Festivali

Glumac Mladen Sovilj otvara 9. Bašta Fest

Foto: Marija Strajnić

Deveti Bašta Fest, koji se održava od 30. juna do 3. jula 2022. u Bajinoj Bašti, ove godine će otvoriti glumac Mladen Sovilj. Time se nastavlja ranije uspostavljena tradicija da mladi glumac ili glumica, koji je doživeo/la veliki uspeh u prethodnoj godini, otvara novo izdanje ovog festivala kratkometražnog igranog filma.

Mladen Sovilj poznat je po ulogama u ostvarenjima “Neposlušni” Mine Đukić, “Izgrednici” Dejana Zečevića “Reži” Koste Đorđevića, “Heroji” Gorana Nikolića, serijama  “Južni vetar”, “#Samo kažem”, “Branilac” i “Klan”, a na predstojećem izdanju Bašta Festa publika će moći da ga vidi u kratkim filmovima “9-5” Maše Šarović i “Osma zapovijed” Darija Lonjaka.

“Bašta Fest je uveliko dokazao koliko je značajan. Današnji uspesi autora koji su rasli na ovom festivalu nam to govore više od svega. A srž ovog festivala je ipak nešto što nije tako lako dokazivo na papiru, to je nešto što mora da se udahne uživo na licu mesta. Lepa energija, božanstven ambijent, hrabra selekcija filmova i gomila mladog i lepog sveta koji je, znao ili ne znao šta će sa sobom, došao tu da mu bude lepo. Mladim ljudima mora biti lepo, iako nas navikavaju na drugačiji tretman”, kaže Mladen Sovilj o Bašta Festu.

Prethodnih godina Bašta Fest otvorili su Nikola Rakočevič, Slaven Došlo, Marko Janketić, Hana Selimović, Milan Marić, Isidora Simijonović, Filip Đurić, Ivana Vuković, i Milica Janevski.

Takmičarski program 9. Bašta Festa činiće 25 kratkih igranih filmova iz 16 zemalja, od čega pet domaćih, koji čine uzbudljiv i raznovrstan takmičarski program. U četiri dana publika će imati priliku da vidi filmove iz: Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, Austrije, Francuske, Kine, Kanade, Egipta, Belgije, Čilea, Rusije, Libana, Portugala, Poljske i Italije.

Muzički program festivala predstaviće najoriginalnija imena domaće klupske scene, a na zatvaranju će nastupiti sve popularniji beogradski bend KOIKOI, čiji je član i glumac Marko Grabež.

Selekcije „Best of Europe”, „Europe 4 kids” i “Klasici na Trgu” u predfestivalskom programu 29. Festivala evropskog filma Palić

Foto: stilovi iz filmova

U ovogodišnjem predfestivalskom programu Festivala Evropskog filma Palić, od 2. do 8. jula u bioskopu Eurocinema u Subotici biće predstavljene selekcije „Best of Europe” i „Europe 4 kids”, dok će selekcija “Klasici na Trgu” trajati od 9. do 13. jula na subotičkom Trgu Slobode.

Predfestivalski program tradicionalno će otvoriti selekcija „Best of Europe“, koju čine evropski filmovi koji su obeležili prethodnu godinu. U ovoj selekciji naći će se sedam filmova iz Danske, Grčke, Francuske, Belgije i Rumunije. Na repertoaru će biti ostvarenja “Najgora osoba na svetu” reditelja Joakima Trira, “Božiji čovek” Jelene Popović, “Benedeta” Pola Ferhofena, “Titan” Žulije Dukurno, “Lepota različitosti” Bernarda Kampana, “Ljudska komedija” Gzavijea Đanolija i “Baksuzni seks ili luda pornografija” Radu Žudea. Projekcije su svakog dana od 2. do 8. jula u 21 čas.

Festival evropskog filma Palić, prateći savremene tokove u Evropi i osluškujući potrebe publike, prošle godine godine je uveo selekciju „Europe 4 kids”, u okviru koje će biti prikazano sedam filmova za decu iz Danske, Nemačke, Francuske, Austrije i Srbije. Publika će od 2. do 8. jula u 17h moći da pogleda filmove “Fabrika snova” reditelja Kima Hagen Jensena, “Pčelica Maja 3 – Zlatno jaje” Noela Klirija, “Vuk i lav” Žila De Mestra, “Škola magičnih životinja” Gregora Šniclera, “Čudovišta iz moje porodice 2” Holgera Tapea, “Jahač zmaja” Tomer Esheda, i “Leto kad sam naučila da letim” Radivoja Andrića.

U selekciji “Klasici na Trgu”, u ambijentu open air bioskopa na Trgu Slobode u Subotici, od 9. do 13. jula u 21h biće prikazani evropski filmovi iz prethodne decenije koji su već stekli kultni status među kritičarima i publikom. Posetioci će moći da pogledaju uzbudljiva ostvarenja iz Mađarske, Italije, Švedske, Francuske i Danske: “Beli bog” (režija: Kornel Mundruco), “Velika lepota” (Paolo Sorentino), “Turista” (Ruben Ostlund), “Šta smo bogu zgrešili” (Filip De Šoveron), i “Samo bog prašta” (Nikolas Vinding Refn).

Od 9. do 13.  jula od 17h u bioskopu Eurocinema publika će moći da pogleda i omaž program dobitnicima nagrade Aleksandar Lifka.

Filmski festival Palić osnovan je 1992. godine i  od nekadašnjih malih i nepretencioznih Palićkih filmskih večeri, preko upornih pokušaja stvaranja ozbiljnog regionalnog festivala u teškim vremenima izolacije i prvih pokušaja povezivanja kinematografija tada zaraćenih zemalja izrastao je u važnu tačku na mapi evropskih filmskih festivala. Od 2003. postaje Festival evropskog filma Palić okrenuvši se promovisanju stvaralaštva evropskih autora a time i mesto okupljanja najvažnijih umetnika koji oblikuju kulturnu scenu Evrope. Festival su posetili, između ostalih, Nikita Mihalkov, Ken Louč, Roj Anderson, Ken Rasel, Brajan Koks, Teo Angelopulos, Kristi Puju, Jirži Mencl kao i najveća imena srpske i jugoslovenske kinematografije. FEF Palić je i dobitnik nagrade EFFE (u organizaciji Evropske asocijacije festivala) za najbolji evropski umetnički festival u 2017-18. godini.

Izborom najkvalitetnijih ostvarenja savremene evropske kinematografije koja ne pristaje na kompromise, Festival evropskog filma Palić želi da dokaže, u skladu sa vrednostima koje više od dve decenije aktivno promoviše, da svaki pokušaj emancipacije i obnavljanja kritičke svesti ima dubokog smisla.

Festival evropskog filma Palić podržali su Evropska unija kroz program Kreativna evropa MEDIA,    Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Vojvodine, Grad Subotica, dugogodišnji sponzor festivala  Gorki List, i mnogobrojni partneri i medijski partneri.

Marta Bjelica, Dušan Kasalica i Lana Matić u žiriju 9. Bašta Festa

Na 9. Bašta Festu, koji se održava od 30. juna do 3. jula u Bajinoj Bašti, glavni žiri činiće Marta Bjelica, glumica iz Srbije, Dušan Kasalica, reditelj iz Crne Gore, i Lana Matić, producentkinja i selektorka Zagreb Film Festivala iz Hrvatske. Nagrade će biti dodeljene za najbolji film u celini (Zlatna imaginacija), i najbolju mušku i žensku ulogu (Zlatna interpretacija). Žiri ima pravo da dodeli i dve specijalne nagrade, kao i da neku od nagrada podeli ili ne dodeli.

Na trećem Bašta festu uspostavljena je regionalna nagrada za najbolju kameru (Zlatna vizuelizacija), koja se dodeljuje uz podršku rentala “Cineplanet”. Žiri devetog Bašta Festa za ovu nagradu biće Bojana Andrić, direktorka fotografije iz Srbije.

Žiri mladih sačinjen od srednjoškolaca iz Bajine Bašte takođe dodeljuje svoju nagradu za najbolji film, a njihovo učešće u samom programu podstiče kritički stav lokalne omladine. Ovogodišnji Žiri mladih činiće: Danijel Ristivojević, Ivana Leontijević, Nikola Ćosić, Dragana Stanojković i Luka Jakić. Njihova mentorka i saradnica biće Nađa Petrović, mlada dramaturškinja iza koje je nekoliko veoma uspešnih kratkih filmova, između ostalog i “Mi smo videli leto” i “Sve kako treba” reditelja Nikole Stojanovića, koje smo gledali na prethodnim izdanjima Bašta Festa.

Marta Bjelica diplomirala je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesora Dragana Petrovića Peleta. Masterirala je 2021. sa predstavom „Zašto se dete kuva u palenti?“, a od 2016. godine radi kao student demonstrator, zatim stručni saradnik, a od 2022. godine kao docent na predmetu Scenski pokret (Katedra za glumu) na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Dobitnica je velikog broja nagrada za uloge u pozorištu i na filmu.

Dušan Kasalica je crnogorski reditelj rođen u Nikšiću, a diplomirao je režiju na Fakultetu dramskih umjetnosti u Cetinju, gde radi kao docent. Njegov kratki film „Biserna obala“ 2015. je nagrađen Srcem Sarajeva, dok je „Soa“, dve godine kasnije na Sarajevo Film Festivalu osvojila Specijalno priznanje žirija. Dušanov prvi dugometražni igrani film, „Elegija lovora“, svetsku premijeru imao je na Sarajevo Film Festivalu 2021. Član je Evropske filmske akademije.

Lana Matić je magistrirala političke nauke na Fakultetu političkih znanosti Sveučilišta u Zagrebu. Članica je Hrvatskog udruženja filmskih djelatnika, Hrvatskog udruženja producenata, te Evropske filmske akademije. Producirala je mnoge filmove koji su prikazani i nagrađivani na međunarodnim festivalima. Lana je jedna od osnivačica umetničke organizacije Zagreb Film Festival, jednog od vodećih festivala u regionu, gde radi kao producentkinja i selektorka.

Za nagrade u glavnom takmičarskom programu takmičiće se 25 kratkih igranih filmova iz 16 zemalja, od čega pet domaćih.U četiri dana publika će imati priliku da vidi filmove iz: Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, Austrije, Francuske, Kine, Kanade, Egipta, Belgije, Čilea, Rusije, Libana, Portugala, Poljske i Italije, a festivalski tim je posebno ponosan što je među njima 13 rediteljki i 10 filmova iz regiona.

Nikolaj Nikitin i Julija Sinkevič novi selektori takmičarskih programa Festivala Evropskog filma Palić

Festival evropskog filma Palić, koji se ove godine održava od 16. do 22. jula u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica, objavio je imena novih selektora takmičarskih programa festivala. Novi selektor glavnog takmičarskog programa je Nikolaj Nikitin, a nova selektorka programa “Paralele i sudari” je Julija Sinkevič.

Nikolaj Nikitin, glavni predavač u SOFA (School of Film Advancement), na Festivalu evropskog filma Palić bio je umetnički direktor od 2006. do 2017. godine, a takođe je i kustos Nedelje kritike na manifestaciji Tallinn Black Nights Film Festival. Nikolaj je već 18 godina prisutan na Berlinskom filmskom festivalu, a poslednje dve i po decenije radi kao filmski kustos i kritičar na brojnim filmskim festivalima širom Evrope, Gete-Institutu i ​​Francuskom institutu.Kao osnivač nezavisnog nemačkog filmskog časopisa Schnitt (1995) i festivala filmske montaže Filmplus (2001), bio je član mnogih međunarodnih koprodukcijskih žirija, savetnik evropskih finansijskih tela, kao i predavač na filmskim školama i filmskim festivalima širom sveta. Nikolaj živi u Berlinu i član je EFA, FIPRESCI, kao i član Generalne skupštine CINEUROPA.

Julija Sinkevič je filmski producent, selektor, konsultant, suosnivač i član Nadzornog odbora Ukrajinske filmske akademije, član Nadzornog odbora Ukrajinskog instituta, član Evropske filmske akademije, osnivač JS Films LLC. Poslednjih 10 godina Julia je radila kao generalni producent Međunarodnog filmskog festivala u Odesi. Radeći nekoliko godina u distributerskoj i produkcijskoj kući Arthouse Traffic Julia je bila zadužena za festivalsku promociju selekcije kratkih filmova „Ljuti Ukrajinci” i dugometražnih filmova u produkciji kompanije. Kao filmska producentkinja, Julia je takođe koproducirala dokumentarni film Vitalija Manskog „Close Relations“ i „Heatsingers“ Nadie Parfan. Trenutno Julija Sinkevič završava igrani film „Lucky girl” Marisije Nikitiuk i razvija film „Lesia” Nane Janelidze.

Ovogodišnje, dvadeset deveto izdanje Festivala evropskog filma Palić tradicionalno se održava na više lokacija, među kojima su jedinstvena Letnja pozornica na Paliću, kao i bioskopi Eurocinema, Abazija i Lifka.

Tokom predfestivalskog programa i centralnog dela manifestacije publici će biti predstavljeno više od 130 filmova iz svih krajeva Evrope, u 15 različitih selekcija i programskih celina. Mnogi od filmova imaće svoju srpsku i regionalnu premijeru upravo na Paliću. Pored bogatog  filmskog programa, publika će moći da uživa u brojnim dinamičnim pratećim sadržajima – koncertima, izložbama, promocijama, radionicama i stručnim predavanjima.

Bašta Fest objavio muzički program

Muzički program devetog Bašta Festa, koji se održava od 30. juna do 3. jula u Bajinoj Bašti, predstaviće najoriginalnija imena domaće klupske scene, a na zatvaranju će nastupiti sve popularniji beogradski bend KOIKOI, čiji je član i glumac Marko Grabež. Muzički program se održava u parku „Borići“, počinje odmah nakon projekcija filmova, oko ponoći, svake noći u toku trajanja festivala.

U četvrtak, 30. juna, slušaćemo DJ Lutona koji u svojim DJ setovima krstari house pravcima, a ritam i razne žanrove spoznao je krenuvši od folklora, preko jazza, stigavši do elektronike, uz to i aktivno svirajući bubanj. DJ-ingom se bavi od 2016. godine, do sada smo ga slušali i na festivalima Lovefest, Exit, No Sleep, a često je u b2b tandemu sa rođenim bratom Šćepine Vragolije.

U petak 1. jula na Bašta Fest muzičkom stejdžu nastupa DJ Timbe. Njegov set bazira se na hip hop-u i rnb-u, koji kombinuje sa raznim pravcima koji ga inspirišu – funkom, soulom, neo soulom, break beatom… Timbe je, pored toga što je poznat kao solo hip hop umetnik, i član benda Bad Copy.

Subota, 2. jul, rezervisana je za Bašta žurku i Čola veče – veče pesama najvoljenijeg pevača domaće publike – Zdravka Čolića.

Program se završava u nedelju, 3. jula nastupom benda KOIKOI i DJ setom Funk Technic Group. KOIKOI su Marko Grabež, Ivana Miljković, Emilija Đorđević i Ivan Pavlović Gizmo – kreativci iz različitih vetrova lokalne scene sa jasnim zajedničkim ciljem stvaranja kvalitetnog indie rocka/popa, kojim odlučno popunjavaju prazninu među raskošem mainstreama i intimom undergrounda, koja na čitavoj balkanskoj muzičkoj sceni predugo postoji. Na početku 2021. godine KOIKOI postaju novi član porodice Moonlee Records, a rezultat je debitantski album “Pozivi u stranu”, koji će pisati istoriju indie–rock muzike u regionu. KOIKOI je uvršten u novi program koji je pokrenula Impala- Independent Music Companies Association u saradnji sa Youtube-om, koji se zove „100 ARTIST TO WATCH“.

Funk Technik Group su stalni domaćini Bašta žurki, a ovaj DJ duo čine Stefan Saveski i Nebojša Ilic iz Beograda koji se pojavljuje krajem 2015. godine i zapocinje b2b vrtešku na gramofonima. Pored Jazz / Soul / Funk / Disco / Boogie muzike koja je oblikovala i usmerila ovaj DJ dvojac, u njihovim setovima možete cuti i Reggae / Afrobeat / Hip Hop i Dance muziku. 2017. su postali članovi White City Soul organizacije koja sarađuje i dovodi strane DJ-eve.


Svi programiBašta Festa održavaju se u Bajinoj Bašti na otvorenom, a ulaz je slobodan.

Film „Posle zime“ zatvara deveti Bašta Fest

Foto: Promo

Deveti Bašta Fest biće zatvoren projekcijom filma „Posle zime“ Ivana Bakrača, 3. jula u Open air parku „Borići“, nakon dodele nagrada. Festival time nastavlja staru tradiciju da, u okviru revijalnog programa, zatvaranje posveti debitantskom ostvarenju koje je po mišljenju Bašta tima obeležilo prethodnu godinu.

Reditelj Ivan Bakrač je ovim povodom izjavio: “Imao sam to ogromno zadovoljstvo da jedan moj kratki film bude nagrađen na Bašti, a drugi je svečano otvorio festival. Nakon tih godina kada se festival rapidno razvijao, sada imam tu čast da moj dugometražni debi zatvori ovogodišnji program. Divan je taj osjećaj pripadnosti i činjenica da smo i festival i ja kao reditelj zajedno sazrijevali. Prošle godine sam bio član žirija, pa može da deluje da prosto nema više funkcije u kojoj mogu da se vratim. Ali Bašta je, zbog svoje posebnosti, festival na koji cu se zauvijek vraćati, bilo za to konkretnog povoda ili ne.”

Film “Posle zime” prati pet prijatelja iz malog crnogorskog grada, u svojim kasnim dvadesetim, koji se trude da sačuvaju prijateljstva, iako ih razdvajaju kilometri.  Tokom jedne godine, dok ih niz događaja dovodi do životnih prekretnica, uviđaju da im se mladost naglo završava. Posle zime, svako od njih mora izgraditi novi svet za sebe.

Svetsku premiijeru film je imao na jednom od najznačajnijih svetskih festivala – internacionalnom filmskom festivalu u Karlovim Varima, u okviru takmičarske selekcije East of the West.  Odmah nakon premijere, film je potvrđen za više festivala kao i za bioskopsku distribuciju u Crnoj Gori, Srbiji i Hrvatskoj.

Glavne uloge tumače Momčilo Otašević, Petar Burić, Ana Vučković, Ivona Kustudić, i Maja Šuša. Scenario i režiju potpisuje Ivan Bakrač, producenti su Ivan Đurović i Snežana Nikčević, direktor fotografije Dušan Grubin, montažerka Nataša Pantić, scenografiju je radila Dragana Baćović, kostime Milena Miljković, a muziku za film pisali su Alen i Nenad Sinkauz.

Film je finansiran od strane Ministarstva kulture Crne Gore, Filmskog centra Srbije, Hrvatskog audiovizualnog centra, Filmskog centra Crne Gore, a dobio je i podršku evropskog fonda – MEDIA Kreativna Evropa.  U produkciji je ABHO Film i Artikulacija Film iz Podgorice, u koprodukciji sa Biberche Productions i Akcija Film iz Srbije, Maxima Film iz Hrvatske, i u saradnji sa francuskom kompanijom Arizona Productions.

Deveti Bašta Fest održava se ove godine od 30. juna do 3. jula u Bajinoj Bašti, a u takmičarskoj selekciji naći će se 25 kratkih igranih filmova iz 16 zemalja, od čega pet domaćih. U četiri dana publika će imati priliku da vidi filmove iz: Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, Austrije, Francuske, Kine, Kanade, Egipta, Belgije, Čilea, Rusije, Libana, Portugala, Poljske i Italije, a festivalski tim je posebno ponosan što je među njima 13 rediteljki i 10 filmova iz regiona.

Trejler filma “Posle zime”: https://www.youtube.com/watch?v=NRIUcagHG3s

Četvrti Somborski filmski festival

“Tragom snova Ernesta Bošnjaka”

11-15. jul

Četvrti Somborski filmski festival biće održan od 11. do 15. jula 2022. godine u organizaciji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor.

Ovogodišnjim sloganom “Tragom snova Ernesta Bošnjaka“ Festival nas podseća i jasno usmerava ka delu značajnog pionira filma na ovim prostorima. Somborac Ernest Bošnjak bio je osnivač jugoslovenske kinematografije, prvi jugoslovenski snimatelj, reditelj i producent, koji je 1906. doneo u Sombor kino-projektor i otvorio bioskop. Nekoliko godina kasnije i sam je počeo da snima filmove, a za zasluge u razvoju jugoslovenskog filma dobio je državnu penziju.

„Somborski filmski festival je od svog osnivanja 2018. godine zamišljen da neguje vrednosti sredine koju nastanjuje dvadeset i jedna nacionalnost. U takvom okruženju Festival se trudi i radi na podsticanju tolerancije, ravnopravnosti i slobode. Uporište našeg Festivala je u vizionarskom filmskom radu Erensta Bošnjaka, pioniru jugoslovenskog filma, po kome sve nagrade nose ime.“, rekla je direktorica Somborskog filmskog festivala Vesna Šašić.

Festival ima značajnu podršku fimskih profesionalaca, institucija i udruženja i to nesumnjivo doprinosi kvalitetu i celokupnoj programskoj koncepciji.

„Ponosno ističemo da kontinuirano imamo podršku Filmskog centra Srbije, takođe da uspešno sarađujemo sa Niškim kulturnim centrom, te da smo članovi Mreže kinoprikazivača Srbije od njenog osnivanja; ovim činjenicama smo ostvarili saradnju sa preko 40 ustanova kulture u Srbiji koje se bave kinoprikazivaštvom“, objasnila je Vesna Šašić  i istakla da je ove godine Festival predstavljen i na Međunarodnom festivalu “Žigmond Vilmoš Film Festival” u okviru Projekta prekogranične saradnje Mađarska – Srbija u Segedinu, a da ih očekuje i predstavljanje na 29. Evropskom filmskom festivalu na Paliću.

 „Ne imitirajući nikoga na mapi filmskih festivala Srbije, Somborski filmski festival, idući „Tragom snova Ernesta Bošnjaka“, nastavlja svoj rast i razvoj, uz veliku podršku grada Sombora, na radost građana i svih gostiju grada.“, rekla je Vesna Šašić.

Tokom pet dana Festivala biće prikazano 16 filmskih ostvarenja, a posetioce očekuje i raznovrstan prateći program.

„Ove godine se kao jedna od vodećih tema nameće tretiranje mita– jednima mit služi kao inspiracija, kao u nagrađivanom filmu koji otvara festival “Strahinja Banović” reditelja Stefana Arsenijevića (gde afrički migranti zauzimaju mesta junaka iz srpske epske poezije), drugi pokušavaju da svoje srednjovekovne junake približe mitu, za koji su oni, sticajem okolnosti ostali anonimni, kao u debitantskom filmu Gorana Nikolića “Heroji” iz Selekcije filmova mladih autora, a ima i takvih filmova koji se razračunavaju sa savremenim ili bolje reći, mitovima iz bliske prošlosti, kao u hrvatskom filmu “A bili smo vam dobri” višestruko nagrađivanog reditelja Branka Šmita, o ratnim veteranima koji se ne mire sa sadašnjicom, izneverenim očekivanjima i korupcijom.“ pojasnio je programsku koncepciju  selektor Somborskog filmskog festivala Dejan Dabić.

Posetioci će moći da pogledaju ova, ali i druga ostvarenja koja su svrstana u pet selekcija: Glavni program, Kad bi Sombor bio Holivud, Panorama austrijskog filma, Selekcija filmova mladih autora i Filmski matine za decu, a u okviru pratećeg programa će biti održavane promocije knjiga i koncerti.

Prva projekcija na Festivalu zakazana je za 11.jul, kada će u okviru predfestivalskog programa biti prikazan film “Leto kada sam naučila da letim”, reditelja Raše Andrića.

Festival zvanično počinje 12. jula filmom “Strahinja Banović” Stefana Arsenijevića koji će biti prikazan u Atrijumu Gradske kuće. Tokom prvog dana posetioci će moći da pogledaju i izbor kratkih austrijskih filmova koji su prikazani na domaćim i međunarodnim filmskim festivalima, a zatim ih očekuje projekcija filma “Pucnji u Marseju” Gordana Matića.

„Kao što je Ernest Bošnjak umeo da kombinuje različite vidove umetnosti – od plesa do filma, nadamo se da smo i mi uspeli da iskombinujemo zanimljiv i intrigantan festivalski program dugometražnih i kratkometražnih, igranih i dokumentarnih filmova za sve one koji se osećaju kao duhovni potomci velikog Ernesta Bošnjaka“, poručio je budućim posetiocima selektor Dejan Dabić.

Ulaz na sve programe četvrtog izdanja Somborskog filmskog festivala je besplatan, a projekcije i prateći programi će biti održani u Kulturnom centru “Laza Kostić” Sombor, Atrijumu Gradske kuće, Kabareu Narodnog pozorišta Sombor i Dvorištu gradskog muzeja Sombor.

Bašta Fest izabrao prve učesnike programa Balkan Short Film Network

U okviru ovogodišnjeg, devetog izdanja Bašta Festa, radionicom Bašta Pitch biće otvoren prvi program u sklopu Balkan Short Film Networka. Radionica će se održati od 30. juna do 3. jula u Bajinoj Bašti.

Četvoročlani žiri koji su činili mentori radionice Bašta Pitch, reditelj Raško Miljković i producent Milan Stojanović, Drita Llolla (Seanema Film Festival) i Jakov Poposki (Drim Short Film Festival), od velikog broja pristiglih prijava odabrao je projekte iz Srbije: „Avgust“ – reditelja Nikole Stojanovića  i producentkinje Andrijane Manojlović; „Skok na glavu“ – reditelja Nikole Romčevića i producentkinje Milice Milinković; i„Namrgođenost“ rediteljke Milice Spasojević i producentkinja Lene Radulović. Iz Crne Gore odabran je projekat „Normalan svet“ rediteljke Ane Ćulum i producentkinje Anje Kečalović, a iz Severne Makedonije “Pod pojas” reditelja Ilije Cvetkovskog i producenta Aleksandra Zikova.

Raško Miljković, reditelj i mentor radionice Bašta Pitch, povodom početka ovog programa je izjavio: “Jako nas raduje što ove godine imamo priliku da sarađujemo sa izuzetno talentovanim filmadžijama iz celog regiona. Konkurencija je i ove godine bila oštra, ali su se ovih pet projekata, zajedno sa svojih deset mladih autora, ipak najviše istakli, što kroz ove scenarije, ali i svoj prethodni rad. Nadamo se da ćemo moći da im pomognemo da postanu podjednako kvalitetni u pitchingu projekata, kao što su evidentno u stvaranju filmova”.

Tokom Bašta Pitcha, kroz rad sa mentorima, učesnici će steći potrebne veštine za kreiranje i sprovođenje prezentacije projekta. Poslednjeg dana festivala svi timovi imaće priliku da primene stečeno znanje i pred publikom i komisijom održe finalni pitch. Tim koji bude održao najbolju prezentaciju dobiće novčanu nagradu od 1000€ za početak rada na svom ostvarenju.


Nakon Bašta Pitcha, program Balkan Short Film Network nastaviće se na radionicama u sklopu šestog Drim Shorta (6 – 9. avgust 2022.) i trećeg Seanema Film Festivala (8 – 11. septembar 2022.).

11. Klasik fest od 9. do 12. juna u Pančevu

Jedanaesti Klasik fest, međunarodni festival klasične kamerne muzike, održaće se od 9. do 12. juna na nekoliko lokacija u Pančevu, u organizaciji Kulturnog centra Pančeva.

Svečano otvaranje festivala biće održano 9. juna u 20h u Rimokatoličkoj crkvi Sv. Karla Boromejskog u Pančevu, kada će biti izveden program „Oh, la la“, u interpretaciji sastava koji čine Tanja Sonc – violina,
Milena Lipovšek– flauta, Mihail Zuravlev – oboa, Ognjen Popović – klarinet, Boštjan Lipovšek – horna, i
Uki Ovaskainen– klavir. Na repertoaru će biti dela Sen-Sansa, Pulenka i Onslova.

Za 10. jun u 20h na istoj lokaciji, zakazan je program „Seksteti“ sa delima Betovena i Čajkovskog, koji će izvesti trio Tanja Sonc – violina, Boštjan Lipovšek – horna i Mahir Kalmik – horna.

Narednog dana, 11. juna u 20h u Evangeličkoj crkvi A.V. u Pančevu nastupiće sastav Mina Gligorić, Katarina Jovanović – soprani; Nebojša Babić – bas; Mikhail Zuravlev, Bojan Pešić – oboe, i Ognjen Popović, Žoao Valinho– klarineti.

Poslednjeg dana festivala, 12. juna, publika će u Dvorani Kulturnog centra Pančeva moći da uživa u interpretaciji čuvenog dela “Carmina Burana” Karla Orfa, u izvođenju Stefana Milenkovića i sastava Camerata Academica Novi Sad.

Klasik Fest je nastao iz potrebe za isticanjem važnosti kamernog izvođenja muzike i s ciljem propagiranja kamerne muzike na ovim prostorima. Svrha festivala je negovanje dobrog muzičkog ukusa građana Pančeva, pre svega mladih, i uživanje u vrhunskoj umetničkoj muzici.

Ulaz na prve tri večeri festivala je besplatan, dok se karte za poslednje veče prodaju po ceni od 800 dinara.

„Slaughter horror film festival“ (Слотер хорор филм фестивал) u Doljevcu

Internacionalni festival umetničkih horor filmova održaće se od 1-3. jula u nekadašnjoj doljevačkoj klanici u organizaciji Komplos Art Factory udruženja građana iz Doljevca. Biće prikazano 20 filmova na tri
bioskopska platna, kako u glavnoj hali, tako i u fabričkom krugu nekadašnje klanice. Biće prikazani dugometražni igrani, dokumentarni, eksperimentalni i kratki filmovi horor žanra.

Umetnički direktor festivala je najveći srpski poznavalac horor kinematografije, dr Dejan Ognjanović, pisac, kritičar, prevodilac i urednik.

Predsednik žirija je Alin Ludu Dumbrava, filmski kritičar, programer, scenarista i dugogodišnji selektor i umetnički direktor prestižnog Drakula Film Festivala u Brašovu, Transilvanija, posvećenog horor
filmovima.

Najbolji film biće nagrađen Zlatnom Macolom, što je asocijacija na radni alat doljevačke klanice osnovane daleke 1952. godine, a posetioci će pre projekcija moći da uđu u boks za ubijanje bikova istim alatom.

Pored projekcija filmova, posetioci ce moći da vide i muralima oslikane zidove klanice na temu istorije filmskog horora, a u subotu 2. jula biće u Nišu organizovana tribina pod naslovom „Pola veka Leptirice: horor u srpskoj kinematografiji“.

Ulaz je besplatan za sve posetioce, a prvih sto gledalaca svakog dana degustiraće besplatno pivo i kokice.

Kao prateći program održaće se i „Slaughter heavy metal festival“
(Слотер хеви метал фестивал) autorskih bendova. Na dva nezavisna stejdža
nastupiće 12 bendova iz zemlje i inostranstva, u takmičarskom i
revijalnom programu, od 1-3. jula, od 19-24 časova.

Za posetioce iz Niša i Leskovca, biće organizovan specijalan autobuski
prevoz do Doljevca i nazad, kao i besplatan parking za one koji dolaze
svojim kolima.

Prijave na horror@slaughterfestival.com i
heavymetal@slaughterfestival.com

Žiri Takmičarskog programa – igrani film 28. Sarajevo Film Festivala

Reditelj i scenarist Sebastian Meise (predsednik žirija), rediteljica, scenaristica i producentica Lucile Hadžihalilović, scenaristica i rediteljica Antoneta Alamat Kusijanović, glumac Milan Marić i producent i stariji konsultant u Int’l Co-Productions Katriel Schory, članovi su žirija Takmičarskog programa – igrani film 28. Sarajevo Film Festivala.

Predsednik žirija

Sebastian Meise

Reditelj, scenarist, Austrija

Sebastian Meise je austrijski reditelj i scenarist. Studirao je slikarstvo i filozofiju prije nego što se počeo baviti filmskim stvaralaštvom i suosnovao bečku produkcijsku kuću Freibeuter Film. Njegov hvaljeni debitantski igrani film “Still Life” je premijerno prikazan na Međunarodnom filmskom festivalu u San Sebastiánu i osvojio nekoliko nagrada. Dokumentarni film “Outing” je predstavljen na festivalu Hot Docs u Torontu. Njegov najnoviji igrani film “Konačna sloboda” je prikazan na filmskom festivalu u Cannesu, gdje je osvojio nagradu žirija – Un Certain Regard. Film je osvojio i Srce Sarajeva za najbolji igrani film, Srce Sarajeva za najboljeg glumca – Georg Friedrich, kao i nagradu CICAE na 27. Sarajevo Film Festivalu. Film je bio u užem izboru za Oscara® te je osvojio brojne međunarodne nagrade.

Lucile Hadžihalilović

Rediteljica, scenaristica, producentica, Francuska

Lucile Hadžihalilović je studirala istoriju umetnosti i diplomirala režiju na pariškoj filmskoj školi IDHEC (danas La Fémis). Njen mini igrani debitantski film ‘’La Bouche De Jean-Pierre’’ premijerno je prikazan kao dio programa Un Certain Regard u Cannesu 1996. godine. Godine 2004, za film “Nevinost” dobila je nagrade za najbolji prvi film u San Sebastianu, te najbolji film i najbolju fotografiju na Stockholm Film Festivalu. Film “Evolution” (u koautorstvu s Alanté Kavaïté) je osvojio Specijalnu nagradu žirija i nagradu za najbolju fotografiju u San Sebastianu 2015. godine, kao i nagradu za najbolju režiju na filmskom festivalu u Dublinu. Njen najnoviji film “Uholaža” (za koji je scenario napisala u koautorstvu s Geoffom Coxom) nagrađen je Specijalnom nagradom žirija u San Sebastianu 2021. godine. Dobitnica je nagrade Méliès Career Award na Sitgès Film Festivalu 2021. godine kao priznanja za doprinos evropskoj žanrovskoj kinematografiji.

Hadžihalilović je režirala i kratke filmove “Dobri momci”, “Nektar” i “De Natura”. Producirala je i bila montažerka filmova Gaspara Noea “Carne” i “Ja stojim sam”, a također je i njegov produkcijski partner u kompaniji Les Cinémas de la Zone.

Antoneta Alamat Kusijanović

Scenaristica, rediteljica, Hrvatska, SAD

Antoneta Alamat Kusijanović je scenaristica i rediteljica rođena u Dubrovniku, živi i radi u New Yorku. Njen rediteljski dugometražni debitantski film, “Murina”, čiji je izvršni producent Martin Scorcesse, premijerno je prikazan u okviru programa 15 dana autora na filmskom festivalu u Cannesu 2021. godine, gdje je je osvojio nagradu Caméra d’Or za najbolji debitantski film. Njen kratki film “U plavetnilo” nominiran je za nagradu Student Academy, te je osvojio nagrade na brojnim festivalima, među kojima i na Međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu i Sarajevo Film Festivalu.

Alamat Kusijanović je alumna na Résidence du Festival of Cinéfondation i Jerusalem Film Lab.

Magistrirala je režiju na Univerzitetu Columbia u New Yorku, a produkciju na Akademiji dramskih umjetnosti u Zagrebu, Hrvatska.

Milan Marić

Glumac, Srbija

Milan Marić je rođen 1990. godine u Beogradu. Diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, 2013. godine. Odmah po završetku studija postao je član ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu. Između ostalog, glumio je u filmovima “Branio sam Mladu Bosnu” (2014.), “Dobra žena” (2016.), “Vlažnost” (2016.), “Dovlatov” (2018.) i “Toma” (2021.). Za ulogu u filmu “Dovlatov” Alekseya Germana osvojio je nagradu za najboljeg mladog glumca na 40. Međunarodnom filmskom festivalu u Moskvi 2018. godine. Uvršten je među deset najvećih evropskih glumačkih nada (European Shooting Stars) na Berlinaleu 2019. godine.

Katriel Schory

Producent, stariji konsultant u Int’l Co-Productions, Izrael

Katriel Schory je studirao na New York University (NYU) Film School. Kao producent već 25 godina, producirao je više od 150 filmova i televizijskih programa, uključujući igrane i dokumentarne filmove, TV drame, međunarodne koprodukcije i produkcijske usluge. Već 21 godinu je izvršni direktor Izraelskog filmskog fonda, i u tom periodu je producirano više od 300 dugometražnih filmova u Izraelu i širom svijeta, od kojih su mnogi osvojili prestižne nagrade, uključujući 4 nominacije za Oscara® u kategoriji stranih filmova Američke filmske akademije, Zlatne i Srebrene lavove u Veneciji i Medvjede u Berlinu. Schory je dobitnik Chevalier de l ‘ordre des Arts et des Lettres, Kamere za izuzetan doprinos filmskoj industriji na Berlinaleu, Specijalne medalje za izuzetna dostignuća na Filmskom festivalu Telluride, nagrade za životna dostignuća na Filmskom festivalu u Jeruzalemu, nagrade FIAPF – nagrade Međunarodne federacije filmskih producenata za izuzetna ostvarenja u filmu u regiji Azije i Pacifika, nagrade Variety, kao i mnogih drugih.

Sebastian Meise, predsjednik žirija 28. Sarajevo Film Festivala je izjavio: “Uvijek sam bio lično vezan za Sarajevo Film Festival i velika mi je čast što sam dio žirija ove godine. Sarajevo je posebno mjesto i ovdje je sveprisutan jedinstveni osnivački duh festivala. Duboko je humanističko uvjerenje da film može učiniti ono što politika ne može: ujediniti ljude”.

Meise se pridružuje plejadi filmskih autora koji su predsjedavali žirijem Sarajevo Film Festivala u prethodnim izdanjima: Mike Leigh (2004), Miki Manojlović (2005), Jasmila Žbanić (2006), Jeremy Irons (2007), Nuri Bilge Ceylan (2008), Mirjana Karanović (2009), Cristi Puiu (2010), Ari Folman (2011), Kornél Mundruczó (2012), Danis Tanović (2013), Béla Tarr (2014), Călin Peter Netzer (2015), Elia Suleiman (2016), Michel Franco (2017), Asghar Farhadi (2018), Ruben Östlund (2019), Michel Hazanavicius (2020), Jasna Đuričić (2021).

28. Sarajevo Film Festival će biti održan od 12. do 19. augusta 2022.

FCS u Kanu: „Naša mala delegacija radi na velikom broju različitih izazova koji bi trebalo da donesu boljitak našoj kinematografiji“

Foto: Vera Bakajić

Novo izdanje Kanskog filmskog festivala, 75. po redu, počelo je juče i trajaće do 28. maja 2022. godine. Delegacija Filmskog centra Srbije je, baš kao i svake godine, prisutna na ovoj filmskoj manifestaciji od izuzetnog značaja.

„Filmski centar je deo Kanskog marketa koji predstavlja najvažniji sajam kinematografije u toku godine“, u izjavi za naš sajt rekao je Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije. „Market u Kanu je čvorište i polazna (ponekad i završna) tačka fondovskih, strukovnih, državnih i filmskih projekata, sporazuma ili ugovora. Mesto koje se ne može izbeći ako želite da budete na velikoj sceni, ponekad kao učesnik, a ponekad samo da bi razumeli i pratili razvoj i trendove industrije na svim nivoima. Naša mala delegacija radi na velikom broju različitih izazova koji bi trebalo da donesu boljitak našoj kinematografiji.“

U toku Kanskog marketa biće finalizovani i pregovori o učešću srpskih filmova u programu „U fokusu“, ali i servisne usluge na dva veoma prestižna filmska festivala sa kojima se pregovara već dve godine. Sve to će, kaže Matić, povećati vidljivost naše kinematografije u delovima sveta gde do sada nismo bili toliko prisutni i vidljivi.

Direktor Filmskog centra Srbije dodaje: „Naša delegacija će učestvovati na godišnjem skupu Evropskih filmskih fondova (EFAD) i Evropske filmske Akademije (EFA), kao i na partnerskim regionalnim fondovima poput See Cinema Network i React. Važni sastanci nas očekuju i sa direktorima regionalnih fondova o usklađivanju pravila o sinhronizaciji kalendara manjinskih koprodukcija. Unapred je dogovoreno više od 30 sastanaka sa zainteresovanim producentima i ekspertima iz svih delova sveta. Dogovoreni su sastanci na najvišem nivou kinematografske saradnje, i to sa predstavnicima Južne Koreje, Turske, Francuske, Italije i Velike Britanije.“

Svoju svetsku premijeru na Filmskom festivalu u Kanu, u selekciji „Petnaest dana autora“ („Quinzaine des réalisateurs“), imaće i jedan film koji je nastao uz podršku Filmskog centra Srbije. U pitanju je drama „Brana“ (originalni naslov: „السّد“, engleski naslov: „The Dam“, francuski naslov: „Le Barrage“) u režiji libanskog reditelja Alija Šerija, film čiji je srpski koproducent filmska kuća Trilema Films.  „Veliko je zadovoljstvo istaći da će Srbija ponovo imati jedan film u zvaničnom programu Kana“, ističe Matić. „Ovoga puta to je manjinska koprodukcija sa Francuskom, Senegalom, Nemačkom i Kanadom. Brana će svoju svetsku premijeru imati 24. maja u 17 časova po lokanom vremenu.“

Najspektakularnija filmska smotra na svetu se ove godine vraća se u punom sjaju, sa brojnom publikom i slavnim gostima koji će od 17. do 28. maja šetati čuvenom Kroazetom. Na ovogodišnjem Kanskom festivalu u trci za „Zlatnu palmu“ su novi filmovi Dejvida Kronenberga, braće Darden, Džejmsa Greja, Park Čan-vuka, Kler Deniz, Kristijana Mundžijua, Kirila Srebrenikova, Jiržija Skolimovskog…

Kada smo ga pitali kako mu Kanski festival izgleda sada nakon što je situacija sa koronom koliko-toliko normalizovana, Matić je odgovorio: „Ceo svet se promenio od poslednjeg ’normalnog’ izdanja najprestižnijeg filmskog događaja na planeti. Ipak… nastojanje da glamur prevlada se može primetiti na svakom koraku Francuske rivijere. Jaka je želja da se tmurna stvarnost u Evropi nadoknadi novim prividom i prioritetima. A prioriteti su se promenili. Moramo hrabro da gledamo u budućnost i pronađemo način kako bismo postali njen važan deo – uključujući tu i snove na platnu.“

Selekcija filmova poslednjeg dana Beldocs festivala

Sutra svečano zatvaranje i dodela nagrada Beldocs festivala

Beograd, 17. maj 2022.

Svečanom ceremonijom i dodelom nagrada u Domu omladine Beograda sutra u 19:30 se zatvara 15. Beldocs festival. Stručni žiri dodeliće nagrade u okviru međunarodnog takmičarskog programa (Karpo Godina, Marta Popivoda, Miguel Ribeiro), srpskog takmičarskog programa (Ivana Todorović, Elise Jalladeau, James Lattimer), kao i nagradu za najbolji kratki film festivala (Stefan Pavlović, Liesbeth De Ceulaer, Nadja Tennstedt). Mladi petočlani žiri odabraće najbolji film u okviru Teen selekcije.

Nakon ceremonije zatvaranja sledi projekcija filma Napolju rediteljke Olge Žurbe (Olha Zhurba). Tokom revolucije 2014. u Ukrajini, 13-godišnji ulični dečak Roma brzo postaje poznato lice i maskota revolucije. Ali iza maskirne uniforme, sunčanih naočara i neustrašivosti krije se usamljeni dečak iz sirotišta.

Trejler filma: https://www.youtube.com/watch?v=UnZ3xu9ijtE

Poslednjeg dana festivala biće prikazana još tri filma u dvorani Kulturnog centra Beograda. Od 17h organizovana je posebna projekcija u čast Mantasa Kvedaravičiusa litvanskog reditelja, arheologa, antropologa i hrabrog filmskog autora koji je izveštavao o ratu u neprijateljskim oblastima, gde je i surovo ubijen u Ukrajini, u Mariupolju početkom aprila ove godine tokom rada na novom dokumentarnom filmu. Pre projekcije njegovog filma Mariupolis (iz 2016. godine), posetiocima će se obratiti zamenica nemačkog ambasadora u Beogradu, gđa Dorothea Gieselmann, kao i zamenik ambasadora Ukraine u Srbiji, gospodin Marko Martinjuk.

Film Mariupolis je vizuelno moćan omaž gradu na obali pred kojim je rat i uništenje kog smo danas svedoci dat kroz prikaz svakodnevnog života. Trejler filma: https://youtu.be/R2jYZNE3z_8

Od 19h održaće se dve regionalne premijere filmova Gnezdo reditelja Hlinura Palmasona (Hlynur Palmason) i Onaj koji pobegne je duh kineske rediteljke Ćinjuan Lei (Qinyuan Lei). Palmasonov film prikazuje kako je autor snimao film ispred svoje kuće u periodu od 18 meseci uz podršku i pomoć svoje troje dece. Ovaj kratki film bez scenarija igra se idejom vremena. Gnezdo je priča o utopiji, ali i pokušaju da se narativ izgradi na drugačiji način, koristeći klimatske uslove i prirodnu dečiju energiju kao okidač za priču. Drugi film prikazuje Haohao i Džoudžou (Zhouzhou), dve sestre od pet i osam godina, većinu dana provode u tržnom centru za elektroniku u Šenženu (Shenzhenu). Beskrajno se igraju sa kutijama, jure niz stepeništa i kriju se u praznim vitrinama, i koliko god ovaj prostor bio bezličan, on im se čini kao dom, kao planeta koju nasleđuju i bez pogovora naseljavaju. U međuvremenu, spoljni svet izgleda neprijateljski i nepristupačan.

Trajler filma Gnezdo: https://youtu.be/q7AlFlzGOIc

Trajler filma Onaj koji pobegne je duh: https://youtu.be/vB6rJJ9jK7Q

Projekcija filma Tajanstveni objekat u podne tajlandskog reditelja Apičatponga Verasetakula (Apichatpong Weerasethakul) imaće svoju regionalnu premijeru od 17:30h u Muzeju kinoteke. U ovom poludokumentarnom filmu, autor pruža originalan prikaz svojih sugrađana. Film je bez scenarija i kao koncept koristi nadrealističku kolažnu igru, pri čemu filmska ekipa, putujući po Tajlandu, intervjuiše obične ljude tražeći da dodaju svoje reči u postojeću priču. Priča je odglumljena, a scene su protkane intervjuima.

Trejler filma: https://www.youtube.com/watch?v=9S9AyJX3v7U&t=4s

U Jugoslovenskoj kinoteci u Uzun Mirkovoj održaće se projekcija filma Gospodin Landsbergis reditelja Sergeja Loznice (Sergei Loznitza) sa početkom u 18h. Kao jedan od osnivača pokreta za nezavisnost, sada 88-godišnji Vytautas Landsbergis našao se u centru radikalnog istorijskog preokreta. Njegova pronicljiva razmišljanja dopunjena su obimnim arhivskim snimcima demonstracija, partijskih kongresa i sovjetske vojne intervencije. Efektna i detaljna lekcija istorije o raspadu Sovjetskog Saveza.

Trejler filma: https://www.youtube.com/watch?v=IVVpyGW6GIA&t=18s

Beldocs je tokom ovih osam dana ugostio više od 150 gostiju iz inostranstva: reditelje, producente, kao i predstavnike svetskih kompanija prodaje filmova, festivala, televizija, VoD platformi, nacionalnih filmskih centara i strukovnih organizacija.

Festivalski program se održava na pet lokacija u Beogradu (Dom omladine Beograda, Kulturni centar Beograda, Jugoslovenska kinoteka, Muzej jugoslovenske kinoteke, Art bioskop Kolarac, Bioskop Balkan), kao i online preko vimeo servisa.   Ulaznice za jedan od vodećih festivala dokumentarnog filma u ovom delu Evrope mogu se nabaviti na blagajnama bioskopskih dvorana ili online, putem sajta Beldocs.rs

Selekcija filmova na Beldocs festivalu

Sutra na Beldocs festivalu Jackass Forever, Enio Morikone i novi film Rut Bekerman Mucenbaher

Beograd, 16. maj 2022.

U Domu omladine Beograda održaće se srpska premijera filma Tvornice radnicima reditelja Srđana Kovačevića u 17:30h. U Hrvatskoj su 2005. godine radnici zauzeli fabriku mašinskih alata. Od tada oni deluju kolektivno, postajući jedini uspešan primer radničke okupacije u postsocijalističkoj Evropi. Danas, dok traže novi model kolektivnog vlasništva, mikrokosmički svet fabrike sukobljava se sa silama globalizovane tržišne ekonomije.

Trejler filma: https://www.youtube.com/watch?v=KTpJaOzSqWg&t=1s

Nakon toga biće prikazan film reditelja Dzefa Tremejna (Jeff Tremaine) pod nazivom Jackass Forever sa početkom u 20:00h. Proslavljajući ponovni susret zajedno sa svojim najboljim prijateljima, originalna jackass ekipa se vraća na još jednu rundu urnebesnih, suludo apsurdnih i često opasnih prikaza komedije uz malu pomoć novih članova. Džoni i tim pomeraju granice još dalje u Jackass Forever.

Trejler filma: https://www.youtube.com/watch?v=btStDytDPLk&t=1s

Film Pozni avgust dva reditelja Federika Kamarate i Filipoa Foskarina (Federico Cammarata, Filippo Foscarini) biće prikazan u Dvorani kulturnog centra Beograda u 19:00h. Nakon projekcije će biti organizovan razgovor sa rediteljima koji su doputovali u Beograd na Beldocs festival. Sicilija, 2020. U selu zaboravljenom i od boga i od naroda, iznenadna promena vremena konačno označava kraj zagušljivog leta. Krdo konja stoji prekriveno senkama. Grad gori. Na pragu ruinirane kuće, usamljeni mladi pastir prima vest o novorođenoj ćerki. Krajem avgusta roni u pejzaže izranjavanog ostrva.

Trejler filma: https://www.youtube.com/watch?v=Aw_iuUyT61c&t=2s

U Art bioskopu Kolarac održaće se projekcija filma Enio Morikone reditelja Đuzepea Tornatora (Giuseppe Tornatore) u 18:30h. Dokumentarac predstavlja Maestra kroz dug intervju koji je vodio Tornatore, svedočenja umetnika i reditelja, uključujući Bernarda Bertolučija, braću Taviani, Olivera Stouna, Kventina Tarantina, muzičke i arhivske snimke. Film namerava da otkrije i manje poznatu stranu Morikonea, kao što je njegova strast prema šahu, koja može imati misteriozne veze sa njegovom muzikom.

Trejler filma: https://www.youtube.com/watch?v=tWzvL7ycw4w&t=2s

Projekcija filma Mucenbaher nagrađivane austrijske rediteljke Rut Bekerman (Ruth Beckermann) održaće se u Jugoslovenskoj kinoteci u Uzun Mirkovoj u 20:30h. Oglasom u novinama, Rut Bekerman objavljuje poziv za kasting za film zasnovan na poznatom pornografskom tekstu. Film Mucenbaher prikazuje stotinu muškaraca suočenih sa odlomcima iz romana „Josefin Mucenbaher ili Priča o bečkoj kurvi“, iz doba kada je seks bio sveprisutan, ali i ograničen striktnim moralnim normama.

Trejler filma: https://www.youtube.com/watch?v=1laj7FQtxb8

U Muzeju kinoteke održaće se regionalna premijera filma 1970 poljskog reditelja Tomasa Volskog (Tomasz Wolski)  u 19:30. Kada su krajem 1970. u komunističkoj Poljskoj izbili protesti zbog povećanja cena, krizni štab se okupio u Varšavi. Uz pomoć animacija u kombinaciji sa telefonskim snimcima, može se zaviriti iza zatvorenih vrata kancelarija zvaničnika. Svedoci smo njihovog straha i brutalnosti dok protesti izmiču kontroli. 1970 je priča o pobuni, ali ispričana iz perspektive moćnika.

Trejler filma: https://www.youtube.com/watch?v=KsKs4dBCZiQ

Beldocs će za osam dana koliko traje festival ugostiti preko 150 gostiju iz inostranstva: reditelje, producente, kao i predstavnike svetskih kompanija prodaje filmova, festivala, televizija, VoD platformi, nacionalnih filmskih centara, strukovnih organizacija.

Festivalski program se održava na pet lokacija u Beogradu (Dom omladine Beograda, Kulturni centar Beograda, Jugoslovenska kinoteka, Muzej jugoslovenske kinoteke, Art bioskop Kolarac, Bioskop Balkan), kao i online preko vimeo servisa.   Ulaznice za jedan od vodećih festivala dokumentarnog filma u ovom delu Evrope mogu se nabaviti na blagajnama bioskopskih dvorana ili online, putem sajta Beldocs.rs

Selekcija filmova na Beldocs festivalu

Filmovi koje sutra možete pogledati na Beldocs festivalu

Beograd, 14. maj 2022.

Dva filma iz Srpskog takmičarskog programa imaće regionalnu i međunarodnu premijeru sutra, 15. maja na 15. jubilarnom Beldocs festivalu, a gledaoci će takođe imati priliku da pogledaju i regionalne premijere još nekoliko filmova čiji autori su gosti festivala. Sa svim ovim autorima publika će imati prilike da porazgovara nakon projekcija filmova.

Jabuka i dve trešnje film srpske rediteljke Mine Petrović imaće na ovogodišnjem Beldocsu regionalnu premijeru u Domu omladine Beograd sutra u19:30h. Katka je mlada vajarka iz Košica. Baveći se pitanjem položaja umetnica u Slovačkoj, ona dolazi do sopstvene istine, transformišući svoja bolna i traumatična iskustva iz prošlosti u skulpture.

Odmah posle ovog filma u istoj sali Doma omladine međunarodnu premijeru imaće i film Ruku mojeju rediteljke Koštane Banović.  Na malom ostrvu, u manastiru sa petnaest monahinja, u ritmu rada i molitve, i u beskrajno talasastim pokretima prirode, Ruku mojeju kruži oko telesnih praksi u religiji. Razvijan tokom perioda od devet godina intenzivnog angažovanja filmske rediteljke u ovoj monaškoj zajednici, film prati mlade i visokoobrazovane monahinje kroz njihov svakodnevni život.

U Dvorani Kulturnog Centra biće predstavljeni autori tri filma. U prvom terminu od 17:00h publika će imati priliku da pogleda regionalnu premijeru  filma Mračni pupoljak rediteljke Frige Fri iz Danske. U polju iza očeve farme, 20-godišnja Josephine izložila je leš sa puta i ​​ostavila ga da se razgrađuje kako bi njegove kosti iskoristila kao nakit. U potrazi za smislom i druženjem, pronašla je dva prijatelja iz gotik kulture. Zajedno se bore protiv svojih unutrašnjih demona kao i protiv autoriteta. Ali kada se Josephine zaljubi u Jana, prijateljstvo ove trojke dovodi se u iskušenje.

Posle ovog filma u terminu od 19:00h regionalnu premijeru imaće film Veliki basen reditelja iz SAD Čivasa DeVinka. Veliki basen je dokumentarni film koji gradi složenu panoramu ruralne Nevade u zapadnim Sjedinjenim Državama, kroz tapiseriju likova koji tamo rade, žive i igraju se. Veliki basen je lokacija „Najusamljenijeg puta u Americi“ i može se posmatrati kao mikrokosmos ekonomske, socijalne i ekološke marginalizacije ruralnih zajednica 21. veka.

Kao poslednji film te večeri na repertoaru u Dvorani Kulturnog Centra u terminu od 21:00h predstaviće se rediteljka iz Holandije Eva Van Barneveld sa regionalnom premijerom filma Srculence. Ljubavnice Hetty (76) i Jeanne (91) odlučne su da „uživaju jedna u drugoj dok ne nestanu“. Ali Jeanneina pogoršavajuća demencija opterećuje njihovu sreću. Prelep, intiman portret prave ljubavi zasnovane na iskrenosti, dobroti i želji za čistom radošću.

Reditelj iz Danske Emil Langbal predstaviće se publici u Art bioskopu Kolarac od 18:30h regionalnom premijerom svog filma Berbernica kod Kjua. Qasimova berbernica se nalazi u srcu Vollsmosea, najvećeg projekta socijalnog stanovanja u Danskoj i popularno je mesto za okupljanje mladih Somalijaca u kvartu. Vlasnik Qasim je i sam iz Somalije. U njegovoj berbernici možete dobiti Flat Top ili Vill Smith friz plus marinac sa strane, ali takođe možete dobiti savete o velikim životnim stvarima kao što su ljubav, veze ili obrazovanje.

Zatim će se u Art bioskopu Kolarac u terminu od 20:30h publici predstaviti reditelj filma Rekonstrukcija okupacije iz Češke Republike Jan Šikl. I ovaj film ima svoju regionalnu premijeru na ovogodišnjem Beldocsu. Šikl već više od 30 godina sakuplja amaterske filmove različitih porodica. Nedavno je pronašao 3,5 sata profesionalno snimljenog materijala koji prikazuje invaziju vojske Varšavskog pakta na Čehoslovačku 1968. Niko od tada nije video snimak. Dok Jan Šikl počinje da traga za ljudima i mestima snimljenim na snimcima, sećanja na određene događaje ponovo oživljavaju.

Italijanski reditelj Alesandro Melacini će se predstaviti publici u Muzeju Jugoslovenske kinoteke uKosovskoj ulici od 21:30hsvojim filmom Italo Disko. Blistavi zvuk 80-ih koji ima svoju regionalnu premijeru. Priča o muzičkom žanru koji je osvojio svet tokom kibernetičke decenije: Italo Disco 80-ih. Koristeći vodeće ličnosti i precizno arhivsko istraživanje, dokumentarni film zaranja gledaoca u pop narativ koji nije bio samo plesna muzika već i estetski, društveni fenomen i kreativna industrija.     

U sklopu programa Želimir Žilnik: Dnevnik iz Zapadne Nemačke biće prikazano šest kratkih filmova Želimira Žilnika koji je jedan od najznačajnijih srpskih nezavisnih reditelja. Nakon projekcije u 18h u Jugoslovenskoj kinoteci u Uzun Mirkovoj,biće organizovan Master Klas Želimira Žilnika.

Inventar (Inventur Metzstrasse) iz 1975. godine je priča o životu gostujućih radnika iz Jugoslavije, Italije, Grčke i Turske koji borave u staroj stambenoj zgradi u centru Minhena.

Javno pogubljenje (Öffentliche Hinrichtung) je dokumentarni film iz 1974. godine koji esejistički, koristeći arhivske materijale svedočenja i autentične zapisnike, pristupa kontroverznim policijskim postupcima iz jeseni te godine.

Kućni red (Hausordnung), dokumentarac iz 1975. godine, film je o strogim pravilima ponašanja koja su važila u kolektivnim smeštajima za radnike u Nemačkoj.

Molba (Antrag) iz 1974. godine dokumentaristički je portret radnika iz Grčke na gradilištu, prikazan kroz minijaturu pisanja zahteva nemačkim vlastima za odobrenje boravka u Nemačkoj njegovim roditeljima tokom sukoba na Kipru.

Pod zaštitom države  (Unter Denkmalschultz) je film snimljen 1975. godine u ruiniranoj zgradi koju je vlasnik proglasio spomenikom kulture kako bi izbegao održavanje prema zakonom propisanim standardima.

Rastanak (Abschied) iz 1976. godine je portret radnika iz Srbije koji se, nakon pet godina provedenih na radu u fabrici, vraća kući.

Beldocs će za osam dana koliko traje festival ugostiti preko 150 gostiju iz inostranstva: reditelje, producente, kao i predstavnike svetskih kompanija prodaje filmova, festivala, televizija, VoD platformi, nacionalnih filmskih centara, strukovnih organizacija.

Festivalski program se održava na pet lokacija u Beogradu (Dom omladine Beograda, Kulturni centar Beograda, Jugoslovenska kinoteka, Muzej jugoslovenske kinoteke, Art bioskop Kolarac, Bioskop Balkan), kao i online preko vimeo servisa.  

Predstavljeni gosti Beldocs festivala

Autor fotografija Vidoje Manojlović

Autori Međunarodnog takmičarskog programa, kao i reditelji gosti festivala čiji filmovi će biti prikazani u ostalim programima predstavili su se danas na konferenciji za medije.

U Beograd je doputovala sirijska rediteljka Diana El Džerudi, čiji film Republika Tišina će biti prikazan u okviru Međunarodnog takmičarskog programa, u petak 13.05. u 19:00 u Dvorani Kulturnog Centra. https://www.youtube.com/watch?v=WsT0FC_73io

„Kao filmadžija izbegavam da budem ispred kamere, ali tokom 12 godina snimanja ovog filma moj život se promenio. Dogodila se revolucija koja je promenila i mene i ljude oko mene. Postavila sam sebi pitanje kako je moguće da budem posmatrač u toj situaciji koju proživljavamo, pa sam iskoristila samu sebe kao alatku za film. Republika Tišine bila je iscrpljujuće, ali takođe i oslobađajuće iskustvo.“

Mo Rozvel stigao je iz Nemačke kao reditelj filma Laf Herst, koji je takođe selektovan u Međunarodni takmičarski  program. Projekcija je zakazana za četvrtak 12.05. u 21:00 u Dvorani Kulturnog Centra. https://www.youtube.com/watch?v=1WvD4zTXCCk

„Našao sam protagonistu tokom mog društvenog projekta koji sam radio u njegovom kraju. On je vrlo otvoreno govorio o svojoj usamljenosti, pa sam poželeo da snimim film o tome i predložio Kristofu reditelju. Onda se desila pandemija i cela ta tema je postala još aktuelnija. Horst jeste usamljen, ali se trudi da napravi sebi sitne zadatke tokom dana kako bi ispunio vreme i svoj život, na kraju smo se i mi naravno sprijateljili sa njim.“

Tomaš Gic, producent filma Pažnja, putnici izabran da bude deo programa Povetarac će biti prikazan 12.05 u 17:00 u Dvorani Kulturnog centra. https://www.youtube.com/watch?v=_i-IzkLHVFg

„Reditelj filma je bio fokusiran na neobične priče o običnim ljudima, kao i za prošli film. Istraživao je mašinovođe koji prolaze terapiju nakon traumatičnih iskustava sa samoubicama na pruzi u jednoj banji u Slovačkoj (ove nesreće su inače vrlo česte u našoj zemlji). Razgovarali smo sa više od 20 mašinovođa da bismo našli ovih četvoro protagonista.“

Marko Nikolić, reditelj filma Znaci života koji će biti prikazan 14.05 u 17:30 u Muzeju Kinoteke https://www.youtube.com/watch?v=_1o03cyfElg

„Ovo je film o napuštanju boljeg društva i odlaska u lošiju budućnost. Počeo sam od svojih najdražih uspomena iz destinjstva i putovanja sa roditeljima, pa sam krenuo upravo od tih hotela koje smo posećivali. Sada se velike korporacije hvale odmaralištima koje smo mi ovde imali pre 30 godina. Država je u jednom trenutku samo prestala da brine o ljudima.“

Nina Vukadin, rediteljka filma KOLEKTIV za koji je projekcija zakazana 13.05 u 17:30 u Muzeju Kinoteke. https://www.youtube.com/watch?v=4IVtYoCGdgw

„Potekli smo iz časopisa koji se bavi tematikom kako ljudi doživljavaju prostor oko sebe. Naša prvobitna ideja je bila da organizujemo izložbu i kolektive koji bi dolazili u London, ali nismo uspeli u tome, već smo odlučili da snimimo dokumentarni film. Radili smo ga tri godine. Svuda je teško održati autohtone prostore za umetnike, od Beča do Londona ukoliko ne odu u komercijalu.“

Savo Tufegdžić, reditelj filma Kraljevo – priča o nadi u doba korone koji se prikazuje 16.05 u 17:30 u Muzeju Kinoteke. https://www.youtube.com/watch?v=yVcP4DAK0Gg

„Ovo je moj drugi dokumentarni film, prvi je bio prikazan na Beldocsu pre 3 godine. Ja sam rođen u Južnoj Africi, ali su moji roditelji iz Kraljeva, a zatekao sam se ovde upravo kad je počela korona. Prijavio sam se da budem volonter snimao intervjue 53 dana u Kraljevu. Ti dani su za mene bili bajka kako je 500 volontera radilo dan/noć, pamtim Uskrs te godine kada smo radili 10 sati. Najponosniji sam na ovaj film.“

Međunarodni takmičarski program festivala BELDOCS

Dvanaest hrabrih filmova koji otkrivaju svet

Beograd, 11. maj – U okviru Međunarodnog takmičarskog programa ovogodišnjeg jubilarnog 15. festivala Beldocs, biće predstavljeno čak dvanaest naslova koju su obeležili prethodnu godinu i osvojili nagrade na najznačajnijim svetskim festivalima. Pokrovitelj nagrade za najbolji dokumentarni film u kategoriji Međunarodnog takmičarskog programa je DOX TV, koji će dodeliti nagradu u iznosu od 2.000 EUR. Beldocs se još od prve festivalske smotre 2008. godine zalaže za slobodan film koji pomera granice, za istinu i hrabrost u izražavanju. Ovogodišnja selekcija Međunarodno takmičarskog programa još jedna je potvrda da kroz godine Beldocs, isprva festival revijalnog karaktera, neguje pozitivne vrednosti, beskompromisno se odnoseći prema svakom vidu cenzure i gušenju umetničke kreacije.

„Međunarodni takmičarski program je, jednostavno rečeno, krunski dragulj festivala Beldocs“, rekao je Igor Stanojević, selektor. „U toj selekciji nalaze se najsmeliji, najhrabriji, najautentičniji filmovi godine, novi glasovi i tendencije u dokumentarnom filmu koji pokazuju da je dokumentarac žanr budućnosti. Svako ko želi da vidi nešto drugačije, pronaći će nešto za sebe u ovoj selekciji.“, dodao je Stanojević.

Međunarodni takmičarski program Beldocs-a ove godine predstavlja čak tri debitantska ostvarenja, filmove Noć potpunog neznanja Pajal Kapadije, Laf Horst Moa Roziela i Kristofa Filipa Gela i Onaj koji pobegne je duh Ćinjuan Lej. Dokumentarni filmovi Kamuflaža Džonija Perela i Veliki basen Čivasa DeVinka imaće svoje regionalne premijere na ovogodišnjem Beldocs-u. Pored navedenih, takmičarsku celinu filmova koji kroz lične priče malih ljudi ukazuju na velike društvene probleme i afirmišu različitost shvatanja čine još Faja Daji Džesike Bešir, Pozni avgust Federika Kamarata i Filipa Foskarinija, Republika Tišina Diane El Jeiroudi, Policijska država Antoana Duboa, Neumerenost će nas spasiti Morgane Dziurla Petit, Hiljadu plamenova Saeda Taji Faroukija i Srculence Eve Van Barneveld.

Noć potpunog neznanja (A Night of Knowing Nothing), debitantsko dugometražno ostvarenje autorke Pajal Kapadije (Payal Kapadia), amorfna je ljubavna priča koja spaja stvarnost sa fikcijom podrivajući društveno uređenje savremene Indije. Omaž zemlji i danas okovanoj stegama kasti dat je disonantnim ženskim glasom kroz epistolarnu formu, nalik na grozničav san o nemogućoj ljubavi. Osećaj nostalgije, ne za prošlošću već sadašnjim trenutkom nad kojim ne postoji autonomija, postignut je crno-belom, zrnastom fotografijom dok je mrak metafora neizvesne budućnosti.

Faja Daji (Faya Dayi) autorke Džesike Bešir (Jessica Beshir) nosi naziv po mantri o dobrobiti i rađanju koju nadničari na poljima kata, autohtone cvetne biljke koja izaziva uzbuđenje i euforiju, pevaju tokom žetve. Faja Daji je vizuelno i zvučno impresivno lirsko iskustvo, između meditacije i halucinacije, na trenutke apstraktno kao san iako prikazuje stvarnost.

Pozni avgust (Tardo Agosto) Federika Kamarate (Federico Cammarata) i Filipa Foskarinija (Filippo Foscarini) dokumentaristička je posveta pejzažima zabačenog sela na Siciliji. Živa kamera autorskog dvojca uhvatila je poslednje dane zagušljivog leta, kišu, vetar i neumorni zvuk cvrčaka ovog požarom ranjenog ali očaravajućeg ostrva.

Laf Horst (Mensch Horst), rediteljski debi Moa Roziela (Mo Rhozyel) i Kristofa Filipa Gela (Christoph Philipp Gehl), intimistički je portret Horsta Baica, nezaposlenog pedesetpetogodišnjaka sa margine društva koji traga za ljubavlju. Od pre nekoliko godina, kada je morao da uspava svog vernog saputnika, ljupkog psa, Horst živi potpuno sam u sivom i turobnom kraju na periferiji istočnonemačkog grada.  Ipak, Horstov bezgranični optimizam, vera u ljubav i strast prema životu dovoljno su jaki da osvetle sivi, dotrajali malter zgrada i daju boje svetu koji propada. Laf Horst je topla priča o čoveku koji pronalazi zadovoljstvo u svakodnevnim životnim stvarima, koga i pored nekoliko pridruženih hroničnih bolesti raduju posete medicinske sestre Sofi i koji je odlučan da pronađe dobro u životu koji ga ne mazi.

Republika Tišina  (Jumhuriyat Al-Samt) kapitalno je delo autorke Diane El Jeiroudi (Diana El Jeiroudi) koje je stvarano punih dvanaest godina i predstavlja mozaik trenutaka iz rediteljkinog života ispričan kroz prizmu tragedije epskih razmera. Republika Tišina je nekonvencionalno oblikovan, živopisan,  dokumentarni film koji pruža insajderski pogled, sa izraženim ličnim stavom, prema građanskom ratu u Siriji iz ugla aktivista u egzilu, u Berlinu. Film je podeljen na četiri poglavlja koja obuhvataju arhivske materijale, poput televizijskog snimka iz 2000.godine koji prikazuje proglašenje Bašara el Asada predsednikom Sirije, odlomke posvećene rediteljkinim reminiscencijama koje sežu čak do sedme godine života i slike užasa dokumentovane pri poseti Homsu nakon opsade.



Policijska država (La cité de l’ordre) Antoana Duboa (Antoine Dubos), pre prelaska u dokumentaristički pristup, režiran je u stilu igranog, po žanru, detektivskog filma. Duboa se izvlači iz scene upada snaga policije u stan usred noći i hapšenja čoveka na poligon Nacionalne policije Francuske na kom se odvija trening. Razotkrivanje iluzije, prikaz auto-fikcije, pokazne vežbe koja je praksa u militarnim školama, autor koristi kako bi izneo svoj stav o policijskoj distopiji i onima koji se nazivaju “čuvarima mira”. Dekor oronulih stanova grada konstruisanog od kartona za potrebe simulacije reflektuje segregatorski stav o društvu koji država svih ima.



Neumerenost će nas spasiti (Excess Will Save Us) Morgane Dziurla Petit nastao je iz autorkine želje da priča koju je načela u istoimenom kratkometražnom dokumentarnom filmu dosegne puni raspon.  Dziurla Petit napušta standardnu formu dokumentarnog filma proširujući je do hibridne kako bi što vernije dočarala shvatanje života ljudi koji žive u ruralnim oblastima širom Evrope i olakšala identifikovanje sa hermetičnim svetom protagonista. Autorka kroz ličnu priču govori o univerzalnoj temi porodične bliskosti kroz vitraž motiva poput siromaštva, paranoje i straha usled terorističke uzbune, ljubavi i predstojeće smrti.



Onaj koji pobegne je duh (The One Who Runs Away Is the Ghost) je debitantski dokumentarni film mlade rediteljke Ćinjuan Lej (Qinyuan Lei) koji za protagonistkinje ima dve sestre, petogodišnju Haohao i osmogodišnju Žoužou, čiji su roditelji nedavno migrirali u Šenžen, kineski grad koji se smatra centrom proizvodnje elektronike. Budući da je i autorka odrastala u istom gradu kao i njene junakinje, danas megalopolisa a tada mesta u povoju, lična iskustva, doživljaje i sećanja utkala je u detinji pogled svojih protagonistkinja na taj imaginarni svet opasnih stvorenja pun priča o duhovima. Deca mistifikuju vest koju su čuli o nadolazećoj oluji ali po završetku uviđaju da tu nema čarolije što Lej koristi  za pravljenje paralele sa svojim doživljajem detinjstva.



Kamuflaža (Camouflaje) prati sredovečnog argentinskog pisca Feliksa Bruconea koji je svojim saznanjima i pričama o novijoj istoriji zemlje inspirisao Džonija Perela (Jony Perel) da se upusti u snimanje dokumentarnog filma. U središtu radnje i interesovanja autora je kompleks Kampo de Majo koji su ultranacionalisti koristili u razdoblju od 1976. do 1983.godine kao logor za mučenje i pogubljenje građanja koji su se kritički odnosili prema vlasti. Jedna od mnogih koji su stradali od ozloglašene vojne hunte bila je i Feliksova majka, Marsela. Feliks se pita kako je njegova majka najpre internirana a potom nestala bez traga u tajnom centru za istrebljenje nedaleko od svog doma. Odgovor na pitanje kako to da je zarobljenički hangar izgledao kao obična baza kroz koju su vodili putevi koje su koristili civili nalazi se u nazivu filma – kamuflaža.



Hiljadu plamenova (A Thousand Fires) Saeda Taji Faroukija (Saeed Taji Farouky) je priča o paru, Tein Šve i Htve Tin, koji vredno radi kako bi omogućio svojoj deci bolji život. U njihovu svakodnevicu upisana je mitologija i folklor Burme. Oni pristaju da rade na neregulisanom naftnom polju u regiji Magvej u Mjanmaru kako bi deci obezbedili ono što oni nisu imali – stabilnost i sigurnost. Farouki u Hiljadu plamenova pristupa naftnoj industriji kao ljudskom biću sa manama i vrlinama. On ne spori bogatstvo koje to ulje, koje upravlja gotovo svakim aspektom našeg života, donosi njegovoj zemlji ali ni ne zanemaruje činjenicu da istovremeno tu zemlju i desetkuje. Kako je pred završetak snimanja Burmanska vojska ponovo otpočela represiju Farouki Hiljadu plamenova posvećuje hrabrim ljudima koji se bore za dostojanstvo.



Veliki basen (The Great Basin) Čivasa DeVinka (Chivas DeVinck) dokumentarni je film koji gradi složenu panoramu ruralne Nevade, one koja postoji izvan Las Vegasa, kroz kolaž likova koji tamo rade, žive i igraju se. DeVik pravi uzbudljivu razglednicu iz Vajt Pajna kroz upliv u svakodnevni život lokalnog stanovništva i njihove sastanke o pitanjima čuvanja pasa, razgovore sa farmerima, kroz radio emisije, posebne crkvene službe ali i pitanje vodosnabdevanja u sušnom regionu u korenu čega je trideset godina dug spor koji diskriminiše lokalno stanovništvo na uštrb grada svetla. Veliki basen se bavi socijalnom i ekološkom marginalizacijom ruralnih zajednica u 21. veku uzdrmavajući iz temelja mit o američkom konceptu slobode.



Srculence (Liefsteling) holandske rediteljke Eve Van Barneveld (Eva Van Barneveld) je oda ljubavi i bliskosti ispričana kroz emotivnu priču sedamdesetšestogodišnje Heti i devedesetjednogodišnje Džin. Odnos Heti i Džin, ljubavnog para koji uživa u živopisnom zajedničkom životu, neizbežno se menja kako demencija sve više počne uticati na Džinino ponašanje. Njihova snažna ljubav i veza su pred izazovom. Život koji su živele punim plućima ustupa mesto posvećenosti, brizi i odgovornosti za voljeno biće kome je potrebna pomoć. Poznatu vrstu ljubavi, onu koja se temelji na humoru, uživanju i bezbrižnim danima sa partnerkom, zamenjuje jedna nova, složenija i još dublja ljubav. Srculence Eve Van Barneveld je film koji definiše ljubav.

Jubilarni 15. Međunarodni festival dokumentarnog filma biće održan od 11. do 18. maja na sedam lokacija u Beogradu. Na ovogodišnjem Beldocs-u će premijerno biti prikazano preko 100 dokumentarnih filmova u 12 programskih celina. Karte su u prodaji online, putem sajta beldocs.rs.

Svečano otvaranje Beldocsa u Domu omladine

Srpska premijera filma „Muzej revolucije“ Srđana Keče

Beograd, 10. maj 2022. – Sutra 11. maja, u 19.30, u Domu omladine Beograda svečano će biti otvoren jubilarni 15. Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs. Festival će otvoriti srpska premijera filma Muzej revolucije, nagrađivanog autora Srđana Keče, nakon brojnih svetskih festivala na kojima je do sada prikazan.

Muzej revolucije se prikazuje u okviru srpskog takmičarskog programa, a kao polaznu tačku uzima nikad dovršeni veliki muzej u  slavu revolucije naroda Jugoslavije. Vizija sa početka 60-ih nije odmakla dalje od izgradnje podruma, a danas taj zapušteni prostor naseljavaju društveni izopštenici kasnog kapitalizma. Ovaj poetski dokumentarac prati devojčicu i njenu majku koje za život zarađuju čisteći šoferšajbne. U vlažnoj, mračnoj zgradi, „podrumu revolucije“, živi i starica sa kojom devojčica gradi blizak odnos. Na obodu grada koji se ubrzano transformiše, tri žene nalaze utočište jedna u drugoj.

Tokom sedam dana, od 11. do 18. maja, publika će imati priliku da pogleda više od 100 dokumentarnih filmova u 12 programskih celina (Srpski takmičarski program, Međunarodni takmičarski program, Meteori, Povetarac, Vatromet, Žena protiv sistema, Udarni termin, Teen, Posebne projekcije, Želimir Žilnik: Dnevnik iz Zapadne Nemačke, Retrospektiva Karpo Godina, In memoriam Mantas Kvedaravičius (1976-2022), Fokus Danska, XR izložba: imerzivna stvarnost). Program čine dokumentarni filmovi nagrađivani na svetskim festivalima, retrospektive kultnih reditelja, kao i XR filmovi stvoreni putem najsavremenijih tehnologija .

Festivalski program biće održan na pet lokaciju u Beogradu (Dom omladine Beograda, Kulturni centar Beograda, Jugoslovenska kinoteka, Muzej jugoslovenske kinoteke, Art bioskop Kolarac, Bioskop Balkan), kao i online preko vimeo servisa.

Stručni žiri dodeliće nagrade u okviru međunarodnog takmičarskog programa (Karpo Godina, Marta Popivoda, Miguel Ribeiro), srpskog takmičarskog programa (Ivana Todorović, Elise Jalladeau, James Lattimer), kao i nagradu za najbolji kratki film festivala (Stefan Pavlović, Liesbeth De Ceulaer, Nadja Tennstedt). Mladi petočlani žiri  odabraće najbolji film u okviru Teen selekcije.

Ovogodišnji specijalni program Žena protiv sistema posvećen je fenomenu ženske borbe i stvaralačke snage. Programska celina predstaviće filmove koji pozivaju na uzbudljivo putovanje kroz prostore ženskog otpora. Sa ciljem produbljivanja tema koje ovim filmovi pokreću održaće se serija panel diskusija:  Žena – Kamera – Moć: Feministička kritika filma, Novinarstvo na udaru sistema: Lekcije televizije Dožd, Igraj svoju igru: Jednake i slobodne u odrastanju. Prvi panel biće održan uživo u Domu omladine Beograda, a naredna dva će uz prikazivanje filmova prenositi televizija N1.

Beldocs će ugostiti preko 150 gostiju iz inostranstva: reditelje, producente, kao i predstavnike svetskih kompanija prodaje filmova, festivala, televizija, VoD platformi, nacionalnih filmskih centara, strukovnih organizacija.

Ulaznice dostupne su na blagajnama bioskopskih dvorana i online preko sajta beldocs.rs.

Velikani jugoslovenske kinematografije na ovogodišnjem Beldocs-u

RETROSPEKTIVE FILMOVA I MASTER CLASS PREDAVANJA KARPA GODINE I ŽELIMIRA ŽILNIKA

Beograd, 9. maj 2022.

U sklopu 15. izdanja Međunarodnog festivala dokumentarnog filma BELDOCS, biće priređena dokumentarna Retrospektiva Karpa Godine i poseban program filmova koje je režiser Želimir Žilnik snimio tokom svog nemačkog stvaralačkog perioda, pod nazivom Želimir Žilnik: Dnevnik iz Zapadne Nemačke.

„Godina i Žilnik su velikani filma sa ovih prostora i velika nam je privilegija što publici možemo da približimo njihovo stvaralaštvo, a naročito kroz razgovor sa njima i Master class predavanja koja će biti otvorena za sve posetioce“, izjavio je selektor festivala Igor Stanojević.

„Filmovi iz oba programa nedavno su restaurirani nakon dužeg perioda tokom kojeg nisu bili dostupni u reprezentativnom obliku, tako da su ovi programi odlična prilika za uvid u njihovo delo“, dodao je umetnički direktor Marko Grba Singh.

Karpo Godina, jugoslovenski i slovenački direktor fotografije, reditelj, scenarista i filmski montažer, jedan je od najpoznatijih predstavnika jugoslovenskog filmskog pokreta Crni talas. U sklopu celine Retrospektiva Karpo Godinabiće prikazano pet filmova:

Abesinija iz 1999. godine, sentimentalno putovanje nekadašnjom železničkom trasom „Porečanka” koje Godina, majstor nežne duhovitosti, koristi kao tematski okvir za priču o ironičnom obrtu istorije.

Buca je bio tu (Chubby je bil tu – Šumiju v slovo), srednjemetražni film iz 2000. godine, kolaž je boema, luzera, koketa, naučnika, prevaranata i umetnika okupljenih u legendarnom baru Šumi, u Ljubljani, nezvaničnom distriktu u kom ne važe ni sistem a ni antisistem.

O ljubavnim veštinama ili Film od 14441 kvadrata (O ljubezenskih veščinah ali film s 14441 sličicami) je Godinino uživanje u letnjoj zabavi  sa 20.000 vojnika, 60 tenkova i 20 aviona.

Priča o gospodinu P.F. (Zgodba gospoda P. F.), najnoviji Godinin film u retrospektivi, iz 2002. godine, portret je neobičnog, šarmantnog i tajanstvenog gospodina P.F, pronalazača kosmopolitskog duha.

Zdravi ljudi za razonodu, kratkometražni film iz 1971. godine, dokumentaristička je posveta Vojvodini, domu različitih etničkih grupa i manjina.

Nakon projekcije, 13.05. u 18h u Jugoslovenskoj kinoteci u Uzun Mirkovoj, biće organizovan razgovor sa Karpom Godinom. Sledećeg dana, u 14h u Jugoslovenskoj kinoteci u Uzun Mirkovoj održaće se Master Klas Karpa Godine.

Želimir Žilnik jedan je od najznačajnijih srpskih nezavisnih reditelja. U sklopu programa Želimir Žilnik: Dnevnik iz Zapadne Nemačke biće prikazano šest filmova:

Inventar (Inventur Metzstrasse) iz 1975. godine je priča o životu gostujućih radnika iz Jugoslavije, Italije, Grčke i Turske koji borave u staroj stambenoj zgradi u centru Minhena.

Javno pogubljenje (Öffentliche Hinrichtung) je dokumentarni film iz 1974. godine koji esejistički, koristeći arhivske materijale svedočenja i autentične zapisnike, pristupa kontroverznim policijskim postupcima iz jeseni te godine.

Kućni red (Hausordnung), dokumentarac iz 1975. godine, film je o strogim pravilima ponašanja koja su važila u kolektivnim smeštajima za radnike u Nemačkoj.

Molba (Antrag) iz 1974. godine dokumentaristički je portret radnika iz Grčke na gradilištu, prikazan kroz minijaturu pisanja zahteva nemačkim vlastima za odobrenje boravka u Nemačkoj njegovim roditeljima tokom sukoba na Kipru.

Pod zaštitom države  (Unter Denkmalschultz) je film snimljen 1975. godine u ruiniranoj zgradi koju je vlasnik proglasio spomenikom kulture kako bi izbegao održavanje prema zakonom propisanim standardima.

Rastanak (Abschied) iz 1976. godine je portret radnika iz Srbije koji se, nakon pet godina provedenih na radu u fabrici, vraća kući.

Nakon projekcije 15.05. u 18h u Jugoslovenskoj kinoteci u Uzun Mirkovoj, biće organizovan Master Klas Želimira Žilnika.

Beldocs festival, jedan od vodećih dokumentarnih filmskih festivala u ovom delu Evrope, će ove godine biti održan od 11. do 18. maja na čak sedam lokacija u Beogradu – Dom omladine, Dvorana Kulturnog centra, Jugoslovenska kinoteka, Muzej kinoteke, Art bioskop Kolarac i bioskop Balkan u kom će se održavati XR izložba, besplatna za sve posetioce festivala. Tokom osam festivalskih dana će premijerno biti prikazano preko 100 najboljih dokumentarnih filomva danas, u dvanaest programskih celina. Ulaznice se mogu nabaviti na blagajnama bioskopskih dvorana i online, putem sajta Beldocs.rs

JEDANAEST LANSIRANJA OVOGODIŠNJEG BELDOCS VATROMETA

Eksplozivna snaga dokumentarnog filma

Jubilarni 15. Beldocs festival ove godine u okviru programske celine Vatromet donosi jedanaest filmova inovativne forme i intrigantnog sadržaja. Filmovi autentičnih autora koji na samu stvarnost stavljaju svoj nepogrešiv pečat.

„I ove godine, selekciju Vatromet čine vizuelno moćni, upečatljivi filmovi koje odlikuje smelost i sveža perspektiva. Svih 11 filmova su domaće premijere. Radi se o raznovrsnim naslovima iskusnih autora poput Andree Arnold (Krava), kao i debitanata poput Džesike Bešir (Faja Daji) ili Aristotelisa Maragkosa (Zapisničari večnosti). U ovoj selekciji nalazi se i jedan domaći film – Prilagođeni Dejana Petrovića. Jedino zajedničko snažno unikatnim filmovima iz ove programske celine jeste njihova izuzetnost“, rekao je selektor festivala Beldocs Igor Stanojević.

Pored navedenih, ovu programsku celinu autentičnih filmova koji pomeraju granice čine još špijunski animirano-dokumentarni film 1970 Tomaša Volskog, nemački dokumentarac Lučadorke autora Patrika Jasima i Paole Kalvo, Žmurke rediteljke Viktorije Fiore, nastao kao koprodukcija Italije i Velike Britanije, Sreća nije odredište autora Ivet Lukasa i Patrika Bresnana, kratkometražni islandsko-danski film Gnezdo Hlinura Palmasona, francuski dokumentarac Rovovi veterana ratnog novinarstva Lupa Buroa i Before/After holandskog autoraVilema Baptista.

1970 poljskog reditelja Tomaša Volskog (Tomasz Wolski), je dokumentarni film hibridne forme koji se na nesvakidašnji način bavi demonstracijama u komunističkoj Poljskoj koje su se odvijale krajem naslovne godine. Ova priča o istorijskoj narodnoj pobuni ispričana je iz perspektive tlačitelja, kriznog tima okupljenog u Varšavi sa zadatkom da razvije strategiju razračunavanja sa revoltiranim građanima i naredi prekomernu upotrebu sile. Volski kombinuje crno-bele arhivske materijale policijske brutalnosti, autentične tonske zapise izvučene iz telefonskih razgovora državnih zvaničnika i stop-motion tehniku animacije lutaka da bi rekreirao mračna dešavanja iza zatvorenih vrata.

Trejler za film

Faja Daji (Faya Dayi) autorke Džesike Bešir (Jessica Beshir)nosi naziv po pesmi, o dobrobiti i rađanju, koju nadničari na poljima kata, autohtone cvetne biljke koja izaziva uzbuđenje i euforiju, pevaju tokom žetve. Faja Daji je vizuelno i zvučno impresivno lirsko iskustvo, između meditacije i halucinacije, na trenutke apstraktno kao san iako prikazuje stvarnost.

Trejler za film

Prilagođeni, kratkometražni dokumentarni film reditelja Dejana Petrovića, priča je o jedinstvenom skloništu za pse u Evropi. Petrović, kroz narativnu liniju o životu lutalica sa periferije grada koje u skloništu prolaze kroz sistem dresure po principu nagrada i kazne, pravi sugestivnu paralelu sa jednim gotovo uvek aktuelnim društvenim pitanjem. Ovaj filmna širem planu preispituje pitanje moći, hijerarhije i relativnosti bilo kog autoriteta uspostavljenog sa ciljem da one ispod sebe učini poslušnim.

Trejler za film

Lučadorke
(Luchadoras), film autora Paole Kalvo (Paola Calvo) i Patrika Jasima (Patrick Jasim), portret je tri rvačice – lučadorke – iz Huareza u Meksiku. Lady Candy, Baby Star i Mini Sirenita su tri hrabre žene koje žive u Gradu ubistva poznatom po svakodnevnim oružanim obračunima policije sa narko kartelima koje se, kako u svakodnevnom životu, tako i u ringu bore sa sveprisutnim mačizmom.

Trejler za film

Krava (Cow) Andree Arnold (Andrea Arnold) prati Lumu, kravu muzaru i pravi umetnički omaž njenom detinjstvu u divljini Severnog Kenta. Po preseljenju u London Arnold je, ne svojom voljom već realnim (ne)mogućnostima grada, prekinula jaku vezu koju je imala sa prirodom i životinjama dok je odrastala. U novom životu, dramatično drugačijem od onog ispunjenog maštarijama u šumi, životinje koju je najčešće viđala, gledajući kroz prozor voza na putu do posla, bile su krave na zelenim poljima. Ta pastoralna slika probudila je autorkinu radoznalost i inspirisala ovu filmsku avanturu.

Trejler za film

Zapisničari večnosti (The Timekeepers of Eternity) je film nastao na temelju tročasovne televizijske adaptacije romana Langolijeri Stivena Kinga. Maragkos se u svom metatekstualnom filmu, o suočavanju protagoniste sa traumom iz mladosti, poigrava i sa teksturom samog filma. Ovaj film, koji prati pridev papirnata noćna mora, urađen je analognom tehnikom fotografisanih papirnih kolaža, odštampanih pojedinačnih kadrova iz originalnog dela, ali u novom, presloženom, rascepkanom,  zgužvanom obliku.

Trejler za film

Žmurke (Nascondino), debitantski film rediteljke Viktorije Fiore (Victoria Fiore), prikazuje kroz prizmu tri različite generacije, brutalnost života protagonista koja je u kontrastu sa bajkovitim predelima Napulja. Fiore gradi nijansirani profil Entonija, buntovnog i svojeglavog desetogodišnjeg dečaka čije ponašanje preti da upadne u kriminalni porodični obrazac. Fiore otvorenim ostavlja pitanje koje Žmurke prožima – da li za mlade, poput Entonija, nije kasno i da imaju mogućnost da prevaziđu ograničenja svog vaspitanja ili su osuđeni da budu deo začaranog kruga?

Trejler za film

Sreća nije odredište (Happiness Is a Journey) je kratkometražni film Ivet Lukas (Ivete Lucas) i Patrika Bresnana (Patrick Bresnan) inspirisan pričom o dostavljačima novina koji pređu i po nekoliko stotina milja ne bi li se distribucija štampe odvijala neometano. Filmska posveta životu vrednih radnika, kojima ni noć ni praznici ne mogu da se ispreče isporuci, naziv je dobila prema ispisu “Sreća je putovanje, a ne odredište” sa klupe Bera Lopeza, jednog od dostavljača.

Trejler za film

Before/After (Guy Weizman – Before/After) Vilema Baptista (Willem Baptist) portret je pozorišnog reditelja Gaja Vajcmana, dokumentovan tokom njegovog rada na najnovijem projektu po kom i film nosi naziv. Baptist beleži stvaralačku iskru izraelsko-marokanskog pozorišnog reditelja i koreografa, njegov hod po tankoj granici između stvaranja i (samo)uništenja. Before/After je dokumentarni film o kreativnom procesu ispričan kroz prizmu umetnika sa intuitivnim načinom rada i grupe međunarodnih izvođača koju vodi.

Trejler za film

Rovovi (Trenchées) je filmski i dokumentaristički debi francuskog ratnog novinara Lupa Buroa (Loup Bureau) o aktuelnim dešavanjima u Donbasu.  Provodeći vreme sa ukrajinskom jedinicom u prvim borbenim redovima, Buro priređuje zapanjujuće filmsko putovanje, beležeći muškarce i žene prinuđene da ponovo kopaju rovove dok bombe padaju na njih. Nenametljivom kamerom, autor koji je nekoliko meseci proveo u rovu sa vojnicima kako bi zadobio njihovo poverenje i kako bi se oni navikli na njegovo prisustvo, gradi atmosferu spokoja koji vrvi od napetosti.

Trejler za film

Gnezdo (Nest), kratkometražni dokumentarni film Hlinura Palmasona (Hlynur Pálmason), priča je o braći i sestrama koji su, tokom jedne godine, izgradili kućicu na drvetu. Kroz narativnu osu zidanja kuće prožete su niti svakodnevnog života – trenuci radosti porodice, njihove borbe kao i lepote i brutalnosti godišnih doba.

Trejler za film

Jubilarni 15. Međunarodni festival dokumentarnog filma biće održan od 11. do 18. maja na sedam lokacija u Beogradu. Na Belocs-u 2022 premijerno će biti prikazano preko 100 dokumentarnih filmova u 12 programskih celina. Karte su u prodaji online, putem sajta beldocs.rs.

Predstavljeni Srpski takmičarski program, Beldocs Industry i program Žene vs sistem na 15. Beldocsu

Sedam ostvarenja domaćih dokumentaristau konkurenciji za festivalske nagrade

Danas je održana konferencija za medije na kojoj su se predstavili autori Srpskog takmičarskog programa 15. festivala Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs. U okviru ove takmičarske selekcije biće prikazano sedam domaćih filmova – Muzej revolucije Srđana Keče, Bez Luke Papića, Jabuka i dve trešnje Mine Petrović, Pejzaži panonske paprati Marka Cvejića, Proleće Viktora Horvata, Ruku mojeju Koštane Banović i Prilagođeni Dejana Petrovića. Pored ovih filmova još pet ostvarenja (i još jedan film u kome je Srbija manjinski koproducent), biće prikazano u ostalim programima festivala.

Čast da otvori 15. Beldocs pripala je filmu Muzej revolucije Srđana Keče, nastalom u koprodukciji sa Hrvatskom i Češkom, koji je u minuloj godini sa ogromnim uspesima prikazivan na festivalima IDFA u Holandiji, Human Rights Film Festival u Zagrebu, Trieste Film Festival u Italiji, Crossing Europe u Lincu, Hot Docs u Torontu, The Guadalajara International Film Festival u Meksiku i drugima. Srđan Keča će doći direktno na otvaranje festivala, a sada se uključio online iz Amerike i tim povodom izjavio: „Početna tačka je prostor u središtu Beograda, jedan podrum od 4000 kvadrata. Sad ga znaju kao prostor na kojem bi trebalo da se izgradi nova zgrada Beogradske filharmonije. A nekada je planirano da se tu izgradi jedan od najvećih muzeja na prostoru bivše Jugoslavije. Kako se ta ideja više ne spominje, a u tom prostoru su živeli neki ljudi, želeo sam da pokažem njihove male istorije i velike istorije koje mi stalno brišemo.“

Trejler za film https://www.youtube.com/watch?v=0PIzsptPHjI

Posle nedavnog trijumfa na festivalu Visions du Reel u Nionu, gde je osvojio nagradu žirija za najbolji srednjemetražni film, na Beldocs stiže i film Bez Luke Papića. Ovaj duhoviti dokumentarac, u trajanju od 63 minuta, prati Aleksandra Denića, slikara i radnika koji se, nakon što ostaje bez posla u magacinu, upušta u potragu za svojim izgubljenim psom. Rad na filmu Luka Papić je započeo nacrtom za scenario o slikaru koji noći provodi tražeći svog izgubljenog psa i jedini je lik u filmu bez psa. „Svi ljudi koje sreće imaju bar jednog, a оn dane ispunjava slikajući pejzaže oko nedovršenih crkava u okolini Beograda, putujući sa platnom kao slikari iz devetnaestog veka. Onda sam predložio Aleksandru Deniću da on igra glavnu ulogu, da ga iskoristimo kao tog lika, uzimajući neke autentične elemente iz njegovog života, a druge falsifikujući slično kao što on to radi na svojim slikama. Denić je to vrlo rado prihvatio, a Đorđe Branković je pristao da glumi njegovog prijatelja, pomoćnika u potrazi, pronašli smo likove koji su bili voljni da podele svoje autentične priče o psima i počeli smo da snimamo.“

Trejler za film https://www.youtube.com/watch?v=LVdEuUQABhA

U koprodukciji sa Slovenijom nastao je film Pejzaži panonske paprati Marka Cvejića, koji se odigrava na mestu gde je nekada bilo Panonsko more, a umesto koga su ostala kukuruzna polja. Ljudi izdaleka došli su u polja i visoko podigli svoje barjake, da pokažu put braći izdaleka koja su krenula u obećan svet. Pejzaži večernjeg neba nad ravnicom oslikavaju unutrašnje pejzaže nepreglednih pustara, usamljenih ljudi, ukroćene zemlje, mirnih reka, zajedničkog suživota. O svom dokumentarcu, Marko Cvejić kaže: „Pejzaži Panonske paprati je dokumentarna bajka koja na karakterističan način ispituje granice hibridnosti filmske forme, korišćenjem različitog materijala sa velikom vremenskom distancom. Ovaj svojevrsni ravničarski ‘road movie’ govori o kulturološkim različitostima Vojvodine, a strukturisan je kao bajkoviti prikaz autorovog sna o davno nestalom Panonskom moru i onome što je ostalo posle. U filmu se govori pet jezika a muzika predstavlja ritmove i melodije karakteristične za multietničku vojvođansku zajednicu. Priča nudi svež pogled na zaboravljene klasične vrednosti čovekoljublja, i predstavlja autorovu ličnu posvetu nepreglednoj banatskoj pustari.“

Trejler za film https://www.youtube.com/watch?v=WiZATYVIYuY

Film Koštane Banović Ruku mojeju istražuje čulni doživljaj monaškog života. U jednom manastiru koji autorka ne želi da otkrije da bi ga sačuvala od javnosti, petnaest monahinja – uglavnom mladih žena, od kojih je jedna slepa – svakodnevno žive u svom ritmu, koji podrazumeva rad i molitvu, dok priroda oko njih teče svojim tokom. Ovaj čulni dokumentarni film nastajao je tokom devet godina intenzivnog angažovanja rediteljke u ovoj monaškoj zajednici. „Ruku mojeju pokušava da pruži čulno razumevanje religije, kao ličnog, otelotvorenog poduhvata gde čovek gubi odvojenu individualnost, i postaje deo veće celine“, kaže Koštana Banović. Film se ne bavi toliko moralom institucije religije, već njegovim materijalnim praksama i čulnim iskustvima. Zanimaju me zajednice koje žive u nekoj vrsti heterotopije i želela sam da prenesem doživaljaj bivanja u toj vrsti zajednice.”

Trejler za film https://www.youtube.com/watch?v=0ov0rBTHarY

Svetsku premijeru na Beldocsu doživeće i trinaestominutni film Proleće Viktora Horvata, koji nije mogao da se priključi konferenciji danas. Proleće prati nekoliko korisnika staračkog doma „Nanini Konaci“ u Zrenjaninu, žive na drugačiji način od ostalih korisnika tog istog doma. Oni odbijaju da se pomire sa svojim godinama i sa stereotipnim „načinom života“ koji je rezervisan za korisnike ove institucije. „Ovo je film o ljudima koji odbijaju da se prepuste. O ljudima koji ne žele da „umru“ pre smrti”, priča o svom ostvarenju Viktor Horvat. „Motivacija mi je bilo to što sam dobro upoznat sa mestom i likovima koji se pojavljuju u filmu. Vlasnik doma za stare, u kojem je sniman film, jeste moja majka… Ideja filma je da nikada ne treba izgubiti volju za životom. Čovek treba i mora živeti dokle god je živ.“

Kratki dokumentarni film Jabuka i dve trešnje Mine Petrović snimljen je u okviru rezidencije „Tabačka Forward“ u Košicama, gde je prva učesnica rezidencije bila upravo sama autorka. Uslov rezidencije je bio da se snimi kratki dokumentarni film o ženskom liku iz Košica. Tako je Mina za glavnu junakinju odabrala Katarinu Bajkajovu, mladu vajarku iz Košica i snimila čitav film na slovačkom jeziku. „Postavljajući pitanje pozicije žena, a posebno umetnica u Slovačkoj i globalno, dolazi i do sopstvene istine – bolnih i traumatičnih iskustava iz prošlosti koja potom transformiše u trodimenzionalna vajarska dela. Iako smo rođenjem smešteni u određenu porodicu i geografski položaj, umetnost nam daje slobodu da formiramo sopstvene želje a potom ih i materijalizujemo u toku naših života“, najavljuje Mina Petrović svoj film.

U takmičarskom programu festivala IDFA, u konkurenciji kratkometražnih filmova, našlo je mesto i najnovije ostvarenje Dejana Petrovića Prilagođeni, u kome autor ponovo, na sebi svojstven način, pristupa jednoj originalnoj temi. Ovoga puta, radnju smešta u jedinstveni azil za pse u Evropi, u koje kontrolori životinja svakodnevno dovode pse lutalice uhvaćene na periferiji grada. „Zahvaljujući Upravi za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde, uz podršku Filmskog centra Srbije, a u produkciji Filmarta i producentske kuće Cinnamon Films, film je snimljen u zatvoru u Sremskoj Mitrovici, koji je neuobičajen ne samo što je jedini zatvor u svetu u kome se nalazi azil za pse, već i po tome što je jedan od tri zatvora u Evropi u kome se sprovodi program resocijalizacije osuđenika putem obuke pasa.“, kaže Dejan Petrović.

Trejler za film: https://www.youtube.com/watch?v=ZRvvwvcEg8A

U programu specijalnih projekcija, biće prikazano još nekoliko filmova nastalih u produkciji naše zemlje, koji se ne takmiče za nagrade Beldocsa: KOLEKTИV Dejvida Dosona i Nine Vukadin (nastao u koprodukciji sa Velikom Britanijom), (Re)volucija 2.0: U potrazi za kiborgom Dragana Ilića i Darka Štetina, Kraljevo – priča o nadi u doba korone Sava Tufegdžića, Pod našim prozorima Slobodanke Radun i Vladislave Vojnović i Znaci života Marka Nikolića.

Na konferenciji se obratila medijima i Aleksandra Vušurović, koja je predstavila program Žene vs Sistem i tim povodom izjavila: „Beldocs Specijal je program koji svake godine pažljivo osluškuje sadašnji trenutak u svetu i otvara prostor za promišljanje aktuelnih civilizacijskih borbi hrabrim i nezavisnim filmskim stvaraocima. Naš ovogodišnji specijal posvećujemo ženama, kao omaž ženskoj borbi i vanvremenskoj inspiraciji koju one čine za današnji, ali pre svega za sutrašnji, bolji, svet: nema sumnje da u izazovnim vremenima i prelomnim istorijskim trenucima, budućnost je na plećima žena, i one to dokazuju iz dana u dan. Filmovi i diskusije predstavljeni u programu vodiće publiku na uzbudljivo putovanje kroz prostore ženskog otpora u ovoj selekciji koja  nosi izraženu borbenu notu i beskompromisan stav prema dominantnim nepravdama koje oblikuju život žena i društava širom sveta.“

Dok je Ieva Ubele predstavila Beldocs Industry: „Snimanje dokumentarnog filma može da bude veoma dug proces i mi pokušavamo da podržimo stvaraoce dokumentarnih filmova pružanjem obuke, povećanjem vidljivosti njihovih dolazećih filmova na tržištu, kao i okupljanjem filmskih stvaralaca i njihovih potencijalnih koproducenta, finansijera, kupaca i distributera. Naročito smo zadovoljni što ove godine najavljujemo saradnju sa Al Jazeera Balkans, koja će dodeliti glavnu nagradu od 2.000 evra za najbolji pitch. Ostale nagrade uključuju Nagradu za umrežavanje Festivala dokumentarnog filma u Solunu, Nagradu East Silver Caravan koju je obezbedio Institut za dokumentarni film, Nagradu za ohrabrivanje Dokumentarnog udruženja Evrope i Nagradu PitchtheDoc platforme.“

Nik Kejv, Telonius Monk, Enio Morikone i Italo Disko

Beldocs hitovi za ljubitelje muzike

Ovogodišnji jubilarni 15. Beldocs donosi atraktivne muzičke dokumentarce koji publiku zbližavaju kroz ljubav prema muzici i vrhunskim filmovima. Beldocs već tradicionalno obraća  posebnu pažnju na muzičke filmove, koji posetiocima ovog festivala pružaju jedinstveno uživanje u vrhunskoj muzici, dočarano uz pomoć inovativnog i autentičnog filmskog pristupa.

Nik Kejv: Barem za to znam da je istina (This Much I Know to Be True), je dokumentarni film Endrjua Dominika (Andrew Dominik), i na Beldocsu se prikazuje posle premijere na Berlinalu. U fokusu filma je kreativan i prijateljski odnos između Nika Kejva i njegovog dugogodišnjeg saradnika Vorena Elisa, dok oživljavaju pesme sa njihova poslednja dva studijska albuma – Ghosteen (Nick Cave & the Bad Seeds) i Carnage (Nick Cave & Warren Ellis). Dominikov emotivni i snažni dokumentarni film nam približava novu, optimističnu fazu u stvaralaštvu Nika Kejva. Međuprostor između pesama osvetljava kosmologiju i teme ove muzike, uz posete radionici gde Kejv stvara seriju skulptura koje prikazuju život đavola, zapravo portret života svih nas dok se krećemo od nevinosti ka iskustvu, usklađujemo se sa svetom i njegovim gubitkom, da bi se na kraju neminovno suočili sa sopstvenom smrtnošću.

Trejler za ovaj film možete pogledati na YouTube kanalu Beldocs festivala.

Rewind&Play reditelja Alena Gomisa (Alain Gomis), koji će imati svoju regionalnu premijeru u okviru selekcije Meteors, je priča o američkom džez muzičaru i pijanisti Teloniusu Monku (Thelonious Monk), jednom od vodećih umetnika za razvoj modernog džeza u ranim četrdesetim godinama dvadesetog veka. Gomis nas svojim muzičkim dokumentarcem vraća u 1969. godinu prikazujući neemitovani, kontroverzni intervju Monka snimljen pred njegov nastup u Parizu. Rewind&Play kroz portret ovog velikog umetnika prikazuje zataškavanje njegove borbe protiv stereotipnih okvira, kao i mračno naličje medijske mašinerije u svoj njenoj surovosti.

Trejler pogledajte ovde.

Italo Disko. Blistavi zvuk 80-ih (Italo Disco. The Sparkling Sound of the 80s), nemačko-italijanski dokumentarni film, predstavlja svojevrstan umetnički vremeplov kroz muzički univerzum jedne ere. Reditelj Alesandro Melacini (Alessandro Melazzini) upotrebom dokumentarnog materijala, preciznim istraživanjem i osvetljavanjem vodećih ličnosti toga doba govori o Italo Disku, muzičko- sociološkom fenomenu nastalom u Italiji i potom razvijenom u Nemačkoj, koji je prevazišao plesnu muziku i prožeo čitavo društvo. Melacinijev film pred gledaoce donosi vibraciju muzike u prostoru koji je istovremeno komercijalan i futuristički – i preko arhivskih snimaka i razgovora sa umetnicima i istaknutim figurama iz epohe 80-ih godina– razotkriva iskričavi zvuk koji je tada naveo celu planetu da zapleše.

Trejler za film pogledajte ovde.

Enio Morikone (Ennio), oskarovca Đuzepe Tornatorea (Giuseppe Tornatore), je dokumentarni  film posvećen nedavno preminulom dirigentu i kompozitoru, autoru najznačajnije filmske muzike, čiji rani opus obuhvata simfonijsku i kamernu muziku. Film kroz arhivske snimke i intervjue koje je Tornatore napravio sa Morikoneovim saradnicima, sve samim velikanima svetske kinematografije, među kojima su Oliver Stoun (Oliver Stone), Kventin Tarantino (Quentin Tarantino), Paolo i Vitorio Tavijani (Paolo Taviani, Vittorio Taviani) i Bernadro Bertoluči (Bernardo Bertolucci), prikazuje umetnički put ovog magičnog muzičara. U Tornatoreovom filmu Morikone nije samo transcendentalni, božanski stvaralac ogromnog talenta, nego i ličnost koju je krasila istinska ljudskost.

Trejler za ovaj film se nalazi na ovom linku.

Jubilarni 15. Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs 2022, koji će biti održan od 11. do 18. maja na sedam lokacija u Beogradu, predstaviće premijerno u našoj zemlji više od 100 dokumentarnih filmova u 12 programskih celina. Karte su u prodaji online, putem sajta beldocs.rs.

Selekcija Meteori na Beldocs-u

Ovogodišnji Beldocs festival predstavlja selekciju Meteori koju čine najoriginalniji glasovi savremenog dokumentarnog filma. Filmovi velikih reditelja čiji je rad poznat po žanrovskim i tehnološkim inovacijama, kao i mladih autora koji ne zaziru od eksperimenta. Poput meteora, ovakve stvari ne viđaju se često i ostavljaju trag. Beldocs festival poziva vas da se prepustite njihovim svetovima.

„Kao i svake godine selekcija Meteori se sastoji od hrabrih, autentičnih filmova koje odlikuje raznovrsnost i eksperimentalnost u narativnoj strukturi. U selekciji je dvanaest filmova i svi su domaće premijere. Ponosni smo na to što u ovom programu prikazujemo filmove nekih od najvećih svetskih imena arthaus filma kao što su Džejms Bening (Sjedinjene Američke Države) i Apičatpong Virasetakul (Tajanstveni objekat u podne) kao i radove novih, mladih autora koji nude svežu perspektivu i drugačije stilove i forme.“ izjavio je Marko Grba Singh, umetnički direktor Beldocsa.

Aralkum ukrajinske rediteljke Mile Žluktenko (Mila Zhluktenko) predstavlja nadrealni filmski pejzaž presušenog Aralskog mora. Usamljeni pustinjski predeli prepuni olupina i žbunja preobražavaju se more, pesak postaje voda, a stari ribar može da zaplovi poslednji put.

Trejer link

Skretanja (Detours) ruske umetnice Ekaterine Selenkine (Ekaterina Selenkina) istražuje vezu između dark web-a i anonimnog grada. Radnja filma odvija se u uspavanom kvartu, među betonskim zidovima višespratnica, iza garaža, pored napuštenih pruga… Kamera naizmenično prati i gubi trag mladog Denisa, čuvara blaga, koji krije zalihe droge po čitavom gradu. Kombinujući rekonstrukciju, opservaciju i fikciju film istražuje slojevitost fizičke i virtuelne stvarnosti. Na širem planu autorka pokušava da razazna načine snalaženja ljudi u impozantnim i bezličnim prostorima, ali i u napetom društveno- političkom stanju zemlje.

Trejler link

Uspomene sa istočnog fronta (Memories from the Eastern Front) Radua Judea i Adriana Ćoflinka (Radu Jude, Adrian Cioflâncă) je svojevrsna kinematografska analiza fotografskog albuma koji je tokom Drugog svetskog rata napravila jedinica rumunske vojske. Ovo dokumentarno ostvarenje nastoji da otkrije kako funkcioniše „vojnički pogled“, šta vojnik želi da vidi i sačuva za svoje potomke. Tok albuma  ispresecan je istorijskim dokumentima, koji otkrivaju i ono što ove fotografije pokušavaju da sakriju.

Trejler link

Saturn i još dalje (Saturn & Beyond) je još jedno delo u impresivnom filmskom opusu irskog reditelja i pisca Deklana Klarka (Declan Clarke) koje se fokusira na teme modernosti i velikih preokreta 21. veka. Prisećajući se sopstvenog detinjstva autor nastoji da osmotri odnos između pada naših neuroloških funkcija i upornog nastojanja da razvijemo brža i prodornija tehnološka sredstva komunikacije.

Atlantida (Atlantide) italijanskog reditelja i video umetnika Jurija Ankaranija (Yuri Ancarani) je vizionarska dokumentarna fikcija centrirana oko mladih iz plutajućeg venecijanskog predgrađa, koji su strast pronašli u izgradnji opasno brzih trkačkih čamaca i trkama kroz uske gradska kanale. Mladi Danijel živi izolovano od svoje grupe vršnjaka, te vođen neumornom energijom i fetišističkim odnosom sa svojim gliserom, rizikuje svoj život kako bi stekao poštovanje prijatelja. 

Trejler link

Džetleg (Jet Lag) kineske rediteljke Ženg Lu Žinjan (Zheng Lu Xinyuan) je filmski putopis od Beča do Kine. Zaštitni odela u avionu i slojevi traka u karantinskom hotelu prizivaju slike mesta zločina ili medicinskih trilera. Ovo putovanje prepliće se sa porodičnim putovanjem u Mjanmar i potragom za porodičnom istinom o autorovom dedi koji je nestao četrdesetih godina i nikada se nije vratio.

Trejler link

Tajanstveni objekat u podne (Mysterious Object at Noon) je poludokumentarni film  tajlandskog majstora kontemplativne kinematografije Apičatponga Virasetakula (Apichatpong Veerasethakul). Koristeći kolažne nadrealističke tehnike, autor stvara autentičan portret svojih sugrađana. Film je snimljen bez scenarija, a filmska ekipa je putujuću po Tajlandu intervjuisala obične ljude, dodajući sopstvene reči njihovim pričama. Beležeći kulturu u kojoj se fantazija i stvarnost ne sudaraju, već koegzistiraju, film slavi sam čin pripovedanja kao neizostavnog dela svakodnevice.

Trejler link

Ravnice (The Plains) australijskog filmskog stvaraoca Dejvida Estila (David Easteal) prati pedesetogodišnjeg muškarca koji se svako veče nakon radnog vremena vraća kući u predgrađe Melburna. Godišnja doba prolaze, a autor beleži dramatične događaje, kao i obične svakodnevne detalje njegovog života. Prilazeći mu veoma blizu kamera oslikava njegov emotivno-psihološki mikrokosmos, secirajući njegove unutrašnje sukobe i odnose sa suprugom, majkom, preminulom sestrom, kao i sa mlađom saradnicom koja mu povremeno pravi društvo u povratku kući.

Trejler link

Breg (Berg), prvu dugometražni film holandske rediteljke Joke Oltar (Joke Olthaar), je dokumentarno putovanje kroz velike nadmorske visine iz perspektive troje  misteriozno povezanih planinara. Veličanstvena planina ih mami i odbija, ona zove u svoje okrilje, a kad se u planinarenje upuste, povratka više nema. Crno- belom fotografijom i minimalnim zvučnim zapisom, ostvarenje oslikava monumentalnosti planinskih pejzaža, kao i beznačajnost čoveka u susretu sa njima. 

Trejler link

Komuna (Pariz, 1871) (La Commune (Paris, 1871)) Pitera Votkinsa (Peter Watkins) je još  jedan kritički osvrt na  audiovizuelne mas-medije u opusu ovog engleskog reditelja. U zadivljujućoj dokumentarnoj rekonstrukciji autor predstavlja revolucionarne istorijske događaje svesno koristeći anahroni medij televizijskog emitovanja. Nakon poraza Francuske u francusko-pruskom ratu, izgladnelo stanovništvo Pariza diglo je pobunu i izabralo levičarsku vladu: Parisku komunu. Dva meseca kasnije, lojalističke trupe ugasile su revoluciju u rekama krvi. Prkoseći narativnim konvencijama i ukorenjenim ideologijama Votkins staje na stranu revolucionara, ne libeći se da prikaže unutrašnje tenzije, kao i odnos prema ženama od kojih se i u revolucionarnom Parizu očekivalo da „znaju svoje mesto“.

Trejler link

U svom najnovijem filmu Rewind&Play Alan Gomis (Alain Gomis) putuje u 1969. godinu predstavljajući nam neemitovani skandalozni snimak intervjua sa džez muzičarem Teloniusom Monkom. Sačuvani sirovi snimci otkrivaju javnosti nepoznatu stranu Telonijusove ličnosti, koji pokušava da se oslobodi okova nasilne fabrike stereotipa. Kroz upliv u životnu epizodu legendarnog umetnika, film nastoji da prikaže grotesknu stvarnost medijske mašinerije.

Trejler link

U filmu Sjedinjene Američke Države (The United States of America) Džejms Bening (James Benning) istražuje SAD i koristeći se svojim uobičajenim dugačkim statičnim kadrovima pokušava da pronađe odgovor na pitanje: „Da li je moguće predstaviti mesto?“ Kao i u svom istoimenom debitantskom filmu, autor putuje kroz svaku državu SAD-a prikazujući ih abecednim redom, od Heron Baya, Alabama do Kellyja, Vyoming.  Jedinstvenim pripovedačkim stilom Bening pokušava da razazna kako su ljudske akcije obeležile zemlju na kojoj stojimo.

Trejler link

Jubilarni 15. Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs 2022, koji će biti održan od 11. do 18. maja na sedam lokacija u Beogradu, predstaviće premijerno u našoj zemlji više od 100 dokumentarnih filmova u 12 programskih celina. Karte su u prodaji online, putem sajta beldocs.rs.

NA BELDOCS FESTIVALU POSEBAN PROGRAM ZA MLADE

Filmovi o odrastanju, ljubavi, ali i teškoćama sa kojima se mladi širom sveta suočavaju, samo su neke od tema ovogodišnje selekcije programske celine Teen, u okviru Beldocs festivala. Program je specijano odabran kako bi mlade motivisao, ponudio nešto novo i nesvakidašnje, ali i ukazao na vrednosti kao što su hrabrost, autentičnost i saosećajnost, koje su sastavni deo dokumentarnih filmova.

„Teen program nastoji da osnaži glasove mladih ljudi. Odabiramo širu listu filmova koji dotiču živote mladih ljudi, na teme koje za njih mogu biti važne, kao i filmove koje su režirali i producirali mladi ljudi i onda ih predstavljamo grupi mladih selektora koji uz vođene razgovore odaberu koja četiri filma ulaze u konačni program. Interes za selekciju programa iz godine u godinu raste, pa smo ove godine, imali preko 25 prijavljenih mladih selektora“, rekla je Inja Korać, selektorka Teen programa Beldocs festivala, i dodala „Pozivamo sve tinejdžere da dođu na Beldocs, jer smo sigurni da će filmove u programskoj celini Teen sigurno zavoleti“.

Ovogodišnju selekciju čine četiri filma, od kojih tri srpske i jedna regionalna premijera. Filmovi u ovom programu su: Podigni lestvicu (Raise the Bar) islandskog reditelja Gudjona Ragnarsona, finsko-nemački film Misija (The Mission)autorke Tanje Anderson, vijetnamsko ostvarenje Deca izmaglice (Children of the Mist)rediteljke Diễm Hà Lệ kao i danski autorski projekat Katrin Skibsted, Karoline Matilde Salik i Andrin Moland Voli me, ne voli me (Loves Me, Loves Me Not). Nakon projekcija ovih filmova u Jugoslovenskoj kinoteci, održaće se stručno moderirani razgovori sa prisutnim tinejdžerima.

Podigni lestvicu. Ovaj film o odrastanju, ohrabruje tinejdžerke širom sveta, koje se suočavaju sa rodnim stereotipima. Film prati, tokom četiri godine, genezu uspešnog islandskog ženskog košarkaškog tima. Mlade košarkašice uzrasta od 8 do 13 godina predvodi Brinjar Karl Sigurdson, trener predan pomeranju granica izdržljivosti tima ali i hermetičnog društva koje, čini se, još uvek nije spremno za žene u sportovima koji tradicionalno važe za muške.

Trejler za film možete pogledati na Beldocs YouTube kanalu.

Voli me, ne voli me je moderna i poetska priča o ljubavi u 2021. godini ispričana kroz lična iskustva dvadesetoro mladih ljudi. Ovaj danski dokumentarni film je realistični, sirovi, ali pre svega iskreni portret ljubavnog života generacije koji odstupa od narativa romantizovanih Diznijevih priča uz koje su sagovornici i autorke stasavali. Film u svojoj biti izlaže tezu da je ljubav mnogo nijansiranija od predstave o njoj i, kako Karolin Matilda Salik ističe, “mnogo više od sreće, a sreća mnogo više od ljubavi”.

Trejler pogledajte ovde.

Misija prati četiri tinejdžera iz Amerike, mormona, koji napuštaju svoje domove i kreću put hladne Finske sa misijom – da propovedaju i istraju u veri bez obzira na poteškoće. Autorka se dirljivo i sa dosta empatije odnosi prema mladim, strastvenim misionarima, nekim od njih 60.000 svake godine, koji se na svom dvogodišnjem putu suočavaju sa intimnim lomovima ali i jezičkom barijerom, odbacivanjem, skepsom i rezervisanošću koja ih u ateističkom svetu dočekuje.

Trejler za film.



Deca izmaglice kroz portret dvanaestogodišnje devojčice Di pripoveda o kontraverznoj tradiciji otmice i nasilne udaje veoma mladih devojaka koja se još uvek upražnjava u okviru etničke manjine Hmong. Hmong je populacija sa izrazito jakim jezičkim i kulturnim identitetom koja živi u udaljenim krajevima, na planinama Severnog Vijetnama, neintegrisana u društvo. Di i njene vršnjakinje, umesto da proživljavaju bezbrižne tinejdžerske dane kao druge devojčice, prinuđene su da se same bore za svoju nezavisnost.

Trejler za film.

Program Beldocs Teen je deo evropskog filmskog edukativnog projekta Moving Cinema.

Podsećamo, jubilarni, 15. Beldocs festival, biće održan od 11. do 18. maja u Beogradu, na kome će se u dvanaest programskih celina, premijerno u našoj zemlji, prikazati više od 100 najboljih dokumentarnih filmova danas. Online ulaznice su u prodaji putem sajta beldocs.rs.

Festival su podržali: Evropska unija kroz program Kreativna Evropa MEDIA, Minstarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Filmski centar Srbije, Filmski centar Grčke, Filmski centar Crne Gore, Danski filmski institut, Ambasade Australije, Portugalije, Slovenije, Finske, Gete Institut, Austrijski kulturni forum, Italijanski kulturni centar, Francuski institut, UN Women, Misija OEBS-a u Srbiji, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Fondacija Saša Marčeta, Al Jazeera Balkans, DOX TV, ORION Telekom.

PREDSTAVLJEN PROGRAM 15. MEĐUNARODNOG FESTIVALA

DOKUMENTARNOG FILMA BELDOCS 2022

ONLINE ULAZNICE ZA FESTIVAL U PRODAJI OD SUTRA

fotografije: Vidoje Manojlović

Beograd, 19. april 2022.

Hrabri i autentični filmovi najznačajnijih nezavisnih filmskih stvaralaca iz celog sveta,  biće prikazani u okviru jubilarnog, 15. Beldocs-a, jednog od vodećih dokumentarnih filmskih festivala u ovom delu Evrope. Na konferenciji za medije, Beldocs festival, koji će biti održan u Beogradu od 11. do 18. maja, najavljen je kao inspirativno mesto koje deli strast ka filmovima, a program festivala i ulaznice biće dostupni od sutra putem sajta beldocs.rs.

„U susret jubilarnom 15. Beldocs-u, radujemo se što ćemo ove godine imati neke od najiščekivanijih dokumentarnih filmova. Program će obuhvatati 12 programskih celina, a premijerno u našoj zemlji, prikazaćemo više od 100 najboljih dokumentarnih filmova današnjice.Prikazaćemo nagrađivane dokumentarne filmove nekih od najsmelijih filmskih stvaralaca koji danas rade širom sveta. Osim filmskih projekcija organizovaćemo niz panela i Master Class predavanja, a u okviru Industry aktivnosti na radionicama, dodelićemo novčane nagrade za razvoj budućih filmova“, izjavila je Mara Prohaska Marković, direktorka Beldocs festivala i dodala „Ove godine želimo da projekcijama ukrajinskih filmova, damo podršku našim kolegama i partnerima u Ukrajni. Neki od njih i dalje snimaju u Ukrajini i tragično stradaju snimajući“.

„Jedini smo festival za koji ulaznice možete kupiti online putem našeg sajta, a koje će od sutra biti u prodaji. Očekujemo domaću, ali i publiku iz regiona, a uz sve parteće sadržaje i naš program sigurni smo da će za svakog posetioca Beldocs 2022 biti jedinstveno iskustvo“, izjavio je Marko Grba Singh, umetnički direktor Beldocs festivala.

Podsećamo da filmove sa ranijih izdanja festivala možete da pogledate na našem sajtu putem Beldocs+ VOD platforme.Takođe, na sajtu možete naći sve informacije o fimovima i autorima koji su u ovogodišnjoj selekciji. Pozivamo sve da nam se pridruže, jer mi verujemo u moć dokumentarnih filmova. Kreativnih dokumentaraca koji inspirišu ljude da veruju u promenu.“, izjavio je Igor Stanojević, selektor Beldocs festivala.

U okviru programa Prime Time biće prikazani nekih od najiščekivanijih dokumentarnih filmova u svetu za ovu godinu: Babin Jar. Kontekst i film Gospodin Landsbergis (Sergei Loznitsa), JFK: S druge strane ogledala (Oliver Stone), Kurt Vonegat: Otkačen u vremenu (Robert B. Weide, Don Argott), Roselinijevi (Alessandro Rossellini, Lorenzo d’Amico de Carvalho), Kad cveće ne ćuti (Andrei Kutsila), Enio Morikone (Giuseppe Tornatore), Kako postati Žak Kusto (Liz Garbus), Zidovi puni snova (Amélie van Elmbt, Maya Duverdier), Jackass Forever (Jeff Tremaine), Uzdizanje (Jessica Kingdon), Slikar (Oliver Hirschbiegel), Sabaja (Hogir Hirori), Mucenbaher (Ruth Beckermann), Bob Pljuca – Mi Ne Volimo Ljude (Cesar Cabral), Nik Kejv: Barem za to znam da je istina (Andrew Dominik) i Vidimo se u petak Robinsone (Mitra Farahani).

U okviru domaćeg takmičarskog programa biće predstavljeni novi autori koji nude svežu perspektivu i inventivne stilove, a posetiocima festivala imaće mogućnost da upoznaju nove glasove srpskog dokumentarnog filma. U Domu Omladine, biće održane dve svetske premijere, dve regionalne kao i jedna srpska premijera. Ovogodišnju selekciju čini sedam dokumentarnih filmova među kojima su i dva kratkometražna ostvarenja. Uz film Bez Luke Papić, domaću takmičarsku selekciju čine još: Muzej revolucije (Srđan Keča), Pejzaži panonske paprati (Marko Cvejić), Ruku mojeju (Koštana Banović), Prilagođeni (Dejan Petrović), Jabuka i dve trešnje (Mina Petrović) i film Proleće (Viktor Horvat).

Festival su podržali: Evropska unija kroz program Kreativna Evropa MEDIA, Minstarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Filmski centar Srbije, Filmski centar Grčke, Filmski centar Crne Gore, Danski filmski institut, Ambasade Australije, Portugalije, Slovenije, Finske, Gete Institut, Austrijski kulturni forum, Italijanski kulturni centar, Francuski institut, UN Women, Misija OEBS-a u Srbiji, Fondacija Saša Marčeta, Al Jazeera Balkans, DOX TV, ORION, Telekom.

Poetski dokumentarac o postjugoslovenskim društvima

MUZEJ REVOLUCIJE OTVARA BELDOCS

Jubilarni 15. Beldocs festival otvoriće poetski dokumentarac, Muzej revolucije, nagrađivanog autora Srđana Keče, 11. maja u Domu omladine Beograda. Film kao polazišnu tačku uzima nikad dovršeni projekat izgradnje velikog muzeja u Beogradu, u slavu revolucije naroda Jugoslavije.

„Čast mi je da ovaj film otvara Beldocs, festival koji već godinama unazad neguje program pun filmskih dragulja i jača vezu dokumentarnog filma u Srbiji sa regionalnom i svetskom scenom. Premijera Muzeja revolucije u Srbiji je za mene poseban događaj. Nadam se da će publika u filmu pronaći jedan novi pogled na Beograd i na naše društvo, kao i bliskost sa životima koji su u njemu prikazani“, izjavio je  Srđan Keča, autor filma, povodom premijere Muzeja revolucije u Beogradu i dodao  „Ovaj film se rodio iz želje da ispričam parabolu o životu u strukturi sačinjenoj od prekinutih snova i ideja. Za mene to predstavlja suštinsko iskustvo postjugoslovenskih društava, ubrzano uključenih u neoliberalni proces i vrtoglave nivoe nejednakosti. Film se fokusira na one koje je taj proces ostavio najranjivijim i pronalazi ih u tami prostora Muzeja revolucije, koji pokreće alegorijski nivo priče.”

„Raduje nas što će dugo iščekivana domaća premijera filma Muzeja revolucije biti na Beldocs festivalu. U okviru našeg programa, predstavljamo autore koji nude svežu perspektivu i inventivne stilove, među kojima je i Srđan Keča. Posetiocima festivala nudimo mogućnost da upoznaju nove glasove srpskog dokumentarnog filma. Premijere domaćih dokumentarnih filmova na Beldocs festivalu prikazuju ideje, ljude i događaje koji oblikuju našu stvarnost“, izjavila je Mara Prohaska Marković, direktorka festivala Beldocs.

Trejler za ovaj film možete pogledati na YouTube kanalu Beldocs Festivala.

Ovaj poetski dokumentarac kao polazišnu tačku uzima nikad dovršeni projekat arhitekte Vjenceslava Richtera. Reč je o planu izgradnje velikog muzeja u Beogradu u slavu revolucije naroda Jugoslavije, ali vizija sa početka 60-ih nikada nije odmakla dalje od izgradnje podruma. Danas, 60 godina kasnije taj zapušteni prostor naseljavaju društveni izopštenici kasnog kapitalizma. Priča prati devojčicu i njenu majku koje za život zarađuju čisteći šoferšajbne. U vlažnoj, mračnoj zgradi, „podrumu revolucije“, živi i starica sa kojom devojčica gradi blizak odnos. Na obodu grada koji se ubrzano transformiše, tri žene nalaze utočište jedna u drugoj. Portretišući odrastanje unutar napuštenih ruševina utopijskog projekta, film istražuje odnos kolektivnih i individualnih snova, način na koji krah prvih nagriza druge, postavljajući pitanje o mestu na kom ti snovi i dalje žive.

Film je imao svetsku premijeru na IDFA festivalu u Amsterdamu (Holandija), gde je uvršten među dvanaest filmova nominovanih za nagradu Best First Feature (Najbolji prvi dugometražni film). Prikazan je i na festivalima Human Rights Film Festival 2021 u Zagrebu, Hrvatska i filmskom festivalu u Trstu (Trieste Film Festival 2022), a za sada je selektovan i na čuvenom ovogodišnjem filmskom festivalu Hot Docs 2022 (Toronto, Kanada), kao i Crossing Europe 2022 (Linz, Austrija), Jean Rouch International Film Festival (Pariz, Francuska), te The Guadalajara International Film Festival (Gvadalahara, Meksiko).

Scenarista, reditelj i direktor fotografije ovog dugometražnog dokumentarnog filma je Srđan Keča, koji je uz Vanju Jambrović i producirao film. Montažerka filma je Hrvoslava Brkušić, muziku potpisuje Hrvoje Nikšić, a dizajn zvuka Jakov Munižaba. Film je realizovan u okviru producenatskih kuća Uzrok (Srbija), Restart (Hrvatska) i ko-produkcijskih kuća Hrvatska radiotelevizija (Hrvatska), Al Jazeera Documentary Channel (Katar) i Nutprodukce (Češka).

Srđan Keča je autor zapaženih i nagrađivanih dokumentaraca „Pismo ocu“ (2011), „Miraž“ (2012), i „Flotel Evropa“ (2015).

Jubilarni 15. Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs 2022, koji će biti održan od 11. do 18. maja na sedam lokacija u Beogradu, predstaviće premijerno u našoj zemlji više od 100 dokumentarnih filmova u 12 programskih celina. Karte će uskoro biti u prodaji i online putem beldocs.rs sajta.

FESTIVALSKI HITOVI NA BELDOCSU

Prvi dokumentarac o piscu Kurtu Vonegatu, animirano-eksperimentalno ostvarenje po filmu Stivena Kinga, fenomen popularnosti italijanske disko muzike osamdesetih i istorija porodice Roberta Roselinija sa Izabelom Roselini

Jubilarni 15. festival Beldocs biće održan od 11. do 18. maja i premijerno će u našoj zemlji prikazati nagrađivane dokumentarne filmove koji dolaze sa velikih svetskih festivala. Ovi filmovi nude alternativu masovnoj zabavi i uniformnosti, zadiru duboko i podstiču nas na razmišljanje.

“Pronalazimo, volimo i delimo sa publikom najbolje dokumentarne filmove iz celog sveta. Kao filmska organizacija koja organizuje jedan od vodećih festivala dokumentarnog filma u ovom delu Evrope, verujemo u moć dokumentarnih filmova koji postavljaju pitanja i inspirišu ljude da stvaraju i veruju u promene.“, izjavio je Igor Stanojević, selektor Beldocs festivala.

Kurt Vonegat: Otkačen u vremenu (Kurt Vonnegut: Unstuck in Time) prvi je veliki dokumentarni film o piscu Kurtu Vonegatu. Autori filma Robert B. Vide (Robert B. Weide) i Don Argot (Don Argott) uranjaju duboko u njegovo detinjstvo u Indijanapolisu, iskustvo ratnog zarobljenika u Drugom svetskom ratu, priču o njegovom braku i porodici, o godinama ranih radova koje je započeo kao publicista za General Electric i prodavac automobila,sve do 1969. godine i njegovog uspona sa antiratnim romanom Klanica 5, koji ga je odveo u sam vrh svetske književnosti. Ideja o filmu nastala je još pre 40 godina, kada je tada mlad i ambiciozan reditelj Robert B. Vide napisao pismo svom književnom idolu u kojem predlaže dokumentarni film o Vonegatovom životu i radu. Snimanje je počelo još 1988. Sada, prošlost, sadašnjost i budućnost u filmu se brišu, dok reditelj nastoji da dobije što kompletniji pregled života čoveka o kome snima ali i sopstvene uloge u njemu, jer sem što je u pitanju velika biografska posveta, film dokumentuje i odiseju filmskog stvaraoca dok ispituje uticaj piščeve zaostavštine na svoj sopstveni život.

Trejler filma možete pogledati putem ovog linka: https://www.youtube.com/watch?v=lziBenPbvls

Italo Disko. Blistavi zvuk 80-ih (Italo Disco. The sparkling sound of the 80s) Alesandro Melacini (Alessandro Melazzini), stari gost Beldoksa kojeg je publika upoznala preko filma o Ćićolini, dolazi sa intrigantnom pričom o ovom muzičkom žanru koji je dominirao osamdesetih godina. U eri dalekoj od današnjih tehnologija, milioni mladih Evropljana prepuštali su se divljem ritmu, proizvedenom od sintetičkih ali zaraznih melodija, obogaćenog neobičnim tekstovima, elektronskim ritmovima i revolucionarnim muzičkim spotovima. Istražujući rađanje i razvoj ovog muzičkog žanra i društvenog fenomena tog vremena, dokumentarac analizira kreativne i poslovne aspekte muzičke industrije. Zaronivši duboko u arhivsko istraživanje i intervjuišući umetnike i vodeće ličnosti, autor nas vraća u zvuke osamdesetih, otkrivajući u kojoj meri su oni bili vizionarski.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=I-IvwvR8EL4

Žmurke (Hide&Seek) debitantski film rediteljke Viktorije Fiore, međunarodnu premijeru doživeo je u glavnom takmičarskom programu na CPH:DOX 2022. Žmurke su njena reakcija na porast nivoa kriminala među mladima, ali i na italijanski pravosudni sistem, koji je omogućavao sudovima da uklone visokorizičnu decu iz porodica umešanih u organizovani kriminal. Tako film pratimo iz perspektive neobuzdanog 10-godišnjeg dečaka Antonija, koji živi svaki dan kao da mu je poslednji. Na njega pazi njegova baka Dora, koja se nekad bavila kriminalom, a sada strahuje da on već upada u obrazac koji je sama započela, a Antonijev otac nastavio i zbog kojeg uveliko služi kaznu zatvora.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=mkKoNJy7C2I

Zapisničari večnosti (The Timekeepers of Eternity) Ovaj animirano-eksperimentalni dokumentarac istražuje opsesiju glavnog lika i njegove unutarnje strahove, iskazane kroz pocepani papir, rekonstruišući tako čitav jedan film kao papirnu noćnu moru. I ko bi drugi napisao ovakav zaplet nego Stiven King lično! Aristotel Maragkos animiranjem frejmova odštampanih na papiru premontirava TV film Langolijeri (The Langoliers) iz 1995. u jednu autentičnu noćnu moru.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=AnxvpZBAFXI

Roselinijevi (The Rossellinis) Sa filmskog festivala u Veneciji stiže film o putovanju kroz istoriju jedne porodice, koja je obeležila umetnost. Alesandro Roselini (Alessandro Rossellini), kao najstariji unuk čuvenog filmskog autora Roberta Roselinija, priča priču o svom dedi iz ugla njegovih naslednika – Renca (koji je ujedno i Alesandrov otac), iz braka sa prvom suprugom i potonjih Robina, Izabele i Ingrid iz braka sa Ingrid Bergman, kao i usvojenog sina Đila i ćerke Rafaele iz trećeg i poslednjeg braka čuvenog sineaste. Praveći sagu o svom dedi, Alesandra je interesovala kako genijalnost Roberta kao reditelja, tako i njegov antikomformistički stav prema tako brojnoj porodici.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=bBgceCYf54s

Jubilarni, 15. Beldocs festival će u dvanaest programskih celina, premijerno u našoj zemlji, prikazati više od 100 najboljih dokumentarnih filmova danas. Karte će uskoro biti u prodaji, kao i online putem beldocs.rs sajta.

Vlada Švajcarske podržala 9. Bašta Fest

Foto: Promo

Deveti Bašta Fest, internacionalni festival kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti koji se održava od 30. juna do 3. jula 2022. godine, podržala je Vlada Švajcarske, u okviru prvog poziva za realizaciju kulturnih i umetničkih projekata i partnerskih projekata programa Kultura za demokratiju.

Taj program podržava nezavisnu kulturnu scenu u Srbiji tako što, koristeći kulturu i umetnost, podstiče kritičko i kreativno razmišljanje o društvenim temama od važnosti za lokalne zajednice. Program takođe podstičei  saradnju aktera na nezavisnoj kulturnoj sceni, kreirajući prostor za promociju pluralističkih vrednosti i interkulturalnog dijaloga u Srbiji.

Prva faza projekta traje od oktobra 2021. godine do februara 2025. i sprovodi ga Hartefakt fond.

Grantovi za kulturne i umetničke projektesu dodeljeni za realizaciju kulturnih i umetničkih projekata i aktivnosti koje su relevantne kako za razvoj društva i lokalnih zajednica, tako i za razvoj različitih kulturno-umetničkih praksi nezavisnog umetničkog i kulturnog sektora. U okviru ovog poziva projekat Kultura za demokratiju primio je ukupno 86 projektnih aplikacija, od čega je 13 odobreno za finansiranje.

Bašta Fest je internacionalni festival kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti, godišnja manifestacija koja se održava svakog prvog vikenda u julu i traje četiri dana. Bašta Fest je od izuzetnog značaja za decentralizaciju kulture, budući da je usmerio raznolik filmski, muzički, edukativni i prateći program na ovu predivnu regiju. Ideja je od samog početka bila da se neverovatna priroda Bajine Bašte i okoline otvori za što veći broj posetilaca, a organizatori streme ka tome da ovaj festival pretvore u kulturnu oazu koja pre svega promoviše mlade domaće i internacionalne autore, stavljajući akcenat na kratke filmove sa autentičnim glumačkim ostvarenjima.

9. Bašta Fest od 30. juna do 3. jula 2022. godine

Deveto izdanje Bašta Festa, internacionalnog festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti, biće održano od 30. juna do 3. jula 2022. godine. Ova manifestacija, koju su osnovali glumci Jovan Jelisavčić i Maja Šuša, usko je orijentisana na zajednički rad reditelja i glumaca. Fokus na kvalitetnim glumačkim interpretacijama ima veliki uticaj na pozitivno pozicioniranje Bašta Festa među internacionalnim festivalima kratkometražnog filma.

Maja Šuša, umetnička direktorka i selektorka festivala, povodom predstojećeg izdanja Bašta Festa je rekla: „Selekcija je u pripremi, od preko 700 filmova, pravi se finalni izbor od 25-30 kratkih igranih filmova koje će publika imati priliku da gleda tokom četiri dana u Bajinoj Bašti. Deluje da će program biti veoma raznovrstan, uzbudljiv i hrabar. Osnivanjem Balkanske mreže kratkog filma sa festivalima iz Severne Makedonije i Crne Gore ulazimo u jedan novi korak u razvoju i pozicioniranju kratkog filma u regionu, kao i u edukaciji i promociji mladih filmskih autora.“

Direktor festivala Jovan Jelisavčić je u susret predstojećem izdanju festivala izjavio: „Očekuje nas 9. izdanje Bašta Festa i ono je za nas izuzetno važno. Već sada je izvesno da je festival u mnogim segmentima porastao i da se svi planovi koje smo razvijali polako ispunjavaju. Sve to nam je bitno jer je jasan pokazatelj da je naš koncept zaživeo, ili još bolje da kažem – preživeo sve izazove, i da je vreme da ga nadograđujemo.“

Bašta Fest je internacionalni festival kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti, godišnja manifestacija koja se održava svakog prvog vikenda u julu i traje četiri dana. Bašta Fest je od izuzetnog značaja za decentralizaciju kulture, budući da je usmerio raznolik filmski, muzički, edukativni i prateći program na ovu predivnu regiju. Ideja je od samog početka bila da se neverovatna priroda Bajine Bašte i okoline otvori za što veći broj posetilaca, a organizatori streme ka tome da ovaj festival pretvore u kulturnu oazu koja pre svega promoviše mlade domaće i internacionalne autore, stavljajući akcenat na kratke filmove sa autentičnim glumačkim ostvarenjima.