Film

Kultni filmovi svetske kinematografije ponovo na FEST-u

Na predstojećem, 49. izdanju Međunarodnog filmskog festivala – FEST koji će biti održan od 2. do 11. aprila, jedna od programskih celina biće posvećena kultnim filmovima koji su obeležili prethodne edicije festivala. U okviru selekcije „FEST-ovih 50”, u velikoj dvorani Sava Centra biće prikazano devet ostvarenja: „Odiseja u svemiru” Stenlija Kjubrika, „Limeni Doboš” Folkera Šlendorfa, „Smrt u Veneciji” Lukina Viskontija, „Zmijsko Jaje” Ingmara Bergmana, „Ponoćni kauboj” Džona Šlezingera, „Andrej Rubljov” Andreja Tarkovskog, „Tristana” Luisa Bunjuela, „Borsalino” Žaka Dereja” i „Beti Blu” Žan Žaka Benea.

Film „Odiseja u svemiru” Stenlija Kjubrika prikazan je na prvom izdanju FEST-a 1971. godine. Radnja prati putovanje na Jupiter s računarom HAL-om 9000 nakon otkrića tajanstvenog crnog monolita koji utiče na ljudsku evoluciju. Film se bavi temama egzistencijalizma, ljudske evolucije, tehnologije, veštačke inteligencije i vanzemaljskog života. „Odiseja u svemiru” nominovana je za četiri Oskara, a ovenčala se jednim, dodeljenim za vizuelne efekte. U narednim decenijama film je stekao kultni status, a kritičari i filmski stvaraoci ga smaraju jednim od najuticajnijih filmova svih vremena.

„Ponoćni kauboj” Džona Šlezingera, u kome su kultne uloge ostvarili Džon Vojt i Dastin Hofman, još jedan je film prikazan na prvom izdanju FEST-a. Glavna glumica u filmu, Silvija Majls, ujedno je bila i prva pristigla gošća u istoriji ove manifestacije. Šlezingerov film, čija se radnja odvija oko prijateljstva naivnog žigola u Njujorku (Vojt) i sitnog prevaranta (Hofman), svojevremeno je dobio Oskara za najbolji film, najbolju režiju, i najbolji adaptirani scenario.

Filmsko ostvarenje „Limeni doboš” Folkera Šlendorfa na FEST-u je prikazan 1980. godine, ubrzo nakon što je dobio najveća priznanja u svetu filma: Zlatnu palmu u Kanu i Oskara za najbolji film van engleskog govornog područja. Nastao po romanu Gintera Grasa, film prati život Oskara Macerata koji odlučuje da nikad neće odrasti, u godinama uspona nacizma i Drugog svetskog rata. Reditelj Folker Šlendorf je u 21. veku bio rado viđen gost FEST-a, pa je tako Beograd posetio 2001. i 2008. godine. U programu „FEST-ovih 50”, publika će moći da vidi „Director’s cut” verziju filma produženu za 20 minuta, po originalnoj viziji autora.

Ostvarenje „Andrej Rubljov” slavnog ruskog reditelja Andreja Tarkovskog  imalo je svetsku premijeru 1966, a prvi put je prikazano na FEST-u 1973. godine. Film zasnovan na životu istoimenog ruskog slikara ikona iz 15. veka, ponovo se našao na FEST-u 2008. godine kada je održana projekcija restaurisane verzije. Tim povodom je gost Beograda i festivala bio ruski snimatelj Vadim Jusov, koji je radio i na originalnoj verziji filma.

Film „Smrt u Veneciji” u režiji Lukina Viskontija prikazan je na FEST-u 1973. Ova adaptacija istoimene pripovetke Tomasa Mana osvojila je posebno priznanje na festivalu u Kanu dve godine ranije. „Tristana” legendarnog Luisa Bunjuela, sa Katrin Denev u glavnoj ulozi (koja je posetila FEST 2005. godine), našla se na čuvenom prvom izdanju festivala, kao i „Borsalino” Žaka Dereja sa Žan-Pol Belmondom i Alenom Delonom u vodećim rolama, kao jedan od najuspešnijih gangsterskih filmova u istoriji francuske kinematografije. Erotska psihološka drama „Beti Blu” Žan Žaka Denea (1986.) bio je jedan od filmova koji su obeležili osamdesete godine na FEST-u.

Međunarodni filmski festival – FEST se ove godine održava pod sloganom „Povratak u budućnost”, sa namerom da kao najveća i nadaleko poznata filmska manifestacija u zemlji i regionu, doprinese ponovnom oživljavanju bioskopskih platna i povratku filmske publike u bioskope. Organizator je Centar beogradskih festivala (CEBEF), pod pokroviteljstvom Grada Beograda i uz podršku Ministarstva kulture i informisanja.  FEST će ove godine biti održan uz poštovanje svih mera Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19. Organizacionom timu festivala je prioritet zdravlje i bezbednost kako publike, tako i gostiju i festivalskog tima.

Informacije o prodaji karata za 49. Međunarodni filmski festival – FEST biće naknadno objavljene.  

49. FEST – POVRATAK U BUDUĆNOST

Od 2. do 11. aprila u Beogradu

Predstojeći, 49. Međunarodni filmski festival – FEST, održaće se od 2. do 11. aprila 2021, u organizaciji Centra beogradskih festivala (CEBEF), pod pokroviteljstvom Grada Beograda i uz podršku Ministarstva kulture i informisanja.

Festival se ove godine održava pod sloganom „Povratak u budućnost“ sa namerom da kao najveća i nadaleko poznata filmska manifestacija u zemlji i regionu, doprinese ponovnom oživljavanju bioskopskih platna i povratku filmske publike u bioskope.

Direktor CEBEF-a Damir Handanović je izjavio da je CEBEF uprkos teškim trenucima sa kojima se ceo svet suočio, ostao istrajan u nameri da svojoj vernoj publici prikaže najnovija ostvarenja savremene kinematografije. Istakao je da je od velikog značaja za Beograd održavanje ovakvog kulturnog događaja u vremenima kada je u većini zemalja Evrope na snazi potpuna blokada.

,,S posebnom pažnjom selektovan, ovogodišnji festivalski program predstaviće više od 70 premijernih filmova najnovije svetske kinematografije u 7 programskih celina, koje će publika moći da pogleda u bioskopskim salama Sava Centra, Kombank dvorane, Doma omladine Beograda i Cineplexx-a. Posebno nam je značajno što će sledeća godina biti u znaku 50. FEST-a, a u susret jubileju ove godine FEST-ova publika imaće prilike da na velikom platnu Sava Centra pogleda kultne filmove koji su obeležili prethodne edicije festivala u okviru programa FEST-ovih 50″, zaključio je Handanović.

Na svečanom zatvaranju FEST-a, 11. aprila u udarnom terminu u Sava Centru, premijerno u Srbiji biće prikazana nova, premontirana verzija filma „Kum 3” legendarnog reditelja Frensisa Forda Kopole, nastala povodom tridesetogodišnjice od prvog prikazivanja ovog ostvarenja. Poslednje poglavlje sage o porodici Korleone dobilo je i nov naziv: „Kum, Epilog: Smrt Majkla Korleonea“ (The Godfather, Coda: The Death of Michael Corleone), kojim Kopola odaje počast piscu i scenaristi Mariju Puzu, a uključuje naslov koji su prvobitno namenili za treći deo „Kuma”. Za potrebe nove verzije, Kopola je napravio nov početak i kraj filma, i prepakovao određene scene, kadrove i muziku.

Međunarodni filmski festival – FEST će ove godine biti održan uz poštovanje svih mera Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19. Organizacionom timu festivala je prioritet zdravlje i bezbednost kako publike, tako i gostiju i festivalskog tima.

Informacije o prodaji karata za 49. Međunarodni filmski festival – FEST biće naknadno objavljene.  

Svetska premijera filma „Kelti“ Milice Tomović u zvaničnom programu Berlinskog filmskog festivala

Obelodanjen je program predstojećeg izdanja prestižnog Berlinskog filmskog festivala, a mesto u zvaničnom programu Panorama izborio je i jedan srpski film, „Kelti“, prvenac rediteljke Milice Tomović na planu dugometražnog igranog filma, naravno, nastao uz podršku i Filmskog centra Srbije (FCS).

Kratak sinopsis glasi: Usred raspada zemlje, tri generacije, svi podjednako urnebesni i poremećeni, prisustvuju dečijoj kostimiranoj rođendnskoj zabavi.

O ovom svom filmu Milica Tomović je u rediteljskoj eksplikaciji rekla i sledeće:

–  „Kelti su porodična drama sa elementima komedije, pisana sa željom da se stvori zabavan, lud, nostalgičan i emotivan film za koji će publika poželeti da se nikada ne završi. To je film o nestanku jedne zemlje i gubitku identiteta koji su prikazani kroz tri različite generacije unutar jedne porodice i njihove svakodnevne rutine, a tokom priprema rođendanske zabave za najmlađu kćerku. Zamisao je bila da se se istovremeno pozabavim i svojim detinjstvom i svojim životom odrasle osobe i da, pružajući tačku gledišta osmogodišnjakinje na taj period, sebi obezbedim priliku da, sada kada sam i sama u tim njihovim godinama, u potpunosti razumem ono kroz šta su moji roditelji prolazili tada“.

Film je režirala Milica Tomović, koja je, uz Tanju Šljivar, i autorka scenarija. Producent filma je Vladimir Vasiljević, a izvršna producentkinja Jelena Radenković. Pomoćnica režije je Maša Nešković, direktor fotografije Dalibor Tonković. Film je montirala Jelena Maksimović, a za dizajn zvuka se postarao Jakov Munižaba. Scenografkinja je Marija Mitrić, kostimografkinja Maja Mirković dok je za šminku i masku zadužena Marija Kovačević Jovanović.

Uloge tumače: Dubravka Kovjanić, Stefan Trifunović, Nikola Rakočević, Milica Grujičić, Jelena Đokić, Slaven Došlo, Nada Šargin, Jovana Gavrilović, Olga Odanović, Jovan Belobrković.

Film je nastao u produkciji kompanije EED Productions iz Beograda, dok je koproducent kuća Film Danas.

Milica Tomović je režirala segment Diplomiranje u sklopu omnibusa Oktobar (2011), kao i neke od epizoda hvaljene i popularne televizijske serije Jutro će promeniti sve. Međutim, najprepoznatljivija je kao rediteljka i na međunarodnom planu zapaženog igranog filma Tranzicija (2016), koji je prikazan na festivalima u Torontu, Lokarnu, Kotbusu i na Kipru, a koji je  ovenčan glavnim nagradama u svojoj kategoriji na Martovskom festivalu i na Sarajevskom filmskom festivalu, gde je narađenem glasovitim Srcem Sarajeva, te na festivalu NDU u Libanu.

Prethodnih godina u istom programu Berlinskog filmskog festivala u domenu dugog metra prikazani su i filmovi Rekvijem za gospođu J. Bojana Vuletića (u pododeljku Panorama Special), Šavovi Miroslava Terzića i Otac Srdana Golubovića, dok su 2016. u takođe zvaničnom programu Forum bila uvrštena  ostvarenja Dubina dva Ognjena Glavonića i Vlažnost Nikole Ljuce, svi nastali zahvaljujući i podršci Filmskog centra Srbije.

Filmski festival u Berlinu ove godine održava se po 71. put, i to u periodu između prvog i petog marta.

Foto Milice Tomović: Irena Canić

Prizori iz filma ovde: https://we.tl/t-brZgkWJHrB 

Film Jasmile Žbanić “Quo Vadis, Aida?” ponovo dostupan na Ondemand.kinomeetingpoint.ba

Film Jasmile Žbanić “Quo Vadis, Aida?” ponovo se može gledati online, ekskluzivno na Ondemand.kinomeetingpoint.ba, gdje će film biti dostupan od četvrtka, 4. februara. Film se na OnDemand platformi kina Meeting Point može gledati u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori, Sloveniji, Sjevernoj Makedoniji i Kosovu. Cijena koda za film je 4,00 EUR za zemlje regije.

Iako zbog pandemije kina u 2020. nisu radila i još uvijek ne rade u punom kapacitetu, film Jasmile Žbanić je u prošloj godini u kinima u BiH postigao uspjeh koji nije nijedan drugi bh. film u posljednjih 10 godina. “Quo Vadis, Aida?”, kandidat Bosne i Hercegovine za nagradu Oscar® u kategoriji najboljeg međunarodnog dugometražnog filma, prvi je igrani film koji progovara o genocidu u Srebrenici.

U središtu radnje je Aida (Jasna Đuričić), nekadašnja profesorica koja u ljeto 1995. radi kao prevoditeljica za Ujedinjene narode u Srebrenici. Kada srpska vojska uđe u grad, 30.000 stanovnika Srebrenice, među kojima je i Aidina porodica, traži spas u bazi UN-a.

Režiju i scenarij potpisuje Jasmila Žbanić, a u filmu glume Jasna Đuričić, Izudin Bajrović, Boris Ler, Dino Bajrović, Emir Hadžihafizbegović, Boris Isaković, Raymond Thiry, Johan Heldenbergh i drugi.

Film je svjetsku premijeru imao na Venecija Film Festivalu (2020), gdje je osvojio tri nezavisne nagrade – organizacije UNIMED koja se dodjeljuje za najbolji film koji se bavi kulturnim razlikama i slobodom umjetničkog izražavanja, nagrada Brian Saveza racionalističkih ateista i agnostika te nagrada SIGNIS Svjetske katoličke organizacije za komunikacije; na festivalu u Antaliji film je osvojio nagradu za najbolji strani film, dok je na festivalu El Gouna osvojio Zlatnu zvijezdu za najbolji film, a Jasna Đuričić priznanje za najbolju žensku ulogu. Na Arras Film festivalu osvojio je nagradu Zlatni atlas za najbolji film, Specijalno priznanje na Jerusalem Film Festivalu, kao i tri nagrade na festivalu London Film Week – za najbolji film, najbolju rediteljicu (Jasmila Žbanić) i najbolju glumicu (Jasna Đuričić).

Film je nominovan za Independent Spirit Award.

IZ KRITIKA: “’Quo Vadis, Aida’ je film nakon kojeg se dugo šuti, a onda nazove najmilije tek da ih se pita kako su. Hoće li svijet, onaj naš i onaj ‘bijeli’, to htjeti shvatiti i htjeti gledati!? Ne bi bilo prvi put da svijet učini krivo.” – Novi list; “Ep o Srebrenici virtuozno je režiran, bez patetike i grešaka partizanskih filmova.” – Jutarnji list; “Aida nikako nije papirnata heroina i metafora svenarodne patnje. Nego žena preko noći bačena u žrvanj najbrutalnijeg mogućeg opstanka.” – Telegram.hr; “Priča o srebreničkoj tragediji čiji kraj je nemoguće dočekati bez suza u očima.” – Tportal; “’Quo Vadis, Aida?’ ne prepravlja historiju, već se fokusira na borbu žrtve.” – Variety; “Suštinski važno umjetničko djelo” – Variety; “Glumica Jasna Đuričić  je očaravajuća u glavnoj ulozi” – Hollywood Reporter; “Quo Vadis Aida? film koji doživljavate kao srčani udar” – Cineuropa; “Jasna Đuričić, fantastična” – Cineuropa; “Energija i strast svježeg, novog, direktnog pogleda Jasmile Žbanić na konflikt izbija iz svakog kadra” – Screen Daily; “Nadahnuti izbor srbijanske glumice Jasne Đuričić za lik Aide” – Screen Daily.

Na Ondemand.kinomeetingpoint.ba u februaru su dostupni i filmovi “Koncentriši se, baba” (Pjer Žalica, 2020, 92 min.) – film dostupan širom svijeta, kao i “Pun mjesec” (Nermin Hamzagić, 2019, 85 min.); te filmovi  “Otac” (Srdan Golubović, 2020, 120 min.) – film dostupan u Bosni i Hercegovini i Sloveniji i “Mare” (Andrea Štaka, 2020, 84 min.) – dostupan u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori, Sloveniji i Kosovu.

Kratki animirani film „Trkija” rediteljke Marije Vulić nastavlja festivalski pohod

U takmičarskom programu ovogodišnjeg izdanja cenjenog Međunarodnog filmskog i muzičkog festivala Kustendorf  na Mećavniku prikazan je i srpski kratki animirani film „Trkija” rediteljke Marije Vulić. Marija Vulić je, uz Isidoru Vulić, u slučaju ovog ostvarenja i animatorka, a film je nastao zahvaljući i podršci Filmskog centra Srbije.

Animirani film „Trkija“, nastao po motivima pripovetke Devojka brža od konja, bavi se fenomenom lepote i večite čežnje za njenom spoznajom, a nadahnut je i ovim citatom nobelovca Ive Andrića: „Lepota je vidljiva, ali nedostižna i nezadrživa; ne da se uhvatiti, ne može se ukrasti, nema se za što kupiti, niti se može od ljudi oteti ni od Boga izmoliti; kao priviđenje je, nestvarno i kratkoveko, a draže od svega sto je živo, stvarno i nadohvat ruke.”

U središtu priče je predanje o pokušaju da se lepa devojka zadobije pobedom na trci. Devojka je neobičnog porekla i još neobičnije lepote. Ona prosce izaziva na trku do zlatne jabuke, uz obećanje da će poći za onoga ko je u trci pobedi ali i uz pretnju da će svi stradati ako ona do cilja stigne prva. Кroz niz fantazmagoričinih i metaforičkih  slika o stvaranju njene natprirodne lepote i situacija tokom same trke,  između devojke i prosaca , dolazimo do trenutka kada možemo zaključiti da lepota ne može pripasti pojedincu, da se ne može uzeti.

Više od narativnog konteksta i fabularno-sadržinske osnove pripovetke, ovo je, kažu, univerzalna tema spoznaje prirode sveta i pojava koje nas okružuju. Ideja autora je da kroz umetnost filma i animacije kreativno nadogradi  tema i aktuelizuje vrednosti naše narodne književnosti.

Marija Vulić je o ovom svom filmu rekla sledeće:

„Prvobitna ideja samog projekta i opredeljanja za animiranu interpretaciju narodne pripovetke, koja je ubraja u bisere našeg usmenog narodnog predanja, bila je da se deci školskog uzrasta približe vrednosti  narodne baštine i pomogne u tumačenju i prepoznavanju vrhunskih umetničkih dostignuća. Dakle film je mogao da bude svojevrsno pomoćno sredstvo koje bi deca mogla da koriste u nastavi.

Naravno, ta ideja se zadržala, ali je čitav rad na filmu, za mene lično, vremenom prerastao u osetljiv stvaralački proces i vrlo emotivan doživljaj. Sklona sam da kažem da sam na neki način proživela  film i da sam delila sudbinu jednog od junaka, carevog sina, tako upornog u pokušaju da se približi lepoti. Кako se on u trci za devojkom susretao da brojnim izazovima i preprekama koje mu je ona postavljala, tako sam i ja stalno nailazila na teškoće u vizuelnom rešavanju scena i slika, u stvaranju filma. Priča je narodna, tema je lepota i to natprirodna lepota. Кakva bi to trebalo da bude vizuelizacija a da ne degradira misao o lepoti, da je ne banalizuje ili suviše odredi? Кako da izbegnemo zamku ilustrativnosti? Dakle animacija bi morala da bude apstraktna, uzbudljiva i obmanjujuća, kao i sama devojka.  Opredelile smo se za stop trik animaciju predmeta iz naše tradicije, preslica, vretena, veženih stolnjaka, naćvi, medenjaka… Namera je bila da se ti stari predmeti stave u novi kontekst, novo vizuelno promišljanje i da se putem filma ukaže na njihovu lepotu, lepotu našeg kulturnog nasleđa uopšte. Nije bilo lako staviti predmete u službu naracije, ali time je izazovi bio veći.

Na kraju narodne priče, devojka mistično isčezava, i prpovedač kao da nam poručuje da je lepota tajna ukoju je nemoguće prodreti, lepota se ne može osvojiti, posedovati. Ne može pripasti pojedincu. Mi smo htele da postavimo pitanje može li se spoznati? Devojka u našem filmu samo donekle isčezava, ona ostaje kao segment prirode, u vidu sunca koje obasjava put nesrećnom princu. Možemo reći da je lepota svuda oko nas, samo je treba znati prepoznati. Suštinski to nije priča o osvajanju lepote, nego o njenom spoznavanju, o obogaćivanju sopstvenog duha.  Rad na Trkiji bio je upravo to – obogaćivanje sopstvenog duha i života. Kratkoća i jezgrovitost pripovetke, ritam i slikovitost čine odličan predložak i estetski okvir za jedan animirani film, sa druge strane etičko značenje književnog dela I svevremenost ideje pružaju povod i imaju opravdanje za novo vizuelno promišljanje“.

Film je režirala Marija Vulić, animatorke su Isidora Vulić i Marija Vulić, Dizajn zvuka i muzike je zasluga Aleksandra Saše Ćirova iz Rusije. Naratorka je Radmila Tomović, a za postprodukciju slike zadužen je bio Vladan Obradović. Film je nastao pod okriljem produicentske kuće „Jafilm“ iz Jagodine.  Film je podržao Filmski centar Srbije, a podršku su pružili i Кulturni centar Jagodina i Zavičajni muzej Jagodina.

Film je do ovog trenutka prikazan i na ovim festivalima:  Kratka forma Gornji Milanovac 2020 (Trkija je tu osvojila Granpri) Balkanima evropski festival animiranog filma u Beogradu ( nagrada za najbolji srpski animirani film), Picollo Animazione Festival u Italiji (nagrada za najbolji film u kategoriji Poezija i animacija), kao i na međunarodnim festivalima animacije Banja Luka 2020, Animanima Čačak, Animateka, Ljubljana…

Međunarodna inicijativa RE-ACT podržala dva filmska projekta iz Srbije

Nakon šest selekcionih krugova tokom 2020. godine, međunarodna inicijativa RE-ACT odabrala je projekte novih filmova srpskih autora – “Oče naš” Gorana Stankovića i “Taj zvuk u tišini” Srđana Keče, među osam projekata koji najviše obećavaju, i podržala ih sa po 10.000 evra.

Projekat filma Gorana Stankovića, u produkciji kuće This and That Productions, ranije je bio poznat kao “Crna reka”, a pod tim naslovom je u maju 2019.  godine podržan na FCS-ovom konkursu za Sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih debitantskih igranih filmova. Projekat flma Srđana Keče, u produkciji Non-Aligned Films,  u julu 2020. godine podržan je na FCS-ovom konkursu za Sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih dokumentarnih filmova.

RE-ACT je inicijativa koju su 2015. godine pokrenuli Hrvatski audiovizuelni centar, Audiovizuelni fond Furlanije-Julijske krajine i Slovenski filmski centar, a kojoj se 2019. pridružio i Filmski centar Srbije. Namenjen je filmskim stvaraocima i producentima koji žele da unaprede bliže veze sa Hrvatskom, Furlanijom-Julijskoj krajinom (Italija), Slovenijom i Srbijom, a čiji je cilj razvoj novih audiovizuelnih projekata i podsticanje međunarodnih koprodukcija.

Hit komedija Pjera Žalice “Koncentriši se, baba” sa Mirom Banjac u glavnoj ulozi dostupna online

Hit komedija Pjera Žalice “Koncentriši se, baba” sa najpoznatijim glumcima regije, dostupna je online za gledatelje širom svijeta na OnDemand platformi kina Meeting Point: Ondemand.kinomeetingpoint.ba.

U filmu glume Mira Banjac, Jasna Žalica, Emir Hadžihafizbegović, Alma Prica, Jadranka Đokić, Vedrana Božinović, Admir Glamočak, Dženita Imamović, Bane Popović, Izudin Bajrović, Dino Sarija…

Nakon filmova “Gori vatra” (2003) i “Kod amidže Idriza” (2004), bh. redatelj Pjer Žalica je sa svojim trećim igranim filmom “Koncentriši se, baba” treći put otvorio Sarajevo Film Festival (2020). Prošlogodišnji Sarajevo Film Festival otvoren je svjetskom premijerom ovog filma koji je zabilježio rekordnu gledanost: u prva dva sata gledalo ga je skoro 14.000 ljudi u 42 zemlje.

“Komedija zaista jeste delikatan žanr. Nasmijati publiku a ne biti banalan je stvarno komplicirano. Nije teško proizvesti smijeh kao fiziološku reakciju, ali nasmijati publiku a zadržati smisao, težinu, to je komplicirano. Međutim, ja to jako volim. Mislim da mi tako komuniciramo u životu, mi smo duhoviti ljudi. Nažalost, znamo nekad biti i brutalni. Nekad u tom cinizmu znamo otići u krajnost u kojoj to prestaje biti humor a postaje izrugivanje. U balansu između oštrijeg cinizma a da ne pređete u izrugivanje, to je prostor u kojem se najviše volim nalaziti, koliko god da je riskantno”, rekao je Žalica uoči svjetske premijere u festivalskoj emisiji SFF Talks, koja je gledateljima također dostupna uz film na Ondemand.kinomeetingpoint.ba.

Radnja filma događa se u aprilu 1992. godine. Brojna se porodica, razbacana po cijeloj Jugoslaviji, okuplja u Sarajevu oko odra stare majke. Baba nije dobro, ali se prognoza porodičnog ljekara da je njena smrt pitanje minuta pretvara u sate, pa onda dane. Počinju spletke, prevare i trvenja oko nasljedstva koje će ostati iza starice, a naročito oko velike porodične kuće u Sarajevu. Baba i posljednim uzdasima svojski učestvuje u tome, a možda je upravo to i održava u životu…

“U širem kontekstu jasna je asocijacija na raspad Jugoslavije, ali dok smo radili nismo tražili paralele. Bili smo potpuno fokusirani na porodicu, imali smo osjećanje da radimo ‘Gosford Park’, znajući da je taj mikrosvijet koji pravimo neka vrsta alegorije na širu sliku svijeta u kojoj smo živjeli prije million godina i koja je nestala. Jedan filmski kritičar mi je rekao da je ovo priča koja prethodi priči ‘Gori vatra’. Kad smo analizirali tekst, i kad sam radio kraj ovog filma, činilo mi se kao da ću sad zaroniti, a onda će ‘Gori vatra’ izroniti. Odavno ovu priču imam”, rekao je Žalica u emisiji SFF Talks.

Na Ondemand.kinomeetingpoint.ba dostupni su i filmovi “Pun mjesec” Nermina Hamzagića – dobitnik Ekumenske nagrade žirija i nagrade za najboljeg glumca (Alban Ukaj) na festivalu u Cottbusu, Njemačka; nominacija za Evropsko otkriće godine 2020 Evropske filmske akademije – dostupan gledateljima širom svijeta; film “Mare” Andree Štake, dobitnik Srca Sarajeva za najbolju glumicu Sarajevo Film Festivala 2020 (Marija Škaričić) i nagrade CICAE, te film “Otac” Srdana Golubovića, dostupan gledateljima u Bosni i Hercegovini i Sloveniji.

Prijavi se na ondemand.kinomeetingpoint.ba (https://ondemand.kinomeetingpoint.ba/) i gledaj film u kućnoj atmosferi!

Potpisan protokol o saradnji Filmskog centra Srbije, Radio-televizije Srbije i Telekoma Srbija

U sredu, 13. januara, u Beogradu je potpisan Protokol o saradnji Filmskog centra Srbije, Radio-televizije Srbije i Telekoma Srbija. Saradnja uspostavljena ovim Protokolom ima za cilj formiranje i razvoj zajedničke i efikasnije kontrole namenskog trošenja sredstava od strane dobitnika sredstava FCS-a, RTS-a i Telekoma Srbija, kada dobitnik sredstava za potrebe snimanja TV serije koristi resurse i audio-vizuelne materijale istovremeno namenjene za potrebe snimanja filma, i obrnuto.

Potpisnici protokola će sa ovim ciljem formirati Zajedničku komisiju za pravdanje sredstava, u kojoj će svaka imati po jednog predstavnika. Ova komisija će kontrolisati ugovore o (su)finansiranju TV serije ili filma, budžete produkcije, vremenski plan realizacije, ugovore dobitnika sredstava sa glumcima i tehničkim ekipama TV serije ili filma, sva izvršena plaćanja, kao i drugu dokumentaciju od značaja za proizvodnju ovih sadržaja.

Protokol je nastao imajući u vidu da se u proizvodnji televizijskih serija često koriste resursi i audio-vizuelni materijali koji su istovremeno namenjeni za potrebe snimanja filmova čija je realizacija prethodno finansijski podržana od strane FCS-a, i obrnuto, zbog čega se potencijalno stvara problem prilikom kontrole i pravdanja namenskog utroška sredstava potpisnica Protokola. Ovaj dokument će predstavljati osnov za donošenje odgovarajućih pravilnika i uputstava na zajedničkom nivou, bliže definisati rad Zajedničke komisije, ali i razvijanje drugih mehanizama i aktivnosti na planu saradnje Filmskog centra Srbije, Radio-televizije Srbije i Telekoma Srbija.

Srpski projekti na predstojećem koprodukcionom marketu u Trstu

I ove zime od 25. do 28. januara u sklopu predstojećeg 32. izdanja Filmskog festivala u Trstu biće održan koprodukcioni market WEMW (Kada istok sretne zapad – When East Meets West). Za ovo idanje pomenutog marketa u različitim  kategorijama odabrano je nekoliko srpskih projekata koji su trenutno u poodmakloj fazi postprodukcije.

U segmentu nazvanom Poslednja stanica: Trst (Last Stop Triest), viđenom za dokumentarne filmove u fazi poodmakle montaže je i projekat dugometražnog dokumentarnog filma Muzej revolucije autora Srđana Keče. U dve rečenice izložen, sinopsis glasi: u ostacima napuštenog utopijskog projekta raste neobično prijateljstvo između jedne devojčice i jedna starice. Kada grad počne da briše prostore u kojima one žive, nazire se kraj detinjstvu i snovima.

Film nastaje u produkciji filmske kuće UZROK, a u koprodukciji sa kućama Restart iz Zagreba i nutprodukce iz Praga. Producenti su Vanja Jambrović i Srđan Keča. Projekat filma predstavljan je i nagrađivan na nizu pičing foruma: IDFA Forum, DOK Leipzig Co-production Market, Beldocs In Progress (gde je osvojio postprodukcijsku nagradu), Zagreb Dox Pro (gde je osvojio nagradu HBO Europe), East Doc Forum (gde je osvojio glavnu nagradu East Doc Platform) i CineLink Industry Days (gde je osvojio postprodukciju nagradu Digital Cube), a osvojio je i podršku čuvenog Fonda Sandens (Sundance). Muzej revolucije je prethodno podržan sredstvima za produkciju Filmskog centra Srbije, HAVC i Češkog filmskog fonda, sredstvima za razvoj MEDIA Fonda Evropske komisije, kao i od strane televizijskih kanala Al Jazeera Documentary Channel i RTL GEO. Premijera filma se očekuje u 2021. godini. Srđan Keča je autor zapaženih i nagrađivanih dokumentarca Mirage  (2011) i Pisma ocu (2011).

U isti segment ovog koprodukcionog marketa uvršten je i projekat jedne manjinske srpske koprodukcije – u pitanju je projekat dugometražnog dokumentarnog filma Pomirenje (ranijeg radnog naslova Krvna osveta) autorke Marije Zidar, koji nastaje kao koprodukcija Slovenije, Srbije i Crne Gore. Na ovoj koprodukciji rade  producentske kuće Vertigo (Slovenija), Film House Baš Čelik (Srbija) i Seagull Entertainment (Crna Gora), Ovaj projekat je  ranije izborio podršku i Slovenačkog filmskog centra, Filmskog centra Srbije i Filmskog centra Crne Gore.

Kratak sinopsis: Ubistvo mlade žene postaje okidač za ovu balkansku dramu u čijem su središtu ponos, moć i porodične tajne. Njen ubica je osuđen i poslat u zatvor, ali pred ocem žrtve je baština prastare albanske tradicije – krvna osveta. On mora da ili oprosti kćerkino ubistvo ili da ubije člana ubičine porodice.  Grupa lokalaca posreduje, a njih predvodi bivši agent tajne službe iz glavnog grada. Pod  krinkom rituala oni vrše pritisak na oca da oprosti kako bi bila izbegnuta katastrofa. Ali možda i za posrednike ima nekakve koristi od ove tragedije.

A za kategoriju This is IT, segment fokusiran na projekte igranih filmova u fazi izrade i postprodukcije, izabran je projekat srpskog filma Mrak scenariste i reditelja Dušana Milića. U pitanju je filmska koprodukcija Srbije, Danske, Bugarske, Grčke i Italije, sa pričom nadahnutom istinitom porodičnom dramom srpske porodice na Kosovu i Metohiji. Radnja psiho-horora Mrak se dešava u vreme martovskog pogroma na Kosovu i Metohiji nakon Uskrsa 2004. godine. Film obrađuje temu života u stalnom strahu srpske devojčice Milice koja, nakon što su joj otac i ujak nestali, ostaje sama sa majkom i dedom u sablasnoj kući. Porodicu čuvaju prijateljski nastrojeni pripadnici italijanskog KFOR-a čija prekomanda, ipak, menja sve…

Direktor fotografije je Kiril Prodanov, scenograf  Mile Jerermić, dizajner zvuka Kristijan Eidnes Andersen (čest saradnik Larsa fon Trira i Nikolasa Vindinga Refna), muziku će komoponovati Stefano Belon, dok će film montirati Janis Halkiadakis. U filmu se, osim Slavka Štimca (deda Milutin), Danice Ćurčić (ćerka Vukica) i malene debitantkinje Mione Ilov (devojčice Milice), pojavljuju i Nikola Rakočević (sveštenik Dositej), makedonski glumac Kole Angelovski (monah Živan), Slaviša Čurović (Blagoje) i bosanska glumica Slađana Bukejlović (učiteljica Dobrinka). Tu je i Flavio Parenti, italijanski glumac zapažene umetničke biografije koji u srpskom Mraku tumačiti italijanskog vojnika KFOR-a Mauricija.

Srpski producenti Mraka su kuće Film Deluxe Int i This and That Productions,  producentkinja Snežana van Houwelingen, danski  koproducent je Space Rocket Nation, bugarski RFF Stefana Kitanova, italijanski A Lab Debore Desio, a grčki Graal Konstantina Staurianoua. Dušan Milić je autor filmova Jagoda u supermarketu, Guča i Travelator, kao i televizijskih serija Folk i Sumnjivo lice.

Autori fotografija iz filma Mrak: Kiril Prodanov i Jana Lozeva

Projekat „Pukotine u ledu“, novog filma Maje Miloš, podržan i u Italiji

Nakon uspeha na konkursima Filmskog centra Srbije (FCS), Slovenačkog filmskog centra, Filmskog fonda Holandije i programa MEDIA Kreativna Evropa, projekat novog dugometražnog igranog filma srpske rediteljke Maje Miloš, naslovljen „Pukotina u ledu“, izborio je podršku i u Italiji, na konkursu tamošnje Direkcije za film i audiovizuelno stvaralaštvo (Direzione generale Cinema e audiovisivo). Pomenuta podrška iznosi 150 hiljada evra, a italijanski koproducent je kuća NIGHTSWIM S.R.L..

Prema u ovom trenutku dostupnim informacijama, sinopsis pomenutog filma glasi: Marija je klizačica koja živi sa ocem, kamiondžijom, na obodu Beograda. Skrhana bolom zbog gubitka majke koja je umrla tri godine ranije, ona ne može da izrazi svoju rasplamtalu seksualnost. Ona to doživljava kao veliku tajnu koja je progoni i oseća se bezvrednom. Marijin otac se zbližava sa ženom koja se potom useljava u njihovu kuću zajedno sa svoje dve kćerke. Marija podržava svog oca ali shvata da ne može da veruje svojoj novoj maćehi.

U svojoj ekplikaciji autorka Maja Miloš je ovaj  projekat pojasnila i sledećim rečima: „Pukotina u ledu se bavi pitanjima integriteta žena u materijalistički i takmičarski ustrojenom svetu punom agresije. Film prati junakinjino intimno putovanje samoprihvatanja i integriteta, potcrtavajući obim degradacije i eksploatacije žena kroz razne društvene slojeve, s ciljem da na sirov način oslika stvaran život bez propratnog moralisanja. Narativni modeli bajki su uronjeni u savremenu priču kako bi se istražilo kako humanističke ideje bajki funkcionišu u današnjem svetu.“

Maja Miloš je diplomirala na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti. Učestvovala je u programu Berlinale Talent Campus, kao i u dokumentarističkom programu La Femis. Režirala je jedanaest kratkometražnih filmova, od kojih je većina nagrađena na nacionalnom i internacionalnom nivou. Njen prvi dugometražni film Klip (2012) prikazan je na međunarodnim filmskim festivalima u Roterdamu, San Sebastijanu, Torontu, Moskvi, Karlovi Varima, Solunu, Minhenu, Tansilvaniji, i osvojio je brojne nagrade, uključujući Nagradu Tigar u Roterdamu. Bila je članica žirija festivala u Roterdamu, Sarajevu, Karlovi Varima, Pančevu, Leskovcu. Radi kao asistentkinja na katedri filmske i televizijske režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Film „Quo Vadis, Aida?” Jasmile Žbanić dostupan još 7 dana na online platformi Kinomeeting Point

Zbog velikog interesovanja publike, film „Quo Vadis, Aida?”, bosanskohercegovačke rediteljke i scenaristkinje Jasmile Žbanić, dostupan je za gledaoce u Srbiji do 10. januara 2021. na onlajn platformi Kinomeeting point (Ondemand.kinomeetingpoint.ba).

Ostvarenje „Quo Vadis, Aida?” je na renomiranom filmskom sajtu Screen Daily nedavno uvršteno u Top 10 filmova 2020. godine po izboru kritičara Alana Hantera, koji radi za ovaj medij od 1990. i ko-direktor je Glazgov Film Festivala, a od svetske premijere na Venecijanskom filmskom festivalu početkom septembra, osvojilo je niz internacionalnih nagrada. Među poslednjima u nizu je specijalno priznanje na 37. Jerusalim Film Festivalu, održanom od 10. do 20. decembra, koje je dodelio renomirani žiri u sastavu – Pawel Pawlikowski, Joseph Cedar, Daniela Michel. Film „Quo Vadis, Aida” takođe je dobio i dve nagrade na Les Arcs filmskom festivalu u Francuskoj, završenom 26. decembra – Kristalnu strelu za najbolji film, kao i nagradu publike.  

Nakon premijernog prikazivanja u Veneciji film je dobio i tri nezavisne nagrade: organizacije UNIMED (Mediterranean university Union), nagradu Brian organizacije UAAR (Union of Agnostics and Rationalist), kao i nagradu SIGNIS asocijacije SIGNIS International (World Catholic Association for Communication). Na Antalija Film Festivalu, „Quo Vadis, Aida?” je oktobra ove godine dobio nagradu za najbolji internacionalni igrani film. Na El Gouna Filmskom festivalu u Egiptu dobio je Zlatnu zvezdu za najbolji film, dok je Jasna Đuričić dobila nagradu za najbolju žensku ulogu.  Pre poslednjih priznanja u Izraelu i Francuskoj, „Quo Vadis, Aida?” je  nagrađen na 21. Arras film festivalu u Francuskoj, gde je dobio Gran Pri  „Zlatni atlas” za najbolji film, kao i tri nagrade na festivalu London Film Week u prestonici Engleske – za najbolji film, najbolju rediteljku (Jasmila Žbanić) i najbolju glumicu (Jasna Đuričić).

Ova ratna drama prati sudbinu Aide, nekadašnje profesorke, koja radi kao prevoditeljka za mirovne snage UN u Srebrenici. Kada srpska vojska preuzme vlast u gradu, njena porodica i hiljade stanovnika traže zaštitu unutar UN kampa. Kao insajder u pregovorima, Aida ima pristup svim informacijama i pokušava da spasi svoju porodicu od sigurne smrti. Glavne uloge tumače Jasna Đuričić, Izudin Bajrović, Raymond Thiry, Johan Heldenbergh,  Boris Isaković, Emir Hadžihafizbegović,  Boris Ler , Dino Bajrović i drugi.

Film je u bioskopskoj distribuciji u  Bosni i Hercegovini od oktobra, a i pored toga što još nije počelo prikazivanje na teritoriji Republike Srpske, pogledalo ga je skoro 11.000 ljudi. Takođe, „Quo Vadis, Aida?”  je odabran i kao bosanskohercegovački kandidat za nagradu Oskar.

Producenti filma su Damir Ibrahimović i Jasmila Žbanić (Deblokada, BiH), a film je realizovan u koprodukciji sa Coop99 (Austrija), Digital Cube (Rumunija), N279 Productions (Holandija), Razor Film (Nemačka), Extreme Emotions (Poljska), Indie Prod (Francuska) i Torden Film (Norveška), u partnerstvu sa Radio-televizijom Bosne i Hercegovine, turskom TRT, nemačko-francuskom TV ARTE/ ZDF i austrijskom ORF. Partner filma je Radio Televizije Bosne i Hercegovine, u realizaciju filma su uključeni i Turska TRT, njemačko-francuska TV ARTE/ ZDF i austrijski ORF.

Postignuća i uspesi Filmskog centra Srbije i srpskog filma u 2020. godini

I pored objektivnih teškoća koje su doneli izazovi pandemije, Filmski centar Srbije je tokom 2020. zabeležio brojne uspehe i ostvario zacrtani plan, tako postavši jedna od malobrojnih institucija u Srbiji koja je sprovela u delo sve planirane konkurse, a uz to i jedini fillmski centar u okruženju koji je uspeo da realizuje planirano, sa minimalnim umanjenjem budžeta.

Gordan Matić, koji je od jula 2019. na čelu FCS-a, rezimirao je trenutnu situaciju sledećim rečima: „U verovatno najtežoj i najizazovnijoj godini ovog veka FCS je uspeo da obezbedi svim stvaraocima i filmskim radnicima mogućnost planiranja i kreiranja svojih filmova. Smatram to zaista velikim uspehom. Mnoge porodice vezane za kreativnu industriju i film moći će bezbrižnije da očekuju naredne, nadamo se mirnije, godine. Moram istaći da je FCS uz izuzetne napore svih zaposlenih i Upravnog odbora sproveo sve konkurse koji su bili planirani za 2020. i to povećavši obim ulaganja u kvalitet i kvantitet domaće proizvodnje. Po tome smo jedna od retkih Institucija u ovom delu Evrope.  FCS je bio otvoren sve vreme prvog i drugog talasa pandemije, i prvi pokrenuo i predlagao rešenja Vladi i ministarstvima za pomoć svim sektorima umetničkog stvaralaštva. Veoma sam ponosan na sve zaposlene i njihovo angažovanje tokom ovog perioda.“ 

Konkrusi Filmskog centra Srbije

FCS je realizovao po planu sve konkursne aktivnosti u ovoj kalendarskoj godini. Na 29 konkursa raspisanih u 2020. podržano je čak 166 projekata, a sa sredstvima u ukupnom iznosu od 724.500.000 dinara. U opticaju su bile 22 konkursne kategorije, a između ostalog, podržano je 18 srpskih igranih dugometražnih filmova i 13 srpskih dugometražnih dokumentarnih filmova (što je najveći broj podržanih dugometražnih filmova u istoriji FCS-a), kao i brojni drugi projekti u okviru kratkog metra, manjinskih koprodukcija, razvoja… S druge strane, samo tokom prve polovine decembra, podršku na inostranim fondovima izborilo je nekoliko projekata ovdašnjih celovečernjih igranih filmova –  „Priča o Fateme“ Vuka Ršumovića (na konkursu panevropskog fonda Eurimaž), „Pukotina u ledu“ Maje Miloš  (na konkrsu Filmskog fonda Holandije), „Lost Country“ Vladimira Perišića (na konkursu Hrvatskog audiovizualnog centra).

Izdavačka delatnost Filmskog centra Srbije

Tokom 2020. godine, u okviru izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije, objavljeno je sedam odlično prihvaćenih knjiga o sedmoj umetnosti: „Piščevo putovanje: Mitska struktura za pisce“, Kristofera Voglera, prva dva toma sabranih dela čuvenog srpskog sineaste Branka Vučićevića (1944–2016): „Тo je najlepši film koji sam ikada gledao“ i „Ma sve su to samo komedije sa plakanjem“), antologija Slobodana Šijana „Pisci u bioskopu: Književna istorija naših filmskih doživljaja“, kao i knjige „Estetika avangardnog i eksperimentalnog filma: Telo, rod i identitet / Evropa – SAD – Srbija“ Ivane Kronje, „50 godina filmskog hita u srpskoj kinematografiji 1969-2019“ Marine Fafulić Milosavljević i „Pčelinjak u osinjem gnezdu“ –  monografija Bogdana Zlatića o stvaralaštvu reditelja Jovana Živanovića.

Obuka za deficitna zanimanja u filmskoj industriji

U saradnji sa Fakultetom dramskih umetnosti u Beogradu, po prvi put ove godine FCS je pokrenuo obuku za deficitna zanimanja u filmskoj industriji, za sekretarice i asistente režije. U narednom periodu biće organizovane i radionice za još četiri deficitarna zanimanja: rasvetljivač – gafer, scenski radnik – farmajstor, šarfer i švenker, za koje su već obavljeni prijemni razgovori, ali usled epidemiološke situacije u Srbiji iste se odlažu do daljnjeg.

Pomoć profesiji tokom pandemije Kovida-19

Filmski centar je bio prva institucija u Republici Srbiji koja je zatražila pomoć od nadležnih ministarstava za sve umetnike i stvaraoce. Na inicijativu Filmskog centra Srbije, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ sastavio je dokument sa merama zdravstvene zaštite i preporukama za bezbedno funkcionisanje filmskih produkcija tokom epidemije zarazne bolesti Kovid-19 u Republici Srbiji.

Protokol o saradnji Filmskog cennta Srbije i Srpske pravoslavne crkve

Filmski centar Srbije i Srpska pravoslavna crkva potpisali su protokol o saradnji, kojim se projektima podržanim od strane Filmskog centra Srbije olakšava pristup i korišćenje materijalnih, kulturnih i duhovnih dobara kojima raspolaže Srpska pravoslavna crkva, a koji su neophodni za njihovu realizaciju.

YouTube kanal Filmskog centra Srbije

Filmski centar Srbije je tokom vanrednog stanja pokrenuo YouTube kanal na kome je od marta do juna 2020. prikazano oko 50 srpskih filmova, a kanal je zabeležio više od 15.000 individualnih poseta i pregleda i 9.000 pratilaca.

Najuspešniji srpski filmovi u 2020.

 „Otac“ Srdana Golubovića je prikazan u okviru „Panorame“, zvaničnog programa 70. izdanja Berlinskog filmskog festivala, tom prilikom osvojivši čak dve nagrade.

„Oaza“ Ivana Ikića prikazana je i nagrađena na 77. Venecijanskom filmskom festivalu: Ikićevoj režiji je, kao najboljem evropskom filmu u selekciji „Dani autora“, pripala prestižna Nagrada „Europa Cinemas Venice Label“.

U zvaničnu selekciju 73. Filmskog festivala u Kanu uvrštena je i jedna srpska manjinska koprodukcija –film „Suton“ litvanskog reditelja Šarunasa Bartasa, a kultni klasik „Ko to tamo peva“ (1980) Slobodana Šijana prikazan je u zvaničnom programu „Kan klasik“ u okviru 73. Kanskog filmskog festivala.

„Moj jutarnji smeh“, debitantski celovečernji igrani film scenariste i reditelja Marka Đorđevića, prikazan je u zvaničnom delu programa 49. Međunarodnog filmskog festivala u Roterdamu.

Od dokumentarnih filmova koje je podržao FCS, zapažen uspeh je imao kratkometražno ostvarenje „A sad se spušta veče“. Film Maje Novaković prikazan je na gotovo 100 festivala, osvojivši više od 30 nagrada i kvalifikujući se za nominacije za nagradu BAFTA i nagradu Oskar. Zapažen festivalski pohod imao je i  ima i najnoviji dokumentarni film Mladena Kovačevića – „Srećan Božić, Jivu!“.

Iako je poseta bioskopima znatno opala, 2020. godina je iznedrila i jedan domaći bioskopski hit: „Vikend sa ćaletom“ Miroslava Momčilovića je za prva dve meseca prikazivanja, i to usled za to nimalo zgodne oklobosti, pogledalo oko 50.000 gledalaca.

Umetnički savet Filmskog centra Srbije

Na inicijativu direktora Filmskog centra Srbije Gordana Matića, Upravni odbor ove institucije osnovao je Umetnički savet Filmskog centra Srbije. Za članove saveta imenovani su glumci Mirjana Karanović i Predrag Miki Manojlović, filmski reditelj i publicista Đorđe Kadijević, direktor fotografije Predrag Popović i Gordan Matić, direktor Filmskog centra.

Mreža kinoprikazivača Srbije

Osnivačka skupština Mreže kinoprikazivača Srbije, koja je formirana Memorandumom o saradnji potpisanom u Filmskom centru Srbije decembra prošle godine, održana je 17. i 18. novembra 2020. godine. Do sada je Mreži, na osnovu ovog dokumenta, pristupio 41 prikazivač.

Planovi za 2021. godnu

Filmski centar Srbije se već uveliko priprema za godinu pred nama. FCS sluša savete struke, tako da priprema unapređenja konkursa, a na osnosu sugestija strukovnih udruženja. U pripremi i planu su novi konkursi: Konkurs za razvoj projekta zasnovanom na književnom delu domaćeg autora (prvi konkurs ovog tipa u ovom delu sveta), i Pozivni konkurs za renomirane srpske autore (reditelji stariji od 65 godina čiji su prethoni filmovi učestvovali u Kanu, Veneciji i/ili Berlinu). Pred potpisivanjem su dva važna sporazuma: Sporazum sa Italijom o koprodukcijama i distribuciji  i Ugovor o saradnji sa Ministarstvom odbrane. Pored saradnje sa Fakultetom dramskih umetnosti na obici kadra za deficitna zanimanja u filmu koja se nastavlja, FCS planira da tokom sledeće godine, a u zavisnosti od epidemiološke situacije, organizuje sa inostranima partnerima obuku za pirotehničare i kaskadere. U saradnji sa Domom omladine Beograda, FCS će tokom februara, marta, aprila i maja organizovati četriri tribine o identitetu srpskog filma u XXI veku na kojima će učestvovati renomirana imena iz sveta filmske kritike, istorije i teorije.

Premijera filma „Pejzaži otpora“ Marte Popivode u glavnom programu festivala u Roterdamu

Dugometražni dokumentarni film Marte Popivode, „Pejzaži otpora“ selektovan je za glavni takmičarski program 50. jubilarnog Internacionalnog filmskog festivala u Roterdamu (IFFR), koji će se održati u hibridnoj formi (uživo i onlajn) od 1. do 7. februara 2021.

Glavni takmičarski program, pod nazivom „Tiger Competition“ otkriva i podržava inovativne autore u usponu, čiji radovi pomeraju granice filma. Selekcija obuhvata 16 filmova iz celog sveta.

Fim „Pejzaži otpora“ beleži putovanje kroz sećanja antifašističke borkinje Sonje (97), jedne od prvih partizanki u Srbiji, koja je bila i među vođama pokreta otpora u Aušvicu. Dok Sonja priča, putujemo kroz pejzaže njene revolucionarne mladosti – šume i planine Srbije i blatnjavi teren Aušvica, zabeležene onako kako izgledaju danas – kao i kroz njen mali stan u centru Beogradu, gde živi sa mužem i mačkom. Kao sjajna pripovedačica, Sonja je u stanju da priča o događajima iz prošlosti bez „naknadne pameti”, čime nas direktno prenosi u tu specifičnu atmosferu i način razmišljanja koji su iznedrili antifašistički otpor u Jugoslaviji.

Protagonisti filma su Sofija Sonja Vujanović (Stanišić), Ivo Vujanović i Ivanka Maksović.

Scenario i režiju filma potpisuje Marta Popivoda, na scenariju i dramaturgiji radila je Ana Vujanović, direktor fotografije je Ivan Marković, montažerka Jelena Maksimović, dizajner zvuka Jakov Munižaba, dok je miks zvuka uradio Simon Apostolou.

Producenti Pejzaža otpora su Marta Popivoda i Dragana Jovović ispred producentske kuće „Teorija na Delu“ (Theory at Work) iz Srbije, kao i Jasmina Sijerčić ispred „Bocalupo Films“ iz Francuske.

Film je realizovan uz podršku Filmskog centra Srbije, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Rekonstrukcije Ženski fond, Medienboard-a Berlin-Brandenburg, ARTE France – La Lucarne i CNC – Centre National de la Cinématographie et de l’Image Animée.

Marta Popivoda (Beograd / Berlin) je filmska rediteljka, video umetnica i kulturna radnica. Njen rad istražuje tenzije između sećanja i istorije, kolektivnih i individualnih tela, kao i ideologije i svakodnevnog života, sa posebnim fokusom na antifašističke i feminističke potencijale jugoslovenskog socijalističkog projekta. U svom umetničkom stvaralaštvu i istraživanju, ona neguje kolektivne prakse, i dugi niz godina je bila članica kolektiva TkH (Teorija koja hoda). Popivodin prvi dugometražni dokumentarac, „Jugoslavija, kako je ideologija pokretala naše kolektivno telo“ imao je premijeru na 63. Berlinalu, a zatim je prikazan na brojnim međunarodnim i domaćim filmskim festivalima. Popivodin rad je predstavljen i u galerijama i muzejima, kao što su Tate Modern u Londonu, MoMA u Njujorku, M HKA u Antverpenu, Muzej moderne umetnosti u Ljubljani, Muzej savremene umetnosti u Beogradu itd. Popivoda je dobitnica prestižne nagrade za vizuelnu umetnost Berlin Art Prize, koju dodeljuje berlinska Akademija umetnosti, kao i nagrade za mlade umetnike Edith-Russ-Haus Award for Emerging Media Artist. Njen novi dugometražni dokumentarni film „Pejzaži otpora“ imaće premijeru na filmskom festivalu u Roterdamu IFFR 2021, u glavnom takmičarskom programu.

Vimeo link: https://vimeo.com/494231566

Podrška Hrvatskog audiovizualnog veća (HAVC) za nove filmove Vladimira Perišića i Igora M. Toholja

Na šestoj sednici Hrvatskog audiovizualnog veća (HAVC) u trećem sazivu, koja je održana u onlajn vidu, doneta je, između ostalih, i odluka o dodeli sredstava za podršku filmskih koprodukcija sa manjinskim hrvatskim udelom. Tom odlukom, podrška tog tela odobrena je i projektima novog dugometražnog igranog filma Vladimira Perišića, „Lost Country“, i kratkog eksperimentalnogfilma „Upload Memories“ Igora M. Toholja.

Lost Country, rečima reditelja, istražuje čulno, emocionalno i političko odrastanje glavnog junaka Stefana koji se nalazi u situaciji da bira izmedju vernosti porodici i sopstvenim uverenjima. Kroz portrete tri generacije jedne porodice, film je ujedno priča o istorijskoj i politickoj transformaciji jugoslovenskog drustva. 

Lost Country, ranije podržan i na konkursu Filmskog centra Srbije (FCS), nastaje u koprodukciji producentskih kuća Trilema (Srbija),  KinoElektron (Francuska) i Kinorama (Hrvatska). Kao i u slučaju prethodnog mu filma, višestruko nagrađivanog ostvarenja Ordinary People, Perišić i ovog puta sarađuje sa scenaristkinjom Alis Vinokur, inače, i scenaristkinjom zapaženog filma Mustang, ali i scenaristkinjom i rediteljkom filmova Disorder i Proxima.

Kako stoji u obrazloženju HAVC-a, Uploaded memories eksperimentalni je film strukturiran od niza kadrova koji su automatiovani kompjuterski generisanim algoritmom koji pravi njihov poredak. Reč je o digitalizovanim kadrovima Super 8 koji su lična  arhiva autora. Redatelj, manipulišući privatnim snimcima, reinterpretira proces sećanja. On postavlja pitanje da li je moguće napraviti mašinu koja može da virtuelno rekonstruiše proces sećanja, a krajnji ishod je vrlo začudna, nostalgična, mešavina kadrova koji u kombinaciji sa zvučnom slikom deluju upravo kao sećanje kakvo bi bilo ako bi bilo moguće da se ono preseli na filmsko platno.

Projekat je koprodukcija između Srbije i Hrvatske, a hrvatski koproducent je F.F. Produkcija. I ovaj projekat je (u julu ove godine) podržan na konkursu Filmskog centra Srbije, a ovdašnji producent je kuća Zero produkcija.

HAVC je ovom projektu odobrio podršku u iznosu od 35 hiljada kuna, dok je projekat novog filma Vladimira Perišića dobio podršku od 550 hiljada kuna.

Projekat novog celovečernjeg igranog filma Vuka Ršumovića izborio i podršku fonda Eurimages

Sasvim očekivano, a usled dobro poznatih okolnosti, 161. sastanak Upravnog odbora Fonda Eirimages, tela Saveta Evrope, održan je u onlajn vidu; tom prilikom, doneta je odluka da podršku ovog koprodukcionog fonda dobiju projekti 17  dugometražnih filmova, među kojima su su i projekat novog celovečernjeg igranog filma Vuka Ršumovića i jedna manjinska srpska koprodukcija – projekat filma Marka Šantića.

Projekat srpskog dugometražnog igranog filma „Priča o Fateme“ Vuka Ršumovića, koji u ovom terenutku nastaje kao koprodukcija Srbije, Italije i Hrvatske, dobila je podršku u iznosu od 115 hiljada evra. Projekat ovog filma (ranijeg naslova „Živi“), podržan je svojevremeno i na konkursu Filmskog centra Srbije. Ovo će biti drugi rediteljski rad u opusu Vuka Ršumovića, zasad najpoznatijeg po višestruko nagrađivanom i hvaljenom filmu Ničije dete.

U obrazloženju komisije koja je u maju 2017., na Konkursu Filmskog centra Srbije za sufinansiranje proizvodnje domaćih igranih filmova Upravnom odboru predložila da podrži i projekat ovog filma navedeno je sledeće: „ Živi Vukа Ršumovićа nа vrlo vešt i jedinstven nаčin, svedenim sredstvimа plete komplikovаnu sliku Evrope u vreme аzilаntske krize. Umesto već više putа reciklirаne perspektive strаdаlnikа, Ršumović nаjveću drаmu dаnаšnjice koristi kаo povod zа priču o nаmа sаmimа, Evropljаnimа, deci velike, аli umorne civilizаcije nа izdisаju, o tome kаkvi smo ljudi, kаkvi smo nа rečimа а kаkvi ustvаri. Frаktаlnа drаmаturgijа vodi nаs kroz osаm rаzličitih poglаvljа sа osаm rаzličitih glаvnih junаkа, svаki zаtrpаn svojim mаlim životimа, i svаki stаvljen pred isti test čovečnosti. Vuk Ršumović je svojim debitаntskim filmom Ničije dete postigаo uspeh nа kome bi mu i dаleko iskusniji аutori pozаvideli, а Živi deluje kаo logičаn nаstаvаk već jаsno uspostаvljene poetike аutorа, te se i od ovog filmа može očekivаti uspešаn festivаlski život, аli, zаšto dа ne, i pristojаn bioskopski rezultаt u nаšoj zemlji.“

A projekat filma Probudi me (Wake me) reditelja Marka Šantića, koprodukcij Slovenije, Hrvatske i naše zemlje, dobiila je podršku od 210 hiljada evra. Sredinom prošlog meseca projekat ovog filma zvanično je izborio podršku Filmskog centra Srbije. Tada je u obrazloženju komisije istaknuto i ovo: „Veoma aktuelna i važna tema ksenofobije i odnosa manjinske i većinske zajednice, pretočena u konkretnu i zanimljivu dramu glavnog junaka koji pod uticajem amnezije mora da se ponovo suoči sa svojim uverenjima i preispita ih.“

Projekat  Ršumovićevog filma Priča o Fateme nastaje pod okriljem kuća BaBoon  Production i Art & Popcorn, dok je ovdašnji koproducent projekta filma Marka Šantića beogradska kompanija Living Pictures.

Eurimages je na ovoj 161. svojoj sesiji podržao 17 projekata dugometražnih filmova u ukupnom iznosu od 4,124,000 evra.

Film Jasmile Žbanić Quo Vadis, Aida?” od sutra dostupan u Srbiji

 Od sutra, 3. decembra u 20h, film „Quo Vadis, Aida?”, bosanskohercegovačke rediteljke i scenaristkinje Jasmile Žbanić, biće dostupan za gledaoce u Srbiji na onlajn platformi Kinomeeting point (Ondemand.kinomeetingpoint.ba).

Ova ratna drama prati sudbinu Aide, nekadašnje profesorke, koja radi kao prevoditeljka za mirovne snage UN u Srebrenici. Kada srpska vojska preuzme vlast u gradu, njena porodica i hiljade stanovnika traže zaštitu unutar UN kampa. Kao insajder u pregovorima, Aida ima pristup svim informacijama i pokušava da spasi svoju porodicu od sigurne smrti. Glavne uloge tumače Jasna Đuričić, Izudin Bajrović, Raymond Thiry, Johan Heldenbergh,  Boris Isaković, Emir Hadžihafizbegović,  Boris Ler , Dino Bajrović i drugi.

Film „Quo Vadis, Aida?” imao je svetsku premijeru na Venecijanskom filmskom festivalu početkom septembra ove godine, odmah iza toga i američku na Toronto Film Festivalu, da bi tokom narednih meseci bio prikazan i na mnogim drugim internacionalnim filmskim festivalima. Nakon premijernog prikazivanja u Veneciji film je dobio i tri nezavisne nagrade: organizacije UNIMED (Mediterranean university Union), nagradu Brian organizacije UAAR (Union of Agnostics and Rationalist), kao i nagradu SIGNIS asocijacije SIGNIS International (World Catholic Association for Communication). Na Antalija Film Festivalu, „Quo Vadis, Aida?” je oktobra ove godine dobio nagradu za najbolji internacionalni igrani film. Na El Gouna Filmskom festivalu u Egiptu dobio je Zlatnu zvezdu za najbolji film, dok je Jasna Đuričić dobila nagradu za najbolju žensku ulogu.  Poslednju nagradu film „Quo Vadis, Aida?” je  osvojio na 21. Arras film festivalu u Francuskoj – Gran Pri  “Zlatni atlas” za najbolji film.

Film je u bioskopskoj distribuciji u  Bosni i Hercegovini od oktobra, a i pored toga što još nije počelo prikazivanje na teritoriji Republike Srpske, već dugo je najgledaniji film u zemlji. Takođe, „Quo Vadis, Aida?”  je odabran i kao bosanskohercegovački kandidat za nagradu Oskar.

Autorsku ekipu filma čine i Christine A. Maier (direktorica fotografije), Hannes Salat (dizajner produkcije), Małgorzata Karpiuk i Ellen Lens (kostimografkinje), Michaela Prayer (majstorica maske), Jarosław Kamiński (montažer), Igor Čamo (dizajner zvuka), Antoni Komasa-Lazarkiewicz (kompozitor).

Producenti filma su Damir Ibrahimović i Jasmila Žbanić (Deblokada, BiH), a film je realizovan u koprodukciji sa Coop99 (Austrija), Digital Cube (Rumunija), N279 Productions (Holandija), Razor Film (Nemačka), Extreme Emotions (Poljska), Indie Prod (Francuska) i Torden Film (Norveška), u partnerstvu sa Radio-televizijom Bosne i Hercegovine, turskom TRT, nemačko-francuskom TV ARTE/ ZDF i austrijskom ORF. Partner filma je Radio Televizije Bosne i Hercegovine, u realizaciju filma su uključeni i Turska TRT, njemačko-francuska TV ARTE/ ZDF i austrijski ORF.

Sinoć na Paliću završen prvi deo 6. Dead Lake Festivala horora i vina

Da bi se prilagodili novim merama Vlade Republike Srbije za suzbijanje epidemije korona virusa, organizatori „Dead Lake Horror & Wine“ filmskog festivala su ovogodišnji program podelili na dva dela. Prvi deo programa prikazan je u bioskopu Abazija na Paliću, od petka 27. do nedelje 29. novembra. Drugi deo programa publika će moći da gleda sledećeg vikenda, a program će biti blagovremeno objavljen.

Na festivalu Dead Lake 666 tokom proteklog vikenda prikazani su filmovi „Igra strave“ („Come play“) reditelja Džejkoba Čejsa, potom film argentinskog reditelja Pabla Paresa „Ja sam toksičan“ („I am toxic“), kratki film Miroslava Lakobrije „Krvave kokice“ (Bloody popcorn“) i “Čistilište” (“C.L.E.A.N.“), psihološki horor o zastrašujućoj terapiji koja se primenjuje na mladima u sanatorijumu, čiju režiju potpisuje Aurelio Toni Agliata.

Tokom sledećeg vikenda publika će gledati još 3 tri dugometražna i jedan kratki film. Očekuje nas „Posednik“ („Possessor“) reditelja  Brendona Kronemberga, sina čuvenog Dejvida Kronenberga. Film “Posednik” prati agentkinju elitne tajanstvene korporacije koja koristeći neuralne implante zaposeda tela drugih ljudi, i tera ih počine ubistva bogatih klijenata.

Na programu je i premijera američkog filma „Sam“ („Alone“), reditelja Džonija Martina, sa Donaldom Saterlendom u glavnoj ulozi. Kada dođe do izbijanja epidemije, Ejdan se zabarikadira u svom stanu. Njegovu zgradu preplavljuju zaraženi Vrištači, a kako se svet raspada i nastaje haos, on ostaje potpuno sam u borbi za život.

Kratki ispitni film druge godine filmske produkcije FDU „Ludnica subotnje večeri“ reditelja Gorana Nikolića. Glavne uloge tumače Andrea Ržaničanin, Gordana Paunović, Matea Milosavljević i pevačica Kija Kockar, koja u filmu zapravo glumi sebe. Inspiracija za film Ludnica subotnje večeri bio je svetski poznat film Mamurluk u Las Vegasu.

Poslednja projekcija drugog dana Festivala je premijera američkog filma „Sam“ („Alone“), reditelja Džonija Martina, sa Tajlerom Pozijem i Donaldom Saterlendom u glavnoj ulozi. Kada dođe do izbijanja epidemije, Ejdan se zabarikadira u svom stanu. Njegovu zgradu preplavljuju zaraženi Vrištači, a kako se svet raspada i nastaje haos, on ostaje potpuno sam u borbi za život.

Novitet na Festivalu je segment „Dead Lake za mlade“ a biće prikazan film „Pinokio“ („Pinocchio“) čuvenog Matea Garona.

Festival će zatvoriti film australijskog reditelja Marka Sevidža „Put pročišćenja“ („Purgatory road“) u kome psihotični sveštenik i njegov brat kreću u krstaški rat da oslobode grešnike posebnim načinom ubistva koji su sami osmislili. 

Organizator festivala je producentska kuća „Art & Popcorn“, a ove godine ulaz za sve projekcije je besplatan.

Srpska onlajn distribucija filma Quo Vadis, Aida?” Jasmile Žbanić od 3. decembra na platformi Kinomeeting

Film „Quo Vadis, Aida?”, bosanskohercegovačke rediteljke i scenaristkinje Jasmile Žbanić, od 3. decembra u 20h biće dostupan za gledaoce u Srbiji na onlajn platformi Kinomeeting point (Ondemand.kinomeetingpoint.ba).

Ova ratna drama prati sudbinu Aide, nekadašnje profesorke, koja radi kao prevoditeljka za mirovne snage UN u Srebrenici. Kada srpska vojska preuzme vlast u gradu, njena porodica i hiljade stanovnika traže zaštitu unutar UN kampa. Kao insajder u pregovorima, Aida ima pristup svim informacijama i pokušava da spasi svoju porodicu od sigurne smrti. Glavne uloge tumače Jasna Đuričić, Izudin Bajrović, Raymond Thiry, Johan Heldenbergh,  Boris Isaković, Emir Hadžihafizbegović,  Boris Ler , Dino Bajrović i drugi.

Jasmila Žbanić, rediteljka filma, o snimanju filma je rekla: „Osećala sam veliku odgovornost radeći ovaj film. On je pravljen sa namjerom da o teškim temama naše prošlosti progovorimo na način koji će omogućiti da se bolje vidimo i razumijemo. Potrebno nam je svima više empatije i solidarnosti. Voljela bih da publika u Srbiji pogleda film otvorenog uma i srca „. 

Film „Quo Vadis, Aida?” imao je svetsku premijeru na Venecijanskom filmskom festivalu početkom septembra ove godine, odmah iza toga i američku na Toronto Film Festivalu, da bi tokom narednih meseci bio prikazan i na mnogim drugim internacionalnim filmskim festivalima. Nakon premijernog prikazivanja u Veneciji film je dobio i tri nezavisne nagrade: organizacije UNIMED (Mediterranean university Union), nagradu Brian organizacije UAAR (Union of Agnostics and Rationalist), kao i nagradu SIGNIS asocijacije SIGNIS International (World Catholic Association for Communication). Na Antalija Film Festivalu, „Quo Vadis, Aida?” je oktobra ove godine dobio nagradu za najbolji internacionalni igrani film. Na El Gouna Filmskom festivalu u Egiptu dobio je Zlatnu zvezdu za najbolji film, dok je Jasna Đuričić dobila nagradu za najbolju žensku ulogu.  Poslednju nagradu film „Quo Vadis, Aida?” je  osvojio na 21. Arras film festivalu u Francuskoj – Gran Pri  “Zlatni atlas” za najbolji film.

Film je u bioskopskoj distribuciji u  Bosni i Hercegovini od oktobra, a i pored toga što još nije počelo prikazivanje na teritoriji Republike Srpske, već dugo je najgledaniji film u zemlji. Takođe, „Quo Vadis, Aida?”  je odabran i kao bosanskohercegovački kandidat za nagradu Oskar.

Autorsku ekipu filma čine i Christine A. Maier (direktorica fotografije), Hannes Salat (dizajner produkcije), Małgorzata Karpiuk i Ellen Lens (kostimografkinje), Michaela Prayer (majstorica maske), Jarosław Kamiński (montažer), Igor Čamo (dizajner zvuka), Antoni Komasa-Lazarkiewicz (kompozitor).

Producenti filma su Damir Ibrahimović i Jasmila Žbanić (Deblokada, BiH), a film je realizovan u koprodukciji sa Coop99 (Austrija), Digital Cube (Rumunija), N279 Productions (Holandija), Razor Film (Nemačka), Extreme Emotions (Poljska), Indie Prod (Francuska) i Torden Film (Norveška), u partnerstvu sa Radio-televizijom Bosne i Hercegovine, turskom TRT, nemačko-francuskom TV ARTE/ ZDF i austrijskom ORF. Partner filma je Radio Televizije Bosne i Hercegovine, u realizaciju filma su uključeni i Turska TRT, njemačko-francuska TV ARTE/ ZDF i austrijski ORF.

Trejler filma „Quo Vadis, Aida?”: https://vimeo.com/483469205

Devet srpskih premijera igranih filmova na Merlinka festivalu

 U Glavnom takmičarskom programu predstojećeg Merlinka festivala, koji će se održati od 3. do 6. decembra u Domu omladine Beograda, biće prikazano 17 filmskih naslova, a devet igranih filmova koji čine deo ove selekcije imaće srpsku premijeru. Reč je o filmskim produkcijama većinom iz Evrope i Južne Amerike koje će publika moći da pogleda na ovogodišnjem izdanju, pored mnogih drugih ostvarenja. 

Dvanesto festivalsko izdanje otvoriće litvansko-srpski film „Advokat“ Romasa Zabarauske, koji je tom prilikom sarađivao sa producentkinjom Milenom Džambasović, dok jednu od uloga u filmu tumači i naša poznata glumica Jelena Stupljanin. Snimana u Litvaniji i Beogradu, ova drama prati odnos advokata Mariusa i Alija, izbeglice iz Sirije, koji boravi u Centru za azil u Krnjači. Nakon smrti otuđenog oca, Marius preko interneta upoznaje Alija sa kojim razvija iznenadnu vezu i pomaže mu da zatraži azil, što dodatno produbljuje njihovu vezu i testira lične i fizičke granice.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=fVpE0AQlQb8

Prema rečima organizatora, ovogodišnji „hit“ festivala je francusko ostvarenje „Leto ’85“ reditelja Fransoa Ozona, trostrukog dobitnika Srebrnog medveda na Berlinalu, koje se ove godine našlo i u zvaničnoj selekciji Kanskog festivala. Ovo je priča o ljubavi i prijateljstvu dva tinejdžera Alexisa i Davida, koji provode leto u Normandiji i ujedno saga o njihovom odrastanju i sazrevanju tokom osamdesetih godina.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=klk4W9MSAVM

Još jedna strana produkcija sa srpskim glumcem koja će obeležiti festival je debitantski film Davida Färdmara „Izgubljeni zauvek?“ u kojem glumi Nemanja Stojanović. Film ispituje šta se dešava kada dvoje ljudi, nakon tri godine zajedničkog života, odluči da krene različitim putevima, dok su im životi i dalje ispunjeni ljubavlju i strašću koje su ih spojile. Reč je o drami koja na gorko-sladak način prikazuje bolan period nakon završetka duge veze.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=Tvi1PF3RnEk

Australijski film „Nečujan“ Ijana Votsona je priča o dvoje mladih ljudi na prekretnici njihovih života. Kada se gitarista Noa vrati iz Velike Britanije kod majke u Sidnej, nailazi na noćni klub za gluve, koji vodi Fin. Dok se njih dvojica upuštaju u vezu, Noa podržava Fina da postane transrodni muškarac, a njihova ljubavna priča odvija se kroz međusobnu ljubav prema muzici iz dve različite perspektive.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=aYvs9yhtYko

Dobitnik Teddy nagrade za najbolji film sa LGBT tematikom na ovogodišnjem Berlinalu, gde je imao svetsku premijeru, film „Bez ljutnje“ Farijaza Šarijata prati Parvisa, sina prognanih Iranaca, koji živi u potkrovlju roditeljske kuće u mirnom i novom stambenom naselju u Donjoj Saksoniji. Parvis je zauzet isprobavanjem svega i svačega, od seks dejtova do rejvova. Nakon što biva uhvaćen u krađi, on odlazi na društveni rad u sklonište za izbeglice, gde se zaljubljuje u Amona, koji je sa sestrom pobegao iz Irana. Trojac uživa u letu žestokih žurki do jutra, obojenih spoznajom da se niko od njih u Nemačkoj ne oseća kao kod kuće.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=nfDkdXcIMEc

„Muzika za slomljena srca“ brazilskog reditelja Rafaela Gomeza je savremena i uzbudljiva filmska priča smeštena u današnji Sao Paolo, gde se trio mladih ljudi sprema da raskine. Rikardo ima i stabilnog dečka, a zagledao se i u novog kolegu. Izabela pravi pauzu i od svog dečka i od svog najboljeg prijatelja Rikarda, a beznadežni romantik Felipe iznenada se nađe između njih dvoje. Njih troje imaju velike snove, čežnju za strašću i sigurna poznanstva, ali su svi nespremni za ono što dolazi iz Kupidonovih strela.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=QRkuq7w2Xzg

Čileanski reditelj Hoze Luiz Tores Liva u svom filmu „Smrt će doći i imaće tvoje oči“ prikazuje dve žene koje su čitav život delile zajedno, a koje se sada suočavaju sa neizbežnom bolešću jedne od njih. Bolesna žena odlučuje da se ne leči, i njih dve se sele u malu kolibu u kojoj će se ponovo prepustiti ljubavi, učvrstiti svoju vezu, dok smrt čeka svoj trenutak.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=Ldq6SOfS4as

Film „Emilija“ argentinskog reditelja Cezara Sodera prati priču devojke koja se vraća u selo kod svoje majke, nakon višegodišnjeg života u gradu. Raskid sa Anom, njenom devojkom ubrzao je odluku da se preseli u mesto gde ubrzo dobija posao nastavnice u školi. Postepeno, Emilija se ponovo zbližava sa ljudima iz sela i osećanjima zbog kojih se odselila, a ovo mesto, za koje je ona uvek mislila da je statično i predvidivo, postaće prostor koji će joj dati novu šansu da redefiniše smisao svog života.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=BROj_Tn3aGU

Debitantsko dugometražno ostvarenje austrijskog reditelja Davida Mosera, film „Crno belo šareno“ je priča o odrastanju mlade devojke Matilde, koja plašljivo i zbunjeno istražuje svoju ličnost. U potrazi za velikim životnim pitanjima i odgovorima, Matilda se tokom jednog vikenda susreće sa porodicom, prijateljima i strancima, ne bi li pronašla izlaz iz mladalačke konfuzije.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=3TwgaCxa7fk

Pored pomenutih igranih filmova iz Glavnog takmičarskog programa, na festivalu će takođe premijerno biti prikazano više od 80 dokumentarnih i kratkih LGBT filmova.

Više o programu na sajtu festivala: https://merlinka.com/

  1. 6. Dead Lake Festival horora i vina od 20. do 22. novembra u bioskopu Abazija

    Ove godine se u bioskopu Abazija na Paliću, od 20. do 22. novembra, održava šesti po redu „Dead Lake Horror & Wine“  filmski festival. Termini prikazivanja filmova prilagođeni su novim merama Vlade Republike Srbijeza suzbijanje epidemije korona virusa.

Dead Lake 666 započeće projekcijom filma „Igra strave“ („Come play“) u petak, 20. novembra u 17:30.

„Igra strave“ reditelja Džejkoba Čejsa je nova vizija horora. Mladi Azi Robertson je u ulozi Olivera, usamljenog mladića koji se oseća drugačije od svih ostalih. Na svom tabletu očajnički traži prijatelja u kom bi našao utehu i utočište. Upravo tamo tajanstveno stvorenje pokušava ući u njegov svet, a Oliverovi roditelji moraju da se bore kako bi spasili sina od tog jezivog stvorenja.

Iste večeri, od 19:30, biće prikazan film argentinskog reditelja Pabla Paresa „Ja sam toksičan“ („I am toxic“). U gomili leševa neko se probudi. Ko je on? Kako se tamo našao? Amnezija je prva faza infekcije koja ljude pretvara u sasušena bića. Glad ih je naterala da jedu leševe iz bakteriološkog rata na severu, bačene sa neba na jug američkog kontinenta. Pas, kako ga je nazvala grupa od trojice divljih muškaraca i jedne devojke, započinje suludu trku za preživljavanje i zatvaranje rana iz svoje prošlosti, pre nego što infekcija uznapreduje i pretvori ga u jedno od onih sasušenih bića, slepih i bez sećanja koji su zarazili ovu zemlju i lutaju bez sudbine.

Drugog dana Festivala, u subotu od 17:00 biće premijerno prikazan film „Posednik“ („Possessor“) reditelja  Brendona Kronemberga, sina čuvenog kralja body horora Dejvida Kronenberga, uz koga je i uronio u svet filma radeći na filmu „Postojanje“ (eXistenZ, 1999.) kao tehničar za specijalne efekte, započeo je svoju ozbiljniju autorsku karijeru sa svojim prvim dugometražnim filmom „Antivirus“ (Antiviral, 2012.). Film “Posednik” prati agentkinju elitne tajanstvene korporacije koja koristeći neuralne implante zaposeda tela drugih ljudi, i tera ih počine ubistva bogatih klijenata.

Nakon „Posednika“, od 18:45 časova uslediće kratki ispitni film druge godine filmske produkcije FDU „Ludnica subotnje večeri“ reditelja Gorana Nikolića. Glavne uloge tumače Andrea Ržaničanin, Gordana Paunović, Matea Milosavljević i pevačica Kija Kockar, koja u filmu zapravo glumi sebe. Inspiracija za film Ludnica subotnje večeri bio je svetski poznat film Mamurluk u Las Vegasu.

Poslednja projekcija drugog dana Festivala je premijera američkog filma „Sam“ („Alone“), reditelja Džonija Martina, sa Donaldom Saterlendom u glavnoj ulozi. Kada dođe do izbijanja epidemije, Ejdan se zabarikadira u svom stanu. Njegovu zgradu preplavljuju zaraženi Vrištači, a kako se svet raspada i nastaje haos, on ostaje potpuno sam u borbi za život.

Poslednji dan Festivala počeće u 15:00 programom „Dead Lake za mlade“ a biće prikazan film „Pinokio“ („Pinocchio“) čuvenog Matea Garona. Film je verna adaptacija poznate priče o drvenoj lutki koja je uspela da oživi zahvaljujući siromašnom, usamljenom stolaru Đepetu.

U 17:00 na program Festivala je “Čistilište” (“C.L.E.A.N.), psihološki horor o zastrašujućoj terapiji koja se primenjuje na mladima u sanatorijumu. Režiju potpisuje Aurelio Toni Agliata. Film je sniman u koprodukciji tri zemlje: Velike Britanije, Hrvatske i Nemačke, dok je za maske u filmu bio zadužen naš najpoznatiji masker Miroslav Lakobrija. Glavne uloge u filmu igraju Kostas Mandilor (našoj publici najpoznatiji po ulogama u čuvenom horor serijalu „SAW“ i TV drami Picket Fences), Tom Szemore, Dženi Paris, Fred Lobin, Agnes Burger i drugi.

U 19 časova biće prikazan kratki film u režiji Miroslava Lakobrije, rađen u ruskoj produkciji – „Krvave kokice“ („Bloody popcorn“). Usamljeni mladić gleda film u bioskopu kada najednom počinje da se dešava nešto čudno.

Festival će zatvoriti film australijskog reditelja Marka Sevidža „Put pročišćenja“ („Purgatory road) U filmu, psihotični sveštenik i njegov brat kreću u krstaški rat da oslobode grešnike posebnim načinom ubistva koji su sami osmislili. 

Kao i prethodnih godina, na ovogodišnjem festivalu posetioci će moći da uživaju u najboljim srpskim vinima ali će muzički program zbog okolnosti izostati.

Organizator festivala je producentska kuća „Art & Popcorn“, a ove godine ulaz za sve projekcije je besplatan.

„Festival na rubu nervnog sloma“ – Merlinka od 3. do 6 decembra u Domu omladine Beograda

 Dvanaesto izdanje Međunarodnog festivala queer filma Merlinka održaće se od 3. do 6. decembra u Domu omladine Beograda pod sloganom „Festival na rubu nervnog sloma“. Tokom četiri festivalska dana premijerno će biti prikazano više od 80 igranih, dokumentarnih i kratkih LGBT filmova, a festival će otvoriti litvansko-srpska koprodukcija „Advokat“ reditelja Romasa Zabarauske, u kojoj jednu od uloga tumači srpska glumica Jelena Stupljanin.

Govoreći o okolnostima u kojima je festival pripremljen, a koje su obeležene ovogodišnjim sloganom, direktor festivala Predrag Azdejković je rekao: „Merlinka festival u doba korone postao je festival na rubu nervnog sloma. Bilo je jako teško zatvoriti program festivala jer su premijere mnogih filmova koje smo želeli pomerene za narednu godinu. Uprkos tome, predstavljamo bogat filmski program koji ćete moći da pratite uz sve zaštitne mere samo u Domu omladine Beograda jer smo odlučili da nemamo onlajn verziju festivala.“

Drama „Advokat“ snimljena je u Beogradu i prati odnos advokata Mariusa i Alija, izbeglice iz Sirije, koji boravi u Beogradu. Nakon smrti otuđenog oca, Marius upoznaje Alija sa kojim razvija iznenadnu vezu i pomaže mu da zatraži azil, što dodatno produbljuje njihovu vezu i testira lične i fizičke granice. 

Glavni takmičarski program obeležiće i novi film Fransoa Ozona, trostrukog dobitnika Srebrnog medveda na Berlinalu, „Leto ’85“, koji je bio u zvaničnoj selekciji ovogodišnjeg Kanskog festivala. Ovo je priča o ljubavi i prijateljstvu dva tinejdžera Alexisa i Davida, koji provode leto u Normandiji i ujedno saga o njihovom odrastanju i sazrevanju tokom osamdesetih godina.

Trejler – Leto ’85: https://www.youtube.com/watch?v=klk4W9MSAVM&feature=emb_title

Švedsko ostvarenje „Izgubljeni zauvek“ Davida Färdmara u kome glumi srpski glumac Nemanja Stojanović takođe čini deo Glavnog takmičarskog programa. Reč je o filmu koji na gorko-sladak način prikazuje bolno vreme nakon završetka duge veze kada život dvoje ljudi mora da krene ispočetka.

Publika će imati priliku da pogleda i film „Bez ljutnje” Faraza Shariata iz Nemačke, koji je svetsku premijeru imao na ovogodišnjem Berlinalu, gde je osvojio Teddy nagradu za najbolji film sa LGBT tematikom. Ova nemačka produkcija prati Parvisa, sina prognanih Iranaca, koji se suočava sa životom u svom malom rodnom gradu uživajući u pop kulturi i rejvu, a koji se uprkos prividnom utočištu, i dalje trudi da pripadne.

Od igranih filmova Glavnog takmičarskog programa na repertoaru su još i australijsko ostvarenje „Nečujan“ u režiji Iana Watsona, „Muzika za slomljena srca“ brazilskog reditelja Rafaela Gomeza i čileanski film „Smrt će doći i imaće tvoje oči“ (Hoze Luis Tores Liva). Takođe, argentinski „Emilija” Cezara Sodera i austrijski „Crno belo šareno“ Davida Mosera.

Među dokumentarnim filmovima ovogodišnjeg festivalskog programa izdvaja se australijski film „Morgana“ (Isabel Peppard, Josie Hess) – priča o očajnoj domaćici Morgani Mjuses zarobljenoj u lošem braku, koja planira sebi da okonča život tražeći beg. Međutim, nakon susreta sa eskort-muškarcem koji joj pomaže da proširi i otkrije lične i seksualne slobode, ona postaje cenjena rediteljka filmova za odrasle i pornografska glumica.

Na festivalu će takođe biti prikazan dokumentarac „Maria Luiza” brazilskog reditelja Marsela Diaza o prvoj transrodnoj osobi u brazilskim oružanim snagama, koja je nakon  22 godine rada, penzionisana zbog invalidnosti. Ovaj film istražuje motivaciju za zabranu nošenja ženske uniforme i njenu putanju ka afirmaciji kao transrodne osobe, vojnika i katolkinje.

Repertoar ovogodišnjeg festivalskog izdanja obuhvata i američke dokumentarce „Neverovatne lezbejske priče“ (Kathryn L Beranich), „Sve što imamo Alexis Clements i američko-kubansku koprodukciju „Transformeri“ (Chad Hahne). Iz programa se izdvajaju još i izraelski filmovi „Trans deca“ (Hila Medaila) i „Dragi Fredi” Rubi Gat u koprodukciji sa Češkom, kanadski film „Seks, greh i ‘69.“ (Sarah Fodey), kao i brojni kratki filmovi.  

Više o programu na www.merlinka.com.

Brojni srpski filmovi i manjinske srpske koprodukcije u programima 30. Filmskog festivala u Kotbusu

Usled dobro poznatih pandemijskih okolnosti, 30. Filmski festival u Kotbusu, u Nemačkoj, festival istrajno usredsređen na istočnoevropske kinematografije, ove će jeseni biti održan u nešto drugačijem terminu (od 8. do 13. decembra), a i ovog puta je savremeni srpski film zastupljen u više programskih celina i kategorija.

Premijerno u glavnom takmičarskom programu celovečernjih igranih ostvarenja  biće prikazan novi srpski film „Živ čovek“ scenaristkinje Milene Marković i reditelja Olega Novkovića, a tu je već višestruko nagrađivana „Oaza“ Ivana Ikića, kao i manjinska srpska koprodukcija, film „Mater“, kojim je na planu dugometražnog igranog filma debitovao Jure Pavlović.

„Živ čovek“  je melanholična komedija o čoveku koji nakon velikih razočarenja u svoje najbliže pokuša da vrati slobodu. Šta je sloboda i kada je čovek živ, o tome, kažu,  između ostalog, govori ovaj film Olega Novkovića.

Pored Nikole Đurička, glavne uloge u filmu u ovom filmu tumače Nada Šargin, Bojan Žirović, Jana Bjelica, Filip Hajduković, Iva Milanović, Tanja Bošković, Branko Cvejić, Miodrag Krstović, Marta Bjelica, Sonja Kolačarić, Ivana Vuković, Stefan Trifunović i drugi. Novković  je već dva puta je ovenčan Glavnom nagradom upravo festivala u Kotbusu – u slučajevima filma „Rudarska opera“ (2006) i „Beli beli sve“t (2010).

S druge strane, u takmičarskom programu kratkih igranih ostvarenja nadmetaće se „Šerbet“ mladog reditelja Nikole Stojanovića, dok će programska celina Spectrum pred gledaoce dovesti dugometražno dokumentarno osrtvarenje „Slučaj Makavejev ili Proces u bioskopskoj sali“ Gorana Radovanovića i još jedna manjinska srpska koprodukcija, film „Ja sam Frenk“ Metoda Peveca.

Osim toga, Srbija će imati predstavnike i u kategoriji naslovljenoj jednostavno Hitovi (Hits). Reč je o „Realnoj priči“, rediteljskom prvencu glumca Gordana Kičića, a tu je i ruski blokbaster „Sluga“, u kome srpski glumac Miloš Biković tumači glavnu ulogu.

A industrijskom delu programa 30. izdanja Filmskog festival u Kotbusu u pododeljku i koprodukcionom marketu nazvanom CoCoWIP (Connecting Cottbus: Works in Progress – Radovi u toku), između ostalih, biće predstavljen i projekat crnogorsko-srpskog dugometražnog igranog filma „Supermarket“ reditelja Nemanje Bečanovića. U pomenutom filmu jednu od dve glavne uloge igra srpski glumac Bojan Žirović.

Počeo novi krug evropskog filmskog izazova

Učesnicima prilika da osvoje premium filmsko iskustvo kod kuće

Nova runda European film challenge takmičenja počela je 8. novembra 2020. i trajaće do 17. januara 2021, a učesnicima se pruža prilika da atmosferu filmskog festivala dožive u udobnosti svog doma. Premium Cinema At Home Experience nagrada podrazumeva filmski projektor i godišnju pretplatu na sajtu dafilms.com koji u svojoj bazi nudi najbolje evropske i svetske dokumentarne filmove.

Uslovi za učešće ostali su isti, filmofili stariji od 18 godina se pozivanju da odgledaju 10 evropskih filmova na različitim platformama, postave ih na europeanfilmchallenge.eu i sakupljaju bodove. Svaki film nosi 4, dok se za svaku različitu platfomu kao što su internet, televizija, VoD, bioskop, filmski festival, itd. dodeljuju 3 boda. Tokom izazova učesnici će imati priliku da osvoje dodatne bodove o čemu se mogu informisati na sajtu europeanfilmchallenge.eu ili na društvenim mrežama takmičenja i Beldocs festivala.

European film challenge takmičenje nastalo je sa ciljem da najveće evropske filmske festivale kao što su festivali u Berlinu, Kanu i Veneciji približi filmofilima i do sada je 8 takmičara iz Srbije imalo priliku da ih poseti.  Shodno situaciji izazvanoj virusom COVID19 manifestacije ovog tipa prinuđene su da promene svoj format te se veliki broj festivala održava online, dok je u pojedinim zemljama na snazi zabrana putovanja.

European film challenge se istovremeno odvija u 8 evropkih zemalja: Srbiji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Španiji, Portugalu, Italiji, Litvaniji i Letoniji.  Organizator takmičenja u Srbiji je Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs čije se 14 izdanje održava u maju 2021. Projekat je podržala Evropska unija kroz program Kreativna Evropa, potprogram Mediji.

Počinje prvi Merlinka Classics Festival

 Prvo izdanje Merlinka Classics festivala počinje u četvrtak, 12. novembra i trajaće do 15. novembra u Jugoslovenskoj kinoteci. Festivalski program održaće se u Sali Makavejev gde će biti prikazano osam filmova koji su ostavili dubok trag na queer kinematografiju. Ovogodišnje izdanje otvoriće Dragan Jovićević, scenarista i ko-reditelj dokumentarnog filma „Topli dom“ koji se bavi queer elementima u srpskom filmu, a prvo festivalsko veče obeležiće filmovi Milana Jelića koji je svojim radom omogućio veliku vidljivost queer senzibiliteta u jugoslovenskom filmu.

Govoreći o značaju filmskog rada Milana Jelića zbog kojeg je prvo festivalsko veče posvećeno njegovim filmovima, Dragan Jovićević je rekao: „Malo je reći da je Milan Jelić jedna posve renesansna ličnost. Nekadašnji „hitmejker“, koji je do početka devedesetih svojim filmovima ostvarivao rekordne gledanosti u bioskopima – što je tih godina bilo jedno od merila kvaliteta domaćeg filma – autor velike posvećenosti ali i filmske pismenosti, „Almodovar pre Almodovara“, umnogočemu je doprineo kreiranju ukusa filmske publike nekadašnje Jugoslavije, ali i rodonačelništvu „kvir estetike“ još u vremenu crnotalasovskog filma.“ On je istakao i Jelićevo pojavljivanje u film kojim će ostati upisan u istoriji jugoslovenskog i srpskog filma: „Milan Jelić je bio prvi glumac koji se pojavio na velikom platnu u liku homoseksualca i to 1969. godine u filmu „Vrane“ Ljubiše Kozomare i Gordana Mihića. Lik feminiziranog baletana bio je prvi veliki gej lik, gotovo romaneskno napisan što nije bilo čudno za tadašnje filmove crnog talasa, i bio je prvi gej lik čije je ponašanje prihvatano kao normalno, zbog čega je ovo ostvarenje osobena prekretnica kada je reč o reprezentaciji LGBT osoba u kinematografiji ovdašnjeg prostora.“

U četvrtak, 12. novembra od 18 sati biće prikazani njegovi filmovi „Bubašinter“ i „Špijun na štiklama“ (20.30h).

„Bubašinter“ je priča o ocu pekaru koji svom petnaestogodišnjem sinu poverava zadatak uništavanja bubašvaba u pekari, nadajući se da će ga tako iz sveta sanjalica prevesti u svet trudbenika. Razlog za neuspeh u poslu otac nalazi u dečakovom nesređenom seksualnom životu, pa ga vodi u jedan motel. Pošto i taj pokušaj ostaje bez uspeha, otac diže ruke, a dečaka u svet seksa uvodi tetka, raspuštenica, na njoj svojstven način.

Film „Špijun na štiklama“ sa Milanom Gutovićem i Milenom Dravić u glavnim ulogama govori o Livadinki Kukurić, direktorki novoosnovane diskografske kuće, koja ubacuje svog službenika Narcisa Zeca, prerušenog u čistačicu, u konkurentsku diskografsku kuću, kako bi se dočepala ekskluzivnih snimaka svetske estradne zvezde. Na taj način, lažnim predstavljanjem produkcije, ona nastoji da osigura bankarske kredite za izgradnju studija.

U petak 13. novembra u 18 sati, druge festivalske večeri, održaće se projekcija nemačkog filma „Mihael“ (Carl Theodor Dreyer) o mladom umetniku koji se uzdiže, dok njegov učitelj i partner Zoret, pada. Nakon što Mihael upoznaje princezu Zamikoff, a u želji da održi luksuzan način života, Mihael počinje da prodaje poklone koje je dobijao od Zoreta i potkrada ga.

Od 20.30 iste večeri na programu je američki film reditelja Vilijama Fridkina „Momci iz benda“. Film prati priču o Haroldu kome je rođendan, a najbliži prijatelji mu priređuju zabavu u Majklovom stanu. Među poklonima za njega je i mladi „Kauboj“, jer sada kako stari možda će imati problema da nađe slatkog mladića. Kako zabava napreduje i muškarci postaju pijaniji, tako se i atmosfera pogoršava. Rimejk ovog filma nedavno je objavljen u produkciji Netfliksa.

Treće festivalske večeri, u subotu, 14. novembra od 18 sati, biće prikazan film „Moj život u ružičastom“ Alena Berlinera. Reč je o koprodukciji Belgije, Francuske i Velike Britanije o transrodnoj devojčici Ludoviku. Ona govori o udaji za dečaka iz komšiluka i ne razume zašto su njenom odlukom iznenađeni njena porodica i komšije, koji se bore da prihvate njene postupke.

Nakon toga, od 20.30 uslediće projekcija kultnog američkog dokumentarnog filma „Pariz u plamenu“ Dženi Livingston o dreg kulturi u Njujorku. Dokumentarac prikazuje dreg kraljice i balsku scenu pre Madone i spota „Vogue“, pre mejnstrima i RuPaul’s Drag Racea i na taj način oslikava dreg istoriju.

Završne večeri Merlinka Classics festivala, u nedelju 15. novembra od 18.00 na programu je francusko-italijanski film „Kavez za ludake“ (Édouard Molinaro). Film prati menadžera noćnog kluba u San Tropeu u kome nastupaju dreg kraljice, a najveća zvezda među njima je njegov partner. Ludnica nastaje kada njegov sin dovodi svoju verenicu i njene ultra-konzervativne roditelje da se upoznaju.

Poslednji film u okviru festivalskog programa je francusko-belgijska koprodukcija „Leto“ rediteljke Katrin Korsini, koji će biti prikazan od 20.30. Smešten u sedamdesete godine prošlog veka, film prati priču Carole, profesorke i feministkinje iz Pariza i Delphine, ćerke farmera, koje se upoznaju i zaljubljuju. Nažalost, Delphine mora da se vrati kući da pomaže svojoj majci, ali Carole odlučuje da krene za njom. Film se bavi pitanjem da li ima mesta za feminizam i lezbejstvo na francuskom selu u tom vremenu.

Merlinka Classics Festival nastao je u želji da se mlađe generacije upoznaju sa važnim queer filmovima, koji su doprineli tome da danas postoje filmovi i serije koji slobodno portretišu LGBT osobe. 

Promocija knjige „50 godina filmskog hita u Srpskoj kinematografiji 1969-2019” Marine Fafulić Milosavljević na festivalu Slobodna zona

Ponedeljak, 9. novembar u 19.30, Jugoslovenska kinoteka u Uzun Mirkovoj 1

U ponedeljak, 9. novembra u 19.30h, u Multimedijalnoj sali Jugoslovenske kinoteke u Uzun Mirkovoj 1, održaće se promocija knjige „50 godina filmskog hita u Srpskoj kinematografiji 1969-2019” autorke Marine Fafulić Milosavljević, koju je objavio Filmski centar Srbije. Na promociji, koja je deo pratećeg programa filmskog festivala Slobodna zona, pored autorke, govoriće docent dr Maja Vukadinović, reditelj i scenarista Saša Radojević i urednik izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije, Miroljub Stojanović.  

Кnjiga „50 godina filmskog hita u Srpskoj kinematografiji 1969-2019” zanimljiva je kako za filmofile, tako i za one koji se filmom bave praktično/umetnički ili teorijski, jer fenomen domaćeg filmskog hita analizira najpre sa teorijskog aspekta – kroz definiciju i nastanak filmskog hita, istorijski razvoj produkcije hitova i odlike savremene produkcije, a potom i sa onog praktičnog i mnogo zanimljivijeg, kroz konkretne primere. U ovoj knjizi, mnogi će moći da pronađu proverene informacije o svojim omiljenim domaćim filmovima kao što su osnovni podaci o filmu, osvojene nagrade i kratka analiza filma. Takođe, hronološki pregled produkcije najvećih domaćih hitova nudi i obilje informacija koje su relevantne za razvoj domaće proizvodnje igranih filmova.

Marina Fafulić Milosavljević diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2002. godine na Katedri za FTV produkciju u roku i sa prosekom studija 10, što je, uz bogat praktičan rad na fakultetu, dovelo do dobijanja nagrade studenta generacije FDU i studenta generacije Univerziteta umetnosti u Beogradu. Specijalističke studije iz oglašavanja pri Rektoratu Univerziteta umetnosti sa uspehom okončala 2005. i stekla zvanje Specijaliste u oglašavanju (advertajzingu), a postdiplomske studije na Fakultetu dramskih umetnosti – smer Produkcija dramskih umetnosti i medija 2010. odbranom magistarske teze Filmski hit kao produkciona i estetska kategorija u savremenoj srpskoj kinematografiji. Od 2016. godine je na doktorskim naučnim studijama pri Fakultetu dramskih umetnosti i radi na doktorskoj tezi Promene i protivrečnosti produkcije istorijskog filma u srpskoj kinematografiji 1911 – 2012. Od marta 2006. godine je zaposlena je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu najpre kao stručni saradnik, a od aprila 2016. kao viši umetnički saradnik. U toku studija i po diplomiranju ostvarila raznovrsnu i vrlo dinamičnu praksu kako na filmu tako i u ostalim oblastima kinematografije i televizijske delatnosti. Pored toga što se trudi da bude uspešna poslovno, ponosna je mama prvaka Bogdana (7) i znatiželjne Tare (2).

Festival evropskog filma Palić dobio podršku Kreativne evrope za razvoj mreže festivala

 Mreža festivala evropskog filma „Moving Images Open Borders (MIOB)“, čiji je osnivač i Festival evropskog filma Palić, podržana je kroz novu meru potprograma MEDIA Kreativne Evrope namenjenu mrežama festivala. Ovaj program je 2020. prvi put otvorio konkurs za podršku umrežavanju festivala, a među četiri mreže koje su odabrane za finansiranje nalazi se i mreža MIOB koja okuplja sedam festivala posvećenih evropskoj kinematografiji.

Aktivnosti mreže MIOB biće podržane iznosom od 180.000 evra, a planirano je da se odvijaju tokom trajanja festivala članova, kao i u periodu između njihovog održavanja. Među desetinama aktivnosti koje će biti obuhvaćene projektom, posebna pažnja je usmerena na razvoj publike, nove alate i strategije za razvoj festivala, edukaciju mladih, uvođenje MIOB nagrade, razvoj politike zelenih festivala i odnose sa distributerima.

Festival evropskog filma Palić će u martu 2021. godine u Subotici biti domaćin radionice, koja će okupiti PR menadžere festivala članova mreže sa idejom da se kreiraju novi komunikacioni alati i strategije za približavanje značaja evropskih festivala najširoj publici. Takođe, tokom 28. FEF Palić u julu 2021. biće održana i radionica pod nazivom „Next cinephille generation“ koja će okupiti mlade novinare, blogere i vlogere iz sedam zemalja, sa idejom da se festivali evropskog filma približe mladoj publici i nosiocima novih medija kroz kreiranje modela pokrivanja festivala koji obuhvataju festivalske događaje, aktere i lokacije održavanja.

 Festivali evropskog filma su od 2017. godine nastojali da se udruže radi zajedničke strategije i međusobne podrške, a jedan od inicijatora ove ideje bio je Festival evropskog filma Palić. Mreža MIOB je zvanično formirana i prvi put predstavljena javnosti tokom 25. izdanja festivala na Paliću 2018. godine, nakon čega se ona intenzivno razvija. Mrežu trenutno čini sedam festivala posvećenih evropskoj kinematografiji – Trst (Italija), Sevilja (Španija), Linc (Austrija), Kotbus (Nemačka), Viljnus (Litvanija), Lez Ark (Francuska) i Palić (Srbija), koji godišnje okupljaju preko 250.000 posetilaca filmskih programa, kao i nekoliko hiljada umetnika i filmskih profesionalaca koji učestvuju u realizaciji festivala.

DODELJENE DIPLOME ZA ASISTENTE REŽIJE U FILMSKOM CENTRU SRBIJE

U prostorijama Filmskog centra Srbije, u sredu, 4. novembra, svečano su dodeljene diplome polaznicima radionice za asistente režije, jednu od deficitarnih pozicija u domaćoj filmskoj i televizijskoj produkciji. Ovo je bila druga od šest radionica koje organizuje Filmski centar Srbije u saradnji sa Fakultetom dramskih umetnosti u Beogradu, sa ciljem da polaznicima pruže mogućnost da steknu znanja i započnu filmsku i TV karijeru.

Direktor Filmskog centra Srbije Gordan Matić je na dodeli diploma izjavio: „Mislim da će, sa novih devet asistenata režije na srpskoj sceni audiovizuelnog stvaralaštva, zaista da se popuni jedna praznina u projektima pod pokroviteljstvom Filmskog centra, ali i raznih televizija i kablovskih operatera. Kod nas je velika potražnja za tim deficitarnim zanimanjima, i mi ćemo već ovog meseca nastaviti da sarađujemo sa Fakultetom dramskih umetnosti na preostala četiri kursa. Verujem da će se pokazati isplativost ulaganja u ove ljude. Država ulaže u njih, oni će vratiti državi svojim vrednim i kvalitetnim radom na domaćim filmovima i stranim produkcijama.”

Govoreći o radu sa polaznicima kursa, filmska rediteljka Andrijana Stojković je istakla: „Ovo je bila jedna vrlo korisna obuka. Kod nas se trenutno snima jako puno, naročito serija, i postoji potreba za što više asistenata jer su oni važan deo sektora režije, a samim tim i cele ekipe. Naši polaznici, koji su došli sa različitim nivoima znanja, na kraju su svi dobili ono što im je bilo potrebno. Oni iskusniji su dobili nadgradnju, a oni koji su došli da prvi put iskuse i nauče posao, dobili su zaista dobru bazu da mogu da se uključe u profesionalnu ekipu. Za asistenta režije je najvažnije da bude što više na setu, i samim tim je ova većim delom teorijska obuka otvorila dosta pitanja, a prave odgovore će dobiti radom na filmskim snimanjima“.

Mlađan Crkvenjaš, jedan od polaznika kursa za asistente režije, sumirao je svoje utiske: „Sve ono što je profesorica Andrijana Stojković rekla na predavanjima će svakako pomoći u budućem radu. Uspela je da nam približi neke specifičnosti same pozicije asistenta reditelja, kao i da nas obuči da radimo u Movie Magic Schedulingu, jednom od najbitnijih programa za ovu poziciju. Zahvalio bih se Filmskom centru Srbije i FDU na pruženoj šansi i besplatnom kursu, i preporučio bih svim mladim ljudima koji imaju viziju da se bave ovim poslom, da prate i prijavljuju se na njihove konkurse, jer se može jako puno naučiti“.

Filmska rediteljka Andrijana Stojković rukovodila je nastavom koja se sastojala iz praktičnog i teorijskog dela, sa ukupno 89 časova tokom 12 dana. U okviru predavanja i praktičnog rada, polaznici su dobijali zadatke koje su rešavali uz provere i savete predavača. Polaznici su osposobljeni da naprave razradu scenarija, plan snimanja, izveštaje za različite sektore filmske ekipe i dnevna radna naređenja.

U narednom periodu biće organizovane i radionice za još četiri deficitna zanimanja:  rasvetljivač – gafer, scenski radnik – farmajstor, šarfer i švenker. Ovi intenzivni kursevi, u malim grupama polaznika, upoznaće polaznike sa procesom rada na filmu i televiziji, kao i sa svim segmentima saradnje sa rediteljem, produkcijom, montažom, kamerom i snimanjem i dizajnom zvuka. Učešće na radionicama potpuno je besplatno za sve polaznike, a prethodno iskustvo nije neophodno.

Promocija knjige „Estetika avangardnog i eksperimentalnog filma: Telo, rod i identitet“ Ivane Kronje u izdanju Filmskog centra Srbije


U sredu, 4. novembra u 13h, u Dvorani Kulturnog centra Beograda, biće održana promocija monografske studije prof. dr Ivane Kronje „Estetika avangardnog i eksperimentalnog filma: Telo, rod i identitet. Evropa – SAD – Srbija“, koju je objavio Filmski centar Srbije. Na promociji će, uz autorku, govoriti i istoričarka umetnosti Irina Subotić, kritičar i teoretičar medija i filma Tomislav Gavrić, multimedijalni umetnik Miodrag Krkobabić, kao i urednik izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije, Miroljub Stojanović. Ulaz na promociju je slobodan.

Ova studija, objavljena u izdanju Filmskog centra Srbije, rezultat je multidisciplinarnog teorijskog istraživanja svetskog i srpskog eksperimentalnog filma. Studija na gotovo 600 stranica donosi detaljan akademski pregled nedovoljno poznate istorije avangardnog i eksperimentalnog filma u svetu i kod nas, kao i kulturološko i rodno čitanje filmske umetnosti primenjeno na filmski eksperiment. Knjiga se dotiče i veoma aktuelnih tema video-umetnosti, prikazivanja tela u savremenoj umetnosti, estetike kvir filma i kritike okultizma na filmu.

Autorka Ivana Kronja je o radu na svojoj studiji rekla: „Čitav proces bio je praćen i dubokim fazama samopreispitivanja, moralnih dilema, političke i duhovne upitanosti. U jednom delu knjige radi se, naime o veoma izazovnim, često subverzivnim, teškim pa i negativnim temama. S druge strane, tematika ženskog i LGBTIQ identiteta praćena je neretko diskriminacijom i neshvatanjem, stereotipima sa kojima se mora hrabro suočiti. Svi stavovi u mojoj knjizi potiču od mog humanističkog obrazovanja i političke kulture tolerancije, dok su, s druge strane, pojmovi obrađeni naučno i dosta neutralno, tako da se knjigom može koristiti i čitalac koji se ne slaže sa stavovima autorke. Poštenje i naučna objektivnost bili su jedan od ciljeva u završnom radu na knjizi, budući da je zamišljena i kao udžbenik za poslediplomske studije u oblasti filmske i multimedijalne umetnosti”.

Ivana Kronja je filmološkinja i filmska kritičarka, autorka brojnih teorijskih radova o kulturi, medijima i filmu objavljenih u zemlji i inostranstvu, kao i medijske studije „Smrtonosni sjaj“ (2001). Profesorka je na Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija u Beogradu.

  1. Kosovo i Metohija međunarodni filmski festival od 3. do 5. novembra u Gračanici

Šesti po redu Kosovo i Metohija međunarodni filmski festival (KMMFF) održaće se pod sloganom „Ovde!“ od 3. do 5. novembra u Domu kulture Gračanica.

Prateći dešavanja na domaćoj filmskoj sceni KMMFF se ove godine fokusira na domaće bioskopske hitove, kao i naslove koji predstavljaju novi talas i donose novu energiju našoj kinematografiji. Osim domaćih biće prikazani i strani filmovi koji su obeležili značajne evropske festivale.

Festival će u utorak, 3. Novembra u 19h svečano otvoriti film „Ime naroda“ reditelja Darka Bajića. Reč je o istorijskoj sagi o Svetozaru Miletiću, uglednom advokatu, nekadašnjem gradonačelniku Novog Sada i jednom od najznačajnijih i najuticajnijih srpskih političara u Austrougarskoj druge polovine 19. veka, rađena je po scenariju Milovana Vitezovića. Glavnu ulogu igra Ljubomir Bandović, dok su u ostalim ulogama Žarko Laušević, Katarina Žutić, Anja Pavićević, Andrija Kuzmanović, Nikola Ristanovski, Milutin Mima Karadžić, i drugi.

U selekciji domaćih filmova publici će biti predstavljen drugi dokumntarni film Jelene Radenović, „Umetnost sećanja“. Tema filma su monumentalni spomenici podignuti u periodu socijalizma, koji su u poslednje vreme ponovo „otkriveni“ od strane neke nove publike širom sveta. Jedan od sagovornika u filmu je i prof. Miodrag Živković, vajar, autor spomenika na Tjentištu, Kadinjači, u Kragujevcu…

Debitantsko dugometražno ostvarenje mlade rediteljke Milene Grujić,  film A.S. (25) koja potpisuje i scenario inspirisan istinitim događajem takođe će biti predstavljen publici na KMMFF. Nakon premijere na Festivalu autorskog filma A.S.(25) izaziva veliku pažnju kritike zbog svoje „crnotalasne hrabrosti“.  Na 55. Filmskim susretima u Nišu Vladimir Gvojić dobio je nagradu Car Konstantin za ulogu Saleta u ovom filmu.

Bioskopski hit čiju je redovnu distribuciju nažalost prekinula pandemija korona virusa, „Hotel Beograd“ takođe stiže pred publiku u Gračanici. Ova komedija je već na premijeri pokazala veliki bioskopski potencijal i verujemo da će to biti hit koji ćeu punom kapacitetu vratiti publiku u bioskope čim dođe vreme za njegovu distribuciju.

„Moj jutarnji smeh“ o kome se najviše priča od kako je osvojio Grand prix Festivala autorskog filma nakon čega niže priznanja na festivalima u Kijevu, Leskovcu, Pančevu, Kragujevcu, Nišu, Motovunu… Ova nepretenciozna  „komedija očaja“ definitivno je obeležila prethodnu filmsku godinu  i donela našoj kinematografiji novu energiju.

„Otac“, reditelja Srdana Golubovića je imao svetsku premijeru na ovogodišnjem filmskom festivalu u Berlinu na kom je osvojio dve nagrade, a potom je krajem februara otvorio 48. beogradski FEST. Film je trenutno u konkurenciji i za nagrade Evropske filmske akademije (EFA), a od premijere do danas osvojio je brojna priznanja na našim i svetskim festivalima.

„Vikend sa ćaletom“ je novi film Miroslava Momčilovića, autora bioskopskih hitova Sedam i po, Čekaj me, ja sigurno neću doći, Smrt čoveka na Balkanu, Smrdljiva bajka i Kad porastem biću Kengur (scenarista). „Vikend sa ćaletom“ za koji Momčilović potpisuje i scenario, donosi priču o paralelnim svetovima, o ocu i sinu različitih karaktera koji nakon godina razdvojenosti pokušavaju da uspostave prijateljski odnos u toku samo jednog vikenda.

Norveško-švedski film Nada rediteljke Marije Sedal pobednik je Festivala evropskog filma Palić. Film govori o odnosu dvoje umetnika koji zapada u krizu zbog bolesti glavne junakinje. Žiri palićkog festivala istakao je da ih je film “na iznenađujući način dirnuo sirovošću kojom je pristupio svojoj temi, a pritom nikada nije bio jeziv”. “Takođe, očarao nas je svojim toplim prikazom šire porodice i njihovim odgovorom na najrazornije vesti koje jedna porodica može primiti”.

Film Znoj (Sweat) je poljsko-švedska koprodukcija u režiji Magnusa von Horna, koji se 2015. godine pojavio kao debitant sa nagrađivanim filmom The here after, a koji je ove godine bio jedan od favorita festivala u Kanu, koji nažalost zbog pandemije nije održan. Film tokom tri dana prati život fitnes motivatorke Silvije Zajc, koja na društvenim mrežama ima stotine hiljada pratilaca. Iako je okružena lojalnim radnicima i ljudima koji joj se dive, ona je u potrazi za prisnim odnosom u kojem bi sa nekim mogla da stvori bliskost i deli svoju intimu.

Još jedan evropski film koji će publika imati priliku da pogleda je ostvarenje Stefana Komandareva, „Patrole“. Rađen prema istinitoj priči, scenario filma “Patrole” u svojoj osnovi razmatra savremeno bugarsko društvo, sa svim trenutnim problemima i apsurdima. Film “Patrole” snimljen je u srpskoj koprodukciji i predstavlja svojevrsni nastavak Komadarevljevog poslednjeg ostvarenja „Pravci“ koji je 2017. godine prikazan u selekciji Izvestan pogled u Kanu.

Najmlađa publika će kao i svake godine imati svoj poseban prostor na festivalu i moći će da uživa u filmovima Superjunak SamSam, Čuvari Oza i Kućni patuljci: operacija kolačići.

Kososvo i Metohija međunarodni filmski festival organizuje Evropski kulturni forum u saradnji sa Domom kulture Gračanica, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije.

Uskoro će biti objavljeno ko su gosti ovogodišnjeg Festivala, a program i festivalska satnica objavljeni su na FB i IG stranicama Festivala.

 Nakon prethodnih uspešnih i posećenih izdanja KMMFF nastavlja da radi na podizanju kulturne svesti i jačanju kulturne ponude u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji, koristeći film kаo izrаžаjno sredstvo dostupno širokom аuditorijumu. Cena ulaznica za filmove na Festivalu je simbolična – 100 dinara za sve 2D projekcije.

O svim detaljima možete se informisati na FB i IG stranicama Festivala:

www.facebook.com/KosovoiMetohijaFF

https://www.instagram.com/kmmff_ovde/

„Zlogonje“, „Ti imaš noć“ i „4 godine u 10 minuta“ na repertoaru Sale srpskog filma u Kombank dvorani

Počev od sutra, četvrtka, 29. oktobra, nedavno ponovo pokrenuta Sala srpskog filma u beogradskoj Kombank dvorani ima novi repertoar, na kome će i u narednih sedam dana biti jedan srpski celovečernji igrani film, jedna manjinska srpska koprodukcija i jedan srpski dugometražni dokumentarac. U sledećih sedam dana filmofili će moći da pogledaju zapažene filmove Raška Miljkovića, Ivana Salatića i Mladena Kovačevića, a svi pomenuti filmovi su nastali uz podršku Filmskog centra Srbije.

Film Zlogonje prati priču o Jovanu i Milici, desetogodišnjacima koji se upoznaju kada Milica nenadano stigne u Jovanov razred. Da ga druga deca ne bi emotivno povređivala, usamljeni Jovan je izgradio svoj svet iz mašte u koji Milica malo po malo uspeva da se probije. Ona ga poziva u avanturu oslobađanja njenog oca od nove žene, Miličine maćehe, za koju veruje da je veštica koja je začarala tatu. Jovan, zbog novootkrivenog uzbuđenja i radosti koje oseća zbog saznanja šta to znači imati pravog druga, prihvata ali ubrzo saznaje da prepreke koje se javljaju u realnim avanturama nije tako lako preskočiti kao u onima u njegovoj mašti. Najveća prepreka od svih za njega je upravo on sam. Jovan će morati da prihvati sebe takvog kakav jeste i zdušno se baci u najveću avanturu od svih – život. Kada to učini, pred njim se otvara ceo jedan novi svet, u kome će zajedno sa Milicom otkriti istinsku prirodu veštice i na potpuno neočekivan ali i zreo način savladati njenu pretnju. I postati pravi heroj.

Ova filmska priča nastala je pod vođstvom producentkinje Jovane Karaulić i producentske kuće Akcija produkcija, a scenario koji je nastao po motivima knjige „O dugmetu i sreći” autorke Jasminke Petrović, napisali su Marko Manojlović Miloš Krečković. Koproducent i na ovom filmskom ostvarenju su kuće This and That iz Beograda kao i Dream Factory iz Makedonije. Direktor fotografije je Mikša Anđelić, autorka muzike Nevena Glušica,  kostimografkinja Milena Milenković, montažer filma  Đorđe Marković, dok je scenograf iskusni Aljoša Spajić. U Zlogonjama glume deca Mihajlo Milavić, Silma Mahmuti, kao i Jelena Đokić, Bojan Žirović, Milutin Milošević, Dubravka Kovjanić, Olga Odanović, Jelena Jovanova, Stela Ćetković, Milena Predić i Matija Popović.

Ti imaš noć” započinje pričom o Sanji koja se, nakon što je napustila brod na kojem radi, zatiče u lučkom gradu Mediterana. Odatle odlazi natrag kući, vraćajući se poznatim ulicama u kojima polako nestaje sve što je volela. Dok radnici ostaju bez posla u brodogradilištu, barke prekrivene ciradama, razbacane svuda okolo, ostavljene su za neke bolje dane. Oluja uzima jedan život, Sanjin brat čeka noć u šumi. Noć koja može promeniti sve.

Uloge tumače Momo Pićurić, Luka Petrone, Ivana Vuković, Jasna Đuričić, Boris Isaković Marko Štibohar. Direktor fotografije je Ivan Marković, montažerka Jelena Maksimović, scenografiju potpisuje Dragana Baćović, kostim Lidija Andrić, dizajn zvuka Jakov Munižaba, dok je miks zvuka uradio Nikola Medić. Producenti filma Ti imaš noć su Dušan Kasalica i Jelena Angelovski ispred kuće Meander Film iz Crne Gore, dok je srpski koproducent Stefan Ivančić ispred kuće Non-Aligned Films. Film je premijerno prikazan u zvaničnom programu Venecijanskog filmskog festivala, a nastao je kao crnogorsko-srpska koprodukcija.

4 godine u 10 minuta” je nakon svetske premijere i nagrade na filmskom festivalu Visions du Reel u Nionu (Švajcarska), prikazan i na velikom broju drugih festivala širom sveta. Dobitnik je nagrade za najbolji srpski dokumentarni film na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma Beldocs.

U pitanju je eksperimentalni arhivski dokumentarac o prvom osvajanju Mont Everesta od strane jednog Srbina, Pančevca Dragana Jaćimovića, čiji su dnevnički zapisi i video arhiva tokom ekspedicije korišćeni kao građa za film. Na kasetama koje su 17 godina skupljale prašinu otkriva se zagonetni filmski materijal. Uz citate iz dnevnika protagoniste koji je iza kamere, sklapa se intimna slika jednog nesvakidašnjeg putovanja u večnu slavu. Vanzemaljski pejzaži, nedokučivi likovi, zastrašujući momenti i san o avanturi koji se umesto pokličem pobednika završio krikom poraženog.

Scenarista i reditelj je Mladen Kovačević. Film je montirala Jelena Maksimović, a dizajner zvuka je Jakov Munižaba. Producentkinja je Iva Plemić Divjak. Film je nastao u okviru kuće Horopter Film Production, uz podršku Filmskog centra Srbije.

DOKUMENTARNI FILM „FAITH AND BRANKO“ I ANIMIRANI „VELIKI ROBOT“ NA 63. DOK LEIPZIGU U LAJPCIGU

Danas, 26. oktobra, kreće novo, 63. izdanje Međunarodnog festivala dokumentarnog i animiranog filma Dok Lepzig u Lajpcigu, u Nemačkoj, a na programu su ove jeseni i dva srpska ostvarenja, oba nastala zahvaljuući i podršci Filmskog centra Srbije. Reč je o  srpsko-britanskoj koprodukciji „Faith and Branko“, dokumentarnom filmu u režiji Ketrin Hart premijerno prikazanom na festivalu u Šefildu, i kratkom animiranom filmu „Veliki robot“  autora Vojina Vasovića. Festival u Lajpcigu će trajati do 1. novembra.

Intimna priča  filma „Faith and Branko“ prati odnos između dvoje muzičara, između Fejt i Branka, tokom sedam godina. 2011. godine, Fejt putuje u Srbiju kako bi naučila da svira romsku harmoniku. Ona upoznaje romskog violinstu Branka i, uprkos jezičkoj barijeri, njih dvoje se zaljubljuju jedno u drugo putem muzike. Nošeni svojom muzičkom hemijom, oni se venčavaju i duet kreće na put u inostranstvo. Koliko je Fejt slobodnog duha i privilegovana, toliko je Branko bez iskustva sa putovanjima i vezan za svoju porodicu, ali oboje veruju da da jednom drugom čine život boljim. Njihov odnos stupa u iskušenje kada shvate vlastite razlike, kao i to da je možda muzika ono jedino što njih dvoje imaju zajedničko.

Direktorka fotografija je Katrin Hart. Film su montirali Dragan von Petrović i Ljubodrag Starovlah. Autori muzike su Fejt Eliot Ristić i Branko Ristić.  Za dizajn zvuka je zadužen bio Zoran Maksimović, a za kolor-korekciju Digital kraft, Aleksa Vitorović. Za dizajn postera i špice postarali su se Braća Burazeri. Produicentkinje su Snežana van Hauevelingen i Ketrin Hart. Film traje 82 minuta.

A animirani film  „Veliki robot“ (eng. Just For The Record) o malenom robotu-diktafonu Recu, koji pokušava da se sprijatelji sa pticom ne bi li mu pomogla da presnimi svoju memoriju, napisao je i režirao Vojin Vasović, a art direkciju potpisuje Nikola Stepković. Film je nastao u koprodukciji sa beogradskim studijom Digital Assets Tailors i To Blink Studiom iz Kanade.  Film  su  podržali Filmski centar Srbije, grad Kragujevac, Ontarijski fond za umetnost (Ontario Art Council), Kanadski umetnički fond (Canada Council for the Arts) i regionalni investicioni fond Animond.

Ovo ostvarenje će uskoro, u novembru, biti prikazano i na festivalu Ajayu Animation u Peru, a film će biti predstavljen i slovenačkoj publici na festivalu Animateka u Ljubljani u prvoj nedelji decembra.

Trejler filma FAITH AND BRANKO: https://vimeo.com/204006304

Sedam novih i nagrađivanih filmova besplatno na onlajn filmskom festivalu GoethFEST

Na devetom izdanju filmskog festivala GoetheFEST, koji se ove godine održava od 29. oktobra do 4. novembra pod sloganom „Novo vreme, novi svet”, biće prikazano sedam filmova, od kojih će šest imati srpsku premijeru. Svi filmovi će biti prikazani besplatno na onlajn platformi mojoff.net, i biće potom dostupni za gledanje tokom 24 sata od vremena navedenog u programu.

Festival će, u četvrtak 29. oktobra u 18h, otvoriti ostvarenje „Berlin Aleksanderplac”, nemačkog reditelja avganistanskog porekla Burhana Kurbanija. Ovaj film je na nominovan u čak 11 kategorija za Nemačke filmske nagrade, a pored nagrade za najbolji igrani film, osvojio je i priznanja za najbolju mušku sporednu ulogu (Albreht Schu), kameru (Joši Hajmrat), filmsku muziku (Daša Dauenhauer) i scenografiju (Zilke Bur). Radi se o novoj adaptaciji jednog od najznačajnijih romana nemačke moderne iz 1929. godine, „Berlin Aleksanderplac” Alfreda Deblina, u kojoj autor otvara mnoga važna pitanja na temu migracija, rasizma i modernog ropstva. U ovom filmu glavni protagonista je Franc Biberkopf, afrički migrant iz Gvineje Bisao, koji se obreo u berlinskom parku Hazenhajde, poznatom po dilovanju droge, i u noćima berlinskih klubova natopljenih demonskim simbolima kapitalizma.

Drugog festivalskog dana, u petak 30, oktobra u 18h, na programu je provokativan film „The trouble with being born” Sandre Folner, imenjak Sioranovog dela, koji je bio predstavljen u najmlađoj sekciji Berlinala Encounters usmerenoj ka jačanju u estetskom i strukturnom smislu izazovnih dela nezavisnih i inovativnih filmskih stvaralaca. Nagrađen je specijalnom nagradom žirija Encounters, i dobitnik je četiri nagrade na festivalu Diagonale za najbolji film, scenario, montažu, glumu i drugih nagrada. Ovo je film o egzistencijalnoj krizi androida Eli, koji reflektuje određeni aspekt trenutne realnosti preispitujući kategorije sećanja, identiteta i roda.

U subotu, 31. oktobra u 18h, biće prikazano ostvarenje „Čas nemačkog”, adaptacija istoimenog romana nemačkog pisca Zigfrida Lenca u režiji Kristijana Švohova i po scenariju njegove majke Hajde. Kao univerzalna parabola o tome šta fašizam može da učini pojedincu, porodici i zajedništvu, film je značajan za sadašnji trenutak u kome, po rečima reditelja, u nemačkom društvu cirkulišu diskriminacija i rasističke ideje. Ostvarenje “Čas nemačkog” pokreće pitanje granica obaveze lične odgovornosti.

Za prvi dan novembra u 18 časova, rezervisano je prikazivanje filma „Audicija” rediteljke i ko-scenaristkinje Ine Vajse i grandiozne Nine Hos u glavnoj ulozi. U ovoj uzbudljivo konstruisanoj studiji karaktera, porodičnoj drami i psihološkom trileru, Ana Bronski (Nina Hos) je u mreži odnosa sa muškim protagonistima (otac, muž, ljubavnik, kolega, sin i učenik violine), u rascepu između discipline i nedostatka kontrole, potrage za savršenstvom i straha od neuspeha.

U ponedeljak 2. novembra u 18h, na programu je film „Usmeni dogovor” Ilkera Čataka, koji je osvojio Bronzanog medveda za najbolji nemački film. Ovo je još jedno ostvarenje sa temom migracija. Na plaži turskog turističkog rizorta Nemica, pilotkinja, suočena sa dijagnozom teške bolesti, sreće anatolskog, žigola koji sanja o Nemačkoj. Sa scenaristom Nilsom Monom, Čatak odlučuje da poigravanjem stereotipima dozvoli proboj njene hladne i naizgled cinične fasade, uz pasaže komičnih dijaloga.

U utorak, 3. novembra u 18h biće prikazan film „Auerhaus“ Nele Leane Folmar. Smešten na jug SR Nemačke ranih 80-ih, ovo je atmosferičan film zasnovan na dirljivom, neverovatno komičnom i melanholičnom istoimenom out-of-age romanu Bova Bjerga. Ovim filmom rediteljka postavlja pitanje da li je moguće na pitak način ispričati priču o depresiji i osećaju bezizlaznosti, tako tipičnom za period puberteta.

Za završetak festivala, u sredu 4. novembra u 18h na programu je film „Časovi persijskog“ Vadima Perelmana, kanadsko-američkog reditelja ukrajinskog porekla u rusko-nemačko-beloruskoj koprodukciji, premijerno prikazanog na Berlinalu. Ovog puta literarni osnov leži u kratkoj priči Erfindung einer Sprache Volfganga Kolhazea. Inspirisan istinitim događajima, film preispituje teme sećanja, pamćenja, identiteta, povezanosti jezika i identiteta, i moći prilagođavanja. Jedan od zanimljivih elemenata filma je izmišljeni farsi jezik kome maestralnog Larsa Ajdingera uči argentinski glumac Nahuel Perez Biscayart.

GoetheFEST održava se od 2012. godine i predstavlja presek savremene nemačke kinematografije iz aktuelne godine. Program je tradicionalno okrenut nagrađivanim i najboljim ostvarenjima sa čuvenog Berlinala, jednog od najznačajnijih svetskih festivala autorskog filma.

Više o filmovima: https://www.goethe.de/ins/cs/sr/kul/sup/f19.html

Premijera filma „Živ čovek“ Olega Novkovića na 30. Filmskom festivalu u Kotbusu

Obelodanjeno je kojih će se to dvanaest istočnoevropskih dugometražnih igranih filmova ove jeseni nadmetati za nagrade (Glavnu nagradu i Nagradu za najboljeg reditelja) u glavnom takmičarskom programu 30. po redu Filmskom festivalu u Kotbusu, u Nemačkoj. Premijeru će tom prilikom doživeti ostvarenje „Živ čovek“, novi film Olega Novkovića. I ovaj film je nastao zahvaljujući i podršci Filmskog centra Srbije (FCS). Pomenuti festival će biti održan od 3. do 11. novembra.

U istom programu takmičiće se još jedan srpski film – Oaza reditelja Ivana Ikića; reč je o ostvarenju koje od svetske premijere u zvaničnom programu ovogodišnjeg Filmskog festivala u Veneciji postojano ubira nagrade. Tu je i zapažena manjinska srpska koprodukcija – takođe celovečernji igrani film Mater u režiji Jureta Pavlovića. I ta dva ostvarenja su nastala uz podršku Filmskog centra Srbije.

 Živ čovek  je melanholična komedija o čoveku koji nakon velikih razočarenja u svoje najbliže pokuša da vrati slobodu. Šta je sloboda i kada je čovek živ, o tome, kažu,  između ostalog, govori ovaj film Olega Novkovića.

Po završetku snimanja, glavni glumac, Nikola Đuričko, nije krio zadovoljstvo zbog rada na ovom projektu: „Moram da priznam da sa nestrpljenjem očekujem da vidim ceo film kad bude završen. Moj je utisak da smo napravili jedan veoma zanimljiv, pametan, emotivan i pravi rokenrol film. Milena Marković je napisala odličan scenario i moram krajnje sebično da dodam vrhunsku ulogu Đele, koju ja igram. Đela nosi ceo film i za mene je to bilo pravo zadovoljstvo. Moju suprugu igra Nada Šargin koja je još jednom potvrdila da je u vrhuncu svoje forme, Bojan Žirović igra mog drugara i mislim da se naš privatni odnos samo preslikao na film. Želeo bih da pomenem i mlade glumce koje ćete imati prilike da vidite a to su: Jana Bjelica, Filip Hajduković i Iva Milanović. Sa Olegom Novkovićem sam samo jednom radio pre ovog filma ali znam dobro za njegov profesionalizam, njegovu posvećenost, strast i temeljne pripreme, što ni ovog puta nije izostalo. Hteo bih da iskoristim priliku i da se zahvalim Urošu Laziću i Ljiljani Đuričko, producentima filma, koji da su prepoznali ovaj tekst i koji su svim silama omogućili da imamo zaista vrhunske uslove i potpunu posvećenost ovom projektu. Nadam se da će i publika sa nama podeliti radost i uzbuđenje koje smo mi kao i cela ekipa ugradili u ovaj film.“

Pored Nikole Đurička, glavne uloge u filmu tumače Nada Šargin, Bojan Žirović, Jana Bjelica, Filip Hajduković, Iva Milanović, Tanja Bošković, Branko Cvejić, Miodrag Krstović, Marta Bjelica, Sonja Kolačarić, Ivana Vuković, Stefan Trifunović i drugi.

Producenti filma su Uroš Lazić i Ljiljana Đuričko u ime producentske kuće SALT iz Srbije, dok su koproducenti Ostlicht filmproduktion gmbh iz Nemačke i The Chouchkov Brothers iz Bugarske.

Oleg Novković je reditelj filmova: Kaži zašto me ostavi, Normalni ljudi, Rudarska opera, Sutra ujutro, Beli beli svet, Otadžbina, a već dva puta je ovenčan Glavnom nagradom upravo festivala u Kotbusu – u slučajevima filma Rudarska opera (2006) i Beli beli svet (2010).

Srpski filmovi na 4. Međunarodnom filmskom festivalu „Pritajeni tigar, skriveni zmaj“ u Kini

Na ovogodišnjem, četvrtom izdanju Međunarodnog filmskog festivala „Pritajeni tigar, skriveni zmaj“ u kineskom gradu Pinjao, koji će se održati od 10. do 19. oktobra, srpski filmovi i srpski autori biće višestruko zastupljeni. Film „Oaza“ u režiji Ivana Ikića, nedavno premijerno prikazan i nagrađen na Venecijanskom filmskom festivalu, imaće festivalsku premijeru upravo u Pinjau, u Aziji i naći se u trci za nagradu „Roberto Roselini“. Pored projekcije „Oaze“, na festivalu će biti priređena i retrospektiva klasičnih srpskih filmova pod nazivom „Novi jugoslovenski film – Srpski novi film“ („Yugoslav New Cinema – The Serbian New Wave“) u okviru koje će biti prikazano devet filmova nastalih tokom 60-ih godina prošlog veka

Film „Oaza“, po scenariju i u režiji Ivana Ikića, svetsku premijeru imao je na „Danima reditelja“ u Veneciji, a u Pinjau će biti prikazan u okviru takmičarske selekcije „Pritajeni tigar“ (prvi ili drugi film snimljen izvan Azije). Podsećamo, „Oaza“ je koprodukcija Srbije, Holandije, Slovenije, BiH i Francuske. Producenti filma su Sense Production iz Beograda (Marija Stojanović i Milan Stojanović), a projekat su podržali Filmski centar SrbijeHolandski filmski fondSlovenački filmski centar i Evropska komisija kroz program Kreativna Evropa (potprogram MEDIA) i panevropski koprodukcioni fond Eurimages. Pre projekcije „Oaze“ u Pinjau biće prikazana najava Ivana Ikića, dok će nakon projekcije biti emitovan razgovor sa rediteljem

Retrospektiva „Novi jugoslovenski film – Srpski novi film“ je projekat na kome Međunarodni filmski festival „Pritajeni tigar, skriveni zmaj“ i Filmski centar Srbije rade protekle dve godine. Podršku ovom projektu su pružili Jugoslovenska kinoteka, Delta video i Filmski centar Sarajevo, a retrospektiva donosi izbor od devet jugoslovenskih/srpskih filmova nastalih tokom 60-ih godina prošlog veka, od kojih će neki biti po prvi put prikazani u novim restauriranim verzijama. Program čine ostvarenja: „Dvoje“ (1961) Aleksandra Saše Petrovića, „Kapi, vode, ratnici“ (1962) Vojislava Kokana Rakonjca, Živojina Pavlovića i Marka Babca, „Čovek nije tica“ (1965) Dušana Makavejeva, „Devojka“ (1965) Mladomira Puriše Đorđevića, „Tri“ (1965) Aleksandra Saše Petrovića, „Povratak“ (1966) Živojina Pavlovića, „San“ (1966) Mladomira Puriše Đorđevića, „Praznik“ (1967) Đorđa Kadijevića i „Nevinost bez zaštite“ (1968) Dušana Makavejeva. Filmski centar Srbije je na poziv Žije Žang-Kea, osnivača Međunarodnog filmskog festivala „Pritajeni tigar, skriveni zmaj“ i poznatog reditelja i scenariste,  priredio ovu retrospektivu. Koncept i izbor filmova sačinili su umetnički direktor festivala Marko Miler i Miroljub Vučković iz Filmskog centra Srbije.

Digitalizovane kopije filmova obezbedio je Delta video (naslednik fonda Avala filma) i Filmski centar Sarajevo.  Svaki film biće predstavljen video-najavom. Svoje filmove će predstaviti reditelji Puriša Đorđević i Đorđe Kadijević, a o ostalim će govoriti učesnici, saradnici i svedoci uključeni u njihov nastanak: Boro Drašković (predstavlja filmove Aleksandra Petrovića), Mihajlo Ilić (predstavlja Kino klub Beograd – izvorište talenata novog srpskog filma i filmove „Kapi, vode, ratnici“ i „Povratak“). Filmove Dušana Makavejeva najaviće inserti iz njegovog televizijskog filma „Rupa u dusi“. Posebno je sačinjena posveta glumici Mileni Dravić, kroz video-album njenih fotografija i poemu koju je o glumici napisao Dušan Makavejev.  

Mark Miler objašnjava ističe značaj ove retrospektive sledećim rečima: „Mnoga važna dela iz korpusa srpskog novog filma nisu bila dostupna više od dve decenije, zato što su jugoslovenski studiji i produkcijske kuće koji su ih proizveli prestali da postoje. Filmski centar Srbije i Jugoslovenska konteka restaurirali su neke od klasika i mi ćemo ih sa ponosom prikazati u Pinjau… Naša retrospektiva će biti događaj od međunarodnog značaja.“

Dizajn postera za retrospektivu nadahnut je filmom „Čovek nije tica“, debitantskom dugometražnom režijom Dušana Makavejeva, vodećeg autora srpskog novog filma. Ogromni posteri radničkih šaka koji se pojavljuju u filmu oličuju ljudskost i duh srpskog novog filma – njegov fokus na svakodnevnicu i živote pojedinaca. Nakon retrospektiva novog ruskog filma (Andrej Tarkovski, Nikita Mihalkov, Andrej Končalovski…) i indijskog filma 70-ih (Satjadžit Rej, Šijam Benegal…), ovo je treća retrospektiva u okviru Međunarodnog filmskog festivala „Pritajeni tigar, skriveni zmaj“. 

Žija Žang-Ke, jedan od navećih svetskih reditelja, osnivač je Festivala „Pritajeni tigar, skriveni zmaj“ u kineskom gradu Pinjao, a umetnički direktor je Marko Miler, dugogodišnji direktor festivala u Veneciji, Roterdamu, Lokaranu, Rimu… Festival u Pinjau dobio je naziv po slavnom filmu Ang Lija „Pritajeni tigar, skriveni zmaj“ i održava se u komplesku unutar istorijskog središta grada, u protstorima rekonstruisane fabrike dizel motora. U takmičarskom delu programa učestvuju prvi i drugi filmovi reditelja, a glavna nagrada nosi ime slavnog italijanskog reditelja Roberta Roselinija. Međunarodni filmski festival „Pritajeni tigar, skriveni zmaj“ ima i industri deo u okviru koga se razmatraju projekti u nastajanju, kao i deo programa posvećen retrospektivama. Četvrto izdanje Međunarodnog filmskog festivala „Pritajeni tigar, skriveni zmaj“ održava se od 10. do 19. oktobra 2020. godine, uz sve mere zaštite od korona virusa. 

Dokumentarni film „Čekajući Handkea“ Gorana Radovanovića u postprodukciji

Dugometražni dokumentarni film „Čekajući Handkea“ reditelja Gorana Radovanovića trenutno se nalazi u fazi postprodukcije, preciznije – u fazi montaže slike, a nastanak i ovog ostvarenja podržao je Filmski centar Srbije.

Film prati priču o nastojanju vinara Srđana Petrovića iz Velike Hoče da, nakon saznanja da je Peter Handke dobio Nobelovu nagradu za književnost, postavi ploču sa reljefnim likom pisca na svojoj vinariji gde je slavni pisac više puta boravio. Postavljanje ploče zahvalnosti ovom piscu u izopštenoj, izolovanoj i getoiziranoj enklavi kakav je Velika Hoča, postaje svojevrsna sizifovska akcija koja razotkriva svu dramu života preostalog srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji.

Autor pomenutog filma, Goran Radovanović, o ovom svom najnovijem dokumentarnom ostvarenju rekao nam je sledeće: „Boravak Petera Handkea kod našeg naroda na Kosovu, u Orahovcu i Velikoj Hoči, imao je veliki uticaj i na moje opredeljenje da pre sedam godina snimim „Enklavu”. Ovim filmom želeo sam i da iskažem i zahvalnost Handkeu za sva dobra dela koja je učinio prema našem narodu, od svog neupitnog moralnog stava spram ratova na prostoru bivše Jugoslavije, do iskrene darežljivosti koja se još uvek prepričava među Orahovčanima i stanovnicima Velike Hoče. Na kraju krajeva, ja sam i filmski vaspitavan i školovan na Novom nemačkom filmu krajem sedamdesetih i početkom osamdestih godina prošlog veka, čiji je Handke bio neodvojivi ako ne i najznačajniji deo. U ovom filmu pokušao sam da, za razliku od poslednjeg dokumentarnog filma „Slučaj Makavejev ili Proces u bioskopskoj sali” u kojoj je dominirao audio-zapis, napravim priču koja počiva isključivo na slici. Pokušao sam da napravim film koristeći svega nekoliko telefonskih razgovora kao „dijalog“. Velika Hoča je verovatno jedino urbano srpsko selo sa popločanim ulicama, kamenim kućama i desetak gradskih crkava – gotovo mediteranska lepota mesta me je uputila na fotografiju kao osnovni element režije. U tome mi je pomogao direktor fotografije Milorad Glušica, sigurno jedan od najznačajnijih srpskih snimatelja.“

Osim režije, Goran Radovanović je uz Borisa Trbića, i scenarista ovog filma. Direktor fotografije je Milorad Glušica, montažer Nenad Pirnat. Za zvuk je zadužen Aleksandar Protić, koji je, pored Gorana Radovanovića, i izvršni producent. Producentkinja je Jasenka Jasniger, a „Čekajući Handkea” nastaje u produkciji NAMA FILM-a, a u koprodukciji sa kućom Mir Media.

Goran Radovanović je reditelj zapaženih i nagrađivanih dokumentaraca „Kasting”, „Pileći izbori”, „Uz Fidela do kraja”, „Slučaj: Makavejev ili Proces u bioskopskoj sali”…, kao i dva celovečernja igrana filma – „Hitna pomoć” i „Enklava”, koja je bila nacionalni kandidat u trci za nominacije za nagradu Oskar u kategoriji filmova sa neengleskog govornog područja.

Radovanović je nedavno pobrao nekoliko priznanja svojim dokumentarnim filmom „Slučaj Makavejev ili Proces u bioskopskoj Sali”, koji je, između ostalog, ovenčan nagradom „Beogradski pobednik”, nagradom za najbolji ovdašnji film u takmičarskom programu Srpski film (Srbija i prijatelji) na beogradskom FEST-u 2019. godine.