Festivali

„Topli film“ Dragana Jovićevića otvorio 17. Beldocs

Sedamnaesti Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs, otvoren je  sinoć u rasprodatoj Velikoj Sali Doma omladine Beograda. 
Festival je otvorio dugometražni dokumentarni film, „Topli film“, autora Dragana Jovićevića.

Pre same projekcije, prisutnima su se obratili direktorka Beldocs festivala, Mara Prohaska Marković, umetnički direktor festivala, Marko Grba Singh i selektor festivala, Igor Stanojević.

Na svojoj nacionalnoj premijeri  na otvaranju Beldocsa beogradska publika je „Topli film“ dočekala gromoglasnim aplauzom, a prikazan je u okviru Srpskog takmičarskog programa.

foto: Dalibor Danillović

Beldocs traje do  29. maja 2024. godine na 11 lokacija u Beogradu, a publika će imati priliku da vidi više od 100 premijernih projekcija, u 13 programskih celina.
Program festivala možete sikunuti sa ovog linka: beldocs.rs

SEDAMNAESTI BELDOCS POČINJE!

Fotografija: Dalibor Danilović
Dvanaest sjajnih ostvarenja domaćih dokumentarista u konkurenciji 17.Beldocsa
Sedamnaesti Međunarodni festival dokumentarnog filma – BELDOCS, počinje u sredu 22.
maja i trajaće sve do 29. maja 2024. Na konferenciji za medije održanoj povodom početka
festivala, predstavili su se autori Srpskog takmičarskog programa. Pored domaćih reditelja i
njihovih filmova, predstavljeni su i posebni programi ovogodišnjeg Beldocsa: Andrijana
Sofranić – Beldocs Industry program, Dubravka Radusinović – Teen Program i Srećko Horvat
– Opstanak nije dovoljan.
U okviru selekcije Srpskog takmičarskog programa biće prikazano čak dvanaest filmova –
Topli film Dragana Jovićevića, Kako biti slobodan Nikole Polića, Izbor za mis zatvora Srđana
Šarenaca, Kadence za vrt Daneta Komljena, Neptunova nevera Katarine Stanković,
Novosadsko sećanje Aleksandra Reljića, Džojmejkers Jelene Radenović, Kad opet porastem
Jovane Avramović, Minel Tare Gajović, Heterotopia Nikole Nikolića, Izlaz kroz ludaru Nikole
Ilića i Šetnje koje se neće desiti Mine Simendić. Pored filmova iz ove programske celine, na
Beldocu će biti prikazana još dva filma u Srpskoj produkciji.
Čast da otvori 17. Beldocs pripala je hibridnom dokumentarcu „Topli film“ Dragana
Jovićevića, koji obrađuje istoriju jugoslovenske i srpske kinematografije iz ugla kvir likova.
„Neizmerno mi je zadovoljstvo što baš moj film otvara Beldocs, jer je to jedan od retkih
festivala koje sam pratio od prvog izdanja. Isprva kao novinar, kasnije i kao saradnik, sada se
vraćam na Beldocs sa svojim filmom, što je osobena kruna ove sedamnaest godina duge
veze. Na Toplom filmu radila je mala, a vrlo predana grupa saradnika, koji su zajedno sa
mnom i producentkinjom Natašom Pavlović prošli dugačak put da ovaj film ugleda svetlost
dana. Sada mi samo ostaje da se nadam da će publika uživati u specifičnom konceptu koji
smo tokom tog procesa sproveli u dokumentarac“, izjavio je Dragan Jovićević.
Kako biti Slobodan?, mladog reditelja Nikole Polića priča je o Slobodanu, slikaru iz
Beograda, čija su dela devedesetih godina prošlog veka upoređivana sa opusom Vazarelija.
Dvadeset godina kasnije on priređuje samostalnu izložbu kako bi ponovo zauzeo svoje
mesto u svetu umetnosti. „Snimanje je počelo davne 2015. godine i sve se desilo jako
spontano. Danas, pored toga što imam veliku tremu oko beogradske premijere, mogao bih
reći da je ovo film o našem slikaru i da je vredan vaše pažnje jer često pored gorućih tema
koje okupiraju našu kinematografiju zaboravljamo i na sam položaj umetnika. Za mene,
Slobodanova priča postavlja pitanje koliko je teško živeti, ako vaša umetnost nije
prepoznata“, rekao je reditelj.
Neptunova Nevera, u režiji Katarine Stanković, odigrava se na hrvatskom ostrvu Vis, gde
raznolika grupa ljudi diskutuje o svojoj budućnosti, osvrćući se na gubitak kulture
pripovedanja i slušanja. Ribari, deca, omladina, intelektualci, gradonačelnici i bogati strani
vlasnik propadajuće fabrike konzervi „Neptun” okupljaju se u filmski dijalog, oblikujući
kolektivnog protagonistu. Njihova vizija o zaštite životne sredine raste i premošćuje jaz
između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, između lokalnog i globalnog, između unutrašnje i
spoljašnje realnosti. Ostrvo je svet, a ovo ostrvo angažuje svet.
Novosadsko sećanje reditelja Aleksandara Reljića daje glas Teodoru Kovaču (99), Ivanu
Ivanjiju (93) i Marti Flato (81), koji su preživeli pogrom iz 1942. poznat kao Novosadska

racija, kada su mađarski fašisti ubili preko hiljadu Novosađana i njihova tela bacili pod led
Dunava. „Jako se radujem što će moj film biti premijerno prikazan na Beldocs-u, najvećem
festivalu dokumentarnog filma kod nas i što će priča o strašnoj Novosadskoj raciji na taj
način biti artikulisana, posebno u trenutku kada se i oko ovog događaja odvijaju razne
istorijsko revizionističke manipulativne radnje“, rekao je autor.
U kratkom dokumentarcu Kad opet porastem, mlada rediteljka Jovana Avramović se
deceniju nakon što je napustila rodni grad vraća kući kako bi istražila duboko ukorenjen
osećaj praznine koji je prati. „Sve više me brine problem našeg odsustva iz ličnih života.
Jureći za nekim zacrtanim ambicijama i egzistencijalnim pitanjima koja su sve teža, otuđili
smo se od onoga što zaista jesmo. Kada sam postavila sebi pitanje šta je ono što mi
najiskrenije nedostaje, shvatila sam da je to unutrašnje osećanje slobode o kom kao
devojčica nikada nisam razmišljala. Ova priča govori o potrazi za tim izgubljenim osećanjem
u nama“, izjavila je mlada rediteljka.
Kratki dokumentarac Minel, u režiji Tare Gajović smešten je u fabriku za proizvodnju
električnih transformatora „Minel – Ripanj” koja je 1953. godine izgrađena u beogradskom
naselju Ripanj. „Minel je fabrika koja je važna mojoj porodici, veliki deo njih je radio tamo,
neki su sačekali i penziju. Dok sam bila mala, ali i danas slušam priče o tom mestu, o tim
ljudima, o tome kako su izgledali njihovi životi“, izjavila je mlada rediteljka.
Kratki eksperimentalni dokumentarac Mine Simendić Šetnje koje se neće desiti, smešten u
digitalni prostor Google Mapa, preispituje potencijal i mogućnost ličnih promena,
upoređujući ih sa disonancom između načina na koji je grad predstavljen na tim mapama i
onoga kako grad zaista izgleda danas. „U potrazi za nečim ličnim i vrlo emotivnim u toj
javnoj arhivi, naišla sam na stokholmski sindrom u odnosu sa sopstvenom prošlošću, na
jedan osećaj zarobljenosti i stagnacije, koji istovremeno patološki obožavam, i shvatila da
počinjem da se poistovećujem sa gradom, koji je zaglavljen u sopstvenoj mapi. Deluje mi da
je ovaj film novi oblik one iste stare nade da će nas neko razumeti – sada je to potraga za
nečim antropomorfnim u tom digitalnom, koje za moju generaciju postaje jedna vrsta
maternjeg jezika, jedan način artikulisanja realnosti“, rekla je autorka.
Prvi kratki film Nikole Nikolića Heterotopija realizovan je u okviru Kino – Eko radionice koju
organizuje Akademski filmski centar DKSG. O svom dokumentarcu mladi reditelj kaže:
„Heterotopija je film o prostoru koji u sebe integriše različite vremenske kategorije, kako
kroz pitanje progresa sadržanog u kolektivnom, tako i kroz prizmu pojedinačnog i ličnog
iskustva.
Džojmejkers, rediteljke Jelena Radovanović bavi se muzičkim majstorstvom romskih
trubača sa juga Srbije. Rediteljka je o filmu rekla: „Ovim filmom želeli smo da prikažemo
nepoznatu stranu trubačkog zanata tj. izazove sa kojima se susreću Romi muzičari, a tiču se
načina na koji uče da sviraju i njegovih posledica po zdravlje. S jedne strane, ljubav prema
muzici i instrumentu, talenat i posvećenost sa kojima sviraju govori o značaju muzike za ovu
zajednicu. Pogotovo deca muzičari mogu da posluže kao inspiracija i primer za sve đake
muzičkih škola. S druge strane, atmosfera i teški uslovi u kojima žive, gde se formiraju kao
ličnosti i muzičari-trubači, u kontrastu su s radošću i patosom koju njihova muzika donosi.
Film je i svojevrsna potraga za značenjem pojma sevdah, za otkrivanjem specifičnog
osećanja koje često leži u osnovi njihove muzike“.

Izlaz kroz ludaru, kratki intimni dokumentarac Nikole Ilića, govori o vojniku koji nije želeo da
bude vojnik. „Kao mladi vojnik u ratu na Kosovu, shvatio sam da preko 95% mojih
„saboraca“ nije želelo da bude tamo, taj gorki osećaj koji su delili mladići prisiljeni na vojnu
službu širom sveta. Istrgnuti iz civilnog života i ugurani u stare čizme nekih prethodnih
ratova, te poslati na prve linije bez izbora, suočeni sa ogromnim strahom, besom i
beznađem. Mnogi klasici su poginuli, neki su kasnije počinili samoubistvo, a većina nas je
završila sa nekim oblikom poremećaja“, rekao je autor.
Film Kadence za vrt autora Daneta Komljena prati Jone, pripadnicu kvir komunističkog
kolektiva, koji je skoro deceniju živeo u prikolici u Berlinu. „Pročitao sam novinski tekst o
Mollies i njihovom iseljenju negdje na proljeće 2021. Neke od njih sam poznavao površno,
ali nešto vezano sa tom grupom, njihovom dinamikom, neizvjesnom budućnosti me je
navelo da im pokucam na vrata i pitam da li bi htjeli da napravimo film zajedno. Nakon
mjeseci vijećanja, Mollies su pristali i ovo je postao film o njihovom posljednjem ljetu u
nelegalnom kamp parku gdje su živjeli više od decenije. 2021. je bila i drugo ljeto pandemije.
Kadence za vrt je za mene tako postao film o preživljavanju, u trenutku kada se svako
zajedništvo činilo toliko dalekim, film o istrajavanju i završecima“, rekao ja autor.
Izbor za mis zatvora nagrađivanog reditelja Srđana Šarenca, vodi nas u mali grad Pirajui, sa
samo 25 000 stanovnika i tri zatvora. Kako bi vratila samopoštovanje osuđenicama,
direktorka zatvora organizuje takmičenje lepote. „Veliko mi je zadovoljstvo da će moj novi
film imati svjetsku premijeru na Beldocsu. Film se stvarao 10 godina i govori o ženskim
pravima u brazilskom zatvoru. Izbor za Mis Zatvora podiže samopouzdanje zatvorenicama i
omogućava njihovu resocijalizaciju. Nadam se da će zatvori kod nas uvesti ovakva vrsta
takmičenja jer zatvorenici nisu samo brojevi“, izjavio je autor.
U okviru specijalnih projekcija, biće prikazano još dva filma koja su nastala u produkciji naše
zemlje, koji se ne takmiče za nagrade Beldocsa: Nasleđe kralja trube Vladimira Kajlovica i
Kombi-nacija Jugoslava Nikolića.
„Nasleđe kralja trube je film o jedinstvenoj i neponovljivoj ličnosti sa naše muzičke scene,
muzičaru koji nikoga nije ostavio ravnodušnim“, izjavio je Vladimir Kajlovic. „Zvuk njegove
trube prodirao je i do najtvrdokornijih srca. Poslednji dani života Fejata Sejdića su ujedno i
početak njegove filmske priče, koja je slavnog trubača pokušala da osvetli pre svega sa one
ljudske strane.“
Jugoslav Nikolić je o svom filmu rekao: „Kombi-nacija je road movie koji nas kroz vožnju
restauriranim oldtajmer kombijem Zastava 850AK vraća u Jugoslaviju osamdesetih godina. Iz
priče bivših radnika se može složiti mozaik kako je izgledao život u Jugoslaviji nekada, a za
verodostojnu sliku sadašnjosti su se postarali snimci više kamera.“
Na konferenciji se obratila medijima i psihološkinja i psihoterapeutkinja Dubravka
Radusinović koja je jedna od koautorki Beldocs Teen programa i tim povodom izjavila je:
„Čast nam je i zadovoljstvo da u ovogodišnjem izdanju festivala ulazimo u sedmu godinu
našeg Teen programa, koji je ove godine najraznovrsniji kako po selekciji filmova tako i po
pratećem programu. Prate ga razgovori sa našom mladom publikom, edukativni program za
nastavnike, q&a sa rediteljima i panel diskusije. Kao i svake godine nadamo se dobrom
odzivu mlade publike, kvalitetnim razgovorima i njihovom aktivnom učešću u svim
segmentima festival(od selekcije do žiriranja filmova). Radujemo se da zajednički razvijamo
medijsku pismenost, kritičko mišljenje i empatiju. Najbolje učenje je anticipativno učenje.“

Specijalni program „Opstanak nije dovoljan“ predstavio je gost kustos Srećko Horvat,
izjavivši „U svijetu koji nestaje pred našim očima, možda ništa nije važnije nego
dokumentirati stvarnost i otvoriti prostor za mogućnost drugačijih svjetova. Specijalni
program Opstanak nije dovoljan donosi intrigantne filmove od kojih će neki zasigurno
uznemiriti publiku, međutim, danas nemamo taj luksuz da ne budemo uznemireni.”

Andrijana Sofranić Šućur predstavila je ovogodišnji Beldocs Industry program: „Ove godine
tokom dana organizujemo forum na kom će se predstaviti 20 projekata dokumentarnih
filmova iz 14 zemalja Zapadnog Balkana i Južnog Kavkaza, Baltičkih država, kao i post –
sovjetskih zemalja, pred velikim brojem stručnjaka (predstavnicima televizija, vod platformi,
festivala, distributera). Paralelno će se održati dve radionice: XR akademija, kao i Balkan
Young Talents u saradnji sa AJB DOC festivalom gde predstavljamo mlade nade
dokumentaristike iz zemalja zapadnog Balkana koja je podržana od strane Centralno
Evropske inicijative. Ove godine obeležavamo premijerno izdanje programa Play.Docs,
nastao u saradnji sa SGA, koji je usmeren na mlade i indie stvaraoce narativnih video igara.
Takođe pozivamo sve da posete panele koje organizujemo zajedno sa Udruženjem
dokumentarista Evrope – DAE i Mrežom Kinoprikazivača Srbije i masterklasove autora poput
predstavnika kolektiva Total Refusal i Ibrahima Nash’ata koji će se održavati u
Jugoslovenskoj kinoteci i Novoj Iskri na Dorćolu. Svi programi Beldocs Industry dana imaju
podršku programa Kreativna Evropa MEDIA.“
O Beldocs-u
Beldocs, jedan od vodećih međunarodnih festivala dokumentarnog filma u ovom delu
Evrope, održava se svake godine u maju u Beogradu. Osnovan 2008. godine, ove godine
prikazaće 13 programskih celina, preko 100 premijernih projekcija, tokom osam dana
trajanja festivala, koji se prikazuju na 8 lokacija. Festival Beldocs dodeljuje 6 nagrada u četiri
takmičarska programa. Osim filmskih projekcija organizuje niz panela i Master Class
predavanja, a u okviru Industry aktivnosti na radionicama, dodeljuju se novčane nagrade za
razvoj budućih filmova. Svake godine okupi preko 150 međunarodnih stručnjaka u audio-
vizuelnoj industriji, autora i producenata. Više od 200 partnera u Srbiji, regionu i Evropi,
podržava rad Beldocs filmskog festivala. Kreativni tim od preko 20 članova organizuje
Beldocs festival, uključujući stručnjake iz oblasti filma, dizajna i umetnosti. Beldocs je od

  1. partner u evropskim projektima: #europeanfilmchallenge, AVA Doc, Moving Cinema,
    Young4Film i član je Asocijacije dokumentarista Evrope. Više informacija na www.beldocs.rs

Vizuelne poslastice na 17. Beldocsu – selekcija Vatromet

Jedna od sada već tradicionalnih programskih celina predstojećeg 17. Beldocs festivala u Beogradu, Vatromet, predstaviće publici trinaest vizuelno upečatljivih dokumentarnih filmova izraženih autorskih rukopisa, od 22. do 29.maja 2024. godine

U okviru ovog programa publika će biti u prilici da vidi sledeće filmove:Generacija Kiborg (Cyborg Generation),QueendomŠaka zemlje (Handful of Dirt), Plavi pelikan (Pelican Blue), Majka domovina (Motherland), Drvo raste u mojim snovima (A Tree Grows in My Dreams Every Night), Budući ja (Future Me), Sunčevo popodne (Solar Noon), Prazne sobe (Empty Rooms), Poslednje leto (The Last Summer), Racvetani krajevi (Split Ends), Le Saboteur.

Publika će imati priliku i da u sklopu ove celine pogleda i kultno dokumentarno ostvarenje Kramb (Crumb) iz 1994. godine o ekscentričnom američkom strip autoru Robertu Krambu, koje ove godine slavi svoj 30. rođendan.

kadar iz filma „Sunčevo popodne“

Imerzivna stvarnost na 17. Beldocsu

Na repertoaru 17. Beldocs festivala, koji se održava od 22. do 29. maja 2024. godine u Beogradu, naći će se dva jedinstvena audiovizuelna programa interaktivnog tipa – sada već tradicionalna XR izložba: imerzivna stvarnost i najnoviji dodatak festivalskoj selekciji Play.docs Showcase. Publika će imati priliku da uroni u sadržaje obe izložbe u Bioskopu Balkan uz prethodnu rezervaciju termina na linkovima filmova.

kadar iz VREME SENKI

BELDOCS 2024 – Specijalni program gostujućeg kustosa Srećka Horvata

Pitanje opstanka u sklopu specijalnog programa 

gostujućeg kustosa Srećka Horvata na 17. Beldocsu

Na predstojećem, 17. festivalu Beldocs, koji će biti održan od 22. do 29. maja 2024. godine u Beogradu, biće predstavljena programska celina Opstanak nije dovoljan, specijalni program gostujućeg kustosa, filozofa Srećka Horvata.

Ovaj specijalni program Beldocsa bavi gorućim temama od klimatske krize, kolonijalizma i ekstraktivizma do pobune, prijateljstva i video-igara. Uz selekciju intrigantnih filmova, publika će moći da upozna uživo subverzivni austrijski kolektiv Total Refusal, iransku rediteljku filma Moja ukradena planeta i italijanskog filozofa Federika Kampanju. 

kadar iz filma “Moja ukradena planeta“

Austrijski filmski festival 2024 svečano zatvoren srpskom premijerom filma „Rikerl“ i koncertom Vudua Jurgensa

U nedelju 28. aprila u Kulturnom centru Beograda, Austrijski filmski festival 2024 svečano je zatvoren projekcijom filma „Rikerl“ reditelja Adrijana Gojgingera i mini koncertom Vudua Jurgensa, muzičara i glavnog glumca u ovom filmu.

Po završetku filma i koncerta, Jurgens je učestvovao i u razgovoru s publikom koji je moderirao Bojan Đorđević, umetnički direktor Ring Ring festivala.

Vudu Jurgens je o saradnji sa rediteljem Adrijanom Gojgingerom rekao: “Upoznali smo se 2017. kada je Adrijan završio svoj prvi film, koji je tada promovisao u Nemačkoj. Tragao je za novom muzikom i naleteo je na moj album, koji mu se zaista svideo. Istovremeno sam bio u žiriju na filmskom festivalu Vijenale u Beču i video sam njegov film, tako da sam znao ko zove. Ideja je bila da napravimo film od priča koje sam ispričao na svom prvom albumu. I za njega i za mene je bilo važno što smo zajedno napisali priču, da nisam bio samo glumac već i da sam bio potpuno uključen u sve, od toga kako izgleda moj stan, do toga ko su muzičari i moji prijatelji koji se pojavljuju u filmu”.

Reditelj Adrian Gojginger inspiraciju za film “Rikerl” je našao u austropopu, ali i u životnoj priči glavnog glumca, muzičara Vudua Jurgensa, koji je i sam od radnika na groblju dospeo do austropop zvezde, čiji su zaštitni znak crnohumorni tekstovi na bečkom dijalektu. Jurgens je angažovao većinu muzičara u filmu, prearanžirao pesme i pokazao reditelju Adrijanu Gojgingeru kafane koje se na razglednicama iz Beča ne mogu videti. „Rikerl“ je tako i oda boemskom Beču i supkulturi.

Austrijski filmski festival 2024 održan je u periodu od 24. do 29. aprila 2024. u Beogradu, Nišu i Novom Sadu pod motom “Imagine: Film”. U glavnom festivalskom programu publika je mogla da vidi šest savremenih austrijskih filmova novije produkcije: “Nula kalorija” (Club Zero) rediteljke Džesike Hausner (Jessica Hausner), “Sparta” i “Rimini” Ulriha Zajdla (Urlich Seidl), “Porodična večera” Petera Hengla (Peter Hengl), “Europa” rediteljke Sudabe Mortezaj (Sudabeh Mortezai), i “Rikerl” Adrijana Gojgingera (Adrian Goiginger).

U pratećem programu Austrijskog filmskog festivala, u Kulturnom centru Beograda i na Fakultetu dramskih umetnosti, održano je nekoliko programa posvećenih legendarnom reditelju austrijskog porekla Biliju Vajlderu, panel diskusija “Challenges and Practices – Green Transformation in the Film Industry”, kao i industry day namenjen profesionalcima u filmskoj industriji.

Foto: Tanja Drobnjak.

Svečano otvoren Austrijski filmski festival 2024 u Kulturnom centru Beograda

Austrijski filmski festival 2024  svečano je otvoren u četvrtak 25. aprila u Dvorani Kulturnog centra Beograda. Na otvaranju su se publici obratili Ivan Aranđelović, urednik filmskog programa Kulturnog centra Beograda, Amadeus Faltajner, direktor Austrijskog kulturnog foruma, i Saša Radojević, selektor ovogodišnjeg izdanja festivala.

Ivan Aranđelović je otvaranje festivala najavio rečima: “Svedoci ste da je austrijski film dobrodošao u Srbiji i Beogradu. Ovo je pravo mesto za austrijsku kinematografiju koju otkrivamo iz godine u godinu, i ovaj festival raste. Zahvaljujemo se Austrijskom kulturnom forumu na organizaciji i ovogodišnjeg Austrijskog filmskog festivala”.

Amadeus Faltajner je u svom uvodnom govoru istakao: “Selektor Saša Radojević napravio je poseban i šarolik program. U narednim danima prikazujemo šest filmova za koje mislim da su sjajan miks insajderskih saveta i nagrađivanih dela. Naslov festivala Imagine: Film i generalni moto austrijske spoljne kulturne politike – Imagine Dignity – u prvi plan stavljaju ekološka i socijalna pitanja. I ove godine, kao prateći program, organizujemo Industry Day, u čijem fokusu je ekspertska razmena na temu Green Filming”.

Saša Radojević je, govoreći o ovogodišnjoj selekciji, posebno izdvojio filmove “Rimini” i “Sparta” Ulriha Zajdla, za koga je rekao da je u ovom trenutku jedan od najinteresantnijih filmskih autora. O filmu “Nula kalorija” i čitavom programu, selektor festivala je dodao: “Film Džesike Hauzner se bavi onim što je veoma prisutno u savremenoj Evropi – stalnom potrebnom za održavanjem vitalnosti i zdravog života, koji vrlo lako može biti pretočen u neku vrstu suptilne diktature. Filmovi koje ćete gledati na festivalu su vrlo precizni, i ta preciznost s kojom se prepoznaju i razmatraju problemi savremenog sveta su nešto što izdiže austrijsku kinematografiju iznad evropskog proseka”.

Glavni filmski program festivala otvorila je projekcija filma “Nula kalorija” (Club Zero) rediteljke Džesike Hausner. Ova oštra moralna satira sa Mijom Vasikovskom kao zagonetnom gospođom Novak prati bolne tačke naših savremenih debata. Odeljenje je potpuno začarano harizmom nastavnice – ko ne bi želeo da bude u top formi i da istovremeno spase svet? Ali, postepeno učenici bivaju uvučeni u apsurdan i opasan kult iz kojeg nema izlaza. Zlom duhovitošću, kompozicionim savršenstvom i hladnokrvnom dvosmislenošću, rediteljka stvara neizmerno zabavnu crnu komediju.

Dan ranije, u sredu 24. aprila u Dvorani KCB-a, održana je održana prezentacija knjige eseja “O bulevarima, apartmanima i Biliju Vajlderu” na kojoj su govorili urednik edicije Aleksandar S. Janković, selektor festivala Saša Radojević, i autorke eseja Vesna Perić, Iva Leković, Biljana Maksić, i Neda Radulović.

Aleksandar S. Janković je o koncepciji zbornika rekao: „Moja ideja je bila da zicer filmove izostavimo zato što mislim da je mnogo važnije osvetliti neke manje poznate, ali takođe važne filmove Bilija Vajldera. Posebno mi je drago zbog koleginica, autorki eseja, koje su osvežile razmišljanje o ovom reditelju. Ovaj zbornik je jako potrebna stvar kako studentima, tako i svima onima koji vole Bilija Vajldera“.

Austrijski filmski festival 2024 održava se u u periodu od 25. do 28. aprila 2024. u Beogradu, Nišu i Novom Sadu pod sloganom “Imagine: Film”. U glavnom festivalskom programu očekuje nas izbor šest savremenih austrijskih filmova novije produkcije: “Nula kalorija” (Club Zero) rediteljke Džesike Hausner (Jessica Hausner), “Sparta” i “Rimini” Ulriha Zajdla (Urlich Seidl), “Porodična večera” Petera Hengla (Peter Hengl), “Europa” rediteljke Sudabe Mortezaj (Sudabeh Mortezai), i “Rikerl” Adrijana Gojgingera (Adrian Goiginger), čija će srpska premijera zatvoriti festival, uz mini koncert i razgovor sa glavnim glumcem filma, muzičarem Vuduom Jurgensom.

Sponzori festivala su A1 i Lesnina S, a partneri Kulturni centar Beograda, Cineplexx, Niški kulturni centar, MEDIA Desk Srbija i Green Art Incubator.

Foto: Aleksandar Anđić.

Sutra svečano otvaranje Austrijskog filmskog festivala – Film “Nula kalorija” otvara Austrijski filmski festival

FOTO – kadrovi iz filma

Austrijski filmski festival će svečano biti otvoren 25. aprila u 20 sati u bioskopskoj Dvorani Kulturnog centra Beograda, projekcijom filma “Nula Kalorija” Džesike Hausner.

U ovom ostvarenju,  gospođica Novak (Mia Vasikovska) predaje predmet „Svesna ishrana“ u elitnoj školi. Odeljenje je potpuno začarano harizmom nastavnice – ko ne bi želeo da smanji masnoću u telu, da bude u formi i da istovremeno spase svet? Ali, postepeno gospođica Novak uvlači svoje učenike u apsurdan i opasan kult iz kojeg ne mogu ili ne žele da pobegnu. Zajedno idu u propast, pevajući i umirući od gladi.

Pored već pomenutog “Nula kalorija” (Club Zero) rediteljke Džesike Hausner (Jessica Hausner), u glavnom filmskom programu su i ostvarenja “Sparta” i “Rimini” Ulriha Zajdla (Urlich Seidl), “Porodična večera” Petera Hengla (Peter Hengl), “Europa” rediteljke Sudabe Mortezaj (Sudabeh Mortezai), i “Rikerl” Adrijana Gojgingera (Adrian Goiginger).

U nedelju 28. aprila u Kulturnom centru Beograda, Austrijski filmski festival 2024 biće svečano zatvoren premijernom projekcijom filma „Rikerl“ reditelja Adrijana Gojgingera (18h) i mini koncertom Vudua Jurgensa (19:50), muzičara i glavnog glumca u ovom filmu. Jurgens će učestvovati i u razgovoru s publikom koji će moderirati Bojan Đorđević, umetnički direktor Ring Ring festivala.

Počasni gost festivala Vudu Jurgens početkom aprila ove godine dobio je nagradu za najbolju glavnu mušku glavnu ulogu u filmu „Rikerl“ na prestižnom austrijskom filmskom festivalu Diagonale u Gracu.

Austrijski filmski festival 2024 održava se u periodu od 24. do 28. aprila 2024. u nekoliko gradova u Srbiji pod sloganom “Imagine: Film”. Selektor ovogodišnjeg izdanja Austrijskog filmskog festivala je reditelj, scenarista i filmski kritičar Saša Radojević. Festival se održava u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Sponzori festivala su A1 i Lesnina S, a partneri Kulturni centar Beograda, Cineplexx, Niški kulturni centar, MEDIA Desk Srbija i Green Art Incubator.

Predstavljen program 17. Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs 

Više od 100 dokumentaraca na  17. Beldocsu na 11 lokacija u Beogradu

22 – 29.maj 2024.

Program Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, koji će se po 17.put održati u Beogradu, ali i drugim gradovima u Srbiji u periodu od 22. do 29. maja, predstavljen je danas u Bioskopu Balkan. 

Prisutnima su se ispred Beldocs festivala obratili  – Mara Prohaska Marković, direktorka festivala, Marko Grba Singh, umetnički direktor festivala i Igor Stanojević, selektor Beldocsa  i najavili bogat filmski i prateći program kao i brojne novine ovogodišnjeg izdanja festivala. 

Filmski program biće sačinjen od 103 filma, među kojima je 13 svetskih, 1 evropska, 59 regionalnih i 24 srpske premijere, kao i 25 projekata u razvoju ili različitim fazama produkcije. Na jedanaest lokacija u gradu – Dom omladine Beograda, Jugoslovenska kinoteka, Kinoteka u Kosovskoj, Dvorana Kulturnog centra Beograda, Cineplexx Ušće, Art bioskop Kolarac, Centar za kulturu Vlada Divljan, Bioskop Balkan, Fakultet za medije i komunikacije, Nova Iskra, Endžio hab – kao i na televiziji Insajder i Beldocs+ VOD platformi, publika će biti u prilici da vidi neke od najznačajnijih dokumentarnih filmova iz prethodne i tekuće godine. Celokupan program festivala dostupan je od danas na internet stranici beldocs.rs gde se direktno mogu kupiti ulaznice.

Igor Stanojević predstavio međunarodni takmičarski program. FOTO; Dalibor Danilović

Berlinski pobednik – film Dahomej,  na 17. Beldocsu

Dobitnik Zlatnog medveda za najbolji film nedavno završenog Berlinskog festivala, film Dahomej (Dahomey), autorke Mati Diop, svoju srpsku premijeru imaće na ovogodišnjem Beldocs festivalu, koji će se održati od 22. do 29. maja 2024. godine u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji. Diop je francuska autorka senegalskog porekla koja je za svoj prvi dugometražni igrani film Atlantiques 2019. godine osvojila nagradu žirija na Kanskom festivalu. 

Kadar iz filma DAHOMEJ 

Ovo dokumentarno ostvarenje prati proces restitucije nasleđa oduzetog tokom osvajanja kraljevine Dahomej, današnje države Benin, od strane francuske kolonijalne sile. Godine 2021. odobreno je i organizovano vraćanje 26 artefakta iz francuskog muzeja Beninu. Ova selekcija predmeta predstavlja samo jedan mali deo afričke baštine koja je oduzeta tokom evropskih imperijalističkih pohoda. 

Trejlerhttps://www.youtube.com/watch?v=fZp8VjJfUgg

Austrijski filmski festival 2024 od 24. do 28. aprila

Austrijski filmski festival 2024 održaće se u periodu od 24. do 28. aprila 2024. u nekoliko gradova u Srbiji pod sloganom “Imagine: Film”. U glavnom festivalskom programu očekuje nas izbor šest savremenih austrijskih filmova novije produkcije: “Nula kalorija” (Club Zero) rediteljke Džesike Hausner (Jessica Hausner), “Sparta” i “Rimini” Ulriha Zajdla (Urlich Seidl), “Porodična večera” Petera Hengla (Peter Hengl), “Europa” rediteljke Sudabe Mortezaj (Sudabeh Mortezai), i “Rikerl” Adrijana Gojgingera (Adrian Goiginger), čija će srpska premijera zatvoriti festival.

Selektor ovogodišnjeg izdanja Austrijskog filmskog festivala je reditelj, scenarista i filmski kritičar Saša Radojević. Festival se održava u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Festival će svečano biti otvoren 25. Aprila u bioskopskoj Dvorani Kulturnog centra Beograda, projekcijom filma “Nula Kalorija” Džesike Hausner. U ovom ostvarenju,  gospođica Novak (Mia Vasikovska) predaje predmet „Svesna ishrana“ u elitnoj školi. Odeljenje je potpuno začarano harizmom nastavnice – ko ne bi želeo da smanji masnoću u telu, da bude u formi i da istovremeno spase svet? Ali, postepeno gospođica Novak uvlači svoje učenike u apsurdan i opasan kult iz kojeg ne mogu ili ne žele da pobegnu. Zajedno idu u propast, pevajući i umirući od gladi.

U nedelju 28. aprila u Kulturnom centru Beograda, Austrijski filmski festival 2024 biće svečano zatvoren premijernom projekcijom filma „Rikerl“ reditelja Adrijana Gojgingera (18h) i mini koncertom Vudua Jurgensa (19:50), muzičara i glavnog glumca u ovom filmu. Jurgens će učestvovati i u razgovoru s publikom koji će moderirati Bojan Đorđević, umetnički direktor Ring Ring festivala.

Počasni gost festivala Vudu Jurgens početkom aprila ove godine dobio je nagradu za najbolju glavnu mušku glavnu ulogu u filmu „Rikerl“ na prestižnom austrijskom filmskom festivalu Diagonale u Gracu.

U pratećem programu Austrijskog filmskog festivala, koji se ove godine održava od 24. do 29. aprila u Kulturnom centru Beograda i na Fakultetu dramskih umetnosti, biće održano nekoliko programa posvećenih legendarnom reditelju austrijskog porekla Biliju Vajlderu, panel diskusija “Challenges and Practices – Green Transformation in the Film Industry”, industry day namenjen profesionalcima u filmskoj industriji, kao i radionica glumca i muzičara Vudua Jurgensa.

U četvrtak 24. aprila, u 19 časova u Dvorani Kulturnog centra Beograda biće održana prezentacija knjige eseja “O bulevarima, apartmanima i Biliju Vajlderu” na kojoj će govoriti urednik edicije Aleksandar S. Janković, selektor festivala Saša Radojević, i autori eseja Vesna Perić, Iva Leković, Milutin Petrović i Biljana Maksić.  Razgovor će moderirati urednik filmskog programa Kulturnog centra Beograda Ivan Aranđelović.

U 20 časova istog dana, na programu je projekcija restauriranog filma “Seme zla” Bilija Vajldera iz 1934. godine. U ekskluzivnoj projekciji Vajlderovog najređeg filma i rediteljskog prvenca glumi 17-godišnja Danijel Darije u priči o maloletnim kradljivcima automobila. Proizveden je u Francuskoj sa malim budžetom, scene enterijera snimane su u garaži, a ubrzane jurnjave automobila po ulicama. Vajlder se priseća da je to bilo u nekim aspektima nalik na Do poslednjeg daha“. Ova restauracija filma “Seme zla” zasnovana je na sigurnosnom negativu od 16 mm napravljenom od retkih originalnih materijala (koji najverovatnije više ne postoje) iz kolekcije Blackhawk Films, koji su skenirani u HD rezoluciji za ovo izdanje.

Sponzori festivala su A1 i Lesnina S, a partneri Kulturni centar Beograda, Cineplexx, Niški kulturni centar, MEDIA Desk Srbija i Green Art Incubator.

Festivalski hitovi na 17. Beldocsu 

BELDOCS predstavlja pobedničke filmove sa najvećih svetskih filmskih festivala 

Sedamnaesti Beldocs festival, koji će se održati od 22. do 29. maja 2024. godine u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji, kao i obično predstaviće publici brojne dokumentarne filmove nagrađivane na najvećim svetskim festivalima. Tako će se na programu ovogodišnjeg Beldocsa pronaći pobednički filmovi sa Kanskog festivala, Sandensa, Berlinalea, CPH:DOX festivala u Kopenhagenu, Cinema du reel festivala u Parizu i drugih svetskih smotri kinematografije.

Predstavljamo filmove: Majka svih laži, Direktna akcija, Neka nova divljina,Holivudgejt i Agent sreće.

Neka nova divljina (A New Kind Of Wilderness)

Zlatna Macola čeka pobednika

Spektakl na otvaranju 3. internacionalnog Slaughter Festivala 5. jula u Doljevcu*

Treći međunarodni festival umetničkog horor filma i autorskih hevi metal bendova, održaće se od 5. do 7. jula 2024. godine na prostoru nekadašnje doljevačke klanice na ukupno 4 bioskopa i 2 stejdza. Deo programa otvaranja festivala prvi put ce biti izveden na istorijskom lokalitetu  tvrđave Korvin grad. Ulaz za posetioce je i ove godine besplatan, a pored besplatnog ulaza, posetioci već sada mogu na zvaničnom portalu festivala da rezervišu i svoje besplatno mesto u kampu.

Program trećeg festivala činiće više od dvadeset umetničkih horor filmova, izložbe, performansi, oslikavanja murala, razgovori, radionice i 12 koncerata domacih i stranih bendova. Ugovaranje nastupa bendova je pri samom kraju, a najviše prijava za učešće stiglo je iz Finske, nezvanične prestonice metal zvuka. Nakon prethodna dva izdanja festivala i ove 2024. godine, tokom tri dana, od 5. do 7. jula, mnogo razloga da posetite prostor nekadašnje doljevačke klanice. Za posetioce, kao i ranijih godina, biće organizovan besplatan prevoz iz Niša i Leskovca.

Konkurs za najbolji srpski kraktometražni film strave

Jedini srpski festival strave i užasa – Slaughter Festival iz Doljevca, raspisao je KONKURS za najbolji srpski kraktometražni film strave. Podstičući domaću filmsku produkciju, a sa ciljem da se interesovanje za horor žanr raširi, organizatori festivala raspisuju konkurs za kratki domaći film strave, trajanja od 5 do 30 minuta.

Uslovi konkursa:

  • Da film obrađuje horor motive i teme, snimljene i režirane na horor način;
  • Da film nije javno dostupan na internetu (Youtube i drugde);
  • Da je godina produkcije 2023. ili 2024. a zemlja produkcije – Srbija.

Konkurs je otvoren do 25. juna 2024. godine.

Autori svoje filmove mogu slati  u MPEG formatu, priloga ne većih od 10 Gb, preko Wetransfera, na imejl horror@slaughterfestival.com ili, alternativno, putem zaštićene adrese ka jednoj od platformi (npr. Vimeo) gde se film može pogledati.

Uz adresu sa datotekom filma, obavezno poslati u imejlu i osnovne podatke: Naslov, godinu produkcije, ime scenariste i reditelja, kratak opis zapleta (do dve rečenice). 

Najbolji filmovi biće prikazani na ovogodišnjem festivalu, u nekadašnjoj klanici u Doljevcu od 5. do 7. jula 2024. godine, a najboljem među njima biće dodeljena nagrada ZLATNA MACOLA.

Prošlogodišnji laureat nagrade za najbolji domaći kratki film je „Bdenje“ reditelja Marka Marinkovića.

Prolećno izdanje Mreže festivala Jadranske regije

Besplatne projekcije u bioskopu i online

Vodeće regionalne filmske manifestacije udružene u Mrežu festivala Jadranske regije četvrtu godinu zaredom zajednički pozdravljaju dolazak proleća uz besplatan filmski program Prolećnog izdanja,koje se održava od 11. do 21. aprila 2024. godine u bioskopima i online

Simultanim projekcijama u bioskopskim dvoranama u Beogradu, Herceg Novom, Ljubljani, Sarajevu i Zagrebu u četvrtak, 11. aprila u 18 sati otvoriće film Luksemburg, Luksemburg, prošlogodišnji dobitnik Adriatic Audience Award, nagrade publike za najbolji film Mreže festivala Jadranske regije.

Od 12. do 21. aprila na online platformi ondemand.kinomeetingpoint.ba biće prikazan prošlogodišnji pobednik Zagreb Film Festivala Kako se kresnuti i važan ekološki dokumentarac o globalnom problemu plastike Plastična fantazija.

Luksemburg, Luksemburg ukrajinskog reditelja Antionia Lukiča je humorističan i britki film o očevima i sinovima. Mnogo je lepih mesta gde se može umreti ali Luksemburg nije među njima. Kada saznaju da je njihov otuđeni otac bolestan u Luksemburgu, braća blizanci Kolja i Vasja odlaze na put kako bi se pozdravili s njim poslednji put. Hoće li muškarac kog zateknu biti isti onaj opaki frajer kog se sećaju? Film je premjerno prikazan u programu Horizonti u Veneciji.

Pobednički film 21. Zagreb film festivala Kako se kresnuti britanske rediteljke Moli Mening Voker prati tinejdžerke, Taru, Skaj i Em, koje planiraju najbolje leto ikada. U grčkom gradiću Malia nema čega nema. Piće, klubovi, dobra muzika i momci – sastojci za najbolju žurku su tu. Tara ima dve misije, dobro se zabaviti i napokon se kresnuti. Naime, ona je jedina u društvu koja “to” još nije obavila. Ova empatična i živa priča o prijateljstvu, seksualnosti i sazrevanju ovenčana je nagradom Izvestan pogled u Kanu.

Dokumentarni film Plastična fantazija nemačkerediteljke Ize Vilinger govori o globalnoj krizi plastike i jedan je od najvažijih prošlogodišnjih filmova na temu ekologije. Upoznajemo lobiste, naučnike i aktiviste dok pokušavaju da stanu na kraj katastrofalnoj proizvodnji plastike. Kružna proizvodnja, greenwashing, mikroplastika, emisije ugljenika i klimatski rasizam samo su neke od tema o kojima progovara ovaj angažovani i temeljno istražen dokumentarac. Plastična fantazija deo je Ekoskop posebnog programa Mreže festivala Jadranske regije koji je osmišljen s ciljem podizanja svesti o očuvanju prirode i ekološkoj održivosti.

Prolećno izdanje jedinstveni je događaj koji okuplja vodeće regionalne festivale udružene u Mrežu festivala Jadranske regije: Sarajevo Film Festival (BiH), Filmski festival Herceg Novi (Crna Gora), Ljubljanski filmski festival (Slovenija), Festival autorskog filma (Srbija) i Zagreb Film Festival (Hrvatska). 

Program je besplatan za svu publiku s teritorije pet zemalja članica Mreže, uz prethodnu registraciju na platformi ondemand.kinomeetingpoint.ba. Mrežu festivala Jadranske regije podržava Potprogram MEDIA Programa Kreativne Europe i Ambasada Švajcarske u Bosni i Hercegovini.

 Foto: Promo

„Topli film“ otvara 17. Beldocs

Dugometražni dokumentarni film, „Topli film“, autora Dragana Jovićevića, otvoriće 17. Beldocs, 22. maja 2024. godine. 

„Topli film“ je početkom marta imao zapaženu premijeru na 26. Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Solunu, a projekcija na otvaranju 17. Beldocsa, u okviru Srpskog takmičarskog programa, biće njegova nacionalna premijera.

„Topli film“ pripada žanru hibridnog dokumentarca i obrađuje istoriju jugoslovenske i srpske kinematografije iz ugla tzv. kvir likova, predstavljenih u širokoj lepezi tumačenja tog termina. Počevši od naslova snimljenih nakon Drugog svetskog rata pa sve do danas, „Topli film“ tematizuje pitanje u kojoj se meri menjalo društvo u pogledu odnosa prema LGBT likovima kroz umetnost filma. 

Autor je koristio skoro 40 ostvarenja, počevši od „Život je naš“ i „Sofke“ snimljenih 1948. godine pa sve do „Južnog vetra“ i „Kelta“ u novije vreme. Kroz tu istorijsku „vožnju“, vode nas dvojica mladih glumaca – Đorđe Mišina i Đorđe Galić.

kadar iz filma – beldocs.rs

Pored Đorđa Mišine i Đorđa Galića, za potrebe rekonstrukcije sećanja na brojne filmske naslove u „Toplom filmu“,  intervjuisani su reditelji, glumci, teoretičari, dramaturzi i novinari. Među intervjuisanima su autori poput Želimira Žilnika, Srđana Dragojevića i Jovana Markovića, te Mladena Đorđevića, Stevana Filipovića i Milice Tomović, glumci Goran Jevtić i Miloš Timotijević, kritičari i teoretičari kao što su Nebojša Jovanović i Saša Radojević, Nenad Bekvalac i Aleksandar Radivojević i aktivista Predrag Azdejković.Sedamnaesto izdanje Beldocs festivala održaće se u periodu od 22-29. maja 2024. godine, na nekoliko lokacija u Beogradu.U prilogu je saopštenje i nekoliko kadrova iz filma.trailer: 

https://www.youtube.com/watch?v=qM2PP7BOQuQ

Evropska premijera filma „YU Grupa – Trenutak sna“ Darka Lungulova na 28. Sofija internacionalnom filmskom festivalu

Žika Jelić, YU Grupa trenutak sna, foto: Promo

Evropska premijera filma „YU Grupa – Trenutak sna“ reditelja Darka Lungulova biće održana u nedelju, 24. marta u okviru programa 28. Sofija internacionalnog filmskog festivala.

Film o YU Grupi prikazuje se u okviru specijalnog programa Music Box zajedno sa filmovima o muzičkim zvezdama kao što je „Džoan Baez – ja sam buka“ i mnogim drugim. Darko Lungulov je takođe i član žirija za dokumentirani program ovog festivala u kome se takmiči 12 filmova. Ovo je treći po redu film Lungulova koji se prikazuje na festivalu u Sofiji posle „Tamo i ovde“ i „Spomenik Majklu Džeksonu“.

„YU Grupa – Trenutak sna“ premijerno je prikazan na FEST-u 2023, dok je na 70. Martovskom Festivalu nagrađen sa tri nagrade: Grand Prix za najbolji film festivala, nagrada za najbolju montažu i nagrada za dizajn zvuka. UFUS (Udruženje filmskih umetnika Srbije) dodelilo je Darku Lungulovu svoju godišnju nagradu za najbolju režiju dokumentarnog filma u 2023. Film je učestvovao na IDFA festivalu u Amsterdamu – najvažnijem svetskom festivalu dokumentarnih filmova, u selekciji – Docs For Sales, 2023. kao jedno od tri ostvarenja iz Srbije među više od 300 filmova iz celog sveta.

„YU Grupa – Trenutak sna“ je priča o rokenrol grupi koja je nadživela zemlju po kojoj je dobila ime, ali je i priča o porodici. Film prati trojicu braće Jelić koji se rađaju i odrastaju zajedno sa novom Jugoslavijom, 1940-ih godina. Epsko, ali istovremeno i duboko intimno ostvarenje, kreativno koristi arhivski materijal i do sada neobjavljivane Super 8 filmove da bi ispričao priču o trajanju, ljubavi i borbi.

U ovaj jedinstven film, sniman sedam godina, a montiran duže od dve godine, stalo je 80 godina života, 60 i nešto godina sviranja rokenrola, 50 i nešto godina YU Grupe i 45 godina jedne bivše zemlje. U filmu učestvuju Žika Jelić, Dragi Jelić, Rade Jelić, Petar Jelić, Raša Đelmaš, Dragoljub Đuričić, Saša Radojević – Žule, Peca Popović, Siniša Škarica… Originalnu muziku za film komponovao je Petar Jelić. Montažer je Miloš Korać. Autor postera je akademski slikar Boban Savić Geto, poznat po ilustracijama i stripovima.

Ostvarenje „Yu Grupa – Trenutak sna“ je podržao Filmski centar Srbije.

Trejler filma:

https://vimeo.com/743491547?share=copy
https://vimeo.com/848409419/21b79618af?share=copy

17.BELDOCS NAJAVLJUJE NAJBOLJE SVETSKE DOKUMENTARCE OD 22. DO 29. MAJA 2024. GODINE

Vajzman i Mekvin na 17. Beldocs festivalu

Sedamnaesto izdanje Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs biće održano od 22. do 29. maja 2024. godine u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji. Beldocs će i ove godine premijerno u Srbiji predstaviti nagrađivane filmove sa prestižnih svetskih festivala, najnovija domaća ostvarenja, kao i dokumentarce najcenjenijih stvaralaca današnjice. 

Kao i svake godine, program Beldocs festivala krase i filmovi poznatih svetskih reditelja. Publika će tako imati priliku da pogleda dugo iščekivano ostvarenje Menus-Plaisirs Les Troisgros velikana dokumentarnog filma Frederika Vajzmana, koji je imao svetsku premijeru na festivalu u Veneciji. 
Ovaj dugometražni dokumentarni film o gastronomiji, vodi nas u porodični restoran Troagro (Troisgros), koji je osnovan pre 93 godine i nosilac je tri Mišlenove zvezdice

Na programu festivala naći će se i film Okupirani grad (Occupied City), dobitnika Oskara Stiva Mekvina, koji propituje terete istorije, vraćajući se u period nacističke okupacije Amsterdama. 

Početkom leta otkrijte SOFIA LIVE FESTIVAL! Prvi headlineri Atmosphere, DJ Shadow i DUB FX!

Od 21. do 23. juna u srcu glavnog grada Bugarske održaće se četvrto izdanje sve većeg i popularnijeg SOFIA LIVE FESTIVALA! Prvi headlineri su američki hip-hop duo Atmosphere, zatim DJ i producent DJ SHADOW, dok će priču za ovu priliku da zaokruži australijski fenomen DUB FX. I ove godine Festival će da ponudi sjajnu kombinaciju muzike, atraktivnog popratnog sadržaja i one letnje festivalskog vajba koji svi vole, a sada je pravo vreme za istražiti nešto novo. Naravno, biće to prilika i za upoznati se sa vrlo živahnom bugarskom alternativnom scenom pa će se između ostalih predstaviti Zhlach, Griговор i Genata te space rockeri Heptagram.

After movie 2023: https://www.youtube.com/watch?v=h642sarEkqI

Legendarni Atmosphere nastao je u Minneapolisu 1996., a čine ga reper Sean „Slug“ Daley i producent Antony „Ant“ Davis koji su osnovali i nezavisnu izdavačku kuću Rhymesayers Entertainment. U vrlo bogatoj i globalno prepoznatoj karijeri izbacili su 12 studijskih albuma i 10 EP-a. Ovom će prilikom u Sofiji da predstave svoje najskorije i kako kažu „vrlo lično“ izdanje, So Many Other Realities Exist Simultaneously, koje je svetlo dana ugledalo u maju 2023.

YT: https://www.youtube.com/watch?v=gbEwHJX95QE

DJ Shadow veoma je poznato i značajno ime u svetu hip-hopa koje je na sceni već respektabilnih 35 godina. U Sofiji će da promoviše svoj sedmi album „Action Adventure“ s kojim se nostalgično vraća zvuku 80-ih. „Kad stvaram muziku, ne zanimaju me ničije želje ili zahtevi do mojih sopstvenih“, tako kaže DJ Shadow.

YT: https://www.youtube.com/watch?v=InFbBlpDTfQ

Benjamin Stanford pravo je ime DUB FX-a, svestranog umetnika koji je stekao svetsku slavu svojim neobičnim stilom i vrlo energičnim nastupima, s kojim je uostalom domaća publika itekako dobro upoznata. Koristi samo sopstveni glas, FX pedalu i looper, a njegova muzika može se opisati kao mešavina beatboxa, duba, reggaea, hip-hopa i drum’n’bassa.

YT: https://www.youtube.com/watch?v=Bd1CUTrcy5U

I zašto još posetiti Sofia Live Festival?

Zato što je Sofija jedan od neotkrivenih dragulja na istoku Evrope, a u njoj se može uživati puno jeftinije upoređujući je sa nekim drugim, razvikanijim destinacijama. S veoma bogatom istorijom i gotovo 1.5 miliona stanovnika, svojim posetiocima može da ponudi od antičkih ostataka preko muzeja, galerija, restorana pa do vrlo vibrantnog noćnog života. Bugarska će od 1. aprila takođe postati deo Schengena. Smeštaj je takođe bitno jeftiniji upoređujući ga sa zapadnim komšijama pa kad se sabere sve napisano, valja ozbiljno razmotriti opciju odlaska na ovaj sjajni festival koji će uskoro da objavi nova headlinerska imena.

Ograničeni kontingent early bird ulaznica trenutno se prodaje po vrlo povoljnoj ceni od samo 5940 dinara (99 bugarskih leva) na mrežnoj stranici festivala i preko bugarskog Eventima, a nakon što se rasproda, cena će im biti 7200 dinara (120 leva). Dnevne ulaznice neće da budu u prodaji.

Za više informacija o festivalu:

Web: https://www.sofialivefest.com/

FB: https://web.facebook.com/sofialivefestival

IG: https://www.instagram.com/sofialivefestival/?hl=en

FB event: https://web.facebook.com/events/393091916585246

Sutra počinje Šesti međunarodni festival dokumentarnog filma DOK #6

foto – DOK promo

Gosti festivala autori i autorke iz Italije, Švajcarske, Turske i Bugarske

Šesto izdanje međunarodnog festivala dokumentarnog filma DOK #6 biće održano od 1. do 4. februara u mts Dvorani.

Na festivalu će biti prikazano 15 ostvarenja podeljenih u tri programske celine. Pored glavnog programa publici će biti predstavljena i selekcija debitantskih filmova Enter DOK koja je takmičarska selekcija festivala. U okviru ove selekcije biće dodeljene dve nagrade publike. Ove godine festival predstavlja i posebnu selekciju filmova posvećenih bioskopima – “Izvan mraka”.

Šesti DOK će u četvrtak, 1. februara u 19 časova u mts Dvorani otvoriti film „Anselm“ Vima Vendersa, dokumentarac o jednom od najinovativnijih i najvažnijih slikara i vajara našeg vremena, Anselmu Kiferu.

U okviru Glavnog programa festivala biće prikazani filmovi „Friuli mladog Pazolinija“ Roberte Kortele (koja će ujedno biti i gošća festivala), ostvarenje o Pjeru Paolu Pazoliniju koji u najtežem periodu Drugog svetskog rata, kao izuzetan student iz Bolonje, pronalazi utočište u malom selu Furlanije u kome otkriva čist poetski jezik, furlanski. Priču o majstoru horora Dariju Arđentu prikazao je autor Simone Skafidi u filmu „Dario Arđento Paniko“, dok kroz ostvarenje „Mala tužna devojka“ autorka filma Mona Ašaš otkriva zagonetne tajne svoje pokojne majke (glavna uloga Marion Kotijar).

U okviru Takmičarske selekcije Enter DOK biće prikazano sedam filmova među kojima je i “Avenal” Ane Sandrini o nekadašnjem rudniku skrivenom u šumama italijanskih Julijskih Alpa. Rediteljka ovog filma takođe će biti gošća festivala. Još jedna autorka koja će predstaviti svoj film na festivalu je i Merve Kuš Mataradži iz Turske. Ona će srpskoj publici predstaviti film “Ema” koji prati život Britanke Eme čiji je jedan beg iz škole zauvek promenio njen život. “Prohujale noći” autora Alberta Martina Menačoa prati živote mladih ljudi koji žive u selu na jugu Španije čiji portret otkriva zemlju zečeva i magaraca, ljubavnih priča, vatre i rejv žurki. “Samjuel i svetlost” Vinisiusa Girnisa je vizuelno impresivan film čija radnja prati život šestogodišnjeg Samjuela i njegove porodice koji žive u malom ribarskom selu Ponta Negra koje se nalazi na obali Paratija u Brazilu. U filmu „Treća i četvrta generacija“ autora Lukasa Zinda, Silvija, časna sestra, suočava se sa odgovornošću za dela svog dede, komandanta nacističkog koncentracionog logora, kroz izvođenje umetničkih performansa. Film “Poli” Damjana Nikolova sniman 29 meseci na udaljenim lokacijama u Bugarskoj predstavlja živote posvećenih pčelara. Autori oba filma biće gosti festivala. Belgijski film “Sklopljeni život” Elodi Degavr prikazuje čelični grad o kom se priča u komšiluku. U Briselu, Liježu i Šarlroa, tri arhitekte i nekoliko građana avanturista će ostvariti svoju utopiju: stambene jedinice u formi kompleta za sklapanje, dostupne svima. Šta danas ostaje od njihovih vizionarskih kuća?

U okviru selekcije „Izvan mraka“ biće prikazana četiri dokumentarca koja se bave temom bioskopa kao mesta koja oblikuju živote ljudi širom sveta, njihovom istorijom i ulogom koju su imali u promociji različitih ideja. Film „Opšti plan“ Vladimira Golovneva prati razvoj gradova i sela u Rusiji gde moderni 3D bioskopi postaju svetionici kulture, transformišući okolnu stvarnost. U filmu „Groblje filma“ autor Tjerne Sulejman Dijalo polazi u potragu za mestom rođenja kinematografije u Gvineji. „Bioskop Laika“ autora Veljka Vidaka je priča o izgradnji prvog bioskopa u malom gradu Karkila u Finskoj koji oživljava zahvaljujući reditelju Akiju Kaurismakiju. „Priručnik o istoriji bioskopa“ Stefana D’Antuona i Bruna Uđolija je film o istoriji, današnjem razvoju i budućnosti bioskopa u gradu Torinu u Italiji.

Program šestog izdanja festivala DOK dostupan je na sajtu https://dokfest.rs/. Ulaznice za festival mogu se kupiti na blagajni mts Dvorane kao i preko sajta: https://www.mtsdvorana.rs/filmovi/dok6

Zbog velikog interesovanja dodatna projekcija filma „Anselm“ Vima Vendersa na šestom DOK festivalu

Dokumentarci o Anselmu Kiferu, Dariju Arđentu i Pazoliniju u okviru Glavnog programa DOK #6 festivala

Zbog velikog interesovanja publike i nakon dve rasprodate projekcije otvorena je još jedna, dodatna projekcija filma Anselm Vima Vendersa u okviru programa Šestog međunarodnog festivala dugometražnog dokumentarnog filma DOK #6.

Nova projekcija Vendersovog ostvarenja o jednom od najinovativnijih i najvažnijih slikara i vajara našeg vremena, Anselmu Kiferu, zakazana je za subotu, 3. februar u 19 časova u sali 1 mts Dvorane.

Sniman u 3D tehnici i 6K rezoluciji, film Anselm pruža filmsko iskustvo stvaralaštva umetnika koji istražuje ljudsko postojanje i cikličnu prirodu istorije, inspirisan književnošću, poezijom, filozofijom, naukom, mitologijom i religijom. Tokom više od dve godine, Venders je pratio Kiferov put od rodne Nemačke do njegovog trenutnog doma u Francuskoj, povezujući faze njegovog života sa ključnim mestima njegove karijere koja traje više od pet decenija.

U okviru glavnog programa festivala biće prikazana još tri ostvarenja: Friuli mladog Pazolinija Roberte Kortele, Dario Arđento Paniko Simonea Skafidija i Mala tužna devojka Mone Ašaš (glavna uloga Marion Kotijar).

Italijanski film „Friuli mladog Pazolinija biće prikazan u petak, 2. februara u 19 časova u sali 3 mts Dvorane. Autorka filma Roberta Kortela biće gošća festivala. U najtežem periodu Drugog svetskog rata, izuzetan student iz Bolonje pronalazi utočište u malom selu Furlanije. Ovde otkriva čist poetski jezik, furlanski; otvara školu za decu farmera i bori se za širenje kulture i nade u Furlaniji koju muče beda i bombardovanje. Njegovo ime je Pjer Paolo Pazolini.

U subotu, 3. februara u 16 časova u sali 6 mts Dvorane biće prikazan film Mala tužna devojkaNakon majčine smrti, Mona Ašaš otkriva hiljade fotografija, pisama i snimaka, ali ove zakopane tajne čine njen nestanak još većom enigmom. Kroz snagu filmskog stvaralaštva i lepotu inkarnacije, ona oživljava svoju majku kako bi proputovala kroz njen život i saznala ko je ona zaista bila. Glavnu ulogu u filmu igra nagrađivana glumica Marion Kotijar, koja u ovom intimnom dokumentarcu igra umetnicu viđenu očima njene ćerke.

U izolovanom ambijentu hotelskih soba, Dario Arđento, majstor horora, stvarao je svoje najveće filmske kreacije, tražeći utočište od spoljašnjeg sveta kako bi zaronio u svoje noćne more. Unutar hotelske sobe, Arđento piše svoj poslednji film, dok ga prate kamera i ekipa koja pravi dokumentarni film o njemu i njegovoj slavnoj karijeri. Film Dario Arđento Paniko biće prikazan u nedelju, 4. februara u 16 časova u sali 6 mts Dvorane.

Podsećamo, šesti DOK festival će se održati od 1. do 4. februara u mts Dvorani. Program festivala dostupan je na sajtu https://dokfest.rs/. Ulaznice za festival mogu se nabaviti na blagajni mts Dvorane kao i preko sajta: https://www.mtsdvorana.rs/filmovi/dok6

Glavni program DOK festivala (trejleri):

Anselm: https://www.youtube.com/watch?v=Ye5YU9EaPKc

Friuli mladog Pazolinijahttps://www.youtube.com/watch?v=XUgW2ya-ZgM

Dario Arđento Paniko: https://www.youtube.com/watch?v=VS3be5AHGyY

Mala tužna devojka: https://www.youtube.com/watch?v=YGvz3_Lv5ZA

Festival DOK #6 predstavlja selekciju „Izvan mraka“: Dokumentarci o bioskopima koji menjaju život, dok se život pretvara u bioskop

Šesti festival dugometražnog dokumentarnog filma DOK #6 koji će se održati od 1. do 4. februara u mts Dvorani predstavlja posebnu selekciju programa pod nazivom Izvan mraka.

U okviru selekcije Izvan mraka biće prikazana četiri dokumentarca koja se bave temom bioskopa kao mesta koja oblikuju živote ljudi širom sveta, njegovom istorijom i ulogom koju je imao u promociji različitih ideja. Ovi filmovi će odgovoriti na pitanja kako će izgledati budući bioskopi i koja publika će u njih odlaziti i kako ponovo uspostaviti bioskope kao snažan i stabilan prostor za deljenje emocija.

Može li bioskop spasiti ljude od alkoholizma, osećaja usamljenosti i napuštenosti? Da biste odgovorili na ovo pitanje, krenite na putovanje filma Opšti plan Vladimira Golovneva koji će biti prikazan u četvrtak, 1. februara u 20.30 časova u sali 3 mts Dvorane. Film prati razvoj gradova i sela u Rusiji gde moderni 3D bioskopi postaju svetionici kulture, transformišući okolnu stvarnost. Program promocije filmske kulture Cinema Spreading počeo je u Rusiji 2015. Ovo je film koji priča o tome kako bioskop menja život, dok se život pretvara u bioskop.

U filmu Groblje filma autor Tjerne Sulejman Dijalo polazi u potragu za mestom rođenja kinematografije u Gvineji. Šarmantan i uporan, on prati tragove nasleđa i istorije filma u svojoj zemlji i predočava važnost filmskih arhiva. Film će biti prikazan u petak, 2. februara u 16 časova u sali 6 mts Dvorane.

Dokumentarni film Bioskop Laika autora Veljka Vidaka je priča o izgradnji prvog bioskopa u malom gradu Karkile u Finskoj. Ovaj bioskop oživljava zahvaljujući reditelju Akiju Kaurismakiju. “Bioskop Laika” će zatvoriti ovogodišnje izdanje festivala (kada će biti dodeljene i nagrade festivala) u nedelju, 4. februara u 19 časova u sali 6 mts Dvorane.

Priručnik o istoriji bioskopa Stefana D’Antuona i Bruna Uđolija je film o istoriji, današnjem razvoju i budućnosti bioskopa u gradu Torinu u Italiji. Od prvih snimaka braće Limijer, pa sve do zatvaranja bioskopa zbog pandemije, prolazeći kroz sve ključne korake u dugogodišnjoj avanturi od 120 godina, ovaj film svedoči o evoluciji bioskopa i istražuje njegovu društvenu i kulturnu vrednost. Ovo ostvarenje publika će moći da pogleda u nedelju, 4. februara u 20.30 časova u sali 3 mts Dvorane.

Program šestog izdanja festivala DOK dostupan je na sajtu https://dokfest.rs/. Ulaznice za festival mogu se kupiti na blagajni mts Dvorane kao i preko sajta: https://www.mtsdvorana.rs/filmovi/dok6

Trejleri:

Bioskop Laika: https://www.youtube.com/watch?v=hxCbYPvAz4o

Priručnik o istoriji bioskopa: https://www.youtube.com/watch?v=tJW-aF0NGgs

Opšti plan: https://mubi.com/en/films/long-shot-2021/trailer

Groblje filma: https://www.youtube.com/watch?v=SvOrCS__Ccs

Enter Dok takmičarska selekcija DOK #6 festivala

Sedam uzbudljivih debitantskih dokumentaraca iz celog sveta u takmičarskom programu šestog DOK festivala

Šesto izdanje međunarodnog festivala dugometražnog dokumentarnog filma DOK #6 biće održano od 1. do 4. februara u mts Dvorani.

Takmičarski program pod nazivom Enter Dok u kome učestvuju debitantski dugometražni dokumentarni filmovi, predstaviće sedam ostvarenja. Uokviru ove selekcije biće dodeljena nagrada publike.

Film “Avenal” autorke Ane Sandrini prikazuje sliku sela Kave del Predil, rudnika skrivenog u šumama italijanskih Julijskih Alpa. Ovo selo danas predstavlja samo obris onoga što je nekada bio – mesto napretka i avangarde. Čini se da je rudnik jedina statična tačka u ovoj maloj dolini, gde su se ukrštale imperije, nacije, narodi i etničke grupe. Rediteljka filma biće gošća festivala.

Još jedna rediteljka koja će predstaviti svoj film na festivalu je i Merve Kuš Mataradži iz Turske. Ona će srpskoj publici predstaviti film “Ema” koji prati život Britanke Eme čiji je jedan beg iz škole zauvek promenio njen život. Ema se zaljubljuje u Mehmeta, Turčina koga je upoznala na venčanju zbog kog je pobegla iz škole. Kada Mehmet, ilegalni imigrant, bude deportovan, Ema odlazi za njim u Tursku. Nastojeći da se uklopi u novi život, Ema se suočava s izazovima koje nosi uloga strankinje, žene i majke usred finansijskih teškoća.

“Prohujale noći” autora Alberta Martina Menačoa prati živote mladih ljudi koji žive u selu na jugu Španije čiji portret otkriva zemlju zečeva i magaraca, ljubavnih priča, vatre i rejv žurki. “Samjuel i svetlost” autora Vinisiusa Girnisa nominovan za Oskara 2024. u selekciji za najbolji dokumentarni film je vizuelno impresivan film čija radnja prati život šestogodišnjeg Samjuela i njegove porodice koji žive u malom ribarskom selu Ponta Negra koje se nalazi na obali Paratija u Brazilu. Dolazak električne energije i turizma u selo dekonstruiše idealizovani raj i stvara portret savremenog Brazila. U filmu „Treća i četvrta generacija“ autora Lukasa Zunda, Silvija, časna sestra, suočava se sa odgovornošću za dela svog dede, komandanta nacističkog koncentracionog logora, kroz izvođenje umetničkih performansa. Film “Poli” Damjana Nikolova sniman 29 meseci na udaljenim lokacijama u Bugarskoj predstavlja život posvećenog pčelara koji je napustio život u gradu. Njemu priskače u pomoć neočekivani hrabri mali heroj.

Belgijski film “Sklopljeni život” Elodi Degavre prikazuje čelični grad o kom se priča u komšiluku. Lagane kuće osmišljene od strane njihovih budućih kupaca. Građevinski set poveren studentima. U Briselu, Liježu i Šarlroa, tri arhitekte i nekoliko građana avanturista će ostvariti svoju utopiju: stambene jedinice u formi kompleta za sklapanje, dostupne svima! Šta danas ostaje od njihovih vizionarskih kuća?

Podsećamo, festival će u četvrtak, 1. februara u 19 časova u sali 6 mts Dvorane otvoriti film „Anselm“ Vima Vendersa u 3D tehnici. Program šestog izdanja festivala DOK biće uskoro dostupan na sajtu https://dokfest.rs/.

TREJLERI FILMOVA:

Avenal: https://www.youtube.com/watch?v=NSCl1cD4FXM

Emma: https://www.youtube.com/watch?v=bOWMsvc–wA

Prohujale noći:  https://www.youtube.com/watch?v=-y6c8vOT3lk

Samjuel i svetlost:  https://www.youtube.com/watch?v=Yzg6P8hcGx8

Treća i četvrta generacija: https://vimeo.com/669514155

Sklopljeni život: https://www.youtube.com/watch?v=2kNCoMk-z6o

Foto: DOK promo

Zimsko izdanje Mreže festivala Jadranske regije

 Mreža festivala Jadranske regije predstavlja pet nagrađivanih filmskih ostvarenja koje možete pogledati besplatno u bioskopu i online

Drugo po redu Zimsko izdanje Mreže festivala Jadranske regije, zajednički projekat vodećih filmskih festivala iz regiona (Festivala autorskog filma Beograd, Filmskog festivala Herceg Novi, Ljubljanskog međunarodog Film Festivala, Sarajevo Film Festivala i Zagreb Film Festivala) biće održano od 20. do 29. januara.

Publika će tokom manifestacije potpuno besplatno moći da pogleda pet nagrađivanih filmova koji će biti prikazani online na platformi ondemand.kinomeetingpoint.ba.

Kao svojevrsno zagrevanje za online program uoči početka Zimskog izdanja članovi Mreže organizovaće besplatnu bioskopsku projekciju u svojim gradovima. Tako će Festival autorskog filma iz Beograda u petak, 19. januara u 19 časova u sali 6 mts Dvorane prikazati film Jahači slovenačkog reditelja Dominika Menceja (uloge u filmu tumače Nikola Kojo, Timon Šturbej, Petja Labović i Anja Novak). Besplatne ulaznice za projekciju mogu da se preuzmu na blagajni mts Dvorane.

Tokom deset dana na online platformi biće prikazana nagrađivana ostvarenja iz regiona, i to Stric Andrije Mardešića i Davida Kapca, Da li ste videli ovu ženu? Dušana Zorića i Matije Gluščevića, Garbura Josipa Žuvana, Jahači Dominika Menceja, kao i dokumentarac Muzej revolucije Srđana Keče.

Da li ste videli ovu ženu? jenadrealistična psihodrama fokusirana na temu identiteta, tj. na temu ženskog multiverzuma koji se želi osloboditiTo raslojavanje prati priča tri metamorfoze jedne žene (sve tri uloge tumači Ksenija Marinković) koja luta Beogradom i njegovim opskurnim kvartovima u potrazi za načinom da iskoči iz vlastite kože. Filmska forma je sledi, i sama se preoblikujući. Film je premijerno prikazan na Nedelji kritike u Veneciji.

Radnja filma Stric, intrigantnog trilera s Mikijem Manojlovićem, Ivanom Roščić, Goranom Bogdanom, Rokom Sikavicom i Kajom Šišmanović naizgled se odvija u Jugoslaviji, kasnih 1980-ih. Voljeni stric se vraća kući za praznike. Ponovno na okupu, porodica je usred božićnog ručka. Radosno druženje iznenada prekida zvonjava mobilnog telefona. Ipak nisu 1980-e, a čini se da nije ni Božić. Ubrzo postaje jasno da se za prepunom prazničnom trpezom, osim ćurke, nožem može rezati i napetost.

Potraga za slobodom u fokusu je filma Jahači o dvojici seoskih mladića koji se, nakon gledanja filma Easy Rider, prerađenim moticiklima upućuju na životnu avanturu prema Splitu. Jahači su istovremeno film sazrevanja i film ceste, zanimljiv mozaik scena koje proizlaze iz svetova dva najbolja prijatelja, ali i posveta određenom (bez)vremenu i prostoru.

Junaci filma Garbura, dvanaestogodišnjaci Nikola i Antonio najbolji su prijatelji koji žive u susednim kućama. Zabavljaju se paljenjem karabita, a svoje eskapade snimaju i objavljuju na Youtube-u, nadajući se milionskim pregledima. Porodice su im već godinama posvađane i protive se njihovom prijateljstvu. Kada dođe vreme praznika, svađa između porodica će eskalirati i preliti se u odnos dvojice prijatelja. Uloge u filmu igraju Franko Floigl, Mauro Ercegović Gracin, Ljubomir Bandović, Marija Škaričić, Ivana Roščić, Asja Jovanović i Zdenko Jelčić.

Muzej revolucije je premijerno prikazan na IDFA festivalu, obišao je brojne festivale, a osvojio je i Srce Sarajeva za najbolji dokumentarni film. Od rađanja arhitektonske vizije Vjenceslava Rihtera – muzeja posvećenog istoriji socijalističke revolucije prošlo je šezdeset godina. U ostacima napuštenog utopijskog projekta u Beogradu rađa se prijateljstvo između sedmogodišnje devojčice i jedne starice. Kada grad započne brisanje svih tragova Muzeja revolucije, iz života devojčice nestaju bezazlene igre i priče uz vatru.

Inspirisani uspešnim Prolećnim izdanjima, članovi Mreže festivala Jadranske regije pokrenuli su Zimsko izdanje sa željom da uz pomoć regionalne filmske platforme doprinesu većoj vidljivosti kvalitetnih domaćih ostvarenja i to u zimskom periodu kad svi više vremena provode ispred malih i velikih ekrana.

Filmovi će biti dostupni publici iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine uz prethodnu registraciju na platformi ondemand.kinomeetingpoint.ba.

Mrežu festivala Jadranske regije podržava Potprogram MEDIA Programa Kreativne Europe i Ambasada Švajcarske u Bosni i Hercegovini.

Filmski projekat „Narodna drama“ Mirjane Karanović na 21. izdanju Koprodukcionog marketa prestižnog filmskog festivala u Berlinu

Berlin, 9. januar 2024 – Projekat za film Narodna drama u režiji Mirjane Karanović i produkciji This and That Productions izabran je za učešće na 21. izdanju Koprodukcionog marketa prestižnog filmskog festivala u Berlinu (The Berlinale Co-Production Market).

Jedan od najznačajnijih koprodukcionih događaja u svetu The Berlinale Co-Production Market biće održan od 17. do 21. februara u okviru 74. Filmskog festivala u Berlinu (15 – 25. februar). Za učešće u ovom važnom festivalskom događaju na kome prisustvuju priznati međunarodni producenti, agenti prodajei predstavnici fondova odbabrano je 34 projekata (od ukupno 318 prijavljenih) iz 27 zemalja.

Priliku da svoj projekat predstavi na značajnom filmskom događaju na kome je do sad uspešno predstavljeno preko 350 međunarodnih dugometražnih projekata i više od 20 serija imaće i producenti iz Srbije sa filmskim projektom „Narodna drama“ renomirane glumice i rediteljke Mirjane Karanović.

Producentkinja filma Snezana van Hauvelingen је o učešću na Berlinale marketu rekla: Veliki je uspeh biti odabran kao jedan od 34 projekata iz celog sveta na tako prestižnom filmskom marketu u Berlinu. To je značajno ne samo za naš projekat nego i za srpsku kinematografiju koja je prepoznata kao značajna na svetskoj sceni. Mi nemamo svake godine predstavnika u filmskom programu ili filmskoj industriji na festivalu A kategorije kao što je Berlinale što daje još veći značaj selektovanju Narodne drame koja je još uvek u fazi finansiranja. U Berlinu ćemo imati priliku da filmski projekat Narodna drama prezentujemo relevantnim filmskim profesionalcima, koproducentima i distributerima iz celog sveta i ostvarimo značajne filmske kontakte.

Učešće na ovom marketu naš projekat stavlja u fokus kao jedan od najkvalitetnijih projekata ovogodišnjeg izdanja i nadamo se da će nam pomoći da što pre zatvorimo finansiranje. S obzirom da smo mi zemlja sa ograničenim finansijskim mogućnostima, nama su vrlo bliske međunarodne koprodukcije i uključivanje različitih kultura i iskustava što je za temu našeg projekta izuzetno važno i može da doprinese da ovaj film postane istinsko slavlje slobode i prihvatanja, naglasila je van Hauvelingen.

Projekat „Narodna drama“, baziran na istoimenoj drami Olge Dimitrijević, a prema adaptaciji scenariste Bojana Vuletića, je priča o slobodi i ljubavi u konzervativnom i patrijarhalnom društvu. U središtu filma je ljubavna priča između Anke, mlade žene koju je njena porodica primorala da se uda, i Branke, folk pevačice u koju se zaljubljuje. Projekat je do sada dobio podršku Filmskog centra Srbije, francuskog Nacionalnog centra za film i pokretne slike, kao i podrsku  za razvoj Media potprograma Kreativne Evrope. Francuski producent je renomirana produkcija Elzevir Films.

Među višestruko nagrađivanim autorima od ukupno 34 projekata 17 će režirati žene. Filmski autori koji će sigurno izazvati interes su, između ostalih, Kateryna Gornostai i Antonio Lukich iz Ukrajine, Andrea Pallaoro iz Italije, Mirjana Karanović iz Srbije, kao i kinesko-japanski redateljski dvojac Huang Ji i Ryuji Otsuka. Snažno i u potpuno novom pristupu, ovi projekti odražavaju goruća pitanja današnjice: dom i migracije, roditeljstvo, političke i društvene sukobe. Uz arthouse, selekcija uključuje projekte koji tematski obiluju humorom i toplinom, temama kao što su veštačka inteligencija, klimatske promene, intrige u diplomatskim krugovima ili delikatni porodični sukobi posmatrani iz neobičnih perspektiva. Biće veoma uzbudljivo gledati kako će se ovi filmski projekti preneti na veliko platno, navodi se u saopštenju Berlinala.

Podsećamo da je producentska kuća This and That Productions realizovala uspešne projekte „Mrak“ Dušana Milića, srpskog kandidata za nagradu Oskar, „Nečista krv – greh predaka“ prvi film na srpskom jeziku na Netflixu, „Dnevnik Diane Budisavljevic“, kao i TV serije „Jutro će promeniti sve“, „Nečista krv“ i „Sablja“ čija se premijera uskoro očekuje.Kompletnu listu projekta odabranih za Koprodukcioni market možete pronaći na zvaničnom sajtu Berlinala: https://www.berlinale.de/en/2024/news-press-releases/248884.html
Foto: Promo

Održan prvi WRLDArts Festival

Prvi WRLDArts Festival na velikoj sceni Madlenianuma sinoć otvorila princeza Jelisaveta Karađorđević

Festival su otovrile princeza Jelisaveta Karađorđević i specijalna gošća festivala, kineski sopran, Vanže Žang, i zajedno su publici poželele srećno „putovanje“ kroz tri različite kulture.

Program je započeo je pesmom i plesom polaznika Fondacije GRUBB, potom je na scenu izašao kamerni sastav tradicionalnih kineskih instrumenata, nakon čega su nam se predstavili članovi hora „The New Moon“koji su zvodili svoje solo tačke. Hor muzičke škole „Stanislav Binički“  je pod dirigentskom palicom profeskorke mr Jana Nevajade izvela značajne kompozicije srpskih kompozitora, a publiku je posebno oduševila tradicionalna borilačka veština Vušu prikazna kroz ples. Vanže Žang i naš veliki virtuoz na hramonici, profesor Boban Bejlić, su zajedno sa svim učesnicima i publikom za kraj  otpevali pesmu „Tamo daleko“, čime je uspešno završen prvi internacionalni WRLDArts Festival

Foto: Belkisa Beka Abdulović

Globalnu proslavu umetnosti, jedinstva i beskrajnih mogućnosti kulturne razmene u srcu Beograda na WRLDArts festivalu donela nam je Omladinska fondacija XChange za kulturnu razmenu.

10 godina festivala „Najkraći dan“ i udruženja Filmkultura //21.12. od 17h do 00h, bar Sprat

foto Promo, autorka plakata: Tijana Milanović

10. po redu beogradska proslava svetskog dan krakometražnog filma i 10. rođendan udruženja Filmkultura održaće se 21. decembra od 17h do 00h u baru Sprat u Cetinjskoj, a publiku očekuju projekcije uspešnih domaćih kratkih ostvarenja i onih do sad nikad viđenih, ozbiljni i manje ozbiljni razgovori, kao i poigravanje sa filmskom trakom. 

Najkraći dan je festival kratkometražnog filma koji se tradicionalno širom sveta održava najkraćeg dana u godini – 21. decembra, a udruženje za edukaciju u oblasti audiovizuelne kulture, Filmkultura, započelo je sa radom upravo manifestacijom Najkraći dan, u Beogradu prvi put održanom na zimu 2013. godine. 

Najkraći dan održava već 10. put i u ime ovog malog jubileja tim Filmkulture pokušava da sumira sve što je ovaj festival bio do sada: od celodnevnog filmskog maratona do poligona za filmsko obrazovanje mladih. 

Osnivači Filmkulture su filmski profesionalci iz različitih oblasti: Milan Stojanović, Andrijana Stojković, Vanja Kovačević, Marija Stojanović, Jelena Stanković i Maša Seničić.

Ulaz na sve programe je besplatan!

Politička komedija „Prizvan i pozvan“ Srđe Vuča i Luke Papića na DokZimi

Smotra dokumentarnog filma DokZima, novi projekat mladih filmskih autora održava se tokom decembra u Beogradu i Novom Sadu.

U želji da osveži, podseti i angažuje publiku, kroz domaće dokumentarne filmove i razgovore sa autorima, DokZima predstavlja platformu za promociju neretko skrivenog sveta domaćeg dokumentarnog filma bioskopskoj publici.

Nakon uspešnog starta projekta i projekcije filma „Flašaroši“ autora Nemanje Vojinovića, sledeći film koji će publika moći da pogleda jeste dokumentarno ostvarenje „Prizvan i pozvan“ autora Srđe Vuča i Luke Papića. Film će biti prikazan u sredu, 13. decembra u 20 časova u Dvorani Kulturnog centra Beograda (DKC), i u ponedeljak, 18. decembra u 19 časova u Kulturnom centru Novog Sada. Nakon projekcija biće održan razgovor sa autorima.

Prizvan i pozvan je politička komedija sa tragičnim posledicama koja, promatrajući jedan od najčudnijih perioda u srpskoj političkoj istoriji, govori o četiri bivša predsednička kandidata, danas neprilagođena antiheroja koji se prisećaju svog učešća na prvim višestranačkim izborima 1990. i ponovo proživljavaju taj, za sve njih, sudbonosan događaj, ne shvatajući da oni igraju samo sporedne uloge.

Film je premijerno prikazan na festivalu IDFA u Amsterdamu i postigao je veliki festivalski uspeh u zemlji, širom regiona i sveta.

„Prizvan i pozvan“ je dobitnik nagrade publike za najbolji evropski film i nagrade žirija za najbolju montažu na ovogodišnjem Beldocs festivalu. Film je osvojio i specijalno priznanje na Underhill festivalu u Podgorici, kao i nagradu za najbolji dokumentarni film na međunarodnom festivalu Ciudad de Mexico.

DokZima – Smotra dokumentarnog filma nastala je sa ciljem da postane dodatna spona između mladih autora dokumentarnih filmova i distributera koja će, uz pomoć projekcija u dva grada, pokušati da podstakne širu publiku da se vrati u bioskop. Pored domaćih festivala poput BELDOCS-a, Festivala Slobodna zona, bioskopska distribucija ovih ostvarenja je svedena na minimum.

DokZima se realizuje u produkciji filmske kuće Set Sail Filma, u saradnji sa udruženjem dokumentarista Doksrbija, a uz podrsku Ministarstva kulture Republike Srbije.

Trejler filma „Prizvan i pozvan“: https://mubi.com/en/films/invoked-2022/trailer

Svečano otvoren 15. Filmski festival Merlinka

Petnaesto izdanje Međunarodnog festivala queer filma Merlinka svečano je otvoreno u četvrtak 7. decembra u Velikoj sali Doma Omladine Beograda. Na otvaranju je obeleženo 20 godina od smrti Vjerana Miladinovića Merlinke, po kome je festival i dobio ime, prikazivanjem inserata iz filma „Marble Ass“ Želimira Žilnika. Prisutnima su se obratili Daniel Emeri, ambasador Australije u Srbiji, i australijsko-makedonski reditelj Goran Stolevski, koji je otvorio festival.

Predrag Azdejković, direktor festivala Merlinka, povodom početka manifestacije je izjavio: „Petnaest godina je brzo prošlo. Jako sam zadovoljan što nismo nestali kao mnogi LGBT projekti, nego smo preživeli sve nedaće i postali tradicija beogradskog decembra. Svake godine filmovi su sve bolji i bolji, produkcija je sve kvalitetnija. Jako je teško od tog ogromnog broja filmova koji nama stignu izabrati samo 80, jer su svi jako kvalitetni i nagrađivani na velikim festivalima po svetu“.

Daniel Emeri, ambasador Australije u Srbiji, na otvaranju festivala se prisutnima obratio rečima: „Sada je, više nego ikad, važno da govorimo o izazovima s kojima se suočava LGBTI zajednica ovde i širom sveta. Mnogi pretpostavljaju da je napredak u LGBTI pravima neizbežan, ali istorija nas uči da to nije slučaj. Prava LGBTI zajednice nazaduju u mnogim delovima sveta. U Australiji, kao i u mnogim zemljama sveta, LGBTI i kvir ljudi se suočavaju sa kontinuiranom diskriminacijom. Ali, takođe sam i ponosan što je naša zemlja poduzela neke značajne korake kako bi poboljšala njihov život. Pre šest godina na referendumu, Australija se opredelila za bračnu jednakost – pravo ljudi da se venčaju bez obzira na rod. To je za nas bio veoma značajan korak. Naša nedavna istorija nas uči da je napredak ipak moguć i da je redukovanje društvene stigme i zakonske diskriminacije učinilo Australiju boljim mestom za sve ljude. Naša zemlja ostaje posvećena liderstvu u promovisanju, zaštiti, i podržavanju ljudskih prava, među kojima su i LGBTI prava“.

Reditelj Goran Stolevski je o svom učešću na festivalu Merlinka izjavio: „Dok sam odrastao u Tetovu, za mene je Beograd bio poput Njujorka. Sama ideja da sada snimam filmove koji otvaraju i zatvaraju festival u Beogradu, za mene je nadrealna. Voleo bih da su moji roditelji ovde, a i oni bi takođe voleli da su tu. Veoma sam zahvalan Merlinki, koji je divan festival. Petnaest godina postojanja je fantastično“.

U holu ispred Velike sale Doma omladine Beograda, otvorena je izložba “Dosta je sa ćutanjem” sa radovima iz istoimenog stripa o interseks osobama. Jana Adamović, jedna od četiri autorke koje su učestvovale u izradi stripa, tim povodom je istakla: “Velika nam je čast što smo u prilici da izložimo naše radove na festivalu Merlinka. Mislim da je jako značajno da se ovakve inicijative spajaju, zato što to pomaže vidljivosti i razbijanju ćutanja sa kojim se suočava kako kompletna kvir zajednica, tako i zajednica interseks osoba”.

Filmski program festivala svečano je otvorio film “Dovoljno odrastao” Gorana Stolevskog čija radnja se odigrava u leto 1999. godine, kada se rađa neočekivana i intenzivna dvadesetčetvoročasovna romansa između sedamnaestogodišnjeg srpskog plesača latinskoameričkih plesova i starijeg brata njegovog najboljeg prijatelja. Deceniju kasnije, njih dvojica se sreću u gorkom ponovnom susretu. Još jedno ostvarenje Gorana Stolevskog, “Domaćinstvo za početnike”, zatvoriće ovogodišnje izdanje festivala. Ovaj film je makedonski kandidat  za Oskara, koji je na Venecijanskom filmskom festivalu dobio nagradu Queer Lion Award i ušao u širi izbor za Evropsku filmsku nagradu.

U selekciji inostranih dugometražnih igranih filmova, u Domu omladine Beograda, na repertoaru je još osam ostvarenja: američki film “Aristotel i Dante otkrivaju tajne univerzuma” reditelja Aitcha Alberta, holandsko-britanski “Srebrna magla” Sache Polak, kanadski “Pre nego promenim mišljenje” Trevora Polaka, francuski “Momci iz provincije” Gaëla Lepinglea, izraelsko ostvarenje “Dve” rediteljke Aster Elkayam, nigerijski “Sve boje sveta su između crne i bele” (Babatunde Apolowo), austrijski “Probiti led” Clare Stern, i norveški film “Norveški san” Leiva Igora Devolda.

U selekciji kratkih igranih filmova na programu su 34 ostvarenja iz 21 zemlje: Španije, Belgije, Francucke, Čilea, Kanade, Meksika, Kine, SAD, Švedske, Brazila, Mađarske, Tajlanda, Izraela, Irske, Norveške, Australije, Italije, Irana, Velike Britanije, Argentine i Poljske.

u Muzeju Jugoslovenske kinoteke (Kosovska 11) na program je devet dugometražnih dokumentarnih ostvarenja. Poseban segment dokumentarnog programa čini IDFA dan, posvećen Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma IDFA u Amsterdamu. U okviru ovog programa, u subotu 9. decembra biće prikazana tri ostvarenja premijerno prikazana na festivalu IDFA: “Plava lična karta”, “Kenya” i “Mnogo buke oko umiranja”. U ovoj selekciji publika će moći da pogleda i filmove “Ex-You”, “Uski put do sreće”, “Lud za lud za Ejmi”, “Nije prvi put da se borimo za našu ljubav”, “Pre nego što se preselimo”, i “Popodne sa Patrickom Sarfatijem”.

U selekciji kratkih dokumentarnih filmova, u Ustanovi kulture “Parobrod” na program je 19 ostvarenja iz 16 zemalja: Švajcarske, SAD, Brazila, Španije, Izraela, Francuske, Nemačke, Irana, Litvanije, Indije, Ukrajine, Azerbejdžana, Portugala, Tunisa i Holandije.

Na festivalskom programu je i sedam igranih i dokumentarnih ostvarenja iz Srbije i regiona: “Ubistvo na veganski način”, “Vedro nebo”, “Olujkin šou”, “Kviroslavija” i “Ex-You” iz Srbije, hrvatski film “Poznajući Maria” i crnogorski film “Džoli”.

U Ustanovi kulture Parobrod, prve festivalske večeri prikazano je i 13 kratkometražnih animiranih filmova. 

Foto: Damir Dervišagić.

Počinje 15. Filmski festival Merlinka

Petnaesto izdanje Međunarodnog festivala queer filma Merlinka počinje sutra, 7. decembra u 20 časova svečanim otvaranjem u Domu Omladine Beograda. Na otvaranju će, uz predstavljanje programa festivala, biti obeleženo i 20 godina od smrti Vjerana Miladinovića Merlinke, po kome je festival i dobio ime. Prisutnima će se obratiti Daniel Emeri, ambasador Australije u Srbiji, i australijsko-makedonski reditelj Goran Stolevski, koji će otvoriti festival.

Filmski program festivala će u 20:30 časova otvoriti film “Dovoljno odrastao” Gorana Stolevskog čija radnja se odigrava u leto 1999. godine, kada se rađa neočekivana i intenzivna dvadesetčetvoročasovna romansa između sedamnaestogodišnjeg srpskog plesača latinskoameričkih plesova i starijeg brata njegovog najboljeg prijatelja. Deceniju kasnije, njih dvojica se sreću u gorkom ponovnom susretu. Još jedno ostvarenje Gorana Stolevskog, “Domaćinstvo za početnike”, zatvoriće ovogodišnje izdanje festivala. Ovaj film je makedonski kandidat  za Oskara, koji je na Venecijanskom filmskom festivalu dobio nagradu Queer Lion Award i ušao u širi izbor za Evropsku filmsku nagradu.

Tokom četiri dana manifestacije, u selekciji inostranih dugometražnih igranih filmova, u Domu omladine Beograda  biće prikazano još osam ostvarenja: američki film “Aristotel i Dante otkrivaju tajne univerzuma” reditelja Aitcha Alberta, holandsko-britanski “Srebrna magla” Sache Polak, kanadski “Pre nego promenim mišljenje” Trevora Polaka, francuski “Momci iz provincije” Gaëla Lepinglea, izraelsko ostvarenje “Dve” rediteljke Aster Elkayam, nigerijski “Sve boje sveta su između crne i bele” (Babatunde Apolowo), austrijski “Probiti led” Clare Stern, i norveški film “Norveški san” Leiva Igora Devolda.

U selekciji kratkih igranih filmova na programu će biti 34 ostvarenja iz 21 zemlje: Španije, Belgije, Francucke, Čilea, Kanade, Meksika, Kine, SAD, Švedske, Brazila, Mađarske, Tajlanda, Izraela, Irske, Norveške, Australije, Italije, Irana, Velike Britanije, Argentine i Poljske.

u Muzeju Jugoslovenske kinoteke (Kosovska 11) biće prikazano devet dugometražnih dokumentarnih ostvarenja. Poseban segment dokumentarnog programa činiće IDFA dan, posvećen Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma IDFA u Amsterdamu. U okviru ovog programa, u subotu 9. decembra biće prikazana tri ostvarenja premijerno prikazana na festivalu IDFA: “Plava lična karta”, “Kenya” i “Mnogo buke oko umiranja”. U ovoj selekciji publika će moći da pogleda i filmove “Ex-You”, “Uski put do sreće”, “Lud za lud za Ejmi”, “Nije prvi put da se borimo za našu ljubav”, “Pre nego što se preselimo”, i “Popodne sa Patrickom Sarfatijem”.

U selekciji kratkih dokumentarnih filmova, u Ustanovi kulture “Parobrod” biće prikazano 19 ostvarenja iz 16 zemalja: Švajcarske, SAD, Brazila, Španije, Izraela, Francuske, Nemačke, Irana, Litvanije, Indije, Ukrajine, Azerbejdžana, Portugala, Tunisa i Holandije.

Na festivalskom programu biće prikazano sedam igranih i dokumentarnih ostvarenja iz Srbije i regiona: “Ubistvo na veganski način”, “Vedro nebo”, “Olujkin šou”, “Kviroslavija” i “Ex-You” iz Srbije, hrvatski film “Poznajući Maria” i crnogorski film “Džoli”.

U Ustanovi kulture Parobrod, 7. decembra biće prikazano 13 kratkometražnih animiranih filmova. Iste večeri ispred velike sale Doma omladine Beograda, biće otvorena i izložba “Dosta je sa ćutanjem” sa radovima iz istoimenog stripa o interseks osobama.

Foto: Kadrovi iz filmova.

Filmski festival Merlinka od 7. do 10. decembra u Domu omladine Beograda

Petnaesto izdanje Međunarodnog festivala queer filma Merlinka održaće se od  7. do 10. decembra 2023. godine u Domu omladine Beograda. Festival se ove godine održava pod sloganom “Šta bi dao da si na Merlinka festivalu”, inspirisanim albumom Bjelog dugmeta “Šta bi dao da si na mom mjestu”, čiji je omot poslužio kao nadahnuće za ovogodišnji festivalski vizuelni identitet.

Festival će otvoriti film “Dovoljno odrastao” Gorana Stolevskog čija radnja se odigrava u leto 1999. godine, kada se rađa neočekivana i intenzivna dvadesetčetvoročasovna romansa između sedamnaestogodišnjeg srpskog plesača latinskoameričkih plesova i starijeg brata njegovog najboljeg prijatelja. Deceniju kasnije, njih dvojica se sreću u gorkom ponovnom susretu.

Cenjeni reditelj iz Severne Makedonije biće na festivalu zastupljen sa još jednim ostvarenjem. Film “Domaćinstvo za početnike”, makedonski kandidat za Oskara, koji je na Venecijanskom filmskom festivalu dobio nagradu Queer Lion Award i ušao u širi izbor za Evropsku filmsku nagradu, zatvoriće ovogodišnje izdanje Merlinke.

“Domaćinstvo za početnike” ispituje univerzalne porodične istine, i to kako onih porodica u kojima smo rođeni tako i onih koje smo sami izgradili. Radnja prati junakinju Ditu koja nikada nije želela da postane majka, ali okolnosti je primoravaju da odgaja dve kćerke svoje partnerke, malu napast Miju i neposlušnu tinejdžerku Vanesu. Borba između njihovih prohteva odvija se dok se sve tri neumorno svađaju, postajući nesvakidašnja porodica u kojoj je sukob preduslov zajedništva.

Tokom četiri dana manifestacije, u selekciji inostranih dugometražnih igranih filmova  biće prikazano još osam ostvarenja: američki “Aristotel i Dante otkrivaju tajne univerzuma” reditelja Aitcha Alberta, holandsko-britanski “Srebrna magla” Sache Polak, kanadski “Pre nego promenim mišljenje” Trevora Polaka, francuski “Momci iz provincije” Gaëla Lepinglea, izraelsko ostvarenje “Dve” rediteljke Aster Elkayam, nigerijski “Sve boje sveta su između crne i bele” (Babatunde Apolowo), austrijski “Probiti led” Clare Stern, i norveški film “Norveški san” Leiva Igora Devolda”.

Film “Aristotel i Dante otkrivaju tajne univerzuma” reditelja Aitcha Alberta nastao je na osnovu tinejdžerskog romana Benjamina Alire Sáenza, koji je preveden i na srpski jezik, i fokusira se na prijateljstvo između dva tinejdžera meksičko-američkog porekla u El Pasou 1987. godine, koji istražuju neobično novo prijateljstvo i težak put ka samootkrivanju.

Nakon Berlinala i Tribeca festivala u Beograd stiže film “Srebrna magla” Sache Polak, o 23-godišnjoj medicinskoj sestri Franki koja živi sa svojom velikom porodicom u istočnom delu Londona. Opsednuta osvetom i potrebom da nekome pripiše krivicu za traumatičan događaj koji se desio pre 15 godina, nije u mogućnosti da izgradi duboke veze sve dok se ne zaljubi u jednu od svojih pacijentkinja – Florens. Beže na obalu gde Florens živi sa svojom raznolikom i otvorenijom porodicom. Tamo, Franki nalazi emocionalno utočište kako bi se suočila sa prošlošću.

U ostvarenju “Pre nego promenim mišljenje” Trevora Polaka, koji je premijerno prikazan u Lokarnu, ostali đaci se pitaju da li je novi đak Robin dečko ili devojčica, dok Robin razvija komplikovan odnos sa nasilnikom iz škole, praveći sve opasnije izbore kako bi se uklopio.

Film “Momci iz provincije” Gaëla Lepinglea prati troje likova. Zaposleni u noćnom klubu, Youcef se zaljubljuje u plesača iz putujuće queer trupe tokom leta. Negde, mladić u visokim potpeticama šeta kroz selo koje se sprema da napusti. U izolovanom gradiću, Jonas ima sastanak za erotske fotografije s nepoznatom osobom. Tu su onaj koji ostaje, onaj koji odlazi i onaj koji je u prolazu. Oni su momci iz provincije.

Lezbejski par u filmu “Dve”, rediteljke Aster Elkayam, sanja o tome da ima bebu. Bar prima antidepresive tako da će njena partnerka Omer nositi trudnoću. Njihovo putovanje počinje sa mnogo uzbuđenja i sigurnosti da će njihova ljubav prevazići sve prepreke. Međutim, mnogi neuspešni postupci inseminacije utiču na njihovu vezu. Omer postaje napeta, a Bar je frustrirana svojom ulogom u procesu.

U filmu “Sve boje sveta su između crne i bele”  koji je režirao Babatunde Apolowo, Bambino i Bawa se sreću u Lagosu i odmah se sprijatelje. Tokom svojih dugih vožnji po gradu, razvijaju duboku privrženost jedan prema drugom. Ali u društvu koje homoseksualnost smatra tabuom, osećaju pritisak društvenih normi. Film je nagrađen Teddy nagradom na ovogodišnjem Berlinalu.

Glavna junakinja filma “Probiti led” Clare Stern, devojka Mira u ranim dvadesetim godinama, beži od pritiska vođenja porodičnog vinograda tako što igra hokej na ledu. Kada se nova igračica Teresa pridruži timu, izaziva Mirin rigidni pogled na svet, što dovodi do noći koje će promeniti njihove živote na ulicama Beča.

U središtu ostvarenja “Norveški san” reditelja Leiva Igora Devolda je devetnaestogodišnji poljski imigrant, koji radi u fabrici ribe u Norveškoj i oseća simpatije prema svom kolegi. Počinje štrajk među poljskim radnicima u fabrici, što dovodi do testiranja njihovog odnosa i odnosa prema kolegama.

U selekciji kratkih igranih filmova na programu će biti 34 ostvarenja iz 21 zemlje: Španije, Belgije, Francucke, Čilea, Kanade, Meksika, Kine, SAD, Švedske, Brazila, Mađarske, Tajlanda, Izraela, Irske, Norveške, Australije, Italije, Irana, Velike Britanije, Argentine i Poljske.

29. FAF NA BIS

Najgledaniji filmovi 29. FAF-a još dva dana u bioskopima

29. Festival autorskog filma biće svečano zatvoren u petak, 1. decembra u 19 časova u mts Dvorani, kada će nakon dodele nagrada publika imati priliku da pogleda film „Seljani“ autorskog para DK i Hju Velčman.

29. FAF na bis održaće se u subotu i nedelju, 2. i 3. decembra u mts Dvorani, Dvorani Kulturnog centra Beograda (DKC) i Jugoslovenskoj kinoteci, a raspored projekcija je sledeći:

Subota, 2. decembar

mts Dvorana, 12:00, sala 6, Savršeni dani, r. Vim Venders

mts Dvorana, sala 6, 14:30h, Seljani, r. DK i Hju Velčman

mts Dvorana, sala 6, 16:30h, Himera, r. Aliće Rorvaher

mts Dvorana, sala 6, 19:00h, Savršeni dani, r. Vim Venders

mts Dvorana, sala 6, 21:30h, Prolazi, r. Ajra Saks

DKC, 16:00h, O suvom bilju, r. Nuri Bilge Džejlan

DKC, 20.30h, Stari hrast, r. Ken Louč

Jugoslovenska kinoteka, 16:00h, Velika kola, r. Filip Garel

Jugoslovenska kinoteka, 18:00h, Kako se kresnuti, r. Moli Mening Voker

Nedelja, 3. decembar

mts Dvorana, sala 6, 10:00, Savršeni dani, r. Vim Venders

mts Dvorana, sala 6, 12:30h, Stari hrast, r. Ken Louč

mts Dvorana, sala 6, 15:00h, Savršeni dani, r. Vim Venders

mts Dvorana, sala 6, 17:00 i 19:00, Grand Prix Festivala (pobednički film festivala)

mts Dvorana, sala 6, 21:30h, Otet, r. Marko Belokio

DKC, 16h, Kako se kresnuti, r. Moli Mening Voker

DKC, 18h, Himera, r. Aliće Rorvaher

DKC, 20.30h, Savršeni dani, r. Vim Venders

Jugoslovenska kinoteka, 16:00h, Disko igrač, r. Đakomo Abruceze

Jugoslovenska kinoteka, 18:00h, Savršeni dani, r. Vim Venders

Jugoslovenska kinoteka, 20:30h, Izgubljeni u noći, r. Amat Eskalante

Karte su u prodaji na blagajnama bioskopa, dok se ulaznice za mts Dvoranu mogu kupiti onlajn.

Drugi “Meta World” festival od 9. do 15. decembra u Beogradu

Beograd, 29. novembar – Drugo izdanje Meta World festivala savremene umetnosti biće održano od 9. do 15. decembra u sali Bioskopa Balkan u Beogradu.

Meta World festival je usmeren ka savremenom stvaralaštvu: muzici, slikarstvu, teatru i modnom dizajnu, ali i novim granama kao što je umetnost gejminga i primena veštačke inteligencije i tehnologija u razvoju kulturne industrije. Festival obrađuje i temu rodne ravnopravnosti, a pored koncerata, instalacija i prezentacija, biće organizovane i diskusije na aktuelne teme.

Ovaj jedinstveni festival potekao je od anasambla Metamorfozis i njegovih osnivača Tatjane  Jovanović Mirković i Saše Mirkovića. Festival je prvi put održan u decembru 2022. godine kada je okupio 50 domaćih i inostranih izvođača, a posetilo ga je oko 3000 gledalaca.

Ovogodišnji Meta World ugostiće neke od najeminentnijih umetnika svetske scene kao što su:

– Marc Sinan Company iz Berlina,

– Duo Lab 51 iz Karlsruea,

– Kayhan Kalhor, dobitnik Grammy nagrade I najpoznatiji kemančista na svetu,

– Gabriel Prokofiev, jedan od vodećih elektro-muzičara u Evropi i

– Dragana Ognjenović, najistaknutija srpska modna dizajnerka

Cilj festivala je da se savremeno stvaralaštvo približi široj publici i da se omogući da umetnost širokog spektra bude dostupna svakome. Takođe, misija festivala i ansambla je da u domaćim i svetskim okvirima promoviše i unapredi srpsko savremeno stvaralaštvo.

Ansambl Metamorfozis je najistaknutiji srpski orkestar koji izvodi umetničku muziku sa idejom da promoviše savremeno stvaralaštvo sa akcentom na srpsko stvaralaštvo. Osnovan je 2005. godine i od tada niže uspehe u zemlji i inostranstvu. Više puta je nagrađivan domaćim i inostranim priznanjima. Pored samostalnih projekata i turneja u zemlji i inostranstvu, ansambl je punih 15. godina sarđivao sa svetski priznatim kompozitorom Goranom Bregovićem čime je upotpunio i unapredio svoj rad.

Ansambl je ove godine pokrenuo i Metamorphosis Orchestra Academy, edukativnu platformu za mlade između 16. i 30. godina, čime je pružio mogućnost mladim ljudima da steknu nova iskustva i praksu.

Ulaznice za festival dostupne su na svim prodajnim mestima Tickets servisa, kao i onlajn.