Strip

Strip autorke Jana Adamović i Tais Gimar izabrane na petom konkursu Ukrštenih umetničkih rezidencija između Srbije i Francuske

Jana Adamović iz Srbije i Tais Gimar iz Francuske biće nove rezidentkinje, u okviru petog konkursa Ukrštene umetničke rezidencije između Srbije i Francuske u oblasti stripa.

Jana Adamovićće od 20. oktobra do 20. decembra biti rezidentkinja Kuće autora u Angulemu u Francuskoj, a nju je odabrala stručna komisija iz ovog grada. Janin nagrađeni strip-projekat „Poreklo izraelsko-arapskog konflikta”, prema rečima ove umetnice, treba da ponudi objektivan istorijski pregled korena izraelsko-palestinskog sukoba. U pitanju je adaptacija istoimene knjige istoričara Žorža Bensusana (Georges Bensoussan), poverena iskusnoj scenaristkinji i spisateljici Danieli Mase (Danièle Masse) i umetnici Jani Adamović. Strip je predviđen da izađe u formatu grafičke novele u jednom tomu od 120-150 strana, a objaviće ga Grupa Delcourt, odnosno njen ogranak Soleil.

Tais Gimar (1997) će svoju rezidenciju imati u Pančevu tokom oktobra 2024, kada će biti i gošća desetog izdanja Nova Festivala u Pančevu. Njen projekat prati junakinju Leoni koja kreće u četvrti razred, i svira trubu od svoje sedme godine. Sluša rok muziku i teško nalazi svoje mesto kako u muzici, tako i u školi. Na nagovor prijatelja, prijavljuje se na društvenu mrežu gde upoznaje dečaka iz svoje škole, godinu dana starijeg, i preko zajedničkog muzičkog ukusa počinju da grade vezu. Ovo prijateljstvo im postepeno omogućava da se afirmišu u često surovom svetu škole. Kroz ovu priču autorka želi da govori o izgradnji identiteta u adolescenciji, o potrazi za identitetom u okruženju gde je pritisak grupe stalno prisutan.

Konačnom izboru rezidenata prethodila je uža selekcija u Srbiji i Francuskoj, koju su realizovali domaći partneri na projektu Ukrštenih rezidencija – Francuski institut u Srbiji, Grad Pančevo i Agencija Komunikart za Srbiju, i stručna komisija u Angulemu u Francuskoj. Kao tri najbolja u Srbiji, izdvojeni su projekti Jane Adamović, Jelene Đorđević, i Bojana Zavišina. Među troje najboljih kandidata iz Francuske, uz Tais Gimar bili su Polin Leser i Nikola Andreani.

Jana Adamović (1989) je strip autorka iz Beograda. Profesionalno se bavi stripom preko deset godina. Karijeru je započela kao koloristkinja na serijalima „30 srebrnjaka“ (30 Deniers, tome 3; Pécau, Kordey, Editions Delcourt, 2014) i „Mi, mrtvi“ (Nous les morts, tomes 1-4; Macan, Kordey; Editions Delcourt, 2015), da bi ubrzo dobila posao crtačice i koloristkinje na dva albuma serijala „Dan D“ (Jour J, tomes 27 et 36, Editions Delcourt, 2017, 2019). 2022 godine, u SAD-u objavljena je njena grafička novela „Rewild“ u izdanju Dark Horse Comics / Berger Books, pod uredništvom čuvene Karen Berger. Njeni strip albumi i kratki stripovi objavljeni su u Francuskoj, SAD, Španiji, Nemačkoj, Austriji, Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji. Tokom 2023. učestvovala je na dva ključna domaća strip izdanja : antologija kratkog stripa „Kod kuće“ i „Dosta je sa ćutanjem – priče o interseks osobama“. U oktobru 2019. godine odlikovana je francuskim ordenom viteza reda Umetnosti i književnosti.

Tais Gimar rođena je u Nantu 1997. godine. Nakon maturiranja, studirala je na Visokoj evropskoj školi za sliku (Ecole Européenne Supérieure de l’Image, EESI) u Angulemu, gde od tada živi. Ove studije upisala je da bi izučavala strip, ali je paralelno istraživala i druge umetničke prakse, a posebno vajarstvo. Naredne godine ulazi u izdavačke vode baveći se građanskom službom u izdavačkoj kući Biscoto, istovremeno stvarajući kratke strip priče. Tokom leta 2022. učestvuje u Letnjem programu, rezidenciji koju nudi umetnička škola Grand Angoulême, a od septembra 2022. do septembra 2023. učestvuje u rezidenciji u Kući autora u Angulemu.

Da podsetimo, u okviru posete predsednika Republike Francuske Emanuela Makrona Srbiji, 2019. godine je potpisan Sporazum o saradnji u oblasti kulture i stripa između francuskih i srpskih institucija. Projekat Ukrštene umetničke rezidencije iz oblasti stripa Srbija – Francuska je rezultat tog Sporazuma, i podrazumeva uspostavljanje strip rezidencija između dve zemlje.

Dosadašnji rezidenti u Angulemu bili su Dragana Radanović sa projektom „Nova slika detinjstva – eksperimenti” (2020), Ilija Jakovljević s projektom “Big Rock Energy” (2021), Anđela Janković sa projektom “Normalni događaji / Normal events” (2022) i Boris Stanić s projektom “Đogul Tiranin 2”. Francuska rezidentkinja u Pančevu 2020. Alize de Pen je razvijala strip album od 120 strana o nuklearnoj katastrofi, 2021. Kler Bro je razvijala projekat „La Chiâle“ (Cmizdrenje), Leopold Pridon je 2022. razvijao projekat „Aljoša je nestao“, dok je Madlen Pereira pripremala projekat „Sidonine ljubavi / Les amours de Sidonie“.

Umetničko-teorijska radionica za strip autorke i autore na temu reprezentacije rodnih uloga u savremenom autorskom stripu

Centar za ženske studije u Beogradu i Agencija KomunikArt pozivaju zainteresovane strip autorke i autore iz Srbije da se prijave za učešće u dvodnevnoj umetničko-teorijskoj radionici na temu reprezentacije rodnih uloga u savremenom autorskom stripu.

Radionica će se održati 8. i 9. juna u Pančevu i osmišljena je sa ciljem da se podstakne razmena znanja iz oblasti rodnih prava između organizacija civilnog društva i domaćih strip autorki/a, preispita reprezentaciju rodnih uloga u domaćim i stranim stripovima koji su dostupni na srpskom tržištu, i ponudi sistematizovana i primenljiva znanja iz feminističke teorije. Autorke/i će imati priliku da novostečena znanja primene u svom umetničkom radu i  umreže se radi dalje saradnje.

Predavačice u okviru radionice biće: Jelena Višnjić (BeFem), Nađa Bobičić (Pobunjene čitateljke/MiniBookvica), Irena Jovanović (Pobunjene čitateljke/MiniBookvica) i strip autorke Jana Adamović, Dragana Radanović i Danica Jevđović (udruženje Stripo-tetke).

Radionica je deo projekta Fem.Com(ics): Reprezentacija rodnih uloga u savremenom autorskom stripu u Srbiji, koji realizuju Centar za ženske studije u Beogradu, Agencija KominikArt i organizacije MiniBookvica i Stripo-tetke. Projekat je podržan od strane Vlade Švajcarske u okviru programa “Kultura za demokratiju”, koji sporovodi Hartefakt fond.

Cilj projekta Fem.Com(ics): Reprezentacija rodnih uloga u savremenom autorskom stripu u Srbiji je da se pitanje rodne i ostalih neravnopravnosti sagleda kroz položaj žena i ženskog stvaralaštva unutar domaće strip scene, kao i reprezentaciju rodnih uloga u savremenom stripu u Srbiji. Planirane aktivnosti, koje pored umetničko-teorijske radionice uključuju istraživanje koje će se baviti rodnom reprezentacijom u stripu u Srbiji, pružiće korisnicama/ima projekta, ali i pripadnicama/cima šire umetničke i kulturne zajednice, priliku da prošire polje umetničkog, kulturnog i društveno-političkog delovanja, što će doprineti razvoju i diverzitetu domaće kulturne scene. 

Prijavu uz kratku biografiju poslati na mejl rezidencije@komunikart.rs najkasnije do 26. maja. Organizatori obezbeđuju smeštaj, troškove prevoza i ishrane učesnica/ka radionice.

Održan program “Kreativna Evropa na delu: Remix Comix Showcase” u Novom Sadu

U subotu, 11. maja u prostoru SKUP-a u Novom Sadu održan je program “Kreativna Evropa na delu: Remix Comix Showcase” posvećen projektu “Remix Comix – stripovi za nasleđe” realizovanom od 2022. do 2024. godine.

U okviru ovog programa, održana je prezentacija “Kako dobiti međunarodnu podršku za projekte iz oblasti kulture?”, koju je vodila Milica Rašković, predstavnica Deska Kreativna Evropa Srbija. Prikazan je film “Na marginama stripa” nastao kao rezultat realizacije ovog projekta i koji predstavlja retrospektivu njegovih aktivnosti, nako čega je održana panel diskusija sa učesnicima i učesnicama projekta koji su pohađali rezidencije – umetnikom Bojanom Dojkićem, vizuelnim umetnicama Lidijom Krnjajić i Darijom Dragojlović, i grafičkom dizajnerkom Asjom Komadinom, uz moderaciju Ivane Purtić.  Na kraju programa otvorena je izložba radova nastalih u okviru rezidencija u Pančevu i Novom Sadu.

“ Remix Comix bio je prvi susret Multimedijalnog centra LED ART sa ovakvim tipom projekta, koji uključuje više međunarodnih partnera i kompleksniju organizaciju aktivnosti. S obzirom da sam bila uključena u praćenje projekta od samog početka, ono što sam zapazila jeste da su se kapaciteti ove organizacije izgradili, i da već postoji želja da se aplicira i za druge međunarodne pozive koji su nekada delovali kao bauk. Sa druge strane, uverena sam da su partnerstva sklopljena putem ovog projekta samo početak saradnje i da će partneri nastaviti da sarađuju i šire ideju na kojoj počiva ovaj projekat”, istakla je Milica Rašković, projektna menadžerka u Desku Kreativna Evropa Srbija.

“Tematski, Remix Comix se bavio stripom i marginalizovanim grupama i učinio da različite, inače zanemarene grupe, budu mnogo vidljivije, a jezik stripa je, ispostavilo se, savršen alat za tako nešto. Veze su uspostavljene i između umetnika i umetnica koji/e su učestvovali u grupnim rezidencijama, a njihovo iskustvo boravka u drugoj zemlji ali i rada sa drugim umetnicima uticaće sa sigurnošću na njihov dalji rad i umetnički razvoj”, zaključila je Milica Rašković i dodala: “Srbija je, inače, vrlo uspešna kada su u pitanju pozivi saradnje u okviru programa Kreativna Evropa, u okviru kog je i Remix Comix dobio podršku, ali su uglavnom skoncentrisani na Beograd. Zato nam je važno da kao Desk Kreativna Evropa Srbija podržavamo uspešne projekte i radimo na njihovoj vidljivosti u celoj Srbiji.“

Koncept projekta “Remix Comix” bio je usmeren na stvaranje novih i inovativnih savremenih stripova koji preispituju dominantne modele predstavljanja nasleđa. Ovi stripovi na javnim mestima su nastali kroz pet umetničkih rezidencija u Novom Sadu, Pančevu, Ljubljani, Pragu i Amsterdamu, gde su grupe od po pet međunarodnih umetnika i umetnica sarađivale sa odabranim marginalizovanim grupama. Lokalne grupe su bile raznovrsne, od romske zajednice u Novom Sadu do imigrantske dece u Amsterdamu, mladih koji napuštaju hraniteljske domove u Pragu, alternativnih umetnika u Ljubljani i starijih ljudi u Pančevu.

Ukupno 287 umetnika, teoretičara i kulturnih menadžera je direktno učestvovalo, zajedno sa više od 130 članova marginalizovanih zajednica širom Evrope. Vrhunac ovih rezidencija bio je 30 velikih izložbi i instalacija na otvorenim prostorima, murali na zgradama, plesni performansi i šetnje s akcentom na lokalno nasleđe. 

Foto: Nikola Marković.

Kreativna Evropa na delu: Remix Comix Showcase u Novom Sadu

U subotu, 11. maja u 18 časova, u prostoru SKUP-a, (Distrikt, Bulevar Despota Stefana 5) u Novom Sadu biće održan program “Kreativna Evropa na delu: Remix Comix Showcase” posvećen projektu “Remix Comix – stripovi za nasleđe” realizovanom od 2022. do 2024. godine.

Program će u 18 časova otvoriti prezentacija “Kako dobiti međunarodnu podršku za projekte iz oblasti kulture?”, kada će na ovu temu govoriti Milica Rašković, predstavnica Deska Kreativna Evropa Srbija.

U 18:30 uslediće projekcija filma “Na marginama stripa” koji je nastao kao rezultat realizacije ovog projekta i predstavlja retrospektivu njegovih aktivnosti.

Za 19 časova zakazana je panel diskusija sa učesnicima i učesnicama projekta koji su pohađali rezidencije. U okviru ovog programa govoriće umetnik Bojan Dojkić, vizuelna umetnica Lidija Krnjajić, vizuelna umetnica Darija Dragojlović, i grafička dizajnerka Asja Komadina. Razgovor će moderirati Ivana Purtić.

U 20 časova biće otvorena izložba radova nastalih u okviru rezidencija u Pančevu i Novom Sadu.

Koncept projekta “Remix Comix” bio je usmeren na stvaranje novih i inovativnih savremenih stripova koji preispituju dominantne modele predstavljanja nasleđa. Ovi stripovi na javnim mestima su nastali kroz pet umetničkih rezidencija u Novom Sadu, Pančevu, Ljubljani, Pragu i Amsterdamu, gde su grupe od po pet međunarodnih umetnika i umetnica sarađivale sa odabranim marginalizovanim grupama. Lokalne grupe su bile raznovrsne, od romske zajednice u Novom Sadu do imigrantske dece u Amsterdamu, mladih koji napuštaju hraniteljske domove u Pragu, alternativnih umetnika u Ljubljani i starijih ljudi u Pančevu.

Ukupno 287 umetnika, teoretičara i kulturnih menadžera je direktno učestvovalo, zajedno sa više od 130 članova marginalizovanih zajednica širom Evrope. Vrhunac ovih rezidencija bio je 30 velikih izložbi i instalacija na otvorenim prostorima, murali na zgradama, plesni performansi i šetnje s akcentom na lokalno nasleđe. 

Strip u fokusu – D.I.Y. Strip Fest u Parobrodu

U subotu 20. aprila, u Ustanovi kulture „Parobrod“ u Beogradu od 11 do 19 časova, biće održan jedinstveni događaj – D.I.Y. Strip Fest. Ovaj bazar slavi domaći nezavisni strip i pruža posetiocima priliku da se upoznaju s kreativnošću mladih talenata naše strip scene.

Na „D.I.Y. Strip Festu“ će posetioce dočekati strip autori: Bastard The Bear, Bojan Zavišin, Boris Stanić, Ilija Jakovljević – EL JAKK, Miloš Tadić, Nađa Tiodorović, Olga Mihailović, Uroš Milinčić i udruženje Stripotetke – Danica Jevđović, Jana Adamović i Biljana Mihajlović – Bundevica

Izlagači će predstaviti svoja pojedinačna strip izdanja, fanzine i printove, pružajući posetiocima priliku da otkriju nove talente i istraže raznolikost naše nezavisne, nepravedno zapostavljene scene. Strip autorima će se pridružiti i prijatelji sa proizvodima ručne radinosti – Ana Ciglar i Ana Trifunović – ANKO.

Takođe, biće predstavljen i jedinstveni strip fanzin, „Muke naše autorske“, na kome su sarađivali autori Ana Milojković Omi, Bojan Zavišin, Boris Stanić, Dragana Radanović, Filip Stanković, Ilija Jakovljević – EL JAKK, Ivana Havran, Jelena Pavlović, Marta Todorović, Nađa Tiodorović, Olga Mihailović i Samael „Soki“ Belić. Ovaj fanzin donosi kratke stripove inspirisane problemima s kojima se autori suočavaju u svakodnevnom životu, pružajući čitaocima jedinstven pogled iza kulisa „Devete umetnosti“.

Cilj ovog događaja je da istakne bogatstvo i kreativnost domaćih strip autora, te uspostavi blisku vezu između autora i čitalaca koji do sada nisu imali priliku da se sretnu. Posetioci će moći lično da upoznaju autore, razgovaraju s njima i pruže im podršku u vidu donacija, za koje će dobiti u zamenu neka od njihovih strip izdanja, fanzine i druge proizvode. Ovakva vrsta podrške predstavlja neizmernu motivaciju za mlade autore da istraju u svom radu i poboljšaju stanje na domaćoj strip sceni, kako za autore, tako i za čitaoce.

„D.I.Y. Strip Fest“ je prilika da podržite domaću strip scenu, upoznate autore i uživate u raznolikosti domaćeg nezavisnog stripa, a organizatori se nadaju da će ovaj događaj takođe inspirisati buduće autore da stvaraju nove stripove i tako obogate našu scenu.

Ovaj događaj podržavaju udruženje “Stripotetke” i Agencija KomunikArt iz Pančeva.

Stripotetke – Otvaranje izložbe stripova „Kod kuće“ i DIY Strip Fest u Parobrodu

U utorak, 9 aprila u 19 časova u Ustanovi kulture Parobrod, biće otvorena izložba stripova “KOD Kuće” iz istoimene antologije kratkog stripa. Posetioci će moći da vide radove 11 eminentnih autorki o radu od kuće, među kojima su Jana Adamović Yana, Iva Atoski, Selena Danilović, Jelena Đorđević, Lea Embeli, Danica Jevđović, Ana Milojković Omi, Biljana Mihajlović, Ana Petrović, Dragana Radanović i  Ivana Filipović.

Stripovi se bave problematikom održavanja ravnoteže između plaćenog kreativnog rada i neplaćenog rada u kući. Ovih 11 ilustrovanih priča dotiču se pitanja kao što su feminizam, rodna ravnopravnost na poslu i u životu, kao i izazovi rada u kulturi i polju stripa. Rezultat je 11 strip narativa, u kojima se mogu prepoznati svi čitaoci koji se susreću sa kućnim poslovima i temama obuhvaćenim u antologiji “Kod kuće”.

Na domaćoj strip sceni angažovane teme su još uvek nedovoljno vidljive, a kolektivna izdanja veoma retka. Ideja izložbe je upravo predstavljanje savremenih umetničkih praksi, orijentisanih na angažovane teme i kreiranje nove ponude umetničkih sadržaja koji podstiču udruživanje i saradnju. Na dugoročnom planu Udruženje Stripotetke teži da podstakne autore da se bave angažovanim temama, kao i da promoviše saradnju među autorima. Jedan od ciljeva je i motivisanje publike da se upozna sa važnim životnim temama kroz strip.

Antologija „Kod kuće“ objavljena u saradnji Udruženja Stripotetke i izdavačke kuće Besna Kobila, a uz podršku Francuskog Instituta u Srbiji, agencije Komunikart, udruženja mladih žena FEMIX i SKC Novi Sad.

U oktobru 2023. Antologiji kratkog stripa “Kod kuće” dodeljena je nagrada “Bogdan Kršić” za najlepšu knjigu Internacionalnog sajma knjiga u Beogradu, a u martu 2024, udruženje Stripotetke, koje stoji iza antologije i ove izložbe, dobilo je priznanje Bring the Noize “za strašne ilustratorke” Feminističkog kulturnog centra BeFem.

Kao prateći događaj izložbe „Kod kuće“, u subotu 20. aprila od 11h do 19h u UK Parobrod, održaće se bazar nezavisnog domaćeg stripa „DYI Strip Fest“ gde će posetioci imati priliku da lično upoznaju autore, razgovaraju s njima i direktno im pruže podršku kupovinom njihovih strip izdanja, fanzina i drugih handmade proizvoda. Bazar ima za cilj da istakne izobilje i kreativnost mladih strip-autora, i podstakne blisku direktnu vezu između autora i čitalaca.

Pored izvanrednih pojedinačnih strip izdanja, biće predstavljen i jedinstveni strip fanzin „Muke naše autorske“, plod saradnje više autora, koji donosi kratke stripove inspirisane problemima s kojima se sami autori suočavaju u svakodnevnom životu.

Izložba će biti otvorena do 23. aprila 2024. godine.

Udruženje Stripotetke nastalo je kao odgovor na slabu vidljivost autorki stripe i autorskog stripa u Srbiji, a okuplja autore i autorke koji žele da unaprede strip scenu u Srbiji.

Manifestaciju je podržala Agencija KomunikArt.

Promocija stripa Lavanderman: „Zatvorske priče“ te otvorenje izložbe ilustracija „Ilustrirana spiza““ u Teatru &TD

Promocija stripa Lavenderman: Zatvorske priče autora Vinka Barića, Tonija Favera i Ivane Gamulin te otvorenje izložbe ilustracija iz stripa Ilustrirana spiza održat će se u utorak, 19. ožujka u Teatru &TD s početkom u 19 sati. Izložba ostaje otvorena do 2. travnja u radno vrijeme kafića Teatra &TD.

Sa svojih 160 tvrdoukoričenih stranica, Zatvorske priče najopsežnije su Lavanderman izdanje. U njemu su okupljene sve epizode koje je Vinko Barić po scenariju Tonija Favera crtao još od trećeg broja. Ukupno njih devet. No zapravo su samo dvije otisnute jednako kako su bile u premijernim izdanjima. Vinko si je dao truda i ponovo nacrtao četrdesetak tabli kojima nije bio najzadovoljniji. Osim već objavljenih u album su uključene i dvije potpuno nove, ulazna i izlazna, kako bi se dobila zaokružena cjelina! Ali ni to nije sve! U Zatvorske priče uključeni su i ilustrirani kulinarski recepti Ivane Gamulin! Za svaku epizodu po jedan oko kojega se i vrti radnja! Nadahnuti predgovor napisao je Zlatko Gall i iz njega se može doznati kako Lavanderman nije prvi strip junak koji je dobio kuharicu. Prije njega jedan drugi moreplovac dobio je svoju! Radi se naravno o Cortu!

Autori: Vinko Barić, Toni Faver i Ivana Gamulin
Predgovor: Zlatko Gall
Stručni savjetnici: Matko Marić, Nataša Miljuš
Nakladnik: Udruga „Kad-tad“, Zagreb, Basarićekova 11
Urednik izdanja: Toni Bobanović Faver

Održana promocija autorskog stripa “Dosta je sa ćutanjem” na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga

Jedinstveni autorski strip „Dosta je sa ćutanjem“ inspirisan pričama interseks osoba, premijerno je predstavljen publici u sredu 25. oktobra, u okviru 66. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, na štandu Francuske.

Ovo nesvakidašnje izdanje, prvo ovakve vrste u Srbiji, čiji je inicijator udruženje XY spektrum – Organizacija za polno i rodno varijantne osobe, donosi nam četiri autentične, samostalne priče i umetnička dela sa ključnim porukama i informacijama suptilno utkanim u tkivo stripa – kadrove, table i dijaloge.  

Pored Kristiana Ranđelovića, predsednika Udruženja XY Spektrum, koscenariste i prve vidljive interseks osobe u Srbiji, u  izradi stripa učestvovali su i poznati autori/ke domaće strip scene: koscenarista Pavle Zelić i strip autorke Jana Adamović, Dragana Radanović, Danica Jevđović i Ana Milojković Omi. Izdavač je System Comics iz Beograda.

Aleksandr Lansa iz Fonda Metis koji je pokrovitelj projekta, istakao je zadovoljstvo što učestvuje u promociji ovog izdanja: „Fond Metis nastao je 2021. je njegov cilj je da doprinosi Francuskoj agenciji za razvoj koja je prisutna širom sveta, da kroz kulturu spaja aktere koji se bave razvojem, umetnike, i društvo. Iz tih susreta nastaju veoma snažne veze svih aktera koji učestvuju u projektima. Ovom prilikom podržali smo remek-delo koje se bavi izuzetno važnom temom – interseks osobama.“

Kristian Ranđelović, inicijator i ko-scenarista stripa „Dosta je sa ćutanjem“, osvrnuo se na inicijalnu ideju čitavog projekta. „Pošao sam od toga da je francuska škola stripa jedna od najpoznatijih u svetu, i od ideje da upravo u ovom formatu možemo da napravimo zanimljiv strip na jednu vrlo neobičnu i skrivenu temu. Interseks osobe, njihovi varijeteti i iskustva se ne vide ni u Srbiji ni u regionu. Zajedničkim snagama napravili smo nešto što će biti prvi korak ne samo u Srbiji već i šire“.

Pavle Zelić, ko-scenarista stripa, na promociji ovog izdanja je istakao: „Ovo je mnogo više od zdravstvene teme. Ma koliko da sam smatrao da ponešto znam zahvaljući mom medicinskom i farmaceutskom obrazovanju, shvatio sam da o interseks osobama nisam znao ništa. Zapanjio sam se time i upravo tim krugovima ćiutanja o kojima pričamo ovde, u pogovoru, i kroz sve priče. Ti krugovi su nešto što pokušavamo da razbijemo. Kada smo počeli da radimo, ovo je delovalo kao veliki zalogaj. Ali strip ima veliku moć, ima tajnu formulu da dopre do najrazličitijih publika“.

Jana Adamović, jedna od četiri strip autorke iz kolektiva Stripotetke, koje su učestvovale u kreiranju stripa, o procesu rada na ovom projektu je rekla: „Kada nam je predloženo da učestvujemo na ovom projektu, odmah smo prepoznale njegovu vrednost, potencijal i važnost. Saradnja sa našim scenaristima je bila fantastična i oni bili su otvoreni za sugestije, ali i pružali divne konstruktivne kritike. Nama je najveći izazov bio kako da podelimo priče, a kasnije kako da ono što smo naučile iz literature primenimo u stripu, tako da ne bude nametljivo već da čini neodvojiv deo vizuelne naracije koju smo stvarali“.

Ana Milojković Omi je naglasila kako je joj je posebno drago što je sarađivala sa Pavlom Zelićem. „Imali smo jako lepu i otvorenu saradnju, lepo smo se dopunjavali i ostvarili lepo grafičko rešenje za koje mislim da će se publici dopasti. Ovo je delo za široku publiku i nadam se da će ove priče doprinetio edukaciji, empatiji, da ćemo širiti svest o toleranciji, ali i o stripu kao alatu koji treba da govori važnim socijalnim pitanjima“.

Danica Jevđović je naglasila sjajnu saradnju svih aktera na ovom projektu: „Udruženje Stripotetke postoji relativno kratko i drago nam je da je jedan od naših prvih projekata ovako veliki i značajan. To je zaista bitna stvar“.

Igor Marković, urednik izdavačke kuće System Comics je o radu na ovom izdanju rekao: „Nisam znao ništa o interseks osobama, ali sam mnogo naučio spremajući ovaj strip. Dopada mi se i mislim da ima snagu da dođe do šire publike. Siguran sam da će se svideti svima koji budu otvoreni da ga pročitaju i ubeđen sam da će imati lepu budućnost, i za nas kao izdavača“.

Monika Husar, direktorka agencije Komunikart koja učestvuje u koordinaciji i promociji projekta, zahvalila se najpre autorskom timu zaslužnom za sjajno umetničko delo. „Ovo jeste angažovani strip, tema kojom se bavi je vrlo ozbiljna, neophodna i važna za naše društvo i region. Drago mi je da je odabran autorski tim koji čine četiri žene, iskusne strip autorke koje su radile na ovom projektu. Važno je pomenuti i ulogu Igora Markovića jer nije lako u Srbiji naći izdavača zainteresovanog za nekomercijalne teme. I naravno, pored Francuskog instituta koji je zaista uvek otvoren za projekte koji neguju različitost i manjine, a umetnost pre svega, zahvaljujemo se našim partnerima koji su pružili finansijsku podršku, AFD-u i Fondu Matis“, zaključila je Monika Husar.

Trenutno se 1,7% ljudi u svetu smatra interseks osobama. Interseks varijacije se mogu utvrditi ili u vreme rođenja, tokom adolescencije, ili čak kasnije u životu. Sama tema je tek nedavno postala prisutna u domenu ljudskih prava i još uvek učimo o životima osoba koje su rođene sa različitim polnim karakteristikama, hromozomima i/ili hormonima. Ali, to je nešto o čemu se interseks osobama savetuje da ne razgovaraju, ni sa našim lekarima, ni sa našim porodicama, a ponekad se čak i čuva kao tajna od osobe kojoj se sve ovo dešava. U ovim okolnostima, interseks je osnova za diskriminaciju, stigmatizaciju, nasilje i stanja vezana za pogoršano mentalno zdravlje uzrokovana spoljnim faktorima.

Strip “Dosta je sa ćutanjem” se bavi nedostatkom informacija za roditelje, za osobe koje su možda preispitivale svoj pol, kao i za one profesije koje utiču na živote interseks osoba. Strip ima za cilj da podigne svest i otvori dijalog koji će doneti više uvida u temu, osnažiti roditelje interseks dece da podele svoja iskustva, da promoviše autonomiju tela i integritet u kulturi, da pomogne stručnjacima iz srodnih oblasti da budu inkluzivniji i svesniji postojanja interseks osoba i učiniti da se više poštuju njihove potrebe i prava.

Strip je nastao kao rezultat višemesečne saradnje koscenarista i strip autorki, u partnerstvu sa Francuskim institutom u Srbiji, Agencijom Komunikart, Udruženjem “Stripotetke” i Goethe-Institutom u Beogradu, i uz podršku Fonda Metis, Francuske agencije za razvoj (AFD) i  fondacije Heinrich Böll Stiftung Beograd. 

Dvadeset godina strip saradnje Zdravka Mićanovića i dečijeg lista iz Rijeke „Bijela pčela“ / Srećna galerija SKC od 2-13-novembra 2023.godine

Srećna galerija“ Studentskog kulturnog centra, predstavlja izložbu stripa:

Dvadeset godina strip saradnje 

Zdravka Mićanovića i dečijeg lista iz Rijeke „Bijela pčela“

Od 2. do 13. novembra 2023. godine

Ovom izložbom prof dr Zdravka Mićanovića predstavljen je strip kao deo sadržaja dečijeg lista iz Rijeke – „Bijela pčela“koji jemanje poznat u Srbiji, u kojem se sagledavaju kako vrednosti autorskog stripa, a takođe i stripa u transponovanju istorijskih, tehničkih i književnih tema i dela.

Izložba se otvara u četvrtak, 2. novembra 2023. u 18 časova u „Srećnoj galeriji“ Studentskog kulturnog centra u Beogradu, a odmah nakon otvaranja, organizovana je tribina u Velikoj Sali SKC-a u 19 časova. Učesnici ove tribine su: Rastko Ćirić, profesor ilustracije i animacije na FPU, Ljubomir Kljakić, politikolog, sociolog, antropolog i pisac,Gordana Maletić, književnica za decu, saradnica „Bijele pčele“ i Dragana Kuprešanin, doktor umetnosti, vizuelni i primenjeni umetnik i predavač na VŠLPUSS u Beogradu

„Bijela pčela“ je jedini dečji list na hrvatskom kulturnom prostoru štampan na srpskom jeziku, ćiriličnim i latiničnim pismom. Tokom dve decenije strip saradnje u Mićanovićevom fokusu bile su teme birane prema ličnoj naklonosti, ali prilagođene i koncepciji lista. U navedenom periodu objavljeno je 400 strip tabli, i sve će u odgovarajućim formatima biti predstavljene na izložbi.