Festivali

 „Heroji radničke klase“ Miloša Pušića premijerno na Berlinskom filmskom festivalu

Nova režija Miloša Pušića, film „Heroji radničke klase“ koji je nastao uz podršku Filmskog centra Srbije i u kome glavnu ulogu tumači naša proslavljena glumica Jasna Đuričić, odabran je da bude deo prestižnog programa „Panorama“ koji je sastavni deo Berlinskog filmskog festivala. Berlinski međunarodni filmski festival osnovan je 1951. godine i jedan je od tri najznačajnija filmska festivala A kategorije. U okviru programa „Panorama“ prikazuju se nezavisni i art-haus filmovi na kontroverzne teme, kao ostvarenja sa inovativnom estetikom. Film „Heroji“ donosi priču o grupi ilegalnih građevinskih radnika koji, ostavljeni bez novca i osnovnih prava, pokušavaju da se suprotstave svojim šefovima.

Miloš Pušić je povodom skorašnje premijera svog filma na Berlinalu za sajt Filmskog centra Srbije izjavio sledeće: „Posle veoma dugog i zamornog procesa rada na filmu, poziv iz Berlinala je došao kao veliki pozitivni šok i ogromna nagrada za sav uložen trud. Ponosan sam da smo pozvani na ovako važan festival.  Nikada se nisam osećao toliko slobodan kao kada sam snimao ovaj film i toliko iscrpljen dok sam ga završavao. Na trenutke je delovalo da ovo putovanje nema kraj. Heroji radničke klase nikada ne bi bili završeni bez pomoći fantastičnih ljudi koji su se našli u ekipi, nesebično odvojili vreme i ubedili me da završimo započeto. Divno je raditi film sa prijateljima. Učešće na Berlinu je pobeda svih nas.“

Zvanični sinopsis otkriva pojedinosti ove filmske priče: Lidija (Jasna Đuričić) radi za kontroverznog građevinskog investitora. Zadatak joj je da kontroliše grupu građevinskih radnika na novootvorenom gradilištu. Radnici su nezadovoljni svojim položajem i pokušavaju da se izbore za svoja prava. Situacija se komplikuje a borba za radnička prava postaje borba za život i smrt. Lidija mora da se opredeli na čijoj je strani.

Projekat za film „Heroji radničke klase“ je 2012. godine učestvovao na platformi za razvoj scenarija (Script Station) održanoj u okviru Berlinskog festivala. Filmski centar Srbije je Pušiću u novembru 2020. godine odobrio sredstva za završetak filma u kategoriji Stimulacija samostalno snimljenog domaćeg dugometražnog filma, a uz obrazloženje da je u pitanju film koji „uznemirava i potresa“. „Možda i najveća vrednost ovog filma je empatija sa kojom reditelj i glumci pričaju ovu priču o izgubljenom dostojanstvu radnika“, piše u obrazloženju Komisije. „Jasno se iz filma vidi se da se u pričanje ove priče upuštaju bez ikakvih kalkulacija osim želje da ova priča postane film kome je srce na pravom mestu.“

Miloš Pušić je rođen 1980. godine. Diplomirao je režiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na kojoj  je sada i zaposlen u zvanju docenta. Režirao kratki igrani film „Uspavanka za dečaka“ (2007), nakon čega su usledila dva dugometražna ostvarenja: „Jesen u mojoj ulici“ (2009) i „Odumiranje“ (2013). Pušić je producirao film „Moj jutarnji smeh“ (2019) Marka Đorđevića.

Film „Heroji radničke klase“ je nastao u okrilju Pušićeve produkcijske kuće Altertise, a na scenariju su, pored reditelja/producenta Pušića, radili njegovi provereni saradnici Dušan Spasojević i Ivan Knežević. U ekipi filma se nalaze i direktor fotografije Aleksandar Ramadanović, scenografkinja Miljena Vučković, kostimografkinja Marina Sremac, dizajneri zvuka Stevan Milošević i Boris Zaborski. Film su montirali Ivan Knežević i Miloš Pušić.

Pored i Jasne Đuričić, koja je nedavno za ulogu u fimu „Quo Vadis, Aida?“ proglašena za najbolju evropsku glumicu, u „Herojima radničke klase“ glume Boris Isaković, Predrag Momčilović, Stefan Beronja Cile, Aleksandar Đurica, Mihajlo Badža Pleskonjić, Bojana Milanović, Ervin Hadžimurtezić, Filip Đurić, Peđa Marjanović, Marko Vasiljević i drugi. „Heroji radničke klase“ su nastali uz podršku Ministarstva  kulture i informisanja Republike Srbije, Sekretarijata za kulturu AP Vojvodine i Filmskog centra Srbije. Film traje 85 minuta.

Pored „Heroja radniče klase“, na 72. Berlinskom međunarodnom filmskom festivalu biće prikazana manjinska srpska koprodukcija „Poslevode“ u režiji Daneta Komljena, i to u okviru selekcije „Forum“. Nastanak ovog filma je takođe podržan od strane Filmskog centra Srbije i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

„Mrak“ Dušana Milića u Trstu

Novi film Dušana Milića „Mrak“ imaće premijeru na 33. Filmskom festivalu u Trstu, u okviru takmičarske selekcije dugometražnih filmova. Festival u Trstu ove godine traje od 21. do 30 januara, a projekcija „Mraka“ je zakazana za 23. januar 2022. godine. „Mrak“ je nastao u srpsko-dansko-bugarsko-italijansko-grčkoj koprodukciji i traje 108 minuta.

Radnja psihološkog trilera „Mrak“ se dešava u vreme Martovskog pogroma na Kosovu i Metohiji, nakon Uskrsa 2004. godine. Film obrađuje temu života u stalnom strahu srpske devojčice Milice koja, nakon što su joj otac i ujak nestali, ostaje sama sa majkom i dedom u sablasnoj kući. Porodicu čuvaju prijateljski nastrojeni pripadnici italijanskog KFOR-a čija prekomanda, ipak, menja sve…

Autorsku ekipu filma čine scenarista i reditelj Dušan Milić, direktor fotografije Kiril Prodanov, scenograf Milenko Jeremić, kostimografkinja Lidija Jovanović, montažer Janis Halkijadakis i kompozitor Kristijan Ejdnes Andersen (čest saradnik Larsa fon Trira i Nikolasa Vindinga Refna)…  U „Mraku“ glume Danica Ćurčić, Slavko Štimac, Miona Ilov, kao i Flavio Parenti, Ivan Zerbinati, Nikola Kent, Daren Peti, Nikola Rakočević, Slaviša Čurović, Slađana Bukejlović…  Producentkinja filma je Snežana van Houvelingen, a na „Mraku“ su sarađivale filmske kuće Film Deluxe International, This and That Productions, Firefly productions, Space Rocket Nation, A_Lab, RFF International i GRAAL Films. Nastanak filma podržali su Filmski centar Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Eurimaž i drugi.

Najavljeno je da će „Mrak“ Dušana Milića biti prikazan pred srpskom publikom u okviru takmičarskog programa predstojećeg 50. FEST-a (koji se održava od 25. februara do 6. marta 2022. godine pod sloganom „Novi hrabri svet“).

Održana srpska premijera filma “Kroz Pariz” Entonija Hiklinga na festivalu Merlinka

Foto: KomunikArt

U subotu, 11. decembra u Domu omladine Beograda, održana je srpska premijera filma “Kroz Pariz” reditelja Entonija Hiklinga, koji je ovim povodom treći put bio gost Merlinka festivala. U svom novom ostvarenju Hikling je i glavni glumac. Junak filma je filmski stvaralac, pogođen napadom anksioznosti, koji napušta svoje snimanje i luta noćnim Parizom u potrazi za utehom. Tokom ove noći, on će se suočiti sa svojim strahovima i preispitivati svoje želje.

Entoni Hikling se osvrnuo na svoj novi film “Kroz Pariz”: “Veoma je različit od onoga što sam radio ranije i za mene predstavlja nešto poput otvaranja novog poglavlja. Ima klasičniji narativ i formu. Igrao sam i glavnu ulogu što je uzbudljivo i zabavno. Bilo je i naporno i pomalo zastrašujuće, jer ste kao reditelj na neki način zaštićeni ako niste u samom filmu. Ovde nisam imao taj štit. Želeo sam da film bude jednostavan i pristupačan, i nadam se da sam u tome uspeo”.

O odnosu koji je tokom godina izgradio sa Merlinka festivalom, reditelj iz Pariza je rekao: “Kada sam prvi put bio ovde, celo mesto je bilo okruženo policijom, pa sam pomislio da je ovo policijska stanica. Posle su mi objasnili o čemu se radilo i bio sam iznenađen. Kad sam se vraćao, svaki put je festival bio sve veći, a policija se više ne vidi. Festival je sve prihvaćeniji i procvetao je. Osećam se ponosno što sam prisustvovao toj evoluciji, a na neki način bio i njen deo”.

Entoni Hikling je renomirani anglo-francuski glumac i reditelj čija su ostvarenja prikazana širom sveta. Bio je prvi internacionalni gost Merlinka festivala 2012. godine, a 2019. bio je gost jedanaestog festivalskog izdanja u okviru kojeg je prikazana retrospektiva njegovih filmova “Little Gay Boy” (2013), “One Deep Breath” (2014), “Where Horses Go to Die” (2016) i “Frig” (2018). Njegove filmove karakteriše religijska simbolika i eksplicitni seksualni prikazi koji često brišu granicu između preteranog nadrealizma i realizma, a Hikling za svoj rad kaže da je inspirisan potrebom da spozna istinu o sebi.

Trinaesto izdanje Međunarodnog festivala queer filma Merlinka održava se od  9. do 12. decembra 2021. godine u Domu omladine Beograda, pod sloganom “Festival 13”. Tokom četiri dana manifestacije na repertoaru je 80 igranih, dokumentarnih i kratkih filmova. Merlinka festival u Novom Sadu održava se od 10. do 13. decembra u Kulturnom centru Novog Sada.

Premijera filma “Strah od leptira” 12. decembra na festivalu Merlinka

U nedelju, 12. decembra u 19 sati u Velikoj sali Dom omladine Beograda, premijerno će biti prikazan film “Strah od leptira” u produkciji Merlinka festivala, koji je nastao po motivima istoimene pozorišne predstave, u režiji Isidore Goncić sa Dušanom Kaličaninom i Zoranom Pajićem u glavnim ulogama. “Strah od leptira” prati zatvorske dane jednog transvestita, i političkog zatvorenika.

Na konferenciji za medije povodom premijere filma govorili su rediteljka Isidora Goncić, glumac Dušan Kaličanin, i producent Predrag Azdejković.

Isidora Goncić, rediteljka filma, osvrnula se na stvaralački proces i nastanak ovog dela: “Otkako smo počeli da radimo prvo predstavu, a posle i film, mene je najviše pogađala i uzbuđivala priča o slobodi. Tačan je kliše da niko nije slobodan dok svi nismo slobodni, i to je poruka kroz iskrenu ljubav i okolnosti u kojima se junaci nalaze. Igranje s kamerom i kadrovima na nešto što smo već stvorili, dalo je liričnost celoj priči. Sa filmom smo otišli korak dalje”.

Dušan Kaličanin, koji u “Strahu od leptira” glumi Vjerana Miladinovića Merlinku, o svom iskustvu rada na ovom filmu je rekao: “Bilo je dosta zahtevno i obavezujuće, jer imamo priču koja je već dovoljno poznata, o liku koji već postoji. To je velika odgovornost koju ja i danas nosim. Isidora je imala divnu ideju da ne radimo imitaciju Vjerana, već da provlačimo one njegove karakteristike koje su najbitnije. Na kraju sam srećan što su ljudi rekli da su mogli da vide Vjerana u tome. Najtužnija stvar je da i dalje nemamo epilog i razrešenje tog slučaja”.

Predrag Azdejković, direktor festivala Merlinka i producent filma, o radu na realizaciji ovog i drugih domaćih ostvarenja na festivalu je rekao: “Svake godine pokušavamo da imamo što veći broj domaćih filmova, i to ne ide baš sjajno. Onda smo odlučili da sami počnemo da produciramo i stvaramo filmove, ako hoćemo da imamo program. Ove godine imamo 11 domaćih filmova, gde se u većini Merlinka pojavljuje kao producent ili koproducent. Bilo nam je važno da “Strah od leptira” pretočimo u igrani film, jer je sam život Vjerana Miladinovića Merlinke izuzetno filmičan”.

Trinaesto izdanje Međunarodnog festivala queer filma Merlinka održava se od  9. do 12. decembra 2021. godine u Domu omladine Beograda, pod sloganom “Festival 13”. Tokom četiri dana manifestacije na repertoaru je 80 igranih, dokumentarnih i kratkih filmova. Merlinka festival u Novom Sadu održava se od 10. do 13. decembra u Kulturnom centru Novog Sada.

Inserti iz filma: https://youtu.be/bJ_N79KQ5rk

Foto potpis zvanične fotografije iz filma: Aleksandar Crnogorac

Otvoren filmski festival Merlinka u Domu omladine Beograda

U četvrtak, 9. decembra, svečanim otvaranjem u Domu omladine Beograda počeo je 13. Međunarodni festival queer filma Merlinka.

Predrag Azdejković, osnivač i direktor festivala, povodom otvaranja je rekao: “Svi kažu da je baksuzan trinaesti, ali mi pokušavamo da razbijemo taj baksuzluk veselim, divnim, kvalitetnim filmovima, odličnom atmosferom, izložbama, muzičkim performansima. Radujem se, vidim da vlada euforija među ljudima jer nisu imali priliku da se druže, tako da je ovo prilika i da se međusobno upoznaju i uživaju u filmovima. Sad smo polovični zbog korone, ali se nadamo da ćemo sledeći festival raditi u normalnim okolnostima”.

Program prve festivalske večeri započeo je u holu DOB-a otvaranjem izložbe “Belgrade drag” Aleksandra Crnogorca, koji je serijom portreta prikazao protagoniste beogradske drag scene, kao posvetu njenom rađanju i razvitku, kreativnosti, upornosti i hrabrosti.

Aleksandar Crnogorac, autor izložbe, na prikazanim portretima radio je tri godine: “Oni organizuju žurke jednom mesečno i ja sam išao na skoro sve te žurke. Bilo je dosta lako stupiti u komunikaciju jer su svi željni da neko zabeleži njihov trud – iza svakog kostima i šminke je puno para i vremena. Postojali su neki ljudi poput Agate Đurić u devedesetim godinama, koja se bavila nekim dreg performansom, ali to su sve bili pojedinci. Prava scena je počela da se razvija u drugoj deceniji 21. veka. To su mladi, ambiciozni i kreativni ljudi, koji su putem štapa i kanapa stvorili scenu. Kada smo počinjali bilo ih je najviše 10, a sada ih je preko 50 i žurke im privlače oko 700 gostiju, što je izvanredno”.

U Velikoj sali Doma omladine Beograda nastupio je dvojac Fantomke sa beogradske muzičke scene, koji čine Časna sestra i Lady K. Jedinstvenim nastupom njih dve ruše sve tabue, a ovogodišnji Merlinka festival otvorile su u glamuroznom stilu.

Katarina Ranković (Lady K.) je o nastupu na Merlinka festivalu rekla: „Nastup pod nazivom Fantomke specijalno je osmišljen i izrežiran za otvaranje festivala. DJ Časna sestra je i za harmonikom i za DJ pultom, a ja kao Lady K. vokalno interpretiram dve sevdalinke. To je bila inicijalna ideja u razgovoru sa Peđom Azdejkovićem jer mi i privatno volimo tu muziku. Radi se o pesmama „Ah, što ćemo ljubav kriti“ i Snijeg pada na behar na voće“, sa stihovima „neka ljubi ko god koga hoće“. Mislim da je to jedan autentičan tekst koji važi za sve ljude, a pogotovu za ovakav festival. To je poruka koja treba da odzvanja i mnogo šire“.

Festival je svečano otvorio američki reditelj Tod Stivens, specijalni gost ovogodišnjeg izdanja Merlinke, čija je retrospektiva filmova održana dan ranije u Muzeju Kinoteke.

Tod Stivens je povodom otvaranja Merlinke izjavio: “Oduševljen sam festivalom i uzbuđen sam što sam ovde. Mislim da je ovo način za nas, kvir ljude, da vidimo odraze naših života na velikom platnu. Na nekim mestima poput SAD, ovakvih stvari srećom ima sve više i na televiziji, ali znam da u vašoj zemlji još traje borba za gej prava. Ovakvi događaji menjaju svet, a gej festivali poput ovog imaju veliki uticaj na zajednicu. Živeli gej festivali!”

Projekcijom ostvarenja Toda Stivensa “Labudova pesma” sa Udom Kirom, Lindom Evans i Dženifer Kulidž u glavnim ulogama, započeo je filmski program festivala.  Ovaj film nagrađivan je na festivalima u Monte Karlu, Njujorku, Torinu, itd. Radnja “Labudove pesme” prati nekada raskošnog frizera, koji  ide u dugu šetnju malim gradom da bi stilizovao kosu mrtve žene.

U nedelju, 12. decembra u 19 sati u Velikoj sali Dom omladine Beograda, premijerno će biti prikazan film “Strah od leptira” u produkciji Merlinka festivala, koji je nastao po motivima istoimene pozorišne predstave, u režiji Isidore Goncić sa Dušanom Kaličaninom i Zoranom Pajićem u glavnim ulogama. “Strah od leptipa” prati zatvorske dane jednog transvestita i političkog zatvorenika.

Trinaesto izdanje Međunarodnog festivala queer filma Merlinka održava se od  9. do 12. decembra 2021. godine u Domu omladine Beograda, pod sloganom “Festival 13”. Tokom četiri dana manifestacije na repertoaru je 80 igranih, dokumentarnih i kratkih filmova. Merlinka festival u Novom Sadu održava se od 10. do 13. decembra u Kulturnom centru Novog Sada.

Danas svečano otvaranje filmskog festivala Merlinka u Domu omladine Beograda

U četvrtak, 9. decembra biće svečano otvoren 13. Međunarodni festival queer filma Merlinka u Domu omladine Beograda. U 20:30 biće otvorena izložba “Belgrade drag” Aleksandra Crnogorca, u muzičkom segment programa će u 21 čas nastupiti Fantomke, a festival će svečano otvoriti američki reditelj Tod Stivens, gost ovogodišnjeg festivalskog izdanja. Filmski program će započeti nakon svečane ceremonije, projekcijom njegovog novog ostvarenja “Labudova pesma”.

Mladi ljudi su bez pomoći i podrške pokrenuli i stvorili lokalnu drag scenu u glavnom gradu Srbije. Njihova kreativnost, upornost i hrabrost je ovekovečena serijom portreta Aleksandra Crnogorca, koji beleže rađanje i razvitak drag scene u Beogradu.

Fantomke čini dvojac Beogradske muzičke scene. Žena koja zvucima harmonike i elektro/disko vibracijama mađija sa DJ pulta – Časna sestra, i teatralna vokalistkinja i interpretatorka nežnih tonova i dramskih pokreta – Lady K. Jedinstvenim nastupom njih dve ruše sve tabue i u glamuroznom stilu otvaraju ovogodišnji Merlinka festival.

Filmski program festivala će otvoriti američki film Swan Song (Labudova pesma) koji je režirao Tod Stevens, sa Udom Kirom, Lindom Evans i Dženifer Kulidž u glavnim ulogama. Film je nagrađivan na filmskim festivalima u Monte Karlu, Njujorku, Torinu, itd. U ovom ostvarenju radnja prati nekada raskošnog frizera, koji  ide u dugu šetnju malim gradom da bi stilizovao kosu mrtve žene.

Trinaesto izdanje Međunarodnog festivala queer filma Merlinka održava se od  9. do 12. decembra 2021. godine u Domu omladine Beograda, pod sloganom “Festival 13”. Tokom četiri dana manifestacije na repertoaru je 80 igranih, dokumentarnih i kratkih filmova. Merlinka festival u Novom Sadu održava se od 10. do 13. decembra u Kulturnom centru Novog Sada.

Merlinka festival predstavlja: Retrospektiva filmova Toda Stivensa u Kinoteci

U susret 13. izdanju Međunarodnog festivala queer filma Merlinka, u sredu 8. decembra biće održana retrospektiva filmova Toda Stivensa u Muzeju Kinoteke u Kosovskoj 11. Na ovom događaju biće prisutan i sam reditelj, koji će razgovarati sa publikom posle projekcija.

Za 18 časova zakazana je projekcija ostvarenja “Još jedan gej film” (2006) sa Majklom Karbonarom i Džonatanom Čejsom u glavnim ulogama. U 20:30 publika će mogli da pogleda Stivensov film “Još jedna gej nastavak” (2008) sa Džonom Blehmanom i Džejkom Moserom.

Tod Stivens je nagrađivani američki reditelj, scenarista i producent. Poznat je po svojim filmovima “Edge of Seventeen” i “Gypsy 83” i parodijama na filmove “American Pie” (Američka pita) –  “Another Gay Movie” i “Another Gay Sequel” koji su doživeli svetsku slavu. Reditelj dolazi iz Njujorka u Beograd gde će prisustvovati retrospektivi u Kinoteci i otvoriti 13. Merlinka festival.

Trinaesto izdanje Međunarodnog festivala queer filma Merlinka održaće se od  9. do 12. decembra 2021. godine u Domu omladine Beograda, pod sloganom “Festival 13”. Tokom četiri dana manifestacije biće prikazano 80 igranih, dokumentarnih i kratkih filmova. Merlinka će biti održana i  i u Novom Sadu od 10. do 13. decembra, a u Kulturnom centru Novi Sad biće prikazano 16 ostvarenja.

Film “Skoči, dušo” na zatvaranju 13. Merlinka festivala

Kanadski film “Skoči, dušo” reditelja Fila Konela zatvoriće ovogodišnje, trinaesto izdanje Međunarodnog festivala queer filma Merlinka, 12. decembra nakon svečane ceremonije dodele nagrada u 21h, u Velikoj sali Doma omladine Beograda. U ovom ostvarenju svoju poslednju ulogu ostvarila je oskarovka Kloris Ličman, a u glavnim ulogama su još Tomas Daplesi, Linda Keš i Džejn Istvud.

Film “Skoči, dušo”, prati Rasela, glumca koji je postao dreg kraljica. Napola pripremljen pred ogledalom u svlačionici u zadnjem delu užurbanog gradskog gej bara, glavni junak koji se bori da pronađe sebe dobija strašni ultimatum. Savladan neodlučnošću, beži u kuću svoje bake na selu. Tamo zatiče podrugljivu Margaret u naglom propadanju. U savršenom, iako nesigurnom, rešenju za oboje, on se useljava da je zaštiti od njenog najvećeg straha – lokalnog staračkog doma.


Merlinka se ove godine održava od 9. do 12. decembra u Domu omladine Beograda pod sloganom “Festival 13”, a tokom četiri dana manifestacije biće prikazano 80 igranih, dokumentarnih i kratkih filmova. Festival će otvoriti američki film Labudova pesma koji je režirao Tod Stevens, sa Udom Kirom, Lindom Evans i Dženifer Kulidž u glavnim ulogama. Film je nagrađivan na filmskim festivalima u Monte Karlu, Njujorku, Torinu, itd. Među odabranim filmovima su i francuski „Kroz Pariz“, brazilski predstavnik za nagradu Oskar „Privatna pustinja“ sa Kanskog festivala stiže francuski film “Bruno Reidal – Ispovest ubice”, a na festivalskom repertoaru će biti i rekordnih 11 ostvarenja autorki i autora iz Srbije.

Merlinka festival u Novom Sadu održava se od 10. do 13. decembra u Kulturnom centru Novog Sada.


Trejler za film “Skoči, dušo”: https://www.youtube.com/watch?v=M3HCRE-Hr8Y


Nova izdanja Filmskog centra Srbije na 27. Festivalu autorskog filma

Tokom 27. Festivala autorskog filma, koji traje od 26. novembra do 3. decembra ove godine, u centralnom holu Kombank dvorane biće otvoren štand sa najnovijim knjigama Filmskog centra Srbije iz oblasti filma i filmske umetnosti.

Štand će raditi svakog dana tokom trajanja FAF-a od 14 do 21h, a sva izdanja biće dostupna sa popustom od 30%. Nova izdanja FCS-a će biti dostupna i na specijalnom knjigomatu (automatu za knjige) koji će ostati u Kombank dvorani i po završetku festivala.

FIlmski centar Srbije je u 2021. godini do sada objavio knjige “Nacija, žanr” Dragana Jovićevića, “Radnja mešovite robe ” Branka Vučićevića, “Priča – sadržaj, struktura, stil i principi pisanja scenarija” Roberta Mekija”, “Snimatelji u srpskom igranom filmu” Maje Medić, i “Kulturna politika i stimulacija filmske proizvodnje u Srbiji” Darje Bajić Božović, dok je u pandemijskoj 2020. godini objavio čak sedam novih naslova.

Jedanaest filmova autora iz Srbije na 13. Merlinka Festivalu

Na trinaestom izdanju Međunarodnog festivala LGBT filma Merlinka, koji će biti održan od 9. do 12. decembra 2021. godine u Domu omladine Beograda, biće prikazano i 11 ostvarenja autora i autorki iz Srbije.

Među njima su kratki igrani filmovi, „Animus“ Milice Spasojević koji prati dvadesetogidšnju Sofiju koja stiče novog prijatelja, dreg kraljicu Ka, koji joj pomaže da sazri, preboli bivšeg dečka i sagleda stvaran svet oko sebe van svojih izmišljenih i domaštanih problema. „Solskin” rediteljke Vere Kulić prikazuje tri i po sata u životu jedne devojke koja se na svoj način nosi sa smakom sveta koji nastaje pregrejavanjem Sunca i ljudskim uticajem na klimatsku promenu na Zemlji. Petar Lakić autor je filma „Pustoš” koje prati tri prijatelja koji idu na kratak izlet u prirodu, a između dvojice se javljaju tajne strasti. „Moram nešto da ti ispričam” Andrije Mitrovića je priča o nesigurnom i autodestruktivnom mladiću, žrtvi seksualnog napada i silovanja, koji pokušava da se fizički preda da bi zadržao svog partnera. „Plašio sam se tvojih cipela kad sam bio mali” ostvarenje je reditelja Balše Lekovića, a “Terezini sinovi” je kratki doku-igrani film koji pruža uvid u život kvir ljudi u savremenoj Srbiji, istovremeno se osvrćući na domaće kvir pionire iz devedesetih.

Na Merlinka festivalu biće prikazani i kratki dokumentarni filmovi: „S one strane duge” Milice Spasojević o majoru u penziji i trans aktivistkinji Heleni Vuković. „Kume, izgore ti kesa“ koji su režirali Isidora Goncić i Predrag Azdejković, a u ovom ostvarenju pet LGBT osoba odgovara na pitanja kako zamišljaju svoje venčanje. Jovan Ilić autor je dva dokumentarca –  „Kraljica Prajda” o dreg kraljici Alexis VanderCunt i „Safe Space” o LGBT kafićima u Beogradu.

Pored kratkih biće prikazan i dugometražni film „Strah od leptira“ koji je nastao po motivima istoimene pozorišne predstave u režiji Isidore Goncić sa Dušanom Kaličaninom i Zoranom Pajićem u glavnim ulogama, koji prati zatvorske dane jednog transvestita i političkog zatvorenika.

Filmovi „Animus“, „Pustoš“, „Kume, izgore ti kesa“, „S one strane duge“ i „Strah od leptira“ su snimljeni u ko-produkciji sa Merlinka festivalom.

Podsećamo, festival će otvoriti američki film Labudova pesma koji je režirao Tod Stevens, sa Udom Kirom, Lindom Evans i Dženifer Kulidž u glavnim ulogama. Film je nagrađivan na filmskim festivalima u Monte Karlu, Njujorku, Torinu, itd. Među odabranim filmovima su i francuski „Kroz Pariz“, brazilski predstavnik za nagradu Oskar „Privatna pustinja“ ,kanadski „Skoči, dušo“ sa oskarovkom Kloris Ličman kojoj je ovo bila poslednja uloga, sa Kanskog festivala stiže francuski film “Bruno Reidal – Ispovest ubice”, itd.

Merlinka festival u Novom Sadu održava se od 10. do 13. decembra u Kulturnom centru Novog Sada.

Srpska premijera filma „Elegija lovora” Dušana Kasalice na Festivalu autorskog filma

„Elegija lovora”, debitantski igrani film reditelja Dušana Kasalice nastao u koprodukciji Srbije i Crne Gore, svoju srpsku premijeru imaće 29. novembra u 21:30, u Sali 1 Kombank dvorane u Beogradu, u okviru takmičarskog programa 27. Festivala autorskog filma.

Dušan Kasalica, reditelj filma, ovim povodom je izjavio: „Jako mi je drago će naš film biti prikazan na FAFu, koji je svojevrsni filmofilski praznik, a i tim prije što je ovogodišnji program zaista izuzetan. Svaka prilika da prikažemo film u bioskopu, pred publikom, je dragocjena, a posebno se radujemo premijeri u Beogradu odakle je i značajan dio ekipe koja je radila na filmu, ali i brojni prijatelji i kolege sa kojima želimo da podijelimo ono na čemu smo dugo radili”.

U ovom ostvarenju uglađeni univerzitetski profesor Filip, u interpretaciji Frana Lasića, odlazi sa suprugom (koju glumi Savina Geršak) na odmor. Nakon nekoliko dana provedenih u ugodnom, monotonom ambijentu hotelske banje, njihov naizgleda idealan brak se završava. Čini se da Filipov život propada, ali okovan samopouzdanjem, on svaku novu situaciju u životu prihvata sa neobičnom lakoćom.

Glumačku ekipu, pored Frane Lasića i Savine Geršak, čine Nikolina Bogdanović, Momo Pićurić, Olivera Vuković, Draginja Voganjac, Lidija Kordić, Lidija Petrone, Zoran Trojanović. Direktor fotografije je Igor Đorđević, scenografkinja i kostimografkinja Natalija Vujošević, dizajner zvuka Jakov Munižaba, montažerka Jelena Maksimović, dok je producentkinja Jelena Angelovski.

„Elegija lovora” je svoju svetsku premijeru imala 15. avgusta na Sarajevo Film Festivalu, a prikazan je i na filmskom festivalu u Hamburgu u Nemačkoj. Film je nastao u produkciji Meander Filma uz podršku Filmskog centra Crne Gore i u koprodukciji sa Non-Aligned Films iz Beograda. Projekat je takođe podržan i od strane Filmskog centra Srbije.

Sedmi Kosovo i Metohija međunarodni filmski festival počinje u Gračanici 19. novembra

Kosovo i Metohija međunarodni filmski festival (KMMFF), održava se pod sloganom “Ovde!”  sedmu godinu zaredom. Ove godine festival će trajati od 19. do 21. novembra a pored glavnog programa u Domu kulture Gračanica, a deo programa Festival prikazuje i  u srpskim enklavama na Kosovu – u Šilovu i Ranilugu.

Nakon prva dva uspešna i posećena izdanja, 2015. u Kosovskoj Mitrovici i 2016. godine u Zvečanu, KMMFF, čiji je glavni cilj podizanje kulturne svesti i jačanje kulturne ponude u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji, održava se svake godine u Gračanici, u organizaciji Evropskog kulturnog foruma i Doma kulture Gračanica a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.  

Za  tri dana festivala, biće prikazano 9 filmova. Publiku očekuju srpska ostvarenja najnovije produkcije, strani filmovi koji su izazvalii veliku pažnju i postigli veliku gledanost u bioskopima  i neizostavni dečiji program posvećen najmlađim ljubiteljima sedme umetnosti.

Novi film Srđana Dragojevića, „Nebesa“ koji je svetsku premijeru imao u glavnom takmičarskom programu Filmskog festivala u Lokarnu, biće prikazan 19. novembra u 21h. U pitanju je provokativna komedija o izazovima hrišćanstva u XXI veku i o tome kako prava, autentična čuda poslata ljudima sa nebesa danas kod njih mogu da izazovu zabunu i  često, suprotan efekat. Scenario za film „Nebesa“ je zasnovan je na prozi francuskog pisca Marsela Emea (1902-1967) i kombinuje crnu komediju sa elementima fantastike. Radnja  prati isprepletene sudbine šest glavnih likova u tri različita vremenska perioda.

Pred publikom će se naći i „Toma“ kao jedan od najgledanijih domaćih filmova. Svetsku premijeru „Toma“ je imao na Filmskom Festivalu u Sarajevu i od tada ne prestaje da puni bioskopske sale kako kod nas tako i u svetu. Film  je impresionistički portret Tome Zdravkovića, koji prikazuje same njegove početke, vrhunac slave i ljubavi koje su ga inspirisale za neke od najvećih hitova, kao i odnos sa prijateljima koje je imao u ondašnjem umjetničkom miljeu.

Još jedan dmaći film na programu KMMFF je art-horor „Vampir“ u reditelja i scenariste Branka Tomovića. Film govori o Arnautu (glumi ga Branko Tomović) koji, nakon što je prisustvovao zločinu u Londonu, želi da se skloni na neko vreme i dolazi u malo udaljeno selo u Srbiji da se brine o groblju. Počinje da ima košmare na koje utiče baba Draga (Eva Ras) i sumnja da naizgled prijateljski nastrojeni seljani zapravo žele da mu naude. Pored Tomovića i Eve Ras, u filmu glume Gorica Regodić i Joakim Tasić.

Od stranih filmova na Festivalu će biti prikazani filmski hitovi: „Mainstream“, „Večni“ i „Venom 2“.

„Mainstream“ je drugi film rediteljke Đije Kopole (Gia Coppola) koji je na Filmskom festivalu u Veneciji veoma zainteresovao kako kritičare tako i publiku. Film obrađuje temu uticaja društvenih mreža na realan život i postavlja pitanja koliko smo spremni da se odreknemo sebe u trci za lajkovima, popularnošću i zaradom, kao i to da li postoji granica između ljudi koji “prodaju dušu đavolu na internetu” i onih drugih koji misle da su uz pomoć satire iznad društvenih mreža, a zapravo idu ka istom cilju. Scenaristkinja i rediteljka filma Đija Kopola je unuka čuvenog sineaste Fransisa Forda Kopole (“Kum”, “Apokalipsa sada”), svoj debitanski film “Palo Alto” predstavila je na Mostri u Veneciji 2013. godine. Glavnu ulogu igra popularni Endrju Garfild dok je glavna ženska ulog, Frenki, pripala mladoj glumici Maji Houk (“Bilo jednom u Holivudu”) koja je ćerka glumice Ume Turman i glumca Itana Houka.

Novi film iz Marvel studija, „Večni“ takođe stiže na 7. KMMFF. Tim superjunaka predvođenih Selmom Hajek i Anđelinom Džoli donosi i deset novih lica, deset novih energija, deset novih moći koji svojom različitosti doprinose snazi superheroja koji će ući u legendu. Rediteljka filma je Kloi Džao, dobitnica Oskara za film Zemlja nomada, te je spoj sa univerzumom super heroja za celu glumačku postavu pravo osveženje.

Tom Hardi se u filmu  „Venom 2“ vraća kao istraživački novinar Edi Brok, koji je sada najbolji prijatelj i cimer vanzemaljskog parazita koji mu omogućava da bude „smrtonosni zaštitnik“ San Franciska.

U dečijem programu Festivala prikazuju se tri nova animirana filma sinhronizovana na srpski. Diznijeva avantura „Nepopravljivi Ron“, ruska bajkovita priča „Moje slatko čudovište“ i premijerno „Čarolija meseca“ čija se bioskopska distribucija tek očekuje.

Festival prikazuje filmove „Moje slatko čudovište“ i „Toma“ 20. novembra u Šilovu i 21. novembra u Ranilugu.

Ulaznice za pojedinačne projekcije mogu se kupiti na blagajni Doma kulture Gračanica, odnosno KPC-a Božidar Mitrović Šandor u Šilovu i Doma kulture Radomir Popović u Ranilugu.

Filmski festival Merlinka od 9. do 12. decembra u Domu omladine Beograda

Trinaesto izdanje Međunarodnog festivala queer filma Merlinka održaće se od  9. do 12. decembra 2021. godine u Domu omladine Beograda, pod sloganom “Festival 13”. Tokom četiri dana manifestacije biće prikazano 80 igranih, dokumentarnih i kratkih filmova.

Predrag Azdejković, direktor festivala, o predstojećem izdanju je rekao: “Ovogodišnji slogan je motivisan horor filmovima, baksuznim brojem 13 i čitavom situacijom izazvanom pandemijom koja ima veliki negativni uticaj na kulturu i umetnost, a naročito na festivale. Već je druga godina kako uz koronu organizujemo Merlinka festival i pokušavamo da prevaziđemo sve tehničke, finansijske i programske probleme i vratimo publiku u bioskope. Zbog toga Merlinka festival odbija da postane hibridni festival, već insistira samo na projekcijama u bioskopskim salama, jer svrha festivala nije samo da gledamo filmove, već da filmove gledamo zajedno, družimo se i upoznajemo. Zbog toga vas pozivamo da dođete u Dom omladine Beograda i zajedno gledamo i uživamo u filmovima”.

Festival će otvoriti američki film Swan Song (Labudova pesma) koji je režirao Tod Stevens, sa Udom Kirom, Lindom Evans i Dženifer Kulidž u glavnim ulogama. Film je nagrađivan na filmskim festivalima u Monte Karlu, Njujorku, Torinu, itd.

Među odabranim filmovima su i francuski „Down in Paris“, brazilski predstavnik za nagradu Oskar „Private Desert“ ,kanadski „Jump, Darling“ sa oskarovkom Kloris Ličman kojoj je ovo bila poslednja uloga, sa Kanskog festivala stiže francuski film “Bruno Reidal – Ispovest ubice”, itd.

Ove godine Merlinka festival će prikazati više od deset domaćih ostvarenja, što je rekord kada je u pitanju domaća kvir filmska produkcija.

Merlinka festival u Novom Sadu održava se od 10. do 13. decembra u Kulturnom centru Novog Sada.

Završen 14. Kondenz

U subotu i nedelju, 30. i 31. oktobra, održani su poslednji programi 14. Kondenza – Festivala savremenog plesa i performansa: radionica za tinejdžerke “Čiji je sram” Jasne Jasne Žmak, program “Feministički pejzaži” u okviru kojeg su predstavljene knjige ““Feministički porno-pejzaži, o feminističkom dramaturškom mišljenju u praksi plesa i performansa“ Ane Dubljević i „One stvari – eseji o ženskoj seksualnosti” Jasne Jasne Žmak, predstave “Precarious moves” Michaela Turinskog,  “Daikon, esej u pokretu o plesačkom telu” Sanje Krsmanović Tasić i “Ja i dalje hodam” Jelene Jović.

Knjigu Ane Dubljević predstavila je Marijana Cvetković, osnivačica Stanice Servisa za savremeni ples i urednica ovog izdanja: “Radi se o master tezi Ane Dubljević, koju je ona odbranila na Institutu za primenjeno pozorište u Gisenu pre tri godine. Objavljeni tekst i knjiga su zapravo pratili njen performans pod nazivom “Stll to come – A feminist pornscape”, izveden i na Kondenzu pre par godina. Ona je napisala tekst o feminističkoj dramaturgiji koji je proizašao iz iskustva stvaranja performansa. Knjiga je strukturirana tako da čitaocu opisuje performans, a potom odatle razvija određene teme i daje uvid u praksu stvaranja performansa, ali i teorijska i terenska istraživanja koja je radila zajedno sa kolegama performerima, koautorima predstave. Mislim da je najvažnija stvar kod ove knjige to što je autorka pokušala da uključi različita razumevanja i upotrebe dramaturškog rada na polju plesa i performansa, da razmišlja o njima kroz praksu, i onda se vrati teoriji kroz tekst”.

U knjizi „One stvari – eseji o ženskoj seksualnosti” Jasna Jasna Žmak se eksplicitno i direktno hvata ukoštac s temama poput rodnog identiteta i seksualne orijentacije, menstruacije i masturbacije, nevinosti i seksa, mršavosti i debljine, grudi i ginekologije. Zaobilazeći u potpunosti šokantni pristup, a istovremeno bez cenzure i zadrške Žmak o ovim temama piše istovremeno otvoreno i nježno, kombinirajući osobna iskustva s navodima iz suvremene seksološke literature, uz nezaobilazni feministički pečat.

“Sve je počelo tako što sam napisala tekst za portal MUF, i moja knjiga ne bi ni postojala da nije bilo njega. To je bilo jedno jedno od retkih mesta za savremene feminističke tekstove na hrvatskom jeziku. Prvo sam samo čitala, pa potom i pisala tekstove, nakon čega sam shvatila da imam mnogo toga da kažem u vezi seksualnosti. Nakon 4-5 tekstova došla sam do zaključka da bih imala materijala za čitavu knjigu, pa sam nastavila da pišem. Prvih 25 godina života sam osećala sram da pričam o ovim temama i za mene je bio neverovatno važan trenutak kada sam razbila tu tišinu sama sa sobom. Sada sam više ponosna nego posramljena, i srećna sam što i drugi ljudi mogu da se prepoznaju i da vide da, čak i ako imaju neki problem te prirode, moguće ga je prevazići”, rekla je autorka knjige Jasna Jasna Žmak.

Predstavu “Precarious Moves” izveo je autor Michael Turinsky u Centru za kulturnu dekontaminaciju. U središtu ovog solo performansa umetnika u invalidskim kolicima, koji je podjednako biografski koliko i konceptualni, leži preispitivanje autorovih ličnih, ali i urgentnih kolektivnih zahteva i potreba u pogledu pokretljivosti i mobilizacije, toliko značajnih, posebno kada posmatramo tenziju između kretanja i okruženje, između gesta i sredine.

Michael Turinsky se osvrnuo na inicijalnu ideju za nastanak predstave: “U početku je bilo pitanje kako koreografski odgovoriti na ekološku krizu. Kako ja, kao koreograf sa invaliditetom, mogu da odgovorim na pitanja ekologije. Onda je ideja mobilnosti zapravo postala centralna ideja. Za mene je u ovom performansu važan fokus na sukob organizacije i spontanosti. Koreografija i politika međusobno rezoniraju u potrebi da organizuju mobilnost i da pronađu načine organizacije mobilnosti”.

Poslednji festivalski dan, nedelja 31. oktobar, otvoren je u Magacinu predstavom “Daikon, esej u pokretu o plesačkom telu” Sanje Krsmanović Tasić. Ovo delo ima kao temu telo plesača kao osnovno sredstvo i instrument izražavanja. Kroz samoironijski proces inventarisanja i telesnog arhiviranja slojeva svesnih i nesvesnih pokreta, scenskih i privatnih, autorka će ispričati  priču o telu koje se kreće nekrećući se, o telu koje je trošna ljuštura u kojoj i dalje duh strasno igra, o zabludama igračkog tela. 

“Esej u pokretu je nastao kada sam radila na predstavi koja se zvala “Priča hleba i krvi”. U suštini sam tražila graničnu formu između demonstracije rada, gde se otkrivaju neke tajne predstave, tajne mog procesa, ali da se to uradi na performativni način, kao deo predstave. Ono što je osnovna stvar jeste da nekako izbegavamo situaciju pasivnih posmatrača. Uvek smatram da ako smo zajedno u jednom prostoru gde se dešava nešto što je predstava, da mi svi zajedno učestvujemo u njoj”, opisala je Sanja Krsmanović Tasić svoj metod rada.

Festival je zatvoren izvođenjem predstave “Ja i dalje hodam” Jelene Jović. Iz maglovite staze kojom se krenulo u ovoj solo predstavi, odvojila su se (skoro neprimetno) dva puteljka, jedan put prividne bezbrižnosti i glamura i drugi put nemaštine i iscrpljenosti. “Cela stvar je nastala tako što sam se ja dosetila slova, reči i asocijacija rešavajući ukrštenicu.. Kada na primer piše Etiopija  – gde sam živela – onda se setim raznih slika, stvari, momenata. I onda u pokretu napravim asocijaciju na to. Tako je nastao materijal, koji se tokom procesa pretvarao u nešto treće. Tako smo počeli, radili smo letos i od toga je nastala predstava”, pojasnila je Jelena Jović.

Festival Kondenz je ove godine održan od 23. do 31. oktobra na nekoliko lokacija u Beogradu. Program ovogodišnjeg Kondenza bio je susret tema kojima se saradnici Stanice Servisa za savremeni ples, organizatora festivala, i akteri nezavisne plesne scene, bave u ovom vremenu post-pandemije i post-tranzicije, u pokušaju da podrže različita istraživanja aktera domaće plesne scene, ali i u nameri da barem popišu, markiraju i pokrenu sve one nedostajuće sistemske procese koji su neophodni da bi ovdašnja scena kao umetnički, (kulturno)politički i ekonomski habitus mogla da se dalje razvija. 

 (Non)Aligned Movements na 14. Kondenzu – Festivalu savremenog plesa i performansa

foto – VLADIMIR OPSENICA

Na 14. Kondenzu – Festivalu savremenog plesa i performansa koji se od 23. do 31. oktobra održava na nekoliko lokacija u Beogradu, biće predstavljeni i programi realizovani u okviru projekta “(Non)Aligned Movements – Strengthening contemporary dance in Western Balkans”, kojim rukovode Stanica Servis za savremeni ples i regionalna mreža Nomad Dance Academy.  Radi se o jednom od dva izabrana projekta na kojima je nosilac iz Srbije, koji su dobitnici granta programa „Jačanje kulturne saradnje i konkurentnosti kulturnih i kreativnih industrija Zapadnog Balkana“, koji je Kreativna evropa prvi put raspisala za ovaj region. Ovaj projekat rezultat je dugogodišnjeg rada mreže na razvoju i afirmaciji nezavisnih savremenih plesnih scena Balkana i jačanja autentičnih kritičkih pristupa aktuelnim politikama za ples.

Jedan od četiri programa kojim je predstavljen projekat (Non)Aligned Movements, bila je i predstava otvaranja 23. oktobra, “dragON aka PHOENIX” kolektiva Steam Room, koji čine Aleksandar Georgiev, Žana Penčeva i Darío Barreto Damas.

Koautor ove predstave Aleksandar Georgiev, kao učesnik projekta je rekao: “Ja sam njegov dio sa različitih strana. Jedna je sa Nomad mreže koja nosi taj projekat, ali sam sa druge strane pozvan i kao dio kuratorskog programa za lokalne festivale, gde se zovu lokalni umetnici da prezentuju svoj rad i imaju neki udel u tom kulturnom miljeu. Sam projekat je jako relevantan u smislu dispozicioniranja šta to znači naša pop kultura, i šta može ući u savremeni ples. Testiramo te pravce, dokle možemo ići”.

U nastavku festivalskog programa, projekat je u sredu 27. oktobra predstavljen i kroz prezentaciju NAM ChoreoLab, modularne istraživačke koreografske laboratorije. Dan kasnije, 28. oktobra u 20 časova u Galeriji legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića (Rodoljuba Čolakovića 2) na festivalskom repertoaru je predstava “Dowl” Sonje Pregrad iz Zagreba. (Non)Aligned Movements će biti zastupljen i u UK Vuk 29. oktobra u 20 časova,  kroz predstavu  „Loše društvo“ autora Vita Weisa.

Projekat će u naredne četiri godine omogućiti bolje uslove rada za plesne umetnike koji su sistemski skrajnuti u svim zemljama našeg regiona, kroz edukaciju, rezidencijalne programe, produkcije, festivalsku promociju i posebno kroz stvaranje otvorenog digitalnog plesnog arhiva u saradnji sa Muzejem savremene umetnosti Metelkova u Ljubljani.

Novitet u radu mreže biće godišnje letnje škole (u Beogradu, Skoplju i Berlinu) koje će omogućiti transdisciplinarne programe komplementarne svetu plesa (kustoske prakse, ples u muzeju, ples i univerzitet) kao platforme za istraživačke projekte u savremenom plesu. Ovaj program se realizuje u saradnji sa nekoliko univerziteta – Univerzitetom za ples i cirkus iz Stokholma, Institutom za pozorišna istraživanja iz Gisena, Akademijom dramskih umjetnosti iz Zagreba, Univerzitetom u Skoplju i drugima. 

Partneri Stanice su Lokomotiva iz Skoplja, Nomad Dance Academy Slovenija, Nomad Dance Academy Bugarska i Tanzfabrik iz Berlina.

Stanica Servis za savremeni ples osnovana je 2005. godine kao inicijativa savremene scene plesne i izvođačke umetnosti u Srbiji. Njeni glavni ciljevi su jačanje umetničke zajednice, njeno strukturisanje i prepoznatljivost među različitim akterima u oblasti umetnosti, kulture i obrazovanja na Balkanu i na međunarodnom nivou. Stanica je jedan od osnivača i član Nomad plesne akademije, Druge scene – beogradske platforme nezavisne umetnosti i kulture (od 2006) i Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (od 2011).

Četvrto  veče 14. Kondenza: Performans “Yoke: Sound poems and shadow work performed by MM” i video projekcija “Ditirambi, plesna izvedba pisanja”

U utorak, 26. oktobra, na četvrtoj večeri 14. Kondenza – Festivala savremenog plesa i performansa, izveden je performans “Yoke: Sound poems and shadow work performed by MM” i održana je online projekcija videa “Ditirambi, plesna izvedba pisanja”.

Program je u Magacinu otvorio performans “Yoke: Sound poems and shadow work performed by MM” čuvene umetnice Myriam Van Imschoot i njenog partnera Marcusa Bergnera, tridesetominutna zbirka kratkih komada proizašla iz rezidencijalnog programa StationOne u Magacinu tokom leta 2021. Razmišljajući o bioskopu kao spomeniku senki, autori su dozvolili svetlosti da pobegne iz “ilegalnog bioskopa” i zasija još jednom, ali kao senka.

Marcus Bergner je povodom performansa izjavio: „Umetnički rad koji smo prikazali večeras razvijan je na rezidencijalnom programu tokom leta ove godine u Beogradu. Ovaj performans je odgovor na prostor Ilegalnog bioskopa i na lokaciju u kojoj se on nalazi. On je odgovor na ovaj jedinstven prostor, na sve što se dešava ovde posebno na određenu vrstu aktivizma koji smo ovde videli. Veoma brzo smo se osetili kao kod kuće”.

Myriam Van Imschoo je rekla: „Rešili smo da istražimo odnos fenomena senki i glasa (zvuka) i u tom odnosu čitav svet nam se otvorio i promenila perspektiva na koji način identifikujemo i percipiramo stvari koje nas okružuju. Na početku performansa koji se odvijao u potpunoj tišini osetila sam izuzetno jaku vezu senki i zvuka koji je dolazio iz publike. Čula sam šuštanje papira i lavež pasa, i na jedan fenomenalan način senka je dobila svoj soundtrack“.

Istog dana održana je i online projekcija videa “Ditirambi, plesna izvedba pisanja” (Jelena Vuksanović, Marko Milić, Milisava Petković), u kome se autori i autorke bave pitanjima  na kakve je pokrete podstaknuto telo koje piše, kako se ponaša telo disciplinovano pismenošću i konvencijama prenošenja priča, i može li se narator prepustiti zanosu i istovremeno ga marljivo pretakati u razumljive reči.

Petog festivalskog dana, u sredu 27. oktobra, u 18 časova u Magacinu biće održana prezentacija NAM ChoreoLab, modularne istraživačke koreografske laboratorije čiji je cilj ponovno čitanje Pokreta nesvrstanih – kroz istoričnost „dana buduće prošlosti“, kao i hitnosti trenutnih svrstavanja i antagonizama, u odnosu na aktuelne dekolonijalne i feminističke kritike i borbe, te u skladu sa političkim i kulturnim, ali i koreografskim (samo)upravama. U 20 časova biće prikazan video intervju sa Dalijom Aćin Thelander, jednom od osnivačica Stanice, kao  nastavak serije video intervjua koje je pokrenula Stanica u okviru svog rada na arhiviranju plesne scene u Srbiji. Nakon video projekcije sledi razgovor sa autorkom Milicom Ivić.

Festival Kondenz se ove godine održava od 23. do 31. oktobra na nekoliko lokacija u Beogradu. Program ovogodišnjeg Kondenza je susret tema kojima se saradnici Stanice Servisa za savremeni ples, organizatora festivala, i akteri nezavisne plesne scene, bave u ovom vremenu post-pandemije i post-tranzicije, u pokušaju da podrže različita istraživanja aktera domaće plesne scene, ali i u nameri da barem popišu, markiraju i pokrenu sve one nedostajuće sistemske procese koji su neophodni da bi ovdašnja scena kao umetnički, (kulturno)politički i ekonomski habitus mogla da se dalje razvija. 

Svi programi Kondenza su besplatni, a oni koji se održavaju u Magacinu i u Centru za kulturnu dekontaminaciju su dostupni licima u invalidskim kolicima.

Predstava “Kolo” i preispitivanje savremenih manifestacija zajedništva na 14. Kondenz-u

U ponedeljak, 25. oktobra, na trećoj večeri 14. Kondenza – Festivala savremenog plesa i performansa u Malom pozorištu Duško Radović izvedena je predstava “Kolo”” koatora Simonide Žarković, Đorđa Živadinovića Grgura, Jane Milenković, Isidore Popović, i Jovane Stojić. U umetničkom istraživanju i radu na predstavi “Kolo”, mladi autori i autorke bavili su se preispitivanjem savremenih manifestacija zajedništva, sa fokusom na fizičke aspekte njegovog ispoljavanja kroz plesnu praksu, a na osnovu iskustava kroz koja su zajedno prošli kao polaznici obrazovnog programa „Puzzle“ koji je organizovala Stanica Servis za savremeni ples, tokom prethodnih godina.

Jana Milenković, jedna od koautorki, o iskustvu rada na predstavi je rekla: “Nas je petoro, i  svi smo različiti, ne samo individualno nego i po plesnoj tehnici i viđenju kako nešto treba izvođački da izgleda. Kolo se pojavilo kao odličan koreografski potencijal koji može da nas spoji, i da nam pruži raznolikost, da improvizujemo. Ovde mislim na ono nekonvencionalno, neformalno kolo, koje se dešava na slavljima gde se ljudi uključuju i isključuju, gde korak nije zadat. Svima nama je taj osećaj bio isti, kad se držimo za ruke i proživljavamo nešto zajedno. Potrudili smo se da ga prenesemo i publici jer je ovaj način zabavljanja kulturološki svima poznat, samo što smo ga smestili u savremenost zbog muzike i kostima. A i mi smo mlađa generacija, pa je to onda dobilo neki drugi oblik”.

Četvrtog festivalskog dana, u utorak, 26. oktobra u 18 časova u Magacinu, program otvara performans “Yoke: Sound poems and shadow work performed by MM” čuvene umetnice Myriam Van Imschoot i njenog partnera Marcusa Bergnera, tridesetominutna zbirka kratkih komada proizašla iz rezidencijalnog programa StationOne u Magacinu tokom leta 2021. Razmišljajući o bioskopu kao spomeniku senki, autori su dozvolili svetlosti da pobegne iz “ilegalnog bioskopa” i zasija još jednom, ali kao senka. Za 21 čas istog dana zakazana je online projekcija videa “Ditirambi, plesna izvedba pisanja” (Jelena Vuksanović, Marko Milić, Milisava Petković), u kome se autori i autorke bave pitanjima  na kakve je pokrete podstaknuto telo koje piše, kako se ponaša telo disciplinovano pismenošću i konvencijama prenošenja priča, i može li se narator prepustiti zanosu i istovremeno ga marljivo pretakati u razumljive reči.

Festival Kondenz se ove godine održava od 23. do 31. oktobra na nekoliko lokacija u Beogradu. Program ovogodišnjeg Kondenza je susret tema kojima se saradnici Stanice Servisa za savremeni ples, organizatora festivala, i akteri nezavisne plesne scene, bave u ovom vremenu post-pandemije i post-tranzicije, u pokušaju da podrže različita istraživanja aktera domaće plesne scene, ali i u nameri da barem popišu, markiraju i pokrenu sve one nedostajuće sistemske procese koji su neophodni da bi ovdašnja scena kao umetnički, (kulturno)politički i ekonomski habitus mogla da se dalje razvija. 

Svi programi Kondenza su besplatni, a oni koji se održavaju u Magacinu i u Centru za kulturnu dekontaminaciju su dostupni licima u invalidskim kolicima.

 “Jagode sa šlagom” i  “Tender Fights 2020” na drugoj večeri 14. Kondenz-a

U nedelju, 24. oktobra, na drugoj večeri 14. Kondenza – Festivala savremenog plesa i performansa publika je mogla da pogleda predstavu “Jagode sa šlagom” i prostornu instalaciju “Tender Fights 2020”.

Od 18 časova u Magacinu (Kraljevića Marka 4) program je otvorila predstava “Jagode sa šlagom” Jovane Stojić i Đorđa Živadinovića Grgura. Ovo je plesni performans dvoje prijatelja, saradnika i umetnika, koji suptilno objektifikuju svoje telo uglavnom bez međusobnog kontakta, uz svesno odabranu i naglašenu dihotomiju muško-žensko.

Đorđe Živadinović Grgur, jedan od dvoje koautora, o genezi predstave je rekao: “Sedeli smo u jednom lokalu i pričali o tome šta volimo i u čemu uživamo, šta su neki čulni nadražaji koji nas uzbuđuju na različitim nivoima. Onda smo shvatili da nas povezuje gastronomija. S druge strane, istog dana smo u zajedničkoj šetnji svratili do knjižare i naleteli na Batajevu Istoriju erotizma, kupili je i počeli da je čitamo. Setio sam se i nekih referenci iz Fukoa, o seksualnosti, i shvatili koliko zapravo možemo da povežemo teme koje naizgled nemaju mnogo veze, a na nekim meta-nivoima zapravo itekako mogu da korespondiraju. Odlučili smo da napravimo performans koji će se baviti simbolizacijom stvari kao što su požuda, potreba za zadovoljenjem neke oralne potrebe da se nešto unese, da se oseti neka vrsta uzbuđenja i ekstatičnog zanosa. Počeli smo to da sprovodimo na duhovit način kroz koreografske prakse o kojima smo ranije pričali”.

 U 20 časova u Ostavinskoj galeriji (Kraljevića Marka 8) publika je mogla da pogleda video i prostornu instalacija “Tender Fights 2020” Ane Dubljević, Marje Christians i Kasie Kanije. U ovom performansu koji se nikada nije dogodio, izvedenom u online formatu, autori pozivaju publiku da u ruševinama performansa osete treperavu stvarnost i njihovu višestrukost u vremenu i prostoru.

Marja Christians, jedna od tri autorke, o nastanku ovog dela je rekla: “Veoma je očekivano da govorimo o uslovima rada, jer smo imali zakazanu premijeru, a onda je ona  odložena zbog korone. Potom nismo mogli da se sretnemo jer je jedna od umetnica iz Srbije, a ona nije mogla da uđe u Nemačku.  Na kraju smo se našli u Rijeci. Pandemija je uslovila oblik našeg rada, jer je sada to video instalacija, i konačno je predstavljamo prvi put pred živom publikom”. O samom radu ona je dodala:  “Vidljivo je pitanje šta to znači biti ljudsko biće u ovoj pandemiji. Ne samo u pandemiji kao takvoj, već shvaćenoj kao katalizator u ovom postkapitalističkom, neoliberalnom sistemu. Ovo je rad o ruševinama i tome kako smo se nosili sa tim ruševinama kojima smo okruženi, i koje nosimo u nama samima”.

Trećeg festivalskog dana, u ponedeljak 25. oktobra, u 20 časova u Malom pozorištu Duško Radović (Aberdareva 1) biće izvedena predstava “Kolo” koatuora Simonide Žarković, Đorđa Živadinovića Grgura, Jane Milenković, Isidore Popović, i Jovane Stojić. U umetničkom istraživanju i radu na predstavi “Kolo”, mladi autori i autorke bavili su se preispitivanjem savremenih manifestacija zajedništva, sa fokusom na fizičke aspekte njegovog ispoljavanja kroz plesnu praksu, a na osnovu iskustava kroz koja su zajedno prošli kao polaznici Staničinog obrazovnog programa „Puzzle“ tokom prethodnih godina.

Festival Kondenz se ove godine održava od 23. do 31. oktobra na nekoliko lokacija u Beogradu. Program ovogodišnjeg Kondenza je susret tema kojima se saradnici Stanice Servisa za savremeni ples, organizatora festivala, i akteri nezavisne plesne scene, bave u ovom vremenu post-pandemije i post-tranzicije, u pokušaju da podrže različita istraživanja aktera domaće plesne scene, ali i u nameri da barem popišu, markiraju i pokrenu sve one nedostajuće sistemske procese koji su neophodni da bi ovdašnja scena kao umetnički, (kulturno)politički i ekonomski habitus mogla da se dalje razvija. 

Svi programi Kondenza su besplatni, a oni koji se održavaju u Magacinu i u Centru za kulturnu dekontaminaciju su dostupni licima u invalidskim kolicima.

Predstavom  “dragON aka PHOENIX” otvoren 14. Kondenz – Festival savremenog plesa i performansa

U subotu, 23. oktobra u 19 časova, izvođenjem predstave “dragON aka PHOENIX” u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić na Malom Kalemegdanu započelo je 14. izdanje Kondenza – Festivala savremenog plesa i performansa, pod sloganom “Horizontalna rasprostiranja“.

“dragON aka PHOENIX” je predstava kolektiva Steam Room, koji čine Aleksandar Georgiev, Žana Penčeva i Darío Barreto Damas.  Zloupotrebljavajući doslovnost i pozajmljujući logiku muzičkog pozorišta, ovo delo problematizuje potencijalne apsurde koreografije i plesa. Projekat se bavi telom u protestu i slavlju na dreg sceni, istražujući njihovu povezanost u plesu i koreografiji.

Aleksandar Georgiev, jedan od autora predstave, o ovom delu je rekao: “Ovo je deo trilogije koji smo započeli kroz kolektivno autorstvo. Tokom te trilogije mi smo fokusirani na to da prođemo put kroz umetničke radove do sistema, šta bi to značilo dovući (drag) određeni koncept ili ideju. Ovaj drugi deo radili smo na konceptu koji je jako puno zastupljen u džez mjuziklu, i jako je fokusiran kroz pop scenu i kulturu, koja bi bila uvučena (dragged in) u performans kroz mjuzikl i džez dinamiku”.

Muziku je pisao Cvetan Momčilov, tekst Dragana Zarevska, a scenografkinja i kostimografkinja predstave je Micaela Dobreva. Grafički dizajn je uradio Gjorgji Despodov, a dramaturšku podršku je pružila Ana Szigo. Nakon predstave razgovor s autorima vodio je Miloš Janjić.

Drugog festivalskog dana, u nedelju 24. oktobra, od 18 časova u Magacinu (Kraljevića Marka 4) program otvara predstava “Jagode sa šlagom” Jovane Stojić i Đorđa Živadinova Grgura. “Jagode sa šlagom” predstavljaju plesni performans dvoje prijatelja, saradnika i umetnika, koji suptilno objektifikuju svoje telo uglavnom bez međusobnog kontakta, uz svesno odabranu i naglašenu dihotomiju muško-žensko. U 20 časova u Ostavinskoj galeriji (Kraljevića Marka 8) na programu je video i prostorna instalacija “Tender Fights 2020” Ane Dubljević, Marje Christians i Kasie Kanije, performans koji se nikada nije dogodio, izveden u online formatu. Autori pozivaju publiku da u ruševinama performansa osete treperavu stvarnost i njihovu višestrukost u vremenu i prostoru.

Festival Kondenz se ove godine održava od 23. do 31. oktobra na nekoliko lokacija u Beogradu. Program ovogodišnjeg Kondenza je susret tema kojima se saradnici Stanice Servisa za savremeni ples, organizatora festivala, i akteri nezavisne plesne scene, bave u ovom vremenu post-pandemije i post-tranzicije, u pokušaju da podrže različita istraživanja aktera domaće plesne scene, ali i u nameri da barem popišu, markiraju i pokrenu sve one nedostajuće sistemske procese koji su neophodni da bi ovdašnja scena kao umetnički, (kulturno)politički i ekonomski habitus mogla da se dalje razvija. 

Svi programi Kondenza su besplatni, a oni koji se održavaju u Magacinu i u Centru za kulturnu dekontaminaciju su dostupni licima u invalidskim kolicima.

Sutra počinje 14. Kondenz – Festival savremenog plesa i performansa

U subotu, 23. oktobra u 19 časova, izvođenjem predstave “dragON aka PHOENIX” u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić na Malom Kalemegdanu počinje 14. izdanje Kondenza – Festivala savremenog plesa i performansa, pod sloganom “Horizontalna rasprostiranja“.

“dragON aka PHOENIX” je predstava kolektiva Steam Room, koji čine Aleksandar Georgiev, Žana Penčeva i Darío Barreto Damas.  Zloupotrebljavajući doslovnost i pozajmljujući logiku muzičkog pozorišta, ovo delo problematizuje potencijalne apsurde koreografije i plesa. Projekat se bavi telom u protestu i slavlju na dreg sceni, istražujući njihovu povezanost u plesu i koreografiji. Muziku za predstavu pisao je Cvetan Momčilov, za tekst zadužena je Dragana Zarevska, a scenografkinja i kostimografkinja je Micaela Dobreva. Grafički dizajn predstave je uradio Gjorgji Despodov, a dramaturšku podršku je pružila Ana Szigo. Nakon predstave će razgovor s autorima voditi Miloš Janjić.

Drugog festivalskog dana, u nedelju 24. oktobra, od 18 časova u Magacinu (Kraljevića Marka 4) program otvara predstava “Jagode sa šlagom” Jovane Stojić i Đorđa Živadinova Grgura. “Jagode sa šlagom” predstavljaju plesni performans dvoje prijatelja, saradnika i umetnika, koji suptilno objektifikuju svoje telo uglavnom bez međusobnog kontakta, uz svesno odabranu i naglašenu dihotomiju muško-žensko. U 20 časova u Ostavinskoj galeriji (Kraljevića Marka 8) na programu je video i prostorna instalacija “Tender Fights 2020” Ane Dubljević, Marje Christians i Kasie Kanije, performans koji se nikada nije dogodio, izveden u online formatu. Autori pozivaju publiku da u ruševinama performansa osete treperavu stvarnost i njihovu višestrukost u vremenu i prostoru.

Festival Kondenz se ove godine održava od 23. do 31. oktobra na nekoliko lokacija u Beogradu. Program ovogodišnjeg Kondenza je susret tema kojima se saradnici Stanice Servisa za savremeni ples, organizatora festivala, i akteri nezavisne plesne scene, bave u ovom vremenu post-pandemije i post-tranzicije, u pokušaju da podrže različita istraživanja aktera domaće plesne scene, ali i u nameri da barem popišu, markiraju i pokrenu sve one nedostajuće sistemske procese koji su neophodni da bi ovdašnja scena kao umetnički, (kulturno)politički i ekonomski habitus mogla da se dalje razvija. 

Svi programi Kondenza su besplatni, a oni koji se održavaju u Magacinu i u Centru za kulturnu dekontaminaciju su dostupni licima u invalidskim kolicima.

Četrnaesti Kondenz – Festival savremenog plesa i performansa od 23. do 31. oktobra

Četrnaesto izdanje Kondenza – Festivala savremenog plesa i performansa, pod sloganom “Horizontalna rasprostiranja“, održava se ove godine od 23. do 31. oktobra na nekoliko lokacija u Beogradu. Program ovogodišnjeg Kondenza je susret tema kojima se saradnici Stanice Servisa  za savremeni ples, organizatora festivala, i akteri nezavisne plesne scene, bave u ovom vremenu post-pandemije i post-tranzicije, u pokušaju da podrže različita istraživanja aktera domaće plesne scene, ali i u nameri da barem popišu, markiraju i pokrenu sve one nedostajuće sistemske procese koji su neophodni da bi ovdašnja scena kao umetnički, (kulturno)politički i ekonomski habitus mogla da se dalje razvija. 

Svi program Kondenza su besplatni, a oni koji se održavaju u Magacinu i u Centru za kulturnu dekontaminaciju su dostupni licima u invalidskim kolicima.

Festival u subotu 23. oktobra u 19 časova, na mestu iznenađenja, otvara predstava “dragON aka PHOENIX” kolektiva Steam Room (Aleksandar Georgiev, Žana Penčeva i Darío Barreto Damas). Zloupotrebljavajući doslovnost i pozajmljujući logiku muzičkog pozorišta, ovo delo problematizuje potencijalne apsurde koreografije i plesa. Projekat se bavi telom u protestu i slavlju na dreg sceni, istražujući njihovu povezanost u plesu i koreografiji.

Program u nedelju 24. oktobra, od 18 časova u Magacinu (Kraljevića Marka 4) otvara predstava “Jagode sa šlagom” Jovane Stojić i Đorđa Živadinova Grgura. Jagode sa šlagom predstavljaju estetski, plesni performans dvoje prijatelja, saradnika i umetnika, koji suptilno objektifikuju svoje telo uglavnom bez međusobnog kontakta, uz svesno odabranu i naglašenu dihotomiju muško-žensko. U 20 časova u Ostavinskoj galeriji (Kraljevića Marka 8) na programu je video i prostorna instalacija “Tender Fight 2020” Anje Dubljević, Marje Christians i Kasie Kanije, performans koji se nikada nije dogodio, izveden u online formatu. Autori pozivaju publiku da u ruševinama performansa osete treperavu stvarnost i njihovu višestrukost u vremenu i prostoru.

U ponedeljak 25. oktobra, u 20 časova u Malom pozorištu Duško Radović (Aberdareva 1) biće izvedena predstava “Kolo” koatuora Simonide Žarković, Đorđa Živadinovića Grgura, Jane Milenković, Isidore Popović, i Jovane Stojić. U umetničkom istraživanju i radu na predstavi “Kolo”, mladi autori i autorke bavili su se preispitivanjem savremenih manifestacija zajedništva, sa fokusom na fizičke aspekte njegovog ispoljavanja kroz plesnu praksu, a na osnovu iskustava kroz koja su zajedno prošli kao polaznici Staničinog obrazovnog programa „Puzzle“ tokom prethodnih godina.

Program u utorak, 26. oktobra u 18 časova Magacinu, otvara performans “Yoke: Sound poems and shadow work performed by MM” čuvene umetnice Myriam Van Imschoot i njenog partnera Marcusa Bergnera, tridesetominutna zbirka kratkih komada proizašla iz rezidencijalnog programa StationOne u Magacinu tokom leta 2021. Razmišljajući o bioskopu kao spomeniku senki, autori su dozvolili svetlosti da pobegne iz “ilegalnog bioskopa” i zasija još jednom, ali kao senka. Za 21 čas istog dana zakazana je online projekcija videa “Ditirambi, plesna izvedba pisanja” (Jelena Vuksanović, Marko Milić, Milisava Petković), u kome se autori i autorke bave pitanjima  na kakve je pokrete podstaknuto telo koje piše, kako se ponaša telo disciplinovano pismenošću i konvencijama prenošenja priča, i može li se narator prepustiti zanosu i istovremeno ga marljivo pretakati u razumljive reči.

U sredu 27. septembra, u 18 časova u Magacinu biće održana prezentacija NAM ChoreoLab, modularne istraživačke koreografske laboratorije čiji je cilj ponovno čitanje Pokreta nesvrstanih – kroz istoričnost „dana buduće prošlosti“, kao i hitnosti trenutnih svrstavanja i antagonizama, u odnosu na aktuelne dekolonijalne i feminističke kritike i borbe, te u skladu sa političkim i kulturnim, ali i koreografskim (samo)upravama. U 20 časova biće prikazan video intervju sa Dalijom Aćin Thelander, jednom od osnivačica Stanice, kao  nastavak serije video intervjua koje je pokrenula Stanica u okviru svog rada na arhiviranju plesne scene u Srbiji. Nakon video projekcije sledi razgovor sa autorkom Milicom Ivić.

U četvrtak 28. oktobra, program u Magacinu otvara predstava sa decom i za decu “Tu sam ispod polovine kapi” (autorski tim: Jovana Rakić, Marko Milić, Milica Pisić, Jana Milenković i Milena Todorović), s izvođenjima od 14:30, 16:30 i 18 časova. Predstava se bavi pogledom jedne devojčice na njen unutrašnji svet i onaj koji je okružuje, a u sebi sadrži elemente savremenog plesa i instalacije.  Od 20 časova u Galeriji legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića (Rodoljuba Čolakovića 2) na festivalskom repertoaru je predstava “Dowl” Sonje Pregrad iz Zagreba. Koreografski se ovaj projekat ispisuje grupnim radom, koristeći i uplićući raznovrsne koreografske i plesne forme, od unisonog kao klasicističke forme plesa, rejva, folklora, dekodiranja vizuelnih prikaza danse macabre-a, te ih izvrće jedne u druge, u građenju kompleksne ekogeometrije koreografije kompozitnog tela.

U petak, 29. oktobra u 17:30 u Ostavinskoj galeriji na programu je predstavljanje rada u nastajanju “Ples do nove zore” (autori Bojan Đorđev, Igor Koruga, Siniša Ilić, Mirjana Dragosavljević, Marijana Cvetković) Kroz prostornu instalaciju koja će biti postavljena u Ostavinskoj galeriji od 25. do 31. oktobra i performativnu prezentaciju koja će se održati 29. oktobra, autori se bave temama kao što su – ko ima pravo na umetnost, kome ona pripada i kome je ona potrebna. Istog dana u 20 časova, u UK Vuk biće odigrana predstava „Loše društvo“ (autor Vito Weis), u kojoj se autor bavi mnogim gorućim pitanjima vremena u kome živimo, dok ga prati muzika iz drugog doba – doba sa drugačijom epidemijom.

U subotu 30. oktobra od 10 do 14 časova u Magacinu, na Kondenzu će biti održana radionica za tinejdžerke “Čiji je sram?” Jasne Jasne Žmak. Na ovoj radionici će polaznice kroz niz jednostavnih zadatak, imati prilike da zajedno bolje upoznaju vlastiti sram vezan uz naša tela, videti kako utiče na naše ponašanje i pokušati ga bolje razumeti kako bi se, možda, barem malo smanjio. U 17 časova u Magacinu biće održan i program “Feministkički pejzaži” na kome će koreografkinja Ana Dubljević i dramaturškinja Jasna Jasna Žmak predstaviti svoje nove knjige koje povezuje jasna feministička potka. Festivalski program za 30. oktobar će zatvoriti predstava “Precarious Moves” (autor Michael Turinsky), u 20 časova u Centru za kulturnu dekontaminaciju. U središtu ovog solo performansa umetnika u invalidskim kolicima, koji je podjednako biografski koliko i konceptualni, leži preispitivanje autorovih ličnih, ali i urgentnih kolektivnih zahteva i potreba u pogledu pokretljivosti i mobilizacije, toliko značajnih, posebno kada posmatramo tenziju između kretanja i okruženje, između gesta i sredine.

Poslednji festivalski dan, nedelja 31. oktobar, biće otvoren predstavom “Daikon, esej u pokretu o plesačkom telu” Sanje Krsmanović Tasić, koja će biti izvedena u Magacinu u 17 časova. Ovo delo ima kao temu telo plesača kao osnovno sredstvo i instrument izražavanja. Kroz samoironijski proces inventarisanja i telesnog arhiviranja slojeva svesnih i nesvesnih pokreta, scenskih i privatnih, autorka će ispričati  priču o telu koje se kreće nekrećući se, o telu koje je trošna ljuštura u kojoj i dalje duh strasno igra, o zabludama igračkog tela.  Od 18 časova biće izvedena predstava “Ja i dalje hodam” Jelene Jović. Iz maglovite staze kojom se krenulo u ovoj solo predstavi, odvojila su se (skoro neprimetno) dva puteljka, jedan put prividne bezbrižnosti i glamura i drugi put nemaštine i iscrpljenosti. U 20 časova na programu je predstava Marka Pejovića  “O iscrpljivanju ili Plutanje izvan sopstvenih granica“, koja pokušava da fokusira izvore koji nas dovode do stanja bez volje, dok istovremeno upućuje na načine kako da obnovimo svoju snagu, kao i kako se efekti ovih napora mogu ojačati kroz zajedničko delovanje. 

Tokom svih festivalskih dana, u Magacinu će biti postavljena video instalacija „Iz tela za telo“ Aleksa Zaina. Instalacija prikazuje dve struje interesovanja – kako ples i plesne prakse mogu da pomognu zajednici i ljudima koji nisu profesionalni plesači, tj. kako ples može biti koristan za svakoga. Video se sastoji od nekoliko kratkih intervjua koje publika može da posluša, ali i da se oproba u par vežbi iz različitih praksi, prateći centralni deo video instalacije. 

Deseti GoetheFEST u Nišu od 21. do 25. oktobra

Niški program desetog izdanja filmskog festivala GoetheFEST u organizaciji Goethe instituta u Srbiji, biće održan od 21. do 25. oktobra u sali 5 bioskopa Cineplexx Niš. Na festivalu koji se ove godine održava pod sloganom „Morati ili hteti“, biće prikazano osam nemačkih savremenih filmskih ostvarenja.

Na otvaranju, u četvrtak 21. oktobra u 20 časova biće prikazan film Johanesa Nabera „Curveball“, komedija između groteske i političke satire, koja istražuje nemačku perspektivu rata u Iraku. U ovom filmu nemački ekspert za biološko oružje Arnt Volf, iako član jedne kontrolne komisije Ujedinjenih nacija čija se potraga završava bezuspešno, opsednut je idejom da Sadam Husein proizvodi oružje za masovno uništenje. Ova tema najpre nikoga ne zanima. Međutim, odjedanput postaje aktuelna kada jedan irački azilant izjavljuje da je učestvovao u proizvodnji biološkog oružja.

U petak. 22. oktobra, na programu su dva ostvarenja. Film „U komšiluku“ Danijela Brila, tragikomedija o lažima punu crnog humora, a ujedno i rediteljski debi popularnog nemačkog glumca Danijela Brila, na programu GoetheFEST-a u Nišu je u 19 časova. Glavni junak Daniel živi u fensi loftu, sa suprugom, dok decu pod kontrolom drži dadilja. Sve ide kao po loju, dok ne zategne Bruna, kome je meta osvete upravo Danijel. U 21 čas publika će moći da pogleda film „Krvopije“ Julijana Radlmajera, metahoror komediju baziranu na datostima iz istorije kinematografije. Dok avgusta 1928. radnici i seljaci u Marksovom „Kapitalu“ traže razjašnjenja misterioznih tragova ujeda vampira na telima svojim mrtvih drugova, u luksuznom letnjikovcu na Baltiku koji pripada bogatoj i šarmantnoj naslednici Mis Flambo-Jansen, pojavljuje se navodni baron.

Program u subotu 23. oktobra, u 19 časova otvara film „Svet će biti drugačiji“ Ane Core Berahed, koji se 11. septembrom 2021. bavi iz perspektive partnerke počinioca. Glavna junakinja Asli pokušava da pronađe svoj put između samoodređenja, tradicionalnog roditeljskog doma i ljubavi koja od nje zahteva žrtvu, pre nego što njen partner Said nestaje. Njegova odluka promeniće Aslin život pre nego što bude potresla ceo svet. Od 21h na programu je nemački kandidat za Oskara, film „Tvoj sam čovek“ Marije Šrader, naučno-fantastična drama sa komičnim elementima. Glavna junakinja ovog ostvarenja, naučnica Alma, radi u čuvenom Pergamskom muzeju u Berlinu. Da bi obezbedila finansijska sredstva za svoja istraživanja pristaje da učestvuje u neobičnom eksperimentu. Tri nedelje živi sa Tomom, humanoidnim robotom koji zahvaljujući veštačkoj inteligenciji treba da se transformiše u njenog idealnog životnog saputnika.

U nedelju, 24. oktobra, publika će moći da pogleda ostvarenje “Princ” (19h), debitantski film rediteljke Lize Birvirt o visokobrazovanoj frankfurtskoj eliti punoj predrasuda – radnja prati Moniku i Džozefa, kustoskinju u galeriji i poslovnog čoveka poreklom iz Konga, koji pripadaju potpuno različitim svetovima. „Ljudski faktor“ Ronija Trokera (21h) predstavlja psihogram jedne porodice ispričan iz više perspektiva, a u ovom filmu Jan i Nina i njihovo dvoje dece odlaze u vikendicu na belgijskoj obali kako bi pronašli mir. Međutim, u trenutku njihovog dolaska odigrava se misteriozna provala.

Niški program GoetheFEST-a u ponedeljak, 25. oktobra u 20 časova zatvara ostvarenje „Fabian“, koje prati troje glavnih protagonista u Berlinu kasne, politički turbulentne Vajmarske republike. Radnja je smeštena u 1931. godinu, između podstanara i podzemlja, tamo gde su bordeli ujedno i ateljei, gde nacisti divljaju ulicama, život ključa, a društvo je u previranju, u stanju korozije.

GoetheFEST održava se od 2012. godine i predstavlja presek savremene nemačke kinematografije iz aktuelne godine. Program je tradicionalno okrenut nagrađivanim i najboljim ostvarenjima sa čuvenog Berlinala, jednog od najznačajnijih svetskih festivala autorskog filma.

PRVI FESTIVAL NEZAVISNOG AMERIČKOG FILMA „LAKE DANCE“ OD 25. DO 28. OKTOBRA NA PALIĆU

Novoosnovani Lake Dance Palić,  Festival nezavisnog američkog filma, biće održan od 25. do 27. oktobra u bioskopu Abazija na Palićkom jezeru.

LAKE DANCE Filmski Festival (Palic American Independent Film Festival – PAIFF) pružiće publici presek aktuelnih tokova i tendencija u savremenom američkom art filmu, koji poslednjih godina privlači svojom svežinom i inovativnošću sve više pažnje svetske filmske kritike ali i publike.

Festival otvaraju filmovi „Love“ i „The City“ Vladana Nikolića, srpskog autora koji živi i radi u Njujorku.  Zbog epidemiološke situacije Vladan Nikolić nije u mogućnosti da doputuje u Srbiju, ali će na otvaranju festivala publika imati prilike da razgovara sa njim o filmovima, američkom indi filmu, inspiraciji putem video poziva.

Na prvom Lake Dance festivalu gledaćemo i srpsku premijeru pobednika Tribeca festivala „Brighton 4th“ čiju režiju potpisuje Levan Koguashvili.

„Ako pogledamo festivalsku ponudu na Paliću, jasno je odakle motivacija da se napravi festival nezavisnog američkof filma. Publika na Paliću i u Subotici, ima istančan ukus što pokazuje i Festival Evropskog FIlma Palić i brojni drugi filmski festivali i revije. Lake Dance je filmski festival koji će upotpunuti filmsku i kulturnu ponudu i nastaviti da neguje filmsku publiku“ rekao je Miroslav Mogorović direktor Lake Dance festivala.

Umetnički direktor PAIFF Lake Dance je Nikolaj Nikitin, dugogodišnji selektor FEF Palić, što publici već garantuje kvalitetan odabir festivalskih filmova.

Festival će doneti ostvarenja perspektivnih filmskih stvaralaca koji se bave kratkometražnim i dugometražnim nezavisnim filmom. 

PAIFF Lake Dance doneće publici bogatu filmsku ponudu koja često nije praćena marketinškim kampanjama, nije vidljiva na televiziji i u redovnoj ponudi većine VOD platformi a izaziva veliku pažnju gledalaca i filmskih kritičara širom sveta. Na ovom festivalu, domaća publika, a i domaći filmski stvaraoci i kritičari, steći će konkretan uvid u nove teme i umetničke forme svetski poznatih autora nezavisnog filma i savremene tokove u kinematografiji.

Festival se održava u bioskopu Abazija na Palićkom jezeru, a publika širom Srbije moći će deo programa da prati i online, na filmskoj platformi Moj OFF. 

Program festivala biće objavljen narednih dana na društvenim mrežama Lake Dance Festivala i bioskopa Abazija.

Deseti GoetheFEST u Novom Sadu od 14. do 18. oktobra

Novosadski program desetog izdanja filmskog festivala GoetheFEST u organizaciji Goethe instituta u Srbiji, biće održan od 14. do 18. oktobra u Kulturnom centru Novog Sada. Na festivalu koji se ove godine održava pod sloganom „Morati ili hteti“, biće prikazano osam nemačkih savremenih filmskih ostvarenja.

Na otvaranju, u četvrtak 14. oktobra u 20 časova biće prikazan film Johanesa Nabera „Curveball“, komedija između groteske i političke satire, koja istražuje nemačku perspektivu rata u Iraku. U ovom filmu nemački ekspert za biološko oružje Arnt Volf, iako član jedne kontrolne komisije Ujedinjenih nacija čija se potraga završava bezuspešno, opsednut je idejom da Sadam Husein proizvodi oružje za masovno uništenje. Ova tema najpre nikoga ne zanima. Međutim, odjedanput postaje aktuelna kada jedan irački azilant izjavljuje da je učestvovao u proizvodnji biološkog oružja.

U petak. 15. oktobra, na programu su dva ostvarenja. Film „U komšiluku“ Danijela Brila, tragikomedija o lažima punu crnog humora, a ujedno i rediteljski debi popularnog nemačkog glumca Danijela Brila, na programu GoetheFEST-a u Novom Sadu je u 19 časova. Glavni junak Daniel živi u fensi loftu, sa suprugom, dok decu pod kontrolom drži dadilja. Sve ide kao po loju, dok ne zategne Bruna, kome je meta osvete upravo Danijel. U 21 čas publika će moći da pogleda film „Krvopije“ Julijana Radlmajera, metahoror komediju baziranu na datostima iz istorije kinematografije. Dok avgusta 1928. radnici i seljaci u Marksovom „Kapitalu“ traže razjašnjenja misterioznih tragova ujeda vampira na telima svojim mrtvih drugova, u luksuznom letnjikovcu na Baltiku koji pripada bogatoj i šarmantnoj naslednici Mis Flambo-Jansen, pojavljuje se navodni baron.

Program u subotu 16. oktobra, u 19 časova otvara film „Svet će biti drugačiji“ Ane Core Berahed, koji se 11. septembrom 2021. bavi iz perspektive partnerke počinioca. Glavna junakinja Asli pokušava da pronađe svoj put između samoodređenja, tradicionalnog roditeljskog doma i ljubavi koja od nje zahteva žrtvu, pre nego što njen partner Said nestaje. Njegova odluka promeniće Aslin život pre nego što bude potresla ceo svet. Od 21h na programu je nemački kandidat za Oskara, film „Tvoj sam čovek“ Marije Šrader, naučno-fantastična drama sa komičnim elementima. Glavna junakinja ovog ostvarenja, naučnica Alma, radi u čuvenom Pergamskom muzeju u Berlinu. Da bi obezbedila finansijska sredstva za svoja istraživanja pristaje da učestvuje u neobičnom eksperimentu. Tri nedelje živi sa Tomom, humanoidnim robotom koji zahvaljujući veštačkoj inteligenciji treba da se transformiše u njenog idealnog životnog saputnika.

U nedelju, 17. oktobra, publika će moći da pogleda ostvarenje “Princ” (19h), debitantski film rediteljke Lize Birvirt o visokobrazovanoj frankfurtskoj eliti punoj predrasuda – radnja prati Moniku i Džozefa, kustoskinju u galeriji i poslovnog čoveka poreklom iz Konga, koji pripadaju potpuno različitim svetovima. „Ljudski faktor“ Ronija Trokera (21h) predstavlja psihogram jedne porodice ispričan iz više perspektiva, a u ovom filmu Jan i Nina i njihovo dvoje dece odlaze u vikendicu na belgijskoj obali kako bi pronašli mir. Međutim, u trenutku njihovog dolaska odigrava se misteriozna provala.

Novosadski program GoetheFEST-a u ponedeljak, 18. oktobra u 20 časova zatvara ostvarenje „Fabian“, koje prati troje glavnih protagonista u Berlinu kasne, politički turbulentne Vajmarske republike. Radnja je smeštena u 1931. godinu, između podstanara i podzemlja, tamo gde su bordeli ujedno i ateljei, gde nacisti divljaju ulicama, život ključa, a društvo je u previranju, u stanju korozije.

GoetheFEST održava se od 2012. godine i predstavlja presek savremene nemačke kinematografije iz aktuelne godine. Program je tradicionalno okrenut nagrađivanim i najboljim ostvarenjima sa čuvenog Berlinala, jednog od najznačajnijih svetskih festivala autorskog filma.

Otvoren 10. GoetheFEST u Kulturnom centru Beograda

Projekcijom filma „Curveball“, večeras, 7. oktobra u dvorani Kulturnog centra Beograda, otvoreno je deseto izdanje filmskog festivala GoetheFEST u organizaciji Goethe instituta u Srbiji. Na festivalu koji se ove godine održava od 7. do 11. oktobra pod sloganom „Morati ili hteti“, u Kulturnom centru Beograda biće prikazano osam nemačkih savremenih filmskih ostvarenja.  

Maja Uzelac, urednica filmskog programa Kulturnog centra Beograda, poželela je dobrodošlicu prisutnima u ime ove institucije, i dodala: „Živimo u nekim novim, čudnim vremenima, ali još uvek imamo Gete fest da nas pita da li baš…sve to, tačno tako: Moramo ili Hoćemo? I to je velika stvar“.

Na otvaranju festivala, prisutnima se obratila i Sunčica Šido, selektorka festivalskog programa i koordinatorka kulturnog programa Goethe instituta: „Ogromno nam je zadovoljstvo što ste se okupili u ovom broju i što možemo da proslavimo zajedno sa Vama, u najudobnijoj dvorani Kulturnog centra Beograd, gde smo se potpuno odomaćili, naš deseti jubilej. Pre tačno sedam dana objavljene su Lole. Prethodnih godina smo imali objave o dobitnicima Nemačke filmske nagrade mnogo ranije, i to nam je bilo značajno prilikom selekcije filmova. Ove godine se ispostavilo da smo najvažnije dobitnike ove najznačajnije filmske nagrade u Nemačkoj u velikoj meri zastupili u programu“.

Sunčica Šido je navela i koji su su filmovi, dobitnici Nemačke filmske nagrade, zastupljeni u ovogodišnjem programu GoetheFEST-a: „Zlato u čak četiri kategorije: najbolji igrani film Tvoj sam čovek, režija Marija Šrader, scenario Marija Šrader i Jan Šomburg i glavna ženska uloga Maren Egert, na programu u subotu u 21h. Ovaj film postavlja pitanje šta je to što nas čini ljudima. Srebrna Lola otišla je velikom Dominiku Grafu za film Fabian ili put u propast, omaž filmskom stvaralaštvu koji osvaja i nagradu za najbolju kameru Hano Lenc i najbolju montažu Klaudija Volšt, a kojim u ponedeljak zatvaramo ovogodišnje izdanje festivala. Nosilac Bronzane Lole za najbolji film je Curveball, a nosilac zlatne Lole za najbolju mušku sporednu ulogu u ovom filmu je Torsten Merten“. 

Na otvaranju festivala prikazan je film Johanesa Nabera „Curveball“, komedija između groteske i političke satire, koja istražuje nemačku perspektivu rata u Iraku.

U petak, 8. oktobra, publika moći da pogleda i filmove „U komšiluku“ Danijela Brila (19h), tragikomediju o lažima puna crnog humora, a ujedno i rediteljski debi popularnog nemačkog glumca Danijela Brila. „Krvopije“ Julijana Radlmajera, metahoror komediju baziranu na datostima iz istorije kinematografije, na programu je istog dana u 21 čas.

U subotu, 9. oktobra, u 19h će biti prikazano ostvarenje „Svet će biti drugačiji“ Ane Core Berahed, koje se bavi 11. septembrom 2021. iz perspektive partnerke počinioca. Publika će od 21h moći da pogleda nemačkog kandidata za Oskara „Tvoj sam čovek“ Marije Šrader, naučno-fantastičnu dramu sa komičnim elementima.

U nedelju, 10. oktobra, program će u 19 časova otvoriti film „Princ“, debitantsko ostvarenje rediteljke Lize Birvirt o visokobrazovanoj frankfurtskoj eliti punoj predrasuda. „Ljudski faktor“ Ronija Trokera, koji predstavlja psihogram jedne porodice ispričan iz više perspektiva, na programu je u 21 čas.

Festival će u ponedeljak, 11. oktobra, u 20 časova zatvoriti novi film Dominika Grafa „Fabian“, ostvarenje koje prati troje glavnih protagonista u Berlinu kasne, politički turbulentne Vajmarske republike.

GoetheFEST održava se od 2012. godine i predstavlja presek savremene nemačke kinematografije iz aktuelne godine. Program je tradicionalno okrenut nagrađivanim i najboljim ostvarenjima sa čuvenog Berlinala, jednog od najznačajnijih svetskih festivala autorskog filma.

10. GoetheFEST u Kulturnom centru Beograda

, 7. oktobra u dvorani Kulturnog centra Beograda u 20 časova, biće otvoreno deseto izdanje filmskog festivala GoetheFEST u organizaciji Goethe instituta u Srbiji, projekcijom filma „Curveball“. Na festivalu koji se ove godine održava od 7. do 11. oktobra pod sloganom „Morati ili hteti“, u Kulturnom centru Beograda biće prikazano osam nemačkih savremenih filmskih ostvarenja.  

Na otvaranju festivala 7. oktobra u 20 časova biće prikazan film Johanesa Nabera „Curveball“, komedija između groteske i političke satire, koja istražuje nemačku perspektivu rata u Iraku.

U petak, 8. oktobra, publika moći da pogleda i filmove „U komšiluku“ Danijela Brila (19h), tragikomediju o lažima puna crnog humora, a ujedno i rediteljski debi popularnog nemačkog glumca Danijela Brila. „Krvopije“ Julijana Radlmajera, metahoror komediju baziranu na datostima iz istorije kinematografije, na programu je istog dana u 21 čas.

U subotu, 9. oktobra, u 19h će biti prikazano ostvarenje „Svet će biti drugačiji“ Ane Core Berahed, koje se bavi 11. septembrom 2021. iz perspektive partnerke počinioca. Publika će od 21h moći da pogleda nemačkog kandidata za Oskara „Tvoj sam čovek“ Marije Šrader, naučno-fantastičnu dramu sa komičnim elementima.

U nedelju, 10. oktobra, program će u 19 časova otvoriti film „Princ“, debitantsko ostvarenje rediteljke Lize Birvirt o visokobrazovanoj frankfurtskoj eliti punoj predrasuda. „Ljudski faktor“ Ronija Trokera, koji predstavlja psihogram jedne porodice ispričan iz više perspektiva, na programu je u 21 čas.

Festival će u ponedeljak, 11. oktobra, u 20 časova zatvoriti novi film Dominika Grafa „Fabian“, ostvarenje koje prati troje glavnih protagonista u Berlinu kasne, politički turbulentne Vajmarske republike.

GoetheFEST održava se od 2012. godine i predstavlja presek savremene nemačke kinematografije iz aktuelne godine. Program je tradicionalno okrenut nagrađivanim i najboljim ostvarenjima sa čuvenog Berlinala, jednog od najznačajnijih svetskih festivala autorskog filma.

Jubilarni deseti GoetheFEST od 7. do 11. oktobra u Beogradu

Deseto izdanje filmskog festivala GoetheFEST u organizaciji Goethe instituta u Srbiji, biće održano od 7. do 11. oktobra u Kulturnom centru Beograda. Na festivalu koji se ove godine održava pod sloganom „Morati ili hteti“, biće prikazano osam nemačkih savremenih filmskih ostvarenja.  

Frank Bauman, direktor Goethe instituta u Srbiji, povodom predstojećeg izdanja ove manifestacije je rekao:  „Ko god je proteklih godina zajedno sa nama doživeo otvaranje GoetheFEST-a u Srbiji, bogatiji je za jedan filmski doživljaj i poznata mu je energija u svom najčistijem obliku koja nastaje kada nekoliko stotina ljudi deli trenutak ispunjen emocijama i kada se ti ljudi smeju ili saosećaju. Stoga se izuzetno radujemo što ove godine u bioskopima ponovo možemo da vam predstavimo „trenutke uživo“, pošto je GoetheFEST protekle godine, usled pandemije, mogao da se odvija isključivo onlajn“.

Na otvaranju festivala 7. oktobra biće prikazan film Johanesa Nabera „Curveball“, komedija između groteske i političke satire, koja istražuje nemačku perspektivu rata u Iraku. Publika moći da pogleda i filmove „U komšiluku“ Danijela Brila, tragikomediju o lažima puna crnog humora, a ujedno i rediteljski debi popularnog nemačkog glumca Danijela Brila; „Krvopije“ Julijana Radlmajera, metahoror komediju bazirana na datostima iz istorije kinematografije; ostvaranje „Kopilotkinja“ Ane Core Berahed, koje se 11. septembrom 2021. bavi iz perspektive partnerke počinioca; nemačkog kandidata za Oskara „Tvoj sam čovek“ Marije Šrader, naučno-fantastičnu drama sa komičnim elementima; „Princ“, debitantski film rediteljke Lize Birvirt o visokobrazovanoj frankfurtskoj eliti punoj predrasuda; „Ljudski faktor“ Ronija Trokera, koji predstavlja psihogram jedne porodice ispričan iz više perspektiva“, i „Fabian“, ostvarenje prati troje glavnih protagonista u Berlinu kasne, politički turbulentne Vajmarske republike.

Sunčica Šido, koordinatorka programa kulture Goethe instituta i selektorka festivalskog programa, 10. GoetheFEST je najavila rečima: „U eri pandemije koja, evo, po drugi put obeležava i naš festival, sloganom smo postavili pitanje: morati ili hteti, jer je ono u pozadini mnogih odluka koje su donosili likovi i stvaraoci filmova koje smo ove godine izabrali za vas, a ujedno i pitanje koje sebi svakodnevno postavljamo u različitim situacijama. Pred publikom će biti filmovi koji su se provukli kroz iglene uši sa snimanjem pre izbijanja pandemije, i ušli u postprodukciju kada je pandemija diktirala nove uslove života i rada onih koji su odlagali premijeru po nekoliko puta, kao i onih koji su imali na neki način sreću i uspeli da snime scene u praznom Pergamskom muzeju u Berlinu i time stvore fantastično jaku sliku žene i mašine koji se poljube, u budućnosti, u portalu starom hiljade godina u okrilju antike“.

GoetheFEST održava se od 2012. godine i predstavlja presek savremene nemačke kinematografije iz aktuelne godine. Program je tradicionalno okrenut nagrađivanim i najboljim ostvarenjima sa čuvenog Berlinala, jednog od najznačajnijih svetskih festivala autorskog filma.