bruta. Nova produkcija Zil Milana. Ova izložba predstaviće umetnika Zil Milana koji je već četvrt veka prisutan na međunarodnoj likovnoj sceni. U prostoru MNMU u Jagodini biće izloženo 50 njegovih radova, sa akcentom na one koji su nastali u poslednjih deset godina. Kustoskinja izložbe je Lepa Milošević.
Zil Milano se podjednako izražava kroz različite umetničke medijume često kombinujući netipične tehnike i materijale. U slikarstvu gradi prepoznatljiv stil čistih površina i jakih boja. Koncentriše se na prikaz što manje detalja na čistoj, monohromatskoj površini intenzivnih boja (plave, žute, crvene, zelene). Poigrava se sa seksualnošću na svojim figurama, koje plešu po kartonu, papiru, platnu, oživljavajući sliku. U izradi skulpture kombinuje različite materijale: drvo sa metalom, plastikom, suvom zemljom ili blatom. Sa istim entuzijazmom nastaju i takozvane instalacije za čije uobličavanje koristi odbačene predmete iz neposrednog okruženja: stare televizore, kartonske kutije, plastične kese, tkanine, perle. Ove instalacije oživljavaju zaboravljene stvari dajući im novi život i drugu vrednost. Upotreba neslikarskog, svakodnevnog materijala, veza je sa art brutom, ali i počecima umetnikovog stvaralaštva kada je eksperimentisao u okviru nadrealizma. U poslednjih petnaest godina njegova istraživanja zalaze i u oblast digitalne umetnosti.
Umetnost Zil Milana nastaje u duhu ravnodušnosti prema establišmentu, bez ikakvih ograničenja i očekivanja. Instinktivan i nezavisan, umetnik živi i stvara u prirodnom okruženju autentične radove koji nemaju ništa zajedničko sa akademskim standardima, nego samo sa strašću i hirom.
Zil Milano (Života Milanović) je rođen 16. avgusta 1961, u Belici kod Jagodine. Slikarstvom se bavi od 1981, da bi se kasnije zainteresovao i za druge likovne medijume. Zvanično izlaže od 1999. Živi i stvara u Belici. Izlagao je na samostalnim i grupnim izložbama u zemlji, kao i na grupnim izložbama u inostranstvu, među kojima su najznačajnije u SAD, Francuskoj, Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Crnoj Gori, Sloveniji i na Malti. Počev od 2003, redovan je učesnik Bijenala naivne i marginalne umetnosti, od 2006. učestvuje na Likovnim kolonijama naivne i marginalne umetnosti, a od 2016. na Trijenalnim manifestacijama naivne i marginalne umetnosti – značajnih međunarodnih likovnih manifestacija u organizaciji Muzeja naivne i marginalne umetnosti. To je prekretnica u njegovom stvaralaštvu jer će ga poznanstva sa umetnicima istih ili sličnih ubeđenja dovesti do „sirove“ umetnosti. Godine 2015. pridružuje se udruženju Art Brut Srbija. Art brut ostaje njegovo opredeljenje, kako u stvaralačkom aktu tako i u načinu življenja.
Više radova Zil Milana nalazi se u Zbirci MNMU, a pojedina dela zauzimaju značajno mesto u okviru nekoliko međunarodnih umetničkih projekata poput Landfill Art-a i SeeMe-a, u Sjedinjenim Američkim Državama.
Izložba će biti otvorena do 31. maja 2024. godine.
Foto: Zil Milano
Izložba skulptura 60 vajara u Narodnom muzeju Zrenjanin
“Čudesne forme Dimenzije” naziv je izložbe skulptura šezdeset autora koja će biti svečano otvorena u Narodnom muzeju Zrenjanin, u ponedeljak, 15. aprila, sa početkom u 19 časova.
Izložbenom postavkom Umetničke grupe Dimenzija na kojoj će se naći dela skulptora različitih generacija, pored već etabliranih umetnika predstaviće se i značajan broj mladih, talentovanih vajara. Raznovrsnost pristupa, individualnih umetničkih poetika, autorskih koncepata, načina rada i izražavanja u različitim materijalima – kamenu, drvetu, metalu, staklu, terakoti, aluminijumu, poliesteru itd. čine ovu izložbu naročito važnom za sagledavanje i razumevanje značajnog dela aktuelne srpske vajarske scene.
Umetnička grupa Dimenzija nastala je 2017. godine sa ciljem okupljanja vajara svih generacija, uz ideju prezentacije ličnih autorskih poetika kroz formu skulpture. Ideja vodilja svih projekata i aktivnosti udruženja, pored promovisanja mladih umetnika, jeste pokretanje društvenog dijaloga o važnosti skulpture kao načina komunikacije i njenog značaja kao umetničke forme izražavanja. Galerija “Dimenzija” predstavlja prvu galeriju skulpture u Srbiji. Udruženje broji više od sto članova i nastoji da stvori bazu istinskih reprezenata savremene srpske vajarske produkcije i umetničkog izraza plastičke misli u Srbiji danas.
Na izložbi učestvuju: Ivana Milev, Milija Nešić, Magdalena Pavlović, Radmila Lizdek, Irena Simić, Darko Kuzmanović, Marko Kresoja, Nika Baša, Dimitrije Popović, Jovana Tucović, Sonja Ćurin, Petar Sibinović, Magdalena Miočinović Andrić, Jelena Stefanović, Tamara Cvetić Černe, Marija Tomić, Branko Milanović, Vida Stanisavac Vujčić, Aleksandra Marić, Nina Nedić, Ana Kocić, Marko Lađušić, Vanja Mijatović, Tatjana Jakovljević, Andrej Mitevski, Ivan Jeremić, Ljubomir Lacković, Rade Mutapović, Milorad Panić, Milosav Marković, Ana Baša, Lena Jovanović, Ivan Marković, Nevena Milosavljević, Miodrag Rogan, Tomo Komatina, Teodora Vojinović, Filip Tulip Nikolić, Strahinja Zoćević, Tatjana Karavelić, Kristina Ivić, Vladislava Krstić, Ivan M. Marković, Katarina Gajović, Anja Vlajsavljević, Konstantinos Patelis Milićević, Zorana Stevanović, Elena Zlatković, Nevena Vuksanović, Jovan Dostanić, Milena Đukić, Sara Nikolić, Mića Stajčić, Marko Vukša, Ružica Španović, Vladimir Alander, Aleksandra Bogdanović, Maja Radosavljević, Dušan Marinković i Marina Bojanić.
Autori izložbe su akademski vajar i osnivač “Dimenzije”, Miodrag Rogan i istoričarka umetnosti, Jelena Balević. Izložba će biti otvorena za posetioce Salona Narodnog muzeja Zrenjanin tokom aprila i maja meseca.
KCB – Izložba „Uputstvo za upotrebu“ Nikole Markovića u Kulturnom centru Beograda
Foto – Nikola Marković
Izložba „Uputstvo za upotrebu“ umetnika Nikole Markovića biće otvorena od 18. aprila do 18. maja u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda. Ovaj ciklus radova nastao je iz unutrašnje potrebe umetnika da, kroz prizmu položaja radnika i uopšte prava zaposlenih kod nas, problematizuje fenomen “savremene” eksploatacije.
Izložba u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda se sastoji iz serije od dvadeset slika manjeg formata (50x50cm), rađenih u tehnici akrilik na platnu, prostorne instalacije u vidu velike pelene-ležaljke naslovljene „Radnička klasa na zasluženom odmoru“, i video rada pod nazivom „(Ne“)zvanična verzija“, koji je nastao na osnovu autentičnih izjava radnika. Integralni deo ovih slika predstavlja i prateći tekst.
Ciklus radova „Uputstvo za upotrebu“ u fokus stavlja pitanja iz domena (z)gaženog dostojanstva ─ kako ličnog (radničkog) tako i kolektivnog, pa i nacionalnog. Uranjajući u realnost „neoliberalizma“, u kom ljudi postaju šrafovi, Marković pokušava da taj proces učini reverzibilnim time što će, bar na reprezentacijskoj ravni, osvetljavajući okolnosti pod kojima je ova neprirodna rokada postala moguća, ponuditi uslove pod kojima bi šrafovi ponovo mogli postati istorijski subjekti, odnosno uspravni i dostojanstveni ljudi i građani.
Kao prilično usamljen primer bavljenja ovom temom, u zemlji gde kultura pamćenja u sebi po pravilu sadrži i element katastrofe zaborava i svest o tome kako snove o jednakosti, slobodi, solidarnosti, bratstvu ovde danas malo ko sanja ─ izložbu „Uputstvo za upotrebu“ umetnika Nikole Markovića možemo čitati, odnosno posmatrati, i kao svojevrstan apel i poziv na dostojanstvo.
Autor za vizuelno polazište uzima upravo najekstremniji primer – to što se radnicima/cama preporučuje da nose pelene kako ne bi gubili dragoceno vreme čestim odlascima u toalet. „Krenuvši od uputstva za upotrebu pelena za odrasle, gde postoje varijante Dok osoba može da stoji i Kada osoba ne može više da stoji, reč osoba sam zamenio sa radnik/ca, pa je rezultat zamene: Dok radnik/ca može da stoji i Kada radnik/ca ne može više da stoji. Takođe postoje dve verzije, uputstvo u formi slike za muškarca i za žene. Na slikama (pretežno za žensku verziju uputstva) može se uočiti i kako dimenzije i oblik pelena ne odgovaraju anatomiji i godinama tela koje ih nosi. To stvara groteskni osećaj situacije, ali i ostavlja prostor za neka potencijalno drugačija tumačenja“, ističe Nikola Marković.
Drugi pravac u kome se projekat razvijao je pravljenje nove vrste brenda – radničkih pelena „Prol et”. Na samom pakovanju tog novog brenda, tekst radničke pelene je pored srpske (ćirilično – latinične) verzije, ispisan i na jezicima onih zemalja iz kojih uglavnom dolaze, već pomenute, „strane investicije” (kineski, korejski, italijanski, turski, nemački, ruski, engleski, itd.).
Nikola Marković (1976) je Fakultet likovnih umetnosti završio u Beogradu, u klasi prof. Čedomira Vasića. Doktorirao je na istom fakultetu, pod mentorstvom profesora Milete Prodanovića (komentor prof. Čedomir Vasić). Član je ULUS-a. U Srbiji samostalno izlagao u Somboru (2004), Nišu (2006, 2018 i 2023), Beogradu (2015, 2016 i 2020/21) i Novom Sadu (2021 i 2023). Učestvovao i na brojnim kolektivnim izložbama u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Čačku…, kao i u sazivu nekoliko likovnih kolonija u zemlji (Sićevo, Classic, Niš art fondacija…) i inostrantvu (Austrija, Slovenija). Od 2007. godine sarađuje sa galerijom „Suppancontemporary“ iz Beča, preko koje je samostalno i grupno izlagao u Austriji, Nemačkoj, Italiji, uključujući i učešće na brojnim sajmovima umetnosti. Dobitnik je nagrade na Bijenalu umetnosti u Utacu u Japanu (Utazu Art Awards Biennale 2020), kao i glavne nagrade na Niškom salonu „2/12“ (2020). Od 2018. godine radi na Fakultetu umetnosti u Nišu, u zvanju vanredni profesor.
U Prodajnoj galeriji “Beograd”, 25. aprila biće otvorena još jedna izložba istog imena, koja se sastoji iz serije od deset crteža većeg formata (145x145cm), rađenih u kombinovanoj tehnici (ugljen i zlatni listići na papiru) i prostornog objekta koji se sastoji od pakovanja za novi brend – radničke pelene „Prol et”. Ova izložba biće otvorena do 14. maja.
Video rad možete pogledati na linku:
Muzej savremene umetnosti – Sutra se otvara retrospektivna izložba „Ispred vremena i izvan“ Vladana Radovanovića u Muzeju savremene umetnosti
foto: Vladan Radovanović, Marija Ćalić.
U četvrtak 28. marta u 18 časova, u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu biće otvorena retrospektivna izložba „Ispred vremena i izvan“ Vladana Radovanovića, nedavno preminulog višemedijskog umetnika i jednog od najznačajnijeg domaćih savremenih kompozitora. Ova izložba predstavlja pregled njegovog dugogodišnjeg stvaralaštva u mnogobrojnim oblastima umetnosti i novog čitanja njegovog značaja u kontekstu avangardnih tendencija i praksi srpske umetnosti druge polovine prošlog i prvih decenija 21. veka. Autor koncepcije i kustos izložbe je Saša Janjić, a kustos iz Muzeja savremene umetnosti je Una Popović, rukovodilac Zbirke fotografije, filma, videa i digitalnih medija MSU.
Radovanović je bio jedan od prvih posleratnih avangardnih umetnika u našoj zemlji, koji je još sredinom 50-ih godina veka uveo inovativne i radikalne koncepte u našu umetničku sredinu, koja je tek usvojila modernistički jezik umetnosti kao novi kanon, i time ne samo delovao u kontrastu sa opštim tendencijama, već i anticipirao mnoge potonje neoavangardne prakse poput performansa, akcija i konceptualne umetnosti. Kompozitor, pisac, višemedijski umetnik, teoretičar umetnosti i pedagog, Vladan je uspeo da izgradi jedinstveni sistem umetnosti koji uključuje sintezu različitih medija, filozofskih interesovanja i pionirski krene u izvođenje prvih performansa i akcija, radiofonskih ostvarenja, stvaranje prvih konceptualnih radova, kompjuterskih grafika, video radova, ali i zapisivanja snova kao najraniji oblik višemedijske sinteze.
Za karijeru koja je trajala skoro sedam decenija, bio je nagrađen mnogim internacionalnim i domaćim priznanjima i nagradama za svoj muzički, literarni i vizuelni opus. Počasni doktor nauka na Univerzitetima u Ohaju i Univerzitetu umetnosti u Beogradu, Radovanović će u široj javnosti ali i u stručnim krugovima ostati upamćen kao tvorac originalnih koncepata poput vokovizuela, taktilizma i projektizma kao posebnog oblika mentalne umetnosti. Velika retrospektivna izložbu u MSUB će svim zainteresovanim posetiocima ponuditi uvid u intrigantno i vanvremensko delo jednog od naših najoriginalnijih i najznačajnijih stvaralaca.
Izložba će za posetioce biti otvorena do 10. septembra 2024. godine.
Zvanično osiguranje izložbe je Wiener Städtische osiguranje.
Vladan Radovanović (1932-2023) je rođen u Beogradu. Kompoziciju je diplomirao na beogradskoj Muzičkoj akademiji, u klasi prof. Milenka Živkovića. Suosnivač je grupe Medijala i jedan od urednika časopisa Rok. Inicirao je osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda, kojim je rukovodio od 1972. do 1999. godine. Stvarao je na području muzike, slikarstva, književnosti, novih medija i višemedijske sinteze. Nezavisno od avangardnih zbivanja u svetu, istraživao je u sličnim smerovima: vokovizuel i projekti (1954), taktilna umetnost (1956), polimedij (kasnije sintezijska umetnost), radovi s telom (1957), muzika za traku (1960), elektronska muzika (1966), kompjuterska muzika (1976), kompjuterska grafika (1988). Napisao je preko 250 teorijskih tekstova o muzici i novijim tendencijama u umetnosti.
Radio je u studijima u Varšavi (1966), Parizu (1969), Utrehtu (1976) i Budimpešti (1987). Održao je 30 samostalnih izložbi, performansa i koncerata u zemlji i inostranstvu. Kompozicije su mu triput predstavljale Jugoslaviju (1969, 1976, 1988) na festivalima Međunarodnog društva za savremenu muziku (SIMC).
Dobitnik je 11 domaćih i međunarodnih nagrada za muziku, osam za vizuelne umetnosti (među njima su I nagrada Ministarstva kulture za najbolju multimedijalnu izložbu 1992, I nagrada za video u Sao Paolu 1997, Nagrada Grada Beograda za Sintezijsku umetnost kao najbolju izložbu u 2007. godini, Nagrada SANU „Milan Tabaković“ 2009. za Lineariju kao najbolju izložbu održanu u periodu 2006-2008. godine, Nagrada „Mića Popović“ 2012, Politikina nagrada za najbolju izložbu održanu u 2021. godini), šest za literaturu, i Vukovu nagradu 2014. godine za izuzetan doprinos razvoju kulture.
Bio je član Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Od 2001. do 2011. je profesor po pozivu na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, u Grupi za višemedijsku umetnost. Postao je počasni doktor muzike Univerziteta u Kolumbusu, Ohajo 2005, a 2006. postaje počasni doktor višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.
Otvaranje izložbe „Otisak vremena“ umetnica Lane Vasiljević i Marije Ćalić u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu
Nova tematska izloba „Otisak vremena“ Lane Vasiljević i Marije Ćalić biće otvorena u petak, 29. marta u 19 časova u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu. Kustoskinja izložbe je Milica Josimov.
Izložba „Otisak vremena“ u Muzeju afričke umetnosti predstavlja odabrane radove dve savremene umetnice – Lane Vasiljević i Marije Ćalić. Kroz intenzivne procese istraživanja, introspekcije i preispitivanja sopstvenih sećanja na Afriku, umetnice stvaraju intimne, lične otiske u formi prezentovanih radova.
Imajući u vidu da važan aspekt rada Muzeja afričke umetnosti čini naklonjenost savremenoj umetničkoj praksi – kako umetnika s afričkog kontinenta, tako i domaćih umetnika koji svojim radovima referišu na temu Afrike – ova izložba još jedna je u nizu onih kojima se muzejski prostor otvara za promišljanja i dijaloge ovdašnjih autora s „prostorima” afričkog kontinenta.
Izložba je zasnovana na istraživanju arhiva, odnosno sećanja koja su i lična i institucionalna. I u jednom i u drugom opusu, autorke nas kao posmatrače pozivaju da pomeramo uglove gledanja, da ulazimo/izlazimo iz različitih okvira i nametnutih „ramova”, te da u tom procesu saučestvovanja stvorimo sopstvene utiske i otiske.
Izložbu, koja je otvorena do 19. maja, prate stručna i autorska vođenja i radionice za najmlađe posetioce koji se održavaju svake nedelje u 11 časova.
Više informacija na: https://mau.rs/cp/Foto: MAU Promo
Otvorena izložba “New Era: umetnički diskursi o društvenim i klimatskim promenama“ u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine
U petak 22. marta u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, otvorena je grupna intermedijska izložba „New Era: umetnički diskursi o društvenim i klimatskim promenama“. Na izložbi su predstavljeni radovi 12 umetnika/ca i umetničkih grupa iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije i Slovenije koje se u svojim stvaralačkim praksama dosledno i dugoročno posvećuju odnosu između čoveka i prirode, dajući umetnički komentar i odgovor na jednu od najaktuelnijih tema savremenog društva – ekologije, klimatskih i društvenih promena i očuvanja životne sredine.
„New Еra: umetnički diskursi o društvenim i klimatskim promenama“ je deo projekta „Kultura i kreativnost za Zapadni Balkan“ (CC4WBs) finansiran od strane Evropske unije, a koji ima za cilj unapređenje dijaloga na Zapadnom Balkanu kroz jačanje kulturnog i kreativnog sektora i razvijanje njegovog potencijala za društveno-ekonomski uticaj u ovom regionu.
Branislava Sekulić, direktorka Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, obratila se prisutnima na otvaranju izložbe: “Kao jedan od najvećih izazova sa kojima se svet suočava, tema klimatske krize zahteva konstatnu prisutnost u društvu, kao i svesnost svakog pojednica. Uzroci krize su brojni, a posledice kojima svedočimo vidljive su svakodnevno, postaju sve drastičnije i izazivaju zabrinutost. Važnost ove teme ujedinila je tri institucije iz Srbije, Slovenije i Republike Srpske i iznedrila projekat koji predstavljanjem neposrednih posledica klimatskih promena sadrži pre svega poziv za veću spremnost na akciju svih nas”.
Kler Sirs, direktorka British Council-a za Zapadni Balkan, u svom govoru na otvaranju je istakla: “Kroz regionalni projekat „Kultura i kreativnost za Zapadni Balkan“ (CC4WBs), koji finansira Evropska unija, želimo da unapredimo dijalog na Zapadnom Balkanu kroz jačanje kulturnog i kreativnog sektora i razvijanje njegovog potencijala za društveno-ekonomski uticaj u ovom regionu. Projekti kao što je izložba „New Еra: umetnički diskursi o društvenim i klimatskim promenama“ na najbolji način omogućuju ostvarenje ciljeva koji su postavljeni na regionalnom nivou, a sam koncept izložbe sa 12 umetnika/ca i umetničkih grupa iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije i Slovenije čini jedinstvenu sinergiju u promišljanju vremena u kojem živimo kroz prizmu uticaja na društvo i pojedinca. Ovo je prvi u nizu događaja u Srbiji i ispred British Council-a, i čitavog konzorcijuma koji još čine UNESCO i AICS, pozdravljam sve korake koje organizatori izložbe čine ka stvaranju jedinstvene platforme za kulturni i umetnički dijalog.“
Sanja Kojić Mladenov, kustoskinja izložbe, u svom uvodnom obraćanju je navela: „Izložba kroz različite uglove posmatranja ukazuje na važnost klimatskih i društvenih promena. Probleme zagađenja životne sredine, iskorišćavanja prirodnih resursa i pozicije ugroženih vrsta, umetnici i umetnice povezuju sa aktuelnim društvenopolitičkim kontekstom, koji prate tranzicija, siromaštvo, uticaji neoliberalnog kapitalizma, poluperiferne i neokolonijalne pozicije, kao i novog ekstraktivizma. Pitanje društvene odgovornosti prema životnoj sredini čini osnovu izloženih umetničkih dela, koja će uz prateće programe, produkciju podkast emisija i učešće naučnika učiniti vidljivijim aktuelne probleme, te ukazati na neke od mogućnosti zajedničkog delovanja i oporavka.„
Direktorka MSURS, Sarita Vujković, povodom otvaranja izložbe rekla je: „Predstavljeni umjetnici stvaraju prostor za zajedničko promišljanje različitih fenomena savremenog svijeta. Teme kojima se umjetnici/ce bave su aktuelne i prvenstveno se odnose na uništavanje životne sredine, podizanje svjesti o klimatskim i društvenim promjenama, probleme koje donose savremene tehnologije, kao i na njihov uticaj na društvo i pojedinca. Organizovanjem velike grupne izložbe umjetnika iz regiona otvara se mogućnost za stvaranje jedinstvene platforme za kulturni i umjetnički dijalog koji će sigurno uticati na novi način sagledavanja stvarnosti.”
Goran Milovanović, direktor Galerije Božidar Jakac, o ovom projektu je rekao: “U turbulentnom vremenu stalnih promena, žurbe, u vremenu za i protiv odluka, veoma je važno stvoriti uslove za dublje razmišljanje, diskusije i promišljanje. To vidim kao cilj zajedničkog projekta, da razmislimo kako da preokrenemo pravac našeg zajedničkog puta, koji je trenutno na putu ka skorom kraju. Naša ustanova, Galerija Božidar Jakac – muzej moderne i savremene umetnosti, specifična je po tome što se nalazi u prirodnom, ruralnom prostoru, zaštićenom u većoj meri kao Natura 2000, a istovremeno se nalazimo na samoj granici sa Hrvatskom, pa je naša percepcija prostora specifična. Čini nam se prirodnim da uspostavimo dijalog sa srodnim institucijama u regionu, a često ga otvaramo i ekološkim temama. Zato nas je odmah privukla inicijativa naših kolega za zajednički projekat”.
Kustosi izložbe su Mladen Banjac (MSURS), Miha Colner (GBJ) i Sanja Kojić Mladenov (MSUV), a umetnici/ce čiji radovi su izloženi su Igor Bošnjak, Isidora Branković, diSTRUKTURA, Jovan Došenović, Dejan Marković, Marija Marković, DNLM, Bojan Mrđenović, PLATEAURESIDUE, Helena Tahir, Nikola Tomić, i Adrienn Újhazi. Izložba je rezultat projekta koji realizuju Muzej savremene umjetnosti Republike Srpske iz Banjaluke, Muzej savremene umetnosti Vojvodine iz Novog Sada i Galerija Božidar Jakac – Muzej moderne i savremene umetnosti iz Kostanjevice na Krki. Izložba „New Era“ koncipirana je na način da bude predstavljena u Novom Sadu, Banjaluci i Kostanjevici na Krki čime se nastavlja višegodišnja uspešna saradnja između ovih institucija koje grade dinamičnu savremenu umetničku scenu u regionu.
Posetioci na izložbi „New Era: umetnički diskursi o društvenim i klimatskim promenama” mogu da pogledaju radove u različitim medijima od slikarstva preko video radova, instalacija do novomedijskih umetnosti i bio i ekoloških praksi kao posebnog izraza u savremenoj umetnosti. Organizovanjem velike grupne izložbe umetnika iz regiona otvara se mogućnost za stvaranje jedinstvene platforme za kulturni i umetnički dijalog i samim tim pozicionira lokalna umetnička scena u evropski kontekst.
Izložbe prati i serija programa sa panel diskusijama i produkcija podkast emisija koje će se fokusirati na ciljeve projekta.
Izložba je otvorena za posetioce do 12. maja 2024. godine.
Foto: Marko Ercegović.
Otvorena izložba slika i skulptura “Zovite me nežnost“ u Kulturnom centru Srbije u Parizu
Poezija Žaka Prevera u formi slika Miljana Stevanovića i skulptura Radeta Mutapovića
14. mart – 7. april 2024.
U Kulturnom centru Srbije u Parizu otvorena je još jedna izložba slika i skulptura, ovoga puta pod nazivom “Zovite me nežnost” ( “Appelez-moi tendresse“) mladih umetnika Miljana Stevanovića i Radeta Mutapovića, u produkciji Galerije Štab iz Beograda.
Izložba je jedinstveno poetsko, umetničko istraživanje inspirisano plemenitom, nežnom i utopijskom poezijom francuskog pesnika, Žaka Prevera.
Na otvaranju izložbe prisutnima su se obratili direktorka Kulturnog centra Srbije, Natali Beljanski i predsednik Privredne komore Srbije, Marko Čadež, koji je u svom obraćanju istakao važnost izložbi koje se organizuju zahvaljujući Ministarstvu Republike Srbije u Kulturnom centru Srbije, u centru Pariza, koje su umetnicima pravi prozor u svet i dodao „Jako je važno da naši umetnici imaju dodira sa drugim umetnčkim tržištima, a posebno sa Francuskom i Parizom.“rizom.“
ZOVITE ME NEŽNOST – Miljan Stevanović i Rade Mutapović / foto: Preventer
Izložbu “Zovite me nežnost” publika može pogledati sve do 7. aprila 2024. godine u Kulturnom centru Srbije – 123 Rue Saint Martin, Pariz.
MSUB – Otvorena izložba “Kraj jezika – Još jednom o Vitgenštajnu” u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića
U petak 15. marta u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića Muzeja savremene umetnosti, otvorena je izložba Kraj jezika – Još jednom o Vitgenštajnu. Ova izložba predstavlja radove srpskih i austrijskih umetnika/učesnika konkursa koji je tokom 2022. godine pod pokroviteljstvom Austrijskog kulturnog foruma i veb sajta za umetnost i nauku Lichtfelder.org organizovan u onlajn formatu.
Prisutnima su se na otvaranju obratili Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti, Amadeus Faltajner, direktor Austrijskog kulturnog foruma, Milica Lapčević, autorka projekta i predstavnica web platforme Lichtfelder.org, i Miroslav Karić, kustos i koordinator izložbe iz Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.
Marijana Kolarić je povodom otvaranja izložbe naglasila: “Sa velikim zadovoljstvom danas otvaramo izložbu „Kraj jezika – Još jednom o Vitgenštajnu“, koja predstavlja plod dugogodišnje saradnje između Muzeja savremene umetnosti i Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu. Posebno je zanimljiva činjenica da se u ime i na idejama velikog austrijskog filozofa Ludviga Vitgenštajna zasniva koncept izložbe, ali i ideja nove percepcije i istraživanja jezika. Imajući u vidu da jezik vizuelnih umetnosti nosi svoju univerzalnu kategoriju razumevanja, i može prevazići sve potencijalne jezičke barijere – čini se zaista mogućim proglasiti kraj jezika, odnosno početak novih vizualnih komunikacija koja ne poznaju razlike niti granice, a u okviru kojih su ovom prilikom nastale veoma zanimljive interakcije, razmene, dijalektike i poveznice. Zahvaljujem se svima koji su podržali izložbu – Austrijskom kulturnom forumu, Ministarstvu kulture i glavnom sponzoru izložbe, Wiener Städtische osiguranju.”
Amadeus Faltajner je u svom uvodnom govoru istakao: “Izložba ima višestruko značenje. Nastala je iz divne inicijative 2019. godine da se sačuva sećanje na umetnicu i matematičarku Maricu Radojčić, koja je bila veoma posvećena povezivanju i spajanju umetnika iz celog sveta. Ova inicijativa pokrenula je stvaranje veb-sajta LICHTFELDER.org i daljih događaja, među kojima su izložbe u Gracu i Beogradu, postepeno postajući generator energije za povezivanje umetnika iz Austrije i Srbije i njihovu kreativnu razmenu. Želim da ova izložba doprinese daljem povezivanju i jačanju saradnje između austrijske i srpske umetničke scene, kao i da publici pruži nove doživljaje u posmatranju umetničkih ideja o značajnim aspektima našeg života koje je Vitgenštajn obrađivao, poput reči, iskustva i ljudskih kognitivnih i perceptivnih mogućnosti, koje danas obuhvataju još širi spektar pitanja, kao posledicu nedavnih razvoja tehnologije i veštačke inteligencije”.
Milica Lapčević je na otvaranju rekla: “Veliki srpski dramaturg i pisac Jovan Ćirilov govorio je da izumi svih vremena i dalje postoje zajedno u svakom trenutku istorije, nudeći nam brojne puteve kroz stvarnost koje treba istražiti. Jedan od tih puteva svakako su filozofska razmišljanja Ludviga Vitgenštajna, koja su bili glavna inspiracija za ovu izložbu. Počevši od samog naslova i jezičke igre između „Kraja“ i „Kraja jezika“ i komunikacije u digitalnom dobu, do celokupnih izgleda razvoja civilizacije zasnovanog na govoru, lingvistici i semantici. Od fascinacije tehnologijom do zaista kreativnih iskoraka, od naše svesti o prirodi do njene artikulacije u naučnim ili duhovnim terminima, ili oboje. Mnogo više izuma i ideja krije se u samim umetničkim delima, koje imamo jedinstvenu priliku da istražimo večeras”.
Miroslav Karić je o konceptu izložbe rekao: “Danas, u okolnostima novih geopolitičkih izazova praćenih radikalnim tehnološkim promenama, povratak Vitgenštajnu inicira u promišljanja na koji način nasleđe njegovih filozofskih pogleda može biti reaktualizovano u razumevanju našeg mesta u svetu, složenosti odnosa jezika, značenja, komunikacije, prirode stvarnosti. Izložba u Galeriji – legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića kroz radove trideset umetnika različitih poetika, medija i izraza u Vitgenštajnovom stilu ne definiše probleme već otvara brojna pitanja, suočavajući nas sa onim što znamo ili verujemo da razumemo naročito u savremenim društvenim kontekstima, u našim svakodnevnim i frekventnim tranzicijama iz realnog u virtuelno i vice versa.”
Nina Mihaljinac, članica žirija konkursa na kome su izabrani radovi srpskih i austrijskih umetnika/ca, povodom otvaranja izložbe je rekla: “Ovo je Jedna od retkih izložbi ovakvog formata i koncepta – s velikim brojem izlagača iz Srbije i iz jedne inostrane zemlje. Ovo je prilika da se sagledaju delovi scene savremenih vizuelnih umetnosti Srbije i Austrije – oni koje zanima utemeljenje umetničkih praksi na teoriji umetnosti, i inicira saradnja velikog broja umetnika i kustosa iz dveju zemalja. Smatram da je veoma značajno što će se u biografijama ovih prestižnih umetnika iz Austrije pojaviti izlaganje u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu i čestitam autorima na sjajnoj izložbi.
U subotu 16. marta u 12 časova, biće organizovano javno vođenje kroz izložbu uz prisustvo organizatora, austrijskih i srpskih umetnika i umetnica.
Umetnici čiji radovi su izloženi su Ana Maria Lima Dimitrijević, Anita Witek, Arnold Reinthaler, Astrid Schwarz, Barbara Hoeller, Daniela Fulgosi, Dea Džanković, Doris Theres Hofer, Dragana Žarevac, Dunja Trutin, Gerda Lampalzer, Irena Simić, Jochen Höller, Isabella Kohlhuber, Lana Vasiljević, Michael Heindl, Ernst Miesgang, Miljana Niković, Žarko Aleksić, Danica Bićanić, Boris Burić, Goran Despotovski, Nikola Radosavljević, Roswitha Weingrill/Stevan Kojić, Werner Jauk/Laura Sophie Meyer, Daniel Rothbart, Sonja Meller, Stefan Wirnsperger i Vanja Novaković.
Konkurs je tematski obuhvatio predloge i interdisciplinarna istraživanja inspirisana idejama austrijskog filozofa Ludviga Vitgenštajna koji je radio u polju logike, matematičke filozofije, filozofije duha i jezika. Pristigli predlozi i neočekivani načini na koji se u umetničkim praksama promišlja Vitgenštajnova misao o jeziku u savremenom kontekstu nesumnjivo su pokazali novu aktuelnost njegovih filozofskih teza, pozivajući da se suočimo sa onim što znamo ili verujemo da razumemo.
Izložba je otvorena do 6. maja 2024. godine.
Inicijator izložbe je Austrijski kulturni forum Beograd, za koncept i upravljanje projektom zadužena je Milica Lapčević (Lichtfelder.org), dok je Miroslav Karić kustos i koordinator iz Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.
Kustoskinje onlajn izložbe su Daniela Vageneder-Štelchamer i Aleksandra Lazar, a žiri onlajn izložbe činili su Doris Jauk-Hinc, dr Nina Mihaljinac, dr Aloizija Mozer i Jelena Glišić Matović. Sajt Lichtfelder.org dizajnirao je Nikola Korać.
Zvanično osiguranje izložbe je Wiener Städtische osiguranje.
MSUB – Izložba “Kraj jezika – Još jednom o Vitgenštajnu” u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića
Foto – Vanja Novaković, Miljana Niković, Jochen Holler, Isabella Kohlhuber
U petak 15. marta u 18 časova, u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića Muzeja
savremene umetnosti, biće otvorena izložba Kraj jezika – Još jednom o Vitgenštajnu. Ova
izložba predstaviće radove srpskih i austrijskih umetnika/učesnika konkursa koji je tokom
- godine pod pokroviteljstvom Austrijskog kulturnog foruma i veb sajta za umetnost i
nauku Lichtfelder.org organizovan u onlajn formatu.
Umetnici čiji će radovi biti izloženi su Ana Maria Lima Dimitrijević, Anita Witek, Arnold
Reinthaler, Astrid Schwarz, Barbara Hoeller, Daniela Fulgosi, Dea Džanković, Doris Theres
Hofer, Dragana Žarevac, Dunja Trutin, Gerda Lampalzer, Irena Simić, Jochen Höller, Isabella
Kohlhuber, Lana Vasiljević, Michael Heindl, Ernst Miesgang, Miljana Niković, Žarko Aleksić,
Danica Bićanić, Boris Burić, Goran Despotovski, Nikola Radosavljević, Roswitha
Weingrill/Stevan Kojić, Werner Jauk/Laura Sophie Meyer, Daniel Rothbart, Sonja Meller,
Stefan Wirnsperger i Vanja Novaković.
Konkurs je tematski obuhvatio predloge i interdisciplinarna istraživanja inspirisana idejama
austrijskog filozofa Ludviga Vitgenštajna koji je radio u polju logike, matematičke filozofije,
filozofije duha i jezika. Pristigli predlozi i neočekivani načini na koji se u umetničkim
praksama promišlja Vitgenštajnova misao o jeziku u savremenom kontekstu nesumnjivo su
pokazali novu aktuelnost njegovih filozofskih teza, pozivajući da se suočimo sa onim što
znamo ili verujemo da razumemo.
Na izložbi će biti predstavljeni radovi u širokom spektru stvaralačkih izraza od
minimalističkih intervencija u jeziku, video instalacija, elektro-akustičkih eksperimenta,
skulptura, kolaža do digitalnih aplikacija, vizuelne poezije, performativnih scenarija. U doba
kada AI generiše svoj sistem saznanja putem kodova, gradeći tehnološke alternative čak i
kreativnim procesima ljudskih bića, dela na izložbi pružaju uvid u međuprostore u kojima
umetničko traganje još uvek zadržava primat. Jedan od ciljeva projekta je dalje povezivanje i
osnaživanje saradnji između srpske i austrijske umetničke scene, oličene i kroz produkciju
sasvim novog rada specijalno za ovu izložbu, upoznavanje različitih protagonista (institucije,
pojedinci) aktivnih kroz praksu, istraživanja i teorijski rad u oblasti savremene umetnosti.
Izložba će biti otvorena do 6. maja 2024. godine.
Inicijator izložbe je Austrijski kulturni forum Beograd, za koncept i upravljanje projektom
zadužena je Milica Lapčević (Lichtfelder.org), dok je Miroslav Karić kustos i koordinator iz
Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.
Kustoskinje onlajn izložbe su Daniela Vageneder-Štelchamer i Aleksandra Lazar, a žiri onlajn
izložbe činili su Doris Jauk-Hinc, dr Nina Mihaljinac , dr Aloizija Mozer i Jelena Glišić Matović.
Sajt Lichtfelder.org dizajnirao je Nikola Korać.
Zvanično osiguranje izložbe je Wiener Städtische osiguranje.
Otvorena izložba “Brutalna nežnost” Kejti Voznicki i Edite Kadirić u Salonu Oto Bihalji-Merin Muzeja naivne i marginalne umetnosti
U sredu 13. marta u Salonu Oto Bihalji-Merin Muzeja naivne i marginalne umetnosti, otvorena je izložba “Brutalna nežnost” umetnica Kejti Voznicki i Edite Kadirić.
Ovo je prva izložba u novom izlagačkom ciklusu Dijalozi, u kome se susreću umetnici i umetnice iz naizgled različitih umetničkih svetova: zvanične/mejnstrim/akademske umetnosti i sveta marginalne/autsajderske/art brut umetnosti. Muzej naivne i marginalne umetnosti kroz ovaj ciklus teži da istraži šta sve nastaje iz tog spoja. Kustoskinja izložbe je Senka Latinović.
Ivana Bašičević Antić, direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti, povodom početka novog izlagačkog ciklusa je rekla: ”Na ideju o iniciranju jednog dugoročnijeg programa, sa temom dijaloga između mejnstrim i autsajder umetnika, došla sam ubrzo nakon što sam postavljena za direktora MNMU. Koliko god je teoretski očigledno da ne postoji argumentovana i jasno održiva granica između ta dva domena savremene umetnosti, toliko je u praksi bilo očigledno da umetnost mora da progovori svojim jezikom, bez posrednistva teorije, odnosno interpretacije. U tom smislu, kako nam je ove godine na programu muzeja nekoliko programa posvećenih ženama umetnicama, logično je bilo započeti program Dijalozi izložbom dve izuzetno zanimljive savremene umetnice, veoma aktivne učesnice savremene umetničke scene, Edite Kadirić i Kejti Voznicki”.
Senka Latinović, kustoskinja izložbe, o ideji ciklusa Dijalozi je dodala: “Iako kao muzejska institucija i sami učestvujemo u aproprijaciji i kanonizovanju umetnosti, koja bi po svojoj definiciji trebalo da bude izvan sistema, ono što zapravo želimo je da izbrišemo granicu između tzv. marginalne i aktuelne savremene umetničke scene, da se ti svetovi približe i prepletu. Smatramo da art brut umetnici treba dobiju priznanje koje zaslužuju, jer je u pitanju veoma šarolik i inspirativan način umetničkog izražavanja, kao i da je sada pravi trenutak da svojom prisutnošću i vidljivošću izvrše jači uticaj i dovedu do pozitivnih promena u zvaničnom sistemu umetnosti. Da se više poštuje integritet umetnika, i da se razume da je umetnost retko kada dobra kada se povodi za trendovima, ili kada je umetnik puki proizvođač potpuno otuđen od proizvoda svog rada”
Edita Kadirić je povodom otvaranja izložbe rekla: “Veoma mi je drago što učestvujem u ovom dijalogu. Sad prvi put imam iskustvo da ću izlagati sa nekim koga ne poznajem i čiji rad ne poznajem, a opet, imam utisak da sa Kejti stvaram jednu priču. A ta je priča univerzalna i prepoznatljiva. To je priča o adaptaciji, slobodi izražavanja i posledicama bunta, o lepoti stalne dualnosti kroz neke ženske interpretacije. To su ta neka naša prepoznatljiva sestrinstva, koja se dešavaju u poetskim međuprostorima, bez obzira odakle dolazimo u formalnom smislu”.
Edita Kadirić kroz svedeni crtež predstavlja večitu liminalnost ženskog iskustva. Svet nežne i nemilosrdne mladosti, devojčica u periodu transformacije u ženu, posle čega ništa više neće biti isto. Taj bolni ritual prelaza je prikazan kroz neobične i uznemirujuće spojeve ljudskog i životinjskog tela, ili kroz komunikaciju srna, zečeva, majmuna, sa devojčicama; životinje kao da još žele da zadrže devojčice u svetu detinjstva gde je ova nadrealna komunikacija moguća, gde je sve moguće, pre nego što stupe u svet ozbiljnih međuljudskih odnosa, racionalnosti i za njih predodređenih uloga.
U Editinom izrazu vidimo siguran, lak, školovan potez kojim suvereno vlada, ali taj crtež nije tu samo da bismo se divili jasnoći i lepoti izvedbe. On je redovno zamrljan, istačkan, isprljan, upravo brutalan u iskrenosti stanja koje želi da predstavi. Kontrastiranjem nežnih perli i bodljikavih ogrlica, mrlja koje podsećaju na krv i svečano zlatne boje vizantijskih fresaka i ikona, aseksualnosti i putenosti, onostranog i ljudskog, Kadirić gradi atmosferu napete neprijatnosti, ali i neke svečane tuge koja, čini se, oduvek prati žene na njihovom životnom putu.
Kejti Voznicki je o izložbi izjavila: “Edita i ja istražujemo slične teme u našim radovima. Tu možemo da vidimo tamniju stranu ljudske prirode, kako izgleda postati žena u ovom društvu, i još mnogo toga. Sve što nas vozi se manifestuje i nesvesno i svesno, pa ako tražimo gde se moj automatski proces preklapa sa Editinim metodama, dobićemo dvodimenzionalni uvid u univerzalna iskustva, što nas dovodi jedan korak bliže do kosmičke istine. To je, po meni, krajnji cilj umetnosti”.
Kejti Voznicki stvara eruptivno. Njen potez je neprečišćen i nepredvidiv, nepoznato je gde će je odvesti ruka i šta će se sve na crtežu vremenom ukazati. Stanje svojevrsnog transa i automatizma vode je u predele podsvesti iz kojih se rađaju različite forme. Nekad su to apstraktni razliveni predeli u kojima se povremeno razaznaju lica, životinje, predmeti. Nekad su to groteskne ljudske prilike u svakodnevnoj interakciji, deformisane poput likova strip autora Roberta Kramba, koje vode apsurdne i komične dijaloge ili monologe. Prepliću se i smenjuju duboko lična unutrašnja stanja, ali i oštar društveni komentar koji se ogleda i u tongue–in-cheek nazivima samih dela.
Pored crteža, Voznicki stvara i halucinantne tapiserije/krpare, koje će na izložbi poslužiti i kao prolaz iz jednog u drugi svet, kapiju kroz koju se svetovi umetnica Kadirić i Voznicki prepliću. Na izložbi će moći da se čuje (i vidi) i muzika koju Voznicki stvara već dugi niz godina kroz autorske projekte Amanita Dodola i KopyKat, kroz koje iskazuje širinu sopstvenih interesovanja i vezu sa beogradskim muzičkim andergraundom.
Psihodelične vizije Kejti Voznicki i taktilna krhkost Edite Kadirić, i pored svih razlika u postupku, tehnici, motivu, nose zajedničku snagu beskompromisnog ogoljavanja. Bez namere da ulepšaju sopstvena unutrašnja previranja i razmišljanja, one nam pokazuju bolna mesta: lična, ženska, društvena, mesta nelagode i neprilagođenosti. Život je bolan i brutalan u sudaru sa našim duhom i našim telom. Nežnost je potreba da se to iskustvo podeli sa drugima – da se izraze osećanja sopstvene usamljenosti i izgubljenosti, ali i da se ista ta osećanja nekog nama nepoznatog pojedinca umanje kroz spoznaju da postoji i drugi koji primećuje, oseća i prolazi kroz ista stanja.
Posete je potrebno najaviti dan ranije putem e-mail adrese info@mnmu.rs. Salon je otvoren svakog radnog dana od 10 do 17 časova, i subotom od 12 do 18h.
Izložba je otvorena za posetioce do 25. maja 2024. godine.
Izložba “Brutalna nežnost” Kejti Voznicki i Edite Kadirić u Salonu Oto Bihalji-Merin Muzeja naivne i marginalne umetnosti
Foto – Edita Kadirić, Kejti Voznicki
U sredu 13. marta u 19 časova, u Salonu Oto Bihalji-Merin Muzeja naivne i marginalne
umetnosti (Nemanjina 3, III/10) biće otvorena izložba “Brutalna nežnost” umetnica Kejti
Voznicki i Edite Kadirić.
Ovo je prva izložba u novom izlagačkom ciklusu Dijalozi, u kome se susreću umetnici i umetnice
iz naizgled različitih umetničkih svetova: zvanične/mejnstrim/akademske umetnosti i sveta
marginalne/autsajderske/art brut umetnosti. Muzej naivne i marginalne umetnosti kroz ovaj
ciklus teži da istraži šta sve nastaje iz tog spoja. Kustoskinja izložbe je Senka Latinović.
Edita Kadirić kroz svedeni crtež predstavlja večitu liminalnost ženskog iskustva. Svet nežne i
nemilosrdne mladosti, devojčica u periodu transformacije u ženu, posle čega ništa više neće biti
isto. Taj bolni ritual prelaza je prikazan kroz neobične i uznemirujuće spojeve ljudskog i
životinjskog tela, ili kroz komunikaciju srna, zečeva, majmuna, sa devojčicama; životinje kao da
još žele da zadrže devojčice u svetu detinjstva gde je ova nadrealna komunikacija moguća, gde
je sve moguće, pre nego što stupe u svet ozbiljnih međuljudskih odnosa, racionalnosti i za njih
predodređenih uloga.
U Editinom izrazu vidimo siguran, lak, školovan potez kojim suvereno vlada, ali taj crtež nije tu
samo da bismo se divili jasnoći i lepoti izvedbe. On je redovno zamrljan, istačkan, isprljan,
upravo brutalan u iskrenosti stanja koje želi da predstavi. Kontrastiranjem nežnih perli i
bodljikavih ogrlica, mrlja koje podsećaju na krv i svečano zlatne boje vizantijskih fresaka i ikona,
aseksualnosti i putenosti, onostranog i ljudskog, Kadirić gradi atmosferu napete neprijatnosti,
ali i neke svečane tuge koja, čini se, oduvek prati žene na njihovom životnom putu.
Kejti Voznicki stvara eruptivno. Njen potez je neprečišćen i nepredvidiv, nepoznato je gde će je
odvesti ruka i šta će se sve na crtežu vremenom ukazati. Stanje svojevrsnog transa i
automatizma vode je u predele podsvesti iz kojih se rađaju različite forme. Nekad su to
apstraktni razliveni predeli u kojima se povremeno razaznaju lica, životinje, predmeti. Nekad su
to groteskne ljudske prilike u svakodnevnoj interakciji, deformisane poput likova strip autora
Roberta Kramba, koje vode apsurdne i komične dijaloge ili monologe. Prepliću se i smenjuju
duboko lična unutrašnja stanja, ali i oštar društveni komentar koji se ogleda i u tongue–in-cheek
nazivima samih dela.
Pored crteža, Voznicki stvara i halucinantne tapiserije/krpare, koje će na izložbi poslužiti i kao
prolaz iz jednog u drugi svet, kapiju kroz koju se svetovi umetnica Kadirić i Voznicki prepliću. Na
izložbi će moći da se čuje (i vidi) i muzika koju Voznicki stvara već dugi niz godina kroz autorske
projekte Amanita Dodola i KopyKat, kroz koje iskazuje širinu sopstvenih interesovanja i vezu sa
beogradskim muzičkim andergraundom.
Psihodelične vizije Kejti Voznicki i taktilna krhkost Edite Kadirić, i pored svih razlika u postupku,
tehnici, motivu, nose zajedničku snagu beskompromisnog ogoljavanja. Bez namere da ulepšaju
sopstvena unutrašnja previranja i razmišljanja, one nam pokazuju bolna mesta: lična, ženska,
društvena, mesta nelagode i neprilagođenosti. Život je bolan i brutalan u sudaru sa našim
duhom i našim telom. Nežnost je potreba da se to iskustvo podeli sa drugima – da se izraze
osećanja sopstvene usamljenosti i izgubljenosti, ali i da se ista ta osećanja nekog nama
nepoznatog pojedinca umanje kroz spoznaju da postoji i drugi koji primećuje, oseća i prolazi
kroz ista stanja.
Posete je potrebno najaviti dan ranije putem e-mail adrese info@mnmu.rs. Salon je otvoren
svakog radnog dana od 10 do 17 časova, i subotom od 12 do 18h.
Izložba će biti otvorena za posetioce do 25. maja 2024. godine.
Otvorena izložba BILJANE ĐURĐEVIĆ – “Poslednja večera“ u galeriji Hestia
U galeriji Hestia sinoć je otvorena izložba slika umetnice Biljane Đurđević, pod nazivom “Poslednja večera“.
Izložba „Poslednja večera“, koju će publika moći da pogleda sve do 12. maja 2024. godine, nastavak je višegodišnjeg projekta Biljane Đurđević, “Studija slučaja” u kojem se umetnica posvetila sudbini ljudskog bića u trenutku njegove sve veće dehumanizacije i instrumentalizacije od strane tehnologije, industrije i medija, kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou.
Izložba „Poslednja večera“ je poslednja serija radova Biljane Đurđević koju odlikuje odsustvo boja, ali i ljudskih figura, a atmosfera i narativ su klaustrofobični, čime autorka pokušava da upozori na nestajanje energije običnog čoveka.
foto: Galerija Hestia
„Galerija Hestia smeštena je u prostoru stana gde se ahromatska dela Biljane Đurđević mogu iščitavati na više nivoa. Kada se određeno delo posmatra iz susedne prostorije ono će posetioca suptilno uvući u distopijski narativ, otkrivajući se tek pokojim detaljem kao što je telo ili sto, da bi nam se tek kad mu se primaknemo, pokazalo u svoj svojoj monumentalnosti“ – kaže kustoskinja izložbe Neva Lukić.
Izložba će biti otvorena do 12. maja 2024. uz redovne prateće programe galerije Hestia na adresi Topličin venac br 14.
Radno vreme galerije je od srede do subote od 12.00 do 18.00 časova.
Otvaranje izložba BILJANE ĐURĐEVIĆ – “Poslednja večera“
Sreda, 28. februara u 18.00
Galerija i umetnička rezidenciji HESTIA (Topličin venac 14/9)
U umetničkoj rezidenciji i galeriji Hestia od 28. februara 2024. biće postavljena izložba slika umetnice Biljane Đurđević, pod nazivom “Poslednja večera“.
Izložba se bavi opštom slabošću društva izazvanom sve većom instrumentalizacijom ljudskog bića od strane industrije, tehnologije i medija, kako na globalnom tako i na lokalnom nivou. „Poslednja večera“ nastavak je višegodišnjeg projekta „Studija slučaja“ koji obuhvata slikarstvo, animacije i grafički roman, a gde je fokus upravo na eksploatisanom, umornom telu – našem zajedničkom, globalnom telu..
„Poslednja Večera“ je postmoderni, gotovo epski projekat, lišen mitologije i herojskih dela. Protagonisti su napustili scenu, a narativ je prigušen nestajanjem energije savremenog čoveka. Prostor na slikama zauzimaju krevet na sprat, stolice, stolovi, dakle, elementi domaćinstva. Međutim, reč domaćinstvo zvuči previše toplo, asocira na dom, dok su ovi elementi hladni, mogli bi da pripadaju školama, bolnicama, fabrikama, psihijatrijskim i svim ustanovama koje mogu da podsećaju na zatvor, te naravno pripadati i samom zatvoru.
Izložba će biti otvorena do 12. maja 2024. uz redovne prateće programe galerije Hestia na adresi Topličin venac br 14.
Radno vreme galerije je od srede do subote od 12.00 do 18.00 časova.
Dots Galerija – Goranka Matić i Hajsbert Hanekrot – Izložba rok fotografija
foto Goranka Matić
Izložba fotografija domaće i strane rok scene sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka, “HEROES: Hajsbert Hanekrot i Goranka Matić”, biće otvorena u Galeriji DOTS na Donjem Dorćolu u četvrtak, 29. februara u 19 časova.
Izložba HEROES: Hajsbert Hanekrot i Goranka Matić predstavlja paralelno opuse dvoje fotografa koji su tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka zabeležili značajne trenutke domaće i strane rok scene. Od portreta Dejvida Bouvija, Roling Stonsa, Fredija Merkjurija pa sve do legendarnih koncerata Idola, EKV, Električnog orgazma i ostalih rok grupa sa prostora bivše Jugoslavije.
Holandski fotograf, Hajsbert Hanekrot je, krajem šezdesetih i tokom sedamdesetih godina, bio sa svojom kamerom skoro svuda gde je u tom trenutku u svetu rok muzike trebalo biti, i to ne samo u Holandiji, gde je u prvom muzičkom magazinu „Oor“ započeo svoju karijeru. Kroz njegov objektiv ostali su zabeleženi brojni koncerti i zvezde, od Abbe do Frenka Zape, odnosno neke od najznačajnijih imena internacionalne rok scene sedamdesetih godina.
Jedna od naših najpoznatijih fotografkinja, Goranka Matić je objavljivala svoje fotografije u gotovo svim novinama i časopisima bivše Jugoslavije (Duga, Politika, Omladinske novine, Beorama, Ritam, Liberation, Polet, (New)Moment, Delo,…) Tokom osamdesetih godina, njen najznačajniji rad je bio baš u oblasti rok fotografije, naročito u okviru scene Novog talasa. Ona je takođe autor nekih od kultnih omota ploča vodećih muzičara tog perioda (ldoli, U škripcu, Bajaga i instruktori, Đorđe Balašević i dr).
Kustoskinje izložbe su Mirjana Dušić i Ljuba Jovićević, autorka teksta u katalogu je Snežana Golubović, dok je za dizajn izložbe i kataloga zadužena Isidora M. Nikolić.
Izložba će biti otvorena za posetioce do 27. aprila 2024. godine.
Otvorena izložba „Art brut. Radovi iz kolekcije Infeld“ u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini
Nakon predstavljanja izabranih radova “Art brut. Radovi iz kolekcije Infeld” u Salonu Oto Bihalji-Merin u Beogradu, ova značajna izložba je 18. januara u celini otvorena u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini. Na otvaranju su se prisutnima obratili Danijela Vanušić, pomoćnik Ministra kulture za kulturno nasleđe i digitalizaciju, Amadeus Faltajner, direktor Austrijskog kulturnog foruma, Svetlana Stojilković, direktorka muzičke škole dr Miloje Milojević iz Kragujevca, i dr Ivana Bašičević Antić, direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti. Izložba će trajati do 31. maja 2024. godine.
Danijela Vanušić, pomoćnik Ministra kulture za kulturno nasleđe i digitalizaciju, u svom govoru je istakla: “Mogućnost da publika u Srbiji može da vidi jednu ovakvu izložbu, koja istovremeno ima evropski, pa i svetski značaj, smatram zaista velikim kulturnim događajem i uspešnim rezultatom kulturne saradnje koju naša zemlja ima sa Republikom Austrijom. Ova izložba, nadam se prva u nizu velikih izložbi koje će Muzej ugostiti, pokazuje sve specifičnosti razvoja moderne umetnosti: njenu divergentnost, složenost, ali i ono kontroverzno i provokativno što prepoznajemo kao univerzalni kvalitet u ogromnom korpusu evropske i svetske moderne umetnosti.”
Amadeus Faltajner, direktor Austrijskog kulturnog foruma, prisutnima se obratio rečima: “Ovaj projekat u Srbiju donosi veliki broj art brut radova iz jedne od najvećih privatnih austrijskih umetničkih kolekcija. Ova izložba je još jedan važan deo složenog mozaika koji su vekovima formirali raznoliki i dugogodišnji odnosi u oblasti kulture naše dve zemlje. Zahvaljujem se direktorki Ivani Bašičević Antić i njenom predanom timu u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, kao i porodici Infeld, što su omogućili izložbu i učinili ova remek-dela dostupnim srpskoj javnosti u Jagodini”.
Svetlana Stojilković, direktorka muzičke škole dr Miloje Milojević iz Kragujevca, na otvaranju izložbe je rekla: “Osećam veliku radost zbog jedinstvene prilike da se susretnem sa gospođom Ivanom Bašičević Antić a zatim, zahvaljujući njoj i njenim divnim saradnicima, približim jednom ovakvom zdanju, koje slobodno možemo smatrati privilegijom velikih i glavnih gradova. Zdanja koje u sebi nosi tajnu jedne umetnosti, za koju se može pomisliti da je dovoljno poznajemo. Međutim, obilaskom raskošne postavke Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, shvatamo da se susrećemo sa okeanom inspiracija i nikada dovoljno istraženim područjem ljudske kreativnosti”.
Dr Ivana Bašičević Antić, direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti, u svom govoru je navela: “Posebno interesantno je da je Peter Infeld bio osnivač firme koja se bavi proizvodnjom struna, žica za instrumente, i postaje jedan od tri najznačajnija proizvođača u tom domenu u čitavom svetu. Iz te veze između muzičke i vizuelne umetnosti, kojoj se strastveno posvetio i formirao tako veliku kolekciju, zapravo je došlo do ideje da bi najprigodniji program za večerašnje otvaranje bio upravo jedan mali koncert, gde bismo videli da njegova ideja o postojanju duboke veze između muzičke i vizuelne umetnosti funkcioniše i danas. Jednako u Austriji, jednako u Srbiji, i čitavom svetu”.
Nakon svečanog otvaranja, polaznici muzičke škole dr Miloje Milojević iz Kragujevca izveli su prigodan muzički program.
U postavci izložbe “Art brut. Radovi iz kolekcije Infeld” nalaze se radovi iz pedesetih godina 20. veka čiji su autori međunarodno poznati velikani poput Skotija Vilsona (Scottie Wilson), Ilije Bosilja i Fridriha Šreder-Zonenšterna (Friedrich Schröder-Sonnenstern), preko dela umetnika iz Guginga kod Beča Osvalda Čirtnera (Oswald Tschirtner), Augusta Vale (August Walla), Johana Hauzera (Johann Hauser), Hajnriha Rajzenbauera (Heinrich Reisenbauer), Frica Kolera (Fritz Koller)) pa sve do art kulturela (art culturel) velikih austrijskih slikara kao što su Arnulf Rajner (Arnulf Rainer) i Peter Pongrac (Peter Pongratz), koji su tražili i pronašli inspiraciju u art brutu.
Početak Kolekcije „Infeld“, koja je danas jedna od najvećih umetničkih zbirki u Austriji, činila je Bečka škola fantastičnog realizma bliskog nadrealizmu. Nakon jedne izložbe 1965. godine, Peter Infeld je osetio potrebu da prikuplja slike i lično upoznaje njihove tvorce: „Dopali su mi se akribični načini slikanja, vraćanje tehnikama starih majstora, bavljenje psihoanalizom. Ta zbrka različitih ideja, koje su mi bile strane, potakla me je na kupovinu. Od samog početka se razvio srdačan odnos sa slikarima, sa ljudima koji su se nepogrešivo kretali svojim putem… Želeo sam da pružim sigurnost u pogledu njihovog kvaliteta. Kud god da krene taj slikar, ja ću ga slediti.“
Nakon ličnog upoznavanja sa slikarima Bečke fantastike usledilo je permanentno, strasno bavljenje njihovom umetnošću i višedecenijsko prijateljstvo sa Ernstom Fuksom (Ernst Fuchs), Antonom Lemdenom (Anton Lehmden), Arikom Bauerom, Volfgangom Huterom (Wolfgang Hutter) i Rudolfom Hauznerom (Rudolf Hausner). Redovne posete izložbama i ateljeima su bečkim proizvođačima struna omogućili da prate stvaralački put ovih umetnika.
Peter Infeld, koji je bio uspešan privrednik širom sveta, nije sakupljao samo slikare Bečke fantastike, već je stalno otkrivao nove umetnike i umetnice. Na taj način je uspeo da formira zbirku širokog spektra. Pored Bečke škole fantastičnog realizma, težišta kolekcije su bili naivna umetnost, pop-art, slike za budističke meditacije sa Tibeta (tzv. tangke) i art brut.
Peter Infeld piše: „Širok spektar savremene umetnosti odabran je, pak, na osnovu ličnog senzibiliteta za umetnika i njegov način stvaranja. Iz ovakvog poimanja kolekcionarstva proizlaze sasvim lični afinitet i emotivni odnos prema umetničkom delu.“
Izuzetak nisu ni dela art brut umetnika iz Guginga, u blizini Beča, sa kojima porodicu Infeld povezuje višedecenijsko prijateljstvo. Margareta i Peter Infeld su nastojali da održavaju lični kontakt sa umetnicima i često su ih posećivali. „Veliku staru damu“ Infeld nije mogao da odvrati ni veliki fizički napor stalnih odlazaka u Guging radi selekcije dela tamošnjih umetnika, koja su bila određena blizinom svojih stvaralaca“, priseća se prof. Johan Fajlaher (Johann Feilacher), dugogodišnji direktor Art brut centra Guging. Za njega ova „dela nisu samo slike stvorene bilo kada i bilo gde, nego su svedoci jednog ličnog odnosa porodice Infeld sa umetnicima“. Ovaj odnos se može iščitati i iz brojnih dela i Kolekciju „Infeld“ čini jedinstvenom.Tri rada jednog od najslavnijih austrijskih umetnika, Arnulfa Rajnera, deo su ove izložbe. Nastala su u okviru poseta Gugingu, koje su počele sredinom šezdesetih godina 20. veka, i zauzimaju posebno mesto. Na njima je umetnik uspostavio neposredan kontakt sa Arnoldom Šmitom i Johanom Hauzerom, slikajući 1994. preko njihovih dela.
Foto: Marija Konjikušić.
Jagodina – Izložba „Art brut. Radovi iz kolekcije Infeld“ u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini
Foto: Boris Mirkov.
Nakon predstavljanja izabranih radova “Art brut. Radovi iz kolekcije Infeld” u Salonu Oto Bihalji-Merin u Beogradu, u decembru 2023. i januaru 2024, ova značajna izložba će u celini biti otvorena u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini 18. januara 2024. u 18 časova. Na otvaranju će se prisutnima obratiti Amadeus Faltajner, direktor Austrijskog kulturnog foruma, Danijela Vanušić, pomoćnik Ministra kulture za kulturno nasleđe i digitalizaciju, Svetlana Stojilković, direktorka muzičke škole dr Miloje Milojević iz Kragujevca, i dr Ivana Bašičević Antić, direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti. Izložba će trajati do 31. maja 2024. godine.
“Veliko nam je zadovoljstvo što će ova značajna izložba, čiji smo izbor radova predstavili publici u Beogradu, biti postavljena u celini u prostorijama MNMU u Jagodini. Svih 90 radova sa pratećim video materijalima biće postavljeni na tri nivoa u zgradi Muzeja. Publika će imati priliku i da uživa i u prigodnom muzičkom programu”, najavila je dr Ivana Bašičević Antić, direktorka MNMU.
U postavci se nalaze radovi iz pedesetih godina 20. veka čiji su autori međunarodno poznati velikani poput Skotija Vilsona (Scottie Wilson), Ilije Bosilja i Fridriha Šreder-Zonenšterna (Friedrich Schröder-Sonnenstern), preko dela umetnika iz Guginga kod Beča Osvalda Čirtnera (Oswald Tschirtner), Augusta Vale (August Walla), Johana Hauzera (Johann Hauser), Hajnriha Rajzenbauera (Heinrich Reisenbauer), Frica Kolera (Fritz Koller)) pa sve do art kulturela (art culturel) velikih austrijskih slikara kao što su Arnulf Rajner (Arnulf Rainer) i Peter Pongrac (Peter Pongratz), koji su tražili i pronašli inspiraciju u art brutu.
Početak Kolekcije „Infeld“, koja je danas jedna od najvećih umetničkih zbirki u Austriji, činila je Bečka škola fantastičnog realizma bliskog nadrealizmu. Nakon jedne izložbe 1965. godine, Peter Infeld je osetio potrebu da prikuplja slike i lično upoznaje njihove tvorce: „Dopali su mi se akribični načini slikanja, vraćanje tehnikama starih majstora, bavljenje psihoanalizom. Ta zbrka različitih ideja, koje su mi bile strane, potakla me je na kupovinu. Od samog početka se razvio srdačan odnos sa slikarima, sa ljudima koji su se nepogrešivo kretali svojim putem… Želeo sam da pružim sigurnost u pogledu njihovog kvaliteta. Kud god da krene taj slikar, ja ću ga slediti.“
Nakon ličnog upoznavanja sa slikarima Bečke fantastike usledilo je permanentno, strasno bavljenje njihovom umetnošću i višedecenijsko prijateljstvo sa Ernstom Fuksom (Ernst Fuchs), Antonom Lemdenom (Anton Lehmden), Arikom Bauerom, Volfgangom Huterom (Wolfgang Hutter) i Rudolfom Hauznerom (Rudolf Hausner). Redovne posete izložbama i ateljeima su bečkim proizvođačima struna omogućili da prate stvaralački put ovih umetnika.
Peter Infeld, koji je bio uspešan privrednik širom sveta, nije sakupljao samo slikare Bečke fantastike, već je stalno otkrivao nove umetnike i umetnice. Na taj način je uspeo da formira zbirku širokog spektra. Pored Bečke škole fantastičnog realizma, težišta kolekcije su bili naivna umetnost, pop-art, slike za budističke meditacije sa Tibeta (tzv. tangke) i art brut.
Peter Infeld piše: „Širok spektar savremene umetnosti odabran je, pak, na osnovu ličnog senzibiliteta za umetnika i njegov način stvaranja. Iz ovakvog poimanja kolekcionarstva proizlaze sasvim lični afinitet i emotivni odnos prema umetničkom delu.“
Izuzetak nisu ni dela art brut umetnika iz Guginga, u blizini Beča, sa kojima porodicu Infeld povezuje višedecenijsko prijateljstvo. Margareta i Peter Infeld su nastojali da održavaju lični kontakt sa umetnicima i često su ih posećivali. „Veliku staru damu“ Infeld nije mogao da odvrati ni veliki fizički napor stalnih odlazaka u Guging radi selekcije dela tamošnjih umetnika, koja su bila određena blizinom svojih stvaralaca“, priseća se prof. Johan Fajlaher (Johann Feilacher), dugogodišnji direktor Art brut centra Guging. Za njega ova „dela nisu samo slike stvorene bilo kada i bilo gde, nego su svedoci jednog ličnog odnosa porodice Infeld sa umetnicima“. Ovaj odnos se može iščitati i iz brojnih dela i Kolekciju „Infeld“ čini jedinstvenom.
Tri rada jednog od najslavnijih austrijskih umetnika, Arnulfa Rajnera, deo su ove izložbe. Nastala su u okviru poseta Gugingu, koje su počele sredinom šezdesetih godina 20. veka, i zauzimaju posebno mesto. Na njima je umetnik uspostavio neposredan kontakt sa Arnoldom Šmitom i Johanom Hauzerom, slikajući 1994. preko njihovih dela.
Otvorena izložba „Art brut. Radovi iz kolekcije Infeld“ u Salonu Oto Bihalji-Merin Muzeja naivne i marginalne umetnosti
foto Boris Mirkov
Izložba „Art brut. Radovi iz kolekcije Infeld“ svečano je otvorena u petak 15. decembra u Salonu Oto Bihalji-Merin Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Beogradu. Ova izložba prikazuje, u periodu od decembra 2023. do maja 2024, oko 100 radova art brut umetnosti iz kolekcije ove bečke porodice industrijalaca.
Na otvaranju su se prisutnima obratili dr Ivana Bašičević Antić, direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti, Zdenka Infeld, direktorka kompanije Thomastik Infeld GmbH, i dr Yordanka Weiss, kustoskinja Infeld kolekcije. Izložbu je svečano otvorio Kristijan Ebner, ambasador Austrije u Srbiji.
Dr Ivana Bašičević Antić je povodom otvaranja izložbe istakla: “Upravo kolekcionari koji imaju ličnu viziju, imaju zapravo i tu slobodu da naprave iskorak o kome mi u teoriji i institucionalno stalno pišemo i pričamo: da unutar umetnosti, savremene umetnosti 20. veka, i pogotovo posle 2. svetskog rata, ne postoje granice. Odnosno, da ne možete da delite autore u odnosu na njihovu biografiju i posedovanje akademskog obrazovanja. Čitava izložba je izbrisala sve te granice i donela nam prvoklasna kulturna dobra Austrije i Evrope uopšte”.
Zdenka Infeld je na otvaranju izložbe rekla: “Široki spektar suvremene umjetnosti u našoj kolekciji uvijek je biran na osnovu osobnog senzibiliteta prema umjetniku i njegovom načinu stvaranja. Iz takvog shvaćanja djelatnosti sakupljanja umjetnina, nastaje jedan sasvim osobni afinitet kao i emocionalni odnos prema svakom umjetničkom djelu. Tako je i sa umjetnicima art bruta iz Guginga u blizini Beča, sa kojima je obitelj Infeld već decenijama prijateljski povezana. Redovite posjete pojačale su fascinacije u tom području stvaranja čije je ishodište intuicija”.
Yordanka Weiss je istakla da je kolekcija Infeld jedna od najvećih privatnih umetničkih zbirki u Austriji, a posebno se osvrnula na značaj psihijatrijske klinike Marija Guging kod Beča: ”Tu je radio doktor Leo Navratil koji je otkrio talente nekoliko svojih pacijenata. Jedan od njih je August Vala, koji je od najranije mladosti kreativno menjao svoju okolinu, stvorio vlastiti umetnički svet, i izmislio jednu politeističku religioznu filozofiju. Osvald Čirtner se vratio traumatizovan posle 2. svetskog rata, bio je povučen u sebe i stvorio je minimalistički svet, a svoje radove je stvarao samo na osnovu malog broja linija”.
Kristijan Ebner, ambasador Austrije u Srbiji, na otvaranju je istakao: “Prezime Infeld se vezuje i za istoriju muzike u Austriji, zbog čega mi je posebno drago što smo ovde. Ova izložba je zaista posebna u svojoj celini, od veoma poznatih umetnika poput Otoa Mila i Arnulfa Rajnera do onih manje poznatih umetnika, ali svejedno predivnih, sa vizijom, fantazijom i maštom”.
Posete Salonu Oto Bihalji-Merin Muzeja naivne i marginalne umetnosti (Nemanjina 3) je potrebno najaviti dan ranije putem e-mail adrese info@mnmu.rs. Salon je otvoren svakog radnog dana od 10 do 20 časova, i subotom od 12 do 18h.
Izložba će od 18. januara 2024. biti otvorena u celini u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini
U postavci se nalaze radovi iz druge polovine 20. veka čiji su autori međunarodno poznati velikani poput Skotija Vilsona (Scottie Wilson), Ilije Bosilja i Fridriha Šreder-Zonenšterna (Friedrich Schröder-Sonnenstern), preko dela umetnika iz Guginga kod Beča Osvalda Čirtnera (Oswald Tschirtner), Augusta Vale (August Walla), Johana Hauzera (Johann Hauser), Hajnriha Rajzenbauera (Heinrich Reisenbauer), Frica Kolera (Fritz Koller)) pa sve do art kulturela (art culturel) velikih austrijskih slikara kao što su Arnulf Rajner (Arnulf Rainer) i Peter Pongrac (Peter Pongratz), koji su tražili i pronašli inspiraciju u art brutu.
Početak Kolekcije „Infeld“, koja je danas jedna od najvećih umetničkih zbirki u Austriji, činila je Bečka škola fantastičnog realizma bliskog nadrealizmu. Nakon jedne izložbe 1965. godine, Peter Infeld je osetio potrebu da prikuplja slike i lično upoznaje njihove tvorce: „Dopali su mi se akribični načini slikanja, vraćanje tehnikama starih majstora, bavljenje psihoanalizom. Ta zbrka različitih ideja, koje su mi bile strane, potakla me je na kupovinu. Od samog početka se razvio srdačan odnos sa slikarima, sa ljudima koji su se nepogrešivo kretali svojim putem… Želeo sam da pružim sigurnost u pogledu njihovog kvaliteta. Kud god da krene taj slikar, ja ću ga slediti.“
Nakon ličnog upoznavanja sa slikarima Bečke fantastike usledilo je permanentno, strasno bavljenje njihovom umetnošću i višedecenijsko prijateljstvo sa Ernstom Fuksom (Ernst Fuchs), Antonom Lemdenom (Anton Lehmden), Arikom Bauerom, Volfgangom Huterom (Wolfgang Hutter) i Rudolfom Hauznerom (Rudolf Hausner). Redovne posete izložbama i ateljeima su bečkim proizvođačima struna omogućili da prate stvaralački put ovih umetnika.
Peter Infeld, koji je bio uspešan privrednik širom sveta, nije sakupljao samo slikare Bečke fantastike, već je stalno otkrivao nove umetnike i umetnice. Na taj način je uspeo da formira zbirku širokog spektra. Pored Bečke škole fantastičnog realizma, težišta kolekcije su bili naivna umetnost, pop-art, slike za budističke meditacije sa Tibeta (tzv. tangke) i art brut.
Peter Infeld piše: „Širok spektar savremene umetnosti odabran je, pak, na osnovu ličnog senzibiliteta za umetnika i njegov način stvaranja. Iz ovakvog poimanja kolekcionarstva proizlaze sasvim lični afinitet i emotivni odnos prema umetničkom delu.“
Izuzetak nisu ni dela art brut umetnika iz Guginga, u blizini Beča, sa kojima porodicu Infeld povezuje višedecenijsko prijateljstvo. Margareta i Peter Infeld su nastojali da održavaju lični kontakt sa umetnicima i često su ih posećivali. „Veliku staru damu“ Infeld nije mogao da odvrati ni veliki fizički napor stalnih odlazaka u Guging radi selekcije dela tamošnjih umetnika, koja su bila određena blizinom svojih stvaralaca“, priseća se prof. Johan Fajlaher (Johann Feilacher), dugogodišnji direktor Art brut centra Guging. Za njega ova „dela nisu samo slike stvorene bilo kada i bilo gde, nego su svedoci jednog ličnog odnosa porodice Infeld sa umetnicima“. Ovaj odnos se može iščitati i iz brojnih dela i Kolekciju „Infeld“ čini jedinstvenom.
Tri rada jednog od najslavnijih austrijskih umetnika, Arnulfa Rajnera, deo su ove izložbe. Nastala su u okviru poseta Gugingu, koje su počele sredinom šezdesetih godina 20. veka, i zauzimaju posebno mesto. Na njima je umetnik uspostavio neposredan kontakt sa Arnoldom Šmitom i Johanom Hauzerom, slikajući 1994. preko njihovih dela.
Beograd i Jagodina – Izložba „Art brut. Radovi iz kolekcije Infeld“ u Muzeju naivne i marginalne umetnosti
Izložba „Art brut. Radovi iz kolekcije Infeld“ u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Srbiji prikazaće, u periodu od decembra 2023. do maja 2024, oko 100 radova art brut umetnosti iz kolekcije ove bečke porodice industrijalaca.
Prvi deo izložbe biće otvoren 16. decembra u Beogradu, u Salonu Oto Bihalji-Merin Muzeja naivne i marginalne umetnosti (Nemanjina 3), a posete je potrebno najaviti dan ranije putem e-mail adrese info@mnmu.rs. Salon je otvoren svakog radnog dana od 10 do 20 časova, i subotom od 12 do 18h. Izložba će od 18. januara 2024. biti otvorena i u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini.
U postavci se nalaze radovi iz pedesetih godina 20. veka čiji su autori međunarodno poznati velikani poput Skotija Vilsona (Scottie Wilson), Ilije Bosilja i Fridriha Šreder-Zonenšterna (Friedrich Schröder-Sonnenstern), preko dela umetnika iz Guginga kod Beča Osvalda Čirtnera (Oswald Tschirtner), Augusta Vale (August Walla), Johana Hauzera (Johann Hauser), Hajnriha Rajzenbauera (Heinrich Reisenbauer), Frica Kolera (Fritz Koller)) pa sve do art kulturela (art culturel) velikih austrijskih slikara kao što su Arnulf Rajner (Arnulf Rainer) i Peter Pongrac (Peter Pongratz), koji su tražili i pronašli inspiraciju u art brutu.
Početak Kolekcije „Infeld“, koja je danas jedna od najvećih umetničkih zbirki u Austriji, činila je Bečka škola fantastičnog realizma bliskog nadrealizmu. Nakon jedne izložbe 1965. godine, Peter Infeld je osetio potrebu da prikuplja slike i lično upoznaje njihove tvorce: „Dopali su mi se akribični načini slikanja, vraćanje tehnikama starih majstora, bavljenje psihoanalizom. Ta zbrka različitih ideja, koje su mi bile strane, potakla me je na kupovinu. Od samog početka se razvio srdačan odnos sa slikarima, sa ljudima koji su se nepogrešivo kretali svojim putem… Želeo sam da pružim sigurnost u pogledu njihovog kvaliteta. Kud god da krene taj slikar, ja ću ga slediti.“
Nakon ličnog upoznavanja sa slikarima Bečke fantastike usledilo je permanentno, strasno bavljenje njihovom umetnošću i višedecenijsko prijateljstvo sa Ernstom Fuksom (Ernst Fuchs), Antonom Lemdenom (Anton Lehmden), Arikom Bauerom, Volfgangom Huterom (Wolfgang Hutter) i Rudolfom Hauznerom (Rudolf Hausner). Redovne posete izložbama i ateljeima su bečkim proizvođačima struna omogućili da prate stvaralački put ovih umetnika.
Peter Infeld, koji je bio uspešan privrednik širom sveta, nije sakupljao samo slikare Bečke fantastike, već je stalno otkrivao nove umetnike i umetnice. Na taj način je uspeo da formira zbirku širokog spektra. Pored Bečke škole fantastičnog realizma, težišta kolekcije su bili naivna umetnost, pop-art, slike za budističke meditacije sa Tibeta (tzv. tangke) i art brut.
Peter Infeld piše: „Širok spektar savremene umetnosti odabran je, pak, na osnovu ličnog senzibiliteta za umetnika i njegov način stvaranja. Iz ovakvog poimanja kolekcionarstva proizlaze sasvim lični afinitet i emotivni odnos prema umetničkom delu.“
Izuzetak nisu ni dela art brut umetnika iz Guginga, u blizini Beča, sa kojima porodicu Infeld povezuje višedecenijsko prijateljstvo. Margareta i Peter Infeld su nastojali da održavaju lični kontakt sa umetnicima i često su ih posećivali. „Veliku staru damu“ Infeld nije mogao da odvrati ni veliki fizički napor stalnih odlazaka u Guging radi selekcije dela tamošnjih umetnika, koja su bila određena blizinom svojih stvaralaca“, priseća se prof. Johan Fajlaher (Johann Feilacher), dugogodišnji direktor Art brut centra Guging. Za njega ova „dela nisu samo slike stvorene bilo kada i bilo gde, nego su svedoci jednog ličnog odnosa porodice Infeld sa umetnicima“. Ovaj odnos se može iščitati i iz brojnih dela i Kolekciju „Infeld“ čini jedinstvenom.
Tri rada jednog od najslavnijih austrijskih umetnika, Arnulfa Rajnera, deo su ove izložbe. Nastala su u okviru poseta Gugingu, koje su počele sredinom šezdesetih godina 20. veka, i zauzimaju posebno mesto. Na njima je umetnik uspostavio neposredan kontakt sa Arnoldom Šmitom i Johanom Hauzerom, slikajući 1994. preko njihovih dela.