Promocija knjige AKO VOLITE BLUZ
Utorak, 12. maj u 19h
Pozorište Dadov
Desanke Maksimović 6/1, Beograd
Održana promocija trećeg, finalnog toma dnevnika Pavla Ugrinova „Nulta egzistencija: Dnevnik 1990–2006“
Veliki dnevnik jedne epohe: Završeno objavljivanje monumentalnog trotomnog svedočanstva Pavla Ugrinova
U Biblioteci grada Beograda održana je promocija trećeg i završnog toma dnevnika Pavla Ugrinova „Nulta egzistencija: Dnevnik 1990–2006“, u izdanju izdavačke kuće Agora. O knjizi su govorili Nenad Šaponja, urednik izdanja, književna kritičarka Slađana Ilić i Pavle Popović, priređivač izdanja i sin Pavla Ugrinova.
Na otvaranju promocije istaknuto je da je reč o jedinstvenom svedočanstvu epohe, koje pruža uvid u istorijske, umetničke i društvene tokove druge polovine XX i početka XXI veka.
Pavle Ugrinov je jedan od najznačajnijih savremenih srpskih proznih pisaca. Pamti se i kao reditelj i jedan od osnivača kamerne scene Ateljea 212 u Beogradu, koja je otvorena 1956. godine njegovom režijom avangardnog komada Samjuela Beketa „Čekajući Godoa“. Bio je i urednik dramskog i serijskog programa Radio-televizije Beograd u zlatnom periodu televizijske drame, sve do početka devedesetih.
Autor je više od dvadeset knjiga i dobitnik brojnih nagrada, među kojima su NIN-ova i Oktobarska nagrada, dok je roman „Fascinacije“ uvršten u Nolitovu ediciju „50 romana srpske književnosti“. Roman „Bez ljubavi“, po mišljenju kritike, spada među najznačajnija dela savremene književnosti. Bio je i redovni član SANU.
Trotomno svedočanstvo jednog vremena
Nenad Šaponja, urednik izdanja, istakao je da je reč o izuzetno obimnom i slojevitom projektu, naglašavajući da dnevnici prate više od pola veka života i rada autora – od dolaska u Beograd, preko osnivanja Ateljea 212 i rada na televiziji, do potpunog povlačenja iz javnog života u poznim godinama i potpunog posvećivanja pisanju. Njegovo delo je veliko i važno i zaslužuje da bude čitano. “Pavle Ugrinov je, uz Pekića i Ćosića, pisac druge polovine XX veka sa izuzetnim romaneskim opusom,” rekao je Šaponja.
On je podsetio i na dvostruki identitet autora – građansko ime Vasilije Popović i književni pseudonim Pavle Ugrinov. „Njegovo ime potiče od bliskog prijatelja iz mladosti koji je stradao u nedićevskim radnim logorima u Smederevu 1943. godine. To ime je kasnije postalo njegov književni potpis,“ objasnio je Šaponja. Tako su se formirale dve ličnosti – književna, Pavle Ugrinov, i ona „zvanična, građanska“, Vasilije Popović. I u jednoj i u drugoj ostavio je dubok trag – kao urednik, kao stvaralac, kao neko ko je oblikovao televizijsku dramu i sarađivao sa najvažnijim piscima tog vremena.
Senzibilitet kao izvor stvaralačkog impulsa
Književna kritičarka Slađana Ilić istakla je izuzetnu osetljivost autora kao ključ njegovog stvaralačkog impulsa.
„Dok sam čitala dnevnike, pitala sam se otkud ta agilnost da se iz dana u dan vodi dnevnik, ali sam brzo shvatila – Ugrinov je bio duboko senzibilan i mnogo više od ‘običnog čoveka’“, navela je Ilić. Ona je dodala da je ta osetljivost bila izvor njegove stalne unutrašnje nemirnosti: „Impuls stvarnosti primao je ličnije nego drugi. To je bio uzrok njegove stalne uznemirenosti.“
Govoreći o društvenom kontekstu, Ilić je istakla da Ugrinov precizno beleži „meku represiju“ posleratnog društva, ali i kontinuitet društvenih obrazaca: „On kaže da se u suštini ništa ne menja i da decenije prolaze, a sve što ostaje jeste neka tamna voda u koju je zagledan.“ Posebno je naglasila njegovu refleksiju o odnosu čoveka i društva: „Književnost nema moć da koriguje društvena i politička dešavanja, ali traje – i to je dokaz dela Pavla Ugrinova.“
Ilić je istakla da su dnevnici važni i kao dokument vremena, u kojem se prepliću glasovi javnih ličnosti, politički i kulturni događaji: „Ovi dnevnici su kolaž izjava različitih javnih ličnosti. Kroz njih se vidi kako se ljudi i njihovi odnosi menjaju, ali ciklus se stalno ponavlja – jer je uzrok u ljudskoj prirodi.“
Dodala je i da Ugrinov razotkriva stalnu tenziju između stvaranja i moći: „Elita, uključujući pisce i umetnike, u kritičnim momentima često teži moći. To je bio problem tada, i danas je isti.“
Rukopis koji je dugo čekao u fioci
Pavle Popović, priređivač izdanja, zahvalio se učesnicima i izdavaču Agori na realizaciji obimnog projekta. „Ovi dnevnici su dugo stajali u fioci. Ali kada je prošlo dovoljno vremena i kada se stvorila istorijska distanca, postalo je jasno da dnevnici moraju biti objavljeni“, rekao je Popović.
Popović je najavio i program povodom stogodišnjice rođenja autora, u okviru ciklusa „Dani Pavla Ugrinova“, koji će biti održan 12. maja u 18 časova u Klubu RTS-a u Svetogorskoj ulici, uz učešće Slađane Ilić, Vuleta Žurića, Nenada Šaponje, Vesne Perić i Jovane Milovančević.
Promocija trećeg, finalnog toma dnevnika Pavla Ugrinova „Nulta egzistencija: Dnevnik 1990–2006“
Promocija trećeg, finalnog toma dnevnika Pavla Ugrinova „Nulta egzistencija: Dnevnik 1990–2006“ biće održana u sredu, 29. aprila u 12 časova u Biblioteci grada Beograda (Rimska dvorana).
O knjizi će govoriti Nenad Šaponja, urednik izdanja, Slađana Ilić, književna kritičarka, i Pavle Popović, priređivač izdanja.
„Nulta egzistencija“ (Agora) predstavlja obimni dnevnički zapis književnika, dramaturga, reditelja i akademika Pavle Ugrinova, nastao tokom šest decenija umetničkog stvaralaštva – od njegovog dolaska u Beograd 1946. godine, izvođenja kultne predstave „Čekajući Godoa” i osnivanja Ateljea 212, rada na Radio Televiziji Beograd tokom zlatnog perioda televizijske drame. Ovo delo je prožeto važnim kulturno-političkim događajima i na svojevrstan način dokumentuje razvoj društva i umetnosti posleratnog doba sve do početka XXI veka, kroz prizmu ovog autentičnog stvaraoca i svedoka našeg podneblja i vremena.
Treći tom prati godine ratova i raspada Jugoslavije, od 1991. do 2006. godine. Ugrinov dokumentuje nastanak „Beogradskog kruga“ Ugrinov beleži osnivanje „Beogradskog kruga“ i novonastali raskol među beogradskim intelektualcima. Kroz zapažanja o knjižarskim izlozima, scenama iz tramvaja, pojavi novih malih zanatskih radnji, kao i konjskih zaprega oko Cvetkove pijace, Ugrinov ispisuje novu sliku društva u vreme hiperinflacije, pa sve do demokratskih promena i početka XXI veka. Usled pogoršanog zdravlja Ugrinov napušta javni život i sve više se povlači u sebe, posvećujući vreme isključivo pisanju. Pre odlaska na bolničko lečenje završava i treći deo dnevnika „Nulta egzistencija“.
Trotomno izdanje „Nulta egzistencija“ pruža jedinstven uvid u istorijske, umetničke i društvene tokove druge polovine XX veka, ali i intimni pogled na stvaralački proces jednog od važnih svedoka epohe.
NULTA EGZISTENCIJA I: DNEVNIK 1946–1972.
Prva knjiga dokumentuje period posleratnog razvoja i uspona, do 1972. godine. Ugrinov beleži postavku avandgadne predstave “Čekajući Godoa” i rana poznanstva sa Stojanom Ćelićem, Oskarom Davičom, Dušanom Matićem, Mihizom, Radomirom Konstantinovićem, Lazom Vozarevićem, Ljubom Tadićem, Dobricom Ćosićem. Tu su i zapisi sa suđenja Draži Mihailoviću, kao i niz upečatljivih detalja – od jelovnika restorana „Grmeč“ s kraja četrdesetih do opisa Starog sajmišta i drugih važnih ambijenata u kojima je Ugrinov boravio. Ovaj tom obuhvata i iscrpnu dokumentaciju studentskih protesta 1968. godine.
NULTA EGZISTENCIJA II: DNEVNIK 1973–1989.
Drugi tom obuhvata period velikih promena, od 1973. do 1989. godine. Kroz zapise o ključnim događajima – donošenju novog Ustava ‘74, smrti Josipa Broza, objavljivanju Memoranduma SANU i osnivanju Udruženja nezavisnih pisaca Jugoslavije, Ugrinov dokumentuje produbljivanje krize jugoslovenstva i postepeno jačanje nacionalnih struja. Od beleški o slučajnim susretima sa Ivom Andrićem, prepiske sa Borislavom Pekićem, zapisa o manje poznatim audio-scenskim interesovanjima Mirka Kovača, do gurmanskih egzibicija sa Filipom Davidom i noći provedene u ciganskoj čardi sa Radomirom Konstantinovićem, Ugrinov ispisuje važne detalje naše istorije.
Pavle Ugrinov
Pavle Ugrinov, rođen kao Vasilije Popović 15. aprila 1926. godine u Molu, u Bačkoj, ubraja se među najznačajnije savremene srpske prozne pisce. Ostao je upamćen i kao jedan od osnivača kamerne scene Atelje 212 u Beogradu, koja je 1956. godine otvorena upravo njegovom režijom avangardne predstave „Čekajući Godoa” Samjuela Beketa.
Bio je urednik dramskog i serijskog programa Radio-televizije Beograd tokom zlatnog perioda televizijske drame, sve do odlaska u penziju 1991. godine. Uporedo sa uredničkim radom posvećuje se književnom stvaralaštvu pod pseudonimom Pavle Ugrinov. Autor je jednog od najobimnijih romanesknih i pripovedačkih opusa u srpskoj književnosti XX veka.
Objavio je više od dvadeset knjiga, za koje je višestruko nagrađivan. Dobitnik je NIN-ove nagrade za roman „Zadat život”, Oktobarske nagrade za roman „Carstvo zemaljsko”, dok je roman „Fascinacije” uvršten u Nolitovu ediciju „50 romana srpske književnosti”. Posebnu pažnju publike privukli su i knjige memoarske proze „Egzistencija” i „Antiegzistencija”, kao i dnevnički zapis „Zauvek”, koji je nastao tokom bombardovanja Jugoslavije 1999. godine. Roman “Bez ljubavi” je po nepodeljenom mišljenju kritike jedan od naših najboljih savremenih romana.
Bio je redovni član SANU.
Удружење књижевника Србије представља ново издање у Нишу
Удружење књижевника Србије, представиће у Нишу своје ново издање – књигу поезије Благоја Ж. Поповића „Зачеденије“. Промоција ће се одржати, у уторак 21. априла, у простору Меморијалне поставке Стевана Сремца и Бранка Миљковића у Народном музеју. улаз из улице Александра Ненадовића 2а, са почетком у 19 часова.
О аутору: Благоје Ж. Поповић рођен је 1955. године у Ражњу. Основну школу, Математичку гимназију и Грађевински факултет завршио је у Београду, где и данас живи и ради. Његово „Зачеденије” доноси специфичан поетски сензибилитет који завређује пажњу како стручне јавности, тако и љубитеља савремене српске поезије.
Prva publikacija na Brajevom pismu u izdanju Muzeja afričke umetnosti… „Vidi, dodirni, oseti…“ – vodič kroz postavku namenjen posetiocima sa oštećenjem vida
Korak ka inkluzivnijem muzeju i pristupačnijem kulturnom prostoru
Beograd, april 2026 – Muzej afričke umetnosti objavio je publikaciju „Vidi, dodirni, oseti – taktilna izložba Muzeja afričke umetnosti“, jedinstveni vodič kroz stalnu postavku na Brajevom pismu, namenjen slepim i slabovidim posetiocima. Ovo izdanje, realizovano i u saradnji sa Školom za učenike oštećenog vida „Veljko Ramadanović“, predstavlja značajan korak ka inkluzivnosti, potvrđujući da umetnost ostvaruje punu vrednost tek kada je dostupna svima.
Publikacija se nadovezuje na istoimenu izložbu autorke Milice Josimov, prvi put predstavljenu publici u oktobru 2023. godine. Kroz inovativan pristup, posetioci mogu da istraže taktilne modele odabranih eksponata – od maski i skulptura u drvetu, preko predmeta od tekstila, do ćupova od keramike – koji danas čine integralni deo stalne postavke.
Posebnu vrednost projektu daje aktivno učešće osoba sa oštećenjem vida u njegovom nastajanju. Njihova iskustva i percepcije oblikovala su način interpretacije predmeta, čime je postignut autentičan i pristupačan doživljaj umetnosti. Interpretacije eksponata verno prenose formu, teksturu i proporcije originala, uz pojedina prilagođenja radi jasnijeg taktilnog “čitanja”.
Izložbu i publikaciju prate dodatni inkluzivni elementi – audio-deskripcija, natpisi na Brajevom pismu, taktilne staze i posebno prilagođeni tekstovi – koji omogućavaju samostalno i bezbedno kretanje posetilaca kroz izložbeni prostor.
Kako ističu autori i saradnici projekta, pristupačne izložbe nisu samo tehničko unapređenje, već i snažna poruka da muzej može i treba da bude otvoren i dostupan za sve.
Taktilni modeli, vođene ture i audio-vodiči omogućavaju posetiocima da „vide rukama“, pretvarajući susret sa umetnošću u lično i neposredno iskustvo.
Značaj ovakvih inicijativa potvrđuje Boris Dončić iz Saveza slepih Srbije, aktivni učesnik u svim fazama projekta: “Muzej afričke umetnosti, kroz izložene reprezentativne interpretacije, pred nama otvara čitav jedan kontinent novih oblika koje možemo da dodirnemo, osetimo i vidimo”.
Redovni program vođenja kroz taktilnu izložbu „Vidi, dodirni, oseti…“, održava se svake poslednje subote u mesecu u 13 časova. Program je besplatan i otvoren za sve posetioce, uz prethodnu prijavu putem mejla kontakt@mau.rs
Kako publikacija izgleda i na koji način funkcioniše kao taktilni vodič, možete pogledati u video prikazu na sledećem linku:
https://www.instagram.com/reel/DWT7qSyCGvn/?igsh=YzkxMG5qcGxoZjQ5
Novi Sad – MSUV – Promocija monografije “Novosadski kulturni plakat / pojave, autori, dela” Vladimira Mitrovića u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine
U petak, 3. aprila u 13 časova biće održana promocija monografije “Novosadski kulturni plakat – pojave, autori, dela” kustosa Vladimira Mitrovića. Pored autora, na promociji će govoriti recenzenti knjige Uroš Nedeljković i Zdravko Rajčetić, kao i dizajner monografije Nenad S. Lazić.
Predstavljanje knjige održava se u okviru programa izložbe “Novosadski kulturni plakat 70-ih i 80-ih” koja je otvorena za posetioce od 27. marta do 26. aprila 2026. godine. Ova izložba predstavlja preko stotinu plakata iz kolekciije muzeja a proistekla je iz same monografije.
“Posle velike izložbe posvećene tridesetoj godišnjici postojanja Štamparije Stojkov (1993), u muzeju je ostao određen broj plakata. Kolekcija se poslednjih godina popunjavala ljubaznošću samih autora koji su muzeju poklanjali svoje plakate, zato ih treba i pomenuti – to su Dobanovački, Ševo, Višekruna, Barat, Bošković, Krčmar, Nedeljković. Njima su se kasnije priključili i umetnici mlađih generacija čije radove muzej takođe poseduje putem poklona autora. Kada je reč o monografiji, novost koja ona donosi je preglednost autora, pojava i prikazanih dela za vreme od preko stotinu godina, čime se knjiga bavi, kao i prisustvo većeg broja jugoslovenskih i srpskih autora čije delovanje predstavlja neku vrstu okvira za pojavu Novosadskog kulturnog plakata”, istakao je autor monografije Vladimir Mitrović.
Novosadski kulturni plakat, sa autorima i njihovim plakatskim ostvarenjima, sasvim je posebna pojava unutar širokog spektra savremenom umetničkog i dizajnerskog stvaralaštva a vezan je prvenstveno za pozorišne predstave i likovne manifestacije kao i za najavne plakate, izložbi, salona, festival, akcija i projekata. Njegova pojava se okvirno može locirati na početak sedamdesetih godina, kada su nastale i prve generacije školovanih vojvođanskih grafičkih dizajnera. Kao svojevsni vrhunac se pak može smatrati čitave osma i deveta decenija proteklog veka, neka vrsta zlatnog doba ne samo novosadskog i srpskog već i jugoslovenskog grafičkog dizajna i svih njenih većih centara. Većina autora novosadske (škole) kulturnog plakata je nastavila svoju aktivnost i tokom prvih decenija novog milenijuma dok se u međuvremenu pojavljuju nove generacije grafičkih dizajnera školovanih na novosadskoj Akademiji umetnosti, gde su neki od profesora bili i ključni akteri uspona plakatske umetnosti u domaćoj sredini.
Izložba je otvorena za posetioce do 26. aprila, svakog dana od utorka do nedelje, od 10 do 18 časova. U okviru pratećeg programa izložbe, svake subote u 12 časova biće organizovano javno vođenje kroz izložbu uz prisustvo autora.
Ulaz u Muzej savremene umetnosti Vojvodine je besplatan.
Promocija knjige „Staklo: nasleđe, umetnost, kreativna ekonomija, tehnologija“ u Skadarliji
U petak, 3. aprila u 15 časova u Centru zajednice Kanvas u Skadarliji (Hotel Bohemian) biće održana promocija knjige „Staklo: nasleđe, umetnost, kreativna ekonomija, tehnologija“ urednice dr Hristine Mikić. Ova knjiga donosi jedinstven i multidisciplinaran pogled na staklo – kao materijal, umetnički medij, tehnološku inovaciju i važan resurs savremene kreativne ekonomije. Knjiga okuplja sedam autorskih radova i ekskluzivne razgovore sa istaknutim umetnicima u staklu iz Sjedinjenih Američkih Država.
Promocija će biti održana u okviru tribinskog programa „Staklo: od industrijske baštine do kreativne ekonomije“, na kome će govoriti prof. dr Hristina Mikić, Inicijativa Kreativno staklo Srbije; Estela Radonjić-Živkov, konzervator; Msr Tamara Ognjević, direktorka Artis centra; dr Jelena Nikolić, Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina; dr Ana Vujošević, Poljoprivredni fakultet, Beograd, dr Ivana Mišković, SD Krivac, Sremski Karlovci; Dragana Tomić Pilipović, RURAL HUB, Vrmdža: i prof. dr Edin Jašarović, Fakultet dramskih umetnosti, Cetinje.
Knjiga „Staklo: nasleđe, umetnost, kreativna ekonomija, tehnologija“ otvara niz ključnih pitanja o tome kako staklo prelazi put od funkcionalnog materijala do savremenog umetničkog izraza. Posebnu pažnju zbornik posvećuje industrijskom nasleđu, koje se sve više prepoznaje kao kulturni i razvojni resurs, odnosno pitanju na koji način industrijsko nasleđe staklarstva može postati pokretač razvoja kreativne ekonomije.
Primeri iz Evrope i sveta pokazuju kako nekadašnje fabrike stakla i nematerijalno nasleđe staklarstva postaju centri kreativnosti i kulturne razmene, potvrđujući globalni trend njihove revitalizacije i održive prenamene. U fokusu je i savremena muzeologija – kroz inovativne pristupe interpretaciji stakla zasnovane na gastronomiji i iskustvenom učenju. Poseban segment posvećen je generaciji Z, koja prema istraživanju predstavljenim u zborniku, pokazuje rastuće interesovanje za zanatstvo kao oblik kreativnog izražavanja i očuvanja kulturnog identiteta.
Hristina Mikić uvodi koncept „kreativnog stakla“, ukazujući na spoj nauke, umetnosti i industrije, kao i na rastući značaj „žive industrijske baštine“ kao pokretača inovacija u kreativnoj ekonomiji. Estela Radonjić Živkov pokazuje da industrijsko nasleđe nije samo skup napuštenih objekata, već nosilac identiteta, solidarnosti i kolektivnog pamćenja. Tamara Ognjević predlaže inovativan pristup muzejskoj praksi kroz koncept kreativne interpretacije, gde izložba postaje dinamična platforma za iskustvo, a ne njen krajnji cilj. Dejan Vorgić kroz analizu istorije staklarstva u Srbiji u 19. veku donosi dinamičan istorijski pregled od prvih preduzetničkih poduhvata do osnivanja paraćinske fabrike, otkrivajući ključnu ulogu staklarstva u modernizaciji zemlje. Dragana Tomić Pilipović i Ivana Mišković bave se pitanjima budućnosti zanatstva u rukama generacije Z; dok se Jelena Nikolić i Ana Vujošević bave pitanjem stakla kao materijala budućnosti, naročito u pogledu korišćenja stakla kao ekološkog đubriva.
Knjiga se završava intervjuima poznatih američkih umetnika u staklu – Ejmi Švarc, direktorkom Ateljea za staklo u Korning muzeju stakla, Džoom Karijatijem, američkim staklarskim umetnikom poznatim po besprekornoj izradi boca na venecijanski način tehnikom slobodnog duvanja stakla; Džoš Simpsonom, koga nazivaju alhemičarem stakla jer više od pet decenija istražuje mešanje stakla sa mineralima i metalima; Vilijamom Gudenartom najvećim poznavaocem tehnike izrade stakla u antičkom periodu; kao i Ostinom Sternom novim najistaknutijim americkim staklarskim umetnikom generacije milenijalaca koji je inspirisan likovima pop-kulture.
Ovaj zbornik predstavlja važan doprinos razumevanju stakla kao tačke susreta tradicije i inovacije, i otvara prostor za nove modele razvoja – od kulturnih politika do kreativne ekonomije.
Izdanje je nastalo u okviru srpsko-američke saradnje na očuvanju i revitalizaciji paraćinskog staklarstva kroz inicijativu Kreativno staklo Srbije uz podršku Ministarstva kulture i Ambasade Sjedinjenih Američkih Država.
Novi roman Aleksandra Petrovića– „Pozdravite moga tatu“ u izdanju izdavačke kuće „Raštan“
„Pozdravite moga tatu“ je novi roman Aleksandra Petrovića, u izdanju izdavačke kuće Raštan, delo koje je osvojilo prvo mesto na njihovom konkursu za najbolji prozni rukopis 2024. godine. Već po objavljivanju, roman je privukao pažnju čitalaca i kritike zahvaljujući hrabrom, duhovitom i duboko emotivnom prikazu odnosa oca i sina, kao i generacijskih sukoba koji oblikuju našu svakodnevicu.
Kroz kratke, filmične prizore iz prinudne svakodnevice, autor gradi atmosferu savremenog Beograda, odrastanja u doba tranzicije, porodičnog sećanja i ličnog sazrevanja.
Roman „Poslednji Rusi viđeni su u Beogradu“ Jelene Zelinske u knjižarama širom Srbije
Novi istorijski roman poznate ruske spisateljice Jelene Zelinske „Poslednji Rusi viđeni su u Beogradu“ u prevodu na srpskom jeziku dostupan je u knjižarama širom Srbije, u izdanju Službenog glasnika.
Nastanak knjige inspirisan je životom stvarne osobe – jugoslovenskog kompozitora ruskog porekla Alekseja Butakova, pripadnika bele emigracije koji je u Beograd dospeo kao dete, stekao muzičko obrazovanje, uključio se u podizanje kulturnog života beogradske scene, stao u odbranu Jugoslavije od nacističke invazije i nastavio stvaralaštvo u nacističkom logoru za zarobljene oficire, gde, uprkos sveopštem zlu, s drugim zarobljenim muzičarima stvara svet muzike i piše većinu svojih kompozicija.
Autorka Jelena Zelinska, koja je u vreme začetka romana živela u Srbiji, sasvim slučajno je došla do neverovatnog otkrića – dnevničkih zapisa Aleksandra Butakova u jednom seoskom muzeju. Od tog trenutka ruska spisateljica započinje dalje istraživanje o liku i delu ove fascinantne osobe, koje će postati osnova za slojevit roman o suživotu Rusa i Srba u prošlosti i sadašnjosti.
„Želela sam da ispričam priču o ljudima – Rusima i Srbima – koji su se, na prekretnicama i 20. i 21. veka, suočili sa brutalnim izborom. O tome kako se istorija ponavlja, spajajući prvi talas ruske emigracije sa modernim. O nasleđu koje su ostavili beli emigranti u Beogradu. O tome šta će se desiti sa onima koji su danas došli u Srbiju. Ko je glavni junak romana? Beograd, naravno“, navela je autorka Jelena Zelinska.
Drugi pripovedni tok prati lični život, ljubavna iskustva i kreativna traganja ruske emigrantkinje našeg vremena Rite, koja radi u školi za decu i odrasle emigrante najnovijeg talasa.
Između ta dva polja Zelinska na scenu izvodi plejadu značajnih ličnosti srpske kulture i umetnosti: Branislava Nušića, Stevana Hristića, Milicu Jakovljević Mir Jam, Stevana Jakovljevića, Rafaila i Nadu Blam, Predraga Miloševića i dr. Ona umetnički oživljava nastup Ane Pavlove u Beogradu, kao što čitaoca provodi putem stvaranja remek-dela kompozitora Stevana Hristića, baleta „Ohridska legenda“, koji su ruski koreografi postavili u Narodnom pozorištu.
Pozadinu svih događaja čini grad Beograd, koji svojom bogatom i bolnom istorijom, otvorenošću i spremnošću da prigrli prognane u najtežim vremena, neizostavno trijumfuje lepotom i besmrtnim delima umetnosti i kulture. Zelinska kombinuje oštar realizam sa optimističnim pogledom na besmrtnost kulture, svepobednu snagu ljubavi, moć umetnosti i trijumf umetnikove stvaralačke ličnosti.
Roman je objavio Službeni glasnik, a prevodilac je Milja Baletić.
Jelena Zelinska rođena je u Sankt Peterburgu, živi na Balkanu od 2014. godine. Tokom svoje novinarske karijere radila je na radiju i televiziji, pisala scenarije i režirala dokumentarne filmove. Njen prvi roman „Na rekama Vavilona“ objavljen je 2011. godine, nakon čega su usledili putopisi i istorijski dokumentarci. Od 2019. do 2021. godine objavila je trilogiju o svojim putovanjima po Balkanu: „Moja lepa Srbija“, „Moja ukusna Srbija“ i „Moja zdrava Srbija“. „Balkanski dekameron“ bio je prvi deo njenih razmišljanja o životima savremenih ruskih emigranata. Usledio je „Poslednji Rusi viđeni u Beogradu“, koji je po prvi put spojio istoriju prvih ruskih „belih“ emigranata sa novim talasom modernih „preseljenika“. Dokumentarna novela o opsadi Lenjingrada „Senke na mojoj ulici“, „Moja zdrava Srbija“ i zbirka kratkih priča „Jubuko od jabuke“ prevedene su na srpski jezik.
Rusko-srpski razgovornik „25 korisnih dijaloga“ objavljen je 2024. godine i doživeo je nekoliko izdanja. Takođe je inicirala udžbenik srpskog jezika za decu koja govore ruski.
Živi u Budvi, u Crnoj Gori.
Partizanska knjiga – novi prevod Džona Banvila
Izdavačka kuća Partizanska knjiga, nakon objavljivanja romana Duhovi i Singularnosti, upravo premijerno predstavlja prevod romana Beskonačnosti čuvenog irskog autora Džona Banvila.
Tokom tromog letnjeg dana na selu, porodica Godli se okuplja oko postelje Adama, uglednog matematičara i glave porodice. Ali, oni nisu sami u svom bdenju. Oko njih lebdi čitava družina veselih besmrtnika − među kojima su Zevs i Hermes − koji počinju da zadaju nevolje Godlijevima, ponekad s potpuno nepredvidivim i neočekivanim posledicama.
Roman, izvorno objavljen 2009, sa engleskog je preveo Novica Petrović.
Džon Banvil je rođen 1945. godine u Veksfordu u Irskoj. Dosad je napisao dvadeset romana pod svojim imenom, uključujući Sneg, Knjigu dokaza i More, za koji je osvojio nagradu „Buker” 2005. godine, kao i seriju kriminalističkih romana pod pseudonimom Bendžamin Blek. Dobitnik je većeg broja priznanja, uključujući nagradu „Franc Kafka”, nagradu irskog PEN centra za izuzetno dostignuće u irskoj književnosti, kao i nagradu „Princ od Asturije”. Živi u Dablinu.
PARTIZANSKA KNJIGA, NOVA IZDANJA: FEBRUAR 2026.
Izdavačka kuća Partizanska knjiga objavila je dva nova izdanja, romane Odlazak Kerstin Medinger i Ono što oboje znamo Fon Parker.
U romanu Odlazak (s francuskog prevela Zorana Rackov) luksemburške autorke Kerstin Medinger (1984), petoro odmetnika − stariji lezbijski par, dvoe nesrećnih tinejdžera i razočarani pisac − napuštaju Luksemburg usred pandemije 2020. i kreću prema jugu. U potrazi za slobodom, inspiracijom i poezijom, pokušavaju da pobegnu od svojih predodređenih sudbina i upuštaju se u avanturu koja će im promeniti živote.
Knjige Kerstin Medinger dosad nisu prevođene na srpski jezik.
Junak romana Ono što oboje znamo (s engleskog prevela Nataša Srdić) kanadske autorke Fon Parker (1994) je nekada slavni pisac, a danas čovek koji gubi pamćenje. O njemu brine ćerka Hilari, i sama ambiciozna spisateljica, opsesivno ga posmatra kako iznova proživljava sopstvenu prošlost kroz stare intervjue. Hilari prihvata da napiše njegove memoare i objavi ih pod njegovim imenom. Zaranjajući u očevu prošlost, Hilari se nalazi pred nemogućim zadatkom: da li da razotkrije čoveka kakav je zaista bio, ili da sačuva mit o velikom piscu.
Fon Parker je prozna autorka, pesnikinja i istraživačica iz Toronta, mlada zvezda savremene kanadske književnosti, njene knjige su višestruko nagrađivane ili nominovane za prestižne književne nagrade. Ono što oboje znamo je prvi prevod neke od njenih knjiga na srpski jezik.