Održana promocija knjige „Kako sam otkrio Ameriku“ Nemanje Sarača
Predstavljena knjiga o životu Lazara Rokvuda na 6. Somborskom filmskom festivalu
U pratećem programu 6. Somborskog filmskog festivala, koji u organizaciji Kulturnog centra „Laza Kostić” traje od 14. jula, održano je nekoliko promocija knjiga u čijem fokusu je filmsko izdavaštvo.
Tokom festivala predstavljene su knjige „Partizanski vestern Žike Mitrovića“ Nedeljka Kovačića, „Poseban kadar“ Jelice Stojančić i „Zatamnjeni ekran“ Božidara Zečevića.
Posebno interesovanje publike izazvala je promocija knjige Nemanje Sarača „Kako sam otkrio Ameriku“ (Biografija Lazara Rajića Rockwood-a) u izdanju Kulturnog centra „Laza Kostić“. O knjizi su u prelepom zdanju zgrade Županije govorili Radoslav Zelenović, glumci Džon Sevidž i Lazar Rokvud, kao i autor.
„Kako sam otkrio Ameriku“ predstavlja rezultat višegodišnjeg istraživačko-interpretativnog rada na rasvetljavanju života, rada i dela Lazara Rajića Rokvuda, glumca koji je prešao uzbudljiv put od vojvođanskih predela do Kanade, Sjedinjenih Američkih Država i drugih krajeva sveta.
Nemanja Sarač, autor knjige se na početku promocije osvrnuo na poznanstvo sa Lazarom Rokvudom. On je rekao da ga je kod Rokvuda oduvek fascinirala njegova upornost, životna energija i želja da ostvari svoj san i da je to, između ostalog, i bio povod za nastanak ove knjige.
Glumac Džon Sevidž je na promociji izrazio zadovoljstvo što je opet u Somboru, i da iz ovog grada nosi poruke nade, ljubavi i radosti.
Lazar Rokvud se prilikom svog obraćanja prisetio svog detnjistva i stalnih selidbi, rekavši da je on najrođeniji Somborac koji je najmanje živeo u Somboru. „Ja volim crtane filmove i fantaziju, jer je realnost bolna. Igrao sam fudbal u Radničkom i mnogo se očekivalo od mene. A onda sam kao dečak video Džejms Dina u Narodnom bioskopu. U njemu sam prepoznao sebe. Nakon toga video sam i Alena Delona, i Belmonda. Ono što me je kod filma oduvek fasciniralo je to da u njemu mogu da budem šta god poželim. Nikada nisam razmišljao lokalno već globalno i uvek sam mislio da ću dobiti Oskara,“ kazao je Rokvud.
Radoslav Zelenović, dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke i prvi nosilac priznanja Ernest Bošnjak takođe se osvrnuo na poznanstvo sa Lazarom Rokvudom objasnivši da je priča o ovoj knjizi nastala upravo na prvom izdanju festivala kada su obojica bili članovi žirija. „Naši prostori su od samog početka bili naklonjeni filmu, a ono što je neizostavni pratilac filma su knjige, tekstovi i filmske kritike. U ovoj knjizi sam došao do jednog detalja koji mi je bio veoma interesantan. To je priča kada je Lazar došao u Marsej i kada je na ulici video snimanje filma Borsalino sa Alenom Delonom i Žan Pol Belmondom. Tada je zavoleo glumu ali je i shvatio da ni Francuska ni Nemačka nisu za njega, već Zapad. I nakon toga je otišao u Ameriku,“ istakao je Zelenović.
„Nikada nećemo saznati šta bi bilo sa nama da je Ernestu Bošnjaku pošlo za rukom da u Somboru napravi Holivud, tj. da napravi fabriku filmova. Ako već nije Holivud mogao da se napravi u Somboru, iz Holivuda su nam došli Lazar, Džon Sevidž i Džek Dimić,“ zaključio je svoje izlaganje Zelenović.
6. Somborski filmski festival traje do nedelje, 14. jula kada će, na ceremoniji svečanog zatvaranja, biti dodeljene nagrade festivala.
Foto: Milan Đurđević
Partizanska knjiga, nova izdanja: jun 2024
Izdavačka kuća Partizanska knjiga upravo je objavila dva nova debitantska izdanja, roman crnogorske autorke Danke Ivanović Prazne kuće, kao i knjigu pesama Nikole Mladenovića Jasni izbori.
Danka Ivanović završila je osnovne i master studije francuskog jezika i književnosti na Univerzitetu u Beogradu i Univerzitetu u Luvernu, a trenutno pohađa doktorske studije književnosti na Univerzitetu u Beogradu. Debitantski roman ove autorke, Prazne kuće, jeste moderna, radikalna knjiga o patrijarhalnom svetu iz kog su muškarci iščezli fizički, ali ne i spiritualno, to je intrigantna priča o odrastanju i sazrevanju netipične devojčice, intelektualke i feministkinje u skoro pa otvoreno neprijateljskoj sredini. Fragmerntarno napisan i veoma blizak poeziji, ovo je istovremeno i porodični roman, istinska ženska knjiga koja sinhronizovano prepoznaje tradicije koje joj prethode i nemilosrdno ih ruši.
Nikola Mladenović (Džoni Mauna) bavi se savremenim i slobodnim plesom, kao i kontakt improvizacijom, a poznat je i kao organizator poetskih večeri Ponekad u osam. Debitantska knjiga Nikole Mladenovića, Jasni izbori, jeste zbirka narativnih, jezički preciznih i stilski originalnih pesama. Mladenovićeva poezija govori o dečaštvu, sazrevanju i svemu što ono donosi − ranim prijateljstvima, porodičnim odnosima, nestanku iluzija. U poeziji ispunjenoj nizom nezaboravnih, upečatljivih junaka, Mladenović je pesnik Novog Beograda, mesta koje opisuje kao sirovo i grubo, ali s neskrivenom ljubavlju.
LENARD KOEN – BALET GUBAVACA
GEOPOETIKA BEOGRAD – 2023.
Prikaz – ŽIVKO IVKOVIĆ
Ubedljivo najozbiljnija , time najrespektabilnija izdavačka kuća na našim prostorima, beogradska Geopoetika i ovim najnovijim ‘Balet gubavaca’ naslovom autora Lenarda Koena samo potvrdjuje već stečenu reputaciju koju uživa medju čitalačkim auditorijumom, i naravno da se tu radi o ediciji Notni spisi koja se bavi isključivo značajnim imenima iz sveta rocknrola i nj. delima, te tako imamo bezmalo zaokružen Koenovm književni opus, uz najnoviji ovaj, na radost svih nas, poštovalaca ovog autora. Naslov je priredila Aleksandra Plešojano a prevodom se pozabavila Ana Stefanović. Nakon ne tako intrigantnog i obećavajućeg uvoda vezanog za članove porodice , imamo drugo ‘Balet’ poglavlje potom i naglo skretanje te prolaženje kroz crveno Merilion svetlo uz ljubavni prasak, zadovoljstvo svega lek. Stapa se u potpunosti sa tom Merilion, jedno su biće, verbalno ono ih unekoliko prizemljuje sa tek naznakama izvesnih neslaganja, no to ih ne udaljava, barem ne trenutno uz pogrešno ili neželjeno izgovorene, više izletelim tim ….. i mislima njegovim, okrenutim skorom vidjenju sa ocem svoga oca …. Incident na željezničkoj stanici je već na pola puta do zaborava, slučaj je to koji dedu njegovog nije proslavio, no, dogadjaj u kom se matori obračunava sa policijskim službenikom je pojasnio unuku pojam ‘stara škola’ ili sukob generacija. Imamo ovde ono, tipično Koenovsko oslikavanje ličnosti od značaja za naslov, tada na startu karijere njegove, ne tako ubedljivo, a što će vremenom postati sinonim ili zaštitni znak stila pisanja mu, zbilja prihvatljiv, onaj koji će ga i učiniti velikim. Pa tako, pada u oči sadržaj romana ovog, posve neuobičajenog književnog štiva i isto takvih dogodovština, a što je svakako deo njegovog proživljenog, e sad, starac ovde ima stvarno zapaženu ulogu, pobudnu onu, ličnost je oko koje se vrti sve te je kristalno jasno da bi ‘Balet‘ umnogome izgubio na značaju bez njega. Autor uopšte ne pokazuje nameru za bilo kakav sukob sa matorim, povladjuje mu čak, prihvata bezmalo sve što je starac činio sa neskrivenim zadovoljstvom, tako reći se nasladjivao njegovim potkraj života ispadima koji i nisu išli uz godine mu, ali to su bili principi na kojima je odrastao, slepo se držao tih, u skladu sa tim se i ophodio. Merilion, njegova devojka sa početka ‘Baleta’ je takodje imala tu, ne toliko zapaženu rolu u ovom i struggle versis alter ega, nesaglasju tom po pitanju odnosa sa njom. Zapaženu rolu ovde je odigrao i zaposlenik na odeljenju za prtljag železničke stanice, a što samo potvrdjuje Koenovu opsednutost likovima netipičnim generalno u književnosti, a ako dodamo kako se tu radi o samom startu njegove karijere, dolazimo do zaključka da se radi o jedinstvenom jeziku pisanja, jednakom svetilištu gubavaca, gde on postiže tu čistotu , idealnu, i da li …. Ono, piše dalje ovde, kako smo tužni i lepi bili mi ljudi sa našim patnjama i mučenjem. Naravno, kome je do pročišćenja, načina je toliko mada su individualni, vode i do okrutnosti, pušta se mašti na volju, pa i u smislu posmatranja čoveka koji ovde izbacuje iz sebe sve zlo nakupljeno tijekom vremena, onog koje mu je zadavalo i zlokobnu samo na nepročišćenost tu…… uživati u nesreći i mučenju drugih, smišlljeno, u Baletu gubavaca dželat je ritualna posvećenost i saznanje nenadano ono, kako old men sa kojim je delio sobu i nije taj, njegov, ne pomiriti se sa tim …… šta li, tek, njegov put ka iskupljenju, kompletna zavrzlama koja to i nije. I da li očajničkopokajnički, tek, više nije onaj stari, sve što je do tada radio i nije imalo nikakvog smisla pa tako ni avantura sa suprugom radnika na prtljagu železnice …. Sve do povratka u zagrljaj gazdarice …. Sigurnost utočišta ….. brisanje tek izvučene pouke …. Prvi roman Koenov tako ima tu nit književnu naginjanja Bukovskom, lišenu naravno vulgarnoskarednih onih, no radnja me unekoliko vukla, podsećala na tog, who knows, i to je samo moje, ne očekujem neko saglasje. Ne tako ordinarne one, sa hepiendom storije koje imamo u kontekstu drugog dela naslova samo potvrdjuju Koenovsku neuobičajenosadržajnu the story of recepturu te i ne začudjuje ugled koji uživa, jer svaka priča ovde ide u prliog toj mojoj tvrdnji. Priče su ovde iz proživljenog mu, nikako od onih sklepanih tek i dokaz su samo da o odredjennom načinu tog (življenja) i mogu pisati kvalifikovani isključivo, dakle oni koji su prošli kroz sve to like a Cohen, a to da li su takve pogrešne ili ne, zaključuju čitaoci.
……sve im pripada ali nemaju apsolutno ništa ….. ljubav i patnja su jednaki beskonačnoj samo patnji ….. ušljemaćemo se vrlo brzo ukoliko nastavimo ovako ……izvrsna ideja …..prekrstio je ruke i podigao bradu, nadmoćan, majstor intrige, bankar podzemne zavere ….. jesenji mesec je bacao srebrni sjaj na modernu sobu ispunjenu snom i mržnjom …..šetam ulicom u novom novcijatom brenč mantilu, pažljivo razbarušene kose, grlimo mesečinu i sav jad od tame …… Fragmenti su samo iz petnaest storiija koje slede nakon Baleta gubavaca i više su negoli rečit dokaz Koenove književne nadmoći koja je doduše bazirana na odrastanju, življenju u uglavnom jevrejskom okruženju, mada ne tako verski rigoroznom, ali uz neizostavne specifičnosti te, protkane emotivnoiskustvenim mu, a koje su autora i na startu karijere predstavile kao predodredjenog za šire prihvatanje , izdizanje na poziciju teško dostižnu. Balet gubavaca i storije ovde su nastale u kanadskom Montrealu i uvid su u najraniji Koenov književni opus, nastao usput u drugoj polovini pedesetih. Geopoetika se tako pozicionirala kao najistaknutiji izdavač Koenovog književnog opusa u nas (Omiljena igra/Divni gubitnici/Plamen i evo Baleta gubavaca) na zadovoljstvo svijh koji smo polagali nade u ovu izdavačku kuću, željno iščekivali svaki njegov naslov.
01.05.2024.
Partizanska knjiga, nova izdanja: april 2024
Izdavačka kuća Partizanska knjiga upravo je objavila dva nova izdanja, knjigu kratkih
priča luksemburške autorke Amelije Vrle Odgovorila je: Berlin, dušo!, kao i novi roman
Miroslava Ćurčića Čovek bez obaveza.
Amelija Vrla je luksemburška autorka mlađe generacije, francuskog i češkog porekla,
pored pisanja radi i kao scenaristkinja i prevoditeljka. Izvorno objavljena 2015, njena knjiga se
sastoji od pet priča u kojima se pet različitih junakinja, mladih i obrazovanih žena, suočavaju s
iskustvom narkomanije u Berlinu, evropskoj prestonici liberalnog življenja. Knjige Amelije Vrle
nikada ranije nisu objavljivane u Srbiji, a prevoditeljka ovog izdanja je Zorana Rackov.
Miroslav Ćurčić je jedan od prvih srpskih autora koje je Partizanska knjiga objavila.
Autor je tri romana i jedne knjige priča. Njegov roman I šampioni umiru, zar ne? objavljen je i u
prevodu na engleski jezik u ediciji Anglopolis. U Čoveku bez obaveza Ćurčić nastavlja tamo gde
su prethodna dva romana stala. On pripoveda o Lahoru, čoveku koji na karakterističan način
iskušava posledice življenja u ovoj zemlji u ovo nesrećno vreme. Ovo je najpolitičniji i
najhumaniji od svih Ćurčićevih romana koji upire prstom u svoje čitaoce s pitanjem da li svi
zajedno uopšte znamo šta radimo.
Svetski hit roman objavljen i u Srbiji – Objavljen roman „Autoportret“: Prva knjiga poznatog američkog pisca Džesija Bola na srpskom jeziku
Foto – Jesse Ball, Lin Wolendorp, James Foster i Lin Wolendorp.
Roman “Autoportret” poznatog američkog pisca Džesija Bola objavljen je u beogradskoj izdavačkoj kući LOM. Ovo su dinamični i nadahnuti memoari s asocijativno povezanim anegdotama i epizodama, čija priča počinje u Njujorku 1978. i nastavlja se u neobičnoj vili u američkoj državi Misisipi do 2017. godine. „Autoportret“ je prva Bolova knjiga objavljena na srpskom jeziku.
Američki časopis Star Tribune o autoru piše da „pruža autentičan pogled na to kakav je zaista život, i nudi čitaocu način da se susretne sa životom izvan parametara koje mu društvo i narativna konvencija nameću“. Specijalizovani magazin za kulturu Friz u tekstu o romanu navodi da ,,iščašeni metaflanerizam teksta koji odiše duhom Roberta Valzera, kao i sanjarenja u korenu Autoportreta stvaraju osećaj da je ono što tekst pruža istovremeno smrtno ozbiljno i potpuno beznačajno“, te da je „to je možda ono što Autoportretu, uprkos svojim maglovitim aporijama, daje začuđujući osećaj punoće… misterija koja stvara još misterija – što znači, nešto kao sam život“. Čuveni LA Times konstatuje da se Bol pokazao kao „majstor stila, jedan od najambicioznijih i najprovokativnijih pisaca u svojoj generaciji.“
Džesi Bol je u više navrata boravio i u Beogradu, za koji kaže da ga mnogo voli. „To je mesto koje raste kroz sopstveno propadanje, arhitektonski, fizički, politički, psihološki. Ljudi u ovom gradu umeju da budu okrutno duhoviti na najbolji mogući način, više nego ljudi na drugim mestima. Najviše volim da sedim u nekom kafeu i čitam, ili da lutam uličicama do kasno u noć. Nemoguća istorija ovog grada nalik je na neko upečatljivo lice: elegantno, odvažno, izmučeno, pretučeno, ponosno i suptilno. Niko ko je bio u ovom gradu na brdima ne može to da zaboravi“, zaključuje američki autor.
Džesi Bol (Njujork, 1978.), autor je čija su dela prevedena na više od dvadeset jezika. Bio je stipendista Gugenhajm fondacije, Hajnc fondacije, Kreativnog kapitala, i NEA-a. Njegove knjige nominovane su za Nacionalnu nagradu za knjiživenost, nagradu LA Tajmsa, nagradu za Knjigu vernika i mnoge druge. Dobitnik je književne nagrade Plimpton, Berlinske nagrade i nagrade Gordon Berns. Radi na fakultetu Umetničkog instituta u Čikagu.
Удружење књижевника Србије представља књигу „Стрелице и путоврази“ у Нишу
Удружење књижевника Србије, представиће у Нишу своје ново издање – књигу поезије Благоја Ж. Поповића „Стрелице и путоврази“ у петак 19. априла у Спомен соби Бранка Миљковића и Стевана Сремца у Народном музеју, са почетком у 19 часова.
О књизи ће поред песника Благоја Ж. Поповића говорити и рецезетни овог издања: Братислав Р. Милановић и Видак М. Масловарић, уредник трибинског програма Удружења књижевника Србије.
Благоје Ж. Поповић рођен је 1955. године у Ражњу, а основну школу, Математичку гимназију и Грађевински факултет завршио је у Београду, где и данас живи и ради.
JAN FABR PREDSTAVIO KNJIGU
„Od akcije do glumačke interpretacije – Smernice Jana Fabra za izvođača XXI veka”
u Institute za umetničku igru
Juče, na Svetski dan pozorišta, u Institutu za umetničku igru, čuveni belgijski multidisciplinarni umetnik, Jan Fabr, vratio se u Beograd, kako bi promovisao svoju knjigu „Od akcije do glumačke interpretacije – Smernice Jana Fabra za izvođača XXI veka”, čiji je autor, pored Lika Van der Drisa.
Ovom prilikomJanu Fabru je uručeno i Specijalno priznanje za doprinos u kulturi Republike Srbije, a koje mu dodeljuje Udruženje profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije. Fabr je nagaradu poklonio svojoj dramaturškinji Meit Martens sa kojom sarađuje više od 40 godina, koja je bila prisutna na jučerašnjojj promociji.
Promociji knjige, u izdanju Instituta za umetničku igru je prethodio performans iznenađenja koji je izveo glumac Slobodan Beštić.
foto: PREVENTER
ĆUKOVIĆEV „TEROR RAZONODE”
Knjiga „Teror razonode” Aleksandra Ćukovića upravo je ugledala svjetlost dana u izdanju Instituta za srpsku kulturu iz Nikšića, a sadrži izabrane tekstove nastale raznim povodima u periodu između 2012. i 2023. godine. Riječ je o filozofskim esejima, stručnim radovima, kolumnama, besjedama, intervjuima, raznim intervencijama i prikazima. Knjigu čine tri poglavlja: „Ogledi, članci, intervencije”, „Besjede” i „Intervjui”. Najveći dio tekstova u ovoj knjizi nastao je, između ostalog, i kao kritika ispraznosti razonode, ali i kritika manipulacije razonodom.
„Kao književni kritičar širokih interesovanja, Aleksandar Ćuković literarnim djelima pristupa znatno šire od običnog praćenja tekuće produkcije. Pojave i djela on vrjednuje sveobuhvatno i stručno, i na taj način pokazuje obim i dubinu poznavanja književnoumjetničkog stvaralaštva. Posjeduje istinski dar da uoči, i nespornu sposobnost da ocijeni i afirmiše ona djela koja vrjednosnu ljestvicu književne umjetnosti pomijeraju naviše. I ovom svojom knjigom Aleksandar Ćuković ukazuje na važnost kulture kao stuba društvene stvarnosti”, zapisao je prof.dr Budimir Aleksić.
„Knjiga Teror razonode Aleksandra Ćukovića predstavlja jedinstvenu idejnu, sadržajnu i metodološku sintezu kojom je dočarana širina autorovih intelektualnih interesovanja, vanredni potencijal ogledanja u različitim žanrovima, kao i dosljednost u tumačenju (van)umjetničke zbilje. Teror razonode je primarno knjiga duboke odanosti Gutembergovoj galaksiji, potom akademska objava rata dominirajućem duhu površnosti i lake zabave, konačno – prijeko potrebno obodrenje kreativnoj sabraći. Izborom provokativnog i komunikativnog naslova za građu koja zahtijeva obaviještnog i posvećenog čitaoca Ćuković opominje da je vrijeme udobnosti prošlo, te da se akademskim apelom mora stići i tamo gdje sterilna i samodovoljna akademska misao ne zalazi”, smatra dr Radoje Femić.
„Iz pera istaknutog autora Aleksandra Ćukovića čitamo djelo koje je anlitičnošću i strpljivim pristupom sabralo misli, komentare, intervjue, kritike i oglede na razne važne teme iz književnosti i filozofije. Njime je autor ponudio drugačiju ali sveobuhvatnu formu kojom je osvježio žanrovske stereotipe te ponudio štivo koje ostaje svjedok jednog vremena. Terorom razonode, autor otvara značajan prostor za temeljna istraživačka čitanja, interpretacije koje će okupljene biti leksikon mogućih tumačenja, kao zalog budućim generacijama”, mišljenja je mr Jelka Malović.
Emanuel Karer: RUSKI ROMAN (preveo Bojan Savić Ostojić): Zepter Bookworld, Beograd, 2023.
Nakon što je napisao jednu naročito užasnu knjigu, pisac i reditelj pokušava da se pribere i posveti se pozitivnim aspektima života. Ubrzo, međutim, ponovo ispada iz koloseka. Reportaža o poslednjem zarobljeniku Drugog svetskog rata u ruskom mestu Koteljnič, koju olako prihvata, odvodi ga ka neočekivanim horizontima. Na njenom tragu, on će povesti istragu o smrti dede po majci i tako se dotaći porodičnih tabua. Na potragu se nadovezuje društvena slika opustošene postsovjetske Rusije i sudbina osoba s kojima se autor mimoilazi. U centrifugi koja se otvara tom posetom ne izlazi pošteđena ni autorova nova romansa koja se najavljuje kao idilična.
Ruski roman je prikaz ličnog i kolektivnog potonuća, knjiga kakvu mogu da ispišu samo okolnosti, a ujedno je reportaža izvedena na živo, u dokumentarno-fiktivnom stilu po kojem je Emanuel Karer postao svetski prepoznatljiv.
Bojan Savić Ostojić
EMANUEL KARER
Ruski roman
((Emmanuel Carrère, Un roman russe)
s francuskog: Bojan Savić Ostojić
Zepter Bookworld, Beograd
2023.
“Biber” konkurs i višejezične zbirke kratkih priča predstavljeni su u Užicu
U Narodnoj biblioteci Užice, u četvrtak, 14. marta 2024. godine predstavljeni su višejezični Konkurs za kratku priču na temu pomirenja Biber i zbirke priča proistekle iz Konkursa. U toku je šesti Biber konkurs, na kojem mogu da učestvuju svi autori i autorke koji pišu na albanskom, makedonskom, srpskom, crnogorskom, hrvatskom ili bosanskom jeziku.
Šesti Biber konkurs otvoren je do 26. maja 2024. godine, a svi uslovi za učestvovanje i prijava nalaze se na ovom linku. O nagradama i pričama koje će biti objavljene odlučivaće žiri koji čine: Tanja Stupar Trifunović, Almin Kaplan i Jasna Dimitrijević.
Na užičkoj promociji Biber konkursa i zbirki, od preko 100 autora i autorki čije su kratke priče objavljene u do sada štampanih pet Biber zbirki, govorili su:
Tena Lončarević (Županja), Amina Kaja (Priština), Bojan Krivokapić (Novi Sad), a o ideji koja je prethodila prvom konkursu, raspisanom 2016. godine, i realizaciji do sada završenih pet konkursa i šestom koji je u toku, pričala je Ivana Franović (Biber tim, Centar za nenasilnu akciju Sarajevo-Beograd).
Moderatorka razgovora bila je Ružica Marjanović, članica Užičke književne republike i njeno prvo pitanje bilo je o tome šta je Biber i kako je do njega došlo. Ivana Franović je pojasnila da je ideja o Biberu nastala još 2014. godine, na jednom od programa mirovnog obrazovanja koje organizuje Centar za nenasilnu akciju, a da je želja bila da se uključe i autori i autorke koji pišu na albanskom i makedonskom jeziku, jer se književnost najbližih suseda retko prevodi, i jako malo znamo šta se dešava na književnim scenama u celoj regiji.
„Nismo imali velike ambicije na početku, mislili smo da ćemo organizovati jedan konkurs, međutim, kako je odziv bio veliki, evo stigli smo do šestog, i organizovaćemo ih dok god bude interesovanja“, rekla je ona.
Organizatori promocije bili su Užička književna republika, Narodna biblioteka Užice i Centar za nenasilnu akciju Sarajevo/Beograd, mirovna organizacija koja sprovodi i Biber konkurs.
Bojan Krivokapić je u Biber konkursima imao dvostuku ulogu, na prvom je bio član žirija, a na četvrtom je njegova priča “Ptičice” dobila prvu nagradu.
„U žiri sam pozvan 2014. godine kad sam bio na književnoj rezidenciji u Prištini, i odmah sam prihvatio. Nekoliko godina kasnije, bilo mi je važno da ispričam svoju priču, i odlično je što su sve priče pod šiframa, što su autori koji učestvuju anonimni dok žiri ne donese odluku. Bilo mi je izazovno da pišem na unapred određenu temu, hteo sam da vidim šta je moja priča o pomirenju. Zanimalo me je da se bavim sećanjem, propadanjem uma i onim što je u njemu ostalo od trauma.“
Najavljujući Aminu Kaju, Ružica Marjanović je istakla da je njenu priču objavljenu u petoj Biber zbirci, “Na dnu šoljice” sa albanskog na srpski jezik preveo Đorđe Božović, književni prevodilac koji je bio učenik Gimnazije u Užicu, i učesnik festivala “Na pola puta”.
„Ja sam dva puta slala priču na “Biber” konkurs, prvi put moja priča nije prošla kod žirija, ali nisam odustajala, upoznala sam se sa konkursom, sa celokupnim radom Centra za nenasilnu akciju, i poslala ponovo priču na konkurs. Važno mi je da svi damo svoje perspektive, a u priči sam htela da prikažem intimnije momente jedne porodice, i da ljudima približim kako rat izgleda i kako se on ne dešava samo na makrosferi, već da utiče na mikrosfere, na porodice i njihove svakodnevne živote i navike. Ja ne znam ništa o politici, ali pišem o onome što znam.“
O svojoj priči “Kava, komšinice” Tena Lončarević kaže da je želela da piše o tome da sve što se dogodilo nije uticalo samo na učesnike ratova, već i na njihove žene, decu, generacije koje dolaze.
„Ja sam dete iz Vinkovaca, doživjela sam rat i izbeglištvo u svojoj 13. godini, ali nisam pisala o vlastitom iskustvu, već o ljudima koji su preživljavali ne samo rat, već i promenu sistema.“
Zbirke priča koje su predstavljene u Užicu su plodovi Biber konkursa za kratke priče na temu pomirenja u kontekstu zaostavštine ratova i nasilja u zemljama bivše Jugoslavije, kao i za priče koje mogu da doprinesu boljem razumevanju među ljudima, smanjenju mržnje i razgradnji predrasuda, antiratne priče, priče koje se bave suočavanjem s prošlošću, razgradnjom slika o neprijateljima, saosećanjem sa drugima, hrabre priče koje se usuđuju da hodaju u „neprijateljskim” cipelama, priče koje pomeraju granice i otvaraju nam puteve da gradimo izvesniju, sigurniju i slobodniju budućnost za sve.
Elektronska izdanja svih „Biber“ zbirki mogu se naći na ovoj stranici i besplatne su za preuzimanje.
Gita Serenji u izdanju Partizanske knjige
Partizanska knjiga u saradnji s Kulturnim centrom Novog Sada upravo je objavila knjigu Odlazak u tamu (1974)austrijske novinarke mađarskog porekla Gite Serenji (1921-2012). Knjiga je zasnovana na sedamdeset sati razgovora koje je Gita Serenji obavila sa zloglasnim Francom Štanglom, komandantom Treblinke, najvećeg nemačkog nacističkog koncentracionog logora, kao i logora Sobibor. Odlazak u tamu se smatra nezaobilaznim tekstom za razumevanje nacističkih zločina, ali i neprolazne i neotklonjive prirode ljudskog zla. Sam Štangl je na kraju razgovora priznao vlastitu krivicu i preminuo od srčanog udara za manje od dvadeset i četiri sata.
Knjigu je za potrebe Partizanske knjige i Kulturnog centra Novog Sada prevela Nataša Kampmark i ovo je prvi integralni prevod Odlaska u tamu na srpski jezik.