Užice – prestonica kulture Srbije 2024. godine – Otvaranje izložbe ERA MILIVOJEVIĆ. UMETNOST JESTE ŽIVOT u Užicu
U četvrtak, 10. oktobra u 19 sati u Gradskoj galeriji Užice biće otvorena izložba Era Milivojević. Umetnost jeste život, kojom se široj publici predstavlja rad ovog značajnog umetnika, jednog od pionira konceptualne umetnosti na ovim prostorima.
Autorka izložbe je Una Popović, viša kustoskinja Muzeja savremene umetnosti, Beograd, a izložba podrazumeva saradnju Gradske galerije Užice i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, i realizuje u okviru programa “Užice – prestonica kulture Srbije 2024. godine”.
Pozdravnu reč na otvaranju održaće direktor Gradske galerije Užice, Zoran V. Cvetić, o izložbi govoriće autorka izložbe Una Popović i Žarko Radaković, književnik. Izložbu će otvoriti Jelena Raković Radivojević, gradonačelnica Užica. Otvaranje izložbe je u sklopu proslave Dana grada Užica.
Slobodan Era Milivojević (Užice, 1944 — Beograd, 2021) bio je jedan od glavnih protagonista nove umetničke prakse tokom sedamdesetih godina prošloga veka, pronalazio je svoj izraz u performansu, slici, kolažu, foto instalacijama. Fotografisanje, formatiranje zidnih foto -instalacija, rad sa i u odnosu na objekte, asamblažiranje stvari, rad na slikama kao objektima jeste jedan trajni i kontinuirani impuls koji istupa upravo iz performansa.
Izložba „Era Milivojević. Umetnost jeste život“ podeljena je na nekoliko celina predočavajući umetnikov aktivitet i hronologiju delovanja, od ranih akcija i performansa nastalih tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, do kolaža – maski nastalih tokom devedesetih, slikarskih ostvarenja realizovanih tokom dvehiljaditih godina i dr.
Izložbu prati katalog sa tekstovima kustoskinje izložbe Une Popović, književnika Svetislava Basare, Žarka Radakovića i Zorana Jeremića.
Predstavljeni radovi su iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, kolekcije Lazara Sakana, kolekcije Slavice i Daniela Trajkovića, kolekcije Marka Bruna, arhive fotografkinje Goranke Matić, arhive umetnika Zorana Popovića i Jasne Tijardović, video produkcije Kiosk – platforma za savremenu umetnost.
Izložba će biti otvorena do 30.oktobra 2024.
SAGLASJE
Samostalna izložba Lidije Živković
4. oktobar 2024. u 20h, (Galerija “Nikola Radošević”, Delijska 3, Beograd)
Samostalna izložba “Saglasje”, umetnice Lidije Živković, biće svečano otvorena za beogradsku publiku u Galeriji “Nikola Radošević”, ovog petka, 4. oktobra, sa početkom u 20 časova.
“Zlatne meditativne strukture u radovima Lidije Živković, bilo da evociraju mandalu – mistični krug koji predstavlja univerzum, renesansni krug – najsavršeniji geometrijski oblik, simbol potpune harmonije i božije perfekcije, ili Vozarovićev hipnotički Krug, zapravo su slike – reljefi snažnog simboličkog naboja i arhetipskih obrazaca, kojima umetnica aludira na koncept životne i duhovne harmonije, osećaj celovitosti, stabilnosti i (sve)mira, nasuprot rastrzanostima i stresovima, odsustvu prosvećenosti i humanosti savremenog trenutka, i atmosferi globalnog haosa. Lidijina likovna poetika jasno definisanih oblika i kolorita, te prečišćenih apstraktnih kompozicija, zbog svog idejnog ishodišta u domenu refleskivnog i transcedentalnog, naročito je bliska muzici, i zato je o njenim radovima moguće govoriti muzičkom terminologijom: o harmoniji kojom odišu, tonalitetima u kojima zvuče, ritmu, varijacijama, kadencama, saglasju…” reči su kustoskinje Jelena Balević, iz kataloga izložbe.
Govoreći o izloženim radovima, umetnica napominje da nakon dugog perioda razjedinjavanja, dolazi vreme koje poziva svakog od nas da dublje oslušne svoje biće i svet oko sebe – nismo sami, nismo odvojeni, u poretku postojanja, sve je povezano u apsolutnom skladu, a opus “Saglasje” je poziv ka toj spoznaji.***
Lidija Živković je diplomirala na beogradskoj Višoj školi likovnih i primenjenih umetnosti, a potom i na Arhitektonskom fakultetu Beogradskog univerziteta. Član je Inženjerske komore Srbije i Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije. Učesnik je velikog broja grupnih izložbi u oblasti slikarstva i ikonopisa a do sada je ostvarila dve samostalne izložbe. Dobitnica je Godišnje nagrade Slikarsko-grafičke sekcije ULUPUDS 2022. i treće nagrade na konkursu Lepota velikog formata, 2023. godine.
Posetioci će izložbu “Saglasje” moći da posete do 13. oktobra 2024. godine.
Francuska umetnica, Marie Hué otvorila izložbu “Krhkosti / Fragilities”
Mari Ue (Marie Hué), francuska umetnica otvorila je svoju izložbu u prostoru donje sale restorana Klub književnika u Francuskoj 7.
Prisutnim predstavnicima medija i gostima obratili su se umetnica i šef restorana, Branko Kisić, koji je naglasio da je Klub književnika oduvek bio mesto okupljanja umetnika, pesnika, pisaca i podsetio na istorijat baš ove donje sale, koja je uvek bila za specijalne goste.
Foto: Danka Hasanović Prokić
Mari Ue je mlada umetnica iz Liona, koja je diplomirala na univerzitetu Klod Bernar u Lionu, odakle odlazi u London i poslednjih desetak godina njen fokus je samo likovna umetnost. Imala je više od 10 kolektivnih i samostalnih izložbi širom Evrope.
Mari ističe da najviše voli da izlaže radove na neobičnim mestima, gde njen rad mogu da vide ljudi koji možda ne odlaze u galerije i da je ovo prilika da posetioci koji dođu na večeru imaju trenutak da uživaju u umetnosti uz ukusnu hranu.
Izložba „Fragilities“ traje do 20. decembra 2024. godine.
Otvorena izložba „Bora Iljovski: Pomereni redosled“ u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića
Izložba umetnika Bore Iljovskog (1942–2013) pod nazivom „Bora Iljovski: Pomereni redosled“ otvorena je 23. septembra u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića i predstavlja deo stvaralaštva slikara, čiji je umetnički opus označavan i kao jedan od najcelovitijih i najoriginalnijih u srpskom slikarstvu druge polovine prošlog veka i početka 21. veka. Autorka koncepcije izložbe je Svetlana Mitić, muzejska savetnica MSUB.
Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti, na otvaranju izložbe je rekla: “Bora Iljovski mnogima je prepoznatljiv po svom veoma specifičnom slikarskom izrazu, koji u njegovoj zreloj fazi nastaje i posebno se razvija sa svestranim interesovanjem i inspiracijom za džez muziku. MSU je Bori Iljovskom upriličio veliku retrospektivnu izložbu 2007. godine, te izložba pred nama po svom obimu i karakteru ne teži da bude retrospektivna već tematska, sa idejom da pruži jedan drugačiji pogled na ovog umetnika i njegovu praksu. Ovo je i prilika da se publici prikažu brojna dela koja su nastala u poslednjoj umetnikovoj stvaralačkoj fazi, a koja su tokom prošle godine ušla u kolekciju Muzeja zaveštanjem samog umetnika.
Svetlana Mitić, autorka koncepcije izložbe, u svom obraćanju je navela: “Slikarstvo Bore Ijovskog nema neposredne uzore u lokalnoj likovnoj praksi, niti umetnost koju je stvarao možemo dovesti u neposrednu vezu sa primerima iz istorije moderne umetnosti, ali svakako možemo zaključiti da je njegova specifičnost, njegova osobenost izraza bila prepoznata u sredini u kojoj je stvarao. To potvrđuju ne samo osvojene nagrade i dobijena priznanja za rad, već brojni domaći i posebno međunarodni nastupi, gde bi svakako jedan najznačajnijih bio nastup na 41. Venecijanskom bijenalu, 1982. godine, u organizaciji Muzeja savremene umetnosti”.
Ješa Denegri, istoričar umetnosti i likovni kritičar, u svom govoru evocirao je uspomene iz vremena kada je sa Borom Iljoskim, Andražom Šalamunom i Editom Šubert, koji su tada predstavljali savremenu jugoslovensku umetnost, putovao na 41. Venecijansko bijenale. „Borin markantan opus doživeo je kulminaciju upravo u tom postmodernističkom periodu takozvane obnove slikarstva u osamdesetim godinama. Ovo je izvanredna prilika da ga vidi i nova publika, ali i svi mi koji se večeras nalazimo na otvaranju ove izložbe – da se još jednom podsetimo, da uživamo, i divimo se njegovim značajnim delima. Odajem priznanje Muzeju savremene umetnosti koji je nasledio njegov Legat, i koji vodi brigu o čuvanju i javnom prezentovanju dela Bore Iljovskog“.
Na izložbi su zastupljeni radovi iz Legata Bore Iljovskog koji je Muzej stekao na osnovu testamenta, kojim je ovoj ustanovi zaveštan legat sa preko 1.000 radova na papiru (akvarela, gvaševa, crteža) kao i 65 dela nastalih tehnikom ulja na platnu.
Hronološki posmatrano, dela iz Legata prate složenu liniju razvoja ovog jedinstvenog likovnog opusa, od vremena nastanka prvih ostvarenja – portreta iz 1951, preko formativno važnih dela nastalih tokom školovanja na beogradskoj Likovnoj akademiji, pa sve do zrelih ostvarenja velikih formata konstituisanih tokom osamdesetih godina i, konačno, dela nastalih u poslednjoj deceniji života. Zajedno sa devet dela iz kolekcije Muzeja koja su pravovremeno otkupljivana za zbirke Muzeja, zastupljenost opusa Bore Iljovskog u kolekcijama Muzeja čini impresivnu celinu i omogućava studiozan uvid u svu slojevitost ovog, po mnogo čemu krajnje specifičnog, umetničkog opusa.
Izborom iz Legata, na izložbi Pomereni redosled, gde su pored ostalih predstavljena i dela Odi- se- jada (1990), Posledice oštrog vetra (1990), Pomereni redosled (1979), akcentovani su najviši dometi stvaralaštva Iljovskog, koje kao jedan izolovan autorski opus postiže vrednost da slikarstvo učini mogućim i izvan ustaljenih podela kao što su figuracija–apstrakcija ili dekorativnost – čista umetnost, kako zapaža B. Dimitrijević.
Izložba je otvorena za posetioce do 5. novembra 2024. godine.
Bora Iljovski rođen je 17. jula 1942. godine u mestu Drenova u blizini Florine (Egejska Makedonija) kao treće dete oca Ilije i majke Aleksandre, koju nije zapamtio. Do sedme godine živi sa babom Dimitrom i dedom Petrom u rodnom mestu, da bi nakon završetka građanskog rata u Grčkoj bio primoran, kao i većina njegovih sunarodnika, da napusti Grčku i nastavi život u drugoj zemlji.
Detinjstvo provodi kao izbeglica u Poljskoj, a 1956. definitivno dolazi u Jugoslaviju, odnosno Beograd, gde nastavlja školovanje. Najpre upisuje umetničku školu u Novom Sadu, koju ubrzo napušta, da bi potom, 1961, upisao Likovnu akademiju u Beogradu. Na istoj akademiji školovanje nastavlja na poslediplomskim studijama u klasi profesora Đorđa Bošana (kao jedini student) koje završava 1968.
Prvu samostalnu izložbu radova na papiru priredio je u Galeriji Grafičkog kolektiva 1968. a iste godine predstavio se i samostalnom izložbom slika u Galeriji Kolarčevog narodnog univerziteta u Beogradu. Od tada, pored samostalnih izložbi, učestvovao je i na značajnim domaćim i međunarodnim izložbama.
U njegovoj izlagačkoj delatnosti izdvajaju se učešće na 41. Bijenalu u Veneciji 1982. gde je zajedno sa Editom Šubert i Andražom Šalamunom, u selekciji Ješe Denegrija, predstavljao jugoslovensku savremenu umetnost, kao i učešće na izložbi U gudurama Balkana 2003. u Kaselu, gde izlaže na poziv kustosa Renea Bloka.
Dela Bore Iljovskog nalaze se, pored brojnih domaćih i inostranih privatnih kolekcija, u zbirkama značajnih muzeja i galerija: u Narodnom muzeju Srbije u Beogradu, Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Nacionalnoj galeriji u Berlinu, Muzeju likovnih umetnosti u Budimpešti, Muzeju savremene umetnosti Republike Srpske u Banja Luci, Muzeju Zepter u Beogradu, kao i mnogim drugim.
Bora Iljovski preminuo je 14. oktobra 2013. godine u Beogradu.
Foto: Bojana Janjić.
Legat Bore Iljovskog – Studiozan uvid u slojevitost specifičnog umetničkog opusa
Izložba Bora Iljovski: Pomereni redosled, koja će biti otvorena 23. septembra u 17 časova u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, predstaviće deo stvaralaštva slikara čiji je umetnički opus označavan i kao jedan od najcelovitijih i najoriginalnijih u srpskom slikarstvu druge polovine prošlog veka i početka 21. veka. Ovom prilikom publika će moći da vidi dela iz Legata Bore Iljovskog, koji je umetnik testamentom prepisao Muzeju savremene umetnosti. Autorka koncepcije izložbe je Svetlana Mitić, muzejska savetnica MSUB.
Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti, ovim povodom je rekla: “Sam Legat broji 65 slika i preko 1.000 crteža, ali i stan u kome je umetnik živeo i stvarao sve do svoje smrti. Ova dela, zajedno sa onima koje je Muzej savremene umetnosti već posedovao u svojoj kolekciji, čine jednu impresivnu celinu, koja omogućava studiozan uvid u svu slojevitost ovog po mnogo čemu specifičnog umetničkog opusa”.
Marijana Kolarić je istakla da će se novi rezidencijalni umetnički program održavati u stanu koji je Bora Iljovski ostavio Muzeju savremene umetnosti: “S obzirom da je deo testamenta bio i stan umetnika, rešili smo da stvorimo novu mogućnost za Muzej i stan namenimo budućem rezidencijalnom programu. Trenutno je u fazi sređivanja i opremanja upravo za tu namenu, i u toku sledeće godine planiramo da započnemo ovaj program i ugostimo mnoge strane umetnike. Po principu reciprociteta, ideja nam je da, u komunikaciji sa drugim rezidencijalnim programima u inostranstvu, dobijemo mogućnost da naši umetnici budu poslati na neki inostrani rezidencijalni program”.
Svetlana Mitić, autorka koncepcije izložbe, o izboru radova ističe: „Na samoj izložbi ćemo videti dela koja su izbor iz Legata. Dakle, Izložba obuhvta petnaest dela nastajalih u vremenskom rasponu od Borinig ranih izlagačkih godina kada nastaju dela Lovac u jesen, Ruka mehaničara itd, pa do perioda zrelih ostvarenja nastajalih tokom osamdesetih godina, a koja su pored ostalog karakteristična i po većim dimenzijama, najčešće 200×300 cm koja se u opusu umetnika, ustaljuju kao format tokom 80-ih godina prošlog veka. Borin stvaralački postupak odlikuje naglašena serijalnost, što u našoj umetnosti toga vremena predstavlja jedinstvenu pojavu, a čemu je kao bitnoj odlici njegovog stvralaštva dat poseban prostor na ovoj izložbi. Kroz izložbu se može sagledati proces razrađivanja i modifikovanja pojedih karkterističnih formi kao štu su motiv slova, brojeva, nota, potom kompozicije sa geometrijski prečišćenim motivima, Blok 45, U kvadratu idr. Namera je upravo i bila da se izdvajanjem pojedinih dela iz Legata, akcentuju najviši dometi u njegovom stvaralaštvu“.
Svetlana Mitić je, kada je reč o delu Bore Iljovskog, istakla: „Mislim da bi trebalo pomenuti i jedan segment Borinog rada, koji likovni kritičari manje pominju, a svakako otkriva mnogo o samom umetniku, a to je potreba za humorom, poigravanje sa nazivima dela, obrtanje njihovog značanja i često dovođenje do apsurda. Ta potreba da nazivi dela budu lišeni pre svega akademske ozbiljnosti, vrlo su simptomatična za njegov rad, i možda na prvi pogled podržavaju stereotip o umetniku kao velikom detetu koje se igra. Međutim, kada se odrasli ljudi igraju, i posebno znajući Borino detinjstvo, onda se to obično ne vezuje za srećno detinjstvo, već više za neka traumatična iskustva. Sam umetnik u pojedinim intervjuima govori, vrlo škrto, o tome da ta potreba za poigravanjem i dvosmislenošću u nazivima dela u početku jeste bila igra, da bi kasnije usled sve veće ozbiljnosti koja ga je okruživala poprimala karkteristike ozbiljne ironije i komentara društvenih pojava.“
Izborom iz Legata, na izložbi Pomereni redosled, gde su pored ostalih predstavljena i dela Odi- se- jada (1990), Posledice oštrog vetra (1990), Pomereni redosled (1979), akcentovani su najviši dometi stvaralaštva Iljovskog, koje kao jedan izolovan autorski opus postiže vrednost da slikarstvo učini mogućim i izvan ustaljenih podela kao što su figuracija–apstrakcija ili dekorativnost – čista umetnost, kako zapaža B. Dimitrijević.
Izložba će biti otvorena za posetioce do 5. novembra 2024. godine.
Bora Iljovski rođen je 17. jula 1942. godine u mestu Drenova u blizini Florine (Egejska Makedonija) kao treće dete oca Ilije i majke Aleksandre, koju nije zapamtio. Do sedme godine živi sa babom Dimitrom i dedom Petrom u rodnom mestu, da bi nakon završetka građanskog rata u Grčkoj bio primoran, kao i većina njegovih sunarodnika, da napusti Grčku i nastavi život u drugoj zemlji.
Detinjstvo provodi kao izbeglica u Poljskoj, a 1956. definitivno dolazi u Jugoslaviju, odnosno Beograd, gde nastavlja školovanje. Najpre upisuje umetničku školu u Novom Sadu, koju ubrzo napušta, da bi potom, 1961, upisao Likovnu akademiju u Beogradu. Na istoj akademiji školovanje nastavlja na poslediplomskim studijama u klasi profesora Đorđa Bošana (kao jedini student) koje završava 1968.
Prvu samostalnu izložbu radova na papiru priredio je u Galeriji Grafičkog kolektiva 1968. a iste godine predstavio se i samostalnom izložbom slika u Galeriji Kolarčevog narodnog univerziteta u Beogradu. Od tada, pored samostalnih izložbi, učestvovao je i na značajnim domaćim i međunarodnim izložbama.
U njegovoj izlagačkoj delatnosti izdvajaju se učešće na 41. Bijenalu u Veneciji 1982. gde je zajedno sa Editom Šubert i Andražom Šalamunom, u selekciji Ješe Denegrija, predstavljao jugoslovensku savremenu umetnost, kao i učešće na izložbi U gudurama Balkana 2003. u Kaselu, gde izlaže na poziv kustosa Renea Bloka.
Dela Bore Iljovskog nalaze se, pored brojnih domaćih i inostranih privatnih kolekcija, u zbirkama značajnih muzeja i galerija: u Narodnom muzeju Srbije u Beogradu, Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Nacionalnoj galeriji u Berlinu, Muzeju likovnih umetnosti u Budimpešti, Muzeju savremene umetnosti Republike Srpske u Banja Luci, Muzeju Zepter u Beogradu, kao i mnogim drugim.
Bora Iljovski preminuo je 14. oktobra 2013. godine u Beogradu.
Foto: Bojana Janjić.
– Otvorena izložba “U potrazi za nečim” britanskog umetnika Ričarda Dikona u Galeriji DOTS
Samostalna izložba “U potrazi za nečim” jednog od najistaknutijih vajara današnjice, Ričarda Dikona (Vels, 1945) otvorena je 19. septembra u Galeriji DOTS na Donjem Kalemegdanu. Ričard Dikon, vodeći britanski vajar i dobitnik brojnih prestižnih nagrada, svojom prvom samostalnom izložbom u Srbiji predstavlja radove iz pet ciklusa nastalih u prethodnih nekoliko godina, koji nisu do sada bili izlagani. Kustoskinje izložbe su Mirjana Dušić i Ljuba Jovićević.
Prisutnima su se na otvaranju obratili Edvard Ferguson, ambasador Velike Britanije u Srbiji, Kler Sirs, direktorka British Council za Zapadni Balkan, vajar Mrđan Bajić, i umetnik Ričard Dikon.
Edvard Ferguson, ambasador Velike Britanije u Srbiji, na otvaranju izložbe Ričarda Dikona je istakao: “Beograd je oduvek bio naklonjen umetnicima iz Velike Britanije. Svaki njihov susret sa Beogradom bio je revolucionaran i ostavio je značajan utisak ne samo na publiku, već i na same umetnike”.
Ferguson se, govoreći o uzbudljivim gostovanjima britanskih umetnika u Srbiji, osvrnuo i na legendarne izložbe i posete Henrija Mura, predstave Pitera Bruka i Pitera Hila tokom ranih dana BITEF-a, nastupe vodećih britanskih umetnika na FEST-u i BEMUS-u, kao i gostovanja muzičkih ikona poput The Prodigy, Nika Kejva i Ejmi Vajnhaus, čiji je poslednji koncert održan u Beogradu. “Ova izložba, kao i saradnja između Ričarda Dikona i Mrđana Bajića, bez sumnje pripadaju istom nasleđu”, zaključio je ambasador Velike Britanije u Srbiji.
Kler Sirs, direktorka British Council za Zapadni Balkan, u svom obraćanju je navela: “Iako je tokom poslednjih 20 godina često posećivao Beograd, Ričardovi radovi nikada nisu bili prikazani ovde, tako da je velika privilegija za British Council, kao i za Ljubu Jovićević, Mirjanu Dušić i Isidoru M. Nikolić, što predstavljaju ovu prvu samostalnu izložbu novih radova. Takođe je čast što je Ričard sa nama večeras na otvaranju. Večeras nije samo prilika da pogledamo dosad neviđene radove jednog od najpoznatijih vajara Velike Britanije, već i prilika da slavimo prijateljstvo, kulturu i dugotrajne odnose između Velike Britanije i Srbije”.
Mrđan Bajić, vajar i dugogodišnji saradnik Ričarda Dikona, na otvaranju je rekao: “Nijedan drugi strani umetnik nije u poslednje dve decenije dao toliko svog životnog vremena za nas, kao Ričard Dikon. Držao je studentske radionice kroz koje je prošlo mnoštvo studenata; učestvovao je mnogim ovdašnjim grupnim izložbama, otvarao je grupne izložbe, govorio je na promocijama knjiga, radio u ovdašnjim kolonijama, držao mnogobrojna predavanja. I neizostavno, napravio je skulpturu, most za ovaj grad, i poklonio je Beogradu. Večeras u ovom gradu prisustvujemo otvaranju samostalne izložbe internacionalne skulptorske veličine. Ali još važnije, otvara se izložba našeg decenijskog prijatelja, koji je ponovo sa nama. Hvala Ričarde, za tvoje prisustvo, iskustvo, rad, visoke standarde i prijateljstvo. A mi, koji umetnost držimo važnom, svakim tvojim dolaskom smo bivali po malo bolji.”
Ričard Dikon je povodom otvaranja izložbe rekao: “U Beogradu sam bio mnogo puta, zahvaljujući skulpturi koju sam sa Mrđanom Bajićem radio na Kalemegdanskoj pasareli. Odlazio sam i vraćao se, ali sve do sada nisam imao samostalnu izložbu. Veliko mi je zadovoljstvo biti ovde tim povodom, i što mogu da predstavim različite aspekte svog rada u Beogradu”.
O delima koja će predstaviti, Dikon je dodao: “Svi radovi su novi. Neki drveni radovi su napravljeni od delova koje sam već imao. Keramički radovi nisu napravljeni posebno za ovu izložbu, ali su takođe novi. Nijedan rad do sad nije prikazan pred publikom. Glavna ideja mi je bila da predstavim raznovrsnost svojih dela, i možda neke nove smerove u svom radu, što se pre svega odnosi na otiske izložene na zidovima”.
Beogradska publika ima privilegiju da se prva susretne sa medijski raznovrsnim radovima koji su nastali u pandemijskim uslovima vraćanja sopstvenim resursima. Izložbom su obuhvaćena dela od otisaka na poliesteru (“Drugi motiv”), monumentalnih skulptura u drvetu (“UV84DC br. 18, 19, 20.”), keramičkih radova (“Sačinjeno od ovoga”), zatim kompozicija proisteklih iz eksperimenata tokom sečenja drveta (“U šumi”) do ciklusa skulptura valovitih površina koje reflektuju umetnikovo razmišljanje u izolaciji na temu otisaka ljudskog stopala (“Hod”).
Ričard Dikon je već dugi niz godina prisutan u vizelnom identitetu Beograda, zahvaljujući skulpturi “Odande-dovde” koju je u saradnji sa srpskim vajarom Mrđanom Bajićem postavio na Kalemegdanskoj pasareli (2019).
U toku višedecenijske karijere, Dikon se izdvojio po svom prepoznatljivom skulptorskom pristupu, konstantno se poigravajući upotrebom različitih materijala poput laminiranog drveta, polikarbonata, tkanina i gline, zatim kombinovanjem organskih formi i tehničkih elemenata, kao i uspostavljanjem jednog promišljenog odnosa prema jeziku kao strukturi u kojoj traga, ali i gradi značenja svojih apstraktnih dela.
Jednom stilskom oznakom ili temom nemoguće je obuhvatiti Dikonov stvaralački opus koji karakteriše fluidnost u pristupu, oblikovanu odabirom samog materijala na početku stvaralačkog procesa. Smelost u umetničkom eksperimentu i osoben crtež prepoznaju se kao jedina konstanta u umetnikovom radu.
Tekst za prateći katalog je pisala istoričarka umetnosti Jasmina Čubrilo, dok je za dizajn zadužena Isidora M. Nikolić. Izložbu je podržao British Council i Britanska ambasada u Beogradu, a biće otvorena do 7. decembra 2024.
Foto: Marijana Janković.
Ričard Dikon u Beogradu – Sutra otvaranje samostalne izložbe “U potrazi za nečim” britanskog umetnika Ričarda Dikona u Galeriji DOTS
photo Ken Adlard, Mareike Tocha.
Samostalna izložba “U potrazi za nečim” jednog od najistaknutijih vajara današnjice, Ričarda Dikona (Vels, 1945) biće otvorena 19. septembra u 19 sati u Galeriji DOTS na Donjem Kalemegdanu. Ričard Dikon, vodeći britanski vajar i dobitnik brojnih prestižnih nagrada, svojom prvom samostalnom izložbom u Srbiji predstaviće radove iz pet ciklusa nastalih u prethodnih nekoliko godina, koji nisu do sada bili izlagani. Kustoskinje izložbe su Mirjana Dušić i Ljuba Jovićević.
Beogradska publika će imati privilegiju da se prva susretne sa medijski raznovrsnim radovima koji su nastali u pandemijskim uslovima vraćanja sopstvenim resursima. Izložbom će biti obuhvaćena dela od otisaka na poliesteru (“Drugi motiv”), monumentalnih skulptura u drvetu (“UV84DC br. 18, 19, 20.”), keramičkih radova (“Sačinjeno od ovoga”), zatim kompozicija proisteklih iz eksperimenata tokom sečenja drveta (“U šumi”) do ciklusa skulptura valovitih površina koje reflektuju umetnikovo razmišljanje u izolaciji na temu otisaka ljudskog stopala (“Hod”).
Ričard Dikon je već dugi niz godina prisutan u vizelnom identitetu Beograda, zahvaljujući skulpturi “Odande-dovde” koju je u saradnji sa srpskim vajarom Mrđanom Bajićem postavio na Kalemegdanskoj pasareli (2019).
U toku višedecenijske karijere, Dikon se izdvojio po svom prepoznatljivom skulptorskom pristupu, konstantno se poigravajući upotrebom različitih materijala poput laminiranog drveta, polikarbonata, tkanina i gline, zatim kombinovanjem organskih formi i tehničkih elemenata, kao i uspostavljanjem jednog promišljenog odnosa prema jeziku kao strukturi u kojoj traga, ali i gradi značenja svojih apstraktnih dela.
Jednom stilskom oznakom ili temom nemoguće je obuhvatiti Dikonov stvaralački opus koji karakteriše fluidnost u pristupu, oblikovanu odabirom samog materijala na početku stvaralačkog procesa. Smelost u umetničkom eksperimentu i osoben crtež prepoznaju se kao jedina konstanta u umetnikovom radu.
Tekst za prateći katalog je pisala istoričarka umetnosti Jasmina Čubrilo, dok je za dizajn zadužena Isidora M. Nikolić. Izložbu je podržao British Council i Britanska ambasada u Beogradu, a biće otvorena do 7. decembra 2024.
Francuska umetnica MARIE HUÉ predstavlja najnoviju seriju radova na izložbi “Fragilities”
Klub književnika (Francuska 7) – donja sala
Otvaranje: utorak, 24. septembar u 19.00
Francuska umetnica Mari Ue (Marie Hué) predstaviće svoj rad izložbom u poznatom beogradskom restoranu Klub književnika. Otvaranje je zakazano za 24. septembar, a radove će svi posetioci Kluba književnika imati priliku da vide tokom tri meseca, odnosno do 20. decembra 2024. godine.
Boraveći u Beogradu pre par godina, umetnicu je inspirisao ambijent Kluba književnika, te je u dogovoru sa Brankom Kisićem i menadžmentom restorana, odlučila da uradi posebnu seriju radova koji će biti izloženi tokom dva meseca i to u donjem delu restorana.
Beogradska publika će videti radove na platnu, najnoviju produkciju umetnice, njenu figurativnu i apstraktnu umetnost.
Mari Ue je mlada umetnica iz Liona, koja je diplomirala na univerzitetu Klod Bernar u Lionu, odakle odlazi u London i poslednjih desetak godina njen fokus je samo likovna umetnost. Imala je više od 10 kolektivnih i samostalnih izložbi širom Evrope.
„Najviše uživam da radim velike formate i radim ih najčešće na podu!“ – kaže umetnica.
Njen rad je podeljen na figurativni i apstraktni, ali se u njenim poslednjim radovima ta dva pravca veoma prepliću. U figurativnoj umetnosti glavnu ulogu imaju žene i ženske figure i lica, jer je umetnici žena stalna inspiracija, ali u poslednje vreme njen fokus je apstraktna umetnost sa veoma snažnim gestovima i intenzivnim bojama…
Umetnica ističe da su joj večita inspiracija u radu umetnici kao što su Džekson Polok, Anri Matis, Vladimir Veličkovič, Petar Kras, Hans Hofman i Mark Rotko.
„Veoma sam uzbuđena zbog ove izložbe u Beogradu. Želim da ovog puta pokažem svoj rad ljudima koji dolaze u restorane na ručak / večeru i imaju trenutak da uživaju u umetnosti uz ukusnu hranu. Verujem da je to važno za umetnike, da svoje radove prikažu ponekad van galerija, gde je to očekivano, već u neobičnim prostorima gde je stalna frekvencija različitih ljudi“, kaže Mari.
„Krhkosti kao naziv za moju izložbu u Beogradu odnosi se na slabosti tela, ali duše koje slikam, i ujedno čini vezu između čoveka i Zemlje. Svakako, na kraju očekujem od posetioca da tumače radove onako kako ih vide i osećaju“ – zaključuje Mari.
Izložba Mari Ue traje do 20. decembra 2024. godine.
Danas otvaranje izložbe “Slike/neslike – Iz budućnosti” Dragomira Ugrena u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine
Foto. Vladimir Popović
U utorak, 17. septembra u 19 časova, u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine biće otvorena izložba “Slike/neslike – Iz budućnosti” umetnika Dragomira Ugrena. Autor izložbe je dr Miodrag Šuvaković, a kustoskinje su Jovana Trifuljesko i Danijela Halda.
“Izložba „Slike/Neslike – Iz budućnosti“ predstavlja rezultat dugogodišnjeg umetničkog istraživanja Dragomira Ugrena. Ova izložba, rezultat saradnje s autorom Miškom Šuvakovićem, donosi nam niz novih radova, posebno koncipiranih za prostor Muzeja savremene umetnosti Vojvodine. Kroz složene apstraktne kompozicije slika, Ugren nas poziva na dublje promišljanje o odnosu slike i prostora te o ulozi slikarstva u savremenom svetu. Njegova umetnost, utemeljena na spontanom procesu stvaranja, podstiče nas da se aktivno uključimo u doživljaj dela i oslobađa nas konvencionalnih načina gledanja. Izložba je popraćena publikacijom koja analizira postavku izložbe, umetnikov rad i i njegov kontekst”, istakla je kustoskinja Jovana Trifuljesko.
Dragomir Ugren je aktivan na umetničkoj sceni od 80ih godina dvadesetog veka, međutim njegova umetnička praksa se ne vezuje isključivo za vizuelni izraz. Višegodišnjim angažovanjem kao direktor i kustos Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, kao i kroz ulogu urednika Projeka(r)t časopisa za vizuelne umetnosti, Dragomir Ugren je podjednako doprineo umetničkim tokovima koliko ih je sam podržavao i kreirao.
“Moj rad nije programskog tipa, nekada je zasnovan na unapred utvrđenoj ideji, nekada nije, i često se formira tokom slikanja većeg broja različitih formata i oblika bez jasne ideje za šta će i u kojim situacijama i međusobnim rasporedima oni biti upotrebljeni. To je proces koji može da potraje od nekoliko dana do nekoliko meseci, nekada i duže. Često definitivan rad formiram tek u izložbenom prostoru od više samostalnih komada, koji nisu imali unapred predviđenu namenu, da se organizuju na sasvim određen način u nekoj većoj celini”, rekao je Dragomir Ugren povodom izložbe.
Kroz svoju umetničku praksu Ugren istražuje odnos između vizuelnog opažanja i spoznaje. Njegova praksa se temelji na stvaranju sistema bojenih elemenata i optičkih struktura koje nisu unapred koncipirane, već nastaju kroz sam proces rada. Izložba obuhvata instalacije koje su postavljene pažljivim planiranjem postavke, u kojoj slika poziva posetioce da se oslone na sopstveno čulno iskustvo. Ugren ne nudi gotova tumačenja, već stvara uslove za individualno otkrivanje vizuelnih odnosa i njihovog uticaja na telo posmatrača.
Izložba će biti otvorena do 20. oktobra 2024. godine.
Radovi Ilije Bosilja u Švajcarskoj – Otvorena izložba radova Ilije Bosilja u Švajcarskoj
U Open Art Muzeju u švajcarskom gradu St. Galen, otvorena je izložba “Ilija: Šal sa dva lica” na kojoj je predstavljeno 46 radova najznačajnijeg art brut umetnika iz Srbije, Ilije Bosilja. Ovo je prva institucionalna samostalna izložba posvećena Bosilju u Švajcarskoj, čiji su kustosi Otto Bonnen i Michael Zimmermann iz muzeja Kunsthalle Zürich.
“Kao kustosi, prvo smo se susreli sa njegovim radom, a ne sa umetnikom samim. Prvobitno smo naišli na Ilijino delo sa malo znanja o njegovoj biografiji i kontekstu. Naše dublje angažovanje počelo je tek nakon intenzivnog gledanja njegovih radova i razgovora sa Monikom Jagfeld, direktorkom Open Art muzeja, i Ivanom Bašičević Antić, istoričarkom umetnosti i unukom slikara. Niz temeljnih eseja u monografijama i katalozima izložbi, naročito u Srbiji, duboko je istražio odnos između njegove biografije i umetničkog rada, zajedno sa promišljenim izložbama”, naveli su Otto Bonnen i Michael Zimmermann.
“Naša kustoska praksa ne tvrdi da objašnjava umetnika Iliju ili dekodira njegov simbolizam. Iz tog razloga, namerno smo izbegli deljenje izložbe na kreativne periode ili sekcije organizovane prema temama, tehnikama i materijalima. Dakle, ova izložba nije umetničko-istorijska interpretacija niti sveobuhvatna retrospektiva, već se može videti kao pokušaj da se prenese radoznalost i fascinacija koju Ilijino delo budi u nama. Drugim rečima, pozivamo posetioce da se susretnu sa Ilijom sa svežom, otvorenom perspektivom i da zarone u njegov univerzum bez predubeđenja”, dodali su kustosi.
Izložba je susret sa Bašičevićevim enigmatičnim radovima i njegovim čudesnim slikama, navodi se u zvaničnoj najavi izložbe. One prikazuju biblijske priče i scene iz Apokalipse, epizode iz mitova i bajki, krilata bića, kosmonaute i veoma originalne slike iz idiličnog paralelnog univerzuma nazvanog Ilijada, a životinje takođe zauzimaju značajno mesto.
Ilijina dela su pronašla put do publike u Švajcarskoj izuzetno rano. Još 1962. godine, Galerie Hilt u Bazelu prepoznala je jedinstvenost njegovog rada i uključila ga u grupnu izložbu Primitive Maler (Primitivni slikari), a zatim je usledila samostalna izložba 1969. godine. Žan Dibife je takođe rano prepoznao vrednost Ilijinih radova i u svoju kolekciju uvrstio sedam slika, koja danas pripada Kolekciji Art Brut u Lozani. Minhenska galeristkinja i kolekcionarka Šarlot Zander posvetila je samostalnu izložbu Iliji na Art Baselu 1988. godine, prikazavši radove iz njegovog „zlatnog perioda“. Mimo ovih prezentacija, Ilijina dela u Švajcarskoj su do sada bila predstavljana samo kroz grupne izložbe, 1969. godine u Museo Civico di Belle Arti u Luganu, 1975. godine u Kunsthaus Zürich, 1988. godine u Kunstmuseum Thurgau i 2004. godine u Manoir de la Ville de Martigny.
Izložba je realizovana u saradnji sa dr Ivanom Bašičević Antić, upraviteljkom Fonda “Ilija & Mangelos”.
Ilija Bašičević Bosilj rođen je u Šidu 1895. godine. Bavio se zemljoradnjom do svoje 62. godine kada mu država oduzima zemlju. Prve gvaševe i crteže uradio je 1957. godine a od 1958. počeo da slika uljanim bojama. Slikao je sve do smrti razvivši svoj vizuelni jezik kojim je komunicirao jednu izuzetno ličnu filozofiju. Iza sebe je ostavio opus od preko 2.000 dela. Za života izlagao je na stotinak izložbi širom sveta (Tokio, Osaka, Pariz, Amsterdam, Milano, Minhen, Dortmund, Bazel, Cirih, Rim, Đenova, Meksiko Siti). U njujorškoj galeriji Galeri Sent Etjen 2006. godine održana je njegova prva samostalna izložba u SAD.
Londonski časopis Rou Art Magazin 2007. godine uvrstio ga je među 50 klasika art brut umetnosti. Njegovi su radovi zastupljeni u brojnim istaknutim muzejskim i privatnim kolekcijama (Centar Žorž Pompidu u Parizu, Kolekcija Art Brut u Lozani, Muzej Šarlote Zander, Bonighajm, Muzej savremene umetnosti, Beograd, kolekcija Karla Pontija, Museum of Everything, London i dr.). Odlukom da daruje rodnom gradu preko tri stotine slika osnovao je muzej Ilijanum koji se i danas nalazi u Šidu.
Otac je istaknutog protokonceptualnog umetnika Mangelosa.
Umro je u Šidu 1972. godine.
Foto: Stefan Rohner
Muzej savremene umetnosti – Otvorena izložba „After Sugimoto“ Jelene Bulajić u Salonu Muzeja savremene umetnosti
U sredu, 11. septembra, otvorena je prva samostalna izložba umetnice Jelene Bulajić u Salonu Muzeja savremene umetnosti. Izložba obuhvata seriju radova pod nazivom After Sugimoto, koja je rezultat dugotrajnog istraživanja i prakse Jelene Bulajić, u kojoj koristi dela drugih umetnika kao polazište za svoje slike.
Kristina Armuš, kustoskinja izložbe, povodom otvaranja je rekla: „Veliko nam je zadovoljstvo da smo ove godine uspeli da javnosti predstavimo Jelenu Bulajić, jednu od najuspešnijih i najtalentovanijih umetnica mlađe generacije. Salon Muzeja savremene umetnosti je ove godine fokus stavio na prezentaciji različitih umetnika, različitih pristupa, praksi i medija, ujedno aktivno transformišući galerijski prostor. Ono što nam je posebno važno je da primećujemo da je publika izuzetno zadovoljna dinamikom i da joj prija upoznavanje sa umetnicima mlađe generacije“.
O saradnji sa umetnicom Jelenom Bulajić, Kristina Armuš je dodala: „Rad sa Jelenom je bio na sjajnom nivou, ona nije toliko često izlagala u Beogradu a u Muzeju savremene umetnosti je ovo prvi put i drago mi je da će publika imati prilike da vidi novu seriju radova koja je upravo bila izlagana u Madridu i odmah zatim kod nas, što je velika čast.
Tokom trajanja izložbe imaćemo javna vođenja na srpskom, engleskom i ruskom o čemu ćemo blagovremeno obavestiti publiku, tako će moći bliže i opširnije da se upozna sa Jelenom Bulajić i njenim radom“.
Serija slika pod nazivom After Sugimoto se nadovezuje na fotografije japanskog fotografa Hirošija Sugimota, diorame koje prikazuju scene iz muzeja prirodne istorije, preparirane životinje postavljene ispred veštački oslikanih pozadina – izmišljenih pejzaža, trave, snega… Ovi fiktivni narativi, pretvoreni u negativni prikaz, postali su inspiracija za novu seriju radova Jelene Bulajić, koja se kroz sopstveni umetnički jezik bavi stvaranjem novih fikcija koje u određenom trenutku prerastaju u stvarne, opipljive procese.
Umetnica Jelena Bulajić je o inspiraciji za ovu seriju radova rekla: „Volim i pratim rad Hirošija Sugimota već dugo. Na njegove fotografije sam naišla po muzejskim izlozbama u SAD-u i Londonu, još dok sam bila student. Ovu seriju radova sam otkrila tek pre par godina sasvim slučajno, i odmah me je privuklo to što sam se osećala prevarenom, jer sam isprva pomislila da su u pitanju fotografije živih životinja“.
Bulajić je tokom rada na ovoj seriji slike izlagala ekstremnim uslovima — jakom prirodnom svetlu, toploti, snegu i različitim klimatskim situacijama — čime dodatno naglašava prirodu kao ključni element u formiranju i transformaciji njenih dela, ukazujući na njenu ulogu kao svedoka prolaznosti, promene i nepredvidljivosti umetničkog procesa.
Na izložbi je predstavljena i serija radova White on Black – reč je o monohromatskim slikama koje proizlaze iz pažljivih studija taktilnosti i površinskih efekata. Jelena Bulajić se, više od samih tema svojih radova, fokusira na stvarne teksture materijala koji služe kao polazišta za njeno istraživanje — njihove pukotine, linije, nepravilnosti, glatkoću ili hrapavost — koje ona dovodi u dinamičan i produktivan dijalog sa materijalnošću slikarstva. Naslov serije, Belo na crnom, preokreće poznatu izreku koja obično označava jasnoću i nedvosmislenost, ali u ovom slučaju, kroz radove Jelene Bulajić, podstiče na razmišljanje o „fikciji fikcije“.
Ove optičke iluzije, u kojima Bulajić „stvara“ boju pažljivim nanošenjem desetina slojeva crne i bele na prozirnom pleksiglasu, sa završnim slojem sjajnog laka, istovremeno upijaju i reflektuju svoju okolinu, stvarajući vizualne i prostorne paradokse, poigravajući se sa prisustvom figurativnog u apstraktnom.
Jelena Bulajić je publici poznata po svojim monumentalnim realističnim portretima, koji su već prepoznatljivi na umetničkoj sceni Evrope. Slike koje će posetioci moći da vide u Salonu MSU Bulajić je ove godine izlagala u Madridu.
Na izložbi u Salonu Muzeja savremene umetnosti, umetnica se predstavlja sa novim pristupom, formatima i temama. Ovoga puta, istražuje granice između fikcije i stvarnosti, bavi se pitanjem slojevitosti boje i percepcije.
Izložba je otvorena do 18. novembra 2024. godine.
Jelena Bulajić rođena je 1990. godine u Vrbasu. Osnovne akademske studije završila je 2012. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a 2013. master studije na City & Guilds of London Art School u Londonu.
Dobitnica je nekoliko nagrada, među kojima su: GAM MA Fine Art Prize, City & Guilds of London Art School, London (2013); I nagrada – Niš Art Fondacija, Niš (2013); Elizabeth Greenshields Foundation Grant, Montreal (2012); Godišnja nagrada Departmana likovnih umetnosti za najuspešniji umetnički rad iz umetničke discipline Slikanje, Akademija umetnosti, Novi Sad (2012); Velika diploma za crtež, INTERBIFEP XIV, Tuzla (2011); Nagrada za crtež-studiju iz fonda „Milivoj Nikolajević“, Akademija umetnosti, Novi Sad (2009).
Njeni radovi deo su stalne kolekcije Saatchi galerije i Srpske akademije nauka i umetnosti. Neke od skorijih samostalnih izložbi njenih radova su izložba u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad (2019), izložba u galeriji carlier | gebauer, Berlin (2020) i izložba u Albion Barn, Oksford (2023). Živi i radi u Beogradu.
Foto: Bojana Janjić.
Muzej savremene umetnosti – Sutra se otvara izložba „After Sugimoto“ Jelene Bulajić u Salonu Muzeja savremene umetnosti
FOTO – Jelena Bulajic, Untitled (after Mapplethorpe), 2020. Courtesy of the artist and carlier gebauer, BerlinMadrid
Prva samostalna izložba umetnice Jelene Bulajić u Salonu Muzeja savremene umetnosti, After Sugimoto, biće otvorena 11. septembra u 19 časova. Izložba obuhvata seriju radova pod nazivom After Sugimoto, koja je rezultat dugotrajnog istraživanja i prakse Jelene Bulajić, u kojoj koristi dela drugih umetnika kao polazište za svoje slike. Kustoskinja izložbe je Kristina Armuš.
Serija slika pod nazivom After Sugimoto se nadovezuje na fotografije japanskog fotografa Hirošija Sugimota, diorame koje prikazuju scene iz muzeja prirodne istorije, preparirane životinje postavljene ispred veštački oslikanih pozadina – izmišljenih pejzaža, trave, snega… Ovi fiktivni narativi, pretvoreni u negativni prikaz, postali su inspiracija za novu seriju radova Jelene Bulajić, koja se kroz sopstveni umetnički jezik bavi stvaranjem novih fikcija koje u određenom trenutku prerastaju u stvarne, opipljive procese.
Bulajić je tokom rada na ovoj seriji slike izlagala ekstremnim uslovima — jakom prirodnom svetlu, toploti, snegu i različitim klimatskim situacijama — čime dodatno naglašava prirodu kao ključni element u formiranju i transformaciji njenih dela, ukazujući na njenu ulogu kao svedoka prolaznosti, promene i nepredvidljivosti umetničkog procesa.
Na izložbi će biti predstavljena i serija radova White on Black – reč je o monohromatskim slikama koje proizlaze iz pažljivih studija taktilnosti i površinskih efekata. Jelena Bulajić se, više od samih tema svojih radova, fokusira na stvarne teksture materijala koji služe kao polazišta za njeno istraživanje — njihove pukotine, linije, nepravilnosti, glatkoću ili hrapavost — koje ona dovodi u dinamičan i produktivan dijalog sa materijalnošću slikarstva. Naslov serije, Belo na crnom, preokreće poznatu izreku koja obično označava jasnoću i nedvosmislenost, ali u ovom slučaju, kroz radove Jelene Bulajić, podstiče na razmišljanje o „fikciji fikcije“.
Ove optičke iluzije, u kojima Bulajić „stvara“ boju pažljivim nanošenjem desetina slojeva crne i bele na prozirnom pleksiglasu, sa završnim slojem sjajnog laka, istovremeno upijaju i reflektuju svoju okolinu, stvarajući vizualne i prostorne paradokse, poigravajući se sa prisustvom figurativnog u apstraktnom.
Jelena Bulajić je publici poznata po svojim monumentalnim realističnim portretima, koji su već prepoznatljivi na umetničkoj sceni Evrope. Slike koje će posetioci moći da vide u Salonu MSU Bulajić je ove godine izlagala u Madridu.
Na izložbi u Salonu Muzeja savremene umetnosti, umetnica se predstavlja sa novim pristupom, formatima i temama. Ovoga puta, istražuje granice između fikcije i stvarnosti, bavi se pitanjem slojevitosti boje i percepcije.
Izložba će biti otvorena do 18. novembra 2024. godine.
Jelena Bulajić rođena je 1990. godine u Vrbasu. Osnovne akademske studije završila je 2012. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a 2013. master studije na City & Guilds of London Art School u Londonu.
Dobitnica je nekoliko nagrada, među kojima su: GAM MA Fine Art Prize, City & Guilds of London Art School, London (2013); I nagrada – Niš Art Fondacija, Niš (2013); Elizabeth Greenshields Foundation Grant, Montreal (2012); Godišnja nagrada Departmana likovnih umetnosti za najuspešniji umetnički rad iz umetničke discipline Slikanje, Akademija umetnosti, Novi Sad (2012); Velika diploma za crtež, INTERBIFEP XIV, Tuzla (2011); Nagrada za crtež-studiju iz fonda „Milivoj Nikolajević“, Akademija umetnosti, Novi Sad (2009).
Njeni radovi deo su stalne kolekcije Saatchi galerije i Srpske akademije nauka i umetnosti. Neke od skorijih samostalnih izložbi njenih radova su izložba u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad (2019), izložba u galeriji carlier | gebauer, Berlin (2020) i izložba u Albion Barn, Oksford (2023). Živi i radi u Beogradu.
MSU – Otvorena izložba „Magičnost drevnog – Venija Vučinić Turinski“ u Muzeju savremene umetnosti
U četvrtak, 5. septembra u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, u okviru ciklusa „UMETNOST I LIČNOST – skulptorke iz kolekcije MSU“ otvorena je izložba „Magičnost drevnog – Venija Vučinić Turinski“, autorke dr Rajke Bošković.
Na otvaranju su se prisutnima obratili Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti, dr Rajka Bošković, autorka izložbe i kustoskinja Zbirke skulpture i instalacija u MSU, Tanja Vićentić, viša kustoskinja Narodnog muzeja u Aranđelovcu, kao i umetnica Venija Vučinić Turinski.
Marijana Kolarić je u svom govoru istakla: „Ciklus posvećen ženama skulptorkama nastao je sa idejom da podstakne razmišljanje o umetničkim putanjama žena vajarki, kao i da podseti na doprinos onih autorki koje su obeležile skulpturu 20. i 21. veka u našoj sredini. Brojni prateći programi koji se organizuju u toku trajanja izložbe, kroz razgovore i predavanja, imaju za cilj da otvore pitanja o poziciji, karijeri, praksi i vidljivosti vajarki, kao i recepciji njihovog dela”.
Direktorka Muzeja savremene umetnosti zahvalila se autorki izložbe Rajki Bošković, kao i Narodnom Muzeju Srbije, Narodnom Muzeju u Aranđelovcu, i Narodnom muzeju Šumadije na pozajmici skulptura koje su upotpunile autorsku koncepciju izložbe, Tanji Vićentić, i posebno prisutnoj umetnici Veniji Vučinić Turinski. Marijana Kolarić najavila je i da će, po završetku aktuelne izložbe 23. novembra, MSU predstaviti opus Ane Viđen.
Dr Rajka Bošković je o delu Venije Vučinić Turinski rekla: „Sasvim nesvakidašnji razvojni put umetničkog stvaralaštva Venije Vučinić Turinski ukazuje na neobičnu i samosvojnu ličnost. Već na početku svog umetničkog delovanja, prepoznavši svoj put, bira drvo kao osnovni i skoro jedini materijal za svoj umetnički izraz, a drevne, ručno rađene predmete kao nepresušno polje nadahnuća za skuplturu. Iako na samom početku radi dela i u drugim materijalima, drvo postaje dominantan materijal u kom već više od šest decenija, uvek i nanovo pronalazi podsticaj za oblikovanje svojih dela. I pored toga što je drvo kao tradicionalni materijal veoma zastupljen kroz celu istoriju skulpture, počev od Egipta, pa sve do današnjih dana, način upotrebe ovog materijala u skulpturi Venije Vučinić Turinski je sasvim osoben“.
Tanja Vićentić je u svom obraćanju naglasila: „Ova izložba je, za aktere vremena u kome su dela nastala, podsećanje na izuzetan izraz Venije Vučinić Turinski. Stručnoj javnosti izložba pruža sveobuhvatniju sliku vajarskog opusa kroz najreprezentativnije primere prikazane na jednom mestu, što je svakako retka prilika; dok je za mlađe generacije ovo susret sa posebnom umetnošću i vremenom od pre skoro pola veka, kada su se odigrale velike promene u srpskoj i jugoslovenskoj skulpturi. Ujedno, ovo je važan korak ka tome da stvaralaštvo Venije Vučinić Turinski bude konačno adekvatno valorizovano i da umetnički opus vajarke dobije nova, savremena čitanja“.
Venija Vučinić Turinski zahvalila se prisutnima na dolasku. „Od srca vam se zahvaljujem, mlada generacijo. Vi nas nasledite vašom mudrošću, vašom pameti, vašom dobrotom, plemenitošću“, rekla je umetnica na otvaranju izložbe njenih dela.
Tokom trajanja izložbe, pored javnih vođenja, organizovaće se i ciklus predavanja Misao o skulpturi (3) koja će održati dr Rajka Bošković, sa posebnim gostom za svaku od odabranih tema.
Venija Vučinić Turinski (1934, Kolašin), diplomirala je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu (1962), gde je završila i postdiplomske studije u klasi Jovana Kratohvila (1964). Član je ULUS-a (od 1963). Bila je član grupe 10 plus. Njeni radovi se nalaze u mnogim muzejskim zbirkama, i to Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Narodnog muzeja u Beogradu, Muzeja grada Beograda, Narodnog muzeja u Kruševcu, Zavičajnog muzeja Rovinja, kao i u Galeriji savremene umetnosti u Lazarevcu, Modernoj galeriji u Zrenjaninu, Galeriji u Murskoj Soboti, Domu kulture u Prilepu i dr. Do sada je imala osam samostalnih izložbi, a učestvovala je na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Javna skulptura Korablja,realizovana u mermeru, postavljena je u parku na levoj obali Save u Beogradu. Dobitnica je značajnih nagrada kao što su: Nagrada „Sreten Stojanović”, Akademija likovnih umetnosti, Beograd (1962), Nagrada za skulpturu, 10. izložba Umetničke kolonije Ečka (1965), Otkupna nagrada Galerije Fortuna, Zagreb (1966), Nagrada Umetničke kolonije, Rovinj (1975), Otkupna nagrada na Bijenalu male plastike, Murska Sobota (1977), Nagrada za izvođenje skulpture Korablja u slobodnom prostoru, Prostor 78, Beograd (1978), „Zlatno dleto”, ULUS, Beograd (1980), Nagrada Oktobarskog salona, Beograd (1982), Nagrada na Jesenjem salonu likovnih umetnika, Beograd (2003) i dr. Živi i radi u Beogradu.
Izložba traje do 23. novembra 2024. godine.
Foto: Bojana Janjić.
Samostalna izložba “U potrazi za nečim” britanskog umetnika Ričarda Dikona u Galeriji DOTS
Foto – Mareike Tocha, Ken Adlard.
Samostalna izložba “U potrazi za nečim” jednog od najistaknutijih vajara današnjice, Ričarda Dikona (Vels, 1945) biće otvorena 19. septembra u 19 sati u Galeriji DOTS na Donjem Kalemegdanu. Ričard Dikon, vodeći britanski vajar i dobitnik brojnih prestižnih nagrada, svojom prvom samostalnom izložbom u Srbiji predstaviće radove iz pet ciklusa nastalih u prethodnih nekoliko godina, koji nisu do sada bili izlagani. Kustoskinje izložbe su Mirjana Dušić i Ljuba Jovićević.
Beogradska publika će imati privilegiju da se prva susretne sa medijski raznovrsnim radovima koji su nastali u pandemijskim uslovima vraćanja sopstvenim resursima. Izložbom će biti obuhvaćena dela od otisaka na poliesteru (“Drugi motiv”), monumentalnih skulptura u drvetu (“UV84DC br. 18, 19, 20.”), keramičkih radova (“Sačinjeno od ovoga”), zatim kompozicija proisteklih iz eksperimenata tokom sečenja drveta (“U šumi”) do ciklusa skulptura valovitih površina koje reflektuju umetnikovo razmišljanje u izolaciji na temu otisaka ljudskog stopala (“Hod”).
Ričard Dikon je već dugi niz godina prisutan u vizelnom identitetu Beograda, zahvaljujući skulpturi “Odande-dovde” koju je u saradnji sa srpskim vajarom Mrđanom Bajićem postavio na Kalemegdanskoj pasareli (2019).
U toku višedecenijske karijere, Dikon se izdvojio po svom prepoznatljivom skulptorskom pristupu, konstantno se poigravajući upotrebom različitih materijala poput laminiranog drveta, polikarbonata, tkanina i gline, zatim kombinovanjem organskih formi i tehničkih elemenata, kao i uspostavljanjem jednog promišljenog odnosa prema jeziku kao strukturi u kojoj traga, ali i gradi značenja svojih apstraktnih dela.
Jednom stilskom oznakom ili temom nemoguće je obuhvatiti Dikonov stvaralački opus koji karakteriše fluidnost u pristupu, oblikovanu odabirom samog materijala na početku stvaralačkog procesa. Smelost u umetničkom eksperimentu i osoben crtež prepoznaju se kao jedina konstanta u umetnikovom radu.
Tekst za prateći katalog je pisala istoričarka umetnosti Jasmina Čubrilo, dok je za dizajn zadužena Isidora M. Nikolić. Izložbu je podržao British Council i Britanska ambasada u Beogradu, a biće otvorena do 7. decembra 2024.
Novi Sad – Izložba “Slike/neslike – Iz budućnosti” Dragomira Ugrena u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine
U utorak, 17. septembra u 19 časova, u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine biće otvorena izložba “Slike/neslike – Iz budućnosti” umetnika Dragomira Ugrena. Autor izložbe je dr Miodrag Šuvaković, a kustoskinje su Jovana Trifuljesko i Danijela Halda.
“Izložba „Slike/Neslike – Iz budućnosti“ predstavlja rezultat dugogodišnjeg umetničkog istraživanja Dragomira Ugrena. Ova izložba, rezultat saradnje s autorom Miškom Šuvakovićem, donosi nam niz novih radova, posebno koncipiranih za prostor Muzeja savremene umetnosti Vojvodine. Kroz složene apstraktne kompozicije slika, Ugren nas poziva na dublje promišljanje o odnosu slike i prostora te o ulozi slikarstva u savremenom svetu. Njegova umetnost, utemeljena na spontanom procesu stvaranja, podstiče nas da se aktivno uključimo u doživljaj dela i oslobađa nas konvencionalnih načina gledanja. Izložba je popraćena publikacijom koja analizira postavku izložbe, umetnikov rad i i njegov kontekst”, istakla je kustoskinja Jovana Trifuljesko.
Dragomir Ugren je aktivan na umetničkoj sceni od 80ih godina dvadesetog veka, međutim njegova umetnička praksa se ne vezuje isključivo za vizuelni izraz. Višegodišnjim angažovanjem kao direktor i kustos Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, kao i kroz ulogu urednika Projeka(r)t časopisa za vizuelne umetnosti, Dragomir Ugren je podjednako doprineo umetničkim tokovima koliko ih je sam podržavao i kreirao.
“Moj rad nije programskog tipa, nekada je zasnovan na unapred utvrđenoj ideji, nekada nije, i često se formira tokom slikanja većeg broja različitih formata i oblika bez jasne ideje za šta će i u kojim situacijama i međusobnim rasporedima oni biti upotrebljeni. To je proces koji može da potraje od nekoliko dana do nekoliko meseci, nekada i duže. Često definitivan rad formiram tek u izložbenom prostoru od više samostalnih komada, koji nisu imali unapred predviđenu namenu, da se organizuju na sasvim određen način u nekoj većoj celini”, rekao je Dragomir Ugren povodom izložbe.
Kroz svoju umetničku praksu Ugren istražuje odnos između vizuelnog opažanja i spoznaje. Njegova praksa se temelji na stvaranju sistema bojenih elemenata i optičkih struktura koje nisu unapred koncipirane, već nastaju kroz sam proces rada. Izložba obuhvata instalacije koje su postavljene pažljivim planiranjem postavke, u kojoj slika poziva posetioce da se oslone na sopstveno čulno iskustvo. Ugren ne nudi gotova tumačenja, već stvara uslove za individualno otkrivanje vizuelnih odnosa i njihovog uticaja na telo posmatrača.
Izložba će biti otvorena do 20. oktobra 2024. godine.
Foto: Vladimir Popović.
Izložba vajarske sekcije ULUPUDS-a narednog petka u SKC-u
Izložba FORMART 24 koja pretenduje da postane tradicionalna smotra vajarske sekcije Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije, predstaviće najnoviju produkciju radova vajara i vajarki, svečanim otvaranjem u beogradskom Studentskom kulturnom centru, u petak, 6. septembra, od 19 časova.
“Skulptura je po svojim karakteristikama mediji najbliži čoveku; njegovoj telesnosti, stanjima, osećanjima i shvatanjima, kako zbog svoje trodimenzionalnosti i taktilnosti, tako i zbog neprikosnovene interakcije sa prostorom i posmatračem. Ona je važan oblik umetničkog izražavanja, istraživanja i angažovanja, a njena uloga je mnogostruka – od promocije autentičnih umetničkih vrednosti, preko edukacije i komunikacije sa najširom publikom do direktnog uticaja na formiranje vizuelnog identiteta jednog grada pa i države”, reči su istoričarke umetnosti Jelene Balević u katalogu izložbe.
ULUPUDS, kao jedno od najstarijih reprezentativnih udruženja u kulturi, više od 70 godina doprinosi afirmaciji i razvoju svih grana primenjene umetnosti i dizajna u Srbiji, a njegova vajarska sekcija broji preko sto članova.
Na izložbi FORMART 24 učestvuje 35 autora i to: Adnađ Radenko, Alander Vladimir, Aralica Đorđe, Arnaut Đorđe, Babić Jovan, Bogićević Aleksandra, Bolović Branko, Dimovski Denis, Đuričković Vuk, Gračner Ivan, Granić Palfi Ljiljana, Hadži Ahmetović Nedim, Jakovljević Tatjana, Karavelić Tatjana, Kuzmanović Darko, Lacković Ljubomir, Maksimović Vuk, Mančić Ljubiša, Marković Rade, Miočinović Andrić Magdalena, Momirov Željka, Okolić Petrović Sonja, Prokopijević Andreja, Srb Aleksandar, Sremac Sanja, Stanković Vanja, Šarić Miloš, Terzić Božo, Vasiljev Asja, Vasiljević Andrija, Vukša Dušan, Vukša Marko, Zečević Tamara, Zlatković Elena i Dramićanin Jasna.
Izložba će biti otvorena za posetioce od 6. do 20. septembra, u Galeriji Cirkus i velikoj Galeriji Studentskog kulturnog centra, Kralja Milana 48, Beograd.FB event link
Otvorena izložba Aleksandra Cvetkovića „Novi zapisi armižadura“ u Galeriji ŠTAB
Kustos izložbe: Slavko Timotijević
U Galeriji Štab sinoć je u prisustvu autora, njegovih kolega i prijatelja, mnogobrojnih ljubitelja umetnosti i predstavnika medija, otvorena izložba Aleksandra Cvetkovića, simboličnog naziva „Novi zapisi armižadura“. Po rečima umetnika ova izložba je omaž ciklusu iz 1989. godine „Zapisi starog armižadura“, kojom predstavlja potpuno novu produkciju njegovih čuvenih tankera.
Zapisi armižadura je važan tematski ciklus u Cvetkovićevom opusu, prepoznatljiv po motivima nagriženih brodskih trupina, u kojima se umetnik stavlja u ulogu armižadura, čiji je posao da u luci prihvati kanap bačen sa palube broda i veže ga za pristan.
Aleksandar Cvetković – foto: Jelena Babić
Pored kolorita koji dočarava izanđale brodske trupine, zanimljivi su detalji na slikama kao i sami nazivi slika. Neki od naslova posvećeni su muzičarima koje autor posebno ceni, kao što su npr džez pijanista Telonijus Monk ili legendarni Solomon Berk.
Izložbu slika “Novi zapisi armižadura” publika će imati priliku da poseti sve do 15. septembra 2024. godine.
Radno vreme Galerije ŠTAB je svakog dana od 10 do 21h.
Ulaz je slobodan.
MSU – Performansom Marine Marković i gostovanjem francuske umetnice ORLAN zatvorena izložba “The Arrangement(s)”
U subotu, 24. avgusta, predavanjem francuske umetnice ORLAN u MSUB i performansom Marine Marković zatvorena je izložba “The Arrangement(s)” u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.
Završni performans Marković podrazumevao je tetoviranje preostalih teoretskih tekstova. Uz tekstove Ješe Denegrija, Metju Lelijevra, Lukrecije Nard i Danijela Kapre čiji su delovi tekstova ispisani u prethodnom performansu, ovom prilikom na Marininom telu ispisan je tekst francuske umetnice ORLAN u činu podrške i saradnje ove dve umetnice. Kustoskinja izložbe bila je Teodora Jeremić.
Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti, povodom sinoćnjeg događaja u Muzeju istakla je: “Ogromna nam je čast što smo imali priliku da ugostimo slavnu francusku umetnicu ORLAN, ali i da priredimo njeno predavanje, u okviru kojeg je publici približila svoju celokupnu dosadašnju umetničku praksu kao i ideje na kojima ona počiva, ali nam je otkrila i projekte na kojima trenutno radi i koje će realizovati u bliskoj budućnosti. Dolazak ORLAN vezuje se za završni performans sa Marinom Marković, kojim se simbolično i zatvara Marinina samostalna izložba u Salonu MSU. Obe umetnice u svojim umetničkim praksama, koje su blisko povezane sa body artom i perfomansom, bave se preispitivanjem statusa tela kroz prizmu političkog, društvenog i religijskog, te je nastali umetnički dijalog i saradnja dve umetnice kroz završni performans Marković u Salonu MSU stvoren spontano i prirodno a na naše zadovoljstvo da smo u tome učestvovali i isti omogućili”.
Kustoskinja Teodora Jeremić je o završnom performansu rekla: “Metatekst sam formirala od tekstova ostalih teoretičara koji su pisali za izložbu i on funkcioniše kao teorijski kavez, koji onda Marina postavlja na svoje telo. Od prošlog peformansa ostala su dva prazna mesta da bi se taj kavez kompletno zatvorio – nedostajali su tekstovi ORLAN i moj kustoski tekst, čijim tetoviranjem zatvaramo izložbu”.
Umetnica Marina Marković je o performansu dodala: “Kroz ovu izložbu sam u svoju praksu uvela i merenja endosomatskog ponašanja tela. Za prvi performans to je bio kardiogram sa otkucajima srca, koji prati kako se puls menja tokom samog čina tetoviranja. Ovog puta snimamo termalnom kamerom jer nam je zanimljivo da vidimo šta će se događati u kontaktu igle i tela, i kako će telo zapravo reagovati. Mislim da ću se time baviti i u budućnosti”.
Čuvena francuska umetnica ORLAN, na poziv umetnice Marine Marković i Muzeja savremene umetnosti, boravila je u Beogradu kao posebna gošća projekta “The Arrangment(s)”, a njen dolazak su omogućili Francuski institut u Srbiji, Ambasada Francuske, i Fakultet za medije i komunikacije.
U subotu 24. avgusta, pre završnog performansa Marine Marković u Salonu MSU, umetnica ORLAN je u Sali Miodrag S. Protić Muzeja savremene umetnosti održala predavanje o razvoju svoje prakse i upoznala domaću publiku sa svojim dosadašnjim radom.
ORLAN se u svom predavanju osvrnula i na tekst koji je potom istetoviran na telu Marine Marković tokom završnog performansa: “Ovaj tekst kaže: dozvoljavam ti da budeš ja, i ja sebi dozvoljavam da budeš ti. Ovo je, u stvari, način da idemo jedni ka drugima, da se zbližimo. Naravno, sa velikom dozom tolerancije i dobronamernosti, ali ne bilo kakve – već one koja iziskuje, zahteva tu istu dobronamernost.”
Serijom radova “The Arrangment(s)” Marina otvara pitanje pozicija moći koja dolazi od spolja, inskripcija koje se upisuju u žensko telo, istina koje se nameću, značenja u nastajanju. Marina svakim novim “upisivanjem” na kožu kao mesto kontakta, susreta i “mesto gde se delovanje, sloboda izbora i individualno osnaživanje spajaju sa pritiscima kulturne moći i tenzijama društvene/personalizovane kontrole” (Faber) ponovo uspostavlja domete pregovaranja, otvara novi dijalog, ostvaruje novi dogovor, i preispituje granice ali i ulogu pojedinca u restrukturiranju, reformulisanju i transformaciji struktura i disrupciji pozicija moći.
ORLAN je jedna od najpoznatijih francuskih umetnica međunarodnog ugleda. Njen pristup ne može se vezati za jedan materijal, tehnologiju ili umetničku praksu; svoj izraz pronalazi u polju skulpture, fotografije, performansa, video zapisa i video igara kao i kroz proširenu stvarnost i veštačku inteligenciju i robotiku (kreirala je robota po svom liku koji govori njenim glasom), koristeći naučne i medicinske tehnike i biogenetiku. Sve navedeno su za nju samo sredstva; Ideja je ono što preovlađuje, a materijalnost je prati.
ORLAN koristi sopstveno telo kao medij, sirov materijal i vizuelnu podršku za svoj rad. Njeno stvaralaštvo se odvija kao „javna debata“. Ona je ključna figura body arta i „carnal arta“, kako je definisala u svom manifestu iz 1989. godine. Posvećenost i sloboda su integralni deo njenog rada, ona se u svom celokupnom stvaralaštvu zalaže za inovativne, istraživačke i subverzivne pozicije.
ORLAN narušava konvencije i „ready-made thinking“. Protivi se prirodnom determinizmu, socijalnom i političkom, kao i svim oblicima dominacije, muške supremacije, religije, kulturne segregacije, rasizma, itd. Njena provokativna umetnička dela, koja su uvek prožeta humorom, često parodijom ili čak groteskom, mogu šokirati jer narušavaju unapred uspostavljene norme.
ORLAN je osvojila nagradu E-reputation, što je označava kao najposmatraniju i najpraćeniju umetnicu na internetu. Godine 2020, ORLAN je postala predsednica organizacije Hundred Heroines (London).
Foto: Bojana Janjić.
MSUB – Zatvaranje izložbe “The Arrangement(s)” uz završni performans Marine Marković i gostovanje francuske umetnice ORLAN
Foto – Ali Mahdavi, Andrija Rančić, Bojana Janjić.
Izložba “The Arrangement(s)” u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu biće zatvorena u subotu, 24. avgusta u 20 časova, završnim performansom Marine Marković.
Serijom radova “The Arrangment(s)” Marina otvara pitanje pozicija moći koja dolazi od spolja, inskripcija koje se upisuju u žensko telo, istina koje se nameću, značenja u nastajanju. Marina svakim novim “upisivanjem” na kožu kao mesto kontakta, susreta i “mesto gde se delovanje, sloboda izbora i individualno osnaživanje spajaju sa pritiscima kulturne moći i tenzijama društvene/personalizovane kontrole” (Faber) ponovo uspostavlja domete pregovaranja, otvara novi dijalog, ostvaruje novi dogovor, i preispituje granice ali i ulogu pojedinca u restrukturiranju, reformulisanju i transformaciji struktura i disrupciji pozicija moći. Kustoskinja izložbe je Teodora Jeremić.
Završni performans podrazumeva tetoviranje preostalih tekstova, čime se finalno zatvara “teorijski kavez” na Marininom telu. Uz tekstova Ješe Denegrija, Metju Lelijevra, Lukrecije Nard i Danijela Kapre čiji delovi tekstova su ispisani u prethodnom performansu, ovom prilikom na Marininom telu biće ispisan tekst francuske umetnice ORLAN u činu podrške i saradnje ove dve umetnice.
Čuvena francuska umetnica ORLAN, na poziv umetnice Marine Marković i Muzeja savremene umetnosti, boraviće u Beogradu kao posebna gošća projekta “The Arrangment(s)”, čiji su dolazak omogućili Francuski institut u Srbiji i Fakultet za medije i komunikacije.
U subotu 24. avgusta pre završnog performansa Marine Marković u Salonu MSU, umetnica ORLAN održaće predavanje o razvoju svoje prakse i upoznati domaću publiku sa svojim dosadašnjim radom. Predavanje će biti održano u prostoru Muzeja savremene umetnosti na Ušću u sali Miodrag B. Protić sa početkom u 17 časova.
ORLAN je jedna od najpoznatijih francuskih umetnica međunarodnog ugleda. Njen pristup ne može se vezati za jedan materijal, tehnologiju ili umetničku praksu; svoj izraz pronalazi u polju skulpture, fotografije, performansa, video zapisa i video igara kao i kroz proširenu stvarnost i veštačku inteligenciju i robotiku (kreirala je robota po svom liku koji govori njenim glasom), koristeći naučne i medicinske tehnike i biogenetiku. Sve navedeno su za nju samo sredstva; Ideja je ono što preovlađuje, a materijalnost je prati.
ORLAN koristi sopstveno telo kao medij, sirov materijal i vizuelnu podršku za svoj rad. Njeno stvaralaštvo se odvija kao „javna debata“. Ona je ključna figura body arta i „carnal arta“, kako je definisala u svom manifestu iz 1989. godine. Posvećenost i sloboda su integralni deo njenog rada, ona se u svom celokupnom stvaralaštvu zalaže za inovativne, istraživačke i subverzivne pozicije. ORLAN narušava konvencije i „ready-made thinking“. Protivi se prirodnom determinizmu, socijalnom i političkom, kao i svim oblicima dominacije, muške supremacije, religije, kulturne segregacije, rasizma, itd. Njena provokativna umetnička dela, koja su uvek prožeta humorom, često parodijom ili čak groteskom, mogu šokirati jer narušavaju unapred uspostavljene norme.
ORLAN je osvojila nagradu E-reputation, što je označava kao najposmatraniju i najpraćeniju umetnicu na internetu. Godine 2020, ORLAN je postala predsednica organizacije Hundred Heroines (London).
Muzej savremene umetnosti ima posebno zadovoljstvo da pozove publiku na performans Marine Marković kojim se ujedno zatvara izložba “The Arrangement(s)” u Salonu MSU, a koji je zamišljen kao umetnički dijalog Marković i ORLAN.
„Budućnost je iza nas“ – retrospektivna izložba radova Mire Brtke još mesec dana u Nacionalnoj galeriji moderne i savremene umetnosti u Rimu
Lepota Brtkinih radova i konceptualni sadržaj postavke očaravaju svakodnevno posetioce iz celog sveta
Retrospektivna izložba radova Mire Brtke – „Budućnost je iza nas“ postavljena je već mesec u Nacionalnoj galeriji moderne i savremene umetnosti i to sve do 8. septembra 2024.godine.
Glamur ceremonije svečanog otvaranja retrospektivne izložbe umetnice iz Srbije, koji su upotpunili brojni visoki predstavnici političkog establišmenta, kulturne elite i starog plemstva Italije u najboljem smislu reči potvrdjuje izuzetan umetnički odabir Nacionalne galerije da se predstavi internacionalnoj publici. Po rečima samih kustosa Nacionalne galerije, retrospektivna izložba Mire Brtke privlači nesvakidašnju pažnju publike, tako da već sada evidentno obara rekord posećenosti za ovo doba godine .
Za ovu retrospektivnu izlozbu stručni tim Fondacije , na čelu sa Ivanom Mitićem, izdvojili su 120 umetničkih dela, iz heterogenih opusa Mire Brtke. Doživljaj jedinstvenog umetničkog univerzuma Mire Brtke omogućava nam izuzetna izložbena postavka Miroslava Rodića. Za upečatljiv utisak postavke pobrinuo se prof. arhitekta Franko Purini, koji je instalacijonim kreiranjem izložbenog prostora doprineo da se istakne karakter izložbe, koja bez sumnje osvaja pažnju, kako struke tako i publike.
Izložbu prati iscrpna monografija (na engleskom i italijanskom jeziku), sa tekstovima likovnog kritičara Save Stepanova, kustosa Anđela Bukarelija (Angelo Bucarelli) i Ludivike Rosi Purini (Ludovica Rossi Purini). Isti je dostupan i u Beogradu i može se pronaći u Arte Galeriji na Andrićevom vencu br 12.
Izložba Mire Brtke u Rimu – „Budućnost je iza nas“ trajaće sve do 8. septembra 2024, te ako u narednih mesec dana idete u Rim, ne propustite priliku da pogledate ovu nesvakidašnje lepu postavku u Nacionalnoj galeriji moderne i savremene umetnosti, nadomak Vile Borgeze.
Video sa otvaranja: https://www.youtube.com/watch?v=jomejGN-Mvc&t=4s
Mali puž u New Orleans Jazz Muzeju
Uz zvuke pesme “Pitao sam malog puža”, danas će u 18h po Američkom vremenu, odnosno u 24h po Srednjeevropskom, biti otvorena izložba posvečena životu i delu Šabana Bajramovića u najpoznatijem svetskom džez muzeju u New Orleansu, u prisustvu visokih američkih zvanica i predstavnika Srpske dijaspore. Pesmu će izvesti bend Petera Stana koji je 2004. pratio Šabana Bajramovića na koncertima u New Yorku.
Šaban će se naći u društvu svojih idola poput Luj Armstronga, Rej Čarsa i Džejms Brauna, kao nesporni kralj balkanskog soula i bluza i svetski kralj romske muzike.
Pored ličnih predmeta bice izložene i njegove ploče, kasete, cd, plakati, knjige i časopisi o njemu kao i njegova originalna statueta koju Nišvil džez festival tradicionalno dodeljuje izvođačima za najbolju fuziju džeza sa drugim pravcima.
Deo izložbe bice i fotografije nekih od laureta i dobitnika statuete poput Solomona Barka, Bluz Bradersa, Al Di Meole i Kendi Dalfer. Posetioci će moci da vide i kratak film o Šabanu, a preko QR kodova i da preslušaju njegove pesme.
Izložba je rezultat petogodišnjih dogovora direktora Nišvila Ivana Blagojevića i direktora Nju Orleans džez muzeja Grega Lambosija koji je prošle godine konačno posetio Nišvil festival i džez muzej i upoznao se sa životom i delom Šabana Bajramovića.
Nemerljiv doprinos ovoj izložbi dala je i predstavnica Nišvila u Americi Jelena Ivanjac konkretnim dogovorima o samoj postavci i vizuelnom indentitetu izložbe.
Izložba ce biti otvorena narednih 6 meseci.