Nove knjige, promocije…

Održana promocija knjige „Žan-Lik Godar permanentni revolucionar“ u izdanju FCS-a i izdavačke kuće Ultimatum

Foto: Monika Husar

U sredu, 20. aprila u Dvorani Kulturnog centra Beograda održana je  promocija knjige „Žan-Lik Godar permanentni revolucionar“ nemačkog autora Berta Rebhandla, u izdanju Filmskog centra Srbije i izdavačke kuće Ultimatum.

O knjizi su na promociji govorili Saša Radojević, dramaturg, publicista, fiilmski reditelj i scenarista i Nikola Cvetković, izdavač i urednik u izdavačkoj kući Ultimatum.

Saša Radojević je o velikanu filmske umetnosti rekao: “Godar je neko ko zaista ima dar, što možemo da shvatimo iz njegovog konzumiranja knjiga i filmova, da sakuplja fragmente i ugrađuje ih u svoju poetiku. Zato su njegove reference toliko široke i oprečne, da on može u svoja dela da integriše i ono što je trenutak vezan za popularnu kulturu, i ono što je klasika u umetnosti sveta. On vrlo lako može da uzima i jedno i drugo”.

Nikola Cvetković, izdavač knjige, o Rebhandlovom delu je rekao: “Ova knjiga je zato specifična što autor pravi biografiju kroz Godarove filmove. On prati njegov razvoj od samog početka”. O samom Godaru u ranoj fazi stvaralaštva, Cvetković je konstatovao: “Vrlo je smeo čovek. Počinje da piše kritike. Ta hrabrost i ta arogancija da piše o Hičkokovom filmu i takvim imenima, za mene je fascinantna. Izgleda da se nešto desilo, pa je on umislio da je nešto posebno. Ali činjenica je da je doneo neke stvari, kao što su odjavne i najavne špice, koje su stvarno sulude”.

Upravo vezujući se za filmove, autor trasira najbitnije segmente Godarove karijere, obogaćujući ih malo znanim kontekstima u kojima su ti filmovi nastajali.

O ljudima, stvarnim ili izmišljenim, znamo samo delić onoga što oni u stvari jesu. Ovo, naravno, važi još više za umetnika kao što je Žan-Lik Godar, koji se u svom dugom životu sve više identifikovao sa svojim delom – lični doživljaji postaju sve nevažniji, dok se on, s preko sto naslova u svojoj filmografiji, pojavljuje kao neka vrsta svesvetskog duha kina.

Žan-Lik Godar je figura na granici između biografije i dela, između istorije i pisanja istorije, između subjektivnosti i politike, između moderne umetnosti i digitalnog doba, ključna figura filma kao ključ za pitanja i teme 20. i 21. veka.

Promocija knjige „Žan-Lik Godar permanentni revolucionar“ u izdanju FCS-a i izdavačke kuće Ultimatum

Foto: Korice knjige, FCS promo

U sredu, 20. aprila u 13 sati u Dvorani Kulturnog centra Beograda održaće se promocija knjige „Žan-Lik Godar permanentni revolucionar“ nemačkog autora Berta Rebhandla, u izdanju Filmskog centra Srbije i izdavačke kuće Ultimatum.

O knjizi će na promociji govoriti Saša Radojević, dramaturg, publicista, fiilmski reditelj i scenarista i Nikola Cvetković, izdavač i urednik u izdavačkoj kući Ultimatum.

Ono što ovu knjigu izdvaja od drugih nije samo sagledavanje kompleksne Godarove stvaralačke ličnosti iz nemačke (distancirane) perspektive, već spisateljski metod u kome je biografija Godara data kroz filmove. Upravo vezujući se za filmove, autor trasira najbitnije segmente Godarove karijere, obogaćujući ih malo znanim kontekstima u kojima su ti filmovi nastajali.

O ljudima, stvarnim ili izmišljenim, znamo samo delić onoga što oni u stvari jesu. Ovo, naravno, važi još više za umetnika kao što je Žan-Lik Godar, koji se u svom dugom životu sve više identifikovao sa svojim delom – lični doživljaji postaju sve nevažniji, dok se on, s preko sto naslova u svojoj filmografiji, pojavljuje kao neka vrsta svesvetskog duha kina.

Žan-Lik Godar je figura na granici između biografije i dela, između istorije i pisanja istorije, između subjektivnosti i politike, između moderne umetnosti i digitalnog doba, ključna figura filma kao ključ za pitanja i teme 20. i 21. veka.

Aleksandar Zograf u Muzeju Jugoslavije

Muzičko-crtački performans povodom promocije knjige stripova

U Muzeju Jugoslavije, 16. aprila u 19 časova, održaće se nesvakidašnja promocija knjige stripova Priče iz Drugog rata istaknutog autora Saše Rakezića alias Aleksandra Zografa. Događaj je osmišljen u formi scenskog izvođenja tokom kojeg će publika imati retku priliku da uživo prati Zografov crtački performans izveden u sinergiji sa muzičkom grupom Malebolge iz Italije, koja će nastupiti u sastavu Federiko Galvani (harmonika), Luka Zuliani (čelo) i Alan Liberale (bubnjevi).

Tokom promocije knjige, objavljene takođe na nemačkom (Bahoe Books, Beč) i italijanskom jeziku (001 Edizioni, Torino), Zograf će uživo pred publikom kreirati crteže koji stoje u direktnoj vezi sa novom publikacijom. Proces crtanja biće prenošen preko velikog platna i praćen namenski osmišljenim muzičkim performansom izvođača iz Italije. U pauzama između numera Zograf će govoriti o pojedinačnim stripovima i publikaciji u celini.

Knjiga Priče iz Drugog rata sabira trideset stripova Aleksandra Zografa koji iz specifičnih perpsektiva osvetljavaju zbivanja tokom Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, a publikovana je u saradnji Muzeja Jugoslavije i izdavačke kuće Popbooks. Drugi svetski rat jedna je od centralnih tema u Zografovom crtačkom opusu i to pre svega sagledana, kako autor često naglašava, kroz živote i iskustva pojedinaca koje „zvanična istoriografija nije primećivala”. Pored stripova, u knjizi se nalaze i dva namenski pisana teksta za ovu publikaciju. U uvodnom tekstu Zograf pojašnjava svoje motive i autorsku poziciju, dok u tekstu „Mala porodična istorija” rekonstruiše važne događaje iz života članova svoje porodice tokom ratnih godina, ističući to kao lični motiv koji ga podstiče da se uporno vraća pomenutim pitanjima. 

Koprodukcija zbirke stripova Priče iz Drugog rata zaokružuje saradnju započetu u aprilu 2021, kada su u okviru stalne postavke Muzeja Jugoslavije izloženi Zografovi stripovi posvećeni šestoaprilskom bombardovanju Beograda 1941. godine. Izložbenu celinu, realizovanu u saradnji s kustoskinjom Muzeja Simonom Ognjanović, bilo je moguće posetiti od aprila do decembra 2021, a priređena je povodom obeležavanja 75 godina od kraja Drugog svetskog rata.

Događaj je pomogao Italijanski institut za kulturu u Beogradu.

Saša Rakezić alijas Aleksandar Zograf objavljuje stripove od sredine osamdesetih godina 20. veka. Počinje u tzv. „omladinskoj štampi” i već od ranih devedesetih godina ostvaruje internacionalnu karijeru, najpre kroz saradnju sa američkom izdavačkom kućom Fantagraphics Books, a zatim su kolekcije njegovih stripova publikovane u Italiji, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Španiji, Portugaliji, Grčkoj, Japanu i drugim zemljama. Od 2003. godine Zograf redovno objavljuje u listu Vreme, a od značaja je i njegova saradnja sa italijanskim nedeljnikom Internazionale.

Federiko Galvani (Federico Galvani) je muzičar i bavi se obnavljanjem tradicije narodne muzike iz oblasti severoistočne Italije, koja je povezana sa nasleđem slovenačke manjine u dolinama Natisona. Sa bendom Arbe Garbe dva puta je osvojio nagradu „Deganutti” za najbolju ploču na furlanskom jeziku i bio je na turnejama po Evropi, Australiji i Južnoj Americi. Tokom godina sarađivao je sa umetnicima iz sveta muzike, stripa, poezije i pozorišta, kao što su Aleksandar Zograf, Judžin Čedborn (Eugene Chadbourne), Davide Tofolo (Davide Toffolo), Marijanđela Gvaltijeri (Mariangela Gualtieri), itd.                        

Luka Zulijani (Luca Zuliani) je diplomirao kontrabas na Tartinijevom konzervatorijumu u Udinama i bio je član Italijanskog omladinskog orkestra. Od 2007. do 2020. godine bio je direktor Muzičke kapele katedrale Cividale del Friuli, a od 2013. i muzički direktor plektrum orkestra „Tita Marzuttini” iz Udina. Od 2019. godine svira i violončelo, a snimao je za Rai, Orf, Real Sound i Taukay.

Alan Liberale (Alan Liberale) je profesionalni bubnjar od 2008. godine. U svet italijanske pop muzike ulazi prateći Marka Forijerija (Marco Forieri), bivšeg člana italijanske grupe Pitura Freska. Nastupao je širom Italije, na italijanskim radio i televizijskim stanicama, kao i na međunarodnoj sceni. Aktivan je takođe kao nastavnik bubnjeva i udaraljki u Cividale del Friuli u Veneciji.

Feđa Štukan predstavio svoju autobiografiju „Blank“ u krcatom Domu omladine

Foto: Stanislav Milojković

U sredu, 6. aprila, u krcatoj Sali Amerikana Doma omladine Beograda održano je književno veče „Blank u Beogradu”, posvećeno autobiografskom romanu „Blank” bosanskohercegovačkog glumca Feđe Štukana. O knjizi su, pored autora, govorili književnik i novinar Mića Vujičić, književna kritičarka Marija Nenezić i urednica izdanja Neva Saravija, odlomke iz romana čitali su glumci Branislav Trifunović i Anđela Jovanović, dok je ceo događaj moderirala Milena Đorđijević.  Ispraćen burnim ovacijama, Feđa Štukan je nakon promocije još 40 minuta potpisivao knjige, razgovarao i slikao se sa posetiocima i budućim čitaocima njegovog dela.

Povodom promocije romana u Beogradu, Feđa Štukan je rekao: „Neprijateljstva su krenula odavde i to je nešto u čemu mi nismo nikako učestvovali. Naterani smo da učestvujemo i da se mrzimo. Upali smo u ratnu mašineriju koja nije bila provocirana s naše strane niti smo se mi pitali. Da smo se mi umjetnici pitali, nikada do toga ne bi došlo. Još uvijek bi živeli u istoj domovini. Tu je potpisan početak neprijateljstava, na veliki i simboličan način bi trebalo tu i da se završe“.

Književnik i novinar Mića Vujičić istakao je važnu perspektivu junaka knjige: „On u rovu maštari o nekom životu, i taj život se njemu ostvaruje. On završava u Holivudu, u skupom hotelu, sa slavnim glumcima. Zaista se sva maštarenja ovde ispostavljaju kao realna. Ovo je knjiga o jednom teškom životu, napisana vrlo vešto, ali nepretenciozno. Trebalo je puno hrabrosti da se napiše ovakva knjiga“.

Književna kritičarka Marija Nenezić je o knjizi rekla: „Ova priča Feđe Štukana zapravo je velika posveta aboliciji smrtne kazne. Junak u ovom romanu se bori protiv smrti i protiv nagona smrti. On je uspeo da napravi zaokruženu celinu, u kojoj mi vidimo ceo proces kretanja od ničega ka nečemu. To je jako dobro izvedeno u ispovednoj formi, u prvom licu jednine. Glavni junak je kritičan prema ratu, ideji nacionalnog, instituciji crkve, ali sve te neverovatne kritike koje iznese zapravo nisu negacija, već neka vrsta afirmacije stvaralačkog principa“.

Neva Saravija, direktorka Čigoja štampe, izdavača knjige, pred početak promocije osvrnula se na lični doživljaj knjige: „Meni je najviše zapao za oko pogled glavnog junaka na samu ličnost. Ali ne na ličnost kao ratnika, žrtvu, pripadnika određene veroispovesti ili etničke grupe, već na individuu kao  takvu. Kao čoveka u celini, onog ogoljenog i bez ikakvih skrupula, koji pripada celom svetu, i kome je nebo dom gde god da ode“.

Feđa Štukan je sarajevski glumac, pilot i večiti padobranac. Domaćoj publici poznat je po ulogama u filmu „Nečista krv” i seriji „Klan”. Stalni je glumac Kamernog teatra u Sarajevu, predavač teorijskih predmeta u pilotskoj školi i strastveni ljubitelj motora.

Sam autor ovu knjigu vidi kao najvišu tačku svog dugogodišnjeg aktivističkog rada. Štukan piše direktno, sažeto i jasno, puca pravo u glavu, bez ustezanja i previše reči. „Blank” je stvaran, surov, bolan i tragikomičan. U njemu se nemilosrdno opisuje kako je biti u ratu, biti „navučen” i biti beznadežan. U „Blanku” se predočava kako je izgubiti ljubav svog života, svojih prijatelja i živeti u zemlji u kojoj političari daju sve od sebe da spreče dugoočekivani mir.

„Blank” je napisan na nagovor Angeline Jolie i Brada Pitta kao potencijalna građa za igrani film: od snajperiste u specijalnim jedinicama u ratu, beskućnika i heroinskog ovisnika u miru, pa sve do reflektora holivudske „A“ produkcije. Roman Feđe Štukana je priča o životu i smrti, politici i veri, mržnji i ljubavi.

„Blank” je obavezna literatura na Goldsmiths univerzitetu u Londonu i Mostarskom univerzitetu, a kandidat je za srednjoškolsku lektiru u Crnog Gori. Roman je do sada preveden na engleski, francuski i italijanski jezik. Srpsko izdanje knjige objavila je Čigoja štampa.

Feđa Štukan predstavlja svoju autobiografiju „Blank“ u Beogradu

U sredu, 6. aprila, u 19 časova, u Sali Amerikana Doma omladine Beograda biće održano književno veče „Blank u Beogradu”, posvećeno autobiografskom romanu „Blank” bosanskohercegovačkog glumca Feđe Štukana. O knjizi će, pored autora, govoriti književnik i novinar Mića Vujičić, književna kritičarka Marija Nenezić, dok će glumci čitati odlomke iz romana, a ceo događaj će moderirati Milena Đorđijević. 

Povodom predstojeće promocije romana „Blank” Feđa Štukan je rekao: „Ne znam šta će sve BLANK napraviti i gdje će sve imati promociju ali sumnjam da će ijedna biti važnija od ove u Beogradu, glavnom gradu domovine svih naroda i narodnosti i svih njenih građana, jer ovdje je sve počelo i jedino tu može da se završi. Pa evo. Da završimo!”

Feđa Štukan je sarajevski glumac, pilot i večiti padobranac. Domaćoj publici poznat je po ulogama u filmu „Nečista krv” i seriji „Klan”. Stalni je glumac Kamernog teatra u Sarajevu, predavač teorijskih predmeta u pilotskoj školi i strastveni ljubitelj motora.

Sam autor ovu knjigu vidi kao najvišu tačku svog dugogodišnjeg aktivističkog rada. Štukan piše direktno, sažeto i jasno, puca pravo u glavu, bez ustezanja i previše reči. „Blank” je stvaran, surov, bolan i tragikomičan. U njemu se nemilosrdno opisuje kako je biti u ratu, biti „navučen” i biti beznadežan. U „Blanku” se predočava kako je izgubiti ljubav svog života, svojih prijatelja i živeti u zemlji u kojoj političari daju sve od sebe da spreče dugoočekivani mir.

„Blank” je napisan na nagovor Angeline Jolie i Brada Pitta kao potencijalna građa za igrani film: od snajperiste u specijalnim jedinicama u ratu, beskućnika i heroinskog ovisnika u miru, pa sve do reflektora holivudske „A“ produkcije. Roman Feđe Štukana je priča o životu i smrti, politici i veri, mržnji i ljubavi.

„Blank” je obavezna literatura na Goldsmiths univerzitetu u Londonu i Mostarskom univerzitetu, a kandidat je za srednjoškolsku lektiru u Crnog Gori. Roman je do sada preveden na engleski, francuski i italijanski jezik. Srpsko izdanje knjige objavila je Čigoja štampa.

NAJNOVIJE KNJIGE JELENE MESIĆ GAK

Iz štampe su izašle dve knjige nadarenog pripovedača Jelene Mesić Gak, roman Zlatni sat i zbirka, Priče svetla i tame.

U vremenu kada su putovanja u egzotične i pitoreskne krajeve samo sećanja na neka prošla ili maštanja o nekim budućim putovanjima, u romanu Zlatni sat, Jelena Mesić Gak nam kroz sagu dvaju porodica, ispreda priču o najlepšim predelima Mediterana i Levanta. U svoje „metafizičko“ klupko ona smešta ljudske, istorijske sudbine jednog uzavrelog, ali prolaznog sveta i sve lepote ravnodušne prirode koja ga okružuju. S jednoj strane vlada sklad i radost porodičnog života, na drugoj vladaju nesklad, nered i haos političkog i društvenog života, podela između generacija, polova, religija, kultura, starih vrednosti koje nestaju i novih koje se tek rađaju, i uspomena na stari život kao i pokušaja da se sagradi novi, bolji život.

U knjizi Priče svetla i tame, kroz snažne, očaravajuće i životno oslikane likove u svih jedanaest priča, koji su uhvaćeni tačno na prelomu njihovog života između “svetlosti i tame“. Svaka priča je malo remek-delo, i svaka ponaosob, dobija na sjaju, punoći, jasnoći i finim nijansama. Lirski književni izraz Jelene Mesić Gak se pokazao kao pravi da se iskažu emotivna i intelektualna lutanja njenih likova, kao put do samospoznaje i spoznaje spoljnjeg sveta.  Zanimljivo je da priče nemaju nikakvo geografsko, vremensko, etničko ni kulturno određenje. One su svevremenske, sve prostorne i sve ljudske.

Održana promocija monografije o Nedi Arnerić “Čarobna melanholija” autorke Anite Panić

Foto: Goran Musić

U ponedeljak, 7. marta u Velikoj sali Jugoslovenske Kinoteke, održana je promocija monografije o Nedi Arnerić “Čarobna melanholija” autorke Anite Panić, koju je objavio Filmski centar Srbije. Na promociji su govorili filmski reditelji Lordan Zafranović i Dejan Karaklajić, pozorišna rediteljka Milica Kralj, glumica Elizabeta Đorevska, urednik izdanja Miroljub Stojanović, i autorka Anita Panić.

Prisutnima se na početku promocije obratio i Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije: “Želim da zahvalim Aniti na ovako divnoj knjizi, i želim da zahvalim Miroljubu Stojanoviću, uredniku našeg izdavaštva. Bez tih dvoje ljudi, mi večeras ne bismo bili ovde. Anita je uradila veliku stvar za našu kinematografiju”.

Anita Panić je o svojoj knjizi rekla: “Nadam se da će budući čitaoci biti zadovoljni, jer između dve korice ove knjige stoji puno ljubavi, razumevanja i poštovanja prema Nedinom delu i njenoj ličnosti. Gospodin Miša Radivojević, koji je napisao jedan veoma emotivan i lep tekst, upravo ga je naslovio Čarobna melanholija, definišući tako Nedinu tananu dušu, njenu prefinjenost, a zapravo vrlo snažnu i jaku ličnost. Dala sam sebi za pravo da tu divnu definiciju njene ličnosti iskoristim za naslov ove knjige”.

Miroljub Stojanović je o delu Anite Panić rekao: “Ova knjiga je po svom duhu i svom sadržaju, strukturi i ljudima u kulturama regiona kojima je namenjena, zaista jugoslovenska. Ovde su autori zastupljeni u knjizi bezmalo iz cele bivše Jugoslavije. Jako sam srećan zbog toga, budući da ima nekoliko briljantnih tekstova koje su pisali ljudi koji su itekako zadužili ovu kinematografiju, i još uvek su aktuelni”.

Filmski reditelj Lordan Zafranović sarađivao je sa Nedom Arnerić u svojim filmovima: “Neda je jednostavno zračila nečim što je neponovljivo, misteriozno. Nečim što treba tek otkriti, što je zatvoreno. Bila mi jako bliska i važna. Imala je božanstveni pokret, hod, nešto stvarno čarobno u sebi. Mogla je puno teških stvari da uradi”.

Pozorišna rediteljka Milica Kralj o Nedi Arnerić je rekla: “Neda je od malena bila izložena kamerama i reflektorima. Jako je teško da se čovek sakrije ispod svih tih svetala, a ona je nekako u tome uspela. Ostala je dovoljno neuhvatljiva, kao neka magija. Zavodljivo, pa i bolno tajnovita. Ona je bila prava zvezda, i to jednog šireg i ozbiljnijeg sveta nego što je ovaj u koji smo mi danas saterani. Bila je kao ličnost daleko ozbiljnija i šira nego ličnosti koje se nama danas nameću kao zvezde”.

Reditelj Dejan Karaklajić je o legendarnoj glumici govorio biranim rečima: “Neda je bila duševna osoba. Još kao mlada imala je neku iskrenost, nešto što ju je činilo posebnom. Bila je zvezda, ali na neotrcan način. Sve što je radila duboko je osećala, duboko se trudila za to. Bila je skromna i nepretenciozna, i popularnost joj je strašno smetala. Ona je iz sebe ispuštala uloge, pravila uloge, donosila likove”.

Glumica Elizabeta Đorevska osvnula se na profesionalni i privatni odnos sa Nedom Arnerić: “Koliko je velikom platnu umela da zavrišti, zaplače i zasmeje se, toliko je bila privatno introvertna. Kada stane na scenu, ona se osećala nekom potpuno drugom osobom. Imala je pravo da bude ko hoće.  Bila je i ostala divna. Činjenica je da ona odavde ne može nikada da ode – za mnoga buduća pokolenja”.

Recenzent knjige Daniel Rafaelić obratio se publici u Kinoteci video porukom: “Ovo je monografija o ženi koja je obilježila ne samo saveznu kinematografiju, nego bar još 3-4 nacionalne kinematografije. Anita svojim nevjerovatnim trudom, onim istim kao što je bio i u monografiji o Mileni Dravić, ovdje zapravo nadmašuje samu sebe, jer ne stavlja sebe u prvi plan. Otvara vrata drugim glasovima da svjedoče o jedinstvenoj glumačkoj, ali i kazališnoj pojavi, koja će kroz vrijeme ostati apsolutno legendarna. Draga, topla, beskrajno uzbudljiva i izuzetno inteligentna  – to je bila Neda Arnerić”.

Ova luksuznа monografija na 270 strana dočarava život i delo  velike filmske zvezde, Nede Arnerić. Knjigu čini osam poglavlja u kojima je analitično i sa puno zanimljivih detalja  Anita Panić predstavila život i stvaralaštvo  jedne od najvećih filmskih glumica Srbije i nekadašnje Jugoslavije. Detaljno i sa obiljem arhivske gradje rasvetljava se filmska, ali i bogata televizijska i pozorišna karijera Nede Arnerić. Ovu monografiju uzbudljivom čine i svedočenja njenih kolega sa kojima je svojevremeno delila kadar u tim delima. Knjiga je obogaćena i brojnim arhivskim fotografijama, od kojih su neke malo poznate široj javnosti. Urednik izdanja je Miroljub Stojanović, a dizajner Borut Vild.

Neda Arnerić je u karijeri dugoj skoro pola veka, odigrala  uloge u 40 pozorišnih predstava i preko stotinu filmova. Prvu ulogu dobila je sa samo 13 godina, u filmu “San” kod Puriše Đorđevića. Samouvereno je vladala kadrom, a kamera ju je naprosto obožavala, da bi već sa 15 godina, u tinejdžerskom hitu “Višnja na Tašmajdanu”, postala prava domaća zvezda. Njen glumački talenat i harizmu na velikom platnu uočili su u ranoj mladosti i stranci, te je brzo usledila i međunarodna karijera. Iako veoma mlada, donela odluku da joj ne treba veliki novac i svetska slava, već se opredelila da ostane u svojoj zemlji. Srebrna i Zlatna arena u Puli i Nagrada za životno delo “Pavle Vuisić”, bile su dokaz njene glumačke posvećenosti.

Anita Panić je dugogodišnja televizijska autorka, dokumentaristkinja i spisateljica. Karijeru  je započela na Radio Beogradu  kao autorka emisija iz kulture, pisala je kratke priče i scenarija za radijski program.  Više od dve decenije radila je  na Televiziji  Beograd  i kao  i scenaristkinja i rediteljka,  realizovala je  preko stotinu dokumentarnih emisija i filmova, za koje je nagrađivana  na međunarodnim festivalima.  Pisala je  feljtone za dnevne novine, desetine tekstova za časopise, filmska scenarija, a 2002. bila  direktor i izvršni producent kratkog-igranog filma “Spleen” srpsko-engleske koprodukcije. Autorka je nekoliko dramskih tekstova. Članica je Udruženja filmskih umetnika Srbije  i radi kao slobodni umetnik.

Promocija monografije o Nedi Arnerić “Čarobna melanholija” autorke Anite Panić 7. marta u Kinoteci

U ponedeljak, 7. marta u 19 sati u Velikoj sali Jugoslovenske Kinoteke, biće održana promocija monografije o Nedi Arnerić “Čarobna melanholija” autorke Anite Panić, koju je objavio Filmski centar Srbije. Na promociji će govoriti filmski reditelji Lordan Zafranović i Dejan Karaklajić, pozorišna rediteljka Milica Kralj, glumac Svetozar Cvetković, urednik izdanja Miroljub Stojanović, i autorka Anita Panić.

Ova luksuznа monografija na 270 strana dočarava život i delo  velike filmske zvezde, Nede Arnerić. Knjigu čini osam poglavlja u kojima je analitično i sa puno zanimljivih detalja  Anita Panić predstavila život i stvaralaštvo  jedne od najvećih filmskih glumica Srbije i nekadašnje Jugoslavije. Detaljno i sa obiljem arhivske gradje rasvetljava se filmska, ali i bogata televizijska i pozorišna karijera Nede Arnerić. Ovu monografiju uzbudljivom čine i svedočenja njenih kolega sa kojima je svojevremeno delila kadar u tim delima. Knjiga je obogaćena i brojnim arhivskim fotografijama, od kojih su neke malo poznate široj javnosti. Urednik izdanja je Miroljub Stojanović, a dizajner Borut Vild.

Neda Arnerić je u karijeri dugoj skoro pola veka, odigrala  uloge u 40 pozorišnih predstava i preko stotinu filmova. Prvu ulogu dobila je sa samo 13 godina, u filmu “San” kod Puriše Đorđevića. Samouvereno je vladala kadrom, a kamera ju je naprosto obožavala, da bi već sa 15 godina, u tinejdžerskom hitu “Višnja na Tašmajdanu”, postala prava domaća zvezda. Njen glumački talenat i harizmu na velikom platnu uočili su u ranoj mladosti i stranci, te je brzo usledila i međunarodna karijera. Iako veoma mlada, donela odluku da joj ne treba veliki novac i svetska slava, već se opredelila da ostane u svojoj zemlji. Srebrna i Zlatna arena u Puli i Nagrada za životno delo “Pavle Vuisić”, bile su dokaz njene glumačke posvećenosti.

Anita Panić je dugogodišnja televizijska autorka, dokumentaristkinja i spisateljica. Karijeru  je započela na Radio Beogradu  kao autorka emisija iz kulture, pisala je kratke priče i scenarija za radijski program.  Više od dve decenije radila je  na Televiziji  Beograd  i kao  i scenaristkinja i rediteljka,  realizovala je  preko stotinu dokumentarnih emisija i filmova, za koje je nagrađivana  na međunarodnim festivalima.  Pisala je  feljtone za dnevne novine, desetine tekstova za časopise, filmska scenarija, a 2002. bila  direktor i izvršni producent kratkog-igranog filma “Spleen” srpsko-engleske koprodukcije. Autorka je nekoliko dramskih tekstova. Članica je Udruženja filmskih umetnika Srbije  i radi kao slobodni umetnik.

Градска библиотека „Владислав Петковић Дисˮ вас позива на представљање књиге „Пронађени у сећањуˮ чији је аутор наша суграђанка Емилија Вишњић. Књига садржи 41 успомену на старе Чачане, од којих је већина објављена у листу „Чачански гласˮ у рубрици „Из породичних албумаˮ од 2009. до 2019. године.

Промоција се одржава у оквиру манифестације „Штампана реч 2021ˮ. Учествују: Емилија Вишњић, Милица Баковић, Душан Даријевић, Александар Еровић и Никола Пеулић.

Четвртак, 17. фебруар у 18 часова

Велика сала Библиотеке

Добродошли!

Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“Синђелићева 24, 32000 Чачак

Održana promocija knjige “Teorija filmske kritike: Elementi za promišljanje filma” Tomislava Gavrića

U petak, 4. februara u maloj sali Kinoteke, održana je promocija knjige “Teorija filmske kritike: Elementi za promišljanje filma” publiciste i filmologa Tomislava Gavrića, koju je objavio Filmski centar Srbije. Na promociji su govorili Dr Ivana Kronja, filmolog i kulturolog, Žarko Dragojević, filmski reditelj i publicista, i autor Tomislav Gavrić.

Dr Ivana Kronja je o delu Tomislava Gavrića rekla: “Struktura ove knjige je izvanredna jer je zaista darežljiva i velikodušna prema čitaocu, koji ovde može da se upozna sa različitim aspektima teorije umetnosti i teorije filma, ali i praktikumom kako da se piše filmska kritika. U teorijskom smislu je ova studija najviše orijentisana ka onome što nazivamo ontologijom, bićem filma, što je i jedna od preokupacija rane i klasične teorije filma. Ona se, takođe, prirodno po interesovanju i senzibilitetu autora knjige, naročito priklanja istoriji lepih umetnosti, gde nam objašnjava načela kako estetike umetnosti primenjene na film, tako i pitanja kao što su – da li je umetničko delo umetnost, šta je pravo umetničko delo. Gavrić nam sažeto, u jednom sintetičkom vidu, prenosi ideje savremene teorije umetnosti, institucije umetnosti kao hepeninga, performansa, i gde se film nalazi u svemu tome”.

Žarko Dragojević je istakao najvažnije aspekte i vrline Gavrićeve studije: “Knjiga pred nama je i filozofija umetnosti, i estetika  filma, teorija filma i filmološka studija. Strukturisana je na pregledan način, tako da kroz 13 poglavlja ima ukupno 138 odeljaka. Svaki odeljak je mali esej, a svako poglavlje čitava studija. U ovoj knjizi kao da se na celovit način sabira nekoliko knjiga estetičke, filozofske i filmološke naravi. S druge strane, ona obuhvata sve najvažnije teme istorije teorijske misli o filmu, od njegovog postanka do naših dana. Od pitanja iz 20. veka – šta je film i da li je film umetnost – do najnovijeg pitanja o tehnološkom razvoju i prirodi tehnološkog razvoja filma”.

Tomislav Gavrić je o svojoj knjizi rekao: “Ovo je sinteza mog teorijskog rada na filmu. Film je sintetička umetnost, a to znači da u njeno izučavanje moramo uključiti niz drugih disciplina i nauka koje su u međuvremenu nastajale. Imao sam možda i pretencioznu nameru da sve to obuhvatim. Mislim da je ovo najpre filozofija filma, čiji se zaključci i polazišta zasnivaju na metodama analitičke filozofije. S druge strane, ovaj teorijski tekst i diskurs sam pokušao da relaskiram nekim zapažanjima i učinim zanimljivim. Ostavio sam prostor i onim čitaocu koji manje zna, da se prihvati ovog štiva i nađe nešto što bi mogao da prigrabi za sebe”.

Tomislav Gavrić rođen je 1948. u Valjevu. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Bavi se teorijom i estetikom filma, masovnih komunikacija, i prevođenjem. Autor je danas nezaobilaznih knjiga “Moć imaginacije – Eseji o filmskom žanru”, “Metode filma – Ogledi iz teorije filma”, “Rečnik okultizma”, “Rečnik političkog mišljenja”, “Estetika radio drame” i mnogih drugih.

Promocija knjige “Teorija filmske kritike: Elementi za promišljanje filma” Tomislava Gavrića 4. februara u Kinoteci

U petak, 4. februara u 13 časova u maloj sali Kinoteke, biće održana promocija knjige “Teorija filmske kritike: Elementi za promišljanje filma” publiciste i filmologa Tomislava Gavrića, koju je objavio Filmski centar Srbije. Na promociji će govoriti Žarko Dragojević, filmski reditelj i publicista, Dr Ivana Kronja, filmolog i kulturolog, i autor Tomislav Gavrić.

Miroljub Stojanović, urednik izdavačke delatnosti u Filmskom centru Srbije, o ovom izdanju je rekao: “Knjiga Tomislava Gavrića, po svom obimu i zamahu, ali i po svojim teorijskim aspiracijama, retka je u srpskom filmskom izdavaštvu. Knjiga sinteze u najboljem smislu reči, Gavrićeva knjiga je izdavački presedan. Ona je to najpre zahvaljujući retkoj teorijskog elaboraciji, erudiciji i analitičkom daru zapažanja. Kroz 13 poglavlja svoje knjige, Gavrić zahteva strpljivog i posvećenog čitaoca, koji će  uživati u problematizovanju ontologije filma, novim pogledima na autorstvo, ali pre svega, na izvanrednim interdisciplinarnim delovima o suodnošenju filma i drugih lepih umetnosti”.

Tomislav Gavrić rođen je 1948. u Valjevu. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Bavi se teorijom i estetikom filma, masovnih komunikacija, i prevođenjem. Autor je danas nezaobilaznih knjiga “Moć imaginacije – Eseji o filmskom žanru”, “Metode filma – Ogledi iz teorije filma”, “Rečnik okultizma”, “Rečnik političkog mišljenja”, “Estetika radio drame” i mnogih drugih.

UN Women objavila zbirku bajki autora iz Evrope i Centralne Azije

https://anastjelja.wixsite.com/anastjelja/single-post/bajka-ane-stjelje-zastupljena-u-knjizi-awakening-not-sleeping-u-izdanju-organizacije-un-women

https://interactive.unwomen.org/eca/fairytales/en/index.html

Knjiga se može čitati na OVOM linku.