Festivali

15. Klasik Fest od 19. do. 21. juna u Pančevu

Petnaesti međunarodni festival klasične kamerne muzike – Klasik Fest biće održan od 19. do 21. juna u organizaciji Kulturnog centra Pančeva i Balkanske kamerne akademije. Publika će tokom trodnevnog programa moći da uživa na koncertima na više lokacija u Pančevu.

Festival će biti svečano otvoren 19. juna u 20 časova u Dvorani Kulturnog centra Pančeva, kada će nastupiti violinistkinja Alexandra Tirsu (Austrija/Moldavija) i harmonikaš Radu Ratoi (Moldavija), koji je ujedno autor aranžmana. Na programu su dela Baha, Stravinskog, Bartoka, Vivaldija, Pjacole, Vajnberga i Dinikua. Ulaz na koncert je besplatan.

Drugog dana, 20. juna u 20 časova, u Rimokatoličkoj crkvi Svetog Karla Boromejskog na programu je besplatan koncert kamerne muzike za duvače. Nastupaju Milena Lipovšek (flauta), Ognjen Popović i Mihailo Samoran (klarineti), Boštjan Lipovšek i Nikola Ćirić (horne), Nenad Janković i Dušan Petrović (fagoti), uz Slobodana Gerića na kontrabasu. Program obuhvata dela Rosinija, Johana Kristijana Baha, Betovena i Karla Marije fon Vebera.

U subotu, 21. juna u 11 časova, u Narodnom muzeju Pančeva biće održan koncert talentovanih učenika Muzičke škole „Jovan Bandur“, uz besplatan ulaz.

Završni koncert zakazan je za 21. jun u 20 časova u Dvorani Kulturnog centra Pančeva. Nastupa ansambl Balkanske kamerne akademije pod upravom dirigenta Ivana Markovića, sa programom muzike iz poznatih domaćih i svetskih televizijskih serija. Cena ulaznice je 500 dinara.

Umetnički direktor festivala je klarinetista Ognjen Popović, a festival je namenjen uživaocima klasične muzike i mladoj publici koja želi da nauči više o klasičnoj i kamernoj muzici.

Zašto mali festivali postaju veliki hit: Sremskomitrovački Art Front kao primer 

4. Art Front festival 21. i 22. avgusta u Sremskoj Mitrovici

Dok veliki festivali sve češće postaju masovni događaji sa desetine hiljada posetilaca, publika poslednjih godina sve više otkriva čari manjih festivala. Upravo takvi događaji nude ono što se na velikim binama često izgubi, a to su neposrednost, osećaj zajedništva, blizinu izvođača i autentičnu atmosferu.

Jedan od najboljih primera tog trenda u Srbiji je Art Front festival u Sremskoj Mitrovici, koji je za samo nekoliko godina izrastao u događaj koji mnogi danas nazivaju „najvećim malim festivalom u Vojvodini“.

Priča o Art Frontu počinje mnogo ranije od samog festivala. Krajem 2000-ih i početkom 2010-ih godina, Sremska Mitrovica bila je grad sa živom koncertnom scenom. Publika je dolazila iz čitavog regiona na nastupe bendova kao što su Darkwood Dub, Goblini, Kanda, Kodža i Nebojša i mnogi drugi. Grad je bio važna stanica na koncert na mapi Srbije.

Vremenom je ta scena utihnula. Koncerata je bilo sve manje, festivali su nestajali, a grad je izgubio deo kulturne energije po kojoj je bio prepoznatljiv.

Upravo zato je pre nekoliko godina grupa entuzijasta odlučila da promeni stvari. Vođeni ljubavlju prema svom gradu i željom da kulturni život ponovo oživi, pokrenuli su Art Front festival. Danas, četiri godine kasnije, festival nije samo muzički događaj, već važan deo identiteta Sremske Mitrovice.

Posebnost Art Fronta ogleda se upravo u onome što publika danas sve više traži – atmosferi. Posetioci nisu samo prolaznici između bina, već deo zajednice koja se okuplja oko muzike, umetnosti i druženja. Festival neguje blizak odnos sa publikom, a upravo taj osećaj pripadnosti razlog je zbog kojeg se mnogi iz godine u godinu vraćaju.

Pored muzičkog programa, Art Front je od samog početka snažno povezan sa lokalnom zajednicom kroz humanitarne akcije, radionice za decu, promocije knjiga, stand-up programe i projekte ulične umetnosti. Mural posvećen solidarnosti i slobodi izražavanja danas predstavlja jedan od prepoznatljivih simbola festivala i grada.

Da je festival iz godine u godinu rastao potvrđuje i lista izvođača koji su nastupali na njegovim binama. Publika je imala priliku da sluša Bajagu i Instruktore, Konstraktu, Vlatka Stefanovskog, Buč Kesidi, Letu štuke, Zoster, Gobiline, Senidah, Marka Louisa, Darka Rundeka i brojne druge izvođače. Posebnu pažnju prošle godine privukao je nastup legendarnog britanskog drum and bass umetnika Roni Sizea.

Organizatori nastavljaju da razvijaju festivalski koncept, pa je prošle godine predstavljena „chill zona“, prostor namenjen odmoru i druženju.

Četvrti Art Front festival biće održan 21. i 22. avgusta u Sremskoj Mitrovici, uz dobro poznatu kombinaciju vrhunskog programa, opuštene atmosfere, dobre hrane iz Srema i osećaja zajedništva koji je postao njegov zaštitni znak. Upravo zbog toga Art Front potvrđuje da veličina festivala ne zavisi od broja bina ili posetilaca, već od iskustva koje ostavlja iza sebe.

U susret festivalu, organizatori su pozvali lokalne ugostitelje i proizvođače da prijave svoje menije i predstave sremačku gastronomiju publici Art Fronta.

Ulaznice za festival su dostupne putem Gigstix platforme kao i u poslovnici Uno Travel na Žitnom trgu 20 u Sremskoj Mitrovici.

Biber na Mikser festivalu u Novom Pazaru

Od 5. do 7. juna održan je Mikser festival po prvi put na lokaciji koja nije beogradska, već se radi, može se reći, o najpopularnijem gradu u Srbiji u poslednjih godinu dana: Novom Pazaru. Naslov ovogodišnjeg festivala bio je „Novi svijet“. Kao i prethodnih godina, program festivala je spajao savremenu muziku, umetnost, urbanu kulturu, zanate i društveno angažovane ideje, pa je obilovao koncertima, predstavama, razgovorima i izlaganjima brojnih umetnika, kulturnih radnika, aktivistkinja i aktivista. Dodatnu vrednost festivalu dao je i sam grad domaćin, koji je u poslednjih godinu dana postao važno mesto studentskog i građanskog okupljanja u Srbiji. Upravo su studenti iz Novog Pazara, pešačeći stotinama kilometara kroz Srbiju tokom protesta, postali jedan od najupečatljivijih simbola studentskog pokreta i onog što njihova borba predstavlja. Poruke mladih Novopazarki i Novopazaraca odjeknule su širom zemlje i na trenutak zemlju napravile onakvom kakvu priželjkujemo. Zato je Novi Pazar pravo mesto za razgovore o povezivanju, dijalogu i zajedničkoj budućnosti i „novom svijetu“.

Rado smo se odazvali pozivu da učestvujemo na festivalu, pa smo 7. juna u okviru programa „Mikser Talks“ u novopazarskom Kulturnom centru predstavili konkurs za kratku priču Biber i njegova izdanja. U razgovoru su učestvovali Almin Kaplan iz Stoca, pisac i član žirija šestog konkursa Biber, Danijela Repman, spisateljica iz Sombora, Aida Šečić Nezirević, spisateljica iz Travnika, Qerim Ondozi, prevodilac iz Prištine i Ivana Franović u ime Biber tima. Razgovor je vodila Nadija Rebronja.

Biber je konkurs za kratku, angažovanu priču na albanskom, makedonskom, bosanskom, hrvatskom, srpskom i crnogorskom jeziku. Tema konkursa je pomirenje u kontekstu zaostavštine ratova i nasilja u zemljama bivše Jugoslavije, a dolaze u obzir i priče koje mogu da doprinesu boljem razumevanju među ljudima, smanjenju mržnje i razgradnji predrasuda, antiratne priče, priče koje se bave suočavanjem s prošlošću, razgradnjom slika o neprijateljima, saosećanjem sa drugima, hrabre priče koje se usuđuju da hodaju u „neprijateljskim“ cipelama, priče koje pomeraju granice i otvaraju nam puteve da gradimo izvesniju, bezbedniju i slobodniju budućnost za sve. Konkurs organizuje Biber tim Centra za nenasilnu akciju Sarajevo-Beograd.

Sesija na kojoj smo predstavili Biber priče imala je naslov „Priče koje pomeraju granice“. Almin Kaplan je tokom razgovora rekao „Ja stvarno vjerujem da knjige mire ljude. Međutim, kad hoćete miriti ljude oni se vrlo nervozno ponašaju. Razlog tome je u stvari to što osećaju sram. Sama činjenice da si s nekim u nekakvoj zavadi budi osećaj srama, pa su ljudi jako nervozni kad ih hoćete miriti.“

Danijela Repman, koja je na šestom konkursu Biber osvojila treću nagradu sa pričom „Erzähle mir etwas über dich“, izjavila je „Iako ja ne dolazim iz područja gde se rat dešavao, mada jeste bilo posledica tog rata, mi imamo svoje zaostatke koje vučemo iz prošlosti… U jednom trenutku sam shvatila da ja to mogu da povežem u jednu antiratnu priču jer je to način na koji ja promišljam i kako bih volela da drugi ljudi razmišljaju. Kod nas se često dešavalo dezerterstvo jer smo višeinacionalna sredina. Jer smo pomešani – Srbi, Hrvarti, Mađari, Nemci, Jevreji… Kada se nađeš u nekoj priči gde ne znaš kojoj strani pripadaš jer ni ne možeš da pripadaš nekoj strani, onda je to teško. To je sudar između onog što se od tebe očekuje i onog kako ti organski osećaš da treba da radiš. Pogotovo ako ne možeš da se svrstaš ni na jednu stranu. Ta moja priča je zbir motiva, mog života, života moje porodice, života porodice mog supruga, i ta neka stalna broba između toga gde žele da nas svrstaju i gde mi želimo da budemo.“

Čak dve priče Aide Šečić Nezirević objavljene su u zbirkama Biber: „Snijeg“ u okviru zbirke Biber 03 i „Pogača“ u okviru zbirke Biber 05. Na pitanje o temama koje Biber konkurs otvara i motivaciji za pisanje, posebno je govorila o tome šta ju je podstaklo da pošalje priču „Ova priča Pogača je potpuno istinita priča koju sam čula pre nekoliko godina. Dobila sam želju da je zapišem i nisam nikada dok nije izašao taj konkurs, a ja sam nekako baš znala da je ta priča za konkurs Biber jer govori o pomoći između ljudi različith vjera jedni drugima u ratu. I kad sam čula tu priču meni je to dalo nadu, da nisu svi ljudi neprijatelji jedni drugima, da nisu svi zli jedni prema drugima, da uvek postoje oni koji su spremni da rizikuju vlasititi život da bi nekom pomogli.“

Qerim Ondozi je uz Biber tim od samog početka 2015. godine od kada prevodi na albanski jezik priče pristigle na bosanskom, hrvatskom, srpskom i crnogorskom. On je ispričao „Ovaj konkurs nije samo pitanje pisanja priča koje će se objaviti, niti pitanje nagrada koje će neko dobiti. Već se radi o tome da se podstakne na razmišljanje o temi, o onome kroz šta smo prošli, da se šire priče o tome i da se navode ljudi na razmišljanje. Prozivod toga su priče. To nudi alternativu ovim zvaničnim diskursima, i ona je naizgled mala, ali je efekat mnogo veći.“ Dodao je i da se sada može primetiti želja autora s Kosova da budu prevedeni na BHSC jezik i da to doživljava kao potrebu da se komunicira s regionom.

Ivana Franović se osvrnula na stvaranje Bibera: „CNA radi na izgradnji mira skoro 30 godina. A onda pre 12 godina smo na jednom skupu s mladim ljudima došli do toga da stvorimo Biber. Razmišljali smo na koji način, pored svih drugih aktivnosti koje radimo da bismo spajali ljude i pravili prostor da se ljudi sreću, da uključimo i književnost. Cilj nam je bio da obavezno uključimo albanski i makednoski jer smo shvatili da se vrlo malo prevodi među najbližim komšijama. A da bismo se razumeli bitno je da se jezici prevode. Ne moramo svi da znamo hrvatski, bosanski i srpski, da bismo uspeli neki most da napravimo. Zato i insistiramo na tome da u jednoj zbirci budu svi jezici. Ne štampamo jednu na makednoskom, jednu na albanskom, jednu na BHSC, nego su sve verzije priča u jednoj knjizi.“

Šesti Biber konkurs bio je otvoren od decembra 2023. do maja 2024. godine. Na konkurs je stiglo 490 priča. Žiri koji su činili Almin Kaplan, Jasna Dimitrijević i Tanja Stupar Trifunović, izabrao je 25 priča koje su uvrštene u višejezičnu zbirku i doneo odluku o nagradama.

Sedmi konkurs Biber koji je posvećen studentskoj borbi bio je otvoren do pre desetak dana. Sada su u toku procesi čitanja, prevođenja i žiriranja pristiglih priča. Rezultati konkursa se očekuju sredinom novembra meseca, a prateća zbirka bi trebalo da bude objavljena pre proleća.

Elektronska izdanja svih „Biber“ zbirki mogu se naći na ovoj stranici i besplatne su za preuzimanje.

Boraveći u Novom Pazaru ispratili smo šaroliku ponudu Mikser festivala, a poseban utisak na nas ostavila je predstava „22 minuta“  novopazarskog Regionalnog pozorišta koja se bavi otmicom putnika u Štrpcima 1993. godine. Nadamo se da će imati priliku da bude izvedena u Beogradu.

AFRO FESTIVAL U MUZEJU AFRIČKE UMETNOSTI: 20. i 21. JUNA

BEOGRAD SLAVI AFRIKU

Beograd, jun 2026.

Afro festival, jedinstven događaj posvećen afričkoj kulturi i umetnosti, biće održan 20. i 21. juna u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu (Andre Nikolića 14, Senjak). Manifestacija koja već više od dve decenije okuplja brojne posetioce, i ove godine donosi bogat i raznovrstan program – od kreativnih radionica i izložbi do muzičkih nastupa, gastronomskih prezentacija i edukativnih sadržaja za decu i odrasle.

Tokom dva festivalska dana, Muzej postaje živa pozornica, mesto susreta kulturnih tradicija, modernih izraza i autentične umetničke inspiracije. Uz podršku brojnih afričkih ambasada i konzulata, i ove godine muzejska bašta prerasta u „Durbar – festival festivala“, živopisan prostor upoznavanja afričkih kultura, ispunjen bojama, zvucima i mirisima kontinenta. Na festivalskim štandovima smenjivaće se autentični ukusi, rukotvorine i umetnički predmeti iz različitih delova Afrike, dok će se kroz prostor širiti mirisi začina i kafe, ritam bubnjeva i neposredna energija susreta koja briše granice između publike i izvođača.

Program i ove godine spaja igru, znanje i kreativnost: posetioce očekuju likovne i kreativne radionice, učenje vezivanja tradicionalnih afričkih turbana, oslikavanje murala, igranje društvene igre mankale, koncerti, plesni nastupi i vođenja kroz stalnu postavku muzeja, kao i kroz aktuelnu izložbu „Reci: Art – Otpad kao resurs“.

Glavni muzički gost: Les Amazones d’Afrique

Muzički vrhunac festivala biće koncert grupe Les Amazones d’Afrique u nedelju, 21. juna. Ovaj pan-afrički ženski bend osnovan je 2014. godine u Bamaku, a danas okuplja umetnice iz Malija, Benina, Burkine Faso, Obale Slonovače i Konga, koje pevaju na sopstvenim maternjim jezicima. Njihova muzika spaja zapadnoafričku tradiciju sa hip-hopom, trepom i elektronskim zvukom – moćna, plesna i neponovljiva kombinacija po kojoj su postale jedan od najprepoznatljivijih savremenih muzičkih kolektiva afričkog kontinenta. Njihov najnoviji album Musow Danse (2024), koji je producirao Džeknajf Li (U2, Taylor Swift), magazin Rolling Stone proglasio je jednim od najznačajnijih pan-afričkih muzičkih izdanja modernog doba. 

Njihove pesme nose snažne poruke o slobodi, dostojanstvu i osnaživanju žena, spajajući umetnički izraz i društveni angažman.

Afro festival ostaje jedinstven događaj u regionu koji afričke kulture predstavlja ne samo kroz tradicionalno stvaralaštvo, već i kroz savremeni, neposredni doživljaj. To je festival susreta, ritma i otvorenosti – dva dana tokom kojih Beograd diše drugačije. Glasnije. Toplije. Slobodnije.

Više informacija o kompletnom programu uskoro na: www.mau.rs

13. Supernatural festival: Nova Zemlja

6. i 7. jun 2026. | Dom kulture Silosi, Beograd

Beograd, utorak, 2. jun 2026 – Ekološki festival Supernatural, 13. po redu u organizaciji Supernatural fondacije, održaće se 6. i 7. juna 2026. godine u Domu kulture Silosi u Beogradu. Ovogodišnji festival, pod sloganom „Nova Zemlja“, inspirisan je idejom američkog arhitekte i vizionara Ričarda Bakminstera Fulera o stvaranju novog, boljeg i održivijeg sveta u kojem čovek ponovo uspostavlja ravnotežu sa prirodom i svojim neposrednim okruženjem.

Tokom dva dana festivala, posetioci će biti u prilici da uživaju u brojnim kreativnim radionicama, umetničkim instalacijama i diskusijama na teme ekologije i održivosti, uz dobru muziku i nezaboravan zalazak sunca sa reke. Kao i prethodnih godina, program festivala prilagođen je i najmlađim posetiocima, sa željom da Supernatural postane mesto susreta različitih generacija koje zajedno stvaraju novi svet i inspirišu za budućnost. Ulaz je slobodan, a program traje od 12 do 23 časa.

Program festivala

Subota, 6. jun

Festival počinje matineom 6. juna od 18 do 21 čas u medonosnom vrtu Silosa, gde će biti predstavljen ovogodišnji program uz DJ-a Filipa Miljuša. Tom prilikom biće uručena i podrška inicijativi Beogradskog udruženja pčelara za uspostavljanje nacionalnog Dana pčelarstva, inspirisanog rodonačelnikom srpskog pčelarstva, prof. Jovanom Živanovićem.

Na obali Dunava, u organizaciji OTP banke, jednog od partnera Supernatural festivala, oba dana održava se OTP bazar, u periodu od 12 do 22.30 časova. Ovde će posetioci imati priliku da podrže 19 izlagača: male proizvođače, zanatlije i poljoprivredna gazdinstava koja proizvode prirodnu kozmetiku, eterična ulja i meleme, organske proizvode od voća i povrća, i mnoge druge. Samo neki od njih su: prirodna kozmetika Bee mama, porodična radionica Melemi Timočke krajine, proizvodnja eteričnih ulja Arijamare, tinkture od gljiva Fantastik Fungi, i mnogi drugi.

Dodatno, zahvaljujući aplikaciji OTP banke, Go POS, koju koriste izlagači, posetioci će moći da plaćaju i beskontaktno – platnim karticama ili korišćenjem mobilnog novčanika.

Kompanija Mastercard, kao jedan od partnera festivala, predstaviće se kroz Supernatural shop by Mastercard – pop-up prostor osmišljen u skladu sa principima održivosti, otvoren oba dana od 12 do 22.30 časova. U ovom jedinstvenom prostoru posetioci će imati priliku da podrže rad Supernatural fondacije kupovinom festivalskih majica od organskog pamuka, koje je specijalno za ovu priliku dizajnirao Dechko Tzar. Kao dodatni podsticaj, u istom duhu, Mastercard za prvih 100 beskontaktnih plaćanja karticama obezbeđuje poklon – biljku čuvarkuću – kao mali korak ka održivijem svakodnevnom životu.

Za ljubitelje umetnosti, u svojevrsnom Yettel ekosistemu oba dana festivala biće otvorena izložba skulptura Viktora Kiša, inspirisana ovogodišnjom temom festivala „Nova Zemlja“.

Nedelja, 7. jun

Drugog dana festivala, uz bogat muzički i ekološki program, u planu su brojne kreativne radionice i radionice za decu. Među glavnim temama i učesnicima koji svojim primerom žive ideju Nove Zemlje su:

• Kućna biljna apoteka sa Momčilom Antonijevićem, novinarom, kulturologom i narodnim travarom koji na šarmantan i duhovit način vraća biljke u fokus savremenog života. Na Supernatural festivalu održaće radionicu o najvažnijim biljkama za kućnu apoteku, o tome gde rastu, kako se beru, pravilno čuvaju i koriste.
• Permakultura: Baštovanstvo u ritmu prirode sa Jelenom Božić, diplomiranom dizajnerkom permakulture, koja će govoriti o simbiozi čoveka i prirode, osnovama života u skladu sa prirodom i njenim ciklusima. Jelena će predstaviti i svoj projekat Mamin Gaj, permakulturno imanje u nastajanju, gde se gaji način razmišljanja, življenja i stvaranja u ritmu prirode. Svi učesnici će dobiti besplatnu PDF brošuru o permakulturi koju mogu koristiti kao vodič i podršku u daljem učenju.
• Radionica o prirodnim materijalima i bojama u tekstilu sa Ivanom Biočinom, tekstilnom inženjerkom, autorkom i istraživačicom, i osnivačicom Instituta održive mode (IOM). Saznajte zašto je lan najbolja tkanina na planeti i koje  biljke su korisne za prirodno bojenje tekstila. Sa učesnicima radionice Ivana će istraživati kako nas biljke mogu podržati u otvaranju i stvaranju Nove Zemlje, govoriti o vezi između biljaka i tekstila, uzgoju biljnih tekstilnih sirovina, ali i održivim praksama i značaju lokalne proizvodnje u stvaranju novih, odgovornih sistema.
• Dečija radionica zemljane arhitekture sa Draganom Kojičić iz Centra za zemljanu arhitekturu, približiće deci staru, plemenitu veštinu gradnje prirodnim materijalima. Kroz zabavne eksperimente i stvaranje, otkriće magiju zemlje, peska i zemljanih boja.

U Yettel ekosistemu, drugog dana od 16.30 do 17.30 časova, posetioci će uživati u zvucima biljaka u jedinstvenoj muzička instalaciji „Frekvencija biljaka“ Zero Zero live DJ seta. Biljke proizvode bioelektrične impulse koji se mogu pretvoriti u zvuk. Senzori-elektrode nežno se postavljaju na listove biljaka, povezuju se sa sintisajzerom i stvaraju predivne ambijentalne melodije čiji tempo i ton zavise od trenutne aktivnosti biljaka.

Program za najmlađe

Pored pomenute radionice zemljane arhitekture, najmlađi posetioci imaće priliku da se zabave i pritom nauče nešto novo kroz raznovrsne kreativne radionice:

• Radionica oslikavanja kućica za kuce: U nedelju, od 17.30 do 18.30 časova najmlađi će zajedno sa volonterima – zaposlenima OTP banke i posetiocima OTP bazara – učestvovati u oslikavanju 20 kućica za pse, koje ćebiti donirane prihvatilištu za pse – JKP “Veterina Beograd” i njihovom Azilu za pse u Resniku.
• Radionica sa Bee centar Silosi: Deci će približiti čudesni svet pčela.
• Radionica Yettel „Mini ekosistem“ Dečjeg grada: Deca će crtajući dok slušaju kako biljke proizvode melodične zvukove, stvarati svoj ekosistem.

Muzički program 7. juna

Muzički program drugog dana festivala od 18 časova otvara kantautor i pesnik Nikola Lučić, a potom slede nastupi bendova „Kanda Kodža i Nebojša“, „Elemental“, i DJ-a Igora Šćepanovića Šćepe.

Vidimo se 6. i 7. juna na Supernatural festivalu, jer novi svet ne nastaje sam, već ga stvaramo zajedno.

Podsetimo, Supernatural festival pokrenut je 2007. godine s idejom da obeleži Dan planete Zemlje i inspiriše razvoj ekološke svesti. Nakon sedmogodišnje pauze, festival se 2025. godine vratio u grad, a ove godine donosi još sadržajniji program i po prvi put traje dva dana. Festival kombinuje edukaciju i zabavu – edutainment – kroz aktivnosti za sve generacije, u saradnji sa brojnim umetnicima, organizacijama i zajednicama koje dele viziju boljeg, održivog i zdravijeg sveta.

Više informacija o izvođačima i učesnicima 13. Supernaturala možete pronaći u posebnom dokumentu koji je prilog ovom saopštenju, kao i na Instagram stranici festivala.

Supernatural festival tim

Završen šesti Festival SOLA

Dve međunarodne solo predstave za kraj festivala

Nakon tri dana programa na više lokacija u Beogradu, sinoć je u Kulturnom centru Beograda, pred mnogobrojnom publikom, završen šesti Međunarodni festival SOLA, posvećen savremenoj igri, performansu, fotografiji i VR umetnosti.

Završno festivalsko veče obeležila su dva zapažena izvođenja. U Galeriji Podroom nastupila je austrijska umetnica Sonja Stojanović-Aufrajter sa interaktivnom solo predstavom PLAY-RE-PLAY, koja kroz minimalistički pokret i aktivno učešće publike istražuje fenomene sećanja, ponavljanja i dežavija. Neposredno nakon toga, u Galeriji Artget izveden je projekat Rasudares Tamare Mladenović iz Grčke, inspirisan tradicionalnim indonežanskim plesom sa tanjirima, koji na jedinstven način povezuje kulturno nasleđe i savremeni scenski izraz.

Projekat Danube Dance Alliance, u okviru kojeg su realizovani VR film „Dancescapes“ i predstava „Zaboravljeno prisustvo / Povratak izvoru“, nastavljaju svoj život i nove susrete sa publikom u Bosni i Hercegovini, Sloveniji i Hrvatskoj. U okviru manifestacije „Dani savremenog plesa“ u Sarajevu publika će imati priliku da doživi ove produkcije, nakon čega slede gostovanja u Velenju u okviru programa Festivala Velenje, kao i u Svetvinčenatu u Mediteranskom plesnom centru, čime se nastavlja međunarodni dijalog započet kroz ovogodišnje izdanje Festivala SOLA.

OTVOREN ŠESTI MEĐUNARODNI FESTIVAL SOLA

Savremena igra bez granica 

Od 29 – 31. maja 2026. u Beogradu

U prepunom auditorijumu Evropske kuće u Beogradu svečano je otvoren šesti Međunarodni festival sola, posvećen savremenoj igri, performansu, fotografiji i VR umetnosti. Festival i ove godine okuplja umetnike, koreografe, performere i partnere iz više evropskih zemalja, potvrđujući svoju poziciju kao značajna platforma za savremene izvođačke i interdisciplinarne umetničke prakse.

Šesti Međunarodni festival sola održava se od 29. do 31. maja u Beogradu i okuplja umetnike iz Austrije, Belgije, Grčke, Slovenije i Srbije. Festival nastavlja da afirmiše savremene umetničke forme karakteristične za 21. vek – prakse koje se oslanjaju na nasleđe plesa i vizuelnih umetnosti, ali ga istovremeno prevazilaze kroz nove tehnologije, interdisciplinarne pristupe i savremene modele umetničke komunikacije.

Večeras, 30. maja na programu Festivala sola je predstava Aleksandra Ilića  Zaboravljeno prisustvo / Povratak izvoru Opera i teatar Madlenijanum, u kojoj gostuje Aleksandra Duende. 

Ulaz za sve programe Festivala sola je besplatan. Prijava za besplatne ulaznice putem

e-maila: institutzaumetnickuigru@gmail.com

Počinje šesti Festivala sola

Umetnici iz Evrope istražuju granice solo izvođenja

Šesti Međunarodni festival savremene solo igre „Festival sola 2026“ zvanično počinje sutra, u petak 29. maja u 15 časova u Evropskoj kući u Beogradu, predstavljanjem međunarodnog projekta Danube Dance Alliance, uz konferenciju za medije, izložbu fotografija, izvođenje koreografskih minijatura i premijeru VR filma Dancescapes. Istog dana, u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, Boštjan Antončić izvešće solo predstavu Register.

VIDEO: https://www.youtube.com/watch?v=pmnRG7VFyms

Festival sola realizuje Institut za umetničku igru uz podršku programa Kreativna Evropa, Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu i Ambasade Republike Slovenije u Srbiji.

Ulaz za sve programe Festivala sola je besplatan.

Prijava za besplatne ulaznice putem maila: institutzaumetnickuigru@gmail.com

Buč Kesidi i Vizelj na 13. VIBE festivalu u Kragujevcu

Kragujevac ovog leta ponovo postaje centar regionalne muzičke scene – 13. VIBE Festival od 23. do 25. jula u jedinstvenom ambijentu Kneževog arsenala okuplja neka od najuzbudljivijih imena domaće alternativne muzike, među kojima su Buč Kesidi i Vizelj.

Spoj snažne koncertne energije, industrijskog prostora i savremene festivalske produkcije i ove godine pretvara VIBE u jedno od najvažnijih letnjih okupljanja nove generacije publike.

Buč Kesidi danas važe za jedan od najpopularnijih i koncertno najmoćnijih bendova regiona. Duo iz Pančeva, koji čine Luka Racić i Zoran Zarubica, prepoznatljiv je po spoju alternativnog roka, savremenog popa i elektronske muzike, kao i po energičnim nastupima i generacijskim himnama koje okupljaju hiljade ljudi širom regiona.

Album „Euforija” obeležio je novu eru regionalne alternativne scene, dok su pesme poput „Nema ljubavi u klubu”, „Đuskanje ne pomaže”, „TIHO”, „Nedelja ujutru” i „Trebaš mi” postale nezaobilazni deo festivalskih i koncertnih set lista. Bend iza sebe ima rasprodate koncerte u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani i Novom Sadu, kao i nastupe na najvećim regionalnim festivalima.

Na VIBE Festival stiže i Vizelj, jedan od najautentičnijih bendova domaće alternativne scene. Od osnivanja 2013. godine, bend gradi prepoznatljiv zvuk kroz spoj garažnog roka, punka, psihodelije i eksperimentalne muzike, uz intenzivne i nepredvidive nastupe uživo.

Pesme poput „Nosorog”, „Ritam mašina”, „Pustinja” i „Kadilak” učvrstile su njihov kultni status među publikom nove regionalne scene, dok ih energija i sirovi izraz izdvajaju kao jedan od najuzbudljivijih live bendova današnjice.

Tokom tri VIBE festivalska dana publiku očekuju koncerti na više bina, vizuelne instalacije, posebna scenografija i velika pop-up festivalska zona koja povezuje muziku, kreativnost i savremenu urbanu kulturu. Tokom prethodnih izdanja, festival je ugostio brojna domaća i međunarodna imena i pozicionirao se kao jedan od najznačajnijih festivala za mlade u centralnoj Srbiji.

Među ovogodišnjim izvođačima nalazi se i Nipplepeople, regionalni elektropop sastav poznat po anonimnosti, upečatljivim maskama i atmosferičnim nastupima. Publika ih prepoznaje po hitovima „Sutra” i „Frka”, koji su postali nezaobilazni deo regionalne klupske i festivalske scene. Na festivalu će nastupiti i producent i audio inženjer Estray, koji godinama gradi prepoznatljiv muzički izraz na raskršću različitih žanrova, donosi zvučno putovanje kroz različite kulture i atmosfere – od nežnih melodija do dubokih bas linija koje vode pravo na plesni podijum. Upravo ta sposobnost da spoji više muzičkih svetova u jedinstvenu celinu izdvojila ga je kao jedno od najzanimljivijih imena savremene elektronske scene.

Ulaznice za VIBE Festival 2026. dostupne su putem zvaničnog sajta festivala i kroz Gigstix prodajnu mrežu.

Aleksandra Duende u novoj predstavi Aleksandra Ilića 

„Zaboravljeno prisustvo: Povratak izvoru“  na šestom Festivalu sola

Na šestom izdanju Festivala sola, koji će biti održan od 29. do 31. maja, u okviru evropskog projekta „Dunavska plesna alijansa“ (Danube Dance Alliance), koreograf Aleksandar Ilić premijerno će predstaviti novu savremenu plesnu predstavu „Zaboravljeno prisustvo: Povratak izvoru“ (Forgotten Presence / Return to the Source). 

Premijera je zakazana za 30. maj na Maloj sceni Madlenianum opera i teatar, a specijalna gošća projekta biće DJ i umetnica Aleksandra Duende, koja će prvi put nastupiti u okviru savremenog plesnog projekta ovog formata, kreirajući zajedno sa izvođačima jedinstven zvučni i emocionalni pejzaž predstave.

Filmovi mladih crnogorskih rediteljki Sare Stijović i Mateje Raičković na 19. Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma Beldocs

Filmovi „Leptir“ Sare Stijović i „Lavanda“ Mateje Raičković, mladih rediteljki iz Crne Gore, premijerno će biti prikazani u Srbiji na 19. Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma Beldocs.

„Leptir“ će biti na repertoaru u okviru selekcije „Povetarac“ u subotu, 23. maja u 18.30 u Art bioskopu Kolarac.

Film je nastao u saradnji sa štićenicima Doma „Mladost” u Bijeloj, gde nijedno dete po izlasku nije nastavilo školovanje. Kroz rad na filmu, njih 15 učilo je o glumi i filmskom procesu. „Film postaje iskren susret sa stvarnošću, gde lekcija o filmu prerasta u lekciju o životu: ljubav je jedini put“, navodi se u sinopsisu.

„Identiteti štićenika Doma moraju ostati anonimni, te sam u proces ušla sa znanjem da želim da pravim film o djeci koja moraju ostati „skrivena“, a prisutna. Na drugoj strani, ulaskom u proces, znala sam šta ne želim: nisam željela da eksploatišem životne priče i od njih napravim film koji bilježi isključivo tragediju. Koliko sam znala da će zvučna slika donositi težinu, toliko sam se trudila da slika donosi lakoću postojanja – vedrinu, smijeh. Dati balans dviju strana je bio osnovna polazna tačka i krajnja želja“, navela je rediteljka Sara Stijović.

„Lavanda“ je na programu Beldocsa u nedelju, 24. maja u 15 časova u bioskopu Tuckwood, a nakon projekcije biće održan i razgovor sa ekipom filma. Film se prikazuje u okviru selekcije Specijalnih projekcija.

Ovaj lični dokumentarni film prati rediteljku Mateju Raičković na putovanju iscjeljenja i ponovnog preuzimanja sebe. Kroz intimne razgovore, porodične susrete i trenutke refleksije u prirodi, film istražuje teme ranjivosti, traume, povezanosti i unutrašnje snage. To je tiha i emotivna meditacija o transformaciji i prihvatanju.

„U početku nisam znala da li želim da film podijelim sa drugima – to je bio strah. Međutim, kako je film dobijao formu, prepoznala sam njegov iscjeliteljski potencijal i shvatila da sam spremna da svoju priču podijelim, kako sa bliskim ljudima, tako i sa širom publikom“, navela je rediteljka Mateja Raičković. „Veoma mi je bilo bitno da, kad ljudi pogledaju film, ne vide samo žrtvu seksualnog nasilja. Željela sam da prikažem da nas ne definišu loše stvari koje su nam se desile i da možemo da se izdignemo iz njih“, istakla je Mateja Raičković.

Novinarstvo u fokusu 19. Beldocs-a

Filmovi o istini, moći i granicama slobodnog govora

U vremenu u kojem se granice između informisanja, propagande i političkog pritiska sve češće brišu, dokumentarni film ostaje jedan od ključnih prostora za razumevanje uloge novinarstva danas. Program ovogodišnjeg Beldocs festivala kroz različite programske celine okuplja filmove koji donose priče o novinarima, uzbunjivačima i pojedincima koji insistiraju na pravu da govore, beleže i razotkrivaju, često po cenu lične slobode i bezbednosti. Od globalnih političkih konflikata, preko urušavanja nezavisnih medija, do ličnih činova otpora u represivnim sistemima, ovi filmovi osvetljavaju savremene izazove profesije koja se nalazi pod sve većim pritiscima. Kroz različite autorske pristupe ovi filmovi postavljaju pitanje šta danas znači baviti se novinarstvom i gde su granice slobode govora.

Čovek od šest milijardi dolara (The Six Billion Dollar Man), film Judžina Jareckog

Tekplomatija (Techplomacy), film Suzane Kovač

Armija Pakla (Hell’s Army), film Ričarda Raulija

80 gnevnih novinara (80 Angry Journalists), film Andraša Feldeša i Ane Kiš

Program šestog Festivala SOLA 2026: 

Tri dana savremene solo igre u Beogradu

Šesti Međunarodni festival savremene solo igre „Festival SOLA 2026“ očekuje nas u periodu od 29. do 31. maja u Beogradu.

Ovogodišnje izdanje festivala donosi bogat program savremene igre, performansa, VR umetnosti, radionica i interdisciplinarnih projekata koji istražuju mogućnosti solo forme u savremenom izvođačkom kontekstu, a u kom učestvuju umetnici iz Austrije, Belgije, Grčke, Slovenije i Srbije.  

Nakon beogradskog predstavljanja, projekat Danube Dance Alliance nastavlja regionalnu turneju kroz Sarajevo, Velenje, Svetvinčenat i Trbovlje.

Beldocs Teen program – Filmovi koji govore jezikom mladih

Filmovi koji govore jezikom mladih na 19. Beldocsu

Teen program u okviru 19. izdanja Beldoc festivala donosi pet filmova koje su birali mladi iz cele Srbije

U okviru 19. izdanja Beldocs festivala, koji će biti održan od 20. do 26. maja u Beogradu, za mlađu publiku je pažljivo pripremljen Teen program uz prateće sadržaje tokom trajanja festivala. Ova programska celina osmišljena je kako bi doprinela razvoju veština kritičkog gledanja filmova kod mladih i osnažila njihove glasove.Teen program ove godine čini pet filmova namenjenih tinejdžerskoj publici, koje je birao selektorski tim od srednjoškolaca i srednjoškolki iz cele Srbije, pozvanih da za svoje vršnjake odaberu ostvarenja prema sopstvenom senzibilitetu, interesovanjima i temama koje smatraju važnim za svoju generaciju

Lisica pod ružičastim Mesecom (A Fox Under a Pink Moon), film Mehrdada Oskueja  

Zajednički život – malo sutra! (Coexistence, My Ass!), film Amber Fares

Narodne priče (Folktales), film Hajdi Juing i Rejčel Grejd

Yugo ide u Ameriku, film Filipa Grujića i Alekse Borkovića

Rastajanje (A Long Goodbye), interaktivna VR akvarel animacija reditelja Kejt Vot

Pored Teen programa, program za mlađu publiku obuhvata i:

Misteriozni paket (Mystery Package), dokumentarni film autorke Silje Evensmo Jakobsen i Play.Docs Showcase

Kao deo preporučenog programa za nastavnike izdvaja se i film Ani Erno u očima učenika (Writing Life – Annie Ernaux Through the Eyes of High School Students) renomirane francuske rediteljke Kler Simon

Sutra počinje 79. Kanski festival: Tri srpska filma u selekcijama najznačajnijeg festivala na svetu 

Tamara Todorović, Tara Gajović i Ivan Marković ove godine predstavljaju Srbiju na 79. Filmskom festivalu u Kanu

Sedamdeset deveto izdanje Filmskog festivala u Kanu počinje sutra i traje do 23. maja. Tokom narednih dana, Kroazetom i čuvenim crvenim tepihom prodefilovaće neka od najvećih imena svetske kinematografije, a među autorima i filmskim ekipama koje ove godine stižu u Kan naći će se i imena savremene srpske filmske scene.

Srbija će ove godine imati predstavnike u čak tri festivalske selekcije –  od glavnog takmičarskog programa kratkog filma i studentske selekcije La Cinef, do prestižnog nezavisnog programa ACID, što ovogodišnje izdanje Kana čini posebno važnim za domaću kinematografiju. Reč je o jednom od najupečatljivijih prisustava Srbije na Kanskom festivalu u poslednjih nekoliko decenija.

U zvaničnoj selekciji Kana nalaze se kratki film „Niko ništa nije rekao“ rediteljke Tamare Todorović, koji će biti prikazan u glavnom takmičarskom programu kratkog filma, kao i film „Preko praga“ rediteljke Tare Gajović, selektovan za La Cinef program, namenjen najboljim studentskim filmovima iz celog sveta. Ovim selekcijama Tamara Todorović i Tara Gajović postale su prve srpske rediteljke koje su sa svojim filmovima uvrštene u program Kanskog festivala.

Pored toga, dugometražni film „Obećani prostori“ autora Ivana Markovića imaće svetsku premijeru u okviru ACID programa.

Film „Niko ništa nije rekao“ nastao je kao koprodukcija Srbije, Francuske, Slovenije i Hrvatske, u produkciji kuće NAKED (Čarna Vučinić), dok je „Preko praga“ diplomski film Tare Gajović realizovan u produkciji Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, pod mentorstvom profesora Srdana Golubovića.

Film „Niko ništa nije rekao“ prati jedno uobičajeno veče glavne junakinje Katarine, čiju svakodnevicu prekida poziv zbog kojeg mora da se suoči sa posledicama naizgled bezazlene igre u kojoj je učestvovala njena ćerka. Film će imati premijeru 22. maja.

Govoreći o odlasku u Kan, Tamara Todorović ističe da za nju učešće u zvaničnom programu festivala predstavlja ostvarenje sna, ali i veliku profesionalnu odgovornost. „Kanski festival je za mene oduvek bio mesto rezervisano za velika autorska imena, nešto što deluje daleko i gotovo nedostižno. Istovremeno, ovakav uspeh na samom početku karijere donosi i određenu vrstu pritiska, ali se nadam da će otvoriti nove mogućnosti za dalji rad i nove filmove,“ izjavila je Todorović.

Sa druge strane, film „Preko praga“ prati dvoje tinejdžera koji, nakon saznanja da očekuju dete, odlučuju da ga zadrže, dok ih tokom dana sopstvene svadbe običaji i očekivanja okoline postepeno počinju da guše. Premijera filma zakazana je za 20. maj.

Tara Gajović kaže da odlazak u Kan za nju predstavlja mešavinu uzbuđenja, potvrde i još uvek nestvarnog osećaja. „Kanski festival je dugo bio nešto što sam mislila da ću posmatrati samo sa distance. Ovo iskustvo za mene predstavlja veliku priliku, ali mislim da ću tek nakon festivala i svih ljudi koje ću tamo upoznati moći zaista da razumem šta ono profesionalno znači,“ rekla je Gajović.

Dugometražni film „Obećani prostori“ Ivan Markovića kombinuje igrane i dokumentarne elemente, a nastao je kao koprodukcija Francuske, Nemačke, Srbije i Kambodže. Nakon višegodišnjeg razvoja, film je sniman upravo u Kambodži, gde je i smeštena njegova radnja.

Radnja filma prati zajednicu radnika koji žive u jednoj od brojnih nedovršenih višespratnica, dok se u luksuzni apartman unutar ogromnog zatvorenog kompleksa useljava prva stanarka, koja ubrzo počinje da oseća izolaciju i otuđenost.

Svetska premijera filma zakazana je za 18. maj u okviru programa ACID na Kanskom festivalu – paralelne selekcije posvećene nezavisnom i autorskom filmu, u kojoj naslove biraju sami filmski autori, članovi udruženja ACID.

Ivan Marković kaže da je vest o selekciji dočekao sa velikim uzbuđenjem i olakšanjem nakon dugogodišnjeg rada na filmu. „Prvo sam pozvao svoje najbliže saradnike. Posle mnogo godina rada, energije i zajedničkog ulaganja, svima nam mnogo znači što će film imati priliku da bude prikazan na tako važnom mestu i pred međunarodnom publikom,“ izjavio je Marković.

Režiju, scenario i montažu filma potpisuje Ivan Marković, koji je ujedno i direktor fotografije zajedno sa Katharinom Hauke. Na scenariju je sarađivala Tanja Šljivar, dok produkciju potpisuju Jasmina Sijerčić (Bocalupo films), Žofi Lili Kovač (Fiskultura films), Jelena Radenković (Big time production) i Daniel Mattes (Anti-Archive).

Ženski glasovi na 19. Beldocsu: između tela, sećanja i slobode

Dokumentarni filmovi u kojima su žene ispred i iza kamere

U okviru ovog programskog izbora okupljaju se filmovi koji kroz različite dokumentarne i hibridne pristupe promišljaju žensko iskustvo u širokom rasponu, od intimnih prostora tela i sećanja, preko ličnih trauma i procesa isceljenja, do društvenih i političkih okvira u kojima se oblikuju identitet, sloboda i otpor. Zajedničko im je insistiranje na ženskom glasu kao mestu artikulacije ličnog i kolektivnog iskustva, ali i kao prostoru preispitivanja vidljivosti i moći.

Izdvajamo: film „Žene Narodnog fronta“ Ivane Todorović, „Darijine noćne frajle“ (Daria’s Night Flowers) film Marjam Tafakori, „Lavanda“ Mateje Raičković, „Lisica pod ružičastim Mesecom“ (A Fox Under a Pink Moon), film Mehrdada Oskueja, film „Usnule“ Sare Ećimović, „Zauvek Barbara“ (Barbara Forever) u režiji Brajdi Okonor i film Bojim se ljepote, u režiji Jelene Medić.

Bili Ajliš na Beldocsu – Muzika u trećoj dimenziji

BELDOCS 2026 donosi koncertni film dobitnika Oskara® Bili Ajliš i Džejmsa Kamerona

Jedno od najambicioznijih muzičko-filmskih ostvarenja poslednjih godina, koncertni 3D film Billie Eilish – Hit Me Hard and Soft: The Tour (Live in 3D), u zajedničkoj režiji Džejmsa Kamerona (James Cameron) i Bili Ajliš (Billie Eilish), biće prikazan premijerno srpskoj publici 22. maja u 20 časova u Cineplexxu u Ušću. 

Film je nastao tokom svetske turneje Bili Ajliš Hit Mi Hard and Soft, sa posebnim fokusom na koncerte u Mančesteru, gde je i prvi put najavljen razvoj ovog 3D filmskog projekta

Hit Mi Hard end Soft: The Tour (Live in 3D) predstavlja drugi koncertni film Bili Ajliš, nakon ostvarenja Happier Than Ever: A Love Letter to Los Angeles, i značajan iskorak u njenom radu u kojem aktivno učestvuje i kao koautor.

Ulaznice za projekciju koncertnog 3D filma Billie Eilish – Hit Me Hard and Soft: The Tour (Live in 3D) dostupne su putem sajta festivala i bioskopa Cineplexx, kao i mobilne aplikacije bioskopa Cineplexx. Aktuelnosti tokom festivala mogu se pratiti na zvaničnim Instagram i Facebook stranicama BELDOCS-a. 

Prodaja ulaznica počinje u sredu 6. maja 2026. na sajtu cineplexx.rs

Specijalna selekcija Rumene Bužarovske: Nada je disciplina

Pet filmova između krize i nade

Ovogodišnja kustoskinja programa Beldocs specijal je makedonska spisateljica Rumena Bužarovska, koja je za svoju selekciju odabrala pet filmova pod zajedničkim naslovom Nada je disciplina. Njen izbor su filmovi:  „Bolje poludeti u divljini“ (Better Go Mad in the Wild) Mira Rema, „Draga sutrašnjice“ (Dear Tomorrow) Kaspara Astrupa Šredera, „Veliki gazda“ (The Big Chief)Tomaša Volskog, „Poslednji Prometej Donbasa“ (The Last Prometheus of Donbas) Antona Štuke i „Pravi Sever“ (True North) Mišel Stefenson.

Predstavljen program 19. Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs 

Više od 100 dokumentaraca na  19. Beldocsu na nekoliko lokacija  u Beogradu

Od 20 – 26.maja 2026. godine
Program Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, koji će se po 19. put održati u Beogradu predstavljen je danas u prostoru Muzeja devedesetih. 

Prisutnima su se u ime Beldocs festivala obratili  – Mara Prohaska Marković, direktorka festivala, Marko Grba Singh, umetnički direktor festivala,  Igor Stanojević, selektor Beldocsa i Rumena Bužarovska, kustoskinja Beldocs specijala. Najavljen je izuzetno bogat filmski i prateći program.

Filmski program čini nešto više do 100 filmova, među kojima je 17 svetskih, 4 evropske, 41 regionalna, 43 srpske premijere, kao i 24 projekta u razvoju ili različitim fazama produkcije. Celokupan program festivala biće dostupan u narednim danima na internet stranici beldocs.rs gde se direktno mogu kupiti ulaznice.

Između podataka i stvarnosti

Dokumentarni filmovi o tehnologiji, digitalnom dobu i novim pogledima na stvarnost

Savremeni dokumentarni film sve češće izlazi iz okvira klasičnog pripovedanja i postaje prostor istraživanja sveta koji se ubrzano menja pod uticajem tehnologije, nauke i novih oblika percepcije. U okviru ovogodišnjeg BELDOCS programa izdvajaju se filmovi koji dele interesovanje za pitanja granica znanja, kontrole i razumevanja stvarnosti.

Izdvajamo:
Tekplomatija (Techplomacy), film Suzane Kovačs

Kako daunloudovati šumu (How to Download a Forest), kratkometražni film Anet Jakob

1+1+1, film Ondreja Vavrečke

Revolucija protiv smrti (The Revolution Against Death), kratkometražni film Džošue Openhajmera

Zvučne kocke (Sound Blok), Julije Makivić

MUZIČKI I BIOGRAFSKI DOKUMENTARNI FILMOVI NA 19. BELDOCSU 

Portreti umetnika, scena i epoha: lične priče koje oblikuju kolektivno pamćenje

U okviru ovogodišnje selekcije Beldocs festivala izdvajaju se ostvarenja koja povezuje zajednički fokus na biografske narative i muziku kao prostor ličnog i kolektivnog identiteta. Kroz portrete umetnika, autora i kulturnih fenomena, ovi filmovi osvetljavaju živote oblikovane stvaralaštvom, ali i društvenim i istorijskim okolnostima u kojima ono nastaje.

Izdvajamo:

Dame i gospodo, gospodin Leonard Koen (Ladies and Gentlemen, Mr. Leonard Cohen) Donalda Britena i Dona Ovena,

Robert Vilson i GRAĐANSKI ratovi (Robert Wilson & the CIVIL warS), film Hauarda Bruknera, 

Goranka (Goranka’s Times), film Borisa Miljkovića, 

Pank pod komunističkim režimom (Punk under Communist Regime), film Andreja Košaka, 

Amilkar (Amílcar), film Migela Ika,

Elroj protiv Los Anđelesa (Ellroy vs LA), film Frančeska Cipela 

Dinastija flamenka (Serás Farruquito), film Santija Aguada i Rubena Atlasa,

Keltska utopija (Celtic Utopia), film Denisa Harvija i Larsa Lovena 

Srce kuca dva dva, film Ivana Mandića

Film festival – 12. Dani slovenačkog filma u Jugoslovenskoj kinoteci

Dvanaesta revija„Dani slovenačkog filma”biće održana od 14. do 17. maja u Jugoslovenskoj kinoteci, jednom od ključnih mesta filmske kulture u regionu, gde se već godinama neguje kontinuirani dijalog između srpske i slovenačke kinematografije.

Revija i ove godine donosi pažljivo odabranu selekciju savremenih igranih, dokumentarnih i animiranih filmova iz Slovenije i koprodukcija sa regionom i Evropom, pod vođstvom umetničkog direktora, renomiranog reditelja Dragomira Zupanca. Program obuhvata najzapaženije filmove i ključne autorske tendencije iz prethodne godine, kao i prateće sadržaje namenjene različitim generacijama publike – od dečijeg i porodičnog programa do autorskih retrospektiva, razgovora i tribina.

Manifestaciju će otvoriti film „Nestašne devojke“ rediteljke Urške Đukić, a zatvoriti „Fantasy“ rediteljke Kukle, dve snažne autorske tačke koje uokviruju tematski i estetski luk ovogodišnje selekcije, oličen u novoj generaciji slovenačkih rediteljki i njihovim tematski srodnim, a stilski izrazito različitim varijacijama na temu odrastanja (coming of age).

Posebna novina ovogodišnje revije je program Autor u fokusu, koji započinje izborom filmova direktora fotografije i reditelja Gregora Božiča, praćen master-klasom na kojem će polaznici dobiti dublji uvid u njegov autorski pristup i interdisciplinarni rad. Program je osmislila selektorka Sonja Đekić, a njegovim uvođenjem koncept revije dodatno se širi, uz pomeranje fokusa sa reprezentativnog pregleda produkcije ka dubljem razumevanju pojedinačnih autorskih praksi.

Poseban segment programa čini i DSF+, selekcija kratkih filmova koju potpisuje selektor Vladimir Šojat. Ovaj program okuplja raznovrsne kratke forme – od igranih i dokumentarnih do animiranih i eksperimentalnih radova, pružajući uvid u vitalnost savremene slovenačke filmske scene, kao i prostor za afirmaciju mladih autora i inovativnih pristupa.

Ukupan program obuhvata 19 filmova različitih formata, koji će biti prikazani sa prevodom na srpski jezik. Revija donosi i niz pratećih sadržaja: pored pomenutog master-klasa, tu je i tribina posvećena umetničkom pokretu OHO, kao i osvrt dr Ivane Kronje na savremene poetike slovenačkih autorki mlađe generacije, dok će nakon projekcija biti organizovani razgovori sa publikom, kao posebno važan segment ove manifestacije.

Revija „Dani slovenačkog filma“ i ove godine potvrđuje svoju ulogu važnog mesta susreta i kulturne razmene između Srbije i Slovenije, nudeći specifičan pogled na slovenački film i omogućavajući značajan kritički i analitički uvid u njegove savremene tendencije.

Reviju organizuje Društvo Slovenaca „Sava“ iz Beograda, na čelu sa predsednikom Sašom Verbičem, uz pokroviteljstvo Ambasade Republike Slovenije u Beogradu, Ministarstva kulture Republike Slovenije, Kancelarije za Slovence u inostranstvu i svetu, Ministarstva kulture Republike Srbije i Nacionalnog saveta slovenačke nacionalne manjine, uz partnersku podršku Državnog audiovizuelnog arhiva Srbije – Jugoslovenske kinoteke, Filmskog centra Slovenije i Filmskog centra Srbije i pojedinačnih sponzora.

Granice suživota: Čovek i životinje u savremenom dokumentarnom filmu

Predstavljamo deo programa 19. Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs 

Od 20. do 26. maja u Beogradu biće održano 19. izdanje Beldocs festivala, a ljubitelje filma očekuje izbor ostvarenja koja povezuje zajednička tematska nit: odnos ljudi i životinja. Kroz raznovrsne autorske pristupe, ovi filmovi otvaraju pitanja suživota, odgovornosti i granica prostora koji delimo sa drugim vrstama.

Izdvajamo filmove: „Medved davež, „Narodne priče“, „O mačkama i ljudima“ i „Strašila“

Svečano otvoren 6. Austrijski filmski festival

Šesti Austrijski filmski festival svečano je otvoren u četvrtak 16. aprila u Kulturnom centru Beograda, izložbom “Druzhina (Družina)” rediteljke Tatije Skhirtladze i projekcijom filma „Daleko od lipicanera“ rediteljke Olge Kosanović.

Na otvaranju izložbe prisutnima su se obratili Zorana Đaković Minniti, pomoćnica direktora Kulturnog centra Beograda za program, Lioba Bammer, direktorka Austrijskog kulturnog foruma, i rediteljka Tatia Skhirtladze.

Zorana Đaković Minniti zahvalila se Austrijskom kulturnom forumu na otvorenosti za saradnju, imajući u vidu da je Tatia Skirtladze ne samo filmska autorka već i vizuelna umetnica; zbog toga je doneta odluka da se napravi omaž protagonistkinjama njenog filma, što se može videti i na  izloženoj umetničkoj instalaciji. Ona je istakla da je u Foajeu Kulturnog centra Beograda prikazan jedan segment filma, čija je namera da prenese poruku o važnosti talenta, i onoga što talenat može da donese onome koga poseduje. „A to je, u slučaju ove družine žena – sloboda i nezavisnost“, zaključila je pomoćnica direktora KCB-a za program.

Lioba Bammer, direktorka Austrijskog kulturnog foruma, na otvaranju je izjavila: „U okviru ovogodišnjeg festivala obeležavamo i 25 godina postojanja Austrijskog kulturnog foruma u Srbiji. Zapravo, reč je o “više od…” 25 godina postojanja – slavimo 25 godina prikazivanja austrijskih filmova, gostovanja austrijskih umetnika, podsticanja razmene i produbljivanja srpsko-austrijske saradnje. Tokom tog vremena trudili smo se da austrijsku kulturu prikažemo u svoj njenoj raznolikosti. Dajemo uvid srpskoj publici i stvaramo prostor za susret i dijalog. Nadamo se da će i ovaj filmski festival učiniti upravo to i podstaći interesovanje za austrijske filmove u Srbiji.”

Tatia Skhirtladze je u svom govoru istakla: „Ja sam Gruzijka koji živi u Austriji već 25 godina, i često razmišljam o identitetu. Ovaj film sam napravila jer su gruzijske šahistkinje predstavljale moj identitet. To je nešto što me je dotaklo nakon 25 godina života u inostranstvu; nakon što sam postala odrasla osoba“. Ona je navela da ovaj film ima i sjajnog naratora: „To je srpska šahistkinja Milunka Lazarević. Da Milunka nije verovala u moj film, on se uopšte ne bi dogodio. Zbog nje su sve četiri gruzijske šahistkinje, glavne protagonistikinje, pristale da snime ovaj film sa mnom“.

Neposredno pred projekciju filma otvaranja „Daleko od lipinacera“, publici su se obratili i Ivan Aranđelović, gost urednik filmskog programa Kulturnog centra Beograda, Aleksandra Kosanović Strižak, direktorka Sektora marketinga i komunikacija Erste Bank, selektorka festivala Ana Vučković Denčić i rediteljka Olga Kosanović.

Ivan Aranđelović čestitao je 25 godina rada Austrijskom kulturnom forumu u Srbiji i zahvalio se na profesionalnoj i kreativnoj saradnji. „Festival od ove godine ima novinu koja će postati tradicija: Mali DKC kao filmski program za decu i mlade koji se realizuje na inicijativu Kulturnog centra Beograda, i u saradnji sa selektorkom i kolegama iz Austrijskog kulturnog foruma“, naveo je Aranđelović.

 „U Erste Banci verujemo da film ima moć da pokrene važne razgovore i izazove različita gledišta, podižući svest o ključnim društvenim, političkim i ekonomskim pitanjima. Kao banka sa austrijskim korenima, prirodno nam je da i ove godine podržimo ovaj filmski festival i doprinesemo kulturnoj razmeni, približavajući savremenu austrijsku kinematografiju domaćoj publici. Kroz podršku kulturnim inicijativama potvrđujemo svoju dugoročnu posvećenost zajednici i vrednostima koje nas povezuju. Zato partnerstvo sa Austrijskim kulturnim forumom, baš u godini njihovog jubileja, doživljavamo kao posebno dragoceno“ – istakla je Aleksandra Kosanović Strižak, direktorka Sektora marketinga i komunikacija Erste Banke.

Ana Vučković Denčić, selektorka ovogodišnjeg programa festivala, u svom govoru je navela: „Birajući filmove za ovogodišnji festival nisam se trudila da nađem neku sponu među njima, važno mi je bilo da pojedinačno budu kvalitetni, da u svom žanru i u onome što su autori postavili kao cilj prebacuju rampu. Možda je upravo zato naš ovogodišnji slogan Više od… jer je svaki od filmova zaokružen organski filmskim sredstvima, nadahnjujuć, zabavan, emotivan, katarzičan. Možda je upravo ovde na početku festivala i prilika, da uz zahvalnost našim gošćama, Olgi i Tatiji što su tu i što su nam donele dva sjajna filma koja omeđuju ovogodišnji festival, kažem da je ova selekcija kao vrlo neobična ogrlica sastavljena od sasvim različitih perli, koje zajedno prave jedan lep utisak. Nadam se da ćete uživati koliko sam i ja birajući ove filmove, jer tad na početku nisam znala u šta se upuštam. A zaista je bila avantura i jedno prijatno iskustvo. Neka bude tako i vama“.  

Olga Kosanović se zahvalila Austrijskom kulturnom forumu na pozivu i prisutnoj publici: “Velika mi je čast da budem večeras ovde sa vama. Moram da priznam da sam učestvovala u jako puno razgovora s ovim filmom, ali nijednom na srpskom i nijednom sa domaćom publikom. Takođe, nijednom sa toliko porodice u publici, zbog čega imam veliku tremu. Možda i najveću do sad“.

Nakon svečanih govora, prikazan je film „Daleko od lipicanera“ Olge Kosanović. Ovaj film inspirisan je ličnim iskustvom autorke, rođene i odrasle u Beču, u periodu kada je aplicirala za austrijsko državljanstvo.

Na 6. Austrijskom filmskom festivalu koji će od 16. do 19. aprila biti održan u Beogradu, Nišu i Novom Sadu pod sloganom „Više od … / More than … / Mehr als …” biće prikazano još šest savremenih igranih i dokumentarnih austrijskih filmova. Uz film Olge Kosanović, na repertoaru će biti i ostvarenja „U slavu kraljici“ Tatije Skirtladze,  „Miholjsko leto“ rediteljke Pije Hirceger, „Priče“ Abu Bakr Šavkija, dokumentarni film „Elfriede Jelinek – jezik van okova“ rediteljke Klaudije Miler, „Sufle“ reditelja Gastona Solnickog, i „Francove avanture“ Johanesa Šmida.

Predstojećim festivalom Austrijski kulturni forum obeležava i 25 godina rada u Srbiji. Filmovi u okviru šestog izdanja Austrijskog filmskog festivala prikazivaće se u Kulturnom centru Beograda, Cineplexx Stop Shop-u u Nišu i Cineplexx Promenadi u Novom Sadu.

Partneri Austrijskog kulturnog foruma na realizaciji ovogodišnjeg izdanja festivala su Kulturni centar Beograda, Cineplexx Srbija i Niški kulturni centar, uz podršku Erste Banke Srbija i kompanije dm. 

UDARNI TERMIN na Beldocsu 2026 

Filmovi koji su oduševili svetsku publiku

U okviru 19. izdanja Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, koji će biti održan od 20. do 26. maja u Beogradu, publiku očekuje raznovrsna i pažljivo odabrana programska celina UDARNI TERMIN (PRIME TIME). Poseban fokus je na ostvarenjima koja su već odjeknula na velikim svetskim festivalima i privukla značajnu pažnju međunarodne publike, kao što su:

„Unutar nas“ (In-I In Motion), rediteljski prvenac glumice Žilijet Binoš (Juliette Binoche), „Vrtoglavica Kim Novak“(Kim Novak’s Vertigo), koji potpisujeAleksandr O. Filip (Alexandre O. Philippe),„Mark Džejkobs po Sofiji Kopoli“ (Marc by Sofia), „Otapanje“ (Melt), film Nikolausa Gejrhaltera (Nikolaus Geyrhalter), „Čovek od šest milijardi dolaradolar“a (The Six Billion Dollar Man),  ostvarenje Judžina Džareckija (Eugene Jarecki), koji donosi napetu i slojevitu priču o osnivaču čuvenog Vikiliksa, Džulijanu Asanž, „Plan kontraplan“ (Shot Reverse Shot), film koji su režirali Radu Žude i Adrijan Čoflanka (Radu Jude, Adrian Cioflâncă) –  neobičan i duhovit pogled na istoriju kroz sudar dva vizuelna narativa, „Revolucija protiv smrti“ (The Revolution Against Death), kratki film Džošue Openhajmera (Joshua Oppenheimer), koji istražuje opsesiju za večnim životom na preseku tehnologije, vere i samoprevare.

Više o ovim, ali i drugim filmovima koji će biti prikazani na 19. Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma BELDOCS saznajte na sajtu festivala. Festival se održava od 20. do 26. maja 2026. godine u Beogradu. Aktuelnosti tokom festivala možete pratiti putem zvaničnih Instagram i Facebook stranica. Ulaznice za projekcije će biti u prodaji na sajtu festivala krajem aprila.

Rediteljke Olga Kosanović i Tatia Skirtladze specijalne gošće 6. Austrijskog filmskog festivala

U četvrtak, 16. aprila, počinje šesto izdanje Austrijskog filmskog festivala koje se ove godine održava u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Specijalne gošće festivala biće dve rediteljke – Olga Kosanović, autorka filma „Daleko od lipicanera“ i Tatia Skirtladze, koja je režirala film „U slavu kraljici“.

Film „Daleko od lipicanera“ otvoriće ovogodišnje izdanje Austrijskog filmskog festivala, 16. aprila u 20 časova, nakon čega će autorka Olga Kosanović razgovarati sa publikom u Dvorani Kulturnog centra Beograda.

Film je inspirisan ličnim iskustvom autorke, rođene i odrasle u Beču, u periodu kada je aplicirala za austrijsko državljanstvo. Kada se ispostavi da je dozvoljeni boravak van zemlje prekoračila za dva meseca, iz tog birokratskog zapleta i osećaja nepripadanja zemlji koju je oduvek smatrala svojim domom, Olga Kosanović oblikuje duhovit i dinamičan dokumentarac. Kroz ličnu priču, ali i kroz svedočenja brojnih drugih ljudi, film otvara šira pitanja identiteta i pripadnosti, pokušavajući da odgovori na univerzalno pitanje – ko smo zapravo.

Drugi dokumentarni film, „U slavu kraljici“ rediteljke Tatije Skirtladze, vodi nas u doba Hladnog rata, kada su četiri izuzetne gruzijske šahistkinje promenile tok ženskog šaha na globalnom nivou. Postavši međunarodne zvezde i simboli ženske emancipacije, one su ostavile dubok trag u istoriji ovog sporta. Film prati njihove međusobno isprepletane životne puteve i pruža retku priliku da zavirimo u njihove današnje živote. Poseban značaj za domaću publiku ima i pojavljivanje jugoslovenske šahistkinje i novinarke Milunke Lazarević, koja svojim svedočenjem dodatno osvetljava ovu fascinantnu epohu.

Rediteljka Tatia Skirtladze će nakon projekcije filma „U slavu kraljici“, zakazane za nedelju 19. aprila u 18 časova u Kulturnom centru Beograda, takođe učestvovati u razgovoru sa publikom.

U pratećem programu festivala, u Filmskoj galeriji Dvorane kulturnog centra Beograda biće postavljena i umetnička instalacija Tatije Skirtladze “Druzhina (Družina)”, koja će biti otvorena za posetioce od 16. aprila do 16. maja. Ovo je posveta legendarnim šahistkinjama iz filma Tatije Skirtladze, „U slavu kraljici“ – Noni Gaprindašvili, Nani Aleksandriji, Maji Čiburdanidze i Nani Joseliani, svim poznavaocima i prijateljima šaha, i značaju akcije i delovanja u javnom prostoru.  

Podsećamo, na 6. Austrijskom filmskom festivalu koji će od 16. do 19. aprila biti održan u Beogradu, Nišu i Novom Sadu pod sloganom „Više od … / More than … / Mehr als …” biće prikazano sedam savremenih igranih i dokumentarnih austrijskih filmova, od kojih će pet biti premijerno prikazani u Srbiji. Uz filmove gostujućih rediteljki, na repertoaru će biti i ostvarenja  „Miholjsko leto“ rediteljke Pije Hirceger, „Priče“ Abu Bakr Šavkija, dokumentarni film „Elfriede Jelinek – jezik van okova“ rediteljke Klaudije Miler, „Sufle“ reditelja Gastona Solnickog, i „Francove avanture“ Johanesa Šmida.

Predstojećim festivalom Austrijski kulturni forum obeležava i 25 godina rada u Srbiji, a ovogodišnja selektorka filmskog programa je književnica i novinarka Ana Vučković Denčić. Filmovi u okviru šestog izdanja Austrijskog filmskog festivala prikazivaće se u Kulturnom centru Beograda, Cineplexx Stop Shop-u u Nišu i Cineplexx Promenadi u Novom Sadu.

Partneri Austrijskog kulturnog foruma na realizaciji ovogodišnjeg izdanja festivala su Kulturni centar Beograda, Cineplexx Srbija i Niški kulturni centar, uz podršku Erste Banke Srbija i kompanije dm. 

Festival evropskog filma za decu i mlade „Prolećni bioskop“ u bioskopu Abazija na Paliću

Bioskop Abazija na Paliću od 10. do 14. aprila postaje filmska oaza za decu i mlade kroz poseban program „Prolećni bioskop“, čiji je cilj da privuče mladu publiku u bioskop, otvori važne i savremene teme i podstakne ljubav prema filmskoj umetnosti na velikom platnu.

I ove godine, uz podršku mreže Europa Cinemas, pripremljen je raznovrstan program evropskih filmova koji deci i tinejdžerima tokom školskog raspusta nudi više od uobičajene zabave. Pažljivo odabrana selekcija donosi priče sa kojima se mlada publika lako može identifikovati – o odrastanju, prijateljstvu, porodici i izazovima sa kojima se suočavaju njihovi vršnjaci širom Evrope.

Poseban doprinos ovogodišnjem izdanju predstavlja saradnja sa Mađarskim nacionalnim filmskim institutom, zahvaljujući kojoj će biti prikazana dva zapažena mađarska filma: topla porodična muzička komedija „Zaustavite moju maćehu“ i dinamični tinejdžerski film „FOMO“. Ovi naslovi dodatno obogaćuju program, donoseći raznovrsnost i dodatnu kulturnu ponudu na mađarskom jeziku.

Ekskluzivno iznenađenje festivala predstavlja animirani dečiji (i porodični) film „Hola Frida“ – nežan i umetnički portret mlade Fride Kalo, koji na originalan način približava život i odrastanje slavne umetnice deci i mladima. Film neće biti prikazan na redovnom repertoaru, što ovu projekciju čini jedinstvenom prilikom za gledanje.

Podsećamo da bioskop Abazija tokom cele godine neguje filmsku kulturu kod najmlađih kroz programe „Prolećni bioskop“ i „Zimski bioskop“, koji tokom raspusta deci i mladima donose kvalitetne evropske filmove. Cena ulaznice je samo 300 dinara.

Iz bioskopa Abazija poručuju: „Verujemo da je gledanje filma u bioskopu mnogo više od zabave – to je prostor u kome mlada publika uči, saoseća, mašta i (od)rasta“.

Više o filmovima:

„Zaustavite moju maćehu!“
Topla porodična muzička komedija prati veselu i maštovitu devojčicu Dorku, koja živi sa ocem i uživa u njihovoj svakodnevici – sve dok najava njegovog ponovnog braka ne poremeti njen svet. Odlučna da spreči dolazak nove maćehe, Dorka kreće u uzbudljivu avanturu koja je vodi u čarobnu šumu. Film donosi obilje humora, muzike i toplih porodičnih poruka, namenjen je mlađoj publici (6+) i prikazuje se na mađarskom jeziku, bez prevoda.

„FOMO“
Savremeni tinejdžerski film prati Gergöa i njegovu ekipu, poznatu kao „Čopor“, koji su opsednuti zabavom, društvenim mrežama i stalnom potrebom za pažnjom i lajkovima. Kako njihovi snimci postaju sve provokativniji, granice se brišu, a jedna noć izmiče kontroli kada devojka Lilla postane žrtva njihove potrebe za „contentom“. Film direktno i bez zadrške tematizuje pritisak digitalne kulture, odgovornost i posledice ponašanja, te se preporučuje starijoj deci i tinejdžerima kao podsticaj za važne razgovore.

„Hola Frida“
Vizuelno upečatljiv animirani film donosi nežan i inspirativan prikaz detinjstva slavne umetnice Fride Kalo. Kroz priču o radoznaloj i živahnoj devojčici koja odrasta u meksičkom okruženju, film prati njen susret sa bolešću koja menja tok njenog života, ali i otvara prostor za razvoj mašte, kreativnosti i umetničkog izraza. Inspirisan Fridinim autentičnim stilom, film na suptilan i emotivan način govori o snazi umetnosti kao sredstva prevazilaženja životnih izazova. Namenjen je deci (6+) i porodičnoj publici, posebno onima koji prepoznaju vrednost umetnosti i priča o hrabrosti i drugačijosti.

Devetnaesti Beldocs od 20. do 26. maja u Beogradu

Devetnaesti Beldocs od 20. do 26. maja u Beogradu

Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs ove godine donosi više od 100 kratkih i dugometražnih filmova, kao i VR ostvarenja, uz posebno snažan domaći program.

Beograd će i ovog proleća biti centar savremenog dokumentarnog filma – od 20. do 26. maja biće održano 19. izdanje Beldocs-a, na više lokacija širom grada. Publiku očekuje raznovrstan program koji donosi uzbudljiv presek najaktuelnijih tokova savremene dokumentaristike, uz fokus na autore i autorke iz Srbije i regiona, ali i na pažljivo odabrane međunarodne festivalske hitove i nagrađene dokumentarce, uz značajan broj svetskih i evropskih premijera.

Ovogodišnje izdanje donosi više od 100 filmova različitih formata i trajanja, uključujući i inovativna VR ostvarenja i video igre koje donose savremeno gledalačko iskustvo. Tematski se posebno izdvajaju filmovi koji se bave naukom i tehnologijom, migracijama, odnosom čoveka prema prirodi i životinjama, kao i biografski i muzički dokumentarci koji iz godine u godinu privlače veliku pažnju publike. Ovog puta, u fokusu su i ostvarenja koja koriste arhivske materijale i istražuju istorijske perspektive, kao i filmovi koji promišljaju ulogu medija i značaj medijske pismenosti u savremenom društvu.

Beldocs i ove godine pruža snažnu podršku domaćim autorima kroz pažljivo kuriran nacionalni program, koji beleži kontinuirani rast kvaliteta i raznovrsnosti. Festival nastavlja da neguje prostor za nove glasove i autorske pristupe, istovremeno povezujući lokalnu scenu sa međunarodnim tokovima.

Pored filmskog programa, bogat Beldocs Industry segment okupiće filmske profesionalce iz zemlje i inostranstva kroz niz radionica, treninga, panela, razgovora i master klasova. Autori će imati priliku da razvijaju i predstavljaju svoje projekte pred istaknutim mentorima i donosiocima odluka – predstavnicima festivala, televizija, fondova, distribucijskih kuća i VOD platformi.

Prodaja ulaznica počinje krajem aprila putem zvanične internet stranice festivala, gde će uskoro biti dostupne i detaljne informacije o programu i rasporedu projekcija (www.beldocs.rs).

O Beldocsu: Beldocs je osnovan 2008. godine i danas predstavlja jedan od vodećih međunarodnih festivala dokumentarnog filma u regionu. Tokom sedam dana, na više lokacija u Beogradu, publika ima priliku da vidi više od 100 premijernih filmova u okviru brojnih programskih celina. Festival dodeljuje više nagrada za najbolja ostvarenja, dok kroz Beldocs Industry platformu aktivno podržava razvoj novih projekata.

Beldocs svake godine okuplja veliki broj međunarodnih filmskih profesionalaca – autora, producenata i predstavnika relevantnih evropskih i svetskih institucija i kompanija, čime doprinosi razvoju i vidljivosti dokumentarnog filma u regionu.

Za više informacija posetite www.beldocs.rs, kao i naše kanale na društvenim mrežama: Instagram, Facebook, YouTube i X.

Austrijski filmski festival od 16. do 19. aprila u Beogradu, Nišu i Novom Sadu

Austrijski filmski festival  biće održan od 16. do 19. aprilapod sloganom „Više od … / More than … / Mehr als …” u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Ovogodišnja selekcija ne donosi samo presek savremene austrijske kinematografije, već progovara i o nastojanju čoveka da bude prepoznat u sveukupnosti svog identiteta. Predstojećim festivalom Austrijski kulturni forum obeležava i 25 godina rada u Srbiji, a ovogodišnja selektorka filmskog programa je književnica i novinarka Ana Vučković Denčić.

Festival će 16. aprila u Dvorani Kulturnog centra Beograda otvoriti dokumentarni film „Daleko od lipicanera“, autorke Olge Kosanović, koja će biti specijalna gošća festivala.

Lioba Bamer, direktorka Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu, povodom predstojećeg izdanja festivala je istakla: „Obeležavajući 25 godina postojanja Austrijskog kulturnog foruma ovde u Beogradu, želimo da nastavimo tradiciju prikazivanja savremenog austrijskog filma i da stavimo u fokus austrijske filmske autorke i autore pred međunarodnom publikom. Ovi filmovi prikazuju raznolikost savremenog austrijskog filmskog stvaralaštva, često razvijanog u saradnji sa međunarodnim partnerima. Svi filmovi su „više od“ onoga što se na prvi pogled čini: nastojanja Olge Kosanović da stekne austrijsko državljanstvo u filmu Daleko od lipicanera dotiču pitanja pripadnosti i identiteta; šahistkinje Tatije Skhirtladze u filmu Slava kraljici takođe se fokusiraju na odnose među ženama. Oba filma su dobar primer austrijsko-srpske saradnje i kulturnih veza koje želimo da istaknemo i podržimo“.

Lioba Bamer je dodala: „Tokom naših 25 godina u Srbiji kao Austrijski kulturni forum i više od 5 godina organizovanja Austrijskog filmskog festivala, trudimo se da pokažemo da su austrijska umetnost i kultura „više od“. Više od Šenbruna, Saher torte i Šuberta. Više od poznatih i voljenih klasika, više od onoga što se vidi na prvi pogled“. Direktorka Austrijskog kulturnog foruma se posebno zahvalila Erste Banci Srbija i kompaniji dm na njihovoj dragocenoj podršci, domaćinima festivala – KCB-u i Cineplexx-u, kao i Niškom kulturnom centru.

Selektorka ovogodišnjeg izdanja Austrijskog filmskog festivala Ana Vučković Denčić je odabrala sedam filmova u ovogodišnjoj selekciji.

“Kao selektorka ovogodišnjeg festivala, birajući savremene filmove po kvalitetu, plašila sam se da neću naći njihovu zajedničku sponu, već da će samo raznolikost stilova, žanrova i tema biti bogatstvo koje se pruža publici. Ispostavilo se upravo to da, iako različiti svi ovi filmovi na površinu iznose neki novi kvalitet, nešto izrazito i autentično, nešto više, više od svakodnevnog, više od običnog. Junakinje filma Slava kraljici su više od šahistkinja, one su heroine koje ruše tabue i pomeraju granice podeljenog sveta, tema filma Daleko od lipicanera je više od puke birokratije i papirologije, a za junaka Suflea hotel je više od građevine. U okviru festivala pratićemo putovanja koja prestaju da budu samo pomeranje iz jedne u drugu tačku, već postaju više od toga, jedna filozofska i metafizička kategorija. Takav je put našeg junaka od Egipta do Austrije, takvi su intimni susreti taksiste i onih sa kojima nakratko deli prostor i život“, navela je Ana Vučković Denčić.

Filmovi u selekciji govore o nastojanju čoveka bude prepoznat u sveukupnosti svog identiteta, da pronađe sebe u promeni mesta ili pak, upinjući se da sačuva to gde je navikao da boravi, da se izbori sa društvenim i svojim unutrašnjim žarištima. Zato i ovaj festival nije samo prost presek austrijskih savremenih filmova, već je više od toga –  jedno kinematografsko traganje, preispitivanje, više od filma, više od života“, zaključila je selektorka festivala.

Film otvaranja, „Daleko od lipicanera“ Olge Kosanović, zasnovan je na  životnoj priči same autorke.

Olga je rođena u Austriji, gde je uvek i živela. Zemlju je napuštala samo zbog odlazaka na odmore i da, kao i mnogi mladi Evropljani – studira u inostranstvu. Kad je podnela papire za dobijanje austrijskog državljanstva, ispostavilo se da je van zemlje provela dva meseca previše. Iz ove situacije i doživljaja da ne pripada zemlji koju je oduvek osećala kao svoj dom, Olga Kosanović stvara humoran, uzbudljiv dokumentarac o borbi sa birokratijom, ali i o suštinskim pitanjima pripadanja i identiteta. Osim svoje polazišne priče u film uključuje i mnogo drugih ljudi voljnih da podele svoje iskustvo i odgovor na večito pitanje – ko smo?

Filmovi u okviru šestog izdanja Austrijskog filmskog festivala prikazivaće se u Kulturnom centru Beograda, Cineplexx Stop Shop-u u Nišu i Cineplexx Promenadi u Novom Sadu.

Partneri Austrijskog kulturnog foruma na realizaciji ovogodišnjeg izdanja festivala su Kulturni centar Beograda, Cineplexx Srbija i Niški kulturni centar, uz podršku Erste Banke Srbija i kompanije dm.

Ovacije u Kopenhagenu za „Yugo ide u Ameriku“

Održana svetska premijera filma „Yugo ide u Ameriku“ na festivalu CPH:DOX u Kopenhagenu

Nakon svetske premijere, film uskoro stiže i pred domaću publiku

Dugoočekivani dokumentarni film „Yugo ide u Ameriku“ reditelja i autora Filipa Grujića i Alekse Borkovića imao je svoju svetsku premijeru u okviru programa prestižnog festivala CPH:DOX u Kopenhagenu. Publika je film dočekala ovacijama, a sve festivalske projekcije su bile rasprodate.

Film je prikazan u selekciji Special Premiers, u okviru koje su ranije svoje radove predstavili neki od najznačajnijih savremenih svetskih autora.

Povodom premijere, autori filma su izjavili: “Imali smo razna scenarija u glavi kako će proći premijerni susret Juga s publikom, ali zaista nismo očekivali da ćemo se vratiti kući sa četiri rasprodate projekcije na festivalu s mnoštvom sjajnih filmova. Ne možemo da dočekamo da dovedemo juga i pred domaću publiku”.

Film „Yugo ide u Ameriku“ prati grupu milenijalaca iz Srbije, koji kreću na putovanje kroz Sjedinjene Države u najupečatljivijem automobilu sa ovih prostora Yugu – kultnom jugoslovenskom automobilu nekada ismevanom kao „najgori u istoriji“.

Filip Grujić je nagrađivani pisac, dramaturg i reditelj, autor tri zapažena romana i dobitnik brojnih priznanja za dramsko stvaralaštvo, uključujući Sterijinu nagradu i nagradu „Mihiz“.

Aleksa Borković je reditelj i direktor fotografije. Režirao je kratki film „Čekaj me ovde“, koji je premijerno prikazan na Sarajevo Film Festivalu, dok je kao snimatelj radio na brojnim međunarodnim projektima i umetničkim produkcijama. „Yugo ide u Ameriku“ je Filipov i Aleksin dugometražni rediteljski debi.

U filmu se pojavljuju: Filip Grujić, Aleksa Borković, Aleksandar Blažić, Ivana Finci, Carlos Ayala, Russell Chave, Lazar Marković, Janko Kroček, Vanja Kroček, Tony Ciminera, Nick Bygrave, Malcolm Bricklin, Alen Rizvanović, Hasan Kapić, Miroslav Kefurt, Sabrina Plaisance-Sia, Jason Vuic i Slaviša Grujić. Autorski tim čine direktor fotografije Aleksa Borković, scenarista Filip Grujić, producentkinja Čarna Vučinić, ko-producentkinja Vanja Jambrović, montažerka Kristina Todorović, dizajner i mikser zvuka Tihomir Vrbanec, kompozitor Boško Mijušković, dok su snimatelji zvuka bili Ivana Finci i Aleksandar Blažić. Producent filma je porodica Šolak i United Media Grupa.

Projekat je nastao u ko-produkciji United Media-e, porodice Šolak, te filmske kuće Naked iz Beograda i zagrebačke produkcije Restart. Projekat je nastao uz podršku fonda Eurimages, Filmskog centra Srbije, Hrvatskog audiovizualnog centra i United Media Grupe.

Nakon svetske premijere, film uskoro stiže i pred domaću publiku.

Trejler filma: https://vimeo.com/1171690011

Počeo osmi Međunarodni festival dokumentarnog filma DOK #8

19 dokumentaraca iz celog sveta na DOK #8 festivalu

Projekcijom filma „Orvel 2+2=5“ Raula Peka u četvrtak, 26. februara u mts Dvorani, svečano je otvoreno osmo izdanje Međunarodnog festivala dokumentarnog filma DOK #8.

Tokom festivala, koji traje do 1. marta, publici će biti prikazano 19 pažljivo odabranih savremenih dokumentarnih filmova iz celog sveta, pružajući uvid u aktuelna umetnička i društvena pitanja kroz različite filmske perspektive. Među autorima su dokumentaristi iz SAD-a, Francuske, Velike Britanije, Italije, Španije, Rusije, Češke, Indonezije, Argentine i Srbije, a teme filmova variraju od ličnih i porodičnih drama, preko istorijskih i društvenih događaja, do globalnih ekoloških i tehnoloških problema.

Na otvaranju festivala, umetnički direktor Igor Toholj istakao je: „Ovaj festival postoji zato što volimo svoj posao. Svi koji se danas bave kulturnim manifestacijama dobro znaju da one opstaju zahvaljujući ogromnom trudu i entuzijazmu. Festival smo koncipirali kao susret filmova koje potpisuju veliki autori, čija su ostvarenja premijerno prikazana na festivalima A kategorije poput Kana, Venecije i Berlina, ali i na najznačajnijim svetskim festivalima dokumentarnog filma, kao što su Đanfranko Rosi, Asif Kapadija i Raul Pek”.

“Podjednako nam je važno da kroz program Enter Dok pružimo prostor debitantima i podržimo njihovu potrebu da prikažu na festivalima kao što je ovaj svoj prvi film. Upravo ti autori, kao što pokazuje i ovogodišnja selekcija, svoje unutrašnje svetove pretaču u snažna vizuelna dela koja dele sa publikom. Ove godine u toj selekciji imamo sedam filmova, a nekoliko autora biće i naši gosti,“ rekao je umetnički direktor festivala.

Festival je zvanično otvorila Arantzazu Gómez Bayón, autorka filma „Zaboravi na film!“. Ona se zahvalila na pozivu i istakla da joj je zadovoljstvo što je deo festivala i što vidi veliki broj ljubitelja filma i kulture. „Živimo u interesantnim i izazovnim vremenima – vremenima koja možda nisu dobra za ljude, ali jesu podsticajna za dokumentarni film,” poručila je autorka.

Među selektovanim filmovima izdvajaju se „Orvel: 2+2=5“, koji prikazuje život i trajni uticaj Džordža Orvela i njegovih ideja na savremeni svet, kao i „Broken English“, intimni dokumentarac koji prati šest decenija muzičke karijere Merijen Fejtful. Film „Mileva Ajnštajn“ Andrijane Stojković otkriva život Mileve Marić i njen doprinos nauci, koji istorija nije upisala uz ime Alberta Ajnštajna, dok „Keni Dalgliš“ prati put Kenija Dalgliša od FK Seltik do Liverpul i njegov uticaj na fudbal i zajednicu.

„O blatu i krvi“ dokumentuje život u konganskom selu Numbi, gde stanovnici kopaju koltan  materijal ključan za mnoge uređaje savremene tehnologije, a „Spavač: Izgubljeni Karavađo“ prati otkriće slike u Madridu koja bi mogla biti izgubljeno delo Karavađa. Film „Pompeja: Ispod oblaka“ prikazuje život u Napulju suočenom sa vulkanskom pretnjom i arheološkim radom, dok „Roberto Roselini: Više od života“ dokumentuje ličnu i umetničku krizu Roselinija i njegov put kroz Indiju tražeći kreativni preporod.

Na festivalu će biti prikazan još jedan domaći dokumentarni film „Rutama predaka“ Marka Kovača donosi pismo Gojka Ilića koje opisuje njegovo iskustvo u izgradnji istorijske rute 66 u Sjedinjenim Američkim Državama.

Alba Flores istražuje život i delo svog oca u filmu „Antonio Flores“, dok „Dnevnik reditelja“ prati Aleksandra Sokurova koji vodi dnevnik i beleži lični i istorijski pogled na drugu polovinu 20. veka. Film „Naša zemlja“ prikazuje borbu zajednice za pravdu i zemljište nakon ubistva indijanskog vođe u Argentini, dok „Nerođeni otac“ beleži šest godina života režisera kroz kućne snimke i svakodnevne događaje.

Dokumentarac „Iskopano“ istražuje arheološko iskopavanje iz 1967. u Aušvic-Birkenau i sudbinu izvađenih predmeta, dok „Okupani suncem“ prikazuje kako predizborna atmosfera u Indoneziji utiče na miran život u selu. Film „Grad je spavao i sanjao o nama“ prati četiri autsajdera kroz poslednje dane leta u Sankt Peterburgu, kroz njihovu potragu za ljubavlju i poezijom, dok „Odmor“ prati desetogodišnje snimanje boemske grofice koja traži naslednika među potomcima.

„Zaboravite na film!“ prikazuje mladu rediteljku koja balansira kreativni rad i majčinstvo, transformišući svakodnevni život u film, dok „Doći će mali sivi vuk“ prati rusku novinarku koja vodi ćerku kroz Putinov svet pred početak rata u Ukrajini. 

Gosti DOK festivala biće autori Mihal Bem, reditelj filma „Nerođeni otac“, Arancasu Gomes Bajon, autorka intimističkog i ličnog filma „Zaboravite na film!“, kao i Natalia Ašurovskaja, čiji diplomski film „Grad je spavao i sanjao o nama“ takođe učestvuje na festivalu.

Program osmog izdanja DOK festivala dostupan je na zvaničnom sajtu dokfest.rs. Ulaznice za projekcije filmova dostupne su na blagajni mts Dvorane i onlajn putem sajta: https://www.mtsdvorana.rs/filmovi/dok8

Foto: Tanja Drobnjak

Enter Dok takmičarska selekcija DOK #8 festivala

Dokumentaristi iz Češke, Francuske i Španije specijalni gosti festivala

Osmo izdanje Međunarodnog festivala dugometražnog dokumentarnog filma DOK #8 biće održano od 26. februara do 1. marta u mts Dvorani u Beogradu, donoseći publici pažljivo odabranu selekciju savremenih dokumentarnih ostvarenja.

Takmičarski program Enter Dok, posvećen debitantskim dugometražnim dokumentarnim filmovima, ove godine predstavlja sedam ostvarenja. U okviru ovog programa biće dodeljene dve nagrade – Nagrada publike i Nagrada žirija publike, koji čine tri ljubitelja filma, sa ciljem da se istaknu i podrže novi autorski glasovi savremenog dokumentarnog filma.

Igor Toholj, umetnički direktor festivala o ovogodišnjoj selekciji je rekao: „Nekako se podrazumeva da prvi dokumentarni film predstavlja priliku za autora da eksternalizuje i predstavi svoj unutarnji svet, odnose sa okolinom, porodicu čak i svoju intimu rezervisanu za osobe od poverenja. Debitanti imaju skoro uvek tu potrebu, jednu vrstu namere da se predstave gledalištu u introspektivnoj ili nekoj drugoj narativnoj formi. U ovoj selekciji dominiraju upravo takvi filmovi, sa različitim formama i postupcima“.

Veoma inovativni film „Nerođeni otac“Mihala Boma, koji pod uticajem avangardista, a najviše Jonasa Mekasa snima Super 8 kamerom svoju svakodnevicu i životna iskušenja tokom 6 godina, fragmentirajući sopstveni, na momente dramatičan život uz duhovit komentar. Reditelj filma biće gost festivala. „Doći će mali sivi vuk“ Žane Agalakove je film esej, u kome se porodična kriza sredovečne ruske novinarke prepliće sa moralnom i krizom profesionalnog identiteta u prvom licu. „Odmor“ jeveoma istinit, opservacioni film Viktorije Hejli Hačinson koji u naizgled idiličnom okruženju vile na Azurnoj obali portretiše alfa-ženku, toksičnu majku i baku koja ponekada i surovo upravlja životima svojih najbližih.

„Zaboravi na film! je intimistički, lični film u kome autorka Arantzazu Gomez Bajon (biće gošća festivala) sučeljava svoje majčinstvo sa izazovima profesionalnog angažmana rediteljke, a Micko Boanegres nam u „Okupani suncem“ kontrastira skrivenu mirnoću sredine u kojoj žive penzioneri, rediteljvi baba i deda, nesvesni turbulentne predizborne atmosfere u Indoneziji (nekako se čini poznato, zar ne?). „Iskopano“ je film koji nas upozorava na dramatičnost i sveprisutnost nedavne istorije Holokausta u logoru Aušvic. Na osnovu davnog arheološkog iskopavanja, što je ostavilo veliki trag na rediteljku Anu Šćepansku koja je je narednih 14 godina bila ospednuta ovom temom.

Naposletku, nešto sasvim drugačije – „Grad je spavao i sanjao o nama“, diplomski film Natalije Ašurevskaje, na razmeđi dokumentarca i umetničkog performansa, stilizovana je vizuelna posveta Sankt Peterburgu i njegovim fascinantnim krajolicima, alternativnim umetnicima, bizarnim pojavama urbane kulture, njihovim dnevnim i noćnim “štekovima”. Rediteljka ovog filma biće, takođe, gošća festivala.

DOK #8 će biti otvoren filmom “Orvel 2+2=5” u četvrtak 26. februara u 19.30h u sali 6 mts Dvorane, a kompletan program osmog izdanja DOK festivala dostupan je na zvaničnom sajtu dokfest.rs.

Ulaznice za projekcije filmova dostupne su na blagajni mts Dvorane i onlajn putem sajta: https://www.mtsdvorana.rs/filmovi/dok8

Foto: DOK promo.

Dokumentarci o Karavađu, Roseliniju, Keniju Dalglišu i Pompejima na DOK #8 festivalu

Osmo izdanje Međunarodnog festivala dugometražnog dokumentarnog filma DOK #8 biće održano od 26. februara do 1. marta u mts Dvorani u Beogradu, donoseći publici pažljivo odabranu selekciju savremenih dokumentarnih ostvarenja. Ovogodišnji program, između ostalog, donosi filmove koji istražuju živote velikih umetnika i sportskih legendi, ali i sudbine gradova i civilizacija suočenih sa istorijskim izazovima.

Film „Pompeja: Ispod oblaka“ (Sotto le nuvole, 2025) renomiranog autora Đanfranka Rosija donosi potresnu priču o Napulju, gradu koji živi pod stalnom pretnjom Vezuva i Kampi Flegreja. Dok se podrhtavanja tla pojačavaju, arheolozi nastavljaju da istražuju prošlost, a stanovnici žive između svakodnevice i straha, pod senkom sudbine drevne Pompeje.

Biografski dokumentarac „Roberto Roselini: Više od života“ (Roberto Rossellini, più di una vita, 2025) autora Rafaelea Brunetija, Ilarije de Laurentis i Andree Paola Masare vraća publiku u 1956. godinu, kada se slavni italijanski reditelj suočavao sa ličnom i umetničkom krizom. filmovi sa Ingrid Bergman nisu uspevali, brak im se raspadao, a štampa je bila nemilosrdna. Kada se Bergman vratila u Holivud, Roselini prihvata poziv indijskog premijera Džavaharlala Nehrua da dokumentuje napredak Indije. Sa sumnjama i koferom punim špageta, kreće u potragu za kreativnim i emotivnim preporodom, inspirisan zemljom koja spaja tradiciju i modernost.

Ljubitelji umetnosti imaće priliku da pogledaju film „Spavač: Izgubljeni Karavađo“ (The Sleeper. El Caravaggio perdido, 2025) reditelja Alvara Longorije, koji istražuje uzbudljivu priču o slici otkrivenoj u jednoj kući u Madridu, za koju se veruje da bi mogla biti izgubljeno delo velikog italijanskog baroknog slikara Karavađa. Film prati proces ekspertiza, polemika i uzbuđenja koje je ovo otkriće izazvalo u svetu umetnosti.

Među istaknutim naslovima je dokumentarni film „Keni Dalgliš“ (2025) reditelja Asifa Kapadije (Diego Maradona, Amy, Senna) koji prati put slavnog škotskog fudbalera od FK Seltika do FK Liverpula, njegov uspon do statusa evropske fudbalske legende i dubok uticaj koji je ostavio, kako na terenu, tako i u zajednici. Film donosi intiman portret sportiste čije ime zauzima posebno mesto u istoriji Liverpula.

Festival će u četvrtak, 26. februara biti otvoren filmom “Orvel 2+2=5”, a kompletan program osmog izdanja DOK festivala dostupan je na zvaničnom sajtu dokfest.rs.

Ulaznice za projekcije filmova dostupne su na blagajni mts Dvorane i onlajn putem sajta: https://www.mtsdvorana.rs/filmovi/dok8

Instagram stranica festivala: https://www.instagram.com/dok.fest/?hl=en

Foto: DOK promo.