Strip

Odabrani vizuelni umetnici/e iz Srbije za rezidencijalni program Remix Comix u Novom Sadu

Učesnici prvog rezidencijalnog programa u okviru novog projekta “Remix Comix” koji će se održati u Novom Sadu, od 17. do 31. oktobra 2022. godine, biće vizuelni umetnici/e iz Srbije Larisa Ackov i Bojan Dojkić. Ovi autori/ke odabrani su na prethodno otvorenom konkursu koji su raspisali Multimedijalni centar Led art iz Novog Sada i Agencija Komunikart iz Pančeva.

Larisa Ackov (Pančevo, 1971) diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na odseku za keramiku. Članica je ULUPUDS-a od 2001. godine. Magistrirala je Unikatnu keramiku 2004. na  Fakultetu primenjenih umetnosti. Samostalna je umetnica, a pored keramike bavi se i slikarstvom, mozaikom i stripom. Imala je 21 samostalnu izložbu i učestvovala je 120 grupnih izložbi keramike, skulpture, slika i stripa, u Srbiji i inostranstvu.

Bojan Dojkić (Zrenjanin, 1980) živi i radi u Novom Sadu. Diplomirao je na smeru grafičkih komunikacija na departmanu za primenjene umetnost i dizajn Akademije umetnosti u Novom Sadu. Imao je pet samostalnih izložbi, među kojima se izdvaja “100 minijaturnih Exit stvorenja” na Exit festivalu 2011. godine. Bavio se ilustracijom i učestvovao u brojnim grupnim izložbama. Osvojiio je prvi nagradu 2016. u kategoriji slika, crteža, grafika i kombinovanih medija na međunarodnom Bijenalu minijature u Gornjem Milanovcu.

“Remix Comix” je projekat podržan od strane Evropske komisije kroz program Kreativna Evropa, i realizuje se u saradnji šest udruženja – MMC Led art Novi Sad, Lustr Fest Prag, Komunikart Pančevo, Forum Ljubljana, Zid teather Amsterdam i Fondacija Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022 Novi Sad.

Projekat ima za cilj da istraži lokalno kulturno nasleđe mikrosredina, specifične istorijske momente, značajne ličnosti, urbane legende i heroje iz kraja, i predstavi ih publici kroz formu stripa. Specifičnost projekta je u tome što će lokalno kulturno nasleđe sagledavati iz ugla socijalno osetljivih i ugroženih grupa, čiji će predstavnici/ce biti uključeni u rad sa umetnicima/cama. Krajnji cilj AIR programa je nastanak umetničkog dela u formi stripa u javnom prostoru.

Na istom zadatku sarađivaće deset učesnika/ca iz četiri države – Češke, Holandije, Slovenije i Srbije, tokom dve nedelje zajedničkog rada. Radni jezik rezidenata biće engleski.

Gostujuća izložba „Autori iz Srbije i francuski izdavači“ na 16. Hercegnovskom strip festivalu

Izložba „Autori iz Srbije i francuski izdavači“, premijerno postavljena 2020. na Nova Festivalu u Pančevu, gostovaće u galeriji „Sue Ryder“ na 16. Hercegnovskom festivalu koji se ove godine održava od 2. do 7. septembra u Herceg Novom. Na izložbi će predstavljeni radovi najpoznatijih strip autora i autorki iz Srbije objavljivanih u Francuskoj, čije je stvaralaštvo značajno obeležilo srpsku i francusku strip scenu.

Autori čiji će radovi biti izloženi su Aleksa Gajić, Boban Savić Geto, Branislav Kerac, Gradimir Smuđa, Darko Perović, Dragan Lazarević de Lazare, Dražen Kovačević, Željko Pahek, Jana Adamović Yana, Jovan Ukropina, Leonid Pilipović Punkerstein, Milorad Vicanović Maza, Milan Drča Munch, Milan Jovanović, Miroljub Milutinović Brada, Rajko Milošević Gera, Saša Jovanović, Saša Rakezić alias Aleksandar Zograf, Stevan Subić, Tihomir Čelanović i Zoran Janjetov.

Selektorka izložbenih radova Jana Adamović, čiji su radovi ujedno deo ove izložbene celine, povodom inicijalne postavke je rekla: „U želji da publiku što bolje upoznamo sa svim stranama naših produktivnih autora, a da istovremeno odamo počast vezi između francuskog i srpskog stripa, birali smo od svakoga po dve table stripa objavljene u Francuskoj i jednu tablu nekog ličnog projekta koja bi pružila uvid u jedan osobeniji umetnički senzibilitet, ukoliko postoji razlika između ličnog i onog što zahteva profesionalni angažman. Bogatstvo je neupitan epitet ove izložbe: bogatstvo stilova, tema, raznovrsnost tehnika, raznolikost uticaja i senzibiliteta. Ovo je izložba u kojoj svako može nešto naći za sebe.”

Hercegnovski strip festival osnovan je 2007. godine, a već od najranijih izdanja uspeo da kao specijalne goste privuče umetnike svetskog renomea. U međuvremenu izlazi iz regionalnih okvira, zadobija ogromnu medijsku pažnju i stiče zvanje Festivala od posebnog značaja za grad te postaje jedna od najatraktivnijih destinacija Jugoistočne Evrope za ljubitelje devete umetnosti.

Hercegnovski strip festival svake godine ugosti dvanaest novih specijalnih gostiju i ima oko šezdeset umetnika povratnika na festival. Celodnevni programi se svakog od šest festivalskih dana održavaju na različitim lokacijama u gradu, a završavaju se živim muzičkim programima i afterpartijem. Programi uključuju izložbe, crtanje za fanove, crtanje na majicama, potpisivanje, prezentacije, panel diskusije, projekcije, akciju strip u boci, itd.  Za svoj doprinos razvoju odnosa dvaju zemalja, Ambasada Republike Italije u Crnoj Gori dodelila je Udruženju ljubitelja stripova „Hercegnovski strip festival“ nagradu „Caravaggio“ dok je Novosadski Sajam 2019. HSF-u dodelio zlatnu medalju za vrhunski kvalitet manifestacije.

Najave Striporame na Nisvillu

Striporama 2022 (11-14. avgust), međunarodni festival stripa i popularne kulture u organizaciji niške striparnice Južni Darkwood i pod pokroviteljstvom Nišville Jazz Festivala– po sedmi put. U Nišku tvrđavu dolaze neka od najpoznatijih imena stripa i ilustracije iz regiona i Evrope.

Karlo Ambrozini, po prvi put u poseti Srbiji! Jedan od najcenjenijih italijanskih strip autora, u ekipi je autora strip serijala Dilan Dog još od 1980ih godina, u početku kao crtač, a zatim i kao scenarista. Kompletan je autor strip serijala Napoleon i Jan Diks, urađenih za italijanskog strip giganta, kuću Sergio Bonelli Editore. Godine 2004. Napoleon je dobio nagradu strip časopisa Fumo Di China za najbolji serijal, a Ambrozini za najboljeg autora. Todor Hristov, bugarski strip crtač mlađe generacije, dolazi na Striporamu kao crtač zvanične strip adaptacije Netflixovog hita Stranger Things. Jana Adamović je strip autorka i ilustratorka iz Beograda. Sarađivala je sa velikim strip izdavačima kao što su Editions Delcourt (Francuska) i Dark Horse (SAD). Njeni stripovi objavljeni su u Francuskoj, SAD, Španiji, Nemačkoj, Austriji, Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji. Iz Zagreba u Niš dolaze Robert Bob Solanović i Fran Strukan, obojica voljeni na regionalnoj strip sceni, ali i prisutni na američkoj. Solanović kao crtač avantura popularne herione Nensi Dru za kuću Dynamite Entertainment, dok je Strukan crtački potpisao naslove o takođe dve popularne stripske heroine- Crvenoj Sonji i Elviri. Saša Jovanović je dobar deo života proveo u Nišu, ali se onda otisnuo put Holandije, gde je njegovo ime i počelo da se vezuje za kvalitetne strip projekte. Najpre grafički roman Zec, a zatim i Trkač 1, dobili su pohvale od svih relevantnih strip kritičara na jakom strip tržištu kakvo je Holandsko. Prvi od dva pomenuta grafička romana dobio je nedavno i srpsko izdanje, a uskoro će se to dogoditi i sa drugim. Igor Kordej jedan je od najcenjenijih strip crtača ne samo na području Hrvatske i bivše Jugoslavije i Evrope, već i Amerike. Crtao je za američke izdavače Marvel, Dark Horse, DC. Originali njegovih ilustracija i stripova nalaze se u kolekcijama širom sveta, od Vašingtonske kongresne biblioteke do kancelarije Džordža Lukasa. Bio je nominovan za prestižne nagrade: najboljeg strip crtača- nagradu Eisner (SAD), i nagradu Kurtzman (Kanada).  Igor Krstić bavi se slikarstvom, ilustracijom, karikaturom i stripom. Dobitnik je najprestižnijeg domaćeg priznanja iz oblasti kratke-strip forme, Gran prija Međunarodnog salona stripa, kao i nagrade ULUPUDS­a za najbolje ilustrovanu ediciju knjiga za decu na 60. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu 2015. godine. Poznat među ljubiteljima fantazi žanra po ilustrovanju knjige Usnuli zmajevi. Ivica Stevanović, poznat ovde i u Americi pod pseudonimom Edge Art, dobitnik je najprestižnijih domaćih nagrada za ilustraciju, koautor je Ljubaznih leševa, prvog srpskog grafičkog romana, sarađivao je sa nekoliko američkih izdavača na prestižnim edicijama. Od brojnih knjiga koje je ilustrovao izdvojićemo voljene naslove Bukvar, Carevo novo odelo, Daj mi krila jedan krug, Jezik, jezik e pa šta je.

Niš će biti tema ilustracija gostiju Striporame, a njihovi radovi urađeni specijalno za ovu priliku, naći će se u zvaničnom portfoliju festivala. Svake večeri festivala posetioci će moći da se druže sa gostima Striporame, dobiju crtež i posvetu u Zelenom strip ateljeu koji se održava pored Press centra Nišvilla, kao i da pogledaju dve izložbe posvećene stripu: Ona se budi, koju je u saradnji sa Francuskim institutom u Srbiji priredila Jana Adamović, i YU strip- 45 godina kasnije, čiji je priređivač Zlatibor Stanković. Domaći izdavači biće takođe prisutni sa svojim izdanjima i popustima na strip berzi festivala.

Međunarodni umetnički projekat “Remix Comix” podržan je od strane programa Kreativna Evropa Evropske Unije

Foto: Aleksandar Stojković

Međunarodni projekat „Remix Comix”, u kome učestvuju tri organizacije iz Srbije, podržan je od strane programa Kreativna Evropa Evropske Unije. Projekat se realizuje u intervalu od 24 meseca, od juna 2022. do juna 2024. godine. Pored Multimedijalnog centra Led Art iz Novog Sada, koji je lider projekta, kao partneri na projektu učestvuju Agencija Komunikart iz Pančeva, Fondacija Novi Sad – Evropska prestonica kulture, Lustr Festival Ilustrace (Češka), Stichting Zid (Holandija) i Forum Ljubljana Zavod za umetnisko in kulturno produkcijo (Slovenija).

Glavni cilj projekta “Remix Comix” je stvaranje novih i inovativnih savremenih stripova, koji preispituju dominantne modele predstavljanja nasleđa, radi razvijanja i animiranja nove publike. Poseban fokus je na publici koja pripada manjinama i socijalno marginalizovanim grupama, kao bi se povećao njihov pristup i učešće u kulturnim događajima.

Filip Markovinović, umetnički direktor projekta i člana Led Art tima je ovim povodom izjavio: „Ovo nije prvi put da Led art sarađuje sa marginalizovanim društvenim grupama, ali do sada nikada to nismo radili u formi stripa, i zato je ovaj projekat veoma dragocen za nas jer nam otvara jedno sasvim novo polje delovanja, blisko onome što smo do sada radili, ali opet dovoljno različito da bi postavilo pred nas nove izazove. Takođe, ovo je prvi projekat Led Art-a podržan od strane neke evropske fondacije i šansa da svoje delovanje, u velikom stilu, učinimo vidljivim i van lokalnih, odnosno regionalnih okvira“.

Razvoj inovativnih formata stripa odvijaće se u naredne dve godine u javnom prostoru pet evropskih gradova – Novog Sada, Ljubljane, Amsterdama, Praga i Pančeva, a stripovi će biti kreirani kroz saradnju strip autora/ki, pisaca i književnica, aktivista/ki i lokalnih zajednica u četiri partnerske zemlje.

Glavne aktivnosti u okviru ovog projekta biće dve konferencije na kojima će biti predstavljene dobre prakse, uz razmenu mišljenja i diskusiju o odnosu stripa sa nevidljivim nasleđem, javnim prostorima i socijalnom inkluzijom, kao i pet rezidencijalnih programa, u okviru kojih će pet umetnika na rezidencijalnom boravku kreirati pet stripova u javnom prostoru. Među ostalim aktivnostima realizovaće se šetnje posvećene nasleđu, kroz koje će rezultati projekta biti predstavljeni široj publici.

Rezultat projekta biće pet stripova u javnom prostoru, jedno kataloško izdanje posvećeno projektu, kao i film. U projektu će učestvovati 25 multidisciplinarnih učesnika iz svake zemlje (strip autori, pisci, pesnici, aktivisti iz domena zajednice i nasleđa, stručnjaci), kao i više od 100 predstavnika zajednica iz marginalizovanih grupa. Stripovi će biti kreirani na prometnim lokacijama poput parkova, prodavnica, gradskih trgova, i promovisani kroz već postojeće stripove i festival unutar ovih zajednica.

Učesnici će kroz projekat imati priliku za interkulturnu i umetničku razmenu, kao i prostor da otkriju nevidljjivo nasleđe – ono koje nije dovoljno predstavljeno u muzejima, školskim udžbenicima, TV programima i turističkim vodičima.

Strip instalacije u javnim prostorima kao i konferencija „Strip, nasleđe i savremena umetnost“   koje se realizuju u Novom Sadu zvanični su deo programa Novi Sad – Evropska prestonica kulture.

Strip autori Anđela Janković i Leopold Pridon izabrani na trećem konkursu Ukrštenih umetničkih rezidencija između Srbije i Francuske

Anđela Janković iz Srbije i Leopold Pridon iz Francuske biće novi rezidenti, u okviru trećeg konkursa Ukrštene umetničke rezidencije između Srbije i Francuske u oblasti stripa.

Anđela Janković (1998) će od 20. oktobra do 20. decembra biti rezidentkinja Kuće autora u Angulemu u Francuskoj, a nju je odabrala stručna komisija iz ovog grada. Njen nagrađeni projekat stripa zove se “Normal Events / Normalni događaji”, a sačinjen je  od više zasebnih priča o običnim ljudima iz Beograda. Prateći živote radnice u pošti, dostavljača hrane, kasirke, hranioca golubova, studenta i starog bračnog para, ove priče treba da prikažu jednu nekonvencionalnu sliku stanovnika prestonice i izazove sa kojima se susreću. Anđela Janković je ilustratorka i grafička dizajnerka, čije ilustracije u formi društvenog komentara prikazuju apsurde svakodnevice. Njen rad predstavljen je na festivalima i konferencijama, kao što su Zlatno Pero (Beograd), Ilustrofest (Beograd), PDP Conference (Novi Sad), 36 Mountains (Zagreb). Živi i radi u Beogradu.

Leopold Pridon (1993) će svoju rezidenciju imati u Pančevu tokom oktobra 2022, kada će biti i gost osmog izdanja Nova Festivala u Pančevu. Njegov projekat „Aljoša je nestao“ prati Emili i Aljošu koji različito reaguju na smrt oca. Iako je najmlađa, Emili brine o svom bratu koji gubi tlo pod nogama. Nakon noći ispunjene dugim lutanjem, on iznenada nestaje. Emilina istraga suočiće je sa sopstvenim lomovima, kao i onima kojima je podleglo društvo.

Konačnom izboru rezidenata prethodila je uža selekcija u Srbiji i Francuskoj, koju su realizovali domaći partneri na projektu Ukrštenih rezidencija – Francuski institut u Srbiji, Grad Pančevo i Agencija Komunikart za Srbiju, i stručna komisija u Angulemu u Francuskoj. Kao tri najbolja u Srbiji, izdvojeni su projekti  Anđele Janković, Jelene Đorđević-Maksimović i Borisa Stanića. Među troje najboljih kandidata iz Francuske, uz Leopolda Pridona bili su Žeremi Pinengre i Noemi Šist.

U okviru posete predsednika Republike Francuske Emanuela Makrona Srbiji, 2019. godine je potpisan Sporazum o saradnji u oblasti kulture i stripa između francuskih i srpskih institucija. Projekat Ukrštene umetničke rezidencije iz oblasti stripa Srbija – Francuska je rezultat tog Sporazuma, i podrazumeva uspostavljanje strip rezidencija između dve zemlje. U 2020. godini je srpska rezidentkinja u Angulemu bila Dragana Radanović sa projektom „Nova slika detinjstva – eksperimenti”, dok je 2021. rezident iz naše zemlje bio Ilija Jakovljević s projektom “Big Rock Energy”. Francuska rezidentkinja u Pančevu 2020. bila je Alize de Pen koja je razvijala svoj novi projekat, strip album od 120 strana o nuklearnoj katastrofi po scenariju Jean-François Julliarda, dok je 2021. Kler Bro razvijala projekat „La Chiâle“ (Cmizdrenje).

Potpisan novi sporazum o saradnji na polju stripa između Francuske i Srbije

Foto: Aleksandar Stojković

U petak, 26. novembra u prostorijama Gradske uprave Pančeva, potpisan je novi Sporazum o saradnji u oblasti kulture i stripa između francuskih i srpskih institucija –  Francuskog instituta u Srbiji koji je i inicijator sporazuma, Međunarodnog centra za strip i ilustraciju (Angulem, Francuska), Narodne Biblioteke Srbije, Grada Pančeva i Agencije Komunikart.

Sporazum o saradnji potpisali su Stanislas Pjere direktor Francuskog instituta u Srbiji, Pjer Lungereti, generalni direktor Međunarodnog centra za strip i ilustraciju (CIBDI), Dragana Milunović, zamenica upravnika Narodne Biblioteke Srbije, Aleksandar Stevanović, gradonačelnik Pančeva i Monika Husar Tokin, direktorka Agencije Komunikart iz Pančeva.

Sporazumom je predviđen nastavak rezidencijalnog programa u oblasti stripa između Francuske i Srbije, koji se od 2020. održava u dva grada, Angulemu i Pančevu, kao i početak saradnje sa Narodnom bibliotekom Srbije na projektima očuvanja srpskih strip kolekcija i digitalizacije originalnih dela iz oblasti srpskog i jugoslovenskog stripa.

Stanislas Pjere, direktor Francuskog instituta u Srbiji, prilikom svečane ceremonije potpisivanja sporazuma je izjavio: “Veliko mi je zadovoljstvo i čast što ću biti u prilici da potpišem ovaj obnovljeni sporazum o saradnji. Srećan sam što je proširen i na Narodnu biblioteku Srbije, i što će misija u okviru samog sporazuma biti proširena i na obuku bibliotekara, uz već postojeće umetničke rezidencije u oblasti stripa. Sjajno bi bilo da ovakva vrsta sporazuma bude i početak razmišljanja o stvaranju Muzeja stripa ovde u Srbiji, o čemu smo razgovarali i sa ministarkom kulture Majom Gojković”.

Cilj ovog sporazuma je jačanje umetničke, naučne, pedagoške i kulturne saradnje između dve zemlje. Između ostalog, sporazum predviđa zajedničku organizaciju radionica i obuka namenjenim crtačima, razvoj naučne saradnje u vidu studija i članaka koje se tiču srpskog stripa u cilju uspostavljanja bibliografske baze, razmenu dokumenata i bibliografskih podataka, koprodukcijski rad na izložbama, organizaciju pozajmica strip radova i drugo.

Pjer Lungereti, generalni direktor Međunarodnog centra za strip i ilustraciju, povodom obnove sporazuma je rekao: “Ovaj sporazum koji sprovodimo, i koji ćemo danas proširiti i potpisati jeste jedan od najaktivnijih, najbogatijih i naživljih koje imamo na međunarodnom nivou. Narodna Biblioteka Srbije će dodatno obogatiti naše aktivnosti, naročito kada je u pitanju nasleđe u oblasti stripa. Takođe, očekujem i konkretne aktivnosti koje se tiču konzervacije, očuvanja i promovisanja nasleđa u oblasti stripa. Pored partnerstava u kojima će nam biti drago da učestvujemo, moja lična namera je da autore i sve ono što se dešava u oblasti stripa, kao i samo nasleđe, učinimo poznatim u Francuskoj, budući da sam iznenađen kvalitetom samog stvaralaštva u oblasti stripa u Srbiji”.

Sporazumu se od ove godine, priključila i Narodna biblioteka Srbije.

Dragana Milunović, zamenica upravnika Narodne Biblioteke Srbije, u svom obraćanju je istakla: “Naša kolekcija stripa trebalo bi da predstavlja jednu od najpotpunijih te vrste u zemlji. Pored toga, mi se bavimo i sakupljanjem i očuvanjem, digitalizacijom i promocijom celokupnog kulturnog nasleđa, pa u tom smislu imamo i vrlo značajne resurse koji mogu u velikoj meri da doprinesu i promociji jedne ovako interesantne kolekcije. Sigurna sam da ćemo ovo biti ne samo značajan i uspešan projekat, već i vrlo interesantan jer podrazumeva niz aktivnosti inovativnog karaktera. Ovo će biti jedan iskorak za nas, a saradnja sa različtiim organizacijama i institucijama koje su nešto drugačije prirode od Narodne Biblioteke Srbije će biti nešto potpuno osvežavajuće”.

Partner na projektu u Pančevu je Agencija KomunikArt, u okviru čijeg Nova Festivala se organizuje program rezidencijalnog boravka u Srbiji.

Monika Husar Tokin, direktorka Agencije Komunikart, osvrnula se na dosadašnje učinke programa Ukrštenih rezidencija u oblasti stripa između Srbije i Francuske: “Za sada imamo jednu objavljenu grafičku novelu Alize De Pen, koja je ovde bila prošle godine na rezidencijalnom boravku. Ilija Jakovljević, koji se upravo vratio sa rezidencije iz Angulema, takođe je završio svoj strip i izdaće ga u samostalnoj produkciji u prvom izdanju. Kler Bro se vratila iz Pančeva pre manje od mesec dana vrlo zadovoljna, sa novom motivacijom da završi svoju grafičku novelu, a Dragana Radanović, koja je prva otišla u Angulem prošle godine, radi na svojoj doktorskoj tezi – to je strip koji je razvijala u Angulemu. Mi već sada vidimo ozbiljne rezultate naših rezidencija, a sa sopstvenog rezidencijalnog boravka u Francuskoj sam se vratila sa mnogo ideja, sa mnogo želja da i sami napredujemo kao organizacija, ali i da podelimo naša iskustva sa Gradom Pančevom i drugim gradskim institucijama. Za sada vidimo sjajnu podršku i Ministarstva kulture, a nadamo se da će ta podrška u budućnosti uroditi i nekim novim programima koje ćemo zajedno realizovati”.

U okviru posete predsednika Republike Francuske Emanuela Makrona Srbiji, 2019. godine je potpisan prvi međudržavni Sporazum o saradnji u oblasti kulture i stripa između francuskih i srpskih institucija. Projekat Ukrštene umetničke rezidencije iz oblasti stripa Srbija – Francuska je rezultat tog Sporazuma, i podrazumeva uspostavljanje strip rezidencija između dve zemlje. U 2020. godini je srpska rezidentkinja u Angulemu bila Dragana Radanović, sa projektom „Nova slika detinjstva – eksperimenti”, dok je Francuska rezidentkinja u Pančevu iste godine bila Alize de Pen, koja je razvijala svoj novi projekat, strip album od 120 strana o nuklearnoj katastrofi po scenariju Jean-François Julliarda, direktora „Greenpeace“ organizacije u Francuskoj. Tokom juna i jula 2021. Ilija Jakovljević iz Srbije bio je rezident Kuće autora u Angulemu u Francuskoj, gde je razvijao svoj projekat „Big Rock Energy”. Kler Bro iz Francuske je svoju rezidenciju imala u Pančevu tokom oktobra 2021, kada je bila i gošća sedmog izdanja Nova Festivala u Pančevu. Njen projekat je fiktivna priča u boji, okvirno naslovljena „La Chiâle“ (Cmizdrenje).

LAVANDERMAN – Izložba / Promocija / Ispraćaj – TEATAR &TD

Izložba / Promocija / Ispraćaj naziv je događanja kojim obilježavamo završni i ujedno posljednji broj stripa Lavanderman te otvorenje izložbe Petnaest puta sam umro na kojoj će posjetitelji moći vidjeti crteže raznih epizoda stripa od njegova prva pojavljivanja 2008. godine.

Promocija i otvorenje izložbe održat će se 3. prosinca u kafiću Teatra &TD s početkom u 20:00 uz sudjelovanje nekolicine autora i moderiranje Veljka Krulčića. Svestrani Miro Župa, legenda alternativne scene, kipar, strip crtač i DJ staroga kova zabrinut će prisutne svojim izborom glazbe s gramofonskih ploča. Ulaz je besplatan.

Serijal o Lavandermanu, autentičnom hrvatskom superheroju čije je ishodište moći u biljci lavandi, crtali su sljedeći autori: Vinko Barić, Štef Bartolić, Alem Ćurin, Tino Ćurin, Džo, Damir Ercegović, Nikolina Ivezić, Igor Kordej, Marko Marković, Kenji Masamura, Dubravko Mataković, Helena Ohnjec, Vančo Rebac, Stipan Tadić i Miro Župa.

Na osamdeset stranica završnog broja strip serijala o Lavandermanu sudjelovalo je čak 20 autora. Vinko Barić po scenariju Tonija Favera nacrtao je dvije epizode, a između njih ugurao se Tino Ćurin. U drugom dijelu epizode Depresija je bolest zajebana Damir Ercegović, ponovno po scenariju Tonija Favera, zaokružuje sagu o otočkom superheroju. Na kraju stripa slijedi separat Petnaest puta sam umro koji nudi petnaest vizija Lavandermanovog kraja. Sve to ukoričeno u četiri različite naslovnice i oplemenjeno s dvije duplerice!

U Pančevu svečano otvoren Nova Festival posvećen savremenom strip stvaralaštvu

U utorak, 5. oktobra u Galeriji Milorada Bate Mihailovića u Pančevu,  svečano je otvoreno sedmo izdanje Nova festivala posvećeno savremenom strip stvaralaštvu. Od 5. do 15. oktobra publika može da vidi radove iz četiri izložbena segmenta posvećena stvaralaštvu Jozefa Bojsa i programu Ukrštenih strip rezidencija između Srbije i Francuske, kao i gostujuću izložbu “Svet u oblacima”. Radno vreme galerije je od 12 do 18 časova svakog dana sem nedelje, a ulaz je slobodan.

Strip autorka Jana Adamović, ko-selektorka festivala, na otvaranju je istakla: “Ovo nam je već drugo korona izdanje, što znači da smo radili u zaista nezavidnim uslovima, ali mislim da smo zaista bili na visini zadatka, o čemu će posvedočiti izuzetne izložbe. Ove godine Nova festival se ističe po tome što je, između ostalog, posvećen obeležavanju stogodišnjice od rođenja velikog umetnika Jozefa Bojsa. Jedan od posebnih segmenata ovogodišnjeg festivala, Comix Together, koncipirali smo kao radionicu u kojoj smo pozvali šest izuzetnih umetnika, koji su uz pomoć stručnog saradnika i istoričara umetnosti Stevana Vukovića, istraživali život i delo ovog velikog umetnika. Sve što su naučili i saznali umetnici su  sintetizovali kroz pisanje eseja i stvaranje kratkih stripova. Izuzetno sam zadovoljna ovim segmentom”.

U ovom segmentu festivala, svoje radove predstavili su strip autori iz Srbije Danilo Milošev Wostok i Zlata Vojnić Kortmiš, Dragana Kuprešanin, Iva Atoski, Marija Đeranović, Milan Simić i Vladimir Palibrk.

Izložbeni segment “Moć umetnosti/Art Power!” takođe je inspirisan stvaraštvom nemačkog umetnika Jozefa Bojsa, a u okviru ovog segmenta svoje radove su predstavili čak 26 strip autora iz Srbije, regiona, i Evrope: Aleksa Gajić, Bojan Mitrović, Bojan Zavišin, Darko Dacović, Darko Grkinić, Darko Macan, Filip Karan, Frances Lewtas, Igor Kordej, Ilija Jakovljević, Ivan Marušić, Ivana Armanini, Larisa Ackov, Lea Embeli, Lea Kralj Jager, Marina Veselinović, Mihaela Erceg, Milan Pavlović, Radovan Vukasović, Saša Stojanović, Sonja Gašperov, Srđa Dragović, Thierry Guitard, Uroš Maksimović, Valentina Briški, Vladan Nikolić.

Strip autor Saša Rakezić, ko-selektor festivala, prisutnima se obratio rečima: “Mi se nalazimo po sedmi put ovde na Nova festivalu, i ono što je interesantno je da, kroz svako novo izdanje ovog festivala, otkrivamo šta strip može da uradi. Strip može da govori o jednoj od najuticajnijih, i možda najznačajnijih ličnosti iz sveta umetnosti, Jozefa Bojsa. Videli smo kako umetnici reaguju na njegov rad, ličnost, na uticaj koji je ostvario tokom druge polovine 20. veka na čitavu umetničku scenu”.

Strip autor poznat pod svojim umetničkim imenom Aleksandar Zograf, istakao je i značaj gostujuće izložbe “Svet u oblacima”: “Pokušali smo da, kroz jednu seriju panela, zapravo govorimo o vezama koje postoje između srpskog i francuskog stripa. Ne samo što je francuska scena danas jedna od najrazvijenijh u svetu, i što je uticala na naše autore tokom decenija, već su i naši autori bili prisutni na tom tlu. To je veza koja je funkcionisala tokom čitavog niza decenija, i mi smo na jedan način vrlo otvoren ka najširoj publici pokušali da ispričamo kako je ta veza tekla, od tridesetih do danas”.

Stanislas Pjere, direktor Francuskog instituta u Srbiji, takođe je govorio o ovom segmentu izložbe i vezama Francuske i Srbije na polju stripa: “Francuska i Srbija imaju snažnu tradiciju devete umetnosti. Veze koje postoje između naše dve zemlje u toj oblasti postoje oduvek, kao što ćete videti na panoima izložbe “Svet u oblacima” koju otvaramo. Izložba je nastala na inicijativu Francuskog instituta u Srbiji u cilju promovisanja i podrške stripu širom zemlje. Ona takođe omogućuje Francuskoj da ponovo bude prisutna u Pančevu, ali i drugim gradovima u Srbiji. Videćete da su stripske scene u Francuskoj i Srbiji povezane gotovo čitav vek”.

Radovi Kler Bro i Ilije Jakovljevića, ovogodišnjih izabranih autora u programu Ukrštenih strip rezidencija između Francuske i Srbije, predstavljaju jedan od izložbenih segmenata Nova festivala. U ovoj postavci su izloženi radovi oba autora, iz njihovog stvaralačkog opusa nastalog pre rezidencijalnog boravka u Angulemu i Pančevu. Pored dosadašnjih radova Kler Bro i Ilije Jakovljevića, u izložbenom segmentu posvećenom delima užeg kruga kandidata i kandidatkinja sa konkursa za drugi program Ukrštenih rezidencija u oblasti stripa između Francuske i Srbije, predstavljeni su i njihovi projekti na kojima su radili ili će raditi tokom umetničkih rezidencija. Takođe su  predstavljeni i radovi sa kojima su konkurisali strip autori iz Francuske Adrijen Demon i Benoa Gijom, kao i strip autorke iz Srbije Lea Embeli i Sofija Pašalić.

Katrin Fodri, ataše za kulturu Francuskog instituta u Srbiji, naročito se osvrnula na ovaj festivalski segment: “Večeras smo srećni što se održava i drugo izdanje Ukrštenih rezidencija između Srbije i Francuske u oblasti stripa. Projekat ukrštenih rezidencija veoma je važan alat kada je u pitanju saradnja između Francuske i Srbije, a naročito od potpisivanja međudržavnog sporazuma između Grada Pančeva, Francuskog instituta u Srbiji, Međunarodnog centra za strip u Angulemu i Agencije Komunikart.  Francuski institut već više godina deluje u oblasti stripa, a to je pojačano pomaganjem prijatelja poput Monike Husar, Aleksandra Zografa i Jane Adamović. Zahvalnost dugujem i Pjeru Lungeretiju, direktoru Međunarodnog centra za strip u Angulemu, koji će krajem novembra boraviti u Srbiji, između ostalog i radi obnove sporazuma koji postoji, a koji razmišljamo da proširimo uključivanjem Narodne biblioteke Srbije i Muzeja Primenjene umetnosti”.

Katrin Fodri je na otvaranju festivala predstavila i strip urednicu Šarlot Mikel iz Francuske, koja je došla u Srbiju kako bi se bolje upoznala sa strip scenom u Srbiji, te je istakla Nova Festival kao važan segment u saradnji dve zemlje na polju stripa. Ona se zahvalila i Gradu Pančevu i Mariji Jević, članici Gradskog veća grada Pančeva, zaduženoj za kulturu i omladinu, koja je prisustvovala otvaranju.

Nova festival organizuje Agencija KomunikArt, uz podršku Francuskog instituta, Ministarstva kulture i informisanja, Grada Pančeva, i u partnerstvu sa Kulturnim centrom Pančeva.