Održana promocija autorskog stripa “Dosta je sa ćutanjem” na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga
Jedinstveni autorski strip „Dosta je sa ćutanjem“ inspirisan pričama interseks osoba, premijerno je predstavljen publici u sredu 25. oktobra, u okviru 66. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, na štandu Francuske.
Ovo nesvakidašnje izdanje, prvo ovakve vrste u Srbiji, čiji je inicijator udruženje XY spektrum – Organizacija za polno i rodno varijantne osobe, donosi nam četiri autentične, samostalne priče i umetnička dela sa ključnim porukama i informacijama suptilno utkanim u tkivo stripa – kadrove, table i dijaloge.
Pored Kristiana Ranđelovića, predsednika Udruženja XY Spektrum, koscenariste i prve vidljive interseks osobe u Srbiji, u izradi stripa učestvovali su i poznati autori/ke domaće strip scene: koscenarista Pavle Zelić i strip autorke Jana Adamović, Dragana Radanović, Danica Jevđović i Ana Milojković Omi. Izdavač je System Comics iz Beograda.
Aleksandr Lansa iz Fonda Metis koji je pokrovitelj projekta, istakao je zadovoljstvo što učestvuje u promociji ovog izdanja: „Fond Metis nastao je 2021. je njegov cilj je da doprinosi Francuskoj agenciji za razvoj koja je prisutna širom sveta, da kroz kulturu spaja aktere koji se bave razvojem, umetnike, i društvo. Iz tih susreta nastaju veoma snažne veze svih aktera koji učestvuju u projektima. Ovom prilikom podržali smo remek-delo koje se bavi izuzetno važnom temom – interseks osobama.“
Kristian Ranđelović, inicijator i ko-scenarista stripa „Dosta je sa ćutanjem“, osvrnuo se na inicijalnu ideju čitavog projekta. „Pošao sam od toga da je francuska škola stripa jedna od najpoznatijih u svetu, i od ideje da upravo u ovom formatu možemo da napravimo zanimljiv strip na jednu vrlo neobičnu i skrivenu temu. Interseks osobe, njihovi varijeteti i iskustva se ne vide ni u Srbiji ni u regionu. Zajedničkim snagama napravili smo nešto što će biti prvi korak ne samo u Srbiji već i šire“.
Pavle Zelić, ko-scenarista stripa, na promociji ovog izdanja je istakao: „Ovo je mnogo više od zdravstvene teme. Ma koliko da sam smatrao da ponešto znam zahvaljući mom medicinskom i farmaceutskom obrazovanju, shvatio sam da o interseks osobama nisam znao ništa. Zapanjio sam se time i upravo tim krugovima ćiutanja o kojima pričamo ovde, u pogovoru, i kroz sve priče. Ti krugovi su nešto što pokušavamo da razbijemo. Kada smo počeli da radimo, ovo je delovalo kao veliki zalogaj. Ali strip ima veliku moć, ima tajnu formulu da dopre do najrazličitijih publika“.
Jana Adamović, jedna od četiri strip autorke iz kolektiva Stripotetke, koje su učestvovale u kreiranju stripa, o procesu rada na ovom projektu je rekla: „Kada nam je predloženo da učestvujemo na ovom projektu, odmah smo prepoznale njegovu vrednost, potencijal i važnost. Saradnja sa našim scenaristima je bila fantastična i oni bili su otvoreni za sugestije, ali i pružali divne konstruktivne kritike. Nama je najveći izazov bio kako da podelimo priče, a kasnije kako da ono što smo naučile iz literature primenimo u stripu, tako da ne bude nametljivo već da čini neodvojiv deo vizuelne naracije koju smo stvarali“.
Ana Milojković Omi je naglasila kako je joj je posebno drago što je sarađivala sa Pavlom Zelićem. „Imali smo jako lepu i otvorenu saradnju, lepo smo se dopunjavali i ostvarili lepo grafičko rešenje za koje mislim da će se publici dopasti. Ovo je delo za široku publiku i nadam se da će ove priče doprinetio edukaciji, empatiji, da ćemo širiti svest o toleranciji, ali i o stripu kao alatu koji treba da govori važnim socijalnim pitanjima“.
Danica Jevđović je naglasila sjajnu saradnju svih aktera na ovom projektu: „Udruženje Stripotetke postoji relativno kratko i drago nam je da je jedan od naših prvih projekata ovako veliki i značajan. To je zaista bitna stvar“.
Igor Marković, urednik izdavačke kuće System Comics je o radu na ovom izdanju rekao: „Nisam znao ništa o interseks osobama, ali sam mnogo naučio spremajući ovaj strip. Dopada mi se i mislim da ima snagu da dođe do šire publike. Siguran sam da će se svideti svima koji budu otvoreni da ga pročitaju i ubeđen sam da će imati lepu budućnost, i za nas kao izdavača“.
Monika Husar, direktorka agencije Komunikart koja učestvuje u koordinaciji i promociji projekta, zahvalila se najpre autorskom timu zaslužnom za sjajno umetničko delo. „Ovo jeste angažovani strip, tema kojom se bavi je vrlo ozbiljna, neophodna i važna za naše društvo i region. Drago mi je da je odabran autorski tim koji čine četiri žene, iskusne strip autorke koje su radile na ovom projektu. Važno je pomenuti i ulogu Igora Markovića jer nije lako u Srbiji naći izdavača zainteresovanog za nekomercijalne teme. I naravno, pored Francuskog instituta koji je zaista uvek otvoren za projekte koji neguju različitost i manjine, a umetnost pre svega, zahvaljujemo se našim partnerima koji su pružili finansijsku podršku, AFD-u i Fondu Matis“, zaključila je Monika Husar.
Trenutno se 1,7% ljudi u svetu smatra interseks osobama. Interseks varijacije se mogu utvrditi ili u vreme rođenja, tokom adolescencije, ili čak kasnije u životu. Sama tema je tek nedavno postala prisutna u domenu ljudskih prava i još uvek učimo o životima osoba koje su rođene sa različitim polnim karakteristikama, hromozomima i/ili hormonima. Ali, to je nešto o čemu se interseks osobama savetuje da ne razgovaraju, ni sa našim lekarima, ni sa našim porodicama, a ponekad se čak i čuva kao tajna od osobe kojoj se sve ovo dešava. U ovim okolnostima, interseks je osnova za diskriminaciju, stigmatizaciju, nasilje i stanja vezana za pogoršano mentalno zdravlje uzrokovana spoljnim faktorima.
Strip “Dosta je sa ćutanjem” se bavi nedostatkom informacija za roditelje, za osobe koje su možda preispitivale svoj pol, kao i za one profesije koje utiču na živote interseks osoba. Strip ima za cilj da podigne svest i otvori dijalog koji će doneti više uvida u temu, osnažiti roditelje interseks dece da podele svoja iskustva, da promoviše autonomiju tela i integritet u kulturi, da pomogne stručnjacima iz srodnih oblasti da budu inkluzivniji i svesniji postojanja interseks osoba i učiniti da se više poštuju njihove potrebe i prava.
Strip je nastao kao rezultat višemesečne saradnje koscenarista i strip autorki, u partnerstvu sa Francuskim institutom u Srbiji, Agencijom Komunikart, Udruženjem “Stripotetke” i Goethe-Institutom u Beogradu, i uz podršku Fonda Metis, Francuske agencije za razvoj (AFD) i fondacije Heinrich Böll Stiftung Beograd.
Dvadeset godina strip saradnje Zdravka Mićanovića i dečijeg lista iz Rijeke „Bijela pčela“ / Srećna galerija SKC od 2-13-novembra 2023.godine
Srećna galerija“ Studentskog kulturnog centra, predstavlja izložbu stripa:
Dvadeset godina strip saradnje
Zdravka Mićanovića i dečijeg lista iz Rijeke „Bijela pčela“
Od 2. do 13. novembra 2023. godine
Ovom izložbom prof dr Zdravka Mićanovića predstavljen je strip kao deo sadržaja dečijeg lista iz Rijeke – „Bijela pčela“, koji jemanje poznat u Srbiji, u kojem se sagledavaju kako vrednosti autorskog stripa, a takođe i stripa u transponovanju istorijskih, tehničkih i književnih tema i dela.
Izložba se otvara u četvrtak, 2. novembra 2023. u 18 časova u „Srećnoj galeriji“ Studentskog kulturnog centra u Beogradu, a odmah nakon otvaranja, organizovana je tribina u Velikoj Sali SKC-a u 19 časova. Učesnici ove tribine su: Rastko Ćirić, profesor ilustracije i animacije na FPU, Ljubomir Kljakić, politikolog, sociolog, antropolog i pisac,Gordana Maletić, književnica za decu, saradnica „Bijele pčele“ i Dragana Kuprešanin, doktor umetnosti, vizuelni i primenjeni umetnik i predavač na VŠLPUSS u Beogradu
„Bijela pčela“ je jedini dečji list na hrvatskom kulturnom prostoru štampan na srpskom jeziku, ćiriličnim i latiničnim pismom. Tokom dve decenije strip saradnje u Mićanovićevom fokusu bile su teme birane prema ličnoj naklonosti, ali prilagođene i koncepciji lista. U navedenom periodu objavljeno je 400 strip tabli, i sve će u odgovarajućim formatima biti predstavljene na izložbi.
Promocija jedinstvenog autorskog stripa “Dosta je sa ćutanjem” na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga
Jedinstveni autorski strip „Dosta je sa ćutanjem“ inspirisan pričama interseks osoba, biće premijerno predstavljen publici u okviru 66. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, 25. oktobra u 16 časova na štandu Francuske.
Ovo nesvakidašnje izdanje, prvo ovakve vrste u Srbiji, čiji je inicijator udruženje XY spektrum – organizacija za polno i rodno varijantne osobe, donosi nam četiri autentične, samostalne priče i umetnička dela sa ključnim porukama i informacijama suptilno utkanim u tkivo stripa – kadrove, table i dijaloge.
Pored Kristiana Ranđelovića, predsednika Udruženja XY Spektrum, koscenariste i prve vidljive interseks osobe u Srbiji, u izradi stripa učestvovali su i poznati autori/ke domaće strip scene: koscenarista Pavle Zelić i strip autorke Jana Adamović, Dragana Radanović, Danica Jevđović i Ana Milojković Omi. Izdavač je System Comics iz Beograda.
Kristian Ranđelović je o nastanku ovog stripa rekao: “Strip je nastao sa idejom da se interseks osobe i otkrivanje varijacija koje ih čine posebnim, kroz strip formu, pojasne i približe najviše mlađoj populaciji. Važno mi je bilo da se ispričane priče povežu sa realnim situacijama i osećanjima koje izazivaju kod svih učesnika/ca”.
Trenutno se 1,7% ljudi u svetu smatra interseks osobama. Interseks varijacije se mogu utvrditi ili u vreme rođenja, tokom adolescencije, ili čak kasnije u životu. Sama tema je tek nedavno postala prisutna u domenu ljudskih prava i još uvek učimo o životima osoba koje su rođene sa različitim polnim karakteristikama, hromozomima i/ili hormonima. Ali, to je nešto o čemu se interseks osobama savetuje da ne razgovaraju, ni sa našim lekarima, ni sa našim porodicama, a ponekad se čak i čuva kao tajna od osobe kojoj se sve ovo dešava. U ovim okolnostima, interseks je osnova za diskriminaciju, stigmatizaciju, nasilje i stanja vezana za pogoršano mentalno zdravlje uzrokovana spoljnim faktorima.
Pavle Zelić, koscenarista stripa, o radu na ovom projektu je rekao: “Kao magistar farmacije i neko ko je veoma aktivan u široj sferi javnog zdravlja u Srbiji i na međunarodnom planu, mislio sam da znam dosta toga o interseks osobama. Posle razgovora sa Kristianom shvatio sam da u stvari ne znam ništa. Pišući neretko provokativne, a često duboko emotivne i lične priče, stripove i filmove, mislio sam da znam mnogo o tome kako pretočiti sirova osećanja na papir. I opet je sledila spoznaja da na ovakvom zadatku, mogu i moram bolje. „Dosta je sa ćutanjem“ je delo za koje mi je čast i odgovornost da sam na njemu radio i da sam kroz njega ja učio… i naučio – kako se, timski i u harmoniji sinergije, jedna ovako teška tema može izneti iz ponora ličnog i opšteg neznanja na pijedestal komunikativne i prosvetljene umetnosti”.
Strip “Dosta je sa ćutanjem” se bavi nedostatkom informacija za roditelje, za osobe koje su možda preispitivale svoj pol, kao i za one profesije koje utiču na živote interseks osoba. Strip ima za cilj da podigne svest i otvori dijalog koji će doneti više uvida u temu, osnažiti roditelje interseks dece da podele svoja iskustva, da promoviše autonomiju tela i integritet u kulturi, da pomogne stručnjacima iz srodnih oblasti da budu inkluzivniji i svesniji postojanja interseks osoba i učiniti da se više poštuju njihove potrebe i prava.
Strip autorke Jana Adamović, Dragana Radanović, Danica Jevđović i Ana Milojković Omi, članice Udruženja “Stripotetke”, kroz četiri priče opisale su živote interseks osoba različitih uzrasta, porekla i životnih okolnosti, sagledavajući temu stripa na raznovrstan i slojevit način.
Jana Adamović je autorka prve priče u ovom strip albumu: “Priča na kojoj sam ja radila se bavi roditeljima koji po rođenju dece saznaju da su njihove bebe interseks, i samim tim stavljeni su u situaciju da moraju doneti neke teške odluke i kasnije živeti sa posedicama tih odluka. Budući da sam i sama mama, duboko sam se povezala sa likovima radeći na ovom stripu, i želela sam da prenesem tu njihovu životnost čitaocima”.
Dragana Radanović istakla je izazove u radu na ovom stripu: “Iako sa svojim studentima na fakultetu često radim na pričama koje u svom centru imaju temu identiteta, i rodnog identiteta, ovo je bio prvi put da radim na stripu o interseks osobi. Najveći izazov je bilo prikazivanje ogromne krhkosti i neizmerne snage koja istovremeno čuči u glavnoj junakinji. Nadam se da će čitaoci uspeti da vide obe strane u junakinji i razumeju koliko nevidljivih izazazova i prepreka društvo postavlja ispred onih koji nisu birali u kakvom telu će da se rode”.
Danica Jevđović radila je na priči o bračnom paru koji pokušava da dobije dete i u tome nailazi na poteškoće. O svom iskustvu na ovom projektu je rekla: “Imala sam priliku da se upoznam sa, do tada, nepoznatom temom koja se tiče interseks ili međupolnih osoba. Sve priče su u potpunosti ljudske i mogu se desiti bilo kome. Za mene značaj ovog projekta leži u razbijanju pogrešnih ideja o tome šta je međupolni varijetet”.
Ana Milojković Omi se osvrnula na reči Džina Rodenberija, tvorca kultne serije “Zvezdane staze”, koji se jednom prilikom zapitao – ako ne naučimo da prihvatamo međusobne razlike, kako ćemo se suočiti sa beskrajnom raznolikošću koja nas čeka u svemiru. “Nadam se da će naša umetnost izbrisati neke od tih granica i svojom empatijom približiti ovu temu ljudima koji se do sada nisu susreli sa njom. I značiti onima kojima su te priče potrebne”, zaključila je Ana Milojković.
Strip je nastao kao rezultat višemesečne saradnje koscenarista i strip autorki, u partnerstvu sa Francuskim institutom u Srbiji, Agencijom Komunikart, Udruženjem “Stripotetke” i Goethe-Institutom u Beogradu, i uz podršku Francuske agencije za razvoj (AFD) kroz Metis fond i fondacije Heinrich Böll Stiftung Beograd.
Pančevo slavi strip: Remix Comix programom na ulicama Pančeva završen Nova Festival
U četvrtak 19. oktobra u četiri javna prostora u Pančevu, otvorena je izložba “Usamljeni zajedno”, koja je realizovana u okviru evropskog projekta “Remix Comix – Comics for Heritage”. Ovim programom završava se 9. Nova Festival u Pančevu posvećen savremenom autorskom stripu. Izložba “Usamljeni zajedno” realizovana je uz podršku programa Kreativna Evropa Evropske Unije, Ministarstva kulture Republike Srbije i Grada Pančeva.
Na izložbi “Usamljeni zajedno” prikazani su autorski stripovi Lidije Krnjajić, Lucie Lučanske, Vuka Palibrka i Andreja Štulara nastali po motivima priča iz intervjua sa pripadnicima pančevačkih starijih generacija, i kroz rad sa kustosima izložbe Maidom Gruden i Andrijom Stojanovićem. Stripovi du deo umetničkih instalacija postavljenih na mestima koja su predstavljala i danas predstavljaju okupljališta mladih – Gimnazija Uroš Predić, Kulturni centar Pančeva, Dom omladine Pančevo i Narodna Bašta. Kustosi i umetnici su sa posetiocima izložbe išli na organizovano vođenje kroz sve četiri lokacije.
U okviru projekta “Remix Comix: Comics for Heritage”u Pančevu su snimljena četiri intervjua u video formatu sa pripadnicima starijih generacija: Miroslavom Pupić Mirčicom, Ivanom Rakidžićem, Olgicom Simić i Brankom Purićem, od kojih poslednja sagovornica i sagovornik danas žive u domu za stare u Pančevu. Osnovna tema ovih intervjua je: kako su se stari Pančevci kada su bili mladi zabavljali, ili na koji način su učestvovali u kulturnom životu Pančeva, da li su učestvovali u stvaranju pančevačkog kulturnog života i zabava tokom pedesetih, šezdesetih ili sedamdesetih godina prošlog veka.
Kroz razgovor, sagovornici su se sećali zadovoljstva proživljenog tokom druženja u toku mladosti koja su se odvijala kroz pevanje, igranje/ples, sport, priredbe, proslave državnih praznika, pozorište, bioskop, izlaske na korzo, odlaske u kafane, parkove i na ulice. To su bila kolektivna druženja u javnim, ali i privatnim prostorima.
U okviru Nova Festivala, prethodno su u Galeriji Bate Mihailovića organizovane izložbe Borisa Stanića i Madlen Pereire, ovogodišnjih rezidenata programa Ukrštenih rezidencija u oblasti stripa između Francuske i Srbije, kao i izložbe “Ostrvo ljubavi” (inspirisana radom i životom Nadežde Petrović), “Kod kuće” koja je predstavila radove iz istoimene strip antologije kolektiva “Stripotetke”, “Present Past” u saradnji sa Goethe-Institutom u Beogradu, i “Rani austrijski strip i ilustracija” u saradnji sa Austrijskim kulturnim forumom.
Izložba “Usamljeni zajedno” u okviru evropskog projekta Remix Comix u Pančevu
U četvrtak 19. oktobra u 14 časova ispred Gimnazije “Uroš Predić” u Pančevu, biće otvorena izložba “Usamljeni zajedno”, koja je realizovana u okviru evropskog projekta “Remix Comix – Comics for Heritage”.
Na ovoj izložbi, koja se održava na četiri lokacije u Pančevu, biće prikazani autorski stripovi Lidije Krnjajić, Lucie Lučanske (Češka), Vuka Palibrka (Srbija) i Andreja Štulara (Slovenija) nastali po motivima priča iz intervjua sa pripadnicima pančevačkih starijih generacija, i kroz rad sa kustosima izložbe Maidom Gruden i Andrijom Stojanovićem. Stripovi će biti deo umetničkih instalacija postavljenih na mestima koja su predstavljala i danas predstavljaju okupljališta mladih – Gimnazija Uroš Predić, Kulturni centar Pančeva, Dom omladine Pančevo i Narodna Bašta. Nakon otvaranja u 14 časova, kustosi i umetnici će sa posetiocima izložbe krenuti u organizovano vođenje kroz sve četiri lokacije.
Iste večeri od 19 časova, tim magazina za mlade Oblakoder će organizovati žurku u Štabu Pogon na kojoj će posetioci imati prilike da se neformalno druže sa strip crtačima koji borave u Pančevu u okviru Remix Comix programa, a za DJ support će biti zadužen Bukazić.
U okviru projekta “Remix Comix: Comics for Heritage”u Pančevu su snimljena četiri intervjua u video formatu sa pripadnicima starijih generacija: Miroslavom Pupić Mirčicom, Ivanom Rakidžićem, Olgicom Simić i Brankom Purićem, od kojih poslednja sagovornica i sagovornik danas žive u domu za stare u Pančevu. Osnovna tema ovih intervjua je: kako su se stari Pančevci kada su bili mladi zabavljali, ili na koji način su učestvovali u kulturnom životu Pančeva, da li su učestvovali u stvaranju pančevačkog kulturnog života i zabava tokom pedesetih, šezdesetih ili sedamdesetih godina prošlog veka.
Kroz razgovor, sagovornici su se sećali zadovoljstva proživljenog tokom druženja u toku mladosti koja su se odvijala kroz pevanje, igranje/ples, sport, priredbe, proslave državnih praznika, pozorište, bioskop, izlaske na korzo, odlaske u kafane, parkove i na ulice. To su bila kolektivna druženja u javnim, ali i privatnim prostorima.
Izložba “Usamljeni zajedno” biće otvorena do 24. oktobra 2023. godine..
Međunarodni projekat Remix Comix, u kome učestvuju tri organizacije iz Srbije, podržan je od strane programa Kreativna Evropa Evropske Unije. Projekat se realizuje u intervalu od 24 meseca, od juna 2022. do juna 2024. godine. Pored Multimedijalnog centra LED ART iz Novog Sada, koji je lider projekta, kao partneri na projektu učestvuju Agencija Komunikart iz Pančeva, Fondacija Novi Sad – Evropska prestonica kulture, Lustr Festival Ilustrace (Češka), Stichting Zid (Holandija) i Forum Ljubljana Zavod za umetnisko in kulturno produkcijo (Slovenija). Partneri izložbe “Usamljeni zajedno” su Gerontološki centar Pančevo i Kulturni centar Pančeva.
Glavni cilj projekta Remix Comix je stvaranje novih i inovativnih savremenih stripova koji preispituju dominantne modele predstavljanja nasleđa radi razvijanja i animiranja nove publike. Poseban fokus je na publici koja pripada manjinama i socijalno marginalizovanim grupama, kako bi se povećao njihov pristup i učešće u kulturnim događajima.
Promocija jedinstvenog autorskog stripa “Dosta je sa ćutanjem” na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga
Jedinstveni autorski strip „Dosta je sa ćutanjem“ inspirisan pričama interseks osoba, biće premijerno predstavljen publici u okviru 66. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, 25. oktobra u 16 časova na štandu Francuske.
Ovo nesvakidašnje izdanje, prvo ovakve vrste u Srbiji, čiji je inicijator udruženje XY spektrum – organizacija za polno i rodno varijantne osobe, donosi nam četiri autentične, samostalne priče i umetnička dela sa ključnim porukama i informacijama suptilno utkanim u tkivo stripa – kadrove, table i dijaloge.
Pored Kristiana Ranđelovića, predsednika Udruženja XY Spektrum, koscenariste i prve vidljive interseks osobe u Srbiji, u izradi stripa učestvovali su i poznati autori/ke domaće strip scene: koscenarista Pavle Zelić i strip autorke Jana Adamović, Dragana Radanović, Danica Jevđović i Ana Milojković Omi. Izdavač je System Comics iz Beograda.
Kristian Ranđelović je o nastanku ovog stripa rekao: “Strip je nastao sa idejom da se interseks osobe i otkrivanje varijacija koje ih čine posebnim, kroz strip formu, pojasne i približe najviše mlađoj populaciji. Važno mi je bilo da se ispričane priče povežu sa realnim situacijama i osećanjima koje izazivaju kod svih učesnika/ca”.
Trenutno se 1,7% ljudi u svetu smatra interseks osobama. Interseks varijacije se mogu utvrditi ili u vreme rođenja, tokom adolescencije, ili čak kasnije u životu. Sama tema je tek nedavno postala prisutna u domenu ljudskih prava i još uvek učimo o životima osoba koje su rođene sa različitim polnim karakteristikama, hromozomima i/ili hormonima. Ali, to je nešto o čemu se interseks osobama savetuje da ne razgovaraju, ni sa našim lekarima, ni sa našim porodicama, a ponekad se čak i čuva kao tajna od osobe kojoj se sve ovo dešava. U ovim okolnostima, interseks je osnova za diskriminaciju, stigmatizaciju, nasilje i stanja vezana za pogoršano mentalno zdravlje uzrokovana spoljnim faktorima.
Pavle Zelić, koscenarista stripa, o radu na ovom projektu je rekao: “Kao magistar farmacije i neko ko je veoma aktivan u široj sferi javnog zdravlja u Srbiji i na međunarodnom planu, mislio sam da znam dosta toga o interseks osobama. Posle razgovora sa Kristianom shvatio sam da u stvari ne znam ništa. Pišući neretko provokativne, a često duboko emotivne i lične priče, stripove i filmove, mislio sam da znam mnogo o tome kako pretočiti sirova osećanja na papir. I opet je sledila spoznaja da na ovakvom zadatku, mogu i moram bolje. „Dosta je sa ćutanjem“ je delo za koje mi je čast i odgovornost da sam na njemu radio i da sam kroz njega ja učio… i naučio – kako se, timski i u harmoniji sinergije, jedna ovako teška tema može izneti iz ponora ličnog i opšteg neznanja na pijedestal komunikativne i prosvetljene umetnosti”.
Strip “Dosta je sa ćutanjem” se bavi nedostatkom informacija za roditelje, za osobe koje su možda preispitivale svoj pol, kao i za one profesije koje utiču na živote interseks osoba. Strip ima za cilj da podigne svest i otvori dijalog koji će doneti više uvida u temu, osnažiti roditelje interseks dece da podele svoja iskustva, da promoviše autonomiju tela i integritet u kulturi, da pomogne stručnjacima iz srodnih oblasti da budu inkluzivniji i svesniji postojanja interseks osoba i učiniti da se više poštuju njihove potrebe i prava.
Strip autorke Jana Adamović, Dragana Radanović, Danica Jevđović i Ana Milojković Omi, članice Udruženja “Stripotetke”, kroz četiri priče opisale su živote interseks osoba različitih uzrasta, porekla i životnih okolnosti, sagledavajući temu stripa na raznovrstan i slojevit način.
Jana Adamović je autorka prve priče u ovom strip albumu: “Priča na kojoj sam ja radila se bavi roditeljima koji po rođenju dece saznaju da su njihove bebe interseks, i samim tim stavljeni su u situaciju da moraju doneti neke teške odluke i kasnije živeti sa posedicama tih odluka. Budući da sam i sama mama, duboko sam se povezala sa likovima radeći na ovom stripu, i želela sam da prenesem tu njihovu životnost čitaocima”.
Dragana Radanović istakla je izazove u radu na ovom stripu: “Iako sa svojim studentima na fakultetu često radim na pričama koje u svom centru imaju temu identiteta, i rodnog identiteta, ovo je bio prvi put da radim na stripu o interseks osobi. Najveći izazov je bilo prikazivanje ogromne krhkosti i neizmerne snage koja istovremeno čuči u glavnoj junakinji. Nadam se da će čitaoci uspeti da vide obe strane u junakinji i razumeju koliko nevidljivih izazazova i prepreka društvo postavlja ispred onih koji nisu birali u kakvom telu će da se rode”.
Danica Jevđović radila je na priči o bračnom paru koji pokušava da dobije dete i u tome nailazi na poteškoće. O svom iskustvu na ovom projektu je rekla: “Imala sam priliku da se upoznam sa, do tada, nepoznatom temom koja se tiče interseks ili međupolnih osoba. Sve priče su u potpunosti ljudske i mogu se desiti bilo kome. Za mene značaj ovog projekta leži u razbijanju pogrešnih ideja o tome šta je međupolni varijetet”.
Ana Milojković Omi se osvrnula na reči Džina Rodenberija, tvorca kultne serije “Zvezdane staze”, koji se jednom prilikom zapitao – ako ne naučimo da prihvatamo međusobne razlike, kako ćemo se suočiti sa beskrajnom raznolikošću koja nas čeka u svemiru. “Nadam se da će naša umetnost izbrisati neke od tih granica i svojom empatijom približiti ovu temu ljudima koji se do sada nisu susreli sa njom. I značiti onima kojima su te priče potrebne”, zaključila je Ana Milojković.
Strip je nastao kao rezultat višemesečne saradnje koscenarista i strip autorki, u partnerstvu sa Francuskim institutom u Srbiji, Agencijom Komunikart, Udruženjem “Stripotetke” i Goethe-Institutom u Beogradu, i uz podršku Francuske agencije za razvoj (AFD) kroz Metis fond i fondacije Heinrich Böll Stiftung Beograd.
Otvaranje izložbe “Ostrvo ljubavi” i bogat dnevni strip program na 9. Nova Festivalu
U okviru 9. Nova Festivala posvećenog savremenom stripu, u subotu 14. oktobra od 14 do 19 časova u Galeriji Bate Mihailovića (Žarka Zrenjanina 1) u Pančevu, biće otvorene četiri izložbe, uz promociju strip antologije „Kod kuće“, mini sajam strip izdavača i matine strip-žurku.
Program počinje otvaranjem internacionalne izložbe stripa i ilustracije „Ostrvo ljubavi“, u okviru koje će svoje radove izložiti više od 50 strip autora/ki i ilustratora/ki iz čitavog sveta, po pozivu festivalskih selektora Jane Adamović (Yana) i Saše Rakezića (Aleksandar Zograf). Među autorima čiji su radovi zastupljeni na ovoj izložbi, nalaze se Igor Kordej, Eva Hilhorst, Alize De Pen, Leopold Pridon, Mirjana Mišlov i Tjeri Gitar, Harukiči, i mnogi drugi.
Ova izložba inspirisana je životom, i radom Nadežde Petrović, srpske slikarke i aktivistkinje čija se 150. godišnjica rođenja obeležava ove godine u okviru UNESCO kalendara važnih jubileja u kulturi i umetnosti. Naziv ovogodišnjeg izdanja ujedno je i naziv jedne od poznatih Nadeždinih slika (ulje na platnu, 1907-8. godina).
Publika će biti u prilici da pogleda i radove strip autora/ki nastale u okviru izložbe „Kod kuće“, strip kolektiva Stripotetke. Ova izložba predstaviće radove iz istoimene antologije stripova koju izdaje Besna Kobila, čija će promocija biti održana u 16 časova. Izložba i antologija bave se temom rada od kuće i problemima koji nastaju kada se granice između rada od kuće i rada u kući izgube. Kroz ove ilustrovane priče autorke Ana Milojković Omi, Ana Petrović, Biljana Mihajlović, Danica Jevđović, Dragana Radanović, Iva Atoski, Ivana Filipović, Jana Adamović, Jelena Đorđević, Lea Embeli i Selena Danilović su se povezale i pokrenule različite teme kao što su feminizam, rodna ravnopravnost na poslu i u životu, te izazovi prilikom rada u kulturi i u polju stripa.
Izložba „Rani austrijski strip i ilustracija“ autora Nicolasa Dostala i Ivana Petrovića, nastala u partnerstvu sa Austrijskim kulturnim forumom u Beogradu, jedan je od prvih iskoraka u pravcu sagledavanja početaka austrijske strip-produkcije. Na Nova Festivalu po prvi put su objedinjeni radovi crtača srpskog porekla, rođenog u Beču – Josefa Danilowtza (1877–1945), izvorno objavljivani i u Austriji i u Srbiji.
Publika će moći da pogleda i radove nastale u okviru projekta „Present Past“ Goethe Instituta u Beogradu. Cilj ovog projekta je da kroz različite umetničke formate dublje razmotri kulturno-političke odnose susednih država nekadašnje Jugoslavije. Kroz niz umetničkih reakcija na temu sadašnjosti i prošlosti, projekat stvara lančanu reakciju koja nadovezuje i inspiriše umetnike iz regiona. Na Nova Festivalu će biti izloženi stripovi Ane Petrović, Borisa Stanića, Dragane Kuprešanin, kao i zajednički rad Danila Miloševa Wostoka i Zlate Vojnić Kortmiš (Zlata VK).
Prvi put u Pančevu biće organizovan mini-sajam strip izdavača, u okviru kojeg će svoja strip izdanja predstaviti izdavačke kuće Komiko, System Comics, Besna kobila, Darkwood, Makondo, Beli put i Lokomotiva.
Na otvaranju ovog programa 9. Nova Festivala će biti i specijalni gosti, učesnici programa Ukrštene strip rezidencije Srbije i Francuske – Dragana Radanović, Ilija Jakovljević, Anđela Janković, Leopold Pridon, Madlen Pereira i Boris Stanić, kao i učesnici projekta Remix Comix podržanog od strane programa Kreativna Evropa Evropske Unije – Vuk Palibrk, Lucie Lučanska, Andrej Štular i Lidija Krnjajić.
Tokom ovog programa, u okviru matine strip-žurke, muziku će puštati DJ Aneri / Irena Ljubanović, uz Cocktail party powered by HEINEKEN Srbija.
KIJANU RIVS nastavlja svoj strip serijal – izašao BRZRKR 2
Koliku cenu biste platili za istinsku slobodu?
System Comics, izdavačka kuća iz Beograda konačno je objavila i drugi nastavak stripa BRZRKR, čiji je kreator i koscenarista glumac Kijanu Rivs (Keanu Reeves). Posle rapsrodatog prvog broja “Rat bez kraja, čovek bez granica”, nastavak donosi nove avanture glavnog junaka, koji je polusmrtnik, polubog, proklet nasiljem i njime vođen.
Čovek poznat samo kao B počinje iznova da luta svetom. Nakon što je izdržao nekoliko eksperimenata i misija, B-ovo sećanje na svoje poreklo najzad će biti obnovljeno. Ali šta ovo otkriće znači za njegovu budućnost? Da li je B najzad pronašao istinsku slobodu? Možda, ali kada je vlada SAD-a uopšte pustila nekoga iz svojih kandži da ode?
Kijanu Rivs nastavlja svoj debi u pisanju strip scenarija uz Mata Kinta proslavljenog koscenariste Njujork Tajmsove bestseler liste pisaca (Folklords, Grass Kings) i cenjenog strip autora Rona Garnija (Vulverin, Kapetan Amerika) u surovo, nasilnom novom serijalu o besmrtnom ratniku koji se bori kroz vekove.
I kako poznati Comic Book Resources kaže: “BRZRKR definitivno zaslužuje svu pomamu koja se oko njega digla.“
BRZRKR 2 je dostupan na svim kanalima System Comicsa:
facebook: @systemcomics
Instagram: @systemcomics
Strip autori Boris Stanić i Madlen Pereira izabrani na četvrtom konkursu Ukrštenih umetničkih rezidencija između Srbije i Francuske
Boris Stanić iz Srbije i Madlen Pereira iz Francuske biće novi rezidenti, u okviru četvrtog konkursa Ukrštene umetničke rezidencije između Srbije i Francuske u oblasti stripa.
Boris Stanićće od 20. oktobra do 20. decembra biti rezident Kuće autora u Angulemu u Francuskoj, a njega je odabrala stručna komisija iz ovog grada. Borisov nagrađeni projekat stripa zove se “Đogul Tiranin 2”, i predstavlja drug ii poslednji deo stripa Đogul tiranin, koji je Boris objavio samostalno 2021. godine. Dok je u prvom delu “neprijatelj” teror većine nad manjinom i konformizam, ovoga puta opasnost dolazi od ekološke katastrofe personifikovane kroz bića koja smeraju da razore šumu.
Boris Stanić rođen 25. aprila 1984. godine u Pančevu, gde i danas živi. Diplomirao je na Odseku za slikarstvo Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Autor je više grafičkih romana i zbirki stripova koje odlikuje snažan grafizam i setna, ravničarska poetika. Među najznačajnijim knjigama Borisa Stanića jesu biografska ostvarenja „Radosav: Jutarnja magla“ i „Radosav: Hrastovo lišće“, zatim „Atentat“ (grafički roman o sarajevskom atentatu nastao u saradnji sa holandskim istoričarem Gvidom van Hengelom) i zbirka stripova pod naslovom „Blatište“. Pored stripa uspešno se bavi slikarstvom i ilustracijom. Za svoj dosadašnji rad primio je više prestižnih nagrada.
Madlen Pereira (1997) će svoju rezidenciju imati u Pančevu tokom oktobra 2022, kada će biti i gošća devetog izdanja Nova Festivala u Pančevu. Njen projekat „Sidonine ljubavi / Les amours de Sidonie“ prati istoimenu junakinju koja propituje svet ljubavi kroz komplikovane, kolebljive, krhke i nasilne veze u novom svetu u kome se upinje da se oslobodi nekadašnjih konvencija. Ovaj strip je svedočanstvo u prvom licu o njenim raznim pokušajima, na mahove smešnim, na mahove tužnim.
Nakon završenih studija na Visokoj umetničkog školi u Loreni (Ecole Supérieure d’Art de Lorraine, ESAL), u Epinalu i na Visokoj evropskoj školi za sliku (Ecole Européenne Supérieure de l’Image, EESI) u Angulemu sa fokusom na strip, dvadesetšestogodišnja Madlen Pereira svoj akademski put nastavila je držeći stručne radionice, prevashodno umetničke u bolnici Necker-Enfants malades (Pariz), i kulturnu medijaciju u umetničkom centru La Métairie Bruyère (Epinal). Od 2018. ilustrovala je četiri knjige, među kojima su Mona sa medenim prstima Mari Zimer (Mona aux doigts de miel, izdavač Pourquoi Pas, 2020), Lavica, starac i devojčica Natali i Iv-Marija Klemana (La lionne, le vieil homme et la petite fille,Pourquoi Pas, 2019), kao i plakat za Kornjaču i dve patke Tome Skotoa (La Tortue et les deux canards Pourquoi Pas, 2018). Sarađivala je na fanzinima pet kolektiva među kojima su Le Râteau (2022), Collectif de Rêve (2021), Chahut #1 (2018), kao i na 38. broju dva poznata časopisa: La Revue Dessinée i TOPO Revue, oba 2022. godine, pišući sportsku i muzičku kolumnu. Živi u Angulemu.
Konačnom izboru rezidenata prethodila je uža selekcija u Srbiji i Francuskoj, koju su realizovali domaći partneri na projektu Ukrštenih rezidencija – Francuski institut u Srbiji, Grad Pančevo i Agencija Komunikart za Srbiju, i stručna komisija u Angulemu u Francuskoj. Kao tri najbolja u Srbiji, izdvojeni su projekti Borisa Stanića, Jovane Subašić i Nevene Marković. Među troje najboljih kandidata iz Francuske, uz Medlin Pereiru bili su Žan Sterkers i Tais Gimar.
U okviru posete predsednika Republike Francuske Emanuela Makrona Srbiji, 2019. godine je potpisan Sporazum o saradnji u oblasti kulture i stripa između francuskih i srpskih institucija. Projekat Ukrštene umetničke rezidencije iz oblasti stripa Srbija – Francuska je rezultat tog Sporazuma, i podrazumeva uspostavljanje strip rezidencija između dve zemlje.
Dosadašnji rezidenti u Angulemu bili su Dragana Radanović sa projektom „Nova slika detinjstva – eksperimenti” (2020), Ilija Jakovljević s projektom “Big Rock Energy” (2021) i Anđela Janković sa projektom “Normalni događaji / Normal events” (2022). Francuska rezidentkinja u Pančevu 2020. Alize de Pen je razvijala strip album od 120 strana o nuklearnoj katastrofi, 2021. Kler Bro je razvijala projekat „La Chiâle“ (Cmizdrenje), a Leopold Pridon je 2022. razvijao projekat „Aljoša je nestao“.