Film

7. Dunav film fest od 20. do 25. avgusta u Smederevu

Sedmo izdanje međunarodnog filmskog festivala Dunav Film Fest biće održano od 20. do 25. avgusta u Malom gradu Smederevske tvrđave.

Praznik filma koji već sedmu godinu stavlja Smederevo na mapu festivalskih prestonica premijerno će prikazati najznačajnija ostvarenja podunavske kinematografije.

Publika će pod vedrim nebom moći da uživa u preko trideset ostvarenja podeljenih u četiri programske celine na četiri atraktivne lokacije u Smederevu.

I sedmo izdanje obeležiće zapažena ostvarenja prestižnih festivala, veliki broj domaćih i regionalnih premijera, nagrađivani i filmovi priznatih reditelja, kao i filmovi mladih autora i autorki čije karijere su tek na početku.

Saradnja sa Telekomom Srbija biće nastavljena i ove godine, a publika će imati priliku da premijerno pogleda prve dve epizode serije koja će uskoro biti emitovana na televiziji.

Dunav Film Fest je takmičarskog karaktera, a nagradu Dunavska lađa za najbolji film u takmičarskoj selekciji dodeljuje stručni žiri sastavljen od renomiranih filmskih profesionalaca.

Glavna lokacija festivala je Mali grad Smederevske tvrđave, dok će publika i dalje uživati na lokacijama poput Dunavskog parka, Platoa kod Кarađorđevog duda i u Centru za kulturu Smederevo.

Sve dodatne informacije o programu biće uskoro dostupne na sajtu: dunavfilmfest.rs.

Ne propustite priliku da uživate u magiji filma na obali Dunava ovog avgusta!

Počelo snimanje domaćeg dugometražnog igranog filma „Zvečarke“ reditelja Nikole Ljuce

Foto: Maja Medić.

Proteklog vikenda u Beogradu počelo je snimanje filma Zvečarke reditelja Nikole Ljuce, sa Ivanom Vuković, Milanom Marićem, Jasnom Đuričić, Tarikom Filipovićem u glavnim ulogama, a u produkciji  filmske kuće Biberche.

 Zvečarke su drama sa elementima saspens trilera i melodrame, smeštena u današnju Srbiju. Ova filmska priča o ličnim, korporativnim i državnim interesima koji se sukobljavaju sa ljubavima, prijateljstvima i moralnim načelima, u fokusu ima mlade ljude i njihov intimni prostor i izbore, njihove lične odluke i moralna načela, pod kojima će živeti i voleti u kapitalističkom poretku bez milosti.  

Povodom početka snimanja filma, reditelj Nikola Ljuca je rekao „Pišući scenario zajedno sa Vukom Boškovićem i Stašom Bajac, znao sam da želim da režiram ovaj film tako da akcenat stavim na aktuelne društvene procese, savremene ljude i njihove izbore, i naglasim njihove pre svega lične odluke koje donose, a koje su uslovljene nemilosrdnim kapitalističkim poretkom koji svima nama ostavlja malo prostora za ljudskost. Naši su junaci uhvaćeni u vrtlog tranzicije koja predugo traje, tranzicije u kojoj se sve može kupiti i gde su ljudi najjeftinija roba. Njima je ostavljen izbor, kao i svima nama uostalom, da odluče šta žele postati: zločinci ili žrtve, ili oba.“

Glavna junakinja Nađa (Ivana Vuković) je nekadašnja aktivistkinja nevladine organizacije za ljudska prava, koja sada radi kao asistentkinja Milanki (Jasna Đuričić), direktorki “Magnolije”. Ova velika korporacija kupuje fabriku nekadašnjeg giganta metaloprerađivačke industrije u konzorcijumu sa stranim investitorima, da bi je pretvorila u obradivo zemljište. Boris (Milan Marić), Nađin bivši dugogodišnji dečko i kolega iz istraživačke organizacije, vraća se iz Italije u Srbiju i počinje da radi za Savića (Tarik Filipović) biznismena sa političkim ambicijama. Nakon što Nađu i Borisa opet poveže posao, upadaju u vrtlog ličnih, korporativnih i državnih interesa, a sudbina i budućnost velikog broja ljudi zavisiće od odluka nekolicine.

U naredne četiri nedelje, film će se snimati na odabranim lokacijama u Beogradu i Kovinu. Prema rečima producentkinje Nikoline Vučetić-Zečević, pred nama je intiman, uzbudljiv, snažan i hrabar film: „Zvečarke su film o ljudima sa moralnim integritetom koji se ne snalaze u svetu otuđenosti, surovog potrošačkog mentaliteta, lažnih a neprikosnovenih autoriteta i profita koji guta sve ovozemaljske vrednosti. Tema kojom se film Zvečarke bavi, ne ograničava se samo na Srbiju i na aktuelni trenutak, univerzalna je. O tome svedoči činjenica da je film pored institucija u Srbiji, Filmskog centra Srbije, Ministarstva kulture Republike Srbije i Grada Novog Sada, dobio podršku najvećeg supranacionalnog evropskog fonda MEDIA Creative Europe, regionalnog italijanskog fonda Re-ACT, kao i šest nacionalnih filmskih fondova; Filmski centar Slovenije, Hrvatski audiovizualni centar, Agencija za film Republike Severne Makedonije, Audio-vizuelni centar Republike Srpske, Filmski centar Crne Gore i Grčki filmski centar.“

Nikola Ljuca pripada generaciji mladih perspektivnih reditelja. Završio je završio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti i dodatne edukacije na Sarajevo Talent Campus-u, Berlinale Script Station-u i Locarno Filmmakers Akademiji. Njegovi kratki filmovi Četvrtak, Narednik i Scene sa ženama, prikazivani su na brojnim međunarodnim i domaćim festivalima, na kojima su osvajali i nagrade. Njegov prvi dugometražni igrani film Vlažnost je imao svetsku premijeru na Berlinskom filmskom festivalu u programu Forum 2016. godine, nakon čega je otvorio FEST i osvojio većinu nacionalnih filmskih nagrada, a zatim učestvovao na još preko 20 međunarodnih festivala. Reditelj je druge sezone serije Besa.

Biberche je filmska kuća osnovana u Beogradu 2007. godine od strane para filmskih profesionalaca: producentkinje Nikoline Vučetić Zečević i Dejana Zečevića, reditelja. Filmovi koje su producirali prikazani su i nagrađeni na najprestižnijim festivalima, poput Kana, Venecije, San Sebastiana, Karlovih Vari, Sarajeva i drugih.

Koproducenti filma su; Damir Terešak, Ana Grbac (Maxima Film, Hrvatska), Aleš Pavlin , Andrej Stritof (Perfo Production, Slovenia), Tomi Salkovski (Skopje Film Studio, Severna Makedonija), Zoran Maksimović (Palchica Productions, Bosna i Hercegovina), Đorđe Vojvodić (Bitter Frames Poduction, Crna Gora), Yorgos Tsourgiannis (Horsefly films, Grčka). Izvršni producent je Kristina Kljajić. Pored Ivane Vuković, Milana Marića, Jasne Đuričić i Tarika Filipovića, u Zvečarkama glume i Boris Isaković, Miloš Lučić, Dragana Dabović, Milica Trifunović, Sunčica Milanović, Rade Maričić i Aleksandar Đurica. Direktor fotografije je Mladen Teofilović. Scenograf je Kiril Spaseski a kostimografkinjaLjiljana Petrović dok je masker Goran Ignjatovski. Film se snima u Srbiji od 12 jula do 12 avgusta, montiraće se u Hrvatskoj, postprodukcija slike i u zvuka biće u Sloveniji, a orginalnu muziku potpisaće grčki kompozitor Ted Regklis. 

31. Festival evropskog filma Palić od 20. do 26. jula

Konferencija za medije, foto Monika Husar.

31. izdanje Festivala evropskog filma Palić održaće se od 20. do 26. jula 2024. godine, na Paliću i u Subotici. Na ovogodišnjem festivalskom izdanju publika će biti u prilici da pogleda 150 filmova  (21 u predfestivalskom i 129 u festivalskom programu, raspoređenih u ukupno 17 selekcija), a u festivalskom programu učestvovaće preko 100 filmskih profesionalaca iz zemlje i inostranstva, koji će boraviti na Paliću.

Na konferenciji za medije povodom održavanja festivala, program su predstavili Dušan Kovačević, predsednik Saveta festivala, Radoslav Zelenović, direktor, Miroslav Mogorović, programski direktor i Ilija Tatić, izvršni producent.

Glavnu takmičarsku selekciju ovogodišnjeg Festivala evropskog filma Palić čine filmovi: “78 dana” (Srbija) rediteljke Emilije Gašić, “Dobri Jevrejčić” (Francuska) Noea Debrea, “Andreina ljubav” (Španija) Manuela Martina Kuenke, “Proslava” (Hrvatska) Bruna Ankovića, “Devojka sa iglom” (Danska) Magnusa fon Horna, “Kalmanov dan” (Mađarska) Sabolča Hajdua, “Sva lica dobrote” (Irska) Jorgosa Lantimosa, “Svetlost bledi” (Gruzija) Fedona Papamihaela, “Sinovi” (Danska) Gustava Melera, “Čovek magnet” (Belgija) Gust Van Der  Bergea, “Drugi čin” (Francuska) Kventina Dipijoa (van konkurencije) i “Kad svane dan” (Island) Runara Runarsona.

Festival će otvoriti film “Sva lica dobrote” čuvenog grčkog reditelja Jorgosa Lantimosa, koji će biti premijerno prikazan u Srbiji svega par meseci nakon svetske premijere na Kanskom filmskom festivalu. Ovaj film je triptih koji prati čoveka bez mnogo izbora, koji pokušava da preuzme kontrolu nad svojim životom; policajca koji je uznemiren što je njegova žena koja se, nakon što je nestala, vratila kao potpuno drugačija osoba; i ženu odlučnu da pronađe nekog posebnog sa neobičnim veštinama. U glavnim ulogama su Ema Stoun, Vilem Dafo, Džesi Plemons, Margaret Kvoli, i Hong Čau.

Selektor glavnog takmičarskog programa je Nikolaj Nikitin, a žiri čine ga Bojan Vuletić, reditelj (Srbija), Betina Brokemper – producentkinja (Nemačka) i Lijana Ruokite-Jonson, kulturni ataše Republike Litvanije u Kraljevini Švedskoj.

U takmičarskoj selekciji programa „Paralele i Sudari” biće prikazani filmovi: “8 pogleda na jezero Biva” (Estonija) reditelja Marka Rata, “Bosanski lonac” (Hrvatska) Pava Marinkovića, “5 i po” (Litvanija) Tomasa Vengrisa, “Zauvek, zauvek” (Ukrajina) Ane Burjačkove, “Rana oklevanja” (Turska) Selmana Nadžara, “Uprkos gravitaciji” (Mađarska, Fésős András), “Kjuka pred kraj leta” (Grčka) Kostasa Karamuntanisa, “Panoptikon” (Gruzija) Džordža Siharulidzea, “Osmeh sudbine” (Poljska) Andžeja Jakimovskog i “Svetla” (Češka) Beate Parkanove.

Selektorka programa “Paralele i sudari” je Julija Sinkevič, a žiri ovog programa čine David Kasteljanos – producent (Španija), Natalija Avramović – rediteljka (Srbija) i Konstantinos Nikiforu – reditelj (Kipar).

FIPRESCI žiri, žiri Međunarodne federacije filmskih kritičara, 31. Festivala evropskog filma Palić čine Betina Hirš (Nemačka), Pjer Iv Rože (Francuska) i Stojan Sinadinov (Severna Makedonija).

Osim filmskog programa, i ove godine sve posetioce na Paliću očekuje i bogat prateći program. U galeriji Otvorenog univerziteta Subotica biće postavljena izložba posvećena legendi srpskog glumišta Bati Živojinoviću, svako festivalsko veče očekuju nas koncerti u bašti bioskopa Abazija. U stručnom delu festivala biće organizovana međunarodna radionica filmske kritike sa polaznicima iz devet zemalja, panel diskusija o položaju žena u filmskoj industriji, kao i radionica Arthouse celuloid kinematografije koju vodi španska umetnica Karla Andrade. Program će upotpuniti izložba portretne karikature, promocije knjiga i panel diskusije.

Na 31. izdanju Festivala evropskog filma Palić, tradicionalno će biti dodeljene nagrade  “Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji, a ovogodišnji dobitnici prestižnog priznanja su glumica Anica Dobra u kategoriji domaćih stvaralaca, direktor fotografije Fedon Papamihael u kategoriji inostranih stvaralaca, i reditelj Ademir Kenović kome će biti dodeljena Regionalna Lifka.

Festival evropskog filma Palić podržali su Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Grad Subotica, Evropska unija kroz program Kreativna evropa MEDIA, kao i mnogobrojni prijatelji i medijski partneri.

Sponzor – prijatelj Festivala evropskog filma Palić više od 20 godina je Gorki List, kao nezaobilazan deo naše umetničke scenografije, ali i partner koji podstiče angažovanje publike da istražuje doživljaje prezentovanih filmskih ostvarenja kroz Gorki List nagradu publike.

11. Bašta Fest – izveštaj sa trećeg festivalskog dana

Foto – Marija Radosavljević, Ružica Ristivojević, Tanja Drobnjak.

Trećeg dana 11. Bašta Festa, internacionalnog festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti, u subotu 6. jula prikazano je osam ostvarenja autora i autorki iz 11 zemalja.

Na sceni Open Air Borići publika je u programskom bloku “Erupcija subotom” mogla da vidi filmove “Niska trava” (David Gašo, Hrvatska), “Misteriozne avanture Klod Konsej” (Marie-Lola Terver, Paul Jousselin, Francuska), “Ćao, ćao, budalo” (Jasmin Baumgartner, Austrija) i “Basri & Salma u komediji bez kraja” (Khozy Rizal, Indonezija).

David Gašo, mladi reditelj iz Hrvatske, jedan je od ovogodišnjih gostiju festivala. Njegov film “Niska trava” odigrava se u rano letnje poslepodne koje započinje igrom dece u jednom mirnom naselju, dok se paralelno odigravaju i različite situacije iz života odraslih.

“Cijeli film je snimljen u mom rodnom kvartu u Osijeku i mislim da mi je ta nostalgična perspektiva bila dosta važna. Bilo je tri godine da nisam ljeta provodio tamo a jako sam vezan za rodni grad, pa mi je bilo dosta važno snimit film koji se odvija baš tamo, koji priziva sva ta ljeta koja sam proveo tamo kao klinac. Kritika društva je nešto što su ljudi kasnije iščitali kao sloj filma, ali mi nije nužno bila vodilja dok sam pisao scenarij”, istakao je David Gašo, čiji film kritika poredi sa delima Roja Andersona i Jorgosa Lantimosa.

U programskom bloku “U potrazi” prikazana su ostvarenja “Ključanje” (Luka Đikanović, Crna Gora, Češka), “Dim ti ulazi u oči” (Alvin Lee, SIngapur), “Bull’s Eye” (Petar Lakić, Srbija) i “Obećavam ti raj” (Morad Mostafa, Egipat, Francuska, Katar).

Crnogorski reditelj Luka Đikanović ove godine je prvi put bio na Bašta Festu. “Čuo sam mnogo lepih reči o festivalu, i cilj mi je bio da dođem ovde – aplicirao sam na otvoren poziv i drago mi je da imam mogućnost da predstavim svoj film Ključanje, koji je inspirisan istinitom pričom koja se odigrala u Hrvatskoj”, rekao je Đikanović.

Povodom ovogodišnjeg slogana festivala “A gde je tvoj centar?” on je rekao: “S obzirom da poslednjih godina živim u Češkoj i ja se često zapitam upravo to, gde je moj centar. Ono što je neophodno jeste razvijati što više kulturnih centara u manjim sredinama, pružati mogućnost mladima i publici iz manjih sredina da se upoznaju sa svetskim kinematografijama i drugačijim kulturama. Samo tako je moguće da se desi neka sinergija.”

U takmičarskom programu festivala ove godine na repertoaru je bilo 25 kratkih igranih filmova iz 17 zemalja. Glavni žiri festivala čine glumica Hana Selimović, reditelj Vladimir Tagić i producentkinja Jelena Angelovski, koji će odlučivati o nagradama za najbolji film u celini (Zlatna imaginacija), i najbolju mušku i žensku ulogu (Zlatna interpretacija). Osim toga, tu je i nagrada za najbolji film Žirija mladih, kao i regionalna nagrada za najbolju kameru „Zlatna vizualizacija“ koju dodeljuje pojedinačni strukovni žiri, a ove godine je to direktor fotografije Aleksandar Karaulić.

U muzičkom programu Bašta Festa ove godine nastupaju DJ Jackie, Funk Technik Group – FTG, i DJ Nikolu Vemića, uz tradicionalno Čola veče. Muzički program se održava na plaži Rača pored reke Drine od 23h svake noći u toku trajanja festivala.

Festival tradicionalno zatvara dugometražno ostvarenje koje je, prema mišljenju Bašta tima, obeležilo proteklu godinu. Na ovogodišnjem festivalu 7. jula, nakon dodele nagrada, na Open airu u parku “Borići”, publika će imati priliku da pogleda film “Za danas toliko” reditelja Marka Đorđevića, koji će nakon projekcije zatvoriti festival.

Espresso u 11: Promocija filmskog izdavaštva na 6. Somborskom filmskom festivalu

Foto: Promo

Holivudski glumci Džon Sevidž i Lazar Rokvud gosti festivala povodom promocije knjige „Kako sam otkrio Ameriku“

6. Somborski filmski festival koji će se održati od 11. do 14. jula u organizaciji Kulturnog centra Laza Kostić“ predstaviće, osim bogatog filmskog programa, i prateći program pod nazivom Espresso u 11 u čijem fokusu će biti filmsko izdavaštvo.

Espresso u 11 je prateći program kolažnog tipa i predstavlja nastavak programa koji je prvi put organizovan na 2. Somborskom filmskom festivalu 2019. godine. Zamišljen je kao kontakt program sa gostima festivala, sa aktuelnim filmskim temama i temama koje imaju veze sa festivalom. Program vode Dejan Dabić, Goran Mitić i Goran Jovanović.

U petak, 12 jula u 11 časova u bašti Cafe Bara des Arts biće održana promocija filmskog izdavaštva Filmskog centra Srbije. Tog dana fokus razgovora biće na knjizi Nedeljka Kovačića Partizanski vestern Žike MitrovićaAutor knjige u nekoliko obimnih eseja rekapitulira karijeru najproduktivnijeg filmskog reditelja – Žike Mitrovića. Tvorac legendarnih filmova „Kapetan Leši“ i „Marš na Drinu“, bio je jedan od najzahvalnijih reditelja žanra partizanskog filma, čiji opus do sada nikada nije bio predmet ozbiljnije kritičke revalorizacije. Nedeljko Kovačić pokušava svojom knjigom da pokaže da je Mitroviću u istoriji jugoslovenskog i srpskog filma pripadalo visoko mesto.

Istog dana, u 19 časova u Svečanoj sali Županije biće održana promocija knjige Nemanje Sarača Kako sam otkrio Ameriku (Biografija Lazara Rajića Rockwood-a) u izdanju Kulturnog centra „Laza Kostić“.

O knjizi će govoriti Radoslav Zelenović, John Savage, Lazar Rockwood i Nemanja Sarač.

Kako sam otkrio Ameriku predstavlja rezultat njegovog višegodišnjeg istraživačko-interpretativnog rada na rasvetljavanju života, rada i dela Lazara Rajića Rokvuda, glumca koji je prešao uzbudljiv put od vojvođanskih predela do Kanade, Sjedinjenih Američkih Država i drugih krajeva sveta. Njegova životna priča važna je ne samo kao dokaz upornosti i fokusiranosti jednog pojedinca da ostvari svoj san i put za koji veruje da mu je zacrtan, već i u širem kontekstu, kao dokaz sposobnosti svakog našeg umetnika da postigne zapažen uspeh u međunarodnim vodama. Autor meša diskurse iz kojih se obraća, poigrava se sa perspektivom, fokalizacijom, narativnim metodama i povezuje lično i kolektivno ne bi li stvorio jedinstven poetički registar u kom književni tekst najviše podseća na govorni i nastaje u saradnji sa samim junakom, Lazarom Rokvudom.

Promocija knjige Poseban kadar (Čigoja štampa) Jelice Stojančić biće održana u subotu, 13. jula u 11 časova u bašti Cafe bara des Arts.

Poseban kadar je legenda o legendama, priča o filmskim kritičarima i novinarima koji su pisali i pišu o pokretnim slikama od sredine prošlog veka do početka drugog milenijuma. U knjizi od 367 strana sabrani su eseji hroničara filma, domaćeg i stranog, pojačani njihovim foto-portretima. Ukupno su prezentirane 52 ličnosti i 49 autora. Redakciju knjige čine Jelica Stojančić, Tatjana Nježić, Gordana Milosavljević Stojanović, Nevena Matović, Borislav Anđelić i Ivan Aranđelović. Izdanje je pomogao Filmski centar Srbije u okviru programa „Prijatelj knjige“.

Podsećamo, predfestivalski program biće održan dan pred početak festivala, u sredu, 10. jula u 18 časova projekcijom filma „Imaginary friends“ i izložbom fotografija „Bata u 90 slika“. Oba programa biće održana u Kulturnom centru „Laza Kostić“.

Više o festivalu: https://kclazakostic.rs/

Filmovi „Još jedan dan“ Radivoja Bukvića i „Ruski konzul“ Miroslava Lekića na otvaranju 6. Somborskog filmskog festivala

Šesti Somborski filmski festival biće održan od 11. do 14. jula u organizaciji Kulturnog centra „Laza Kostić” Sombor.

Festival će u četvrtak, 11. jula u 21 čas otvoriti filmovi Još jedan dan Radivoja Bukvića i Ruski konzul Miroslava Lekića. Program festivala podeljen je u četiri selekcije: Glavni takmičarski program, Selekcija filmova mladih autora, Panorama slovenačkog filma i Kad bi Sombor bio Holivud.

Rediteljski debi poznatog glumca Radivoja Bukvića koji je rođen u Somboru biće prikazan u okviru programa „Kad bi Sombor bio Holivud“. Kratkometražni igrani film Još jedan dan prikazan je na otvaranju 52. FEST-a, u kojem glavnu ulogu tumači Mira Banjac, u pomalo autiobiografskoj autorovoj priči o baki koja se na dostojanstven način bori sa usamljenošću.

Dejan Dabić, selektor ovogodišnjeg programa je o filmovima u glavnom takmičarskom programu rekao: „U ovom programu imamo dva izrazito angažovana filma – Ruski konzul Miroslava Lekića koji je ekranizacija istoimenog romana Vuka Draškovića o dešavanjima na Kosovu i Metohiji u vreme jugoslovenske federacije čije posledice osećamo i nekoliko decenija kasnije i Radnička klasa ide u pakao Mladena Đorđevića, savremena socijalno angažovana, ali žanrovski neobično intonirana priča koja se bez anestezije bavi otvorenim ranama srpskog društva. U oba filma, po poslednji put, igraju glumci koju su na svoj neponovljivi glumački način obeležili scene i ekrane širom našeg regiona Žarko Laušević i Meto Jovanovski“.

„Kao potpuno autorsko osveženje koje je to dokazalo i u susretu sa bioskopskim gledaocima širom zemlje, pojavljuje se drugi dugometražni igrani film Marka Đorđevića Za danas toliko, film koji osvaja neposrednošću likova i životnim šarmom i u našoj sumornoj (bioskopskoj) stvarnosti deluje kao izuzetak koji (ne) potvrđuje pravilo. Vedar duh, ali i nesumnjive dramske elemente, zaplet i peripetiju dostojnu punokrvnog porodičnog filma nudi i Živi i zdravi Ivana Marinovića, priča o svadbi koju treba organizovati uprkos okolnostima, sa regionalnom glumačkom reprezentacijom u podeli. Tu je i prošlogodišnji dobitnik nagrade u kategoriji mladih autora Somborskog festivala, reditelj Siniša Cvetić, čiji drugi film Jorgovani vivisecira svet televizijskih serija koje su budžetima i popularnošću preuzele primat od filmske industrije i kod nas i u svetu“, objašnjava selektor.

U selekciji mladih autora biće prikazani filmovi koji su se već potvrdili na nekim od najznačajnijih festivala u svetu. U okviru ovog programa publika će gledati film „Ekskurzija Une Gunjak koja je dobila nagradu u Lokarnu, a govori o seksualnom sazrevanju tinejdžera, „Videoteka Luke Bursaća premijerno prikazan na ovogodišnjem FEST-u koja intrigira svojom dramaturškom strukturom i provokativnim sadržajem baziranom na američkom niskobudžetnom žanrovskom filmu i „Pelikan debitanski film hrvatskog reditelja Nikole Herakovića koji je dobio nagradu na prestižnom festivalu u Talinu – o golmanu koji se nakon povrede nađe na rehabilitaciji u banji, ali je primoran da rešava i vlastitu krizu identiteta.

„Ove godine, u fokusu kinematografija koje pripadaju porodici naroda podunavsko-panonskih zemalja jeste – slovenačka. Videćemo dva zanimljiva kratka dokumentarca autora Vladimira Šojata o dvoje važnih ličnosti kulturne istorije ne samo regiona nego i Evrope, pa i sveta, koje su rođene na teritoriji Slovenije. Glavni junak dokumentarnog filma Hortikultura Bojana Stupice je istaknuti pozorišni reditelj, profesor, upravnik pozorišta, arhitekta, Bojan Stupica dok je junakinja dokumentarca Ita Rina – Diva iz Divače, čuvena filmska diva Ita Rina koja je žrtvovala holivudsku karijeru zbog svoje beogradske ljubavi. U okviru ove selekcije biće prikazan dugometražni igrani film Besne lisice Borisa Jurjaševića, kao i Orkestar Matevža Luzara, izjavio je Dabić najavljujući Panoramu slovenačkog filma.

Projekcije filmova i prateći programi 6. Somborskog filmskog festivala biće održani u prelepim somborskim ambijentima kao što su Atrijum Gradske kuće, Kabare Narodnog pozorišta Sombor, Bašta Des ArtDvorište Gradskog muzeja Sombor i u Svečana sala Županije.

Ulaz na sve programe Somborskog filmskog festivala je besplatan.

Više o programu i satnicama filmova može se videti na sajtu KC „Laza Kostić“: https://kclazakostic.rs/program-filmskog-festivala/

Foto: Promo

Glumica Ana Lečić lice u fokusu 7. Ravno selo Film Festivala

Ana Lečić, foto Stefan Vacić

Ravno selo Film Festival, Međunarodni festival prvog ili drugog filma, biće održan ove godine od 27. do 30. juna. Lice u fokusu ovogodišnjeg festivalskog izdanja biće mlada glumica Ana Lečić, dok će žiri takmičarskog programa uz nju činiti reditelj Marko Novaković i glumac Miodrag Radonjić.

Ana Lečić je 2017. upisala glumu na Fakultetu savremenih umetnosti u klasi Vide Ognjenović, a već par godina kasnije debitovala je na malim ekranima u seriji “Dug moru”. Nakon toga glumila je u serijama “Zlatni dani”, “Državni službenik”, kao i u filmu “Dara iz Jasenovca”. Učestvuje i u projektima koji su još uvek u procesu snimanja i pripreme, kao što su serija “Crna svadba 2” u režiji Nemanje Ćipranića,  i “Krunska 11” u režiji Miroslava Lekića i Koste Đorđevića, gde će tumačiti jednu od glavnih uloga.

Marko Novaković diplomira je filmsku i pozorišnu režiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 1994. godine. Do sada je snimio dugometražne igrane filmove “Neko me ipak čeka” (2009), “Zverinjak” (2012) i “Bez stepenika”. Režirao je i dugometražnu TV-dramu “Maska” (2007), dokumentarno-igrani film “Put ružama posut” (2013) kao i dokumentarni film “Otvorenih očiju”. Režirao je kratke igrane i dokumentarne filmove, pozorišne predstave, prenose koncerata svetskih i regionalnih muzičkih bendova, kvizove, šou programe, muzičke i reklamne video spotove. Zaposlen je u Redakciji dramskog i domaćeg serijskog programa Radio-televizije Srbije kao Odgovorni urednik.

Miodrag Radonjić diplomirao je na odseku za glumu Fakulteta dramskih umetnosti 2015. godine, a na filmu je debitovao još 2010. u komediji “Nova šansa”. Široj javnosti poznat je nakon uloge u filmu “Južni vetar” i istoimenoj seriji gde tumači ulogu Baće, ulozi Zorana Janketića u seriji “Ubice mog oca”, kao i po ulogama u filmovima “Balkanska međa” i “Hotel Beograd”. Sa kolegom Milošem Bikovićem 2016. godine osnovao je producentsku kuću Archangel studios. Od decembra 2023. član je BDP-a.

U glavnom festivalskom programu Ravno selo Film Festivala, publika će moći da pogleda 12 dugometražnih igranih filmova po izboru selektora Dragana Jeličića:“Pokidan” rediteljke Suzane Purković, “Borba petlova” tursko-iranskog reditelja Madžida Panahija, “Ekskurzija” bosanskohercegovačke rediteljke Une Gunjak, “Poslednji strelac” Darka Nikolića, “Prošli životi” rediteljke Selin Song, „Mammalia“ rumunskog reditelja Sebastijana Mihajleskua,“Hiljadu i jedan” u režiji A.V. Rokvela, “Sveta obitelj” hrvatske rediteljke Vlatke Vorkapić, “Odabrano društvo” rediteljke Nide Manzur, „1984“ Dijane Ringo, „Samo kad se smijem“ Vanje Juranić, i „Nedelja“ Nemanje Ćeranića i Miloša Radunovića.

U selekciji kratkih dokumentarnih filmova pod nazivom “Kratkih sto minuta”, publika će 29. i 30. juna moći da pogleda filmove “Devojke spasavaju svet” (režija: Maria Luisa Usai), “Otac, sin” (Jakub Gomółka), “Pod prismotrom” (Joao Paulo Vicente), “Panorama” (Djuly Gava, Daniel Leão), “Odtamnjenje” (David Alejandro De Luca), “Ne brani reci” (Milica Smiljković, Tara Radusinović), “Jer za to treba zapeti” (Jovana Lazin), “Podnevni fragmenti” ( Adrián León Arocha), “Ko je sad taj Ika Bašić” (Tamara Trninić, Sonja Rakić), “Vuk” (Bo Stamatović) i “Pozivi” (Ming-Wei Chiang)

U programu studentskih filmova, 29. i 30. juna na repertoaru su ostvarenja“Germ” (režija: Liliyana Alexandrova), “Lokva” (Marko Bičanić), “Nije pristojno plesat po grobu” (Ana Šiškov), “Samo ovaj svet” (Petar Lakić), “Pas koji se upiškio od sreće” (Ilija Zeković), “Sve ono što nisam” (Kaća Zarić), “Plesač koji je igrao sam” (Milana Miljković), “Tuga” (Tina Velichkovikj) i “Atanasija” (Boško Krljaš).

Festival se održava uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, Ministarstva kulture Republike Srbije, Grada Vrbasa i producentske kuće Zillion film. 

Završeno snimanje srpske manjinske koprodukcije, debitanstskog igranog filma “17”

foto – Ilija Pavlov, Dimitar Atanasovski

U Severnoj Makedoniji završeno je snimanje filma “17”, debitanskog ostvarenja rediteljke Kosare Mitić, nastalog u koprodukciji sa producentskim kućama iz Srbije i Slovenije, i uz podršku Filmskog centra Srbije. Ovaj coming of age film stavlja u prvi plan poziciju mlade žene između suptilnosti koja je imanentna i brutalnosti koju donosi tranziciono društvo. Film je inspiran je istinitim događajem, na osnovu šokantne novinske vesti o devojci koja je otišla na matursku ekskurziju i porodila se u toaletu na graničnom prelazu, gde je ostavila bebu u kanti za smeće.

O svom debitantskom dugometražnom ostvarenju, rediteljka Kosara Mitić je rekla: “Svakodnevno se suočavamo sa velikom količinom informacija i vesti o raznim događajima vezanim za generacije koje su na prelazu iz dece u odrasle. Ovaj film je fikcija inspirisana upravo takvim istinitim događajem za koji sam saznala iz medija. Moje tumačenje tog događaja kao očajničkog vapaja za pažnjom, posledice ćutanja uplašenog društva koje se, umesto da se opameti, pravi šokirano, pa počinje da moralizuje, osuđuje i teoretizira, bilo je početna inspiracija za film. Podstaknuta ovim slučajem, htela sam da istražim složenost života tinejdžera u društvu u tranziciji.”

Glumačku ekipu filma čine Eva Kostić, Martina Danilovska, Eva Stojčevska, Petar Manić, Irena Dimeska, Luna Bejkov, Hristijan Risteski, Alina Hristovska, Dame Joveski, Jovan Todorov, Mina Jelušić, Todor Stojkovski, Ivo Jezdić, Ana Stojanovska, Žaklina Stevkovska, Sašo Kocev, i Oliver Mitkovski. Rediteljka filma Kosara Mitić napisala je i scenario, zajedno sa Ognjenom Sviličićem.  

Film su producirali Tomi Salkovski i Kristijan Burovski (Crna Mačka produkcija), Miroslav Mogorović (Art & Popcorn, Srbija) i Vlado Bulajić i Lija Pogačnik (December, Slovenija).

Miroslav Mogorović, koproducent filma iz Srbije, o ovom ostvarenju je rekao: “U današnje vreme pitanja odrastanja, sazrevanja i seksualnosti deluju još kompleksnije nego u ranijim vremenima. Mladi ljudi seksualnost otkrivaju u jednom duboko poremećeno sistemu vrednosti u kome ni sam život nema jasnu vrednost. Sa druge strane, svet odraslih ne uspeva da im pomogne i pruži im podršku, pa čak ni utehu. U ovom coming of age filmu rediteljka pokušava da razume sve okolnosti koja mladu devojku nakon preživljene traume dovode do odluke koja se čini neverovatnom, čak i nemogućom, iako znamo da su glavni događaji iz filma inspirisani istinitim događajima”.

Glavni lik u filmu “17” je sedamnaestogodišnja Sara, devojka iz skromne porodice koja sanja da postane poznata glumica. Nakon kratke, tajne seksualne veze sa Lazetom (17 godina), drugarom iz razreda, ona ostaje trudna. Kada to sazna, kasno je za abortus, pa odlučuje da se osam meseci krije od svih. Sa drugovima iz razreda i profesorima ide na matursku ekskurziju, ali niko od njih nije svestan da je u osmom mesecu trudnoće. Njena drugarica Lina je sa druge strane naivna i uplašena, ne snalazi se dobro u velikim društvima, niko se ne primećuje. Ona je nevina i nikada nije imala dečka. Jedne noći u hotelu, pod dejstvom alkohola i droge, daje sebi snagu i naivno ulazi u igru „Punjena kokoška“, ne znajući o čemu se radi. Na kraju večeri, Lina je silovana, a Sara je brutalno pretučena, a obe odlučuju da ćute i ne prijave događaj. „17“ je film koji drsko i bezobrazno otkriva truli i iznutra rasuli sistem, koji se samo čini skladnim. Koristeći se surovim i žestokim realizmom, postavlja pitanja, koja se obično drže „iza zatvorenih vrata“.

Rediteljka filma Kosara Mitić rođena je 1987. godine u Skoplju. Diplomirala je 2013. na Fakultetu za dramske umetnosti u Skoplju, na odseku za filmsku i TV režiju, u klasi profesora Stoleta Popova. Do sada je režirala nekoliko kratkih filmova, među kojima su “Crvena soba” (2016), Rođendan (2015) i “Svrati bar jednom” (2013), koji su prikazani na više od 20 festivala širom sveta. 

Dvadeset pet filmova u takmičarskom programu 11. Bašta Festa

Bašta tim sa radošću i ponosom objavljuje takmičarski program jedanaestog Bašta Festa koji će se održati od 4. do 7. jula u Bajinoj Bašti, a u okviru kojeg će publika imati prilike da pogleda čak pet svetskih, i dvadeset srpskih premijera.

Izabrano je 25 kratkih igranih filmova iz 17 zemalja, od čega četiri domaća (“Srećan nam rođendan!” Tamare Tasić, “Duhovi na mojim leđima” Nikole Stojanovića, “Budućnost je svetla i nepodnošljiva” Milene Grujić i “Bull’s Eye” Petra Lakića) koji čine uzbudljiv i raznovrstan takmičarski program.

U četiri dana publika će imati priliku da vidi filmove iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Francuske, Rusije, Belgije, Italije, Bosne i Hercegovine, Indonezije, Singapura, Filipina, Izraela, Rumunije, Velike Britanije, Egipta, Španije i Austrije, a ono na šta smo posebno ponosni je da među njima imamo 9 filmova iz regiona.

Ovogodišnja selekcija biće podeljena u šest filmskih blokova: O bežanju, O ostajanju, I dalje sami, MAMA, Erupcija subotom i U potrazi.

Prema rečima Maje Šuše, umetničke direktorke i selektorke festivala, stiglo je oko 700 filmova i pred njom je bio veoma težak zadatak: „Publika u Bajinoj Bašti će imati prilike da vidi neke od najuspešnijih kratkih filmova u protekloj godini, koji su svoje premijere imali u Kanu, Veneciji, na Sandensu i Klermon Feranu, ali imamo i i tu čast da otkrijemo neka sjajna ostvarenja. S obzirom da su uglavnom u pitanju mladi autori, filmovi se bave pitanjem identiteta, potrebom za promenom, revolucijom, ili pak odustajanjem od iste, samoćom, odnosom sa roditeljima. Trudili smo se da otvore mnoga pitanja i različite teme, da zabave i pomere iz udobnih pozicija u kojima se često ušuškamo”.

Filmovi će se takmičiti za nagrade glavnog žirija: za najbolji film „Zlatna imaginacija“, za najbolju mušku i žensku ulogu „Zlatna interpretacija“, kao i dve specijalne nagrade. Osim toga tu je i nagrada za najbolji film Žirija mladih, kao i regionalna nagrada za najbolju kameru „Zlatna vizualizacija“ u saradnji sa rentalom Cineplanet koju dodeljuje pojedinačni strukovni žiri.

Festival će, nakon dodele nagrada, tradicionalno zatvoriti domaće dugometražno ostvarenje, ovoga puta to je film “Za danas toliko” reditelja Marka Đorđevića.

Više informacija na: https://www.bastafest.com/ 

Šesti Festival francuskog filma od 19. do 23. juna u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Zrenjaninu

Festival francuskog filma biće održan od 19. do 23. juna na nekoliko lokacija na otvorenom u Beogradu, kao i u Novom Sadu, Nišu i Zrenjaninu.

Na šestom izdanju festivala publika će imati priliku da pogleda najnovija ostvarenja iz Francuske, od kojih više njih pripadaju ovogodišnjoj selekciji Kanskog festivala, jednog od najznačajnijih filmskih susreta u svetu. Projekcije će biti održane na Kosančićevom vencu, Silosima, platou između dve kule poslovnog centra “Ušće”, Beograd bašta, dok će u Novom Sadu filmovi biti prikazani u Kulturnom centru Novog Sada, u Nišu u bioskopu Cine Grand, dok će se u Zrenjaninu program održati početkom jula.

Na konferenciji za medije održanoj u mts Dvorani prisutnima su se obratili Stanislas Pjere, direktor Francuskog instituta u Srbiji, Dragan Bjelogrlić, reditelj i kum festivala, Igor Stanković, direktor festivala i Aleksi Manenti, glumac.

Stanislas Pjere, direktor Francuskog instituta u Srbiji je na konferenciji za medije kazao da je Festival francuskog filma plod dugogodišnje saradnje između Francuskog instituta i partnera, kao i da je njegova misija promocija francuske kinematografije. On je naveo da Sporazum o koprodukcijama iz 2019. koji je potpisan prilikom zvanične posete Emanuela Makrona danas ima svoj pravi smisao. On je izrazio posebno zadovoljstvo povodom novog mesta na kome će se prikazivati filmovi, Beograd baštau Bregalničkoj ulici na Zvezdari (stari bioskop koji je nekada pripadao Beograd filmu). “Posebno smo ponosni što u godini kada je Pariz domaćin Olimpijskih igara organizujemo specijalni deo programa festivala koji će biti posvećen sportu. Festival francuskog filma deo je posebnog događaja Ritam francuske kulture koji smo posvetili najvećem sportskom susretu na svetu. Hteo bih da izrazim posebnu zahvalnost Igoru Stankoviću i Draganu Bjelogrliću koji je pristao da bude kum festivala, ali i partnerima festivala, a to su generalni pokrovitelj Telekom Srbija, Mlekoprodukt – Ile-dE-France, MPC Properties, L’Oréal Balkan, TV5 Monde. Naš partner je i Opština Stari grad”, rekao je Pjere.

Festival francuskog filma svake godine bira kuma ili kumu koji svojom reputacijom podržavaju festival. Kum ovogodišnjeg izdanja je glumac i reditelj Dragan Bjelogrlić, nagrađivani autor čiji filmovi su ostvareni u koprodukciji sa Francuskom. Dragan Bjelogrlić je povodom počasne titule kuma izjavio: “Zahvaljujem se na ovoj značajnoj funkciji kuma festivala koja je u srpskoj tradiciji veoma važna i potrudiću se da budem kum u najboljem smislu te reči. Francuska kinematografija je, sa svojom dugogodišnjom tradicijom, estetikom, hrabrošću i otvorenošću za male kinematografije, stožer evropskog filma. Ovaj festival, koji iz godine u godinu raste i razvija se, je veoma značajan kako za Francusku, tako i za nas. Ono što je značajno je to da i naši filmovi nalaze svoje mesto u francuskim bioskopima i sa velikim zadovoljstvom najavljujem da će film Čuvari formule biti prikazan u 80 bioskopa u Francuskoj. Važno je da čuvamo ovu jaku vezu između naše dve zemlje, a ja sam posebno ponosan što sam deo tog novog mosta koji se gradi, a tako doživljavam i svoju funkciju kuma”.

Igor Stanković, direktor festivala, predstavio je ovogodišnji program i istakao: “Ovogodišnje izdanje će otvoriti film Nepoželjni reditelja Ladža Lija, i sa glumcem Aleksijem Manentijem, koji će biti i gosti festivala. Drugog dana festivala biće prikazan film koji je otvorio Kanski festival Drugi čin Kentena Dipijea sa velikim imenima francuskog glumišta. Svi filmovi na festivalu su deo prošlogodišnje produkcije i pozvao bih sve da posete prelepe lokacije na kojima će biti prikazani, a ulaz na projekcije će biti slobodan.”

Aleksi Manenti, glumac i scenarista, je na pitanje šta za njega znači dolazak na Festival francuskog filma i kakva je njegova veza sa Srbijom kazao da mu je veliko zadovoljstvo što će biti gost Beograda za koji je veoma vezan budući da mu je majka poreklom iz Srbije. “Veoma mi je drago što ću predstaviti film Nepoželjni i radujem se da vidim reakcije Beograđana. Meni je važna saradnja sa rediteljem, a drago mi je da sam sa rediteljem Ladžom Lijem sarađivao i na njegovom prethodnom filmu Jadnici”. O radu na filmu Čuvari formule Manenti je napomenuo: “Srećan sam što se film od juče prikazuje u Francuskoj i već dobija sjajne kritike u francuskim medijima. Tema fillma je od izuzetnog značaja za oba naša naroda”.

Organizatori Festivala francuskog filma su Francuski institut u Srbiji, MegaCom Film i mts Dvorana. Festival su podržali Telekom Srbija kao generalni pokrovitelj, Mlekoprodukt – Ile-dE-France, MPC Properties, L’Oréal Balkan, TV5 Monde i Opština Stari grad.

GUŽVA ZA VAJZMANOV FILM

BRANKO KISIĆ I KLUB KNJIŽEVNIKA PRIREDILI PRAVI GASTRONOMSKI UGOĐAJ POSETIOCIMA BELDOCSA

Dugo iščekivano ostvarenje Menus-Plaisirs Les Troisgros velikana dokumentarnog filma – Frederika Vajzmana, prikazan je juče u Dvorani Kulturnog centra Beograda.

S obzirom na činjenicu da film obrađuje temu gastronomije, ali i da traje gotovo četiri sata, Beldocs je u saradnji sa jednim od najboljih šefova u Beogradu, Brankom Kisićem iz Kluba književnika, napravio iznenađenje za posetioce ovog filma. Kisić, koji je veliki poštovalac Troagro porodice i njihove kuhinje, priredio je pravo gastronomsko iskustvo posetiocima ovog filma. Branko Kisić se pojavio pred projekciju filma i lično delio svoje specijalitete svima koji su došli da pogledaju ovaj film. 

Porodica Troisgros je moja velika inspiracija i odavno sam fan njihovog načina rada. Tako da sam na poziv Beldocsa momentalno pristao da napravim nešto lepo. Verujem da su posetioci uživali u različitim ukusima koje smo pripremili, a s obzirm na trajanje filma bilo je za svaki sat po nešto.  Ipak čovek ogladni kad gleda hranu i pripremu hrane.” – kaže Branko Kisić.

Foto: Preventer.

Milica Janevski, Anita Ognjanović, Vladimir Tagić, Maja Radošević i Milica Drakulić iz Srbije na Slano Film Days

Slano, jedno od najslikovitijih mjesta Dubrovačke rivijere, u junu će prvi put ugostiti Slano Film Days. Riječ je o jedinstvenom formatu događanja posvećenih filmu koji povezuje regionalne filmske autore u usponu i istaknuta imena iz sveta filma i filmske industrije. Program Slano Film Days čine razgovori o filmu, filmske projekcije i brojna neformalna druženja. Oslobođeni takmičarskog pritiska, mladi reditelji, glumci i snimateljice imaju priliku otvoreno razgovarati o kreativnom procesu stvaranja filmova sa svjetskim filmskim umjetnicima, dobitnicima najprestižnijih filmskih nagrada. S Mirsadom Purivatrom, osnivačem i autorom koncepta Slano Film Days, veže ih dugogodišnja profesionalna saradnja, ali i prijateljstvo.

„Poziv za sudjelovanje na Slano Film Days dobilo je ukupno 17 mladih filmskih umjetnika, koji će sudjelovati u filmskim razgovorima iz područja glume, režije ili kamere. Slano Film Days u fokus stavlja kreativni proces, film kao umjetnost, ostavljajući pritom po strani njegovu robnu vrijednost. Filmski autori svjetske reputacije imaju priliku dijeliti svoje iskustvo, ali se i inspirisati uz mlade talente koji pak imaju mogućnost izravnog susreta s nekim od najznačajnijih imena iz svijeta filmske industrije, i to u prijateljskom i neformalnom ozračju. Na ovaj način doprinosimo ličnom i profesionalnom razvoju filmskih umjetnika u regiji‟, izjavio je Purivatra.

Nikola Knežić, načelnik Općine Dubrovačko Primorje, izrazio je zadovoljstvo povodom skorašnjeg održavanja Slano Film Days, a siguran je kako će svi sudionici i gosti tokom boravka u Slanom uživati u lepotama ovih prostora. „U ime Općine Dubrovačko Primorje mogu reći da smo izuzetno zadovoljni da na ovakav način možemo podržati i unaprijediti kvalitetu kulturne ponude u Slanom, ali i trajno uspostaviti ovaj dio južne Dalmacije kao mjesto susreta filmskih autora i profesionalaca regije i svijeta.‟

Na Slano Film Days sudjelovaće osam glumica i glumaca, šest rediteljica i reditelja, te tri snimateljice, svi redom uspešni u svom umetničkom delovanju: Goran Marković (glumac, Hrvatska), Milica Janevski (glumica, Srbija), Era Balaj (glumica, Kosovo*), Saško Kočev (glumac, Severna Makedonija), Anuša Kodelja (glumica, Slovenija), Lidija Kordić (glumica, Crna Gora), Boris Ler (glumac, Bosna i Hercegovina), Anita Ognjanović (glumica, Srbija), Hana Jušić (rediteljica, Hrvatska), Ivan Bakrač (reditelj, Crna Gora), Blerta Basholli (rediteljica, Kosovo*), Dina Duma (rediteljica, Sjeverna Makedonija), Vladimir Tagić (reditelj, Srbija), Urša Menart (rediteljica, Slovenija), Dubravka Kurobasa (snimateljica, Hrvatska), Maja Radošević (snimateljica, Srbija) i Milica Drakulić (snimateljica, Srbija).

Glavni program Slano Film Days, predavanja i razgovori s posebno pripremljenim temama za reditelje, glumce i snimateljice održavaće se u prostorijama partnerskog, Admiral Grand Hotela. Očekuju nas i večernje projekcije nagrađenih filmova gostujućih svetskih autora. Prva filmska projekcija, na samu večer otvorenja, održaće se na centralnom trgu u Slanom, dok nas ostale projekcije očekuju u ljetnom kinu Slano Film Days, u vrtu Vile Riva, gde će se organizovati i neformalna druženja svih učesnika i gostiju Slano Film Days.

Slano Film Days organizuje se u partnerstvu s najprestižnijim filmskim festivalom u regiji, Sarajevo Film Festivalom. Sudjelovanje filmskih umjetnika i studenata iz regije na Slano Film Days podržali su regionalni filmski centri i fondovi kroz partnerstvo sa Slano Film Days: Hrvatski audiovizualni centar, Filmski centar Srbije, Filmski centar Crne Gore,  Slovenski filmski centar i Agencija za film Sjeverne Makedonije.

Slano Film Days održaće se u Slanom i na Elafitskim otocima od 18. do 22. juna 2024.

Sve informacije o programu i popratnim sadržajima Slano Film Days dostupne su na službenoj mrežnoj stranici www.slanofilmdays.hr te na društvenim mrežama.

*Ovaj naziv, bez prejudiciranja statusa Kosova, u skladu je sa Rezolucijom 1244 i mišljenjem MSP-a o deklaraciji o nezavisnosti Kosova.

Foto: Promo.

„DOK CINEMA“ u Domu omladine Beograda: Dosije Labudović

Projekcija i razgovor o dokumentarnom diptihu „Dosije Labudović: Nesvrstani i Filmske gerile“ Mile Turajlić

Projekcija dokumentarnih filmova „Nesvrstani“ i „Filmske gerile“ Mile Turajlić biće održana u nedelju, 2. juna od 18 (Nesvrstani) i od 20.30 časova (Filmske gerile) u Velikoj sali Doma omladine Beograda u okviru projekta „DOK CINEMA“. Gošća programa biće autorka filma sa kojom će biti održan razgovor, a ulaz na obe projekcije je slobodan.

Dokumentarni diptih NESVRSTANI i FILMSKE GERILE (“Non-Aligned & Ciné-guerrillas: Scenes from the Labudović Reels”) autorke Mile Turajlić sastoji od dva dugometražna filma koji nas vode na arhivsko putovanje kroz proces stvaranja projekta Trećeg sveta. Filmovi su bazirani na do sada nikada ranije prikazanim 35mm filmskim materijalima, koje je snimio Stevan Labudović, snimatelj Filmskih novosti, koji je pratio predsednika Tita trideset godina.

Prvi film u diptihu posvećen je nastanku Pokreta nesvrstanih i Samitom koji je održan u Beogradu 1961. godine, dok je drugi film uzbudljivo putovanje u arhivske materijale koje je Stevan Labudović snimio tokom tri godine alžirskog rata za nezavisnost. Svaki film stoji za sebe kao iskustvo, ali gledanjem oba dobija se mnogo širi uvid u značaj filmskog materijala koja se čuva u Filmskim novostima.

Svetska premijera „Non-Aligned” održana je na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Amsterdamu (IDFA), „Ciné-guerrillas” premijerno je prikazan na Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu (TIFF), dok je domaća premijera diptiha održana na 28. Festivalu autorskog filma u Beogradu.

Mila Turajlić (Beograd, 1979) rediteljka je dokumentarnih filmova. Njen prethodni dokumentarni film „Druga strana svega” premijerno je prikazan na festivalu u Torontu 2017. godine, a osvojio je 32 nagrade, uključujući prestižnu nagradu IDFA festivala za Najbolji dokumentarni film. Časopis The New Yorker je ovo ostvarenje uvrstio u najbolje u 2018. godini. Njen debitantski dokumentarni film „Cinema Komunisto” (2010), premijerno je prikazan na festivalima IDFA i Tribeca, a potom osvojio 16 nagrada. Mila Turajlić je 2020. godine pozvana u članstvo Američke filmske akademije (Oskar).

DOK CINEMA DOB je program javnih projekcija domaćih dokumentarnih ostvarenja, koji se realizuje tokom godine u Domu omladine Beograda, u prolećnom ciklusu, od februara do juna, i u jesenjem ciklusu, od septembra do decembra. U fokusu ovog programa su autorski dokumentarni filmovi, u trajanju od preko 50 minuta, koji su imali uspešan festivalski život, a koji se ne mogu videti u domaćim bioskopima. Sve filmske projekcije su praćene razgovorom moderatora sa gostima, ili samostalnim prikazom filma i filmskih uticaja u opusu autora prikazanog filma, od strane moderatora.

O AUTORKI I MODERATORKI PROGRAMA

Jovana Nikolić je producentkinja dokumentarnih filmova „Pogrebnik“, „Kavijar Konekšn“ i „Nacionalni park“, sva tri premijerno prikazana na IDFA. EAVE, EURODOC i Berlinale Talents alumna. Predaje produkciju na Akademiji umetnosti u Beogradu i Akademiji umetnosti u Banja Luci. Autorka je doktorskog rada na temu „Menadžment i produkcija dokumentarnih filmova u uslovima nepovoljnim za kulturni razvoj“ na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Realizovala je koprodukcije sa ITVS International (SAD) i Cognito Films (Švajcarska), i saradnje sa ARTE Germany, Channel 4, YLE, SVT, NRK, AJB, RTV SLO i drugima.

Foto: Dok Cinema Promo

Beldocs predstavlja inovativne filmove u okviru selekcije Meteori

Selekcija Meteori u okviru predstojećeg 17. Beldocs festivala (koji počinje u sredu 22.maja 2024.),  predstavlja izbor od deset arthaus dokumentarnih filmova koji svojom inovativnošću i tematikom prevazilaze okvire svakidašnjih festivalskih ostvarenja i pokazuju nekonvencionalne načine kreacije. Među filmovima koji će biti prikazani nalaze se dela poznatih i etabliranih autora, ali i mladih stvaraoca čije će jedinstvene vizije uobličiti budućnost filma.

U okviru selekcije Meteori predstavljamo vam sledeće filmove:

Direktna akcija (Direct Action), Socijalistički realizam (Socialist Realism), Kako sam postao komunista (How I Became a Communist), Kao bolesna žuta (Like a Sick Yellow), Plava (Blue), exergue – on documenta 14, Ja, ti, on, ona (Je, tu, il, elle), Lišajevi pokazuju put (Lichens Show the Way), Presretnuti (Intercepted) i Do poslednjeg daha (Breathless).

Dokumentarac koji ne smete propustiti – Srpska premijera filma “Telo” slovenačke rediteljke Petre Seliškar na Beldocsu

Srpska premijera dokumentarnog filma “Telo” slovenačke rediteljke Petre Seliškar biće održana u subotu, 25. maja u 21.30, u Domu omladine Beograda, u okviru selekcije Povetarac na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma Beldocs. U razgovoru posle festivalske projekcije, učestvovaće rediteljka i glavna protagonistkinja filma.

Sniman tokom perioda od 20 godina, “Telo” je osetljivo i intimno istraživanje izvanrednog života i kompleksnog unutrašnjeg sveta Urške, nekadašnje manekenke a sada profesionalne pijanistkinje, koja se bori sa svojim nepokolebljivim duhom da se odupre nizu retkih autoimunih bolesti.. Film spaja intimne razgovore, lične arhive i kreativna vizualna rešenja kako bi istražio misterije ljudskog tela i moć umetnosti i prijateljstva u razumevanju njegove suštine. Ovaj film je turbulentno putovanje ka isceljenju i prihvatanju sebe.

O saradnji sa Urškom na filmu, Petra Seliškar je navela: “Krenuli smo od Urškinog dnevnika i koristili smo ga da izdvojimo ključne teme. Zaista mi je bilo potrebno da radi sa mnom na scenariju, jer ja ne bih mogla da napišem kako se ona osećala, to je morala biti ona. Uvek bih je konsultovala, ili bi čak ona pisala neke delove, ali nikada nije htela da se meša u sam film. Želela sam da se gledalac fizički oseti kao da ulazi unutar tela i oseća šta Urška oseća, sve te bolove i neizvesnosti. Želela sam da gledaoci to zaista fizički osete, jer je to nešto što reči ne mogu da dočaraju. To je stanje između snova, stvarnosti i štete nanete bolešću i drogama. Potrebno je puno energije da se izvučete iz toga i vratite u normalan svet, i ja to smatram fascinantnim”.

Rediteljka Petra Seliškar ujedno je i producentkinja filma, na kome su radili i direktor fotografije Brand Ferro, montažerka Sandra Bastašić i montažer Sashko Potter Micevski, dok je muziku za film komponovao Vladimir Rakić. Film je nastao u koprodukciji sa makedonskom produkcijom PPFP, i Wolfgang & Dolly iz Zagreba.

Film “Telo” imao je svetsku premijeru na Sarajevo Film Festivalu 2023. godine. Osvojio je nagradu za najbolji dokumentarni film na Festivalu slovenačkog filma u Portorožu, a ove godine prikazan je, između ostalog, i na internacionalnom festivalu FIPADOC u Bijaricu.

Rediteljka, spisateljica i producentkinja Petra Seliškar (1978) osnovala je svoju produkcijsku kuću Petra Pan Film 2003. godine, fokusirajući se na kreativne dokumentarne filmove. Sa bogatim iskustvom i talentom, afirmisala se kao filmska autorka sa dubokim uvidom, osećajnošću, snažnom narativnom snagom i inovativnim pristupom. Filmografija Seliškar sadrži internacionalno nagrađivane dokumentarne filmove „Oproštaj“ (2020), „Moj svet je naopako“ (2015), „Majka Evropa“ (2013) i „Bake revolucije“ (2006). Petra je bila ko-producentkinja više od 20 internacionalnih filmova.

Međunarodni takmičarski program 17. Beldocs festivala predstavlja moćne filmove mladih autora 


U susret 17. po redu izdanju festivala Beldocs, koji počinje sledeće srede 22. maja u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji, predstavljamo međunarodni takmičarski program, koji je sačinjen od deset izuzetnih, pažljivo odabranih naslova smelih autora koji polažu temelje nekog novog panteona dokumentarne kinematografije

predstavljamo filmove: Blato, Porodica na određeno vreme, Kumva, Pseći snovi, Cipora i Rahel nisu mrtve, Dosadni dani i noći, La Reine, Sunčani sat, U tišini i galami i Ustati noću 

kadar iz filma: „Porodica na određeno vreme“

Svečano otvoreni jubilarni 10. Dani slovenačkog filma u Jugoslovenskoj kinoteci

Jubilarno deseto izdanje manifestacije Dani slovenačkog filma, koje predstavlja retrospektivu odabranih filmova slovenačkih autora, gostiju i učesnika od nastanka 2015. godine do danas, svečano je otvoreno 10. maja u Jugoslovenskoj kinoteci. Prisutnima su se obratili Damjan Bergant, ambasador Republike Slovenije u Beogradu, dr Asta Vrečko, ministarka kulture Republike Slovenije; Saša Verbič, predsednik Nacionalnog saveta Slovenaca u Srbiji, Jugoslav Pantelić, direktor Jugoslovenske kinoteke. Reviju je svečano otvorio Jure Ivanušič, istaknuti slovenački glumac i svestrani filmski autor.

Damjan Bergant, ambasador Republike Slovenije u Beogradu, na otvaranju manifestacije je rekao: “Velika mi je čast da vas večeras sve pozdravim u ime Ambasade Republike Slovenije. Ambasada je sa zadovoljstvom suorganizator ovog važnog događaja, sada već desetog po redu. Filmska umetnosti i produkcija spadaju pod osnovu kulture, a kultura je ono što najbolje spaja i povezuje naša dva naroda, slovenački i srpski”.

Dr Asta Vrečko, ministarka kulture Republike Slovenije, u svom obraćanju je istakla: “Dani slovenačkog filma predstavljaju izuzetno kvalitetan, kritički i sadržajno zaokružen program odabranih poglavlja iz istorija slovenačkog filma. Da podsetim da su upravo na ovoj Reviji predstavljeni prvi digitalno restaurirani slovenački klasici, prikazana su filmska dela Slovenaca iz Italije, osvetljena su istaknuta poglavlja filmske istorije u Sloveniji i u Srbiji. Važno je da se kulturna saradnja Srbije i Slovenije gradi kroz filmsko stvaralaštvo. Film je najrasprostranjeniji i najprepoznatljiviji izraz savremene umetnosti, povezuje slovenačku reč i internacionalno stvaralaštvo, briše granice i stvara nove sinergije u prostorima gde su važni talenat, znanje i strast za stvaranjem – za filmom.”

Saša Verbič, predsednik Nacionalnog saveta Slovenaca u Srbiji, zahvalio se partnerima i sponzorima manifestacije, te predao plaketu direktoru Jugoslovenske  kinoteke Jugoslavu Panteliću.

Glumac Jure Ivanušić je svečano otvorio festival rečima: Uživam u vašem društvu, uživam u druženju sa kolegama iz Srbije, sa prijateljima iz Slovenije. Kao što sam uživao pre dva dana kada sam šetao gradskim ulicama sam po kiši bez kišobrana, i razmišljao kako zapravo živimo u epsko vreme a bez ičega epskog u nama, kako se muzika prodaje poput pene za brijanje, kako se ceo očaj prodaje, sve je kapital, reklama i konzumenti. Želim da kažem da su to teme kojima se bavi slovenački film i teme sa kojima možeš da plešeš po kiši a da se pri tom ne prehladiš. Ukratko, želim vam da uživate u projekcijama, konstruktivnim debatama, puno druženja i dobre volje.” 

Nakon ceremonije svečanog otvaranja, u Sali Makavejev Jugoslovenske kinoteke premijerno su prikazana dva filmska ostvarenja. Kratki dokumentarni film Ita Rina – Diva iz Divače” Vladimira Šojata, ostvarenje je o jednoj od najlepših i najprimećenijih glumica u eri nemog filma koja je žrtvovala holivudsku karijeru zbog beogradske ljubavi. Publika je mogla da pogleda i ostvarenje Uhvaćeni na izvoru – Slovenačka deca Lebensborna” Maje Weiss, dokumentarni film o poslednjim preživelim žrtvama nacističkog rasnog eksperimenta, kada je 1942. tridesetoro „rasno prikladne“ slovenačke dece bilo uključeno u ozloglašeni nacistički program Lebensborn, koji je osnovao Hajnrih Himler u cilju proširivanja arijevske rase.

U holu Jugoslovenske kinoteke, u okviru svečanog otvaranja priređena je i izložba plakata i fotografija sa prethodnih izdanja revije Dani slovenačkog filma, obogaćena dragocenim umetničkim radovima fotografkinje Irene Herak, savetnice za kulturu i medije Ambasade Republike Slovenije u Beogradu. Od samog početka revije DSF, Irena Herak je doprinela vizuelnoj prepoznatljivosti manifestacije, jer je svojom kamerom dala snažan umetnički pečat snimajući ličnosti, događaje i susrete umetnika.

Dani slovenačkog filma trajaće do 14. maja u Jugoslovenskoj kinoteci.

Organizatori revije Dani slovenačkog filma su Društvo Slovenaca „Sava“ u Beogradu, uz pokroviteljstvo Ambasade Republike Slovenije u Beogradu i partnersku podršku Jugoslovenske kinoteke, Filmskog centra Slovenije i Filmskog centra Srbije.

Foto: Dragan Kadić.

Danas počinju jubilarni 10. Dani slovenačkog filma u Jugoslovenskoj kinoteci

Jubilarno deseto izdanje manifestacije Dani slovenačkog filma biće održano od 10. do 14. maja u Jugoslovenskoj kinoteci i predstaviće retrospektivu odabranih filmova slovenačkih autora, gostiju i učesnika od nastanka 2015. godine do danas. Reviju će svečano otvoriti Jure Ivanušič, istaknuti slovenački glumac i svestrani filmski autor.

Na otvaranju festivala, u petak 10. maja u Sali Makavejev Jugoslovenske kinoteke premijerno će biti prikazana tri filmska ostvarenja. Dugometražni dokumentarni film Milko Bambič: In Statu Nascendi” (17.30h) reditelja Radovana Čoka predstavlja skicu umetnika Milka Bambiča (1905-1991) – slikara, ilustratora, poliglote, pronalazača, likovnog kritičara, pisca, pionira slovenačkog stripa i karikature. Kratki dokumentarni film Ita Rina – Diva iz Divače” Vladimira Šojata, ostvarenje o jednoj od najlepših i najprimećenijih glumica u eri nemog filma koja je žrtvovala holivudsku karijeru zbog beogradske ljubavi, biće prikazan u 19.30. Deseta po redu revija Dani slovenačkog filma evociraće uspomenu na ovu glumicu koja povezuje Sloveniju i Srbiju, pozicionirajući ih u kontekst evropske kulture. Ita Rina je preminula upravo 10. maja 1979, na dan otvaranja Dana slovenačkog filma, pa će prikazivanje Šojatovog filma biti i svojevrstan omaž njenom liku i delu. U nastavku večeri publika će moći da pogleda ostvarenje Uhvaćeni na izvoru – Slovenačka deca Lebensborna” Maje Weiss, dokumentarni film o poslednjim preživelim žrtvama nacističkog rasnog eksperimenta, kada je 1942. tridesetoro „rasno prikladne“ slovenačke dece bilo uključeno u ozloglašeni nacistički program Lebensborn, koji je osnovao Hajnrih Himler u cilju proširivanja arijevske rase.

U holu Jugoslovenske kinoteke, u okviru svečanog otvaranja 10. maja, biće priređena izložba plakata i fotografija sa prethodnih izdanja revije Dani slovenačkog filma, a koja će biti obogaćena i dragocenim umetničkim radovima fotografkinje Irene Herak, savetnice za kulturu i medije Ambasade Republike Slovenije u Beogradu. Od samog početka revije DSF, Irena Herak je doprinela vizuelnoj prepoznatljivosti manifestacije, jer je svojom kamerom dala snažan umetnički pečat snimajući ličnosti, događaje i susrete umetnika. Portretima glumaca Snežane Nikšić i Radeta Šerbedžije, Irena Herak je zabeležila jedinstven susret glavnih aktera filma „Sedmina” Matjaža Klopčiča; fotografisala je zanimljive trenutke postavljanja izložbe scenografa Dušana Milaveca… Likovi posmatrača i prisutnih na otvaranju revije, zabeleženih kroz fotografski objektiv Irene Herak, ostaju trajno pohranjeni u arhivu manifestacije Dani slovenačkog filma.

U subotu 11. maja, od 18 sati na programu su kratki dokumentarn film „Luka Mars“ Maura Lainščeka, i igrani film Ples na kiši” reditelja Boštjana Hladnika. Ovo ostvarenje prati slikara Petera koji čezne za srećom – u vezi je sa pozorišnom glumicom Marušom, ali je već pomalo umoran od nje i voleo bi da upozna idealnu ženu, savršenu životnu partnerku. Iste večeri na programu od 20h je i kratki film „Bik“ Bojana Labovića, kao igrani televizijski film Besne lisice“ reditelja Borisa Jurjaševiča koji  prati borbu usamljenog rokera da spasi šumu od malverzantskih špekulacija gradonačelnika i lokalnog tajkuna.

U okviru pratećeg programa u subotu, 11. maja u 11 časova, biće održana tribina na temu „Prilozi za istoriju slovenačkog filma“, koju će moderirati dr Ivana Kronja, urednica pratećeg programa DSF-a. Ova tribina, na kojoj će učestvovati predstavnici filmskih institucija i filmski stručnjaci iz Srbije i Slovenije, obuhvatiće najraznovrsnije aspekte kako istorijske, tako i savremene slovenačke kinematografije, uključujući i raniji jugoslovenski period i uzajamnu umetničku i produkcijsku saradnju Slovenije, Srbije i drugih republika nekadašnje SFRJ.

U nedelju 12. maja od 18h biće prikazan kratki dokumentarac „Alchajmer kafe“ Martina Drakslera, kao i dugometražni dokumentarac Muzika je vremenska umetnost 3: LP Laibach” Igora Zupea, film o prvom zvanično objavljenom albumu grupe Laibach 1985. godine u Jugoslaviji. U nastavku večeri od 20 sati publika će moći da pogleda kratko igrano ostvarenje „Anja Ganja“ Petra Bizjaka i dugometražni igrani film Neću više da budem luzerka” Urše Menart. Glavna junakinja ovog ostvarenja je Špela koja ima skoro trideset godina, diplomu istorije umetnosti i nikada nije imala stalan posao. Kada se bez novca, posla i društva nađe na kauču svojih razočaranih roditelja, shvata da će odrastanje biti teže nego što je očekivala.

U okviru pratećeg programa u nedelju, 12. maja u 11 sati u Jugoslovenskoj kinoteci biće održan susret profesora i studenata filmskih akademija iz Ljubljane i Beograda (AGRFT – Akademija za gledališče, radio, film in televizijo i FDU – Fakultet dramskih umetnosti). Nakon razgovora sledi radionica na temu „Zvuk na filmu“, koju vode doc. Miha Jaramaz i van. prof. Dino Dolničar, kao i predavanje van. prof. Simona Tanšeka „Stilizacija fotografije u igranom filmu“.

U ponedeljak 13. maja od 18h na programu je kratkometražni dokumentarac „Granice“ Damjana Kozolea, kao i dugometražni dokumentarni film Priča o Savi“ u režiji Rožlea Bregara, o reci koja teče od srca Julijskih Alpa kroz četiri zemlje i mnoge regione, sve do Beograda, gde se uliva u Dunav. Na programu će iste večeri od 20 sati  biti i kratki igrani film „Fontana Gorana Vojnovića, kao i dugometražni igrani film „Priče iz kestenove šume“ Gregora Božiča, o škrtom stolaru Mariju koji živi usred kestenove šume i sprema se da zauvek napusti nesrećne doline te potraži bolji život iza okeana.

Poslednjeg dana revije, u utorak 14. maja, u Jugoslovenskoj kinoteci u Kosovskoj 11, od 18 časova u okviru programa DSF prikazuje se izbor najboljih filmova studenata slovenačke Akademije za gledališče, radio, film in televizijo (AGRFT) iz poslednjih nekoliko godina. Njihovi filmovi su tokom ovih deset godina redovno bili na programu Dana slovenačkog filma, kako u okviru DSF, tako i DSF+, pri čemu su neki od autora na festivalu prvi put javno prikazivali svoje filmove izvan Slovenije. Za ovu priliku rukovodioci i mentori studentskih filmova sa AGRFT napravili su izbor kratkih filmova u trajanju od 90 minuta.

Za isti dan, 14. maj od 20 sati zakazan je specijalni program DSF+ fokusiran na kratke igrane, dokumentarne, eksperimentalne i animirane, ali i nestandardne dugometražne, alternativne ili društveno-politički angažovane filmove. U ovoj selekciji Vladimira Šojata, urednika programa DSF+, našli su se filmovi „Kazneni udarac“ reditelja Roka Bičeka, „Žurnali 670 – Crvene šume“ (Nika Autor), „Poslednji dan Rudolfa Ničea“ (Blaž Kutin), „Kadriranje Saterlanda“ (Matjaž Jamnik, Gaja Naja Rojec), „Upad“ (Matevž Jerman, Niko Novak) i „Tako se završilo leto“ (Matjaž Ivanišin) .

Organizatori revije Dani slovenačkog filma su Društvo Slovenaca „Sava“ u Beogradu, uz pokroviteljstvo Ambasade Republike Slovenije u Beogradu i partnersku podršku Jugoslovenske kinoteke, Filmskog centra Slovenije i Filmskog centra Srbije.

Pridružite se kampanji „Podrži crtaće“: Poziv zajednici da podrži završetak četiri domaća animirana filma

Prvi regionalni investicioni fond za razvoj animiranih filmova Animond pokrenuo je kampanju Podrži crtaće – Mesec domaće animacije.

Cilj kampanje je da se javnosti predstavi četiri kratka domaća animirana filma koji su u završnoj fazi proizvodnje i da pozove zajednicu da podrži njihov završetak.

Vojin Vasović, filmski reditelj i osnivač fonda Animond je o kampanji rekao:

–          Ideja kampanje je da podržimo i stvorimo neke buduće crtaće koje bismo i sami voleli da gledamo, a koji će biti posebno značajni za današnje generacije. Mi smo odrastali uz Baltazara i Čudesnu šumu, a želimo da i deca koja danas odrastaju mogu da kažu da imaju svoj omiljeni domaći crtani film, na našem jeziku i sa našom tematikom. Siguran sam da ćete u ova četiri pažljivo odabrana crtaća brzo naći svog favorita. Hvala svima koji su do sada podržali kampanju, sve smo bliži cilju!

Crtani filmovi kojima je potrebna podrška rađeni su u različitim tehnikama od 2D, 3D do tradicionalne ručno crtane animacije i obuhvataju sledeće filmove: Ja sam Akiko Damira Romanova, Dete u meni Anđele Joković, Lebdenje Jelene Milunović i Ruben i papagaj Stevana Mitrovića.

Ja sam Akiko zasnovan je na romanu leskovačkog autora Stefana Tićmija, koji je ovenčan godišnjom književnom nagradom „Politikin Zabavnik“. Ovaj kratak crtani film predstavlja neobičnu devojčicu čija mašta je često dovodi u nevolje u školi. Film Dete u meni je autorkino lično viđenje sveta odraslih koji zaboravljaju kako je to biti dete (i koji ih podseća na isto!). Crtać Lebdenje prati svet mlade devojke koji se ruši kada sazna za borbu svog oca sa iscrpljujućom mentalnom bolešću. Radnja animiranog filma Ruben i papagaj prati usamljenog i mrzovoljnog koncertnog dirigenta koji, kada ode u penziju, beži u prirodu, a tamo ga prati saputnik koji buku grada prenosi na čitavu šumu.

Na veb stranici animond.co možete da pogledate na koji način da pomognete završetak ova četiri crtaća, a organizatori i autori su pripremili niz uzbudljivih nagradnih paketa.

Animond vas poziva da budete deo kampanje i na društvenim mrežama. Napište koji vam je omiljeni crtani film iz detinjstva i zašto su vam crtaći važni, podelite to na društvenim mrežama i označite objavu heštegom #mesecdomaćeanimacije i/ili #podržicrtaće.Foto: Animond Promo,

Srpska premijera filma „Rikerl“ i mini koncert Vudua Jurgensa na zatvaranju Austrijskog filmskog festivala

Foto – Rickerl, kadar iz filma

U nedelju 28. aprila u Kulturnom centru Beograda, Austrijski filmski festival 2024 biće svečano zatvoren projekcijom filma „Rikerl“ reditelja Adrijana Gojgingera (18h) i mini koncertom Vudua Jurgensa (19:50), muzičara i glavnog glumca u ovom filmu. Jurgens će učestvovati i u razgovoru s publikom koji će moderirati Bojan Đorđević, umetnički direktor Ring Ring festivala.

U filmu „Rikerl“ istoimeni glavni junak sastavlja kraj s krajem kao ulični muzičar u Beču. Sanja da svojim melanholičnim, duhovitim pesmama napravi veliki iskorak, ali se uvek sam sebi ispreči na tom putu. Istovremeno, on se trudi da svom osmogodišnjem sinu, koji je sa njim svakog drugog vikenda, bude otac pun ljubavi.

Reditelj Adrian Goiginger inspiraciju je našao u austropopu, ali i u životnoj priči glavnog glumca, muzičara Vudua Jurgensa, koji je i sam od radnika na groblju dospeo do austropop zvezde, čiji su zaštitni znak crnohumorni tekstovi na bečkom dijalektu. Jurgens je angažovao većinu muzičara u filmu, prearanžirao pesme i pokazao reditelju Adrijanu Gojgingeru kafane koje se na razglednicama iz Beča ne mogu videti. „Rikerl“ je tako i oda boemskom Beču i supkulturi.

Počasni gost festivala Vudu Jurgens početkom aprila ove godine dobio je nagradu za najbolju glavnu mušku glavnu ulogu u filmu „Rikerl“ na prestižnom austrijskom filmskom festivalu Diagonale u Gracu.

Austrijski filmski festival 2024 održava se u periodu od 24. do 29. aprila 2024. u nekoliko gradova u Srbiji pod motom “Imagine: Film”. U glavnom festivalskom programu očekuje nas izbor šest savremenih austrijskih filmova novije produkcije: “Nula kalorija” (Club Zero) rediteljke Džesike Hausner (Jessica Hausner), “Sparta” i “Rimini” Ulriha Zajdla (Urlich Seidl), “Porodična večera” Petera Hengla (Peter Hengl), “Europa” rediteljke Sudabe Mortezaj (Sudabeh Mortezai), i “Rikerl” Adrijana Gojgingera (Adrian Goiginger).

U pratećem programu Austrijskog filmskog festivala, u Kulturnom centru Beograda i na Fakultetu dramskih umetnosti, biće održano nekoliko programa posvećenih legendarnom reditelju austrijskog porekla Biliju Vajlderu, panel diskusija “Challenges and Practices – Green Transformation in the Film Industry”, industry day namenjen profesionalcima u filmskoj industriji, kao i radionica glumca i muzičara Vudua Jurgensa.

Podrži crtaće! Počinje mesec domaće animacije

Prvi regionalni investicioni fond za razvoj animiranih filmova, Animond, pokreće kampanju “Podrži crtaće!”

U periodu od 15. aprila do 15. maja publici će biti predstavljena 4 kratka animirana filma lokalnih autora koji su u završnim fazama proizvodnje. To znači da im je potrebno jako malo kako bi uobličili svoje priče, u čemu im je neophodna podrška zajednice.

U doba kada smo preplavljeni raznim oblicima kratkoročne zabave, misija Animonda je da podstakne proizvodnju maštovitih filmova koji angažuju publiku različitih interesovanja i generacija. Projekti u fokusu prošli su procenu od strane tima stručnjaka, producenata i umetnika, a svaki od njih promišljeno i igrivo pristupa animaciji, koja je neretko jedan od ključnih faktora u oblikovanju dečijeg odnosa prema svetu. Pružanje podrške lokalnim autorima direktno utiče na stvaranje društva u kojem sadržaj za decu i porodicu ima poseban značaj.

Animond se obraća pojedincima, organizacijama i kompanijama. Investicije, počev od 500 dinara naviše, mogu se priložiti posećivanjem veb stranice pojedinačnih projekata, a organizatori i autori su pripremili i niz uzbudljivih nagradnih paketa.

Crtani filmovi kojima je potrebna podrška:

1. Ja sam Akiko, autora Damira Romanova – Zasnovan na nagrađenom romanu Stefana Tićmija, ovaj kratak film predstavlja nam neobičnu devojčicu čija mašta je često dovodi u nevolje u školi.

2. Dete u meni, autorke Anđele Joković – Autorkino lično viđenje sveta odraslih koji zaboravljaju kako je to biti dete i radovati se čudima u svakodnevnom: na primer, barici u sred kišnog dana!

3. Lebdenje, projekat Jelene Milunović – Svet mlade devojke se ruši kada sazna za borbu svog oca sa iscrpljujućom mentalnom bolešću.

4. Ruben i papagaj, autora Stevana Mitrovića – Usamljen i mrzovoljan koncertni dirigent u penziji beži u prirodu, ali ga tamo prati saputnik koji buku grada prenosi na čitavu šumu.

Animond vas poziva da učestvujete u nostalgičnoj šetnji do crtaća koji su obeležili vaše detinjstvo!

Podelite ih na društvenim mrežama, pišite zašto su vam važni i kako su vas oblikovali i označite objavu heštegom #mesecdomaćeanimacije i/ili #podržicrtaće.

O Animondu

Animond je veza između animiranih projekata i investitora. Njihov portfolio obuhvata priče o nagradama i uspesima na međunarodnim festivalima, te raznovrsne aktivne projekte sa detaljnim informacijama o svakom: uključuju produkcijski tim, sinopsise i budžetske zahteve. U pitanju su pažljivo odabrani narativni filmovi koji su već ostvarili značajne finansijske prekretnice, a Animond predvodi poslednje faze njihovog razvoja.  Sa čvrstom posvećenošću oživljavanju animiranih filmova, nastoji da neguje uspešan ekosistem za kreiranje crtaća koji pomeraju granice. A sama animacija svakako ne poznaje granice – ona je univerzalni jezik čovečanstva.

Za više informacija i donacije posetite www.animond.co

Foto: Animond Promo

Legendarni reditelj Bili Vajdler u fokusu pratećeg programa Austrijskog filmskog festivala 2024

U pratećem programu Austrijskog filmskog festivala, koji se ove godine održava od 24. do 29. aprila u Kulturnom centru Beograda i na Fakultetu dramskih umetnosti, biće održano nekoliko programa posvećenih legendarnom reditelju austrijskog porekla Biliju Vajlderu, panel diskusija “Challenges and Practices – Green Transformation in the Film Industry”, industry day namenjen profesionalcima u filmskoj industriji, kao i radionica glumca i muzičara Vudua Jurgensa.

U četvrtak 24. aprila, u 19 časova u Dvorani Kulturnog centra Beograda biće održana prezentacija knjige eseja “O bulevarima, apartmanima i Biliju Vajlderu” na kojoj će govoriti urednik edicije Aleksandar S. Janković, selektor festivala Saša Radojević, i autori eseja Vesna Perić, Iva Leković, Milutin Petrović i Biljana Maksić.  Razgovor će moderirati urednik filmskog programa Kulturnog centra Beograda Ivan Aranđelović.

U 20 časova istog dana, na programu je projekcija restauriranog filma “Seme zla” Bilija Vajldera iz 1934. godine. U ekskluzivnoj projekciji Vajlderovog najređeg filma i rediteljskog prvenca glumi 17-godišnja Danijel Darije u priči o maloletnim kradljivcima automobila. Proizveden je u Francuskoj sa malim budžetom, scene enterijera snimane su u garaži, a ubrzane jurnjave automobila po ulicama. Vajlder se priseća da je to bilo u nekim aspektima nalik na Do poslednjeg daha“. Ova restauracija filma “Seme zla” zasnovana je na sigurnosnom negativu od 16 mm napravljenom od retkih originalnih materijala (koji najverovatnije više ne postoje) iz kolekcije Blackhawk Films, koji su skenirani u HD rezoluciji za ovo izdanje.

Bili Vajlder je bio reditelj i scenarista austrijskog porekla. Njegova karijera u Holivudu trajala je pet decenija i smatra se jednim od najsjajnijih i najsvestranijih filmskih stvaralaca klasičnog holivudskog filma. Dobio je sedam Oskara (21 nominacija), nagradu BAFTA, Zlatnu palmu Kanskog filmskog festivala i dve nagrade Zlatni globus.

U okviru Austrijskog filmskog festivala, 25. i 26. aprila u Kulturnom centru Beograda biće održan program za filmske profesionalce i stvaraoce “Imagine Green Filming” posvećen istraživanju teme zelene transformacije filmske industrije, oblasti sa najvećim negativnim uticajem na životnu sredinu u kontekstu kulture i kreativnih sektora. Program se sastoji od panel diskusije Challenges and Practices – Green Transformation in the Film Industry, čiji će fokus biti usmeren na promišljanje različitih pristupa u pogledu zelene transformacije polja, kao i izazova i potencijala u njihovoj implementaciji iz perspektive javnih politika, i Industry Session segmenta, orijentisanog ka prezentaciji nove profesije – zelenog konsultanta u filmskoj industriji i analizi njegove uloge u kontekstu produkcionog procesa. U oba programa će učestovati značajni gosti iz Austrije, Lin (Ditlind) Rot (Filmska komisija Donje Austrije) i Nina Hauzer (Austrijski filmski institut).

Na Fakultetu dramskih umetnosti, dan nakon završetka zvaničnog festivalskog programa, 29. aprila specijalni gost biće Vudu Jurgens, zvezda austropopa i glavni glumac u filmu “Rickerl” koji će zatvoriti ovogodišnje izdanje Austrijskog filmskog festivala. On će sa profesorima i studentima razgovarati o muzici i zvuku, kao i svojoj ulozi u pomenutom filmu i nagradi za najbolju glavnu mušku ulogu na Diagonale filmskom festivalu u Gracu (april 2024). 

Besplatnom projekcijom filma „Luksemburg, Luksemburg“ u mts Dvorani počinje Prolećno izdanje Mreže festivala Jadranske regije

Prolećno izdanje Mreže festivala Jadranske regije počinje u četvrtak, 11. aprila besplatnom projekcijom filma „Luksemburg, Luksemburg“ ukrajinskog reditelja Antonia Lukiča u mts Dvorani sa početkom u 18 časova. Besplatne ulaznice za film mogu se preuzeti na blagajni mts Dvorane.

Film koji od premijere u Veneciji ne prestaje da osvaja srca publike biće simultano prikazan u bioskopima koji čine Mrežu festivala, u Beogradu, Herceg Novom, Ljubljani, Sarajevu i Zagrebu.

Komedija „Luksemburg, Luksemburg“ dobitnik je nagrade publike za najbolji film Mreže festivala Jadranske regije – Adriatic Audience Award dodeljene na 29. Festivalu autorskog filma u Beogradu.

„Luksemburg, Luksemburg“ je duhovit film o očevima i sinovima. Iako svet obiluje prelepim mestima za umiranje, Luksemburg nije među njima. Kada saznaju da je njihov otac bolestan, blizanci Kolja i Vasja odlaze na put u Luksemburg kako bi se pozdravili s njim poslednji put. Hoće li muškarac kog zateknu biti isti onaj opaki frajer kog se sećaju? Inspiraciju za ovu “tragikomediju o dva muškarca u potrazi za velikim ocem”, kojom pokušava da demistifikuje figuru oca, Lukič crpi iz ličnog iskustva.

U glavnim ulogama potpuno različitih identičnih blizanaca Vasje i Kolje gledamo Amila i Ramila Nasirova, osnivače i članove popularnog ukrajinskog hip-hop benda Kurgan & Agregat.

Nakon otvaranja Prolećnog izdanja u bioskopima, program se nastavlja na online platformi ondemand.kinomeetingpoint.ba. Publika će besplatno online od 12. do 21. aprila moći da pogleda film „Kako se kresnuti“ rediteljke Moli Mening Voker, prošlogodišnjeg pobednika Zagreb Film Festivala, i ekološki dokumentarac „Plastična fantazija“ nemačke rediteljke Ize Vilinger.

Program je besplatan za sve gledaoce s teritorije pet zemalja članica Mreže, uz prethodnu registraciju na platformi ondemand.kinomeetingpoint.ba.

Komedija „Luksemburg, Luksemburg“ biće prikazana u domaćim bioskopima (mts Dvorana i Cinegrand Niš) samo tokom sedam dana, od 11. do 18. aprila.

Prolećno izdanje jedinstven je događaj koji okuplja vodeće festivale regiona udružene u Mrežu festivala Jadranske regije: Sarajevo Film Festival (BiH), Filmski festival Herceg Novi (Crna Gora), Ljubljanski međunarodni filmski festival (Slovenija), Festival autorskog filma (Srbija) i Zagreb Film Festival (Hrvatska).

Mrežu festivala Jadranske regije podržava Potprogram MEDIA Programa Kreativne Europe i Ambasada Švajcarske u Bosni i Hercegovini.

TRAILER „Luksemburg, Luksemburg“: https://youtu.be/JY_zrGQa2WsFoto: Promo

Austrijski filmski festival 2024 od 25. do 28. aprila

Austrijski filmski festival 2024 održaće se u periodu od 25. do 28. aprila 2024. u nekoliko gradova u Srbiji pod sloganom “Imagine: Film”. U glavnom festivalskom programu očekuje nas izbor šest savremenih austrijskih filmova novije produkcije: “Nula kalorija” (Club Zero) rediteljke Džesike Hausner (Jessica Hausner), “Sparta” i “Rimini” Ulriha Zajdla (Urlich Seidl), “Porodična večera” Petera Hengla (Peter Hengl), “Europa” rediteljke Sudabe Mortezaj (Sudabeh Mortezai), i “Rikerl” Adrijana Gojgingera (Adrian Goiginger), čija će srpska premijera zatvoriti festival.

Amadeus Faltajner, direktor Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu, povodom predstojećeg izdanja festivala je izjavio: “Austrijski filmski festival postao je godišnji vrhunac našeg bogatog kulturnog programa. Ove godine u selekciji imamo mnogo novih uzbudljivih ostvarenja. Posebno sam zadovoljan što filmom „Rikerl“ srpskoj publici možemo da pružimo impresivan uvid u bečku andergraund kulturnu scenu i što možemo da poželimo dobrodošlicu Vudu Jurgensu, zvezdanom gostu koji podjednako blista u nekoliko umetničkih žanrova (muzika i film). Nadam se da ćete svi uživati istražujući mnoge aspekte austrijskog filma!”

Selektor ovogodišnjeg izdanja Austrijskog filmskog festivala je reditelj, scenarista i filmski kritičar Saša Radojević. Festival se održava u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Selektor Saša Radojević je o svom izboru rekao: „Festival austrijskog filma ove godine bioskopskim gledaocima nudi nekoliko smernica koje suštinski određuju tu kinematografiju. Filmovi „Rimini“ i „Sparta“ Ulriha Zajdla, reditelja proslavljenog minimalističkim dokudramama, deo su jedinstvene celine koju nose socijalno degradirane persone, dva brata spremna da se predstavljaju kao snažne osobe krijući tako svoju unutrašnju tamu. Naličje sveta izobilja kroz mentalni inženjering i atmosferu dostojnu negativne utopije, dočarala je Džesika Hausner u „Clubu Zero“, filmu o totalitarizmu koji se lako izrodi iz diktata zdravlja i lepote. U filmu „Porodična  večera“, reditelj Peter Hengl, na fonu žanra radikalnog psiho trilera koji nije za svačiji ukus, takođe se bavi slamanjem volje osobe koja ne može da se podvrgne rigoroznoj dijeti. O manipulacijama vezanim za aktuelne neokolonijalne strategije, koje ovdašnji gledaoci lako mogu da prepoznaju kao deo ličnog iskustva, na upečatljiv način se svedoči u filmu „Evropa“ Sudabe Mortezaj, dok se u filmu „Rickerl“ Adrijana Gojgingera, kroz gorkoslatki prikaz margine, daje tračak nade da je i u surovim društvenim okolnostima moguće sačuvati integritet. Ovogodišnji uvid u austrijsku kinematografiju nudi svakom gledaocu naličje evropske perspektive, s ciljem da se sa njom suoči i u zavisnosti od lične moći pronađe pravo rešenje za sebe.

U filmu “Nula kalorija” (Club Zero) gospođica Novak (Mia Vasikovska) predaje predmet „Svesna ishrana“ u elitnoj školi. Odeljenje je potpuno začarano harizmom nastavnice – ko ne bi želeo da smanji masnoću u telu, da bude u formi i da istovremeno spase svet? Ali, postepeno gospođica Novak uvlači svoje učenike u apsurdan i opasan kult iz kojeg ne mogu ili ne žele da pobegnu. Zajedno idu u propast, pevajući i umirući od gladi.

Ostvarenje „Rikerl“ prati idealistu Eriha „Rikerla“ Bohačeka koji sastavlja kraj s krajem kao ulični muzičar u Beču. Sanja da svojim melanholičnim, duhovitim pesmama napravi veliki iskorak, ali se uvek sam sebi ispreči na tom putu. Istovremeno, on se trudi da svom osmogodišnjem sinu, koji je sa njim svakog drugog vikenda, bude otac pun ljubavi. Reditelj Adrijan Gojginger inspiraciju je našao u austropopu, ali i u životnoj priči glavnog glumca, muzičara Vudua Jurgensa, počasnog gosta festivala.

U filmu „Europa” mlada ambiciozna menadžerka Beate je u profesionalnoj misiji za multinacionalnu korporaciju pod nazivom EUROPA na Balkanu, naizgled da promoviše filantropiju i investicije u nerazvijenim regionima. Njeno putovanje je vodi u udaljenu dolinu u Albaniji, gde pokušava da otkupi zemlju od nekoliko preostalih meštana zbog prvobitno nejasnog plana. Ona dolazi u sukob sa Džetnorom, tvrdoglavim i duboko duhovnim farmerom i pčelarom koji odbija da se odrekne zemlje svojih predaka.

Radnja filma „Porodična večera“ prati junakinju Simi koja, kada stigne u seosku vikendicu svoje ujne Klaudije, čuvene nutricionistkinje, nije baš najsrdačnije dočekana. Tinejdžerka sa viškom kilograma nadala se da će izgubiti nekoliko kilograma tokom uskršnjih praznika, uz ujninu stručnu pomoć. Ali dobijanje takve vrste pomoći podrazumeva pakt odricanja i odanosti iz koga se ne može pobeći. Peter Hengl pušta svoj debitantski horor film “Porodična večera” da se krčka na laganoj vatri pre nego što posluži zaista jeziv banket.

Glavni junak filma „Rimini“ je Riči Bravo, nekada uspešna pop zvezda, koja juri za izbledelom slavom u snegom prekrivenom Riminiju, zarobljen između konstantnog pijanstva i koncerata za autobuse pune turista. Svet mu se urušava kada mu odrasla ćerka upadne u život i traži novac koga nema. Njegova patnja je i stvarna i lažna kao i njegova ljubav, a njegovo pevanje je usamljeni monolog gubitnika.

Ostvarenje „Sparta“ prati protagonistu Evalda koji se doselio u Rumuniju pre nekoliko godina. Sada u svojim 40-im, traži novi početak. Napustivši devojku, seli se u unutrašnjost. Sa malim dečacima iz sela pretvara propadajuću školu u tvrđavu. Deca uživaju u novom, bezbrižnom postojanju. Nepoverenje seljana ubrzo se budi, a Evald je primoran da se suoči sa istinom koju je dugo skrivao. Sparta je, pored Riminija, drugi deo diptiha Ulriha Zajdla o nemogućnosti bega od prošlosti i o bolu pronalaženja sebe.

Sponzori festivala su A1 i Lesnina S, a partneri Kulturni centar Beograda, Cineplexx, Niški kulturni centar, MEDIA Desk Srbija i Green Art Incubator.

Foto: kadrovi iz filmova.

Palić Film Festival – Srbija ostaje među nekoliko evropskih država koje nemaju politiku i statistiku u vezi sa položajem žena u filmskoj industriji

Prema francuskoj organizaciji za istraživanje i obuku Lab Femmes de Cinéma, u 2023 godini, Srbija se našla među 5 evropskih država koje nisu uvele i nisu planirale da uvedu mere u cilju promovisanja boljeg položaja žena u svojoj filmskoj industriji. Pored Srbije tu su još Bosna i Hercegovina, Bugarska, Slovačka i Ukrajina. Trenutno ne postoji zvanična statistika u vezi sa time koliko filmskih stvaralaca u Srbiji su žene. Velika većina evropskih država je posvećena, na različitim nivoima, povećanju rodne ravnopravnosti u filmskoj industriji od kojih su vodeće države Island sa 37% rediteljki dugometražnih filmova, zatim Austrija, Norveška i Švedska sa 34% rediteljki, što najbolje oslikava jedno društvo i poboljšanje uslova za rad za žene u umetnosti.

Filmski Centar Srbije je 2022. objavio da je finansirao putne troškove (avio-prevoz, smeštaj, akreditacija, naknade za obuku) za rediteljke koje su želele da prisustvuju događajima organizovanim isključivo za žene, kao što su CIRCLE Women Doc Accelerator ili European Audiovisual Entrepreneurs (Evropske Audiovizuelne preduzetnice) – program obuke sa ciljem pružanja podrške filmskim reditejkama u državi.

,,Žene u proseku čine oko 50% studenata filmskih škola u Evropi. Nakon što diplomiraju, pošto se suočavaju sa brojnim diskriminacijama, teže im je da se dugoročno ostvare u filmskoj industriji. U vezi sa srpskom filmskom industrijom, ohrabruje činjenica da su preduzeti prvi koraci za podršku filmskih rediteljki u 2022 godini. Postoji nada da će država uskoro da sprovede određene mere u cilju postizanja ravnopravnosti u godinama koje slede. U Evropi, ako brojke nastave da se kreću ovim tempom, ravnopravnost u industriji neće biti postignuta decenijama” konstatovala je Lisa Perote, generalni koordinator Lab Femmes de Cinéma.


Festival evropskog filma Palić je preveo iscrpnu studiju na srpski jezik i danas, 22. marta, objavio je studiju na svojoj zvaničnoj internet stranici www.palicfilmfestival.com u cilju promovisajna rodne ravnopravnosti u filmskoj industriji u Srbiji. Zajedno sa drugih 6 filmskih festivala u Evropi, Festival evropskog filma Palić pripada mreži Pokretne Slike – Otvorene granice (Moving Images – Open Borders (MIOB)) koja je pokrenula diseminaciju rezultata studije u različitim evropskim zemljama.


,,Rad u mreži sa zapadnoevropskim filmskim festivalima je otkrio da se u Francuskoj preduzimaju mnoge mere borbe protiv seksualnog nasilja i seksističkog ponašanja u filmskoj industriji. Naše kolege iz Austrije prednjače u podršci rediteljkama, dok je Španski filmski institut predstavio rodne kvote za finansiranje filmova. Stoga, ohrabrujemo ostale filmske organizacije u Srbiji da iskoriste prevedenu studiju kako bi se upoznali sa najboljim evropskim praksama i kako bi stvorile ravnopravniju i raznovrsniju filmsku kulturu u našoj državi.” rekao je Ilija Tatić, izvršni producent Festivala evropskog filma Palić.

MIOB mrežu čini 7 filmskih festivala posvećenih evropskom filmu sa svojim umetničkim aspektima, društveno-političkim angažmanom i regionalnim karakteristikama: Les Arcs Filmski festival u Francuskoj, Filmski festival u Trstu, Italija, Crossing Europe filmski festival u Lincu, Austrija, Filmski festival u Kotbusu, Nemačka, Filmski festival u Sevilji, Španija, Evropski Filmski Forum Scanorama u Viljnusu, Litvanija i Festival evropskog filma Palić u Srbiji.

U šestoj godini nakon pokretanja #metoo, od 36 evropskih država u kojima je sprovedeno istraživanje, 16  evropskih država se posvetilo borbi protiv nasilja u filmskoj industriji, 15 evropskih država je sprovelo ili planira da sprovede mere za uvođenje ravnopravnost u audiovizuelni sektor, 13 evropskih država primenjuje projektno finansiranje kao sredstvo za promovisanje ravnopravnosti i raznolikosti, sakupljajući podatke ili podižući svest.

Lab Femmes de Cinéma će stoga da nastavi da anketira državne organe na godišnjem nivou i da prati u kom pravcu će se mere i politke razvijati u narednim godinama.

Od 2016, Lab Femmes de Cinéma izdaje godišnju studiju o položaju rediteljki u evropskoj kinematografiji. U početku bez pouzdanih kvalitativnih i kvantitativnih podataka, od 2020. se oslanja na statističke podatke dobijene od strane Evropske audiovizuelne opservatorije i fokusira se isključivo na rad zasnovan na realnim podacima. Ova studija ima za cilj da prezentuje sveobuhvatan pregled postojećih mera i politika u svrhu promovisanje ravnopravnosti u evropskoj kinematografiji, sačinjavajući godišnji pregled stanja u Evropi i kreirajući bazu najboljih praksi koje promovišu inkluziju u kinematografiji.


Ova studija pokriva više od 30 evropskih država, kojim Lab Femmes de Cinéma šalje pitanja svake godine putem nacionalnih filmskih instituta. Podaci predstavljeni u studiji su stoga sinteza podataka prikupljenih prethodne godine, novih odgovora dobijenih od filmskih instituta kao i dodatnih podataka sa internet stranica institucija.

Studiju možete pogledati ovde: https://www.palicfilmfestival.com/en/media-kit

O ,,Lab Femmes de Cinéma”

Lab Femmes de Cinéma se primarno fokusira na ravnopravnost i raznolikost u filmu  i audiovizuelnoj industriji i od 2016.

Остварење „Ел Шат – нацрт за утопију“ аутора Ивана Рамљака у Музеју афричке уметности

Пројекција филма и разговор са аутором

Дугометражни документарни филм „Ел Шат – нацрт за утопију“ аутора Ивана Рамљака биће приказан у петак, 22. марта у 18 часова у Музеју афричке уметности у Београду. Након пројекције, разговор са аутором филма водиће Ана Кнежевић, кустоскиња МАУ. Улаз је слободан, уз пријаву на мејл kontakt@mau.rs.

Филм је премијерно приказан на Фестивалу медитеранског филма Сплит, а у Београду је приказан у оквиру 29. Фестивала ауторског филма.

„Ел Шат – нацрт за утопију“ говори о веома важном делу југословенске прошлости који је и данас део колективне меморије Далмације, а који памти евакуацију и живот великог броја Далматинаца у Египту током II светског рата.

Стотине промрзлих и изгладнелих људи плута на бродовима усред Медитерана бежећи од рата. Сцене које у последње време виђамо на вестима – али година је 1944. и избеглице беже из Европе у Африку. Након капитулације Италије, а пре доласка немачке војске, Тито је уз помоћ савезника одлучио да евакуше 28.000 становника Далмације у Египат, где су две године живели под шаторима усред пустиње, у својеврсном комунистичком модел-насељу које је требало да покаже Западу како ће изгледати нова Југославија када се заврши рат. Ово је прича о њима.

Продуцент филма је Компот из Загреба (Тибор Кесер), док је српски копродуцент Хороптер Филмска продукција (Ива Племић Дивјак). Филм је продуциран уз учешће бројних аутора и креативних сарадника из Србије. Јелена Максимовић потписује монтажу, а Владимир Живковић дизајн и микс звука. Постпродукција филма и истраживање дела архивског материјала такође су урађени у Србији.

О аутору

Иван Рамљак филмски је критичар, истакнути редитељ и независни кустос. Иза себе има бројне документарне и игране филмове, док је документарац „О једној младости” освојио низ међународних награда и признања. Однедавно ради као селектор реномираног Међународног филмског фестивала у Ротердаму. Његова досадашња филмографија укључује следеће филмове: „Баба Вишњина 38” (2008, документарни), „Најпаметније насеље у држави” (2009), „Ослобођење у 26 слика” (2009), „In Utero” (2011), „Трапула” (2013), „Кино Оток” (2016, документарни), „О једној младости“ (2020) и друге филмове.

Фото: Промо

MSUB – Održan razgovor sa umetnicom Jasminom Cibic povodom prikazivanja filma “Svetionici” u Muzeju savremene umetnosti

U ponedeljak, 11. marta u Muzeju savremene umetnosti održan je razgovor sa umetnicom Jasminom Cibic, povodom prikazivanja njenog filma “Svetionici (Beacons)” u okviru Programa umetničkog filma Artist’s Film. Razgovor je vodila Una Popović, kustoskinja Zbirke fotografije, filma, videa i digitalnih medija u MSU.

Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti i urednica programa Artist’s Film, povodom gostovanja Jasmine Cibic je izjavila: “Sa zadovoljstvom i ove godine nastavljamo sa programom umetničkog filma u MSU. Film Svetionici je u nekoliko značajnih scena sniman u Srbiji, te smo Jasmini u toku snimanja filma pomogli da dobije odobrenja za lokacije snimanja u Beogradu.  Jedna od željenih lokacija snimanja je i spomenik Neznanom junaku na Avali. Film je premijerno bio prikazan u okviru velike međunarodne izložbe “Samoopredeljenje: globalna perspektiva” krajem prošle godine u IMMA – Irskom muzeju moderne umetnosti, na kojoj su bila predstavljena i mnoga značajna umetnička dela iz kolekcije MSU. Srećni smo što film sada prvi put predstavljamo u Srbiji”.

Film “Svetionici”, koji je na programu u Sali Miodrag B. Protić do 8. aprila, kinematografsko je putovanje na kom upoznajemo osam žena koje prevode arhive radnika u kulturi iz zemalja pripadnica Pokreta nesvrstanih u muzičku kompoziciju. One dešifruju reči i pretvaraju ih u zvukove, muziku i koreografiju, a okupljaju se oko predloga za govor u kom bi se neostvarena obećanja iz prošlosti pretočila u tonsko obraćanje u okviru probe naše sadašnjosti. Cilj ovog projekta, snimljenog na izolovanim građevinama sraslim s prirodnim okruženjem koje su nekada služile buđenju transnacionalne solidarnosti, jeste da u istoriju izgradnje sveta vrati ženski glas koji nedostaje.

Cibic je za scenario koristila govore umetnika i kustosa sa prve konferencije radnika u kulturi iz zemalja članica Pokreta nesvrstanih održane u Titogradu 1985. godine. Mnogobrojni kulturni lideri Pokreta, u cilju osmišljanja strategija izgradnje alternativnog sveta, na konferenciji su govorili o kulturnoj nezavisnosti, duhovnoj dekolonizaciji i emancipaciji nesvrstanih zemalja.

Jasmina Cibic je o ovoj arhivskoj građi rekla: “Veoma interesantno je da je toliko vremena trebalo da se kulturni radnici okupe na sastanku, 24 godine nakon osnivanja Pokreta nesvrstanih. Takođe, u ovoj arhivi iz osamdesetih zadivljujuće je što se postavljaju ista ona pitanja pred kojima se nalazimo danas, a mislimo da smo ih mi otkrili. Sve te ideje o dekolonizaciji muzeja i institucija, o dominantnim kulturnim diskursima – upravo o tome je bio ovaj sastanak. Fantastično je i što ljudi koji su bili učesnici diskusija nisu bili poznati političari, već bibliotekari ili slikari, dok su prezentacije bile iz svih krajeva sveta: Palestine, Severne Koreje, Pakistana, Sirije. Iz velikog broja zemalja koje su prošle kroz ratove, i čiji je kulturni sektor potpuno uništen”.

Lokacije u filmu predstavljaju niz građevina i mesta čija je uloga bila da obaveštavaju, brane, podsećaju i upozoravaju multinacionalnu državu u nastajanju. Protagonistkinje Jasmine Cibic ovde se služe i arhitekturom i pejzažem kao pojačivačima za svoj glas u feminističkom čitanju patrijarhalnih zdanja i preispitivanju njihovog potencijala u korektivnoj izgradnji sveta. Ženski glas koji nedostaje u sistemskim i antisistemskim projektima izgradnje sveta ovde nagoveštava mogućnost emancipovane budućnosti kolektivnog delovanja.

Jasmina Cibic takođe bira arhitektonska ostvarenja za svoj film iz sledeće perspektive: sve ove građevine smeštene su u epske pejzaže gde imaju ulogu svetionika ili vertikala moći kao metafora potrage za alternativnim načinima izgradnje sveta u odnosu na formalno proklamovane. Njihovo štrčenje manifestacija je idealističkih uverenja o ostvarivom potencijalu, koji Cibic sada iznova razmatra, doduše kroz korektivni feministički objektiv usmeren na njihovu prvobitnu svrhu izgradnje sveta.

Jasmina Cibic (Ljubljana, 1979) živi i radi u Londonu. Svojim radom na filmu, skulpturi, performansu i instalaciji istražuje „meku moć” – kako se politička retorika uvodi kroz umetnost i arhitekturu, sa posebnim osvrtom na to kako država koristi kulturnu delatnost za sprovođenje svojih principa i ciljeva. Razotkrivanjem isprepletanog odnosa između umetnosti, roda i državne moći, umetnica gledaoce navodi da razmisle o strategijama koje se upotrebljavaju u izgradnji nacionalne kulture.

Uz obilje simbola i ikonografija, projekti Jasmine Cibic predstavljaju sintezu pokreta, scenskih efekata i glumačke rekonstrukcije. Performansi koje realizuje u filmovima i instalacijama čine da njena praksa deluje kao „igrani” ogled seciranja pojma države. U višeslojnom pristupu, primarni izvori se prepliću sa falsifikovanim pričama koji zajedno podvlače istorijske nepoznanice i neistine, naročito u vezi sa rodnim ulogama u prošlosti.

Sloveniju je na 55. Venecijanskom bijenalu predstavljala sa projektom „Za našu privredu i kulturu”. Njeni nedavni nastupi obuhvataju samostalne izložbe u Muzeju savremene umetnosti u Lionu, Francuska, Muzeju umetnosti u Lođu, Poljska, Muzeju savremene umetnosti Ljubljana, Centru za savremenu umetnost u Glazgovu, Fondaciji FI u Montrealu, Centru za savremenu umetnost BALTIK u Gejtshedu, UK, Muzeju umetnosti u Krefeldu, Nemačka, projektu Orhus 2017, Danska, Fondaciji Esker u Kalgariju, Kanada, Muzeju savremene umjetnosti Zagreb, Muzeju savremene umetnosti Beograd, galeriji MGLC u Ljubljani i Muzeju Ludvig u Budimpešti, kao i kolektivne izložbe u Nacionalnom muzeju umetnosti 21. veka (MAXXI) u Rimu, na festivalu „Štajerska jesen '19” u Austriji, u Muzeju MOMA u Njujorku, Muzeju MUMA Monaš u Australiji, Centru za kustoske studije BARD, SAD, muzeju MARTa Herford u Nemačkoj i Muzeju umetnosti u Guangdongu, Kina. Njeni filmovi prikazani su u Galeriji Vajtčepel, na Filmskom festivalu u Puli, Filmskom festivalu u Londonu, festivalima „Kuća kultura sveta” (HKW) u Berlinu, u Luvru, na Dokfestu u Kaselu i Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Kopenhagenu. Jasmina Cibic dobitnica je nagrade „Jarman” (2021), Nagrade „Bijenala pokretne slike B3” (2020) i nagrada banke MAC International Ulster Bank I Fondacije Šarlotenborg (2016).

Njenu monografiju Spielraum objavila je kuća DISTANZ Verlag u saradnji sa Centrom za savremenu umetnost BALTIK iz Gejtsheda i Muzejom savremene umetnosti Beograd, a monografiju NADA Muzej umetnosti Krefeld i kuća Kerber Verlag.

Muzej savremene umetnosti u svojoj kolekciji poseduje rad Jasmine Cibić Tear Down and Rebuild (2015).

Program umetničkog filma u Muzeju savremene umetnosti posvećen je pokretnoj slici, videu i filmu kao sve popularnijoj i neprestano razvijajućoj umetničkoj formi, sa idejom da ponudi živopisan prikaz odabranih umetnika i njihovih dela koji su inspirisani filmom kao medijem i osećaju potrebu da ga tumače i odgovore na svoj način. Urednica programa je Maja Kolarić, direktorka MSU, a koordinatorka programa Kristina Armuš. 

Foto: Bojana Janjić

Muzej savremene umetnosti – Filmski program – Film “Svetionici” i razgovor sa autorkom Jasminom Cibic u Muzeju savremene umetnosti

Foto: Jasmina Cibić, Pete Moss.

Uokviru Programa umetničkog filma Artist’s Film u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, publika će od 11. marta do 8. aprila 2024. biti u prilici da pogleda film “Svetionici (Beacons)” umetnice Jasmine Cibic. Film će biti prikazivan u Sali Miodrag B. Protić tokom čitavog radnog vremena Muzeja.

Povodom prikazivanja filma, u ponedeljak 11. marta u 16 časova biće održan razgovor sa Jasminom Cibic, koji će na srpskom jeziku voditi Una Popović, kustoskinja Zbirke fotografije, filma, videa i digitalnih medija u MSU.

Film “Svetionici” je kinematografsko putovanje na kom upoznajemo osam žena koje prevode arhive radnika u kulturi iz zemalja pripadnica Pokreta nesvrstanih u muzičku kompoziciju. One dešifruju reči i pretvaraju ih u zvukove, muziku i koreografiju, a okupljaju se oko predloga za govor u kom bi se neostvarena obećanja iz prošlosti pretočila u tonsko obraćanje u okviru probe naše sadašnjosti. Cilj ovog projekta, snimljenog na izolovanim građevinama sraslim s prirodnim okruženjem koje su nekada služile buđenju transnacionalne solidarnosti, jeste da u istoriju izgradnje sveta vrati ženski glas koji nedostaje.

Cibic je za scenario koristila govore umetnika i kustosa sa prve konferencije radnika u kulturi iz zemalja članica Pokreta nesvrstanih održane u Titogradu 1985. godine. Mnogobrojni kulturni lideri Pokreta, u cilju osmišljanja strategija izgradnje alternativnog sveta, na konferenciji su govorili o kulturnoj nezavisnosti, duhovnoj dekolonizaciji i emancipaciji nesvrstanih zemalja.

Lokacije u filmu predstavljaju niz građevina i mesta čija je uloga bila da obaveštavaju, brane, podsećaju i upozoravaju multinacionalnu državu u nastajanju. Protagonistkinje Jasmine Cibic ovde se služe i arhitekturom i pejzažem kao pojačivačima za svoj glas u feminističkom čitanju patrijarhalnih zdanja i preispitivanju njihovog potencijala u korektivnoj izgradnji sveta. Ženski glas koji nedostaje u sistemskim i antisistemskim projektima izgradnje sveta ovde nagoveštava mogućnost emancipovane budućnosti kolektivnog delovanja.

Jasmina Cibic takođe bira arhitektonska ostvarenja za svoj film iz sledeće perspektive: sve ove građevine smeštene su u epske pejzaže gde imaju ulogu svetionika ili vertikala moći kao metafora potrage za alternativnim načinima izgradnje sveta u odnosu na formalno proklamovane. Njihovo štrčenje manifestacija je idealističkih uverenja o ostvarivom potencijalu, koji Cibic sada iznova razmatra, doduše kroz korektivni feministički objektiv usmeren na njihovu prvobitnu svrhu izgradnje sveta.

Jasmina Cibic (Ljubljana, 1979) živi i radi u Londonu. Svojim radom na filmu, skulpturi, performansu i instalaciji istražuje „meku moć” – kako se politička retorika uvodi kroz umetnost i arhitekturu, sa posebnim osvrtom na to kako država koristi kulturnu delatnost za sprovođenje svojih principa i ciljeva. Razotkrivanjem isprepletanog odnosa između umetnosti, roda i državne moći, umetnica gledaoce navodi da razmisle o strategijama koje se upotrebljavaju u izgradnji nacionalne kulture.

Uz obilje simbola i ikonografija, projekti Jasmine Cibic predstavljaju sintezu pokreta, scenskih efekata i glumačke rekonstrukcije. Performansi koje realizuje u filmovima i instalacijama čine da njena praksa deluje kao „igrani” ogled seciranja pojma države. U višeslojnom pristupu, primarni izvori se prepliću sa falsifikovanim pričama koji zajedno podvlače istorijske nepoznanice i neistine, naročito u vezi sa rodnim ulogama u prošlosti.

Sloveniju je na 55. Venecijanskom bijenalu predstavljala sa projektom „Za našu privredu i kulturu”. Njeni nedavni nastupi obuhvataju samostalne izložbe u Muzeju savremene umetnosti u Lionu, Francuska, Muzeju umetnosti u Lođu, Poljska, Muzeju savremene umetnosti Ljubljana, Centru za savremenu umetnost u Glazgovu, Fondaciji FI u Montrealu, Centru za savremenu umetnost BALTIK u Gejtshedu, UK, Muzeju umetnosti u Krefeldu, Nemačka, projektu Orhus 2017, Danska, Fondaciji Esker u Kalgariju, Kanada, Muzeju savremene umjetnosti Zagreb, Muzeju savremene umetnosti Beograd, galeriji MGLC u Ljubljani i Muzeju Ludvig u Budimpešti, kao i kolektivne izložbe u Nacionalnom muzeju umetnosti 21. veka (MAXXI) u Rimu, na festivalu „Štajerska jesen '19” u Austriji, u Muzeju MOMA u Njujorku, Muzeju MUMA Monaš u Australiji, Centru za kustoske studije BARD, SAD, muzeju MARTa Herford u Nemačkoj i Muzeju umetnosti u Guangdongu, Kina. Njeni filmovi prikazani su u Galeriji Vajtčepel, na Filmskom festivalu u Puli, Filmskom festivalu u Londonu, festivalima „Kuća kultura sveta” (HKW) u Berlinu, u Luvru, na Dokfestu u Kaselu i Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Kopenhagenu. Jasmina Cibic dobitnica je nagrade „Jarman” (2021), Nagrade „Bijenala pokretne slike B3” (2020) i nagrada banke MAC International Ulster Bank I Fondacije Šarlotenborg (2016).

Njenu monografiju Spielraum objavila je kuća DISTANZ Verlag u saradnji sa Centrom za savremenu umetnost BALTIK iz Gejtsheda i Muzejom savremene umetnosti Beograd, a monografiju NADA Muzej umetnosti Krefeld i kuća Kerber Verlag.

Muzej savremene umetnosti u svojoj kolekciji poseduje rad Jasmine Cibić Tear Down and Rebuild (2015).

Program umetničkog filma u Muzeju savremene umetnosti posvećen je pokretnoj slici, videu i filmu kao sve popularnijoj i neprestano razvijajućoj umetničkoj formi, sa idejom da ponudi živopisan prikaz odabranih umetnika i njihovih dela koji su inspirisani filmom kao medijem i osećaju potrebu da ga tumače i odgovore na svoj način. Urednica programa je Maja Kolarić, direktorka MSU, a koordinatorka programa Kristina Armuš. 

 „20 dana u Mariupolju“ u Dvorani Kulturnog centra (DKC) u Beogradu

kadar iz filma

Ambasadori Ukrajine i Velike Britanije na projekciji ukrajinskog kandidata za Oskara

Humanitarnom projekcijom filma ukrajinskog reditelja, novinara Asošijejted presa (AP) i dobitnika Pulicerove nagrade, Mstislava Černova, pod nazivom „20 dana u Mariupolju“ biće obeležena druga godišnjica ruske invazije na Ukrajinu.

Dokumentarni film „20 dana u Mariupolju“, nominovan za Oskara u kategoriji najbolji dokumentarni film, biće prikazan 21. februara u 19 časova u Dvorani Kulturnog centra Beograda.​ Projekciju organizuje Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs u saradnji sa ambasadama Ujedinjenog Kraljevstva i Ukrajine​, te će se​ pre projekcije filma publici obratiti ambasador Ukrajine u Beogradu, NJ.E. Volodimir Tolkač i ambasador Velike Britanije u Beogradu, NJ.E. Edvard Ferguson, a video porukom i reditelj Mstislav Černov.

„20 dana u Mariupolju“ je dokumentrni film Mstislava Černova, koji predstavlja video dnevnik o opsadi grada i zločinima koji su tamo počinjeni.  Svetsku premijeru imao je na festivalu Sandens u januaru prošle godine, gde je dobio nagradu za najbolji svetski dokumentarac, kao i nagradu publike.

Ovaj događa​j ima humanitarni karakter i ceo prihod od prodaje ulaznica biće prosleđen organizacijama koje pomažu ugroženima ratom u Ukrajini.  Kupovina ulaznica po ceni od 400 dinara​ moguća je na blagajni DKC (Kolarčeva 6) ​- od 16:00 do 21:00 časova

Višestruko nagrađivani film „20 dana u Mariupolju“, premijerno prikazan u Srbiji tokom poslednjeg izdanja Beldocs festivala, prati tim novinara Asošijejted presa koji su ušli u strateški ukrajinski lučki grad Mariupolj veče uoči ruske invazije na Ukrajinu 24. februara 2022. godine. Mariupolj, na obali Azovskog mora, bio je jedna od prvih ruskih meta, razaran je i pod opsadom proveo 86 dana. Grad je okupiran od strane Rusije nakon jedne od najdužih i najkrvavijih bitaka u ratu.

Tokom opsade, dok bombe padaju i stanovnici beže, a pristup struji, hrani, vodi i lekovima je prekinut, jedini međunarodni novinarski tim koji je ostao u gradu trudi se da zabeleži zverstva rata i prenese svoje snimke. Okruženi ruskim trupama, novinari se sklanjaju u bolnicu, nesigurni da li će uspeti da pobegnu.

Podsećamo, autor filma, Mstislav Černov je zajedno sa kolegama iz produkcijskog tima filma Jevgenijem Maloletkom i Vasilisom Stepanenko, prošlogodišnji dobitnik Pulicerove nagrade za hrabro izveštavanje iz opkoljenog Mariupolja.

Film “20 dana u Mariupolju” je nominovan za Oskara u kategoriji “Najbolji dokumentarni film godine”, a dodela ove najprestižnije filmske nagrade će se održati 10. marta 2024. godine.

Zbog velikog interesovanja film „Anselm“ Vima Vendersa od 8. februara u mts Dvorani

Zbog velikog interesovanja publike i nekoliko rasprodatih projekcija na nedavno završenom Šestom festivalu dokumentarnog filma DOK, film Anselm Vima Vendersa biće prikazan od 8. do 14. februara u mts Dvorani.

U filmu „Anselm“ Vim Venders stvara portret Anselma Kifera, jednog od najinovativnijih i najvažnijih slikara i vajara našeg vremena.

Sniman u 3D tehnici i 6K rezoluciji, film pruža filmsko iskustvo stvaralaštva umetnika koji istražuje ljudsko postojanje i cikličnu prirodu istorije, inspirisan književnošću, poezijom, filozofijom, naukom, mitologijom i religijom. Tokom više od dve godine, Venders je pratio Kiferov put od rodne Nemačke do njegovog trenutnog doma u Francuskoj, povezujući faze njegovog života sa ključnim mestima njegove karijere koja traje više od pet decenija.

Karte za film mogu se nabaviti na blagajni mts Dvorane i putem sajta: https://www.mtsdvorana.rs/film/anselm

Foto: Promo

A1 Kinoteka počinje godinu premijerom digitalno restaurisanog filma „Derviš i smrt“

Beograd, 01.02.2024 – „Derviš i smrt“, jugoslovenski film snimljen 1974. godine, u režiji Zdravka Velimirovića, digitalno je restaurisan u okviru projekta A1 Kinoteka i biće premijerno i besplatno prikazan 3. februara u Jugoslovenoj kinoteci, u Uzun Mirkovoj ulici. Dve besplatne projekcije za publiku održaće se u 18.00 i 20.30 časova u Sali Makavejev, a svi oni koji ne budu u prilici da film pogledaju u bioskopskoj sali to će moći da urade online na Facebook stranicama Jugoslovenske kinoteke i A1 Srbija od 20:30 časova.

„Derviš i smrt“ (Centar film) je ekranizacija istoimenog romana Meše Selimovića. Glavne uloge u filmu ostvarili su Voja Mirić, Bata Živojinović, Boris Dvornik, Branko Pleša, Pavle Vuisić i Olivera Katarina, kao i druga poznata imena jugoslovenskog filma – Faruk Begoli, Aleksandar Berček, Veljko Mandić, Dragomir Felba i drugi. Film je dobitnik mnogobrojnih priznanja među kojima je 5 nagrada u Puli, od kojih su četiri zlatne i jedna srebrna Arena.

Centralna tema filma, kao i čuvenog romana, je suočavanje pojedinca sa surovim svetom koji ga okružuje i menja iz korena, kao i unutrašnja borba i preispitivanje.

Starešina islamskog reda, derviš, suočava se sa hapšenjem i pogubljenjem nevinog brata. Derviš uspeva da promeni vladajuće ljude, ali ne i duh vladavine, čime doživljava lični poraz. Uz psihološku problematiku film otvara mnoga pitanja koja se odnose na politiku, društvo, ali i ljudski život uopšte.

„Reditelj Zdravko Velimirović transponovao je na film jedan od najvećih romana naše književnosti, koji se dotiče najdubljih pitanja do kojih pojedinac u svom životu dolazi. Roman Meše Selimovića izuzetno je složen i misaon, zbog čega njegova ekranizacija predstavlja pravi podvig, izjavio je Jugoslav Pantelić, direktor Jugoslovenske kinoteke i dodao: „Ovo je 31. ostvarenje koje je digitalno restaurisano u Odeljenju za digitalizaciju i digitalnu restauraciju Arhiva Jugoslovenske kinoteke u okviru projekta koje su pokrenule Jugoslovenska kinoteka i kompanija A1 Srbija.“

„Ulazimo u sedmu godinu saradnje sa Jugoslovenskom kinotekom i nastavljamo sa radom na zajedničkom projektu očuvanja i promocije filmske kulturne baštine A1 Kinoteka. Radujem se što godinu započinjemo premijerom digitalno restaurisanog klasika „Derviš i smrt“, kojim ujedno počinje i novi niz od deset filmova kojima ćemo udahnuti novi život  i ostaviti ih u amanet nekim novim generacijama“, rekao je Dejan Turk, generalni direktor A1 Srbija i A1 Slovenija

A1 Kinoteka je projekat koji se realizuje u saradnji Jugoslovenske kinoteke i kompanije A1 Srbija od 2017. godine u cilju očuvanja filmskog nasleđa.

Премијера анимираног филма „Ружица и камена тролица“ у оквиру филмске ревије Euro Fest for Kids

У синхронизацији филма учествовали ученици основних и средњих школа из Лесковца, Горњег Милановца и Београда

Премијера анимираног филма „Ружица и камена тролица“ данске редитељке Карле Нор Холмбек биће одржана у недељу, 4. фебруара у 14 часова у сали 6 мтс Дворане.

Премијера филма се одржава у оквиру филмске ревије Euro Fest for Kids који заједнички реализује Мрежа биоскопа коју чине Културни центар Горњи Милановац, Лесковачки културни центар и мтс Дворана.

Премијера филма у Горњем Милановцу биће одржана, у понедељак, 5. фебруара у 18 часова у Великој сали Културног центра „Мија Алексић“, док ће филм у Лесковцу премијерно бити приказан у уторак, 6. фебруара у 13 часова у биоскопу Лесковачког културног центра.

У синхронизацији филма учествовали су ученици основних и средњих школа који су путем радионица “Како синхронизовати анимирани филм” имали јединствену прилику да завире у свет синхронизације цртаних филмова. Радионице су водили искусни глумци и филмски професионалци Весна Шашић Паштровић и Марко Марковић, заједно с инжењером звука Милетом Новковићем.

„Ружица и камена тролица“ је остварење које је приказано најзначајнијим филмским фестивалама за децу и младе међу којима се посебно издвајају: Анеси фестивал анимираног филма у Француској, Злин филм фестивал у Чешкој, Кристиансанд дечији филмски фестивал у Норвешкој итд. Ружица је цветна вила која је увек живела сама у свом грму. Више од свега сања да има пријатеља, али је превише уплашена да би икада напустила свој грм и зато га никада није пронашла. Међутим, породица мишева која живи испод Ружичиног грма верује да имају решење. Господин и госпођа Маус желе да се Ружица уда за њиховог сина Карла. Пре венчања спашава је лептир Свила и њих двоје брзо постају пријатељи. Када је Свила киднапован од стране камене тролице, Ружица коначно мора да превазиђе своје страхове од свега и усуђује се да спасе свог пријатеља.

Euro Fest for Kids ревија биће одржана симултано у Београду, Лесковцу и Горњем Милановцу уз присуство деце из свих градова (чланова пројекта). Ревију ће отворити носећи синхронизовани филм. Програм ревије биће ускоро објављен.

Пројекат Euro Fest for Kids је настао са циљем промоције европских филмова за децу и образовања младих у подручју филмске анимације и синхронизације. Синхронизовани филм ће премијерно бити приказан на филмској ревији која ће бити одржана од 4. до 7. фебруара у мтс Дворани, а након тога ће бити и дистрибуиран у биоскопима, чланицама Мреже киноприказивача Србије (Serbian Cinemas Network). Пројекат је подржан од стране програма „Collaborate to Innovate“ удружења Europa Cinemas – МЕДИА Креативна Европа.

Трејлер филма: https://www.youtube.com/watch?v=u2knoRqYfWY

Више о филму: https://www.mcf.rs/filmovi/ru%C5%BEica-i-kamena-trolica

Фото: Euro Fest for Kids, Промо

Završena sinhronizacija animiranog filma „Ružica i kamena trolica“ u okviru projekta Euro Fest For Kids

Sinhronizacija dugometražnog animiranog filma „Ružica i kamena trolica“ danske rediteljke Karle Nor Holmback završena je prošle nedelje u Beogradu u okviru projekta „Euro Fest for Kids“, a u organizaciji mreže bioskopa koju čine Kulturni centar Gornji Milanovac, Leskovački kulturni centar i mts Dvorana.

U sinhronizaciji filma učestvovali su učenici osnovnih i srednjih škola iz ova tri grada, kao i renomirani glumci, profesionalci iz oblasti sinhronizacije. Talentovani učenici koji su pozajmili glasove likovima u filmu izabrani su nakon održanih radionica „Kako sinhronizovati animirani film“ koje su u okviru projekta vodili iskusni glumci i filmski profesionalci Vesna Šašić Paštrović i Marko Marković, zajedno s inženjerom zvuka, Miletom Novkovićem.

Sinhronizovani film „Ružica i kamena trolica“ premijerno će biti prikazan na festivalu koji će se održati od 6. do 9. februara 2024. godine, a nakon toga će biti i distribuiran u bioskopima, članicama Mreže kinoprikazivača Srbije (Serbian Cinemas Network).

„Euro Fest for Kids“ revija biće održana simultano u Beogradu, Leskovcu i Gornjem Milanovcu uz prisustvo dece iz svih gradova (članova projekta). Reviju će otvoriti noseći sinhronizovani film.

Projekat „Euro Fest for Kids“ je podržan od strane programa „Collaborate to Innovative“ udruženja Europa Cinemas – MEDIA Kreativna Evropa.

Foto: Vesna Šašić Paštrović,

FAF predstavlja: Besplatna projekcija filma Jahači u mtsDvorani

Otvaranje Zimskog izdanja Mreže festivala Jadranske regije 19. januara projekcijom u bioskopu, online program od 20. do 29. januara

Povodom početka drugog Zimskog izdanjaonline festivala u organizaciji Mreže festivala Jadranske regije, Festival autorskog filma s ponosom predstavlja film Jahači slovenačkog reditelja Dominika Menceja (uloge u filmu tumače Nikola Kojo, Timon Šturbej, Petja Labović i Anja Novak).

Besplatna projekcija biće održana u petak, 19. januara u 19 sati u sali 6 mts Dvorane. Pre početka filma zajedničkim live streamom iz Zagreba, Sarajeva, Ljubljane, Herceg Novog i Beograda biće obeležen početak Zimskog izdanja, online festivala nastalog udruživanjem vodećih festivala iz regiona. Nakon projekcije biće održan razgovor sa Borisom Grgurovićem, ko-scenaristom filma. Besplatne ulaznice za film mogu da se preuzmu na blagajni mts Dvorane.

Potraga za slobodom u fokusu je filma Jahači o dvojici seoskih mladića koji se, nakon gledanja filma Easy Rider, prerađenim moticiklima upućuju na životnu avanturu prema Splitu. Jahači su istovremeno film sazrevanja i film ceste, zanimljiv mozaik scena koje proizlaze iz svetova dva najbolja prijatelja, ali i posveta određenom (bez)vremenu i prostoru.

Zimsko izdanje je zajednički projekat festivala udruženih u Mrežu festivala Jadranske regije: Festivala autorskog filma Beograd, Filmskog festivala Herceg Novi, Ljubljanskog međunarodnog filmskog  festivala, Sarajevo Film Festivala i Zagreb Film Festivala.  

Od 20. do 29. januara na platformi ondemand.kinomeetingpoint.ba besplatno pogledajte pet ostvarenja regionalnih autora: Stric Andrije Mardešića i Davida Kapca, Garburu Josipa Žuvana, Da li ste videli ovu ženu? Dušana Zorića i Matije Gluščevića, Jahače Dominika Menceja i Muzej revolucije Srđana Keče. 

Mrežu festivala Jadranske regije podržava Potprogram MEDIA Programa Kreativne Europe i Ambasada Švajcarske u Bosni i Hercegovini

Trejler filma Jahači: https://www.youtube.com/watch?v=ITJoxGF9tg4

Više informacija na: https://www.mrezafestivala.com/bhs/pocetna

Foto: Promo

Šesti međunarodni festival dokumentarnog filma DOK #6 od 1. do 4. februara u mts Dvorani

Film Anselm Vima Vendersa otvara DOK #6 festival

Šesto izdanje međunarodnog festivala dugometražnog dokumentarnog filma DOK #6 biće održano od 1. do 4. februara u mts Dvorani. Festival će u četvrtak, 1. februara u 19 časova u sali 6 mts Dvorane otvoriti film „Anselm“ Vima Vendersa u 3D tehnici. 

U filmu „Anselm“ Vim Venders stvara portret Anselma Kifera, jednog od najinovativnijih i najvažnijih slikara i vajara našeg vremena. Sniman u 3D tehnici i 6K rezoluciji, film pruža filmsko iskustvo stvaralaštva umetnika koji istražuje ljudsko postojanje i cikličnu prirodu istorije, inspirisan književnošću, poezijom, filozofijom, naukom, mitologijom i religijom. Tokom više od dve godine, Venders je pratio Kiferov put od rodne Nemačke do njegovog trenutnog doma u Francuskoj, povezujući faze njegovog života sa ključnim mestima njegove karijere koja traje više od pet decenija.

DOK festival nastao je sa idejom da publici ponudi najnovija ostvarenja iz oblasti dokumentarnog filma. Program festivala čine pažljivo selektovani filmovi po meri gledalaca koji se premijerno prikazuju u Srbiji. 

Pored glavnog programa publici će biti predstavljena i selekcija debitantskih filmova Enter Dok koja je takmičarska selekcija festivala. U okviru ovog programa biće dodeljene dve nagrade: nagrada publike i nagrada žirija publike koji je sastavljen od tri ljubitelja filma koji će glasati za najbolji debitantski film.

Program šestog izdanja festivala DOK biće uskoro dostupan na sajtu https://dokfest.rs/.

Foto: Promo

Povratak Pančevo film festivala

PAFF od 19. do 21. januara na više lokacija

Nakon četvorogodišnje pauze, na nekoliko lokacija u Pančevu, od 19. do 21. januara, biće održan Pančevo film festival.

Festival će u petak, 19. januara u Dvorani Kulturnog centra Pančeva otvoriti film rumunskog reditelja Radua ŽudeaNe očekujte previše od kraja sveta (Do not expect too much from the end of the world). Pored filmskih ostvarenja, publika će pre projekcija imati prilike da pogleda i muzičke spotove alternativnih muzičkih sastava koje su režirali mladi filmski reditelji, kao i da učestvuje u raznovrsnom pratećem, edukativnom i muzičkom programu. Festival će biti realizovan na nekoliko lokacija u gradu – u prostorijama Kulturnog centra Pančevo, Štab Pogonu i Trećem prostoru. Ulaz na sve programe je besplatan.

Tokom tri dana festivala biće prikazano još pet dugometražnih ostvarenja i to: Prizvan i pozvan, Ekskurzija, Zlo ne postoji, Lost Country i Disko igrač. Tokom drugog i trećeg dana festivala biće prikazani kratkometražni filmovi mladih autora i autorki, a kao još jedan bitan segment ovogodišnjeg programa ističe se i program namenjen srednjoškolcima, Mladi žiri.

Od petka do nedelje, Mladi žiri će uz mentorstvo mlade filmske autorke Tamare Broćić, analizirati filmove iz ovogodišnje selekcije kratkometražnih filmova iz zemlje i regiona. Nakon uvodnog predavanja, odgledanih filmova na festivalu, grupa srednjoškolaca će analizirati sve aspekte filmskog stvaralaštva (režiju, scenario, fotografiju, montažu, glumu) i doneti odluku o najboljem kratkom filmu ovogodišnjeg festivala. Svi zainteresovani mogu se prijaviti ovde.

PAFF ove godine ima i bogat prateći program, pa će posetioci biti u prilici da učestvuju na radionicama, prisustvuju filmskoj šetnji gradom Pančevom i da uživaju u bogatom muzičkom programu.

Prvog dana festivala, 19. januara, u okviru muzičkog programa u foajeu Kulturnog centra nastupiće beogradski bend Turbo Trans Turisti, a nakon toga DJ-evi Bukazić i Shikl u Štab Pogonu. Tokom drugog dana, muzički program festivala rezervisan je za Štab Pogon gde će posetioci imati prilike da čuju muzički sastav Benjd, a nakon toga i set pančevačkih DJ-eva – Damjana i Dju Dju-a. Poslednji dan festivala, 21. januar, tradicionalno je rezervisan za karaoke veče koje će biti održane u Pogonu.

Pančevo Film Festival je organizovan od strane istoimenog udruženja građana, a u saradnji sa Kulturnim centrom Pančeva. Festival je podržan od strane Ministarstva kulture Republike Srbije kroz projekat Povratak Pančevo Film Festivala – PAFF 2.0.

PAFF je manifestacija posvećena negovanju i promociji nezavisne autorske kinematografije i filmova koji neguju originalan i kinematografski uzbudljiv pristup narativu, formi, strukturi i estetici. Glavna misija festivala je da predstavi, istraži i proširi ideje i pitanja šta sve kinematografija danas može da bude i uradi, kao i da, kroz prisustvo mladih talentovanih autora na festivalu, promoviše i pruži podršku novoj generaciji filmskih umetnika. Organizacioni tim festivala, takođe, čine mladi entuzijasti.

Za detaljan programa pratite Facebook i Instagram stranicu festivala. 

PRAZNIČNA PROJEKCIJA

******************************************************

Dokumentarni diptih „Non-Aligned & Ciné-guerrillas“ rediteljke Mile Turajlić u Kulturnom centru Novog Sada

Foto: Poppy Pictures

Dokumentarni diptih „Non-Aligned & Ciné-guerrillas“ (Nesvrstani i Filmske gerile) autorke Mile Turajlić biće prikazan u četvrtak, 4. januara  u 18h i u 20:30 u Kulturnom centru Novog Sada u organizaciji Udruženja OffIzmeđu projekcija biće održan i razgovor sa autorkom. 

„Non-Aligned & Ciné-guerrillas: Scenes from the Labudović Reels“ je dokumentarni diptih koji vodi na arhivsko putovanje kroz filmske materijale koje je snimio Stevan Labudović, snimatelj Filmskih novosti koji je pratio predsednika Tita trideset godina.  Kako je istakla autorka i  rediteljka Mila Turajlić, rad na filmovima je trajao 7 godina, a u saradnji sa Filmskim novostima pronašli su i digitalizovali materijale koji do sada nisu prikazani, a koje je Stevan Labudović snimio na putovanjima mira u Aziji i Africi.

“Prvi film u diptihu posvećen je nastanku Pokreta nesvrstanih i Samitu koji je održan u Beogradu 1961. godine, dok je drugi film uzbudljivo putovanje u arhivske materijale koje je Stevan Labudović snimio tokom 3 godina alžirskog rata za nezavisnost. Svaki film stoji za sebe kao iskustvo, ali gledanjem oba dobija se mnogo šira slika značaja filmske slike koja se čuva u Filmskim novostima.

Svetska premijera Non-Aligned održana je na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Amsterdamu – IDFA, Ciné-guerrillas je premijerno prikazan na Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu (TIFF), dok je srpska premijera diptiha održana na 28. Festivalu autorskog filma.

Mila Turajlić (Beograd, 1979) je rediteljka dokumentarnih filmova. Njen prethodni dokumentarni film „Druga strana svega“ premijerno je prikazan na festivalu u Torontu 2017. godine, a osvojio je 32 nagrade, uključujući prestižnu nagradu IDFA festivala za Najbolji dokumentarni film. Časopis The New Yorker je ovo ostvarenje uvrstio u najbolje u 2018. Njen debitantski dokumentarni film „Cinema Komunisto“ (2010), premijerno je prikazan na festivalima IDFA i Tribeca, a potom osvojio 16 nagrada. Mila Turajlić je 2020. godine pozvana u članstvo Američke filmske akademije (Oskar).

Ulaznice u prodaji na svim mestima Gigstixa – https://new.gigstix.com/event/dokumentarni-diptih-novi-sad-04-januar-2024/

Sala “Mira Banjac” u bioskopu Abazija na Paliću počinje sa redovnim repertoarom u januaru 2024. godine

U julu 2022. godine u okviru četvrtog ciklusa „Istorija vojvođanskog filma“ najavljeno je otvaranje sale Mira Banjac Kulturnog centra i bioskopa Abazija, u prisustvu ove velike umetnice. Ove godine završeno je opremanje sale, uz podršku Filmskog centra Srbije, i sala će biti otvorena za redovni repertoar od 11. januara 2024. godine.

Prilikom najave otvaranja sale Mira Banjac je izjavila: “Šta ja posle ovoga mogu da tražim? Dobiti bioskop, dobiti salu sa svojim imenom, to nije lako nositi. Ali srećna sam što se sad i ova prostorija napunila entuzijazmom, napunila radošću”, rekla je glumica, napominjući uz osmeh da je sala mala, kao što je i ona mala žena.

“Volela bih da u ovoj sali uglavnom budu mladi. Da oni nešto ponesu odavde. To je jedino što vredi. Kad budem umrla neće ništa ostati sem onoga što će oni poneti iz jednog lepog i značajnog doprinosa koji sam evo i ja nekim malim svojim udelom zaslužila. Volela bih da sala bude uvek puna mladih reditelja, glumaca, producenata. Glumcu je jako bitno da ga ne zaborave. Nagrade koje sam dobila ići će na svoje mesto, u muzeje, ali ono što će ljudi poneti – to je trajno.”

Imajući u vidu da su završni radovi privedeni kraju, ovogodišnji peti ciklus „Istorija vojvođanskog filma“ odvijao se u sali Mira Banjac bioskopa Abazija u kontinuitetu od 12. oktobra do 21. decembra ove godine. Peti Ciklus je zbog interesovanja publike bio posvećen stvaralaštvu Mire Banjac, filmske, tv i pozorišne glumice, jedne od najvećih zvezda jugoslovenske i srpske kinematografije i najpoznatije glumice Vojvodine. Prikazani su brojni filmovi u kojima je igrala, uključujući i recentna ostvarenja poput “Zvizdana”, “Rekvijema za gospođu J.” i poslednjeg filma Dušana Kovačevića, “Nije loš e biti čovek”.

Peti deo ciklusa filmova „Istorija vojvođanskog filma“ prati, kao i prethodnih godina, izložba plakata, fotografija i filmskih materijala, i ove godine ima za cilj da publici nastavi da predstavlja znčajne umetnike bogate vojvođanske i jugoslovenske kinematografije.

Mira Banjac pripada prvoj generaciji glumaca koja je završila Državnu glumačku školu u Novom Sadu 1950. godine, u klasi Jurija Rakitina. Njena karijera zapravo i jeste započela najpre petnaestogodišnjim radom u pozorištu, a filmska i televizijska glumica postala je 1964. godine dobila ulogu u TV filmu Boj na Kosovu, rame uz rame sa Mijom Aleksićem, Oliverom Marković i Darom Čalenić, tada velikim jugoslovenskim zvezdama. Negde u isto vreme, 1967. godine, još uvek mlada glumica dobila je svoje prvo veliko priznanje, Sterijinu nagradu za predstavu Traktat o sluškinjama. Osim po sjajnim ulogama, Mira Banjac je poznata po svojoj neporsrednosti, duhovitosti i neverovatnoj harizmi. Komentarišući ideju da mala sala bioskopa Abazija ponese njeno ime slavna glumica rekla je da je to trenutak u njenom životu koji je “veliku tačku napravio” i da bi volela da njenu salu posećuju mladi.

Ciklus “Istorija vojvođanskog filma” započet je 2019. godine sa ciljem da se afirmiše filmsko stvaralaštvo na teritoriji Vojvodine, te da se podsetimo na značaj koji su vojvođanski autori i produkcijska kuća Neoplanta imali za razvoj jugoslovenske kinematografije.

Ciklus „Istorija vojvođanskog filma“se realizuje uz kontinuiranu finansijsku podršku Ministarstva kulture Republike Srbije.

Film „Telenovela: Sivo u koloru“ Filipa Martinovića na prvom izdanju smotre dokumentarnog filma – DokZima

Film „Telenovela: Sivo u koloru“ reditelja Filipa Martinovića biće prikazan u sredu, 27. decembra u 20 časova u Dvorani Kulturnog centra Beograda i u četvrtak, 28. decembra u 19 časova u Kulturnom centru Novog Sada.

Projekcija filma biće održana u okviru prvog izdanja manifestacije DokZima – Smotre dokumentarnog filma nastale sa ciljem da promoviše skriveni svet domaćeg dokumentarnog filma i da širu publiku vrati u bioskop. Nakon projekcija u Beogradu i Novom Sadu biće održan razgovor sa autorom.

Radnja filma prati priču Filipa koji je rođen u Beogradu, a odrastao u Barseloni. Filip postavlja sebi jedno, na prvi pogled, jednostavno pitanje – odakle sam? U potrazi za odgovorima, zajedno sa Ašom, Etiopljankom čija je prošlost još komplikovanija od njegove, odlutaće na daleka mesta na kojima im se priviđaju scene iz španskih serija.

Filip Martinović je osnivač producentske kuće GULU GULU Presenta čiji je rad prvenstveno usmeren na kreativne dokumentarce i hibridne forme.

Ostvarenja koja su tokom decembra prikazana u okviru smotre DokZima su filmovi „Flašaroši“ autora Nemanje Vojinovića, „Prizvan i pozvan“ Srđe Vuča i Luke Papića, „Srećna Nova, Jivu“ Mladena Kovačevića. Ova ostvarenja, uz film „Telenovela: Sivo u koloru“ su prikazana na važnim svetskim festivalima i postigli ogromne uspehe. Pored domaćih festivala poput BELDOCS-a, Festivala Slobodna zona, bioskopska distribucija ovih filmova je svedena na minimum.

DokZima se realizuje u produkciji filmske kuće Set Sail Filma, u saradnji sa udruženjem dokumentarista DokSrbija, a uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije.

Trejler filma „Telenovela: Sivo u koloru“: https://vimeo.com/643879278?share=copy

Foto: Promo

MSU – Film “Brana” Ali Čerija u Muzeju savremene umetnosti

Uokviru Programa umetničkog filma Artist’s Film u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, publika će od 20. decembra 2023. do 15. januara 2024. biti u prilici da pogleda film “Brana (The Dam)” umetnika Ali Čerija. Film će biti prikazan u Sali Miodrag B. Protić i to u sledećim terminima: svakim danom od ponedeljka do nedelje u 12.00 i u 16.00 časova, četvrtkom u 14.00 i 18.00 časova, dok je utorkom muzej zatvoren.

Radnja filma “Brana (The Dam)” dešava se u Sudanu, blizu brane Merowe. Maher radi u tradicionalnoj ciglani koja se snabdeva vodom Nila. Svako veče tajno odlazi u pustinju kako bi gradio misterioznu konstrukciju od blata. Dok se sudanski narod budi da bi dobio svoju slobodu, njegovo stvaranje polako počinje da dobija sopstveni život, stoji u sinopsisu ovog filma.

Program umetničkog filma u Muzeju savremene umetnosti posvećen je pokretnoj slici, videu i filmu kao sve popularnijoj i neprestano razvijajućoj umetničkoj formi, sa idejom da ponudi živopisan prikaz odabranih umetnika i njihovih dela koji su inspirisani filmom kao medijem i osećaju potrebu da ga tumače i odgovore na svoj način.

U ovogodišnjem izdanju programa umetničkog filma MSUB je imao zadovoljstvo i čast da predstavi izbor filmova umetnika koji su u dosadašnjoj praksi stekli najviša svetska priznanja i slavu u oblasti filma. Nakon prikazanih filmova Anrija Sale i Širin Nešat i razgovora sa ovim umetnicima, Ali Čeri zatvara ovogodišnji program.

Ali Čeri  (Ali Cherri), živi i radi u Parizu i Bejrutu, dobitnik je Srebrnog lava 59. međunarodne izložbe umetnosti, Bijenala u Veneciji (2022) Mleko od snova. Njegove skulpture, crteži i instalacije istražuju vremenske pomake između drevnih svetova i savremenog društva. Koristeći arheološke artefakte kao polaznu tačku, istražuje granice ideologija koje čine osnovu nacija i mit o nacionalnom napretku. Njegov rad istražuje veze između arheologije, istorijskog narativa i procesa iskopavanja i premeštanja nasleđa, uzimajući u obzir kulturne objekte kao deo muzejskih kolekcija.

Nedavno je izlagao u Institutu za savremenu umetnost Valensije (Valencia), u Jameel Arts Centru (Dubai), Para Site-u (Hong Kong), MAXXI (Rim), Centru Pompidou (Pariz), kao i na 22. Bijenalu Secs Videobrasil (2023), 15. Sharjah Bijenalu (2023), 5. Kochi-Muziris Bijenalu (Indija, 2022), Venecijanskom bijenalu (2022), Manifesti 13 (Marseille, 2020), 5. Uralskom industrijskom bijenalu savremene umetnosti (Ekaterinburg, 2019), 8. Melle Međunarodnom bijenalu savremene umetnosti (Melle, 2018), i 13.Sharjah Bijenalu (2017).

Kustoskinja programa je direktorka muzeja Marijana Kolarić, asistentkinja Kristina Armuš.

Generalni sponzor programa je Raiffeisen banka.

„Srećna Nova, Jivu“ film o gradu novogodišnjih ukrasa u Kini autora Mladena Kovačevića na prvom izdanju manifestacije DokZima

Film „Srećna Nova, Jivu“ autora Mladena Kovačevića biće prikazan u okviru projekta DokZima – Smotra dokumentarnog filma koja se tokom decembra održava u Beogradu i Novom Sadu. Film će biti prikazan u sredu, 20. decembra u 20 časova u Dvorani Kulturnog centra Beograda (DKC) i u četvrtak, 21. decembra u 19 časova u Kulturnom centru Novog Sada. Nakon projekcija u oba grada biće održan razgovor sa autorom.

„Srećna Nova, Jivu“ intimni film o svakodnevici kineskih radnika, vodi nas u Jivu, grad sa 600 fabrika novogodišnjih ukrasa, u kojima se Božić i Nova godina proizvode za čitav svet.

Filmovi Mladena Kovačevića prikazivani su u selekcijama Roterdama, Karlovih Vari, Visions du Réel, IDFA, Hot Docs, DOK Leipzig, FIDMarseille, CPH:DOX, i preko stotinu drugih festivala, gde su osvojili brojne nagrade. U poslednjih nekoliko godina režirao je „Anplagd“ (2013), „Zid smrti i tako“ (2016), „4 godine u 10 minuta“ (2018), „Srećna Nova, Yiwu“ (2020), i „Još jedno proleće“ (2022). Trenutno završava film „Mogućnost raja“, priprema dokumentarni film „Koryo“, i igrani „Iza zavesa, iza drveća“. „Srećna Nova, Jivu“ dobitnik je nagrada na festivalima u Rotterdamu, Hot Docs, Doclisboa, Sarajevo Film Festival – Srce Sarajeva za najbolji dokumentarni film, Flahertiana – FIPRESCI nagrada i Specijalno priznanje žirija…

Smotra DokZima je novi projekat mladih filmskih autora nastao sa misijom da osveži, podseti i angažuje publiku, kroz domaće dokumentarne filmove i razgovore sa autorima. DokZima predstavlja platformu za promociju neretko skrivenog sveta domaćeg dokumentarnog filma bioskopskoj publici. Smotra je nastala je sa ciljem da postane dodatna spona između mladih autora dokumentarnih filmova i distributera koja će, uz pomoć projekcija u dva grada, pokušati da podstakne širu publiku da se vrati u bioskop. Pored domaćih festivala poput BELDOCS-a, Festivala Slobodna zona, bioskopska distribucija ovih ostvarenja je svedena na minimum. Manifestacija se realizuje u produkciji filmske kuće Set Sail Filma, u saradnji sa udruženjem dokumentarista Doksrbija, a uz podrsku Ministarstva kulture Republike Srbije.

Trejler filma „Srećna Nova, Jivu“: https://vimeo.com/376132164

„Flašaroši“ dokumentarna drama o sakupljačima flaša u Vinči na prvom izdanju DokZima

Novi projekat mladih filmskih autora DokZima – Smotra dokumentarnog filma biće održana od 6. do 28. decembra u Beogradu i Novom Sadu. Tokom manifestacije biće prikazana četiri domaća dokumentarna ostvarenja. Publika će imati priliku da svake srede u decembru u Beogradu u Dvorani Kulturnog centra Beograda i svakog četvrtaka u Kulturnom centru Novog Sada (KCNS), razgovara sa autorima nakon projekcija.

U sredu, 6. decembra u DKC-u u 20 časova, a potom u četvrtak, 7. decembra u 19 časova u KCNS biće prikazan film „Flašaroši“ autora Nemanje Vojinovića. Film je osvojio Srce Sarajeva za najbolji dokumentarni film na ovogodišnjem Sarajevo Film Festivalu, kao i nagradu za najbolji film u regionalnoj selekciji festivala Slobodna zona.

„Flašaroši“ su dokumentarna vestern drama o fascinantnom svetu sakupljača plastičnih flaša u Vinči i donkihotovskoj borbi Janike, bivšeg boksera, da održi svoju grupu flašaroša na jednoj od najvećih nesanitarnih deponija na svetu.

U želji da osveži, podseti i angažuje publiku, kroz domaće dokumentarne filmove i razgovore sa autorima, DokZima predstavlja platformu za promociju neretko skrivenog sveta domaćeg dokumentarnog filma bioskopskoj publici. Smotra bi trebalo da funkcioniše kao dodatna spona između filma i distributera koja će uz pomoć projekcija u dva grada pokušati da podstakne širu publiku da se vrati u bioskop.

U okviru programa DokZima biće prikazani i filmovi „Prizvan i pozvan“ Luke Papića i Srđe Vuča (13. i 14. decembra), „Srećna nova, Jivu“ Mladena Kovačevića (20. i 21. decembra) i „Telenovela: Sivo u koloru“ Filipa Martinovića (27. i 28. decembra).

 Trejer filma „Flašaroši“: https://vimeo.com/839676421

Više o programu na Instagram profilu manifestacije: https://www.instagram.com/dokzima/

Četiri domaća ostvarenja na prvoj smotri dokumentarnog filma „DokZima“

Nakon projekcija razgovori sa autorima

Smotra dokumentarnog filma DokZima bića održana od 6. do 28. decembra u Beogradu i Novom Sadu.

DokZima je novi projekat mladih filmskih autora koji će tokom decembra prikazati četiri autorska, inteligentna i uzbudljiva dokumentarna ostvarenja.

Publika će imati priliku da svake srede u decembru u Beogradu u Dvorani Kulturnog centra Beograda i svakog četvrtaka u Novom Sadu NSKC, razgovara sa autorima nakon projekcija.

U okviru Smotre biće prikazani filmovi “Flašaroši”, autora Nemanje Vojinovića (6. i 7. decembra), “Prizvan i pozvan” Luke Papića i Srđe Vuča (13. i 14. decembra), “Srećna nova, Jivu” u režiji Mladena Kovačevića (20. i 21. decembra) i “Telenovela: Sivo u koloru” Filipa Martinovića (27. i 28. decembra).

Kroz zapažene domaće dokumentarne filmove od prethodne dve godine, ideja je da se dovedu u vezu različiti filmski postupci u navedenim filmovima. Te od arhivskog materijala u filmu “Prizvan i pozvan”, hibridnog filma “Telenovela: Sivo u koloru” dokumentarnog ostvarenja koji koketira sa konvecijama žanra “Flašaroši” i vizualno antropološkog “Srećna nova, Jivu” dokazuje se da je u domaćoj kinematografiji zastupljen bogat filmski jezik i izražena potreba za komunikativnošću.

U želji da osveži, podseti i angažuje publiku, kroz domaće dokumentarne filmove i razgovore sa autorima, DokZima predstavlja platformu za promociju neretko skrivenog sveta domaćeg dokumentarnog filma bioskopskoj publici. Smotra bi trebalo da funkcioniše kao dodatna spona između filma i distributera koja će uz pomoć projekcija u dva grada pokušati da podstakne širu publiku da se vrati u bioskop.

Ova ostvarenja su prikazana na važnim svetskim festivalima i postigli ogromne uspehe. Pored domaćih festivala poput BELDOCS-a, Festivala Slobodna zona, bioskopska distribucija je svedena na minimum.

DokZima se realizuje u produkciji filmske kuće Set Sail Filma, u saradnji sa udruženjem dokumentarista Doksrbija, a uz podrsku Ministarstva kulture Republike Srbije.

SATNICA PROJEKCIJA

FLAŠAROŠI – Nemanja Vojinović

@DKC SREDA 06.12. u 20h + Q&A

@KCNS 07.12 / 19h + Q&A

PRIZVAN I POZVAN – Srđa Vučo i Luka Papić

@DKC SREDA 13.12. u  20h + Q&A

@KCNS 14.12 / 19h + Q&A

MERRY CHRISTMAS, YIWU – Mladen Kovačević

@DKC SREDA 20.12. u 20h + Q&A

@KCNS 21.12 / 19h + Q&A

TELENOVELA: SIVO U KOLORU – Filip Martinović

@DKC SREDA 27.12. u 20h + Q&A

@KCNS 28.12 / 19h + Q&A

Revija kratkih animiranih filmova i izložba “Dosta je sa ćutanjem” na 15. filmskom festivalu Merlinka

Na 15. izdanju Međunarodnog festivala queer filma Merlinka, 7. decembra u Ustanovi kulture Parobrod, biće prikazano 13 kratkometražnih animiranih filmova. Iste večeri ispred velike sale Doma omladine Beograda, biće otvorena i izložba “Dosta je sa ćutanjem” sa radovima iz istoimenog stripa o interseks osobama.

U četvrtak 7. decembra, od 18 časova u Ustanovi kulture Parobrod, na repertoaru će biti ostvarenja “Popodnevna konfuzija” (Tajvan, režija: Yung-Chieh Lee, ), “Prinčeva dilemma” (SAD, režija: Devin Rowe), “Izvan okvira” (Holandija, režija: Stan Oversteegen), “Buč i bebin tata” (Kanada, režija: Barb Taylor, Karleen Pendleto), “Ljubavni napitak” (Francuska, režija: Alba Melis), “Kurajberi” (Španija, režija: Joan Bentalle, Pol Diggler), “Broj je moj prijatelj” (Francuska, režija: Edouard Trefert), “Clotilde” (Portugal, režija: Maria Joao Lourenco), “Ja želim” (SAD, režija: Pamela Oliver Munoz), “Aikane” (SAD, režija: Daniel Sousa, Dean Hamer), “Y” (Hrvatska, režija: Matea Kovač), “Pussy love” (Nemačka, režija: Linda Krauss), i “Dobro jutro, ja sam kurva” (Nemačka, režija: Aleksandar Mijatović).

Žiri u sastavu Mirela Srebrić – animatorka, Dragan Jovićević – novinar, i Kristian Ranđelović – aktivista, odabraće najbolji animirani film iz ove festivalske selekcije. Ulaz na projekcije je slobodan.

Iste večeri u 19.45, ispred velike sale Doma omladine Beograda, biće otvorena izložba “Dosta je sa ćutanjem” na kojoj će biti predstavljene table iz istoimenog autorskog stripa inspirisanog pričama interseks osoba. Ovo nesvakidašnje izdanje, prvo ovakve vrste u Srbiji, čiji je inicijator udruženje XY spektrum – Organizacija za polno i rodno varijantne osobe, donosi nam četiri autentične, samostalne priče i umetnička dela sa ključnim porukama i informacijama suptilno utkanim u tkivo stripa – kadrove, table i dijaloge.  Pored Kristiana Ranđelovića, predsednika Udruženja XY Spektrum, koscenariste i prve vidljive interseks osobe u Srbiji, u  izradi stripa učestvovali su i poznati autori/ke domaće strip scene: koscenarista Pavle Zelić i strip autorke Jana Adamović, Dragana Radanović, Danica Jevđović i Ana Milojković Omi. Izdavač je System Comics iz Beograda.

Petnaesto izdanje Međunarodnog festivala queer filma Merlinka održaće se od  7. do 10. decembra 2023. godine na tri lokacije u Beogradu: u Domu omladine Beograda, Muzeju Jugoslovenske kinoteke, i u Ustanovi kulture Parobrod. Novosadski program festivala održava se od 8. do 11. decembra u Kulturnom centru Novog Sada. 

Treće izdanje Lakedance festivala nezavisnog američkog filma od 27. do 30. novembra na Paliću

Treće izdanje LAKEDANCE festivala nezavisnog američkog filma Palić (Palic American Independent Film Festival – PAIFF), biće održano od 27. do 30. novembra u bioskopu Abazija na obali Palićkog jezera. I ove godine festival publici donosi aktuelne američke filmove snimljene van sistema velikih filmskih studija: “Kako razneti naftovod”, “Klub lovaca”, “Bučerov prelaz” i “Posle sunca”

Miroslav Mogorović, direktor Lakendance festivala, povodom ovogodišnjeg festivalskog izdanja je izjavio: „Savremena američka kinematografija suočava se izazovima “novog filmskog poretka”. Na nedavno održanom AFM – American Film Marketu održano je mnoštvo predavanja o perspektivama opstanka i daljeg razvoja nezavisne američke filmske scene. Prisustvo filmskih profesionalaca bilo je iznad svakog očekivanja i za veliki broj predavanja tražila se mesto više. Brojni renomirani predstavnici nezavisnog američkog filma dali su su svoje viđenje daljeg razvoja nezavisnog filma. Iskazan je optimizam u daljem razvoju nezavisno finansiranog američkog filma, koji ima veću sposobnost da se adaptira na promene izazvane probojem striming platformi u tradicionalni system finansiranja i prikazivanja filmova”.

Miroslav Mogorović je o izboru filmova rekao: “Ovogodišnje izdanje LAKE DANCE Festivala daje uvid u neke od najboljih nezavisnih američkih filmova ove godine, i veliko je zadovoljstvo da u okviru festivala imamo dva premijerna filma, koja se po prvi put prikazuju u Srbiji. Dođite da uživamo zajedno u odličnoj selekciji filmova na ovogodišnjem izdanju Lakedancea”.

Festival premijerno prikazuje film “Kako razneti naftovod”, u režiji Daniela Goldhabera, sa Arielom Barer i Kristinom Frosetom u glavnim ulogama. Radnja prati dvoje prijatelja u ranim dvadesetim godinama iz Long Biča, jednog od najzagađenijih gradova u SAD, u kome je sedište nekoliko naftnih rafinerija. Nakon smrti majke jednog od glavnih likova, i dijagnostifikovanja leukemije jednom od njihovih prijatelja oni, pronalaze još pet ljudi koji imaju razne motivacije da preduzmu drastične korake i dignu naftovod u vazduh.

Drugi premijerni film u ovogodišnjem izdanju Lake Dance Festivala je “Klub lovaca” (Hunt club) u režiji Elizabet Blejk-Tomas sa Menom Suvari, Kasperom Van Dienom, Vilom Pelkom i veteranom Mikijem Rurkom u glavnim ulogama.Ovaj film prati grupu muških lovaca koji redovno mame žene na svoje ostrvo sa šansom da osvoje 100.000 dolara u lovu. Ali ovog puta se petljaju sa pogrešnim devojkama i moraju da se nose sa posledicama, pošto su ovog puta oni ti koji su progonjeni.

Na festivalu će biti prikazani i  filmovi “Bučerov Prelaz” i “Posle sunca”.

Film “Bučerov prelaz” u režiji Gabi Polski je savremeno viđenje klasičnog američkog žanra vesterna. Smeštena u sedamdesete godine 19. veka, ova filmska adaptacija književnog dela Džona Vilijamsa prikazuje Nikolasa Kejdža kao lovca na bivole, koji primamljuje naivnog mladića u ambicioznu ekspediciju na Stenovitim planinama Kolorada.

U filmu “Posle sunca” rediteljke Šarlot Vels, u kome glavne uloge tumače Pol Meskal I Franki Korio, glavna junakinja Sofi se priseća radosti i melanholije putovanja sa ocem pre dvadeset godina. Izmišljena sećanja popunjavaju praznine između stvarnih, dok Sofi pokušava da uskladi sliku o ocu koga je poznavala sa čovekom koga nije.

Umetnički direktor PAIFF Lakedance je i ove godine Nikolaj Nikitin, takođe i dugogodišnji selektor Festivala Evropskog Filma Palić, što publici garantuje kvalitetan odabir festivalskih filmova.

Festival se tradicionalno održava u bioskopu Abazija na Palićkom jezeru, cena ulaznice je simboličnih 200 dinara, a organizator festivala je producentska kuća Art & Popcorn uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije. 

Foto: Kadrovi iz filma.

Film „Lost Country” Vladimira Perišića otvara 29. Festival autorskog filma

 Održana konferencija za medije povodom srpske premijere i zvaničnog početka 29. FAF-a

Foto: Filip Olćan

29. Festival autorskog filma biće održan od 24. novembra do 1. decembra. Festival će u petak, 24. novembra u 19 časova u mts Dvorani svečano otvoriti film “Lost Country” autora Vladimira Perišića.

Povodom srpske premijere filma održana je konferencija za medije na kojoj su se obratili Vladimir Perišić, autor ostvarenja, kao i mladi glumci filma Jovan Ginić, Ana Simeunović, Miodrag Jovanović, Lazar Kocić.

Vladimir Perišić, autor filma je o svom novom ostvarenju rekao: ,,Ovaj film sam radio sa puno ljubavi, pre svega zbog mladih ljudi koji su danas tu sa mnom, kojima se zahvaljujem i ako nekom dugujem ovaj film dugujem ga njima. Uspeli smo da napravimo jednu tačnu sliku jedne mladosti koja nije vidljiva u ovom društvu. Nadam se da su oni u toj slici prepoznaju. Film sam snimao na Vračaru, u kvartu u kojem sam odrastao, u školi u koju sam išao, u Vojvodini gde sam odrastao. Na neki način na koji sam birao kako snimam, jedini kriterijum je bio da osećam da ih stvarno volim i da želim da snimam to. Nadam se da ta ljubav ima zaraznu, emocionalnu energiju koja se prenosi na gledaoce”.

,,Proveo sam dosta vremena sa ovim mladim ljudima, redovno smo se viđali više od šest meseci. Snimao sam ih svojom malom kamerom kao neka vrsta slikara koji pravi skice dok ih upoznaje. Zatim ponovo pišem scenario na osnovu toga što sam video od njih, slušam kako govore, preuzimam njihove izraze i ponovo pišem dijaloge. Za mene je film ono što dolazi pre scenarija. U procesu snimanja glumcima redom sam im objašnjavao šta se dešava u sceni koju snimamo tog dana i relativno ih ostavljao slobodnim da sami reaguju ili kažu kako bi reagovali u određenim situacijama koje snimamo. Moji likovi su likovi mladih adolescenata koji još nisu formirani, a uhvaćeni su u neku scenu političke intrige, te kako film napreduje lik shvata političku situaciju u kojoj je uhvaćen, u kojoj se njegova svest budi i sazreva,” zaključio je Perišić.

Jovan Ginić, mladi glumac se prisutnima obratio rečima: ,,Ovaj film je jedna prelepa stvar koja mi se desila. Ovaj film me je izvukao nekoliko meseci iz škole i zaista je bilo sjajno iskustsvo. Iskreno nisam znao mnogo o vremenu devedesetih.”

Vlada nam je kroz film objašnjavao šta se sve dešavalo tada, roditelji su mi takođe pričali. Bilo je više scena za koje se cela filmska ekipa potrudila da nam približi,” rekao je mladi glumac Miodrag Jovanović, dok je Ana Simeunović rekla “da mladi ljudi danas nisu uključeni u aktivizam”.

Film „Lost Country“ prikazuje Srbiju 1996. godine, tokom studentskih demonstracija protiv Miloševićevog režima. Radnja prati priču mladog Stefana koji prolazi kroz sopstvenu revoluciju, suočen sa činjenicom da je njegova majka portparolka i saučesnica korumpirane vlasti protiv koje ustaju njegovi prijatelji. Film je premijerno prikazan na ovogodišnjem filmskom festivalu u Kanu na kome je debitant Jovan Ginić dobio nagradu „Otkrovenje“ za najboljeg mladog glumca. Na nedavno završenom Sarajevo Film Festivalu, Ginić je osvojio nagradu „Srce Sarajeva“ za najboljeg glumca. Glavne uloge u filmu tumače Jovan Ginić, Jasna Đuričić, Miodrag Jovanović, Dušan Valentić, Boris Isaković, Lazar Kocić, Ana Simeunović, Marija Škaričić i Pavle Čemerikić.

Nakon prikazivanja na 29. FAF-u, film će se pojaviti i u domaćim bioskopima od 30. novembra.

Sve informacije o programu Festivala autorskog filma nalaze se na sajtu www.faf.rs.

Gledanjem evropskih filmova do nagradnog puta na Berlinale

Vredni filmovi iz Srbije i ove zime biće nagrađeni putovanjem na filmski festival u Berlinu u okviru takmičenja European Film Challenge!

U periodu od 22. novembra 2023. do 22. januara 2024. godine, filmska publika iz Srbije imaće priliku da se bori za odlazak na jedan od najvećih filmskih festivala u Evropi, koji se održava u februaru. Pravo na učešće imaju stariji od 18, a mlađi od 35 godina, od kojih se traži da u naglašenom periodu odgledaju 10 evropskih filmova, registruju se i postave ih na europeanfilmchallenge.eu/sr i tako sakupljaju bodove. Svaki odgledani film donosi 4 boda, a svaka različita platforma na kojoj je odgledan 3 boda. Dodatne bodove takmičari mogu da osvoje gledanjem filmova u partnerskim bioskopima, kulturnim institucijama, na festivalima i VoD platformama, kao i podržavanjem domaće kinematografije.  O tome kako da povećaju šansu za pobedu, učesnici takmičenja se mogu informisati na samom sajtu i društvenim mrežama Izazova @europeanfilmchallenge_rs. Šansu za pobedu mogu povećati i aktivnim učešćem na filmskim kvizovima koji će se održavati na društvenim mrežama izazova jednom nedeljno.

Nagradna igra #europeanfilmchallenge predstavlja deo velikog evropskog interaktivnog projekta, koji uključuje upotrebu inovativnih i digitalnih promotivnih tehnika i alata, kako bi se doprinelo većoj cirkulaciji evropskih filmova na različitim platformama. Odvija se  u 14 evropskih zemalja: Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Sloveniji, Belgiji, Mađarskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Španiji, Portugaliji, Italiji i Letoniji. Proojekat se realizuje uz podršku Evropske unije kroz program Kreativna Evropa MEDIA.

Prihvati izazov, gledaj omiljene evropske filmove i osvoji putovanje na jedan od vodećih filmskih festivala u Evropi!