Film

Karavan srpskog filma tokom decembra u osam gradova Srbije

Manifestacija “Karavan srpskog filma”, u okviru koje će biti prikazano devet aktuelnih srpskih filmova, tokom decembra će gostovati u osam gradova: Kniću, Kanjiži, Prijepolju, Ivanjici, Brusu, Blacu, Sečnju, i Aleksandrovcu. Svakog vikenda će u odabranim gradovima na repertoaru biti filmovi “Pucnji u Marseju”, “Lihvar”, “Nečista krv – Greh predaka”, “Otac”, “Jedini izlaz”, “Toma”, “Oaza”, “Vikend s ćaletom” i “Južni vetar 2 – Ubrzanje”.

Prvog decembarskog vikenda, od 3. do 5. decembra, karavan će biti u Aleksandrovcu i Ivanjici. Od 10. do 12. decembra filmovi će biti prikazani u Kniću i Brusu, od 17. do 19. decembra u Prijepolju i Blacu, a od 24. do 26. decembra u Sečnju i Knjaževcu. Svakog petka će, u terminima od 17h, 19h i 21h, na programu biti “Pucnji u Marseju”, “Lihvar” i “Nečista krv – Greh predaka”. Repertoar subotom će činiti ostvarenja “Otac”, “Jedini izlaz”, “Toma”. Program u nedelju će svakog vikenda zatvoriti filmovi “Oaza”, “Vikend s ćaletom” i “Južni vetar 2 – Ubrzanje”.

Karavan srpskog filma nastao je u organizaciji FIlmskog centra Srbije sa idejom da budu prikazani domaći filmovi koji su trenutno aktuelni, ili su u prethodne dve godine ušli u distribuciju ali zbog epidemioloških mera, gledaoci širom Srbije nisu imali priliku da ih pogledaju u bioskopu.

U fokusu su gradovi koji nemaju bioskopsku opremu za prikazivanje filmova, pa tako ni bioskopski repertoar. Ideja Filmskog centra je da iznajmi najbolju bioskopsku opremu i omogući publici iz ovih gradova da pogleda domaće aktuelne filmove u bioskopu. Cena karte iznosiće 200 dinara za sve filmove.

Frano Lasić o filmu Elegija lovora: “Zaintrigirala me je priča – to je jedna psihodrama sa primesama mistike“

Foto: Bogdana Marić

U ponedeljak, 29. novembra održana je konferencija za medije povodom srpske premijere filma „Elegija lovora” Dušana Kasalice, zakazane za isti dan u 21:30 u Sali 1 Kombank dvorane, u okviru takmičarskog programa 27. Festivala autorskog filma. O ovom ostvarenju, nastalom u koprodukciji Srbije i Crne Gore, govorili su producentkinja Jelena Angelovski, reditelj i scenarista Dušan Kasalica, i glumac Frano Lasić.

Jelena Angelovski, producentkinja filma, o saradnji sa rediteljem Dušanom Kasalicom je rekla: “Dušan i ja se znamo od 2011. godine, a zajedno smo producirali film “Ti imaš noć” Ivana Salatića. Nas troje smo se okupili oko crnogorske producentske kuće Meander film sa idejom kakve filmove treba da stvaramo i koje su to nove vrednosti koje film s ovih prostora treba da donese. Dušan ima jedinstven pristup u obrađivanju svih tema kojima se do sada bavio i u njima se oseća kontinuitet iz godine u godinu. Kada sam pročitala Elegiju Lovora, taj scenario je bio toliko jasan i koherentan, da je samo bilo potrebno da nađemo novac i odmah uđemo u snimanje”.

Dušan Kasalica, reditelj i scenarista “Elegije lovora”, govorio je o genezi priče kojom se bavio u ovom ostvarenju: “Jako me zanima način na koji se komunicira, i u svim scenarijima na kojima sam radio, uvijek mi je veoma važna stilizacija dijaloga. Moja prva ideja je zapravo bila da posmatram način na koji ljudi danas vode komunikaciju, gdje se zapravo često ne razgovara, već se svi samoprezentuju i vode monologe. Onda sam počeo da razmišljam o generaciji naših roditelja, koji su pasivno i ćutke gledali sve ono što nam se dešava već 30 godina, bez pretjerane involviranosti. Kao da su očekivali da će se sve ovo samo od sebe srediti”.

Frano Lasić, koji u filmu tumači glavnu ulogu, univerzitetskog profesora Filipa, o saradnji sa Kasalicom je rekao: “Dušana sam upoznao nakon što sam dobio scenario. Kada sam ga pročitao zaintrigirala me je priča, to je jedna psihodrama sa primjesama mistike. Cjela tema me je zaokupila tako da smo provjeli dosta vremena pričajući o tome. Dušan je vrlo pedantan čovjek koji je od početka kristalno jasno znao šta hoće da film donese, i onda je to bilo lako. Naravno, uz dosta elaboriranja, jer je Filip zapravo jedan linearni lik koji nema jakih izražaja ka van, već sve doživljava u sebi i dozvoljava da život teče pored njega”.

U ovom ostvarenju uglađeni univerzitetski profesor Filip, u interpretaciji Frana Lasića, odlazi sa suprugom (koju glumi Savina Geršak) na odmor. Nakon nekoliko dana provedenih u ugodnom, monotonom ambijentu hotelske banje, njihov naizgleda idealan brak se završava. Čini se da Filipov život propada, ali okovan samopouzdanjem, on svaku novu situaciju u životu prihvata sa neobičnom lakoćom.

Glumačku ekipu, pored Frane Lasića i Savine Geršak, čine Nikolina Bogdanović, Momo Pićurić, Olivera Vuković, Draginja Voganjac, Lidija Kordić, Lidija Petrone, Zoran Trojanović. Direktor fotografije je Igor Đorđević, scenografkinja i kostimografkinja Natalija Vujošević, dizajner zvuka Jakov Munižaba, montažerka Jelena Maksimović, dok je producentkinja Jelena Angelovski.

„Elegija lovora” je svoju svetsku premijeru imala 15. avgusta na Sarajevo Film Festivalu, a prikazan je i na filmskom festivalu u Hamburgu u Nemačkoj. Film je nastao u produkciji Meander Filma uz podršku Filmskog centra Crne Gore i u koprodukciji sa Non-Aligned Films iz Beograda. Projekat je takođe podržan i od strane Filmskog centra Srbije.

Ekipa filma „Deset u pola“ u Beogradu: PANDEMIJA ĆE PROĆI, FILM ĆE OSTATI

Foto: FAF Promo

U nedelju, 28. novembra, održana je konferencija za medije povodom srpske premijere novog filma oskarovca Danisa Tanovića „Deset u pola“, zakazane za isti dan u 21:30 u Kombank dvorani, u okviru programa 27.  Festivala autorskog filma (FAF). Prisutnim predstavnicima medija obratili su se glumci i glumice , Branko Đurić, , Izudin Bajrović, Helena Vuković, Kerim Čutuna i Anja Matković, i koscenarista Nikola Kuprešanin.

Helena Vuković, koja u filmu tumači ulogu Lane, ćerke jednog od dvojice ćevabždija, o iskustvu snimanja filma je rekla: „Bilo je predivno. Mislim da je to nešto o čemu sanja svaki mladi glumac – da bude u filmu Danisa Tanovića, i da ima pored sebe partnere kao što su Izudin Bajrović i Branko Đurić. Ovo je moj prvi dugometražni film i odličan start. Mislila sam da ću imati tremu dok nisam upoznala Danisa, a onda kad smo krenuli u zajedničku saradnju apsolutno nije bilo potrebe za tremom. Bilo je jako inspirativno raditi s njim, dosta sam učila i bio mi je podrška“.

Kerim Čutuna, u ulozi Orhana, sina ćevabdžije kojeg tumači Branko Đurić, o svojim impresijama o radu na filmu je rekao: „Uživao sam i bilo je stvarno lijepo raditi na ovom filmu. Jako sam zadovoljan i sretan jer sam bio u nekoj lijepoj atmosferi s ljudima koji su profesionalni, iskusni. Dosta toga sam naučio. Bilo je sjajno raditi sa Danisom, jer radi se o čovjeku koji je profesionalan i konkretan, i prilično opušten kad uđete s njim u neki odnos, tako da nije bilo treme. Prije euforija“.

Izudin Bajrović, jedan od dvojice glavnih glumaca u filmu, osvrnuo se na iskustvo snimanja filma u vreme pandemije: „Dosta sam radio otkad je počela, ali ovo je prvi film gde se i radnja filma dešava tokom pandemije, tako da smo imali slobodu – ko god je htio mogao je da radi sa maskom, čak i tamo gdje po scenariju nije bilo nužno da se nosi. Naravno da uvijek postoji neki strah da ćemo jedni druge zaraziti, ali imali smo sreću da za tih nešto manje od mjesec dana koliko smo radili film, ostanemo pošteđeni“:

Glavni glumac Branko Đurić je o snimanju u ovim okolnostima rekao: „Trudio sam se da Danisa nagovorim da snimamo bez maski kao da nije pandemija, jer mislim da će pandemija proći, a film će ostati. Ali shvatam da je u redu da se, na neki način, da znak da smo snimali u to vreme“.

Hrvatska glumica Anja Matković u filmu tumači food vlogerku iz Zagreba: „Bila sam sretna što sam u Sarajevu i što svaki dan jedem ćevape. Nisam se stigla baviti pandemijom. Uslovi su bili malo drugačiji, ali čovek se prilagodi svemu. Bilo mi je zanimljivo snimanje i verovatno bi bilo slično da nije bilo pandemije“.

Nikola Kuprešanin je opisao svoju saradnju sa Danisom Tanovićem tokom zajedničkog pisanja scenarija: „Proces rada sa Danisom je odličan jer tu, kada je pisanje u pitanju, nema nikakvog ega. Jako dobro smo sarađivali, jedno drugome smo prepisivali i ispisivali scene iznova i to je bio najljepši proces jer nije bilo sudara, sukoba i svađa. Mislim da tu jako puno govori i njegovo iskustvo“.

Radnja filma događa se u Sarajevu, u maju ove godine. Baščaršija pokušava da se oporavi od duge i teške pandemijske godine. Pandemija još traje, ali ipak – dolazi leto, postoji nada da bi se stvari mogle, barem nakratko, popraviti. Kada jedno jutro u Enesovu ćevabdžinicu uđe Zagrepčanka koja kaže da je došla da pojede ”najbolje ćevape u Sarajevu”, on je pošalje kod Ize, da bi tako i on tradicionalno mogao nakon prve uslužene mušterije priuštiti sebi zadovoljstvo prve jutarnje kafe. Ovaj sasvim bezazlen, prijateljski gest, izaziva potpuni raspad komšijskog, poslovnog i privatnog života, ne samo Enesovog i Izinog, već i celog grada. Gde se jedu najbolji ćevapi u Sarajevu?

Nakon premijere na Festivalu autorskog filma, film „Deset u pola“ će biti prikazan u ponedeljak 29. novembra u 20:30 u Novom Sadu, u bioskopu Arena Cineplex, a potom će se prikazivati u bioskopima u Srbiji i regionu, kao i u većim evropskim gradovima od 2. decembra. Regionalni bioskopski distributer filma “Deset u pola”  je dugogodišnji partner Sarajevo Film Festivala Con film grupacija u saradnji sa kompanijama Art Vista i Oskar film.

Da podsetimo, Tanovićev film “Deset u pola” nastao je u okviru projekta Sarajevo grad filma za globalne ekrane (SCF GS) Obala Art Centra i Turske državne radio-televizije (TRT), i uz podršku BH Telecoma i Visit Sarajevo. Film je imao svetsku premijeru na otvaranju 27. Sarajevo Film Festivala, a prikazan je i na festivalima u Turskoj (Bosphorus Film Festival) u Istanbulu, i u Dohi u Kataru (Ajyal Film Festival).

Trejler filma: https://www.youtube.com/watch?v=LX_fQXkj6ek

Branko Đurić i Izudin Bajrović o premijeri komedije “Deset u pola” Danisa Tanovića u Beogradu: Publiku očekuje zabavan i duhovit film za sve generacije

Glumačka ekipa filma „Deset u pola“ oskarovca Danisa Tanovića, predvođena Brankom Đurićem i Izudinom Bajrovićem, pozdraviće uživo publiku u Beogradu na premijeri 28. novembra u 21.30 u Kombank dvorani, u okviru programa Festivala autorskog filma.

Đurić i Bajrović tumače uloge vlasnika dve ćevabdžinice na Baščaršiji u Sarajevu, koji su ujedno i prijatelji i konkurenti. Osim poslovnih povezani su i privatnim vezama, ljubavnom vezom njihove dece (Helena Vuković i Kerim Čutuna).

O premijeri u Beogradu, Branko Đurić Đuro je izjavio: “Publika može očekivati dobru komediju i zabavan film. Nije to samo film o ćevapima – to je film o ljubavi, prijateljstvu, o takmičarskom duhu jednog grada, o Sarajevu. Ćevapi su samo povod da se priča ispriča. Vjerujem da će se publika opustiti uz ovaj film, da će se nasmijati i uživati, jer humor je univerzalan i prepoznatljiv svugdje, bez obzira na geografski prostor. Uživali smo na snimanju, atmosfera je bila odlična i jedva čekamo da vidimo reakcije publike u kinima. U Zagrebu su bile reakcije fantastične, čekamo publiku u Beogradu, dolazimo da čujemo šta kažu, a onda putujemo na projekcije u još nekoliko gradova regije”.

Izudin Bajrović o dolasku za Beograd kaže: “Ovo je film za sve generacije, film koji je osvježenje i za nas glumce i za publiku koja će sigurno uživati u jednoj maloj, bajkovitoj komediji, u priči o nama, o ljudima koji su prirodno, bez namjere, duhoviti. Ovo je naša, sarajevska priča, ispričana iz našeg duha, ali univerzalna i siguran sam da će je publika prepoznati bez obzira gdje bila, u kojem dijelu svijeta. Svi smo uživali i sa zadovoljstvom radili na filmu i to se osjeti. Radujemo se dolasku i premijeri u Beogradu i drugim gradovima gdje ćemo pozdraviti publiku”.

Nakon premijere komedije “Deset u pola” na Festivalu autorskog filma u Beogradu, slede specijalne projekcije s filmskom ekipom u Novom Sadu, Zagrebu, Kranju, Banja Luci i Sarajevu. Komedija “Deset u pola” od 2. decembra dolazi u bioskope u Srbiji, regionu i većim evropskim gradovima.

Radnja filma događa se u Sarajevu, u maju ove godine. Baščaršija pokušava da se oporavi od duge i teške pandemijske godine. Pandemija još traje, ali ipak – dolazi ljeto, postoji nada da bi se stvari mogle, barem nakratko, popraviti. Kada jedno jutro u Enesovu ćevabdžinicu uđe Zagrepčanka koja kaže da je došla da pojede ”najbolje ćevape u Sarajevu”, on je pošalje kod Ize, da bi tako i on tradicionalno mogao nakon prve uslužene mušterije priuštiti sebi zadovoljstvo prve jutarnje kafe. Ovaj sasvim bezazlen, prijateljski gest, izaziva potpuni raspad komšijskog, poslovnog i privatnog života, ne samo Enesovog i Izinog, već i cijelog grada. Gdje se jedu najbolji ćevapi u Sarajevu?

“Deset u pola” nastao je u produkciji Obala Art Centra i Turske radio-televizije (TRT), i uz podršku BH Telecoma i Visit Sarajevo. Film je premijerom otvorio ovogodišnji 27. Sarajevo Film Festival, a zatim prikazan na Zagreb Film Festivalu, na Bosphorus Film Festivalu u Istanbulu u Turskoj i na Ajyal Film Festivalu u Dohi u Kataru.

Regionalni bioskopski distributer filma “Deset u pola”  je dugogodišnji partner Sarajevo Film Festivala Con film grupacija, u saradnji sa kompanijama Art Vista i Oskar film.

Trejler filma: https://www.youtube.com/watch?v=LX_fQXkj6ek

U prodaji karte za premijeru nove komedije Dušana Kovačevića “Nije loše biti čovek”

Karte za premijeru novog filma Dušana Kovačevića “Nije loše biti čovek”, koja je će biti održana 7. decembra u Kombank dvorani (20:30) i bioskopu Cineplexx Galerija (19:30), od danas su u prodaji na blagajnama pomenutih bioskopa i putem servisa tickets.rs.

Dušan Kovačević filmskoj javnosti poznat je kao reditelj bioskopskih hitova “Balkanski špijun” i “Profesionalac” i autor kultnih klasika kao što su  “Maratonci trče počasni krug“, „Ko to tamo peva“, “Underground”, „Radovan Treći“, i „Urnebesna tragedija“. Nakon 18 godina, publika će imati prilike da uživa u njegovom novom ostvarenju “Nije lose biti čovek”, komediji sa elementima trilera, koja postavlja večito pitanje – da li je kraj života i kraj boravka na ovom svetu, ili postoji mogućnost da se život produži u nekom drugom obliku.

Sjajnu glumačku ekipu, uz Vojina Ćetkovića i Gordana Kičića, čine Branka Katić, Hristina Popović, Nenad Jezdić, Srđan Žika Todorović, Gordan Kičić, Lena Kovačević, Andrija Milošević, Mira Banjac, Milan Lane Gutović, Andrija Kuzmanović, Boris Milivojević, Marko Gvero, Bojan Dimitrijević, Jelena Mihajlović, Nemanja Stamatović, Srđan Timarov i drugi.

Priča prati profesora klavira Milana (Vojin Ćetković) 5 godina nakon što je njegov kum, nekadašnja pop zvezda Ranko Beli (Gordan Kičić), nestao pod nerazjašnjenim okolnostima. Milan odlučuje da razreši misteriju i konačno sazna šta se dogodilo sa Belim. Ne nalazeći podršku i razumevanje porodice i okoline, Milan razvija prijateljski odnos sa psom lutalicom.

Film je okupio i druge renomirane autore kao što su direktor fotografije Goran Volarević i scenograf Mile Jeremić,  dok muziku potpisuje Momčilo Bajagić Bajaga. Film je realizovan u produkciji Art & Popcorn, u koprodukciji sa Contrast Studios, Terminal 3, Cinnamon Filmom i Momčilom Bajagićem Bajagom uz podršku Filmskog Centra Srbije i Hrvatskog audiovizuelnog centra.

Trejler za film možete pogledati na linku: https://www.youtube.com/watch?v=UnRgnBNaGAQ

Spot za numeru iz filma “Lepe laži” pogledajte ovde: https://www.youtube.com/watch?v=M0FDYy2ropw

U Parizu je u toku Francusko-srpski koprodukcioni market

Foto: Iva Čolić, FCS

Nastavlja se uspešna saradnja Srbije i Francuske na polju kinematografije, a saglasno Sporazumu Republike Srbije i Republike Francuske o kinematografskoj koprodukciji. U Parizu se 18. i 19. novembra 2021. godine održava Francusko-srpski koprodukcijski market u organizaciji Filmskog centra Srbije (FCS), Francuskog centra za film i pokretne slike (CNC) i Francuskog instituta u Srbiji.

Podsećamo, ovaj događaj proističe iz Sporazuma o kinematografskoj saradnji između Republike Francuske i Republike Srbije , koji je zvanično potpisan 15. jula 2019. godine, tokom posete francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu, a sa ciljem unapređenja već uspešne saradnje naše dve zemlje na polju kinematografije. Kako bi proslavili to uspostavljanje modernizovanog okvira za koprodukciije, Filmski centar Srbije (FCS) i Francuski centar za film i pokretne slike (CNC) odlučili su da združenim snagama organizuju ovaj market tokom koga će se nadareni filmski stvaraoci iz Srbije susresti sa francuskim profesionalcima iz filmske industrije i tom prilikom proceniti kako bi mogli da sarađuju i rade zajedno. Nadležnim telima u slučaju ovog Sporazuma smatraju se Filmski centar Srbije (za Vladu Republike Srbije) i Nacionalni centar za film i pokretne slike (za Vladu Republike Francuske).

Na Marketu se u ovom trenutku u prostorijama Francuskog centra za film i pokretne slike predstavlja  šest srpskih filmskih projekata u razvoju, koje je CNC odabrao na osnovu dostavljenih materijala. U pitanju su projekti: „Narodna drama“ (rediteljka: Mirjana Karanović, producentkinja: Snežana van Hauvelingen – This&That Productions), „Inat“ (rediteljka: Andrijana Stojković, producent: Mirko Bojović – Baboon Production), „78 dana“ (rediteljka: Emilija Gašić, producenti: Andrijana Sofranić Šućur i Miloš Ivanović – Set Sail Films), „Surogat“ (reditelj: Vuk Bogdanović, producent: Nenad Pirnat – ETM produkcija), „Vasilisa Prekrasna“ (reditelj: Žikica Jovanović, producent: Vlastimir Stevanović – Film klub Prokuplje) i „U sigurnim rukama“ (reditelj: Ivica Vidanović, producent: Branislav Jević – Hypnopolis)

Kako je planirano, tokom dva dana intenzivnog programa i sastanaka, reditelj i producent(i) svakog od ovih šest filmova u nastajanju imaće priliku da predstave projekat francuskim producentima i distributerima, potencijalnim partnerima za saradnju. Indivudualni sastanci, kako je i planirano, traju po 25 minuta.

Oskarovac Danis Tanović o premijeri novog filma u Beogradu: „Nadam se da će se publika bar malo nasmijati i da će osjetiti našu dobru energiju s kojom smo film stvarali“

Foto: Obala Art Centar,

Novi film oskarovca Danisa Tanovića „Deset u pola“ sa Brankom Đurićem Đurom i Izudinom Bajrovićem u glavnim ulogama, imaće srpsku premijeru u nedelju, 28. novembra u 21.30 u Kombank dvorani, u okviru programa 27.  Festivala autorskog filma (FAF).

Tim povodom, Danis Tanović je izjavio: „Radujem se što će publika na Festivalu autorskog filma (FAF) u Beogradu, a nakon toga i u bioskopima širom regiona, imati priliku pogledati naš novi film. Ovaj film je romantična komedija koja govori o dva prijatelja, ugostitelja, koji su konkurenti, ali zapravo neminovno upućeni jedan na drugoga. Snimali smo u pandemiji, radnje su zatvarane, ljudi su se međusobno udaljili. Film pokazuje Sarajevo iz jednog drugog, meni jako zanimljivog ugla, i pokazuje koliko je važna saradnja i neodustajanje od pravih vrijednosti – prijateljstva, ljubavi, dobrih komšijskih odnosa. Nadam se da će se publika bar malo nasmijati i da će osjetiti našu dobru energiju s kojom smo film stvarali”.

Radnja filma događa se u Sarajevu, u maju ove godine. Baščaršija pokušava da se oporavi od duge i teške pandemijske godine. Pandemija još traje, ali ipak – dolazi leto, postoji nada da bi se stvari mogle, barem nakratko, popraviti. Kada jedno jutro u Enesovu ćevabdžinicu uđe Zagrepčanka koja kaže da je došla da pojede ”najbolje ćevape u Sarajevu”, on je pošalje kod Ize, da bi tako i on tradicionalno mogao nakon prve uslužene mušterije priuštiti sebi zadovoljstvo prve jutarnje kafe. Ovaj sasvim bezazlen, prijateljski gest, izaziva potpuni raspad komšijskog, poslovnog i privatnog života, ne samo Enesovog i Izinog, već i celog grada. Gde se jedu najbolji ćevapi u Sarajevu?

Nakon premijere na Festivalu autorskog filma, film „Deset u pola“ prikazivaće se u bioskopima u Srbiji i regionu, kao i u većim evropskim gradovima od 2. decembra. Regionalni bioskopski distributer filma “Deset u pola”  je dugogodišnji partner Sarajevo Film Festivala Con film grupacija u saradnji sa kompanijama Art Vista i Oskar film.

Da podsetimo, Tanovićev film “Deset u pola” nastao je u okviru projekta Sarajevo grad filma za globalne ekrane (SCF GS) Obala Art Centra i Turske državne radio-televizije (TRT), i uz podršku BH Telecoma i Visit Sarajevo. Film je imao svetsku premijeru na otvaranju 27. Sarajevo Film Festivala, a prikazan je i na festivalima u Turskoj (Bosphorus Film Festival) u Istanbulu, i u Dohi u Kataru (Ajyal Film Festival).

Trejler filma: https://www.youtube.com/watch?v=LX_fQXkj6ek

Završen beogradski deo snimanja filma „Među bogovima“ u režiji Vuka Ršumovića

Vuk Ršumović je svoj novi film snimao u Beogradu i okolini od 7. oktobra do 14. novembra 2021. godine, tokom 29 snimajućih dana. „Među bogovima“ donosi priču o mladoj Avganistanki koja na vrhuncu migrantskog talasa dolazi u Beograd i saznaje da joj je nastradao brat. Filmski centar Srbije je 2017. podržao ovaj projekat (tada pod radnim naslovom „Živi“), nakon čega je dobio podrške italijanskog filmskog fonda (MIBAC), hrvatskog filmskog fonda (HAVC) i fonda Eurimages. „Među bogovima“ nastaje u okrilju producentske kuće BaBoon Production, a koproducenti filma su Nightswim iz Rima i Kinorama iz Zagreba. Film producira Mirko Bojović, a Milena Džambasović je direktorka filma i izvršna producentkinja.

„Danas je posebno zahtevan dan pošto radimo uvodni i zavšni segment filma“, objasnio je Ršumović. „Nije nam ostalo još puno snimajućih dana, ali nema opuštanja. Koncentracija mora uvek da bude na najvišem nivou zato što svaka greška i pogrešna procena mogu da odnesu danak. Ipak, ako se osvrnem na ono što je do sada završeno, moram da kažem da sam veoma zadovoljan – kako samim procesom rada, tako i saradnicima. Svi živimo za ovaj film, dišemo kao jedan i nadam se da će se to videti na platnu.“

Ferešte Hoseini, avganistansko-iranska glumica, u filmu „Među bogovima“ tumači glavnu ulogu. Ona glumi mladu ženu koja, poput Sofoklove Antigone, preuzima na sebe zadatak da sahrani brata onako kako dolikuje, bez obzira na sve teškoće koje će joj taj poduhvat doneti. „Srpsku filmsku ekipu doživaljavam kao svoju novu porodicu, znam da mogu na njih da se oslonim i da imam punu podršku“, istakla je glumica. „Uloga koju tumačim je zaista veoma teška i zahtevna,  tako da mi puno znači što je kompletna ekipa uvek tu za mene, spremna da pomogne.“

Producent Mirko Bojović ima samo reči hvale za glavnu glumicu: „Ferešte je divna osoba i sjajna glumica, a uz sve to je u potpunosti posvećena ulozi. Ima određenih sličnosti između uloge koju  tumači i njenog privatnog života, što na površinu izvlači svu jačinu emocija. To je istovremeno potresno i prekrasno – preobražaj koji doživljava njen lik toliko je uverljiv da se neretko dogodi da zaboravimo da je u pitanju gluma.“

Pored  Ferešte Hoseini, u filmu „Među bogovima“ igraju i makedonski glumac Nikola Ristanovski, iranski glumac Reza Aklagi Rad, Branka Katić, Vule Marković, Miloš Timotijević… Umetničku ekipu predvode reditelj Vuk Ršumović (koji je sa Momirom Turudićem napisao scenario), direktor fotografije Damjan Radovanović, scenografkinje Jelena Sopić i Jovana Cvetković, kostimografkinja Maja Mirković, montažeri Aleksandar Stanojević i Mirko Bojović. Ekipa početkom sledeće godine u Iranu treba da snimi još nekoliko scena neophodnih kako bi se zaokružila priča, a svetska premijera filma „Među bogovima“ je planirana za drugu polovinu 2022. godine.

Počinje Evropski filmski maraton u Beogradu, Subotici i Novom Sadu

U nedelju, 14. novembra, u Bioskopu Eurocinema u Subotici, Bioskopu Fontana u Beogradu i Bioskopu Kulturnog centra Novi Sad, publika će moći besplatno da pogleda osam filmova u okviru Evropskog filmskog maratona: „Najbolje godine“, „Izbrisana istorija“, „Osinja mreža“, „Telo Hristovo“, „Znoj“, „Još jedna tura“, „Pogrešan korak“ i „Vampir“.

Program će u 10 časova otvoriti ostvarenje „Najbolje godine“ reditelja Gabrielea Muccina, priča o Italiji, od osamdesetih godina do danas, ispričana kroz živote četvoro prijatelja. U 12h je na programu film „Izbrisana istorija“ (Benoît Delépine, Gustave Kervern), u kome u provincijskom predgrađu, tri suseda sustižu nove tehnologije i društveni mediji. Triler „Osinja mreža“ (Olivier Assayas), koji je na programu u 14h, dočarava Havanu ranih devedesetih, a „Telo hristovo“ (16h) reditelja Jana Komase je priča o dvadesetogodišnjaku koji doživljava duhovnu transformaciju u pritvoru za mlade. Od 18 časova na programu je drama „Znoj“ Magnusa fon Horna, koja približava gledaocima unutrašnji život influenserke i fitnes instruktorke Silvije Zajec. Oskarom nagrađeno ostvarenje „Još jedna tura“ Thomasa Vinterberga na programu je od 20 časova, a u 22 časa publika će moći da gleda film „Pogrešan korak“ Davida Victorija, u kome nakon smrti oca koji ga je negovao, glavni junak Dani odluči da je vreme da se vrati svom životu. Konačno, u ponoć će publika moći da pogleda najnoviji domaći horor „Vampir“ reditelja Branka Tomovića. U ovom filmu čovek iz Londona dolazi u malo udaljeno selo u Srbiji da se brine o groblju.

Evropski filmski maraton je deo novog projekta „European films for next generation“ u okviru Europa Cinemas programa Collaborate to Innovate finansiranog od strane Kreativne evrope, koji se realizuje sa ciljem kreiranja održivog modela za privlačenje mlade publike i promociju evropskog filma.

Projekat „European film for next generation“ kreiran je sa ciljem uspostavljanja snažne mreže bioskopa, u cilju stvaranja održivog modela za privlačenje mlade publike i promociju evropskog filma kroz edukativne aktivnosti. Jedna od četiri ključne aktivnosti je stvaranje zajedničke marketing strategije i realizacije marketinške kampanje čija će ciljna grupa biti mladi, sa ciljem stvaranja svesti o raznovrsnosti i kvalitetu evropske kinematografije. U sklopu ove aktivnosti organizuje se “Evropski filmski maraton” 14. novembra 2021. godine simultano u Subotici, Beogradu i Novom Sadu.

Takođe, jedan od fokusa projekta je organizovanje specijalnih projekcija evropskih dečijih igranih filmova za starije osnovce uz uvodno predavanje stručnjaka iz oblasti filma u tri bioskopa partnera na projektu. U okviru projekta biće organizovane i specijalne projekcije evropskih dokumentarnih  filmova za srednjoškolce, uz uvodno predavanje stručnjaka iz oblasti filma u tri bioskopa partnera na projektu. Kao četvrta ključna aktivnost, u planu je i organizovanje dvodnevnog trening seminara za članove projektnog tima kao i za nastavno osoblje osnovnih i srednjih škola.

Partneri na projektu su Bioskop Eurocinema iz Subotice, Bioskop Fontana iz Beograda, i Bioskop Kulturnog centra Novi Sad.

Selekcija “Migracije” od 11. do 25. novembra u Sali Srpskog filma u Kombank dvorani

 Od 11. do 25. novembra, u okviru programa Sale Srpskog filma u Kombank dvorani, na repertoaru će biti domaći filmovi koji se bave temom migracija: “Flotel Europa” Vladimira Tomića, “Ruža Vetrova” Koste Ristića, “Abdul i Hamza” Marka Grbe Sinha” i “Od sutra počinjem da” (Chun nuan hua kai) Ivana Markovića i Linfeng Vua. Urednik programa “Migracije” je Nikola Radić, filmski kritičar i član Filmoskopije, portala filmske kritike u okviru Filmskog centra Srbije.

Dokumentarni film „Flotel Europa“ Vladimira Tomića biće prikazivan od 16 časova. Autor svoju pripovest o izbeglištvu smešta u Dansku. Višestruko nagrađeni dokumentarac (festivali u Berlinu, Sarajevu, IndieLisboa i drugi) prati istorijsku epizodu s početka 1990-ih godina, kada je oko hiljadu izbeglica iz Bosne i Hercegovine privremeno zbrinuto u hotelu na vodi u Kopenhagenu. 

Termin od 17:30 rezervisan je za kratkometražne filmove selekcije Migracije o migrantskom talasu 2010-ih u Srbiji: kratkometražni dokumentarni „Ruže vetrova“ Koste Ristića i srednjemetražnu dokufikciju „Abdul i Hamza“ Marka Grbe Singha.  Prema rečima selektora programa, Nikole Radića, “osim što dele godinu izlaska i temu, i Ristić i Grba nalaze odjeke migrantskog iskustva na našim prostorima. U „Ruži vetrova“ Ristić beg migranata od rata poredi sa srpskim izbeglicama iz Knina, dok se u „Abdulu i Hamzi“ govori o skrivanju dvojice hajduka, pa dvojice partizana, u Vršačkoj kuli”.  

„Od sutra počinjem da“ (Chun nuan hua kai) Ivana Markovića i Linfeng Vua (termin od 19h) za polazišnu tačku uzima ekonomske migracije u savremenoj Kini. Protagonista Li doselio se u predgrađe Pekinga zarad posla. Tamo radi kao noćni čuvar zgrade, deleći skučen smeštaj sa cimerom, takođe doseljenikom. „Od sutra počinjem da“ slika hladan svet periferije milionskog grada, svet stakla i metalnih konstrukcija, praznih konferencijskih sala, poplavljenih hodnika, bezličnih zgrada i slabo osvetljenih sobičaka. 

Evropski filmski maraton u Subotici, Beogradu i Novom Sadu

U nedelju, 14. novembra, u Bioskopu Eurocinema u Subotici, Bioskopu Fontana u Beogradu i Bioskopu Kulturnog centra Novi Sad, publika će moći besplatno da pogleda osam filmova u okviru Evropskog filmskog maratona: „Najbolje godine“, „Izbrisana istorija“, „Osinja mreža“, „Telo Hristovo“, „Znoj“, „Još jedna tura“, „Pogrešan korak“ i „Vampir“. Evropski filmski maraton je deo novog projekta „European films for next generation“ u okviru Europa Cinemas programa Collaborate to Innovate finansiranog od strane Kreativne evrope, koji se realizuje sa ciljem kreiranja održivog modela za privlačenje mlade publike i promociju evropskog filma.

Program će u 10 časova otvoriti ostvarenje „Najbolje godine“, reditelja Gabrielea Muccina. Ova priča o Italiji, od osamdesetih godina do danas, ispričana je kroz živote četvoro prijatelja, kroz 40 godina njihovih ljubavi, traganja, uspeha i neuspeha. U 12h je na programu film „Izbrisana istorija“ (Benoît Delépine, Gustave Kervern), u kome u provincijskom predgrađu, tri suseda sustižu nove tehnologije i društveni mediji. Oni odlučuju da se, uz pomoć hakera, bore protiv moćnih vetrenjača savremenog života i kompanije Big Tech. Triler „Osinja mreža“ (Olivier Assayas), koji je na programu u 14h, dočarava Havanu ranih devedesetih, kada kubanski pilot Rene Gonzales otima avion i beži sa Kube ostavljajući za sobom voljenu ženu i ćerku. „Telo hristovo“ (16h) reditelja Jana Komase je priča o dvadesetogodišnjaku koji doživljava duhovnu transformaciju u pritvoru za mlade, i odlazi u mali grad da oproba sreću u onome što zaista voli.

 Od 18 časova na programu je drama „Znoj“ Magnusa fon Horna, koja približava gledaocima unutrašnji život influenserke i fitnes instruktorke Silvije Zajec. Oskarom nagrađeno ostvarenje „Još jedna tura“ Thomasa Vinterberga na programu je od 20 časova, u ovoj priči četiri prijatelja rade kao profesori u srednjoj školi i pokušavaju da poboljšaju svoj život time što eksperimentišu konstantnim održavanjem nivoa alkohola u krvi. U 22 časova publika će moći da gleda film „Pogrešan korak“ Davida Victorija, u kome nakon smrti oca koji ga je negovao, glavni junak Dani odluči da je vreme da se vrati svom životu. Konačno, u ponoć će publika moći da pogleda najnovije domaće ostvarenje „Vampir“ reditelja Branka Tomovića. U ovom filmu čovek iz Londona dolazi u malo udaljeno selo u Srbiji da se brine o groblju. Počinje da ima košmarne snove i sumnja da prijateljski nastrojeni seljani imaju zlu nameru s njim.

Projekat „European film for next generation“ kreiran je sa ciljem uspostavljanja snažne mreže bioskopa, u cilju stvaranja održivog modela za privlačenje mlade publike i promociju evropskog filma kroz edukativne aktivnosti. Jedna od četiri ključne aktivnosti je stvaranje zajedničke marketing strategije i realizacije marketinške kampanje čija će ciljna grupa biti mladi, a sa ciljem stvaranja svesti o raznovrsnosti i kvalitetu evropske kinematografije. U slopu ove aktivnosti organizovaće se i “Evropski filmski maraton” 14. novembra 2021. godine simultano u Subotici, Beogradu i Novom Sadu.

Takođe, jedan od fokusa projekta je organizovanje specijalnih projekcija evropskih dečijih igranih filmova za starije osnovce uz uvodno predavanje stručnjaka iz oblasti filma u tri bioskopa partnera na projektu. U okviru projekta biće organizovane i specijalne projekcije evropskih dokumentarnih  filmova za srednjoškolce, uz uvodno predavanje stručnjaka iz oblasti filma u tri bioskopa partnera na projektu. Kao četvrta ključna aktivnost, u planu je i organizovanje dvodnevnog trening seminara za članove projektnog tima kao i za nastavno osoblje osnovnih i srednjih škola.

Partneri na projektu su Bioskop Eurocinema iz Subotice, Bioskop Fontana iz Beograda, i Bioskop Kulturnog centra Novi Sad.

Završeno snimanje filma „Izolacija“ reditelja Marka Backovića

Uspešno je okončano snimanje još jednog srpskog dugometražnog igranog filma svojevremeno podržanog na konkursu Filmskog centra Srbije; u pitanju je ostvarenje naslovljeno „Izolacija“ u režiji Marka Backovića, a po scenariju Marka Backovića i Marka Jocića i sa Milošem Bikovićem u glavnoj ulozi. Uz to, Biković je i jedan od producenata tog filma.

Sinopsis glasi: Jovan je mladi biolog pun entuzijazma koji iznenadno dobija dobro plaćeni posao nadgledanja migracija životinja u šumi. Na udaljenoj planini, daleko od civilizacije, smešten u drvenoj kolibi preuređenoj u naučnu stanicu, njegov posao je da vodi računa o održavanju kamera koje snimaju divlje životinje. Na snimcima se u jednom trenutku pojavljuje misteriozni čovek za koga Jovan počinje da sumnja da ga uhodi. Kako vreme u izolaciji bude odmicalo, Jovan će biti svedok noćnih poseta, čudnih telefonskih poziva i neobjašnjivih zvukova koji će početi da bude njegovu paranoju i strah. Suočen sa nejasnom pretnjom vodiće unutrašnju borbu sa samim sobom u kojoj neće biti siguran da li je ono što mu se dešava realnost ili plod straha. Počeće da preispituje svoju odluku ostanka u šumi. Tačka njegovog mentalnog pucanja biće situacija kada bude video ubistvo u šumi…

Reditelj Backović nam je u par rečenica Izolaciju predstavio ovako: „Snimanje Izolacije je bilo veoma uzbudljivo i zahtevno. Veliko zadovoljstvo je bilo raditi sa Milošem Bikovićem koji je imao izuzetno naporan posao s obzirom da veliki deo filma igra sam. Miloš je veliki profesionalac i stoički je izdržao teške uslove snimanja i duboko verujem napravio ulogu za pamćenje. Istakao bih da je saradnja sa Miodragom Krstovićem i Anicom Dobrom, kao i svim ostalim glumcima i autorima bila fantastična. Vreme koje nas je pratilo na planini je otežavalo samo snimanje ali istovremeno dalo mističnu atmosferu koja će biti bitan adut filma, s obzirom da je film žanrovski misterija/triler.“

Autorsku ekipu filma čine i: direktor fotografije Đorđe Stojiljković, montažerka Andrijana Krčmar , scenografkinja Sanja Bulat, kostimografkinja Jelena Đorđević, maskerka Petra Macura, kompozitor muzike Nikola Jeremić, snimatelj zvuka Miroslav Gojković. Uz Miloša Bikovića u glavnoj roli, u Izolaciji ćemo igraju i: Miodrag Miki Krstović, Anica Dobra, Mladen Andrejević, Marko Mak Pantelić.

Producent i koscenarista Marko Jocić je istakao sledeće: „Snimanje filma Izolacija koje je počelo 6. oktobra je uspešno završeno 1.novembra u Pančevu. Najveći deo snimanja je obavljen na raznim lokacijama u Nacionalnom parku Tara. Snimanje je bilo veoma izazovno s obzirom na vremenske uslove, pošto se pored niskih temperatura dešavalo da se u toku samo jednog dana smenjivao sneg, ledena kiša, magla i sunce. I pored toga uspeli smo da savladamo sve prepreke i snimimo materijal koji je veoma uzbudljiv i redak u domaćim produkcijama. Sve pohvale idu celokupnoj ekipi filma i glumcima koji su bili veoma motivisani i koji su uradili fantastičan posao.“

Film nastaje u koprodukciji kuća Viktorija Film (Srbija), Archangel Digital (Srbija), Livada Produkcija (Hrvatska), Talking Wolf Productions (Srbija). Filmski centar Srbije je podržao projekat ovog filma na konkursu iz maja 2019. godine.

Foto: Đorđe Stojiljković

U toku je snimanje filma „Među bogovima“ u režiji Vuka Ršumovića

U toku je snimanje dugometražnog igranog filma „Među bogovima“, koje je počelo u oktobru 2021. godine. Scenario novog filma Vuka Ršumovića zasnovan je na istinitom događaju iz 2015. godine, a istovremeno je svojevrsna adaptacija i novo čitanje čuvene antičke tragedije „Antigona“. Glavnu ulogu u filmu tumači Ferešte Hoseini (Fereshteh Hosseini), nagrađivana avganistansko-iranska glumica u usponu.

Mlada avganistanka dolazi u Beograd na vrhuncu migrantskog talasa i saznaje da joj se mlađi brat utopio u reci tri nedelje ranije. Tada počinje njena borba da sahrani brata pod punim imenom i prezimenom, uprkos birokratiji i statusu u društvu koji ima kao migrant bez dokumenata i statusu unutar njene patrijarhalne avganistanske porodice.

Forešteh Hoseini je rođena 1997. godine. Poreklom je iz Avganistana, a karijeru gradi i Iranu gde je prošle godine zvanično proglašena najboljom mladom glumicom. U filmu „Među bogovima“ igraju i makedonski glumac Nikola Ristanovski, iranski glumac Reza Akhlaghi, Vule Marković, Branka Katić, Miloš Timotijević… Umetničku ekipu filma predvode reditelj Vuk Ršumović (koji je sa Momirom Turudićem i napisao scenario), direktor fotografije Damjan Radovanović, scenografkinja Jelena Sopić, kostimografkinja Maja Mirković, montažeri Aleksandar Stanojević i Mirko Bojović. „Među bogovima“ nastaje u okrilju producentske kuće BaBoon Production, a producent filma je Mirko Bojović.

Filmski centar Srbije je u maju 2017. podržao ovaj projekat (tada poznat pod radnim naslovom „Živi“), a uz obrazloženje Komisije u kome, između ostalog, piše: „Vuk Ršumović je svojim debitаntskim filmom Ničije dete postigаo uspeh nа kome bi mu i dаleko iskusniji аutori pozаvideli, а Živi deluje kаo logičаn nаstаvаk već jаsno uspostаvljene poetike аutorа, te se i od ovog filmа može očekivаti uspešаn festivаlski život, аli, zаšto dа ne, i pristojаn bioskopski rezultаt u nаšoj zemlji“. Film je podržan i od strane italijanskog filmskog fonda (MIBAC) i hrvatskog filmskog fonda (HAVC) – koproducenti filma iz tih zemalja su Nightswim (Rim) i Kinorama (Zagreb). Film je takođe ima potporu fonda Eurimages. Svetska premijera nove režije Vuka Ršumovića planirana je za kraj leta 2022. godine.

Film Dušana Kovačevića “Nije loše biti čovek”

Održana promocija spota “Lepe laži”

U petak, 29. oktobra u Jazz kantini Lisabon u Kombank dvorani, održana je promocija spota “Lepe laži” koji najavljuje predstojeću premijeru filma Dušana Kovačevića “Nije loše biti čovek”. Na promociji su govorili Miroslav Mogorović, producent filma, Dušan Kovačević, reditelj filma i tekstopisac, Momčilo Bajagić – Bajaga, kompozitor, i Lena Kovačević i Gordan Kičić, izvođači (muzičari) i glumci u filmu.

Miroslav Mogorović, producent filma, o muzici u novom ostvarenju Dušana Kovačevića je rekao: “Imao sam zadovoljstvo da sarađujem sa timom ljudi, s kojim sam već duže vreme i u prijateljskim i u poslovnim odnosima. Bilo mi je jako drago kada je Duško predložio Gordana za ulogu pop zvezde Belog, koji treba da nastupa i da u filmu ima prave koncerte. U životu sam često bio na koncertima njegovog benda iz srednje škole, gde je jako uspešno nastupao kao rok pevač”.

Gordan Kičić, glumac i izvođač muzike u filmu, istakao je zadovoljstvo što je bio deo ovog projekta:

“Kada me je Duško pozvao, odmah sam rekao – naravno. Dodatno sam se oduševio zato što do sada nisam imao priliku da igram bilo kakvog pevača, a kada sam shvatio da će Bajaga pisati muziku i da ću pevati sa Lenom, prosto nisam mogao da verujem da će to stvarno da se desi. Pesma je fenomenalna. Veoma sam srećan i nadam se da će publika voleti ovaj film zato što je vrlo višeslojan, duhovit, bajkovit, ali i istinit”.

Lena Kovačević, muzičar po vokaciji, ovom prilikom je debitovala u filmskoj ulozi. “Sve je ovo kao neki san u odnosu na realnost u kojoj živimo. Kad se setimo dana kad smo snimali, pre same pandemije, bili smo vrlo bezbrižni. Čini mi se da se to i vidi. Stvarno sam uživala. Ovo je zaista jedan muzički film i sa pravim razlogom smo ovde danas. I moji muzičari su bili upravo ovde gde danas sedimo, i oni su svirali. To je za mene bilo najlepše, što su i oni ovekovečeni i što će biti deo filma. Jedva čekamo premijeru”, istakla je Lena Kovačević.  

Momčilo Bajagić Bajaga, kompozitor muzike za film “Nije loše biti čovek”, o radu na ovom filmu je rekao: “Ponosim se što svi ljudi koji se pojavljuju u filmu zaista i pevaju. Svi muzičari koje vidite su zaista svirali, nismo koristili nikakve trikove. Bilo je puno posla, ali na moju sreću Duško ima običaj da za sve svoje filmove piše i tekstove, tako da sam mogao da budem rasterećen i bavim se samo muzikom. Mislim da smo napravili nekoliko baš lepih pesama. Moram da pohvalim Lenu koja je odlično otpevala svoj deo, ali i Kičića koje se pokazao kao stvarno ozbiljan pevač. Došao je spreman i sve uradio kako treba”.

Dušan Kovačević, reditelj filma i autor tekstova za muzičke numere u ovom ostvarenju, o samom iskustvu snimanja je duhovito zaključio: “Ja imam jedan dobar ritam – snimam film svakih dvadeset godina. Snimao sam “Balkanskog špijuna” početkom osamdesetih, pa “Profesionalca” početkom dvehiljaditih, pa sada ovaj film. Ako nastavim tako, videćemo se kad budem imao sto godina”. O filmu je legendarni reditelj i scenarista rekao: “Nadam se da će ovaj film imati lepu komunikaciju sa publikom, kao i sve što sam do sad radio. U pitanju je jedna neobična, paranormalna priča. Ko veruje – veruje, ko ne veruje – uveriće se. To je nešto što je osnovno. U celoj ovoj priči, naravno, ima udela i ova kuga koja nas je zadesila, tako da smo počeli sa pripremama pre četiri godine, i onda smo imali dugi period rada u tišini posle snimanja. U neku ruku to nam je pomoglo, jer nismo imali cajtnot”.

Dušan Kovačević, reditelj bioskopskih hitova “Balkanski špijun” i “Profesionalac” i autor kultnih klasika“Maratonci trče počasni krug“, „Ko to tamo peva“, “Underground”, „Radovan Treći“, „Urnebesna tragedija“, vraća se filmskoj publici nakon 18 godina u komediji sa elementima trilera – „Nije loše biti čovek“, postavljajući večito pitanje – da li je kraj života i kraj boravka na ovom svetu, ili postoji mogućnost da se život produži u nekom drugom obliku.

Sjajnu glumačku ekipu čine: Vojin Ćetković, Gordan Kičić, Branka Katić, Hristina Popović, Nenad Jezdić, Srđan Žika Todorović, Gordan Kičić, Lena Kovačević, Andrija Milošević, Mira Banjac, Milan Lane Gutović, Andrija Kuzmanović, Boris Milivojević, Marko Gvero, Bojan Dimitrijević, Jelena Mihajlović, Nemanja Stamatović, Srđan Timarov i drugi.

Film je okupio i druge renomirane autore kao što su direktor fotografije Goran Volarević i scenograf Mile Jeremić,  dok muziku potpisuje Momčilo Bajagić Bajaga. Film je realizovan u produkciji Art & Popcorn i Terminal 3, u koprodukciji sa Contrast Studios, Cinnamon Filmom i Momčilom Bajagićem Bajagom uz podršku Filmskog Centra Srbije i Hrvatskog audiovizuelnog centra.

Priča prati profesora klavira Milana (Vojin Ćetković) 5 godina nakon što je njegov kum, nekadašnja pop zvezda Ranko Beli (Gordan Kičić), nestao pod nerazjašnjenim okolnostima. Milan odlučuje da razreši misteriju i konačno sazna šta se dogodilo sa Belim. Ne nalazeći podršku i razumevanje porodice i okoline, Milan razvija prijateljski odnos sa psom lutalicom.

Datum premijere filma je 7. decembar.

Tizer za spot možete preuzeti na linku: https://wetransfer.com/downloads/bcae46ce92f289be3ae9e661b1339b9620211029074456/b5128c494e197b948935ff8d070004e720211029074514/b943a2

Ceo spot možete pogledati:

Prvi trejler za film možete pogledati na linku: https://www.youtube.com/watch?v=UnRgnBNaGAQ

Brojni srpski filmovi u programima 15. izdanja Mostar Film Festival-a

MOFF – Mostar film festival (festival u čijem je fokusu filmska gluma), petnaesti po redu,  ove godine u Takmičarskom delu programa donosi deset filmskih ostvarenja iz Hrvatske, Srbije, Slovenije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine u saradnji s Francuskom. Festival će u Hrvatskom domu herceg Stjepan Kosača 28. oktobra u 18 sati otvoriti film „Nebesa“, Srđana Dragojevića.

U istom programu su i srpski dugometražni igrani filmovi: Lihvar Nemanje Ćeranića, Pucnji u Marseju Gordana Matića, Jedini izlaz Darka Nikolića i Vikend sa ćaletom Miroslava Momčilovića.

U konkurenciji su i dve srpske manjinske koprodukcije – Zastoj Vinka Moderndorfera i Plavi cvijet Zrinka Ogreste, kao i film Po tamburi Stanislava Tomića, nastao u koprodukciji Hrvatske, Severne Makedonije, Slovenije i Srbije.

Nagrađene glumce za najbolje glavne i sporedne uloge čeka tradicionalno „Stablo ljubavi”, a u čije ruke će otići odlučiće Dejan Dabić, filmski kritičar, Branka Bešević Gajić, filmska i televizijska rediteljka, Anila Gajević, direktorica kasting agencije „Zona“, i Nedžad Ibrahimović, književnik, književni i filmski kritičar, scenarista i autor dokumentarnih filmova.

Članica žirija Branka Bešević Gajić imaće na Filozofskom fakultetu SUM bosanskohercegovačku premijeru svoga filma pod nazivom „Odluka“. Reč je o interaktivnoj psihološkoj drami o partnerskom nasilju koja ukazuje na važne probleme u našem društvu. Ovaj film će biti van takmičarske konkurencije, s obzirom na to da je rediteljka članica žirija.

U sklopu i ovogodišnjeg, 15. Mostar Film Festival-a biće predstavljen i program dokumentarnih ostvarenja. Odabrano ih je ukupno  šest. Filmovi će biti prikazani u petak, 29. oktobra, i ponedeljak, 1. novembra, u velikom amfiteatru Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Mostaru. Ulaz na projekcije dokumentarnih filmova slobodan je za sve zaintersovane.

Od ukupno šest dokumentarnih filmova, biće predstavljena i  dva filma koja su bila festivala „Dok ‘n’ ritam“ u Beogradu. Reč je o filmovima Muškatle, cveće Vojvodine Viktorija, 15.

Muškatle, cveće Vojvodine film je snimljen u saradnji Srbije i  Mađarske, a režirao ga je Čongor Sazo. Tema filma je kulturološki fenomen muzikeMuškatla, koji je procvetao 1986. godine i bio neprekinut do 1991. godine, a poreklom je iz Vojvodine. Arhivski snimci i sećanja muzičara, profesionalaca i ljubitelja žanra otkrivaju kako se mađarski zabavni stil narodne muzike transformsao u oblik muškatla i, uprkos kulturnom otporu, zašto je taj trend toliko popularan i danas.

Viktorija, 15 je srpski film nastao u režiji Mine Petrović. Govori o petnaestogodišnjoj Viktoriji, bubnjarki iz malog grada Smedereva. Njena strast prema muzici podstaknuta je kroz Rock Camp for Girls 2017. godine, a u leto 2019. kamp ima veliko iznenađenje – međunarodnu saradnju. Nakon svega toga, vraća se u Smederevo, zbog čega je pomalo slomljena. No, sećanja na njeno iskustvo na Islandu motivišu je da nastavi da svira bubanj, zajedno sa školskim aktivnostima.

Tu su i Spomenici hrvatskih kipara na tlu Srbije, sprski film Stipe Ercegovića. Zajednica Hrvata Beograda Tin Ujević, osnovana pre 13 godina, delom svojih projekata nastoji da ukaže na kulturne veze između hrvatskog i srpskog naroda. Udruženje „Tin Ujević” radi i na monografiji o građevinama koje su u Beogradu realizovali arhitekti iz Hrvatske, a od ranije i na leksikonu znamenitih Hrvata koji su živeli i stvarali u glavnom gradu Srbije. Narator u filmu je poznati glumac Frano Lasić.

DANI SRPSKOG FILMA

„POTREBA ZA MRŽNJOM“ FILIPA ČOLOVIĆA U ART BIOSKOPU KOLARAC

29. oktobra u 20:30

Ulaz besplatan

Beograd, 27. oktobar – Dokumentarni film reditelja Filipa Čolovića „Potreba za mržnjom“ biće prikazan okviru Dana srpskog filma 29. oktobra u bioskopu Art Kolarac u 20:30. Manifestacija „Dani srpskog filma“ održava se u organizaciji Filmskog centra Srbije i DOK Srbija u 26 gradova Srbije i ulaz na projekcije dokumentarnih filmova je besplatan. Nakon projekcije gledaoci će moći da razgovaraju sa rediteljem filma Filipom Čolovićem.

Čolović je izgubio svog brata Fedora Frimermana 2013. godine kojeg je obezbeđenje beogradskog splava Sound tuklo do smrti naočigled posetilaca. Tragično ubistvo ovog tridesetogodišnjeg mladića potreslo je čitavu našu zemlju.  Film kroz intimnu ispovest reditelja istražuje korene bezrazložnog nasilja i mržnje u našem društvu. 

Film je premijerno prikazan u našoj zemlji prošle godine na Međunarodnom festivalu dokumetnarnog filma Beldocs i ove godine na 68. Martovskom festivalu, na kojem je proglašen najboljim dugometražnim dokumentarnim filmom (u kategoriji preko 50 minuta). Prikazivanjem u takmičarskom programu na ovogodišnjem 27. Sarajevo Film Festivalu doživeo je regionalnu premijeru. Dok je u Podgorici na 12. Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma UnderhillFest dobio specijalno priznanje žirija.

U filmu su pored svirepog ubistva Fedora Frimermana, obrađeni tragični slučajevi od 2000. do 2015. godine, počev od prebijanja glumca Dragana Maksimovića, ubistva Slobodana Vukića, zatim slučaj keruše Mile i Brisa Tatona, kao i vršnjačko nasilje i tragedija mladog Alekse Jankovića iz Niša. Kroz ove i druge slučajeve reditelj istražuje kako se stvara i širi mržnja, i kako smo kao društvo lako pristali na nasilje koja nas okružuje.

Muziku za film radio je Srđan Marković, montažer je Bojan FIlipović, a direktor fotografije Gojko Despotović, dok scenario i režiju potpisuje Filip Čolović. Film je podržan od strane Filmskog centra Srbije.

Trejler filma „Potreba za mržnjom“ možete pogledati putem linka: https://www.youtube.com/watch?v=_G2XyxwsDn4

Domaći dokumentarci i igrani filmovi u 26 gradova u Srbiji

Na konferenciji za medije u Filmskom centru Srbije, u utorak 26. oktobra predstavljena je Manifestacija Dani domaćeg filma, koja će se održati 29. i 30. oktobra u 26 gradova u Srbije, kao inicijativa Filmskog centra Srbije i partnera – organizacije DOK Srbija i lokalnih bioskopa i Kulturnih centara.

Ognjen Rakčević iz Filmskog centra Srbije je o ovoj inicijativi rekao: „Prvog dana ćemo prikazati dokumentarne filmove, a drugog dana dva sjajna dugometražna igrana filma, koji su na konkursu Filmskog Centra Srbije dobila novčana sredstva za stimulaciju gledanosti. Organizujemo prikazivanje ovih filmova širom Srbije, a svi prikazivači su se obavezali da će poštovati epidemiološke mere. Pozivamo publiku da dođe bez straha i uživa u filmovima“.

Petak 29. oktobar, rezervisan je za dokumentarni program, u okviru kojeg će biti prikazano ukupno 12 domaćih dokumentarnih filmova u 26 gradova u Srbiji. Dokumentarni filmovi koji će se naći na programu su „Pejzaži otpora”, Marte Popivode, „Koreni”, Tee Lukač, „Telenovela sivo u koloru”, Filipa Martinovića, „Srećna Nova, Jivu”, Mladena Kovačevića, „Viktorija, 15”, Mine Petrović, „Govori da bih te video”, Marije Stojnić, „Blizanci satkani od sna”, Lee Vahrušev i Seada Šabotića, „Drenjine”, Nikole Stojanovića, „Zaklinjem se…”, Nikole Dragovića i Milutina Petrovića, „Potreba za mržnjom”, Filipa Čolovića, „Dida”, Nikole Ilića i Corine Schwingeuber Ilić i „Fejt i Branko”, autorke Catherine Harte.

Andrijana Stojković je u ime partnera DOK Srbija istakla: „Kada smo počeli pre devet godina, činilo nam se da nemamo tako veliku produkciju da bismo svake godine prikazivali nove filmove, a uopšte nije tako. Mi ove godine imamo 12 najsvežijih filmova. Imamo sreće da produkcija raste prvenstveno uz pomoć Filmskog centra Srbije. Raste i zbog razumevanja FCS-a da je dokumentarni film važan, a s druge strane postoji publika za njega. Ono što je sigurno je da smo za ovih 8-9 godina uspeli da zainteresujemo ljude u nekim manjim sredinama, koji nemaju festivale i nisu u centru zbivanja, da dođu i gledaju filmove. Posebno me raduje što su autori ove godine raspoloženi da putuju sa filmovima i sretnu se sa publikom u drugim gradovima. Taj susret je vrlo važan za približavanje dokumentarnog filma ljudima“.

U subotu, 30. oktobra, na programu je domaći igrani film „Jedini izlaz“ u režiji Darka Nikolića, sa Anđelkom Prpić, Ljubomirom Bandovićem, Danicom Maksimović, Nikolom Ristanovskim i Milenom Predić u glavnim ulogama.

Anđelka Prpić je ovim povodom izjavila: „Film Jedini izlaz definitivno zaslužuje pažnju, između ostalog jer je izašao kad mu vreme nije. Šta god da smo radili, tada je bilo desetkovano. Ljudima treba i dati ponudu, da mogu da biraju. Ja sam poštovalac svega, ali smatram da ovaj i neki drugi žanrovi apsolutno zaslužuju prostor. Pogotovo što je Jedini izlaz, posle mnogo vremena, film u kome imamo glavnu junakinju i u tom smislu ta priča zaslužuje da se čuje i vidi. Ta priča nije popularna i u trendu, već je autentična“.

Takođe, iste veči, u subotu 30. oktobra, publika će moći da pogleda i film „Vikend sa ćaletom“ Miroslava Momčilovića sa Nenadom Jezdićem, Vasom Vranešom, Brankom Vidakovićem, Katarinom Radivojević i Jelenom Đukić. Cena ulaznice za igrane filmove je 100 rsd.

Gradovi u kojima će se manifestacija održati su Lazarevac, Zrenjanin, Vrbas, Beograd, Apatin, Lajkovac, Ivanjica, Gračanica, Vrnjačka Banja, Sopot, Prijepolje, Subotica, Niš, Blace, Bor, Arilje, Bačka Palanka, Kanjiža, Doljevac, Požarevac, Gornji Milanovac, Jagodina, Trstenik, Leskovac, Negotin i Loznica.

Deseti GoetheFEST online od 28. oktobra do 3. novembra na platformi MojOFF

Sedam filmova sa desetog izdanja festivala GoetheFEST u organizaciji Goethe instituta u Srbiji, koji su tokom oktobra prikazani u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, biće dostupni i za online gledanje na platformi mojoff.net od 28. oktobra do 3. novembra. Publika će moći da pogleda svaki film u roku od 24 sata tokom dana emitovanja, od 0 do 24h. Filmovi su besplatni uz registraciju na platformi, bez obavezne pretplate.

U četvrtak 28. oktobra biće prikazan film Johanesa Nabera „Curveball“, komedija između groteske i političke satire, koja istražuje nemačku perspektivu rata u Iraku. U ovom filmu nemački ekspert za biološko oružje Arnt Volf, iako član jedne kontrolne komisije Ujedinjenih nacija čija se potraga završava bezuspešno, opsednut je idejom da Sadam Husein proizvodi oružje za masovno uništenje. Ova tema najpre nikoga ne zanima. Međutim, odjedanput postaje aktuelna kada jedan irački azilant izjavljuje da je učestvovao u proizvodnji biološkog oružja.

U petak, 29. oktobra, na programu je film „U komšiluku“ Danijela Brila, tragikomedija o lažima punu crnog humora, a ujedno i rediteljski debi popularnog nemačkog glumca Danijela Brila. Glavni junak Daniel živi u fensi loftu, sa suprugom, dok decu pod kontrolom drži dadilja. Sve ide kao po loju, dok ne zategne Bruna, kome je meta osvete upravo Danijel.

Za subotu 30. oktobra zakazano je prikazivanje filma „Krvopije“ Julijana Radlmajera, metahoror komedije bazirane na datostima iz istorije kinematografije. Dok avgusta 1928. radnici i seljaci u Marksovom „Kapitalu“ traže razjašnjenja misterioznih tragova ujeda vampira na telima svojim mrtvih drugova, u luksuznom letnjikovcu na Baltiku koji pripada bogatoj i šarmantnoj naslednici Mis Flambo-Jansen, pojavljuje se navodni baron.

U nedelju 31. oktobra, na mojoff.net platformi će biti dostupan film „Svet će biti drugačiji“ Ane Core Berahed, koji se 11. septembrom 2021. bavi iz perspektive partnerke počinioca. Glavna junakinja Asli pokušava da pronađe svoj put između samoodređenja, tradicionalnog roditeljskog doma i ljubavi koja od nje zahteva žrtvu, pre nego što njen partner Said nestaje. Njegova odluka promeniće Aslin život pre nego što bude potresla ceo svet.

U ponedeljak, 1. novembra, publika će online moći da pogleda ostvarenje “Princ”, debitantski film rediteljke Lize Birvirt o visokobrazovanoj frankfurtskoj eliti punoj predrasuda – radnja prati Moniku i Džozefa, kustoskinju u galeriji i poslovnog čoveka poreklom iz Konga, koji pripadaju potpuno različitim svetovima.

Za utorak 2. novembar je zakazan film „Ljudski faktor“ Ronija Trokera, psihogram jedne porodice ispričan iz više perspektiva, a u ovom filmu Jan i Nina i njihovo dvoje dece odlaze u vikendicu na belgijskoj obali kako bi pronašli mir. Međutim, u trenutku njihovog dolaska odigrava se misteriozna provala.

Online program GoetheFEST-a u sredu, 3. novembra zatvara ostvarenje „Fabian“, koje prati troje glavnih protagonista u Berlinu kasne, politički turbulentne Vajmarske republike. Radnja je smeštena u 1931. godinu, između podstanara i podzemlja, tamo gde su bordeli ujedno i ateljei, gde nacisti divljaju ulicama, život ključa, a društvo je u previranju, u stanju korozije.

GoetheFEST održava se od 2012. godine i predstavlja presek savremene nemačke kinematografije iz aktuelne godine. Program je tradicionalno okrenut nagrađivanim i najboljim ostvarenjima sa čuvenog Berlinala, jednog od najznačajnijih svetskih festivala autorskog filma.

Svetske premijere novih filmova Srđana Keče i Dejana Petrovića na 34. festivalu IDFA u Amsterdamu

Dugometražni dokumentarni film „Muzej revolucije“  Srđana Keče i kratkometražno, takođe dokumentarno ostvarenje „Prilagođeni“ Dejana Petrovića imaće svetsku premijereu takmičarskom programu najvećeg i jednog od najznačajnijih festivala dokumentarnog filma u svetu − IDFA (International Documentary Film Festival Amsterdam), koji će 34. put biti održan u Amsterdamu, od 17. do 28. novembra. Oba filma su nastala uz podršku i Filmskog centra Srbije (FCS).

Dugometražni dokumentarni film „Muzej revolucije“ autora Srđana Keče, koji je nastao kao koprodukcija Srbije, Hrvatske i Češke i uz podršku Filmskog centra Srbije, svetsku premijeru doživeće na predstojećem izdanju festivalu IDFA u Amsterdamu, najprestižnijem festivalu dokumentarnih ostvarenja u čitavoj Evropi, i to u u okviru selekcije nazvane „Luminous“, viđene isključivo za premijerne filmove.

Sinopsis predočen u par rečenica glasi: U ostacima napuštenog utopijskog projekta raste neobično prijateljstvo između jedne devojčice i jedna starice. Kada grad počne da briše prostore u kojima one žive, nazire se kraj detinjstvu i snovima.

Srđan Keča je bio i scenarista i direktor fotografije u slučaju ovog svog ostvarenja, koje je, uz to, i montirao, zajedno sa Hrvoslavom Brkušić. Snimatelj zvuka bio je Radiša Cvetković, a dizajner zvuka Jakov Munižaba. Autor muzike za film je Hrvoje Nikšić.

Film je nastao u produkciji filmske kuće UZROK, a u koprodukciji sa kućama Restart iz Zagreba i nutprodukce iz Praga. Producenti su Vanja Jambrović i Srđan Keča, dok je Lukaš Kokeš koproducent. Projekat filma predstavljan je i nagrađivan na nizu pičing foruma: IDFA Forum, DOK Leipzig Co-production Market, Beldocs In Progress (gde je osvojio postprodukcijsku nagradu), Zagreb Dox Pro (gde je osvojio nagradu HBO Europe), East Doc Forum (gde je osvojio glavnu nagradu East Doc Platform) i CineLink Industry Days (gde je osvojio postprodukciju nagradu Digital Cube).

„Prilagođeni“ je kratkometražni dokumentarac koji nam otkriva jedinstveno prihvatilište za pse u Evropi, mesto u koje se svakodnevno dovoze psi lutalice, uhvaćene na periferiji grada. Uspostavljanjem paralele između azila za pse i društva i prikazivanjem procesa dresure pasa, film ukazuje na univerzalne probleme sa kojima se susrećemo od najranijeg detinjstva, preispitujući potrebu pojedinca da se prilagođava volji drugog, smatrajući ga autoritetom.

Zahvaljujući Upravi za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Republike Srbije film je snimljen u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici, jednom od tri zatvora u Evropi u kome se sprovodi program resocijalizacije osuđenika putem obuke pasa i jedinom u Evropi u kome postoji prihvatilište za pse u samom zatvoru.

Producent, reditelj i scenarista filma je Dejan Petrović, direktor fotografije Dragan Vildović, dok montažu potpisuju Aleksandar Uhrin i Aleksandar Popović. Snimatelj i dizajner zvuka je Nikola Cvijanović, a muziku je komponovao Vojin Ristivojević.

Film „Prilagođeni“ traje 19 minuta i takmičiće se za nagradu za najbolji film u kategoriji kratkometražnog dokumentarnog filma. I prethodni Petrovićev dokumentarac „Isti” prikazan je takođe u takmičarskom programu ovog prestižnog festivala 2017. godine (IDFA 2017).

Počelo snimanje filma „Izolacija“ u režiji Marka Backovića

U sredu, 6. oktobra, je na Tari počelo snimanje još jednog srpskog celovečernjeg igranog filma – autori scenarija za film naslovljenog kratko „Izolacija“ su Marko Backović i Marko Jocić, dok film režira Marko Backović, inače, autor scenarija za bioskopski hit „Taksi bluz“ od pre par godina. Glavnu ulogu tumači Miloš Biković, koji je, uz Marka Jocića, i producent ovog ostvarenja. Filmski centar Srbije (FCS) podržao je nastanak i ovog ostvarenja.

Sinopsis sročen u nekoliko rečenica otkriva sledeće: Jovan je mladi biolog pun entuzijazma koji iznenadno dobija dobro plaćeni posao nadgledanja migracija životinja u šumi. Na udaljenoj planini, daleko od civilizacije, smešten u drvenoj kolibi preuređenoj u naučnu stanicu, njegov posao je da vodi računa o održavanju kamera koje snimaju divlje životinje. Na snimcima se u jednom trenutku pojavljuje misteriozni čovek za koga Jovan počinje da sumnja da ga uhodi. Kako vreme u izolaciji bude odmicalo, Jovan će biti svedok noćnih poseta, čudnih telefonskih poziva i neobjašnjivih zvukova koji će početi da bude njegovu paranoju i strah. Suočen sa nejasnom pretnjom vodiće unutrašnju borbu sa samim sobom u kojoj neće biti siguran da li je ono što mu se dešava realnost ili plod straha. Počeće da preispituje svoju odluku ostanka u šumi. Tačka njegovog mentalnog pucanja biće situacija kada bude video ubistvo u šumi…

Autorsku ekipu filma čine i: direktor fotografije Đorđe Stojiljković, montažerka Andrijana Krčmar , scenografkinja Sanja Bulat, kostimografkinja Jelena Đorđević, maskerka Petra Macura, kompozitor muzike Nikola Jeremić. Uz Miloša Bikovića u ključnoj roli, u Izolaciji ćemo gledati i: Miodraga Mikija Krstovića, Anicu Dobru, Mladena Andrejevića,  Marka Maka Pantelića.

Fotografije: Miroslav Morača

EKSKLUZIVNO: Pogledajte prvi trejler za novi film Dušana Kovačevića “Nije loše biti čovek”

Objavljen je prvi trejler za film “Nije loše biti čovek” legendarnog autora Dušana Kovačevića. Reditelj bioskopskih hitova “Balkanski špijun” i “Profesionalac” i autor kultnih klasika kao što su  “Maratonci trče počasni krug“, „Ko to tamo peva“, “Underground”, „Radovan Treći“, „Urnebesna tragedija“, vraća se filmskoj publici nakon 18 godina u komediji sa elementima trilera, postavljajući večito pitanje – da li je kraj života i kraj boravka na ovom svetu, ili postoji mogućnost da se život produži u nekom drugom obliku.

Priča prati profesora klavira Milana (Vojin Ćetković) 5 godina nakon što je njegov kum, nekadašnja pop zvezda Ranko Beli (Gordan Kičić), nestao pod nerazjašnjenim okolnostima. Milan odlučuje da razreši misteriju i konačno sazna šta se dogodilo sa Belim. Ne nalazeći podršku i razumevanje porodice i okoline, Milan razvija prijateljski odnos sa psom lutalicom.

Zvezdanu glumačku ekipu, uz Ćetkovića i Kičića, čine Branka Katić, Hristina Popović, Nenad Jezdić, Srđan Žika Todorović, Gordan Kičić, Lena Kovačević, Andrija Milošević, Mira Banjac, Milan Lane Gutović, Andrija Kuzmanović, Boris Milivojević, Marko Gvero, Bojan Dimitrijević, Jelena Mihajlović, Nemanja Stamatović, Srđan Timarov i drugi.

Scenarista i reditelj Dušan Kovačević o svom novom ostvarenju kaže: “Od postanka sveta pa do dana današnjeg, svaki čovek se bar jednom upitao ima li života posle smrti. Postoji li neka nada da se još jednom pojavimo u ovom svetu i vidimo sve one koje smo voleli? Da li ćemo ovaj svet, možda, videti još jednom očima nekog drugog živog bića? I da li ćemo u tom nekom novom životu ispraviti greške učinjene za vreme ovog života? Filmska priča „Nije loše biti čovek“ daje jedan od mogućih odgovora u vidu reinkarnacije koja je inače prisutna u religijama, verovanjima i običajima mnogih naroda. Neko će u ovu tragikomičnu priču poverovati, neko će je gledati sa osmehom, ali će svi sigurno sa pritajenom nadom očekivati da naš ovozemaljski kraj nije večiti kraj, da postoji neka nada za još jednim životom. Moj film je pokušaj odgovora na dva egzistencijalna pitanja. Prvo je: Ima li života posle smrti?  i drugo: Ima li života pre smrti?”

Film je okupio i druge renomirane autore kao što su direktor fotografije Goran Volarević i scenograf Mile Jeremić, dok muziku potpisuje Momčilo Bajagić Bajaga. Film je realizovan u produkciji Art & Popcorn, u koprodukciji sa Contrast Studios, Terminal 3, Cinnamon Filmom i Momčilom Bajagićem Bajagom uz podršku Filmskog Centra Srbije i Hrvatskog audiovizuelnog centra.

Datum premijere filma i početka bioskopske distribucije u Srbiji biće uskoro objavljeni.

Prvi trejler za film možete pogledati na linku:
https://www.youtube.com/watch?v=UnRgnBNaGAQ

Održana tribina “Debitantski film – Prepreke, neizvesnost, i kako doći do svog prvog filma” u Domu omladine Beograda

U sredu, 29. septembra u Sali Amerikana Doma omladine Beograda, održana je tribina “Debitantski film – Prepreke, neizvesnost, i kako doći do svog prvog filma”. Na tribini su govorili Nemanja Ćeranić (reditelj), Aljoša Ćeranić (producent), Milan Stojanović (producent), Milan Nikodijević (profesor na Akademiji umetnosti Novi Sad, član konkursne komisije FCS-a za debitantski film), Мelina Pota Koljević ( scenarista, urednica i reditelj u Dramskom programu Radio Beograda), i Danilo Bećković (reditelj). Ovaj program održan je u okviru ciklusa tribina “Identitet srpskog filma – srpski film u 21. veku” realizovanog u saradnji Filmskog centra Srbije i Doma omladine Beograda.

Kao jedna od ključnih tema tribine nametnulo se pitanje konkursa Filmskog centra Srbije za debitantski film, odnosno drugih konkursa na koje se reditelji debitanti mogu prijaviti. “Cela ideja debitantskog konkursa je da ljudi ne moraju da dođu na konkurs i da se bore sa nekim vedetama, koje imaju i ozbiljnije producentske kuće i ozbiljnije biografije. Uvek će neko sa zvučnijim imenom imati polaznu prednost u odnosu na nekog debitanta, a debitantski konkurs je neka vrsta zaštite, posebnog prostora gde treba da vidimo ko je od mladih ljudi najspremniji da zakorači u kinematografiju”, istakao je Danilo Bećković, reditelj ostvarenja “Mali Budo” i “Jesen samuraja”.

Milan Stojanović, producent nagrađivanog ostvarenja “Oaza” koje je ovogodišnji srpski kandidat za Oskara, smatra da ovaj pojedinačni konkurs nije od presudnog značaja: “Ključ je u tome da se ide od konkursa do konkursa, i da se ne bira na koji će se ići. Mislim da strateški to nije toliko važno, koliko da se pogodi da bude komisija čijem će senzibilitetu prijati taj projekat. Dobro je da postoji konkurs za debitantske filmove, ali svaki projekat treba da pronađe svoju komisiju. Debitanti nisu ograničeni na jedan konkurs”.

Milan Nikodijević, profesor na Akademiji umetnosti Novi Sad i član konkursnih komisija FCS-a za debitantski film, naglasio je da postoje i slučajevi kada uspešna ostvarenja nastanu i mimo konkursa. “Desilo se da smo 2020. odbili film Prolećna pesma. Mi smo ga odbili pre svega na nivou teksta, a potom sam u nekim žirijima ove godine dao nagradu tom filmu. Ali scenario je bitno izmenjen, uz te sugestije koje smo mi naveli u obrazloženju. Autorka je na neki način bila jako zahvalna. Može se dogoditi i da samo odbijanje na konkursu, na neki način, bude plodotvorno za samog autora”, istakao je Nikodijević. “Moje iskustvo govori da, uz dobru priču, mora da postoji vrlo ozbiljna producentska podrška koja će kanalisati tu dobru ideju, da bi se došlo do nekih početnih para”, dodao je on.

Producent Milan Stojanović je izneo mišljenje da se u trenutnom sistemu selekcije nedovoljno obraća pažnja na kredibilitet producenta. “Druga stvar je sistem selekcije reditelja, i to koliko se pažnje obraća na prethodni uspeh kratkometražnih filmova tih reditelja”, naglasio je Stojanović.

O značaju kratkometražnih filmova za mlade reditelje na početku karijere, govorio je i Nemanja Ćeranić, autor ovogodišnjeg uspešnog debitantskog filma “Lihvar”. On je o svom iskustvu rekao: “Ja sam kao montažer imao još teži put da dođem do svog prvog filma i da se profilišem kao reditelj. Mislim da su kratki filmovi ključna stvar. Kratki filmovi koje sam radio još na fakultetu bili su mi neka vrsta portfolija za FCS. To jeste problematika danas za mlađe reditelje: ja bih prvo uradio dva-tri kratka filma, skupio neku ekipu kojoj možeš da veruješ, poput direktora fotografije koji te razume i montažera. Mislim da je jako čudno da neki reditelj izađe na konkurs FCS-a ako pre toga nema bilo kakvu vrstu kratke forme”.

Danilo Bećković se takođe osvrnuo na tu temu: “Kratki filmovi su forma koja je kod nas zapravo oživela pre nekih 15-20 godina, kada su bili uspesi Pavla Vučkovića i Stefana Arsenijevića. Onda smo shvatili da kratki film može da ima funkciju u karijeri reditelja, da može biti neka vrsta lične karte. Morate sebi da stvorite neku vrstu reputacije, da vidite na koji način možete da postanete deo esnafa. Ima ljudi koji na fakultetu uspeju da naprave kratki film, ali i onih koji sa fakulteta ne izađu s tom ličnom kartom, i onda je jako komplikovano postati primećen.

Мelina Pota Koljević, scenarista, urednica i reditelj u Dramskom programu Radio Beograda, govorila je o izazovima saradnje sa rediteljima na početku karijere: “Sa scenaristima je takva stvar, da vam svaki reditelj priđe i ponudi da radimo, a da dobijemo honorar kad izađu na konkurs i dobiju novac. Uglavnom tako i radimo, naročito kada je reč o mladim rediteljima koji prvi put izlaze na scenu. Budžeti jesu ograničavajući i mislim da, koliko god da je dobro što je profilisano toliko kategorija u Filmskom centru Srbije, i dalje postoji pitanje ukupnog budžeta za filmove. Mislim da bi on mogao da bude veći, s obzirom na ulogu koju film igra ne samo u kulturi, već i u javnom mnenju”.

Saradnja Filmskog centra Srbije i Doma omladine Beograda zamišljena je kao partnerstvo u kome se kroz seriju tribina pod zajedničkim nazivom “Identitet srpskog filma – Srpski film u 21. veku” strateški osmišljavaju, koncipiraju i problematizuju neka od aktuelnih i vitalnih pitanja srpskog filma. U prosečnom trajanju od jednog časa, moderator tribine pokušava da sa svojim gostima pruži neke odgovore na aktuelne srpske filmske upitnike. Izbor gostiju uključuje reditelje, scenariste, producente, teoretičare, pisce, distruibutere i prikazivače. Teme tribina prilagođene su najpre potrebama mlađe generacije. Tribine pokušavaju da praktično doprinesu i pre svega usmere filmske stvaraoce, od pitanja kako doći do prvog filma, do načina distribucije filmova i njihovog prisustva na filmskim festivalima u svetu. 

Svetska premijera dokumentarnog filma „Čekajući Handkea“ Gorana Radovanovića na festivalu u Sankt Peterburgu

U takmičarskom programu predstojećeg, 31. Filmskog festivala Poruka čoveku (Message to Man) u Sankt Peterburgu, u Rusiji, koji je najavljen za period između 29. oktobra i 4. novembra, svetsku premijeru doživeće novi dugometražni dokumentarni film autora/reditelja Gorana Radovanovića, naslovljen „Čekajući Handkea“. Filmski centar Srbije (FCS) je u sklopu svoje konkursne dinamike podržao nastanak i ovog ostvarenja. 

Saznavši da je Petar Handke dobio Nobelovu nagradu za književnost, vinar Srđan Petrović iz Velike Hoče sa Kosova, odlučuje da postavi ploču sa reljefnim likom pisca na svojoj vinariji gde je slavni pisac više puta boravio. Postavljanje ploče zahvalnosti slavnom piscu u izopštenoj, izolovanoj i getoiziranoj enklavi okruženoj albanskom većinom kakva je Velika Hoča, postaje svojevrsna sizifovska akcija koja razotkriva svu dramu života preostalog srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji. Film je sniman tokom ove i prethodne godine u Velikoj Hoči u Metohiji.

Autor pomenutog filma, Goran Radovanović, o ovom svom najnovijem dokumentarnom ostvarenju rekao nam je sledeće: „Boravak Petera Handkea kod našeg naroda na Kosovu, u Orahovcu i Velikoj Hoči, imao je veliki uticaj i na moje opredeljenje da pre sedam godina snimim Enklavu. Ovim filmom želeo sam i da iskažem i zahvalnost Hadkeu za sva dobra dela koja je učinio prema našem narodu, od svog neupitniog moralnog stava spram ratova na prostoru bivše Jugoslavije do iskrene darežljivosti koja se još uvek prepričava medju Orahovčanima i stanovnicima Velike Hoče. Na kraju krajeva, ja sam i filmski vaspitavan i školovan na Novom nemačkom filmu krajem sedamdesetih i početkom osamdestih godina prošlog veka, čiji je Handke bio neodvojivi ako ne i najznačajniji deo. U ovom filmu pokušao sam da, za razliku od poslednjeg dokumentarnog filma Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj sali u kojoj je dominirao audio-zapis, napravim priču koja počiva isključivo na slici. Dakle, pokušao sam da napravim film koristeći svega nekoliko telefonskih razgovora kao „dijalog“. Velika Hoča je verovatno jedino urbano srpsko selo sa popločanim ulicama, kamenim kućama i desetak gradskih crkava. Dakle, gotovo mediteranska lepota mesta me je uputila na fotografiju kao osnovni element režije. U tome mi je pomogao direktor fotografije Milorad Glušica, sigurno jedan od najznačajnaijih srpskih snimatelja.“

U filmu učestvuju: Srđan Petrović, Luka Petrović, Ljubolmir Filijović, Sveštenik  Velja Stojković, Gavrilo Kujundžić, Živana Pavlović.

Film  je režirao Goran Radovanović, koji je, uz Borisa Trbića, i scenarista ovog filma.  Direktor fotografije je Milorad Glušica, montažer Nenad Pirnat. Autor muzike je Gavrilo Kujundžić. Za zvuk je zadužen bio Miroslav Jakovljević, dok je Aleksandar Protić dizajner zvuka. Protić, pored Gorana Radovanovića, i izvršni producent. Producentkinja je Jasenka Jasniger, a Čekajući Handkea nastao je u produkciji NAMA FILM-a, a u koprodukciji sa kućom Mir Media. 

Goran Radovanović je reditelj zapaženih i nagrađivanih dokumentaraca KastingPileći izboriUz Fidela, do krajaSlučaj: Makavejev ili Proces u bioskopskoj sali…, kao i dva celovečernja igrana filma – Hitna pomoć i EnklavaEnklava je bila nacioonalni kandidat u trci za nominacije za nagradu Oskar u kategoriji filmova sa neengleskog govornog područja. Ovaj autorje nedavno pobrao nekoliko priznanja svojim takođe dokumentarnim filmom Slučaj Makavejev ili Proces u bioskopskoj sali, koji je, između ostalog, ovenčan Beogradski pobednik, nagradom za najbolji ovdašnji film u takmičarskom programu Srpski film (Srbija i prijatelji) na beogradskom FEST-u 2019. godine.

Foto: NAMA FILM

Dizajn postera: Pavle Radovanović

Predstavljanjem radova polaznika završena Letnja filmska škola Beogradske internacionalne nedelje arhitekture

U nedelju, 26. septembra, poslednjeg dana Letnje filmske škole Beogradske internacionalne nedelje arhitekture, u Kulturnom centru Beograda prikazani su filmovi polaznika nastali tokom desetodnevne radionice. Ovaj program realizovan je u okviru evropskog projekta The Future Architecture Platform, pod nazivom „Kad bi ovi zidovi govorili/If These Walls Could Talk”. Radionica je posvećena zgradi Doma štampe, a organizovana je u saradnji sa Računarskim fakultetom iz Beograda, Festivalom arhitekture iz Kopenhagena (CAFx), MAXXI muzejem iz Rima i Trijenalom arhitekture iz Osla (OAT).

Dejan Petrović, filmski reditelj i glavni mentor radionice, osvrnuo se na prethodnih deset dana rada sa polaznicima Letnje filmske škole: “Ova radionica je bila jedna nova filmska edukativno-produkciona avantura. Spojili smo film i arhitekturu, a zapravo arhitektura i prostor su neodvojivi deo svakog filma. Filmovi naših učesnika nude svežinu, svi oni su talentovani mladi ljudi puni ideja i entuzijazma, ali nije bilo lako biti u njihovoj koži prethodnih deset dana. Vremena je bilo malo, izazova puno. Ipak zidovi ove zgrade u kojoj se nalazimo su kroz njihove filmove progovorili jezikom filma, a ono što je mnogo važnije i dobili smo deset kratkih vrlo interesantnih filmova. Još važnije je da smo otvorili vrata novim prijateljstvima, znanjima, iskustvima i istraživanjima, kao i budućoj saradnji mladih ljudi u oblasti filma i arhitekture”.

Danica Jovović Prodanović, članica autorskog tima BINE, povodom završetka ovog programa je istakla: “Radionica je nastala kao deo godišnjeg programa Future Architecture Platforme pod nazivom “Landscapes of Care”, gde je osnovna ideja bila da kroz sve programe provučemo ideju o brizi prema okolini, objektima, prema načinu života kojim živimo, a sve to sa refleksijom na stanje u kome smo se našli u poslednjih godinu dana. I to ne samo kroz pandemiju, nego uopšte kroz jedan promenjeni način života u kome smo se svi zajedno našli pomalo zbunjeni”. Danica Jovović Prodanović istakla je i kvalitet radova: “Polaznici su bili iz najrazličitijih obrazovnih, uzrasnih i profesionalnih bekgraunda, tako da su filmovi koji su nastali vrlo zanimljivi. Fascinantno je da su oni uspeli da u vrlo kratkom, intenzivnom radu od desetak dana, proizvedu filmske minijature od kojih su neke – kako mentori procenjuju – zaista izuzetne, čak i do nivoa festivalskih prikazivanja”.

Poslednjeg dana radionice, u okviru bonus programa Austrijskog filmskog festivala, publika je mogla da pogleda i kratkometražna ostvarenja “Testa” reditelja Karla Hajnca Klopfa i “Sabaduia” rediteljke Lote Šrajber

Namera organizatora bila je da se učesnici radionice upoznaju sa objektom Doma štampe, njegovom arhitekturom, istorijom, sadržajima i korisnicima i u kratkoj filmskoj formi daju svoj doživljaj/viđenje, komentar trenutnog stanja ili sugestiju njegovih potencijala u budućnosti. Radionica je bila posvećena edukaciji i produkciji kratkih filmova i video-radova kojima se sagledavaju i analiziraju raznovrsni potencijali filma i filmskog jezika za istraživanje arhitekture i njenih višeslojnih značenja.

Glavni mentor radionice bio je filmski reditelj Dejan Petrović – osnivač Međunarodnog studentskog filmskog kampa „Interakcija“. Ostali mentori iz oblasti filma bili su reditelj Vojin Vasović, snimatelj Dragan Vildović, i filmska autorka i montažerka Jelena Maksimović.  Mentori iz oblasti arhitekture bili su finalisti konkursa Future Architecture: Julia Udall, Alex De Little, Jon Orlek, Joe Gilmore i Richard Cook, Ana Ulrikke Andersen, Nina Bačun, Dea Widya, i Viktória Mravčáková. 

Radovi polaznika BINA Letnje škole filma 26. septembra u Kulturnom centru Beograda

U nedelju, 26. septembra u 16 časova, poslednjeg dana Letnje filmske škole Beogradske internacionalne nedelje arhitekture, u Kulturnom centru Beograda biće prikazani filmovi polaznika nastali tokom desetodnevne radionice. Ovaj program realizovan je u okviru evropskog projekta The Future Architecture Platform, pod nazivom „Kad bi ovi zidovi govorili/If These Walls Could Talk”. Radionica je posvećena zgradi Doma štampe, a organizovana je u saradnji sa Računarskim fakultetom iz Beograda, Festivalom arhitekture iz Kopenhagena (CAFx), MAXXI muzejem iz Rima i Trijenalom arhitekture iz Osla (OAT).

Poslednjeg dana radionice, u okviru bonus programa Austrijskog filmskog festivala, publika će moći da pogleda i kratkometražna ostvarenja “Testa” reditelja Karla Hajnca Klopfa i “Sabaduia” rediteljke Lote Šrajber

Namera organizatora je da se učesnici radionice upoznaju sa objektom, njegovom arhitekturom, istorijom, sadržajima i korisnicima i u kratkoj filmskoj formi daju svoj doživljaj/viđenje, komentar trenutnog stanja ili sugestiju njegovih potencijala u budućnosti. Radionica je bila posvećena edukaciji i produkciji kratkih filmova i video-radova kojima se sagledavaju i analiziraju raznovrsni potencijali filma i filmskog jezika za istraživanje arhitekture i njenih višeslojnih značenja.

Glavni mentor radionice je filmski reditelj Dejan Petrović – osnivač Međunarodnog studentskog filmskog kampa „Interakcija“. Ostali mentori iz oblasti filma su reditelj Vojin Vasović, snimatelj Dragan Vildović, i filmska autorka i montažerka Jelena Maksimović.  Mentori iz oblasti arhitekture bili su finalisti konkursa Future Architecture: Julia Udall, Alex De Little, Jon Orlek, Joe Gilmore i Richard Cook, Ana Ulrikke Andersen, Nina Bačun, Dea Widya, i Viktória Mravčáková. 

Srpska premijera dokumentarnog filma „Srećna Nova, Jivu” Mladena Kovačevića na otvaranju festivala Sedam veličanstvenih

Dokumentarni film “Srećna nova, Jivu” reditelja Mladena Kovačevića imaće srpsku premijeru na otvaranju 17. Festivala evropskog dugometražnog dokumentarnog filma – Sedam veličanstvenih, 2. oktobra 2021. u 20 časova u Velikoj sali Kombank dvorane u Beogradu. Ovo je intiman film o svakodnevici kineskih radnika, između komunističke tradicije i novoustanovljenog kineskog sna o uspehu, koji nas vodi u Jivu, grad sa 600 fabrika božićnih i novogodišnjih ukrasa, u kojima se Božić i Nova godina proizvode za ceo svet.

Mladen Kovačević, reditelj ovog ostvarenja, povodom predstojeće srpske premijere je rekao: „Svakako je velika čast otvoriti festival Sedam veličanstvenih iako su vanredne okolnosti, ovo je tek drugi domaći film od nastanka festivala koji se našao u selekciji. Ali važnije od svega je da će domaća publika moći da vidi film, u manjem broju na premijeri, ali će uslediti i bioskopska distribucija. Iako premisa filma zvuči senzacionalno, ovo je zapravo intiman film u kome smo se trudili da izbegnemo i kuriozitete, i stereotipe, i spektakl, a okruženje novogodišnjih fabrika prvenstveno omogućuje direktniju emotivnu vezu gledaoca sa vrlo ličnim pričama, kroz koje upoznajemo jednu običnu savremenu Kinu”.

Film „Srećna Nova, Jivu” svoju svetsku premijeru je imao u 2020. godine, na Međunarodnom filmskom festivalu u Roterdamu, u Brigth Future programu. Iste godine, nagrađen je Srcem Sarajeva za najbolji dokumentarni film 26. Sarajevo film festivala. Film je realizovan u okviru HOROPTER filmske produkcije iz Beograda, u produkciji Ive Plemić Divjak. Ključne članove autorskog tima čine jedna od trenutno najcenjenijih montažerki u regionu, Jelena Maksimović i mladi, perspektivni direktor fotografije, Marko Milovanović. Kompozitor je Olof Dreijer iz poznatog švedskog elektronskog dua The Knife.

Ovaj produkcijski ambiciozan projekat, sniman u Kini, rađen je u ko-delegaciji producenata iz Srbije i Švedske, u koprodukciji sa Francuskom, Nemačkom, Belgijom i Katarom, a televizijski koproducenti projekta su nemački kanal ARTE (NDR) i belgijski RTBF.

Mladen Kovačević je scenarista i reditelj međunarodno priznatih dugometražnih dokumentarnih filmova: “Anplagd” (2013), “Zid smrti i tako to” (2016), “4 godine u 10 minuta” (2018), “Srećna nova, Jivu” (2020). Njegova poetika, utemeljena je u jednostavnosti realizma, a filmovi istražuju različite stilove i idiosinkretičke dramske strukture uz nekonvencionalan pristup naturalističkoj estetici. Kovačevićevi prethodni filmovi, prikazivani su u selekcijama Visions du Réel, IDFA, Hot Docs, CPH:DOX, FIDMarseille, Sarajevo Film Festivala, Roterdam International Film Festival, nagrađivani su i distribuirani u zemlji i inostranstvu.

Sutra počinje Austrijski filmski festival

Austrijski filmski festival, manifestacija tokom koje će u Kulturnom centru Beograda i Jugoslovenskoj kinoteci publici biti predstavljeno osam dugometražnih igranih ostvarenja iz austrijske savremene produkcije i pet filmova značajnih za istoriju kinematografije ove zemlje, počinje sutra, 23. septembra i traje do 27. septembra. Fokus oba programa je na ženama u kinematografiji – ispred i iza kamere, na velikom platnu i kroz teme koje nazivamo “ženskim”. Slogan ovogodišnjeg festivala je “Velika očekivanja”, a selektorka programa je filmska autorka, dramaturškinja i scenaristkinja Staša Bajac.

Na repertoaru u glavnom programu će biti filmovi “Tlo pod mojim nogama” rediteljke Mari Krojcer (Marie Kreutzer), “Ja, životinja” Katarine Mukštajn (Katharina Mückstein), “Mali Džo” Džesike Hausner (Jessica Hausner), “Ostajemo još malo” Araša T. Riahija (Arash T. Riahi), “Hvala na bombardovanju” Barbare Eder, “Stiks” Volfganga Fišera (Wolfgang Fischer), “Kraljica Cigana” Huseina Tabaka (Hüseyin Tabak) i “Koliba” u režiji Veronike Franc i Severina Fiale (Veronika Franz /Severin Fiala). Svi filmovi iz ove selekcije biće prikazani u Kulturnom centru Beograda.

Festival će u četvrtak 23. septembra u 19 časova otvoriti film “Tlo pod mojim nogama” rediteljke Mari Krojcer (Marie Kreutzer). U ovom ostvarenju Lola je džet-set poslovna konsultantkinja koji se ističe agresivnom taktikom i neprekidnim radom koji njen posao zahteva. Vezu sa svojom šeficom Elize čuva u tajnosti, kao i postojanje svoje starije sestre Koni, koja ima dugu istoriju mentalne bolesti. Ali, kada dobije vest da je Koni pokušala samoubistvo, Loline tajne prete da eksplodiraju u javnost.

U petak, 24. septembra na programu su dva ostvarenja. U 19 časova na programu je film “Ja, životinja” rediteljke Katarine Mukštajn (Katharina Mückstein) o kontradiktornim silama koje vode naše živote: željama, strastima i razumu. Vozeći se na napucanim motorima, Mati i njeni drugari zastrašuju svoje susedstvo i maltretiraju devojke. U svom selu – oni vladaju. Ali kada se njen najbliži drug Sebastijan zaljubi u Mati, a neprijateljica Karla joj neočekivano postane prijateljica, Mati je u opasnosti da izgubi poziciju među drugarima. U 21 čas na programu je film “Mali Džo” rediteljke Jessice Hausner – upozoravajuća priča o vrhunskoj naučnici i samohranoj majci koja je previše zaposlena da bi primetila da je njen sin tinejdžer zaražen polenom zle biljke – biljke koju je ona dizajnirala, nazvala po njemu i donela kući na poklon.

Program u subotu 25. septembra u 19 časova otvara višestruko nagrađivani film “Ostajemo još malo” reditelja Araša T. Riahija (Arasha T. Riahi) prati decu Oskara i Lili, koje, kada njihova majka pokuša da izvrši samoubistvo kako bi sprečila deportaciju u Čečeniju, bivaju preseljeni u odvojene hraniteljske porodice. Odlučni su da učine sve da porodice opet bude na okupu. Igrani debi austrijske redateljke Barbare Eder “Hvala na bombardovanju” (21h) služi je mračna satira o novinarima koji izveštavaju o međunarodnim sukobima. Kada grupa američkih vojnika u Avganistanu zapali Kuran, incident izaziva svetsku kontroverzu i međunarodne novinske kuće šalju svoje ekipe. Čekanje da prva bomba ispadne pretvara se u bitku sa samim sobom i dovodi u pitanje mehanizme savremenog izveštavanja.

U nedelju 26. septembra, u 19 časova na programu je film “Stiks” reditelja Volfganga Fišera (Wolfgang Fischer). Film prikazuje transformaciju snažne žene istrgnute iz svog uljuljkanog sveta tokom jedrenja. Kada postane jedina osoba koja će priteći u pomoć grupi izbeglica u olupini na otvorenom moru, uviđa ograničenja sopstvene važnosti i empatije sopstvenog kulturnog miljea. Dok nemoćno klizi iz jedne more u drugu, shvata da nema načina  da se suprotstavi okrutnostima stvarnog života. Od 21h na programu je film nagradama ovenčani film “Kraljica Cigana” reditelja Huseina Tabaka (Hüseyin Tabak), u čijem središtu je Ali, hrabra žena i samohrana majka dvoje dece i bivša profesionalna bokserka, koja radi sa trenerom i vlasnikom zapuštenog boks kluba u Hamburgu kako bi obezbedila svoju porodicu. Istrošeni bokser Tane prepoznaje njen talenat i omogućava joj povratak u igru, za šta mlada majka mora da plati visoku cenu. Kraljica Cigana je omaž istoriji bokserskog flma i hrabra je studija miljea sa hrabrom ženskom figurom koja se retko viđa u bioskopu.

Festival u nedelju 27. septembra u 19 časova zatvara horor ostvarenje “Koliba” Veronike Franz i Severina Fiale. Nakon internacionalnog uspeha svog horor prvenca “Vidim, vidim” (“Goodnight Mommy”), reditelji su se okušali u holivodskoj produkciji koja ledi krv u žilama. Koliba po kojoj film nosi naziv je impresivna drvena konstrukcija koja podseća na kovčeg. Za brata i sestru Miu i Ejdena ovo neprivlačno mesto prepuno je lepih uspomena na njihovu majku koja je nedavno izvršila samoubistvo. Stoga njih dvoje nisu baš oduševljeni kada njihov otac Ričard insistira da njegova nova verenica Grejs, žena koju je upoznao istražujući za knjigu o ekstremističkom hrišćanskom kultu, tamo sa njima provede Božić.

Prateća selekcija u Jugoslovenskoj kinoteci posvećena je dvema prominentnim ženama sa početaka istorije austrijske kinematografije – glumici Hedi Lamar (Hedy Lamarr) i rediteljki i producentkinji Luize Kolm-Flek (Louise Kolm-Fleck).  Gost Jugoslovenske kinoteke 24. septembra biće izvršni direktor Austrijskog filmskog arhiva dr Nikolaus Vostri (u našoj javnosti poznat po zaslugama koje su dovele do pronalaženja prvog srpskog igranog filma „Karađorđe“). Dr Vostri će u razgovoru sa upravnikom muzeja Kinoteke Marjanom Vujovićem i urednicom filmskog programa Kulturnog centra Beograda Majom Uzelac govoriti na temu “Vek velikih očekivanja – Razgovor o ženama u istroji kinematografije kroz prominentne primere Austrijanki – Hedi Lamar i Luize Kolm-Flek”. Razgovor će se voditi uoči projekcije restaurirane kopije kontroverznog filma „Ekstaza“ (1933) Gustava Mahatija sa Hedi Lamar u glavnoj ulozi. Kinoteka će 25. i 26. septembra prikazati i dva američka filma sa Hedi Lamar – „Petrolej“ (1940) Džeka Konveja i „Moj špijunče“ (1951) Normana Mekleoda, u terminu od 19 sati. Prethodno će, od 17 sati, na programu biti dva filma austrijske rediteljke Luize Kolm-Flek, koja zajedno sa suprugom Jakobom Flekom potpisuje „Devojku na krstu“ (1929) i „Varšavsku citadelu“ (1930) i smatra se drugom ženom rediteljkom u istoriji kinematografije.

Dani austrijskog filma od 23. do 27. septembra

Dani austrijskog filma, manifestacija koja se održava od 23. do 27. septembra u Kulturnom centru Beograda i Jugoslovenskoj kinoteci, publici će predstaviti osam dugometražnih igranih ostvarenja iz austrijske savremene produkcije i pet filmova značajnih za istoriju kinematografije ove zemlje. Fokus oba programa je na ženama u kinematografiji – ispred i iza kamere, na velikom platnu i kroz teme koje nazivamo “ženskim”.

Slogan ovogodišnjeg festivala je “Velika očekivanja” a selektorka programa je filmska autorka, dramaturškinja i scenaristkinja Staša Bajac.

Na repertoaru u glavnom programu će biti filmovi “Tlo pod mojim nogama” rediteljke Mari Krojcer (Marie Kreutzer), “Ostajemo još malo” Araša T. Riahija (Arash T. Riahi), “Mali Džo” Džesike Hausner (Jessica Hausner), “Stiks” Volfganga Fišera (Wolfgang Fischer), “Hvala na bombardovanju” Barbare Eder (Barbara Eder), “Ja, životinja” Katarine Mukštajn (Katharina Mückstein), “Kraljica Cigana” Huseina Tabaka (Hüseyin Tabak) i “Koliba” u režiji Veronike Franc i Severina Fiale (Veronike Franz , Severin Fiala. Svi filmovi iz ove selekcije biće prikazani u Kulturnom centru Beograda.

Staša Bajac, selektorka festivala, o ovogodišnjem konceptu je rekla: “Razrađujući koncept za ovogodišnji Austrijski filmski festival postavili smo sebi pitanje: Šta je zapravo ženski film? Film koji su pravile žene ili flmovi koji se bave “ženskim temama”? Samim tim, nametnulo se i pitanje šta su to “ženske teme”, zatim i ko ih određuje i da li one svoje autorke ograničavaju? Umetnost prvenstveno podrazumeva potpunu slobodu, bilo da je tematska ili u izrazu. Pa, ipak, kada govorimo o ženama, ideja slobode i njeno osvajanje sama se nameće. Uzevši u obzir sva ova pitanja i zamke, shvatili smo da njih kroz svoje filmove postavljaju i autorke i autori naše selekcije. Ni mi, ni oni, čini se, nemamo konačan odgovor na pitanje: „Šta je ženski film?“, ali čini nam se da je od njega mnogo važniji prostor za njegovo problematizovanje, istraživanje, diskusiju. Upravo to je cilj i želja ovog festivala”

Festival će svečano otvoriti sekretar za kulturu Grada Beograda Ivan Karl, u četvrtak 23. septembra u 19h nakon čega će uslediti film “Tlo pod mojim nogama” rediteljke Mari Krojcer (Marie Kreutzer). U ovom ostvarenju glavna protagonistkinja Lola je džet-set poslovni konsultant koji se ističe agresivnom taktikom i neprekidnim radom koji njen posao zahteva. Vezu sa svojom šeficom Elize čuva u tajnosti, kao i postojanje svoje starije sestre Koni, koja ima dugu istoriju mentalne bolesti. Ali, kada dobije vest da je Koni pokušala samoubistvo, Loline tajne prete da eksplodiraju u javnost.

U petak, 24. septembra na programu su dva ostvarenja. Višestruko nagrađivani film “Ostajemo još malo” (19h) reditelja Araša T. Riahija (Arasha T. Riahi) prati decu Oskara i Lili, koje, kada njihova majka pokuša da izvrši samoubistvo kako bi sprečila deportaciju u Čečeniju, bivaju preseljeni u odvojene hraniteljske porodice. Odlučni su da učine sve da porodice opet bude na okupu. U 21 čas na programu je film “Mali Džo” rediteljke Jessice Hausner – upozoravajuća priča o vrhunskoj naučnici i samohranoj majci koja je previše zaposlena da bi primetila da je njen sin tinejdžer zaražen polenom zle biljke – biljke koju je ona dizajnirala, nazvala po njemu i donela mu kući na poklon.

Program u subotu 25. septembra u 19 časova otvara ostvarenje “Stiks” reditelja Volfganga Fišera (Wolfgang Fischer). Film prikazuje transformaciju snažne žene istrgnute iz svog uljuljkanog sveta tokom jedrenja. Kada postane jedina osoba koja će priteći u pomoć grupi izbeglica u olupini na otvorenom moru, uviđa ograničenja sopstvene važnosti i empatije sopstvenog kulturnog miljea. Dok nemoćno klizi iz jedne more u drugu, shvata da nema načina  da se suprotstavi okrutnostima stvarnog života. Igrani debi austrijske redateljke Barbare Eder “Hvala na bombardovanju” (21h) služi je mračna satira o novinarima koji izveštavaju o međunarodnim sukobima. Kada grupa američkih vojnika u Avganistanu zapali Kuran, incident izaziva svetsku kontroverzu i međunarodne novinske kuće šalju svoje ekipe. Čekanje da prva bomba ispadne pretvara se u bitku sa samim sobom i dovodi u pitanje mehanizme savremenog izveštavanja.

U nedelju 6. septembra, u 19 časova na programu je film “Ja, životinja” rediteljke Katarine Mukštajn (Katharina Mückstein) o kontradiktornim silama koje vode naše živote: željama, strastima i razumu. Vozeći se na napucanim motorima, Mati i njeni drugari zastrašuju svoje susedstvo i maltretiraju devojke. U svom selu – oni vladaju. Ali kada se njen najbliži drug Sebastijan zaljubi u Mati, a neprijateljica Karla joj neočekivano postane prijateljica, Mati je u opasnosti da izgubi poziciju među drugarima. Od 21h na programu je film nagradama ovenčani film “Kraljica Cigana” reditelja Huseina Tabaka (Hüseyin Tabak), u čijem središtu je Ali, hrabra žena i samohrana majka dvoje dece i bivša profesionalna bokserka, koja radi sa trenerom i vlasnikom zapuštenog boks kluba u Hamburgu kako bi obezbedila svoju porodicu. Istrošeni bokser Tane prepoznaje njen talenat i omogućava joj povratak u igru, za šta mlada majka mora da plati visoku cenu. Kraljica Cigana je omaž istoriji bokserskog flma i hrabra je studija miljea sa hrabrom ženskom figurom koja se retko viđa u bioskopu.

Festival u nedelju 27. septembra u 19 časova zatvara horor ostvarenje “Koliba” Veronike Franz i Severina Fiale. Nakon internacionalnog uspeha svog horor prvenca “Vidim, vidim” (Ich seh, ich seh), reditelji su se okušali u holivodskoj produkciji koja ledi krv u žilama. Koliba po kojoj film nosi naziv je impresivna drvena konstrukcija koja podseća na kovčeg. Za brata i sestru Miu i Ejdena ovo neprivlačno mesto prepuno je lepih uspomena na njihovu majku koja je nedavno izvršila samoubistvo. Stoga njih dvoje nisu baš oduševljeni kada njihov otac Ričard insistira da njegova nova verenica Grejs, žena koju je upoznao istražujući za knjigu o ekstremističkom hrišćanskom kultu, tamo sa njima provede Božić.

Prateća selekcija u Jugoslovenskoj kinoteci posvećena je dvema prominentnim ženama sa početaka istorije austrijske kinematografije – glumici Hedi Lamar (Hedy Lamarr) i rediteljki i producentkinji Luize Kolm-Flek (Louise Kolm-Fleck). Gost Jugoslovenske kinoteke 24. septembra biće direktor Austrijskog filmskog arhiva dr Nikolas Vostri (u našoj javnosti poznat po zaslugama u našoj javnosti poznat po zaslugama koje su dovele do pronalaženja prvog srpskog igranog filma „Karađorđe“). Dr Vostri će u razgovoru sa upravnikom muzeja Kinoteke Marjanom Vujovićem i urednicom filmskog programa Kulturnog centra Beograda Majom Uzelac govoriti na temu “Vek velikih očekivanja – žene u istoriji kinematografije kroz prominentne primere Austrijanki – Hedi Lamar i Luize Kolm-Flek”. Razgovor će se voditi uoči projekcije restaurirane kopije kontroverznog filma „Ekstaza“ (1933) Gustava Mačatija sa Hedi Lamar u glavnoj ulozi. Kinoteka će 25. i 26. septembra prikazati i dva američka filma Hedi Lamar – „Petrolej“ (1940) Džeka Konveja i „Moj špijunče“ (1951) Normana Mekleoda, u terminu od 19 sati. Prethodno će, od 17 sati, na programu biti dva filma austrijske rediteljke Lujze Kolm-Flek, koja zajedno sa suprugom Jakobom Flekom potpisuje „Devojku na krstu“ (1929) i „Varšavsku citadelu“ (1930) i smatra se smatra drugom ženom rediteljkom u istoriji kinematografije.

Dve nagrade za film  NEČISTA KRV – GREH PREDAKA

na 4. Valter festu u Mladenovcu

NAGRADA ZA NAJBOLJU MUŠKU I ŽENSKU ULOGU DRAGANU BJELOGRLIĆU I KATARINI RADIVOJEVIĆ

Tročlanu žiri nagradio čuvene glumce za uloge Hadži Trifuna i Cone

Sinoć je proglašenjem nagrada u Mladenovcu završen 4. Valter film festival. Tročlani žiri u sastavu Nemanja Ćipranić, reditelj, Sandra Perović, novinar i filmski kritičar i Aleksandar Dunić, glumac doneli su odluku da nagrade za najboljeg glumca i glumicu Dragana Bjelogrlića i Katarinu Radivojević za uloge koje su ostvarili u filmu Milutina Petrovića “Nečista krv – Greh predaka”.

Prenosimo u celosti obrazloženje žirija: “Nagrada za najbolju mušku ulogu dodeljena je DRAGANU BJELOGRLIĆU za lik Hadži Trifuna u filmu NEČISTA KRV u kome se ceo glumački ansambl hrabro nosi sa svojim likovima. Nadahnutom, sugestivnom, harizmatičnom, odmerenom interpretacijom, Bjelogrlić je suvereno izgradio tragičnog junaka nastalog iz pera Bore Stankovića, kojim je dosegao vrhunac svoje raskošne filmske karijere.”

Nagrada za najbolju žensku ulogu pripala je KATARINI RADIVOJEVIĆ, za ulogu Cone u filmu NEČISTA KRV. Na vrhuncu svoje glumače zrelosti, ulogom koja je obeležila njen veliki filmski povratak koji će savsim sigurno biti nastavljen, briljantno je otelotvorila upečatljiv, snažan intrigantan ženski lik koji hrabro i samovoljno prkosi životu u konzervativnom društvu.”

Katarina Radivojević sinoć je doputovala sa premijere ovog filma iz Ciriha i nakon dodele nagrada izjavila:” Hvala festivalu i žiriju, našem odličnom reditelju Milutinu Petroviću koji mi je dao ovakvu ulogu, Snežani Van Hauvelingen, na hrabrosti da isproducira ovako veliki film, u svetu filmskih vukova da se nasla ovakva vučica. Hvala partnerima Mladenu Leru, Milutinu Miloševiću i Draganu Bjelogrliću. Žao mi je što on kao dobitnik nije sa nama da zajedno slavimo i sećamo se velikog Bate Živojinovića.”

Film se prikazuje u bioskopima širom regiona i Evrope. Od početka prikazivanja u bioskopima, 26. avgusta do sada ga je videlo više od 60.000 gledalaca u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

Film je do sada proglašen za najbolji film po izboru publike na 28. Evropskom filmskom festivalu Palić, osvojio i prvu nagradu na 45. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji (za scenaristu Vojislava Nanovića i autora adaptacije scenarija Milenu Marković), dok je čitav glumački ansabml dobio nagradu za najbolje glumačko ostvarenje na Dunav Film Festu, a Feđa Štukan specijalnu nagradu za izuzetno glumačko ostvarenje za ulogu Kolja u filmu „Nečista krv- Greh predaka“ na 56. Filmskim susretima u Nišu.

Ovaj film od nacionalnog značaja podržali su Filmski centar Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, MEDIA fond Kreativne Evrope i Delegacija EU u Srbiji.

Trejler filma možete pogledati putem ovog linka: https://www.youtube.com/watch?v=-iFqVz-zhC0

14. Beldocs – izveštaj sa 3. festivalskog dana

Trećeg festivalskog dana, 11. septembra u okviru srpske takmičarske selekcije, u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije prikazan je film “Pejzaži otpora” Marte Popivode – putovanje kroz sećanja antifašističke borkinje Sonje (97), jedne od prvih partizanki u Jugoslaviji, koja je bila i među vođama pokreta otpora u Aušvicu.

Marta Popivoda je o ideji prikazivanja lokaliteta na kojima se odigravala antifašistička borba, ali u današnjem vremenu, rekla: “Osnovna ideja i emocija koju sam želela da prenesem od samog početka je da je otpor uvek moguć, čak i u jednoj tako totalitarnoj situaciji kao što je logor smrti – Aušvic. To je ono što je meni bilo najznačajnije i najinspirativnije u Sonjinoj priči. A Sonja je bila neverovatno moćna pripovedačica, njene priče su kreirale slike u mojoj glavi, kao da čitam filmski scenario. Želela sam da dam prostor tim verbalnim-slikama ili scenama-sećanja, kako smo ih Ana i ja kasnije nazvale i otuda dolazi rediteljski postupak vraćanja na pejzaže gde su se odigrali događaji iz Sonjinih priča i kako oni izgledaju danas”.

U okviru međunarodnog takmičarskog programa, u Kulturnom centru Beograda prikazan je film „Holgut“ rediteljke Liesbeth De Ceulaer, u kome se prepliću sudbine troje protagonista u sibirskoj divljini, kao i „Ono što ne smemo da radimo”, u kome reditelj Bruno Santamarija prati dečaka Artura koji se u tajnosti oblači kao žena, i sprema se da svoju veliku tajnu otkrije roditeljima u maloj seoskoj sredini. “Veliki strah od nasilja osećaju ljudi koji se plaše da se žive na određeni način, koji društvo ne prihvata. On vas natera da odrastete, jer morate da se konfrontirate, da se otkrijete u nekom trenutku. Teško je kad ne možete da kažete šta želite da budete, ko vam se dopada, koga želite da poljubite. Teško je govoriti kada postoji mogućnost da vas ubiju zbog onoga što jeste. To nije slučaj samo u mom filmu, već i u celoj zemlji“, rekao je meksički reditelj Bruno Santamarija o temi svog filma.

Gost festivala bio je i Reka Valerik, reditelj ostvarenja “Nemi glas” o mladom MMA borcu koji je pobegao iz Čečenije u Belgiju kada je njegov brat razotkrio da je on homoseksualac. “Pretrpeo je veliki šok i izgubio glas. Snimanje filma u tom trenutku bi za njega bila još jedna trauma. Bilo mi je važno da on razume šta radimo i da želi da podeli ovu priču. Nijednom nisam uključio kameru, sve dok mu nije bilo bolje. Čekao sam oko dve godine. Tokom tog vremena bolje smo se upoznali, pa je mogao da mi veruje i da ima poverenja. Na mene su jako uticale telefonske poruke njegove majke. Jedna od tih poruka mi je dala glavni emotivni impuls. Odlučio sam da snimim film ne o Kavaju, već sa njim”, rekao je Reka Valerik.

Dokumentarni film “Sava”, koji je prikazan u Domu omladine Beograda, govori o ljudima koji žive duž najduže reke u bivšoj Jugoslaviji, a posebnu čar ovom filmu daje učešće Mire Furlan u ulozi naratorke, odnosno “glasa reke”. Reditelj Matthew Somerville je o saradnji sa legendarnom glumicom rekao: “Tražio sam nekoga čija je lična priča povezana sa rekom. Poslao sam joj mejl i ona je odgovorila u roku od 24 sata, rečima da može da potpiše svoje ime uz izjavu da je priroda važnija od nacionalizma. Bila je zaista neverovatna osoba. Dala je toliko toga filmu. Postoji sličnost između toka reke i emocionalnog putovanja, njene lične priče. Bilo je dosta simbolike u tome“.

Reditelj Paweł Wysoczański, autor filma „Sutra nas čega dug dan” prikazanog na terasi Art bioskopa Kolarac, o svom boravku na festivalu je rekao: “Ponosan sam što sam gost na Beldocsu. Ovo mi je drugi put da dolazim u ovaj fascinantan grad. Deo mog novog filma snimam ovde. Uzbuđen sam i srećan, jer u ovim ludim vremenima skoro svi festivali su online i onda se ne oseti duh festivala. Ovo je prva fizička projekcija mog filma ove godine i zadovoljan sam što sam ovde”. Projekciji filma prisustvovao je i Rafal Perl, ambasador Poljske u Srbiji.

Četvrtog festivalskog dana, u nedelju 12. septembra u 20 časova, publika će u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije u srpskom takmičarskom programu moći da pogleda ostvarenje “Koreni” Tee Lukač. Ovaj intiman film sniman je u Dvoru na Uni, rodnom mestu rediteljke, koja ga je napustila sa šest godina usled rata. Tea Lukač će nakon projekcije učestvovati u razgovoru o filmu.

U međunarodnom takmičarskom programu, u 20h u Kulturnom centru Beograda na repertoaru će biti film “Dan današnji” reditelja Maxencea Stamatiadisa (uz razgovor sa autorom), hibridni dokumentarac o 88-ogodišnjoj Suzan iz predgrađa Pariza koja ne može da živi bez novih tehnologija i uz pomoć aplikacije vraća u život svog preminulog supruga. U okviru iste selekcije u 21:30 biće prikazan i film “Ski” Manquea La Bance, u kome se autor kroz osobeni rediteljski pristup dotiče tema važnih za argentinsko društvo, ali koje imaju univerzalni značaj – klasne nejednakosti i posledice kolonijalizma u kapitalističkom društvu današnjice.

Pored učesnika glavnih takmičarskih selekcija, gosti festivala u nedelju biće Lejla Kajić i Davorin Sekulić, autori filma “Džemo” (terasa Art bioskopa Kolarac, 20h), kao i Sashko Potter Micevski, reditelj filma “Svi ćemo umreti” (Amifiteatar ispred Muzeja Jugoslavije, 22h).

Najgledaniji film u bioskopima

u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini

50.000 GLEDALACA FILMA

NEČISTA KRV – GREH PREDAKA

Film reditelja Milutina Petrovića “Nečista krv – Greh predaka” (po motivima dela Bore Stankovića) od 26. avgusta do danas u bioskopima je pogledalo više od 50.000 gledalaca u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj.

Film je snimljen u produkciji This and That Productions, a producent filma Snežana van Hauvelingen izjavila je ovim povodom: “50.000 gledalaca za manje od dve nedelje tokom pandemije korona virusa vraća veru svima nama koji se bavimo kinematografijom. Publika je pokazala da je željna kvalitetnih domaćih filmova sa nacionalnom temom i kao da smo svi jedva dočekali scenario čuvenog Vojislava Nanovića, koji je napisan pre 45 godina. Zahvaljujem se pre svega Filmskom centru Srbije, Ministarstvu kulture Republike Srbije, programu Kreativna Evropa MEDIJA i Delegaciji Evropske unije u Srbiji, koji su nam pomogli da snimimo film dostojan velikana domaće književnosti Bore Stankovića i pionira jugoslovenske kinematografije Voje Nanovića. Ponosni smo što će film “Nečista krv – Greh predaka” koji je trenutno u bioskopskoj distribuciji širom Evrope i uskoro Amerike i Kanade sada moći da pogleda ceo svet i da se upozna sa našom istorijom.”

Turneja glumačke ekipe filma ove nedelje se nastavlja prvo u Makedoniji, gde je premijera zakazana za sutra, 9. septembra u Skoplju, a zatim druženjem sa glumcima u bioskopu Cineplexx u Kragujevcu 10. septembra. Nakon toga, film će početi da se prikazuje u bioskopima u Hrvatskoj i Sloveniji.

Fantastičnu glumačku podelu predvode Dragan Bjelogrlić, Anđela Jovanović, Katarina Radivojević, Feđa Štukan, Tim Sejfi, Nela Mihailović, Marko Grabež, Aleksandar Ristoski, Nedim Nezirović, Dejan Bućin, Teodora Dragićević, MIlica Gojković, Vaja Dujović i Nikola Vujović.

Film je do sada proglašen za najbolji film po izboru publike na 28. Evropskom filmskom festivalu Palić, osvojio i prvu nagradu na 45. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji (za scenaristu Vojislava Nanovića i autora adaptacije scenarija Milenu Marković), dok je čitav glumački ansabml dobio nagradu za najbolje glumačko ostvarenje na Dunav Film Festu, a Feđa Štukan specijalnu nagradu za izuzetno glumačko ostvarenje za ulogu Kolja u filmu „Nečista krv- Greh predaka“ na 56. Filmskim susretima u Nišu.

Ovaj film od nacionalnog značala podržali su Filmski centar Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, MEDIA fond Kreativne Evrope i Delegacija EU u Srbiji.

Trejler filma možete pogledati putem ovog linka: https://www.youtube.com/watch?v=-iFqVz-zhC0

Najgledaniji film u našim bioskopima

NEČISTU KRV – GREH PREDAKA

ZA NEDELJU DANA POGLEDALO 37.000 GLEDALACA

„Glumačka podela je izvanredna, ne zna se ko je bolji! Film deluje spektakularno i holivudski.“ – Milan Vlajčić, kritičar NOVA S

„Dobar i snažan glumački ansambl, raskošni kostimi, upečatljiva scenografija, izvrsna fotografija!“ – Dubravka Lakić POLITIKA

Film reditelja Milutina Petrovića “Nečista krv – Greh predaka” (po motivima dela Bore Stankovića) za nedelju dana prikazivanja u bioskopima je pogledalo 37.000 gledalaca u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj.

Ekipa filma otputovala je za Beč, gde će se večeras pokloniti publici na premijeri u glavnom gradu Austrije, u okviru Adria Film Fest-a. Naredne nedelje turneja glumačke ekipe se nastavlja, i to prvo u Makedoniji, gde je premijera zakazana 9. septembra u Skoplju, a zatim druženje sa glumcima u bioskopu Cineplexx u Kragujevcu 10. septembra. Nakon toga, film će početi da se prikazuje u bioskopima u Hrvatskoj i Sloveniji.

Fantastičnu glumačku podelu predvode Dragan Bjelogrlić, Anđela Jovanović, Katarina Radivojević, Feđa Štukan, Tim Sejfi, Nela Mihailović, Marko Grabež, Aleksandar Ristoski, Nedim Nezirović, Dejan Bućin, Teodora Dragićević, MIlica Gojković, Vaja Dujović i Nikola Vujović.

Film je do sada proglašen za najbolji film po izboru publike na 28. Evropskom filmskom festivalu Palić, osvojio i prvu nagradu na 45. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji (za scenaristu Vojislava Nanovića i autora adaptacije scenarija Milenu Marković), dok je čitav glumački ansabml dobio nagradu za najbolje glumačko ostvarenje na Dunav Film Festu, a Feđa Štukan specijalnu nagradu za izuzetno glumačko ostvarenje za ulogu Kolja u filmu „Nečista krv- Greh predaka“ na 56. Filmskim susretima u Nišu.

Ovaj film od nacionalnog značala podržali su Filmski centar Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, MEDIA fond Kreativne Evrope i Delegacija EU u Srbiji.

Trejler filma možete pogledati putem ovog linka: https://www.youtube.com/watch?v=-iFqVz-zhC0

Najgledaniji film u našim bioskopima

NEČISTU KRV – GREH PREDAKA

POGLEDALO 22.000 GLEDALACA

„Bogata i zanosna slika jedne epohe, satkana od pažljivo odabranih i vešto upotrebljenih detalja…“ – Božidar Zečević, VEČERNJE NOVOSTI

„Ovaj film je pravi bioskop. Za uživanje pred velikim filmskim platnom.“ – Dubravka Lakić POLITIKA

„Dinamično i sočno filmsko iskustvo bez mesta za predah!“ – Đorđe Bajić, CITY MAGAZINE

Dugoočekivani film reditelja Milutina Petrovića “Nečista krv – Greh predaka” prvog vikenda u bioskopima je pogledalo 22.000 gledalaca. Nakon velikog uspeha na letnjim festivalima širom naše zemlje, film je od 26. avgusta počeo da se prikazuje u bioskopima u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj.

Radnja filma „Nečista krv – Greh predaka” se dešava pre Sofkinog rođenja i prati priču o njenom dedi Hadži Trifunu, uglednom srpskom trgovcu, koji pokušava da očuva mir sa turskim vlastima, ali i održi svoj ugled i uticaj u Vranju, važnoj turskoj varošici u blizini granice sa oslobođenom Srbijom. Dok Trifun priprema dva sina da ga naslede na poziciji vođe među srpskim narodom, muke mu stvaraju ne samo moćni turski begovi nego i sama njegova porodica. Trifun donosi niz teških odluka koje će kasnije uticati na njegove potomke, junake iz romana „Nečista krv”.

Fantastičnu glumačku podelu predvode Dragan Bjelogrlić, Anđela Jovanović, Katarina Radivojević, Feđa Štukan, Tim Sejfi, Nela Mihailović, Marko Grabež, Aleksandar Ristoski, Nedim Nezirović, Dejan Bućin, Teodora Dragićević, MIlica Gojković, Vaja Dujović i Nikola Vujović.

Milena Marković uradila je adaptaciju davno izgubljenog scenarija našeg čuvenog sineaste Vojislava Voje Nanovića, dok je za scenografiju bio zadužen Milenko Jeremić, koji je sa svojim timom za potrebe filma izgradio rekonstrukciju Vranja iz 19. Veka. Veličanstvene kostime epohe kreirala kostimografkinja Marina Medenica. Producent filma je Snežana van Hauvelingen, a film je nastao u produkciji This and That Productions.

Film je do sada proglašen za najbolji film po izboru publike na 28. Evropskom filmskom festivalu Palić, osvojio je i prvu nagradu na 45. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji (za scenaristu Vojislava Nanovića i autora adaptacije scenarija Milenu Marković), dok je čitav glumački ansabml dobio nagradu za najbolje glumačko ostvarenje na Dunav Film Festu, a Feđa Štukan specijalnu nagradu za izuzetno glumačko ostvarenje za ulogu Kolja u filmu „Nečista krv- Greh predaka“ na 56. Filmskom susretu u Nišu.

Ovaj film od nacionalnog značala podržali su Filmski centar Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, MEDIA fond Kreativne Evrope i Delegacija EU u Srbiji.

Trejler filma možete pogledati putem ovog linka: https://www.youtube.com/watch?v=-iFqVz-zhC0

Ekipa filma na turneji

PREMIJERA FILMA NEČISTA KRV – GREH PREDAKA

U BANJA LUCI

Ekipa filma “Nečista krv – Greh predaka” sinoć je prisustvovala premijeri filma u Banja Luci. Predvođeni rediteljem filma Milutinom Petrovićem, banjalučka publika pozdravila je glumce Katarinu Radivojević, Feđu Štukana, Aleksandra Ristoskog, Mladena Lera, Nedima Nezirovića, kao i kostimografkinju Marinu Medenicu. Publika u bioskopu Cineplex Palace toplo je pozdravila ekipu nakon projekcije filma.

Film je do sada proglašen za najbolji film po izboru publike na 28. Evropskom filmskom festivalu Palić, osvojio je i prvu nagradu na 45. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji (za scenaristu Vojislava Nanovića i autora adaptacije scenarija Milenu Marković), dok je čitav glumački ansabml dobio nagradu za najbolje glumačko ostvarenje na Dunav Film Festu.

Bioskopska distribucija u Srbiji i celoj Evropi počela je istovremeno, 26. avgusta, i sa velikim iščekivanjem bioskopske publike otvarila jesenju sezonu bioskopa.

Ovaj film od nacionalnog značala podržali su Filmski centar Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, MEDIA fond Kreativne Evrope i Delegacija EU u Srbiji.

Trejler filma možete pogledati putem ovog linka: https://www.youtube.com/watch?v=-iFqVz-zhC0

Održana premijera filma u bioskopima Kombank dvorana i Cineplexx Galerija Belgrade

NEČISTA KRV – GREH PREDAKA KONAČNO U BEOGRADU

Večeras je film “Nečista krv – Greh predaka” reditelja Milutina Petrovića doživeo dve bioskopske premijere u Beogradu, čime je zvanično otpočeo bioskopski život ovog dugoočekivanog filma. Premijere su održane u Kombank dvorani i bioskopu Cineplexx Galerija Belgrade. Nakon obe projekcije, ekipu filma i glumce publika je pozdravila ovacijama. Film će se prikazivati u bioskopima širom Srbije počev od četvrtka 26. avgusta.

Milutin Petrović,reditelj filma ovim povodom je izjavio: „Održana je premijera i što se mene tiče imamo konačno pravi bioskopski film, u pravim bioskopima, koji kreće od danas. Imali smo projekcije na otvorenom za festivalsku publiku i to je divno, to je posebna publika, ali smo mi film pravili za ono što sledi od danas.“

Katarina Radivojević,koja glumi jednu od glavnih uloga u filmu podelila je svoje utiske sa premijere: „Veoma sam uzbuđena što film ulazi u bioskope, jer verujem da će se publici dopasti, jer nemamo mnogo ovakvih filmova epohe. Ovakvi filmovi su drugačiji, bogatiji i naša publika ih izuzetno ceni.“

Anđela Jovanović odigrala je nezaboravnu ulogu Tašane: „Veoma sam uzbuđena i srećna zbog beogradske premijere, oseća se elektricitet u vazduhu. Mi smo film snimali pre skoro godinu dana, tako da je za mene posle toliko vremena važno da osetim reakcije i ljubav publike, jer smo ljubav ulagali u ovaj projekat.“

Radnja filma „Nečista krv – Greh predaka” se dešava pre Sofkinog rođenja i prati priču o njenom dedi Hadži Trifunu, uglednom srpskom trgovcu, koji pokušava da očuva mir sa turskim vlastima, ali i održi svoj ugled i uticaj u Vranju, važnoj turskoj varošici u blizini granice sa oslobođenom Srbijom. Dok Trifun priprema dva sina da ga naslede na poziciji vođe među srpskim narodom, muke mu stvaraju ne samo moćni turski begovi nego i sama njegova porodica. Trifun donosi niz teških odluka koje će kasnije uticati na njegove potomke, junake iz romana „Nečista krv”.

Uloge tumače Dragan Bjelogrlić, Anđela Jovanović, Katarina Radivojević, Feđa Štukan, Tim Sejfi, Nela Mihailović, Marko Grabež, Aleksandar Ristoski, Nedim Nezirović, Dejan Bućin, Teodora Dragićević, MIlica Gojković, Vaja Dujović i Nikola Vujović.

Film je rađen po scenariju Vojislava Nanovića, koji je adaptirala Milena Marković. Za scenografiju je bio zadužen Milenko Jeremić, koji je sa svojim timom za potrebe filma izgradio rekonstrukciju Vranja iz 19. veka, dok je veličanstvene kostime epohe kreirala kostimografkinja Marina Medenica. Producent filma je Snežana van Hauvelingen, a film je nastao u produkciji This and That Productions.

Film je do sada već nagrađen kao najbolji film po izboru publike na 28. Evropskom filmskom festivalu Palić, kao i prvu nagradu na 45. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji, za scenaristu Vojislava Nanovića i autora adaptacije scenarija Milenu Marković.

Bioskopska distribucija u Srbiji i celoj Evropi počinje istovremeno, 26. avgusta, i sa velikim iščekivanjem bioskopske publike otvara jesenju sezonu bioskopa.

Ovaj film od nacionalnog značaja podržali su Filmski centar Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, MEDIA fond Kreativne Evrope i Delegacija EU u Srbiji.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=-iFqVz-zhC0

Foto: Vidoje Manojlović

Sutra premijera filma u bioskopima

Kombank dvorana i Cineplexx Galerija Belgrade

NEČISTA KRV – GREH PREDAKA

KONAČNO U BEOGRADU

Sutra, u utorak 24. avgusta film “Nečista krv – Greh predaka” reditelja Milutina Petrovića imaće bioskopsku premijeru u Beogradu. Svečana premijera zakazana je za 19.30 u Kombank dvorani i u 20.30 u bioskopu Cineplexx Galerija Belgrade. Nakon obe projekcije, ekipa filma i glumci će se pokloniti pred publikom. Premijere su rasprodate, a zbog velikog interesovanja u ovim bioskopima biće održane dodatne projekcije filma. Publika će moći da pogleda “Nečistu krv – Greh predaka” i od 19:15 u Sali 6 Kombank dvorane, odnosno u 20:40 u Sali 3 bioskopa Cineplexx Galerija Belgrade.

Radnja filma „Nečista krv – Greh predaka” se dešava pre Sofkinog rođenja i prati priču o njenom dedi Hadži Trifunu, uglednom srpskom trgovcu, koji pokušava da očuva mir sa turskim vlastima, ali i održi svoj ugled i uticaj u Vranju, važnoj turskoj varošici u blizini granice sa oslobođenom Srbijom. Dok Trifun priprema dva sina da ga naslede na poziciji vođe među srpskim narodom, muke mu stvaraju ne samo moćni turski begovi nego i sama njegova porodica. Trifun donosi niz teških odluka koje će kasnije uticati na njegove potomke, junake iz romana „Nečista krv”.

Uloge tumače Dragan Bjelogrlić, Anđela Jovanović, Katarina Radivojević, Feđa Štukan, Tim Sejfi, Nela Mihailović, Marko Grabež, Aleksandar Ristoski, Nedim Nezirović, Dejan Bućin, Teodora Dragićević, MIlica Gojković, Vaja Dujović i Nikola Vujović.

Film je rađen po scenariju Vojislava Nanovića, koji je adaptirala Milena Marković. Za scenografiju je bio zadužen Milenko Jeremić, koji je sa svojim timom za potrebe filma izgradio rekonstrukciju Vranja iz 19. veka, dok je veličanstvene kostime epohe kreirala kostimografkinja Marina Medenica. Producent filma je Snežana van Hauvelingen, a film je nastao u produkciji This and That Productions.

Film je do sada već nagrađen kao najbolji film po izboru publike na 28. Evropskom filmskom festivalu Palić, kao i prvu nagradu na 45. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji, za scenaristu Vojislava Nanovića i autora adaptacije scenarija Milenu Marković.

Bioskopska distribucija u Srbiji i celoj Evropi počinje istovremeno, 26. avgusta, i sa velikim iščekivanjem bioskopske publike otvara jesenju sezonu bioskopa.

Ovaj film od nacionalnog značala podržali su Filmski centar Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, MEDIA fond Kreativne Evrope i Delegacija EU u Srbiji.

Rasprodate premijerne projekcije filma Nečista krv – Greh predaka” u Kombank Dvorani i bioskopu Cineplexx Galerija Belgrade

Bioskopske premijere filma „Nečista krv – Greh predaka” reditelja Milutina Petrovića, zakazane za 24. avgust u 19:30 u Kombank dvorani i 20:30 u bioskopu Cineplexx Galerija Belgrade su rasprodate, a zbog velikog interesovanja u ovim bioskopima biće održane dodatne projekcije filma. Publika će moći da pogleda “Nečistu krv – Greh predaka” i od 19:15 u Sali 6 Kombank dvorane, odnosno u 20:40 u Sali 3 bioskopa Cineplexx Galerija Belgrade. Podsećamo, nakon premijernih projekcija u glavnim terminima, ekipa filma i glumci će se pokloniti pred publikom.

Bioskopska distribucija u Srbiji i celoj Evropi počinje istovremeno, 26. avgusta, i sa velikim iščekivanjem bioskopske publike otvara jesenju sezonu bioskopa.

Radnja filma „Nečista krv – Greh predaka” se dešava pre Sofkinog rođenja i prati priču o njenom dedi Hadži Trifunu, uglednom srpskom trgovcu, koji pokušava da očuva mir sa turskim vlastima, ali i održi svoj ugled i uticaj u Vranju, važnoj turskoj varošici u blizini granice sa oslobođenom Srbijom. Dok Trifun priprema dva sina da ga naslede na poziciji vođe među srpskim narodom, muke mu stvaraju ne samo moćni turski begovi nego i sama njegova porodica. Trifun donosi niz teških odluka koje će kasnije uticati na njegove potomke, junake iz romana „Nečista krv”.

Uloge tumače Dragan Bjelogrlić, Anđela Jovanović, Katarina Radivojević, Feđa Štukan, Tim Sejfi, Nela Mihailović, Marko Grabež, Aleksandar Ristoski, Nedim Nezirović, Dejan Bućin, Teodora Dragićević, MIlica Gojković i Vaja Dujović. Film je rađen po scenariju Vojislava Nanovića, koji je adaptirala Milena Marković. Za scenografiju je bio zadužen Milenko Jeremić, koji je sa svojim timom za potrebe filma izgradio rekonstrukciju Vranja iz 19. veka, dok je veličanstvene kostime epohe kreirala kostimografkinja Marina Medenica. Producent filma je Snežana van Hauvelingen, a film je nastao u produkciji This and That Productions.

Ovaj film od nacionalnog značala podržali su Filmski centar Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, MEDIA fond Kreativne Evrope i Delegacija EU u Srbiji.

U ponedeljak svetska premijera domaćeg filma „Strahinja Banović“ u Glavnom takmičarskom programu festivala u Karlovim Varima

Novi film Stefana Arsenijevića „Strahinja Banović“ (međunarodni naslov „As Far As I Can Walk“) imaće svetsku premijeru u ponedeljak, 23. avgusta u 17 časova u velikoj festivalskoj sali na 55. Međunarodnom festivalu u Karlovim Varima, koji se ove godine održava od 20. do 28. avgusta.

Film će se, zajedno sa još 11 ostvarenja iz celog sveta, takmičiti za prestižnu nagradu Kristalni globus. Ovo je prvi put nakon 20 godina da Srbija ima predstavnika u glavnom programu Karlovih Vari. 

Film je moderna adaptacija čuvene narodne epske pesme „Banović Strahinja“, smeštena u savremeni kontekst izbegličke krize. Glavni junak je mladi migrant iz Afrike koji je, u želji da se što bolje uklopi u novu sredinu, uzeo srpsko ime Strahinja. Sa svojom ženom Ababuo on živi u izbegličkom kampu u Krnjači, dok novi talas izbeglica iz Sirije, među kojima je i harizmatični Ali, ne unese nemir u njihov život.

U snažnoj i autentičnoj ljubavnoj priči glavne uloge igraju francuski glumac Ibrahim Koma, austrijska glumica Nensi Mensa Ofei i sirijski glumac Maksim Kalil. Značajna uloga pripala je i Nebojši Dugaliću. Zanimljivo je da sve statiste i pojedine manje uloge u filmu tumače pravi migranti iz više izbegličkih kampova u Srbiji.

Film je nastao u koprodukciji Srbije, Francuske, Bugarske, Luksemburga i Litvanije. Srpski producent je Miroslav Mogorović ispred kuće Art & Popcorn, u saradnji sa Cinnamon Filmom.

Da podsetimo, povodom premijernog prikazivanja filma u glavnom takmičarskom programu festivala u Karlovim Varima, Stefan Arsenijević je izjavio: „Izuzetno sam uzbuđen i počastvovan što će svetska premijera našeg filma biti na festivalu u Karlovim Varima. Pre svega se radujem kontaktu sa publikom, pošto je festival najavio fizičko izdanje. Godinama sam radio na ovom projektu, prvo pišući sa koscenaristima Bojanom Vuletićem i Nikolom Dukrejom, a zatim sa fantastičnom, talentovanom međunarodnom i domaćom ekipom glumaca i saradnika. Veliku zahvalnost dugujemo i migrantima iz izbegličkih kampova koji su sa nama podelili svoja iskustva i neka od njih ponovo proživeli u filmu. Bio je to po mnogo čemu jedan poseban, neuobičajen projekat. Radujem što će konačno i publika moći da ga vidi.“

Reditelj Stefan Arsenijević slavu je stekao sa kratkim filmom „(A)torzija“ za koji je dobio Zlatnog medveda na Berlinskom festivalu, Nagradu Evropske filmske akademije i potom bio nominovan za Oskara. „Strahinja Banović“ je njegov drugi dugometražni film, nakon ostvarenja „Ljubav i drugi zločini“ koji je premijerno prikazan na Berlinalu.

Film „Strahinja Banović“ podržali su Filmski centar Srbije, Fond Saveta Evrope – Eurimaž, Filmski fond Luksemburg, Francuski nacionalni centar za film, Bugarski nacionalni filmski centar, Litvanski filmski centar i Kreativna Evropa- MEDIA.

Film Elegija lovora” Dušana Kasalice premijerno prikazan na Sarajevo Film Festivalu

„Elegija lovora”, debitantski igrani film mladog crnogorskog reditelja Dušana Kasalice, premijerno je prikazan sinoć, 15. avgusta u Narodnom pozorištu Sarajevo, u Glavnom takmičarskom programu ovogodišnjeg izdanja Sarajevo Film Festivala. Ekipa filma prošetala je crvenim tepihom i poklonila se publici. Na konferenciji za medije povodom premijere filma, govorili su reditelj Dušan Kasalica, producentkinja Jelena Angelovski, glumci Frano Lasić i Draginja Voganjac.

Reditelj Dušan Kasalica je o nastanku filma rekao: „Proces snimanja je bio interesantan jer smo radili u maloj ekipi. Snimali smo bez veštačkog osvetljenja, ili samo kada je bilo baš neophodno. Za mene je najkomplikovanije bilo kreiranje dugačkih kadrova, poigravanje sa zum objektivima koje smo često koristili, kako bismo postavili ton filma. Sve svoje filmove radim s direktorom fotografije Igorom Đorđevićem, pa se jako dobro razumemo oko estetike filma i onoga što želimo. Volim da poznajem lokaciju na kojoj snimamo, tako da dok pišem scenario već znam gde će se odigrati. Ali otvoreni smo i za promene tokom snimanja, jer smo radili i sa životinjama, što je bilo veoma izazovno”. 

Jelena Angelovski, producentkinja „Elegije lovora”, govorila je o saradnji sa Dušanom Kasalicom: „Kao producent imam veliku sreću da radim s Dušanom, koji shvata rad u specifičnim produkcijskim okolnostima, bez bilo čega što nije neophodno. Poznajem ga skoro deset godina, radili smo i na filmu Ivana Salatića “Ti imaš noć”, gde smo uspostavili naš način rada. Uvek radimo sa našim prijateljima, sjajnim profesionalcima i saradnicima, koji razumeju naše ideje šta bi savremeni film trebalo da predstavlja”.

Frano Lasić se osvrnuo na iskustvo snimanja filma: „Interesantno je da smo snimali tokom punih godinu dana. Počeli smo po lepom vremenu, pa je u nekom trenutku padao sneg, pa smo morali da prekinemo i nastavimo sledeće godine. Reditelj Dušan Kasalica je tačno znao želi od filma. Od početka smo dosta razgovarali o tekstu i priči, tako da je bilo lako raditi. Veoma sam uživao”. O svoj ulozi i filmu je rekao: „Profesor koga igram beži od problema u fantaziju, radije nego da ostane u stvarnosti. Film je dublji nego što izgleda na prvi pogled – nije samo o odnosu glavnog lika i njegove žene, o njihovom braku, već govori o nestanku srednje klase u čitavom svetu”.

Draginja Voganjac, koja u filmu tumači majku lika koji igra Frano Lasić, izrazila je zadovoljstvo radom na filmu: „Bilo je fantastično. Ekipa je bila divna. Pored razumevanja gde idemo i šta želimo, imali smo jako lepog partnera u prirodi. Durmitor je fantastičan i moram da pomenem našeg kolegu jarca, koji nam je bio inspiracija i odličan partner. Lepo je igrati arhetip a ta majka to jeste, veliki je kontrast između nje i sina. S jedne strane imamo egocentrični princip, a sa druge nekoga ko daje bezuslovnu ljubav, i to je zapravo veoma inspirativno.

U ostvarenju „Elegija lovora” uglađeni univerzitetski profesor Filip, u interpretaciji Frana Lasića, odlazi sa suprugom (koju glumi Savina Geršak) na odmor. Nakon nekoliko dana provedenih u ugodnom, monotonom ambijentu hotelske banje, njihov naizgleda idealan brak se završava. Čini se da Filipov život propada, ali okovan samopouzdanjem, on svaku novu situaciju u životu prihvata sa neobičnom lakoćom.

Glumačku ekipu, pored Frane Lasića i Savine Geršak, čine Nikolina Bogdanović, Momo Pićurić, Olivera Vuković, Draginja Voganjac, Lidija Kordić, Lidija Petrone, Zoran Trojanović. Direktor fotografije je Igor Đorđević, scenografkinja i kostimografkinja Natalija Vujošević, dizajner zvuka Jakov Munižaba, montažerka Jelena Maksimović, dok je producentkinja Jelena Angelovski.

„Elegija lovora” nastala je u produkciji Meander Filma uz podršku Filmskog centra Crne Gore i u koprodukciji sa Non-Aligned Films iz Beograda. Projekat je takođe podržan i od strane Filmskog centra Srbije.

Film Nečista krv – Greh predaka” nakon nagrade na Paliću i pred publikom na festivalima u Vrnjačkoj Banji, Smederevu i Nišu

Nakon uspešne festivalske premijere na Festivalu evropskog filma Palić, publika u Srbiji imaće priliku da film „Nečista krv – Greh predaka” reditelja Milutina Petrovića pogleda u Vrnjačkoj banji, 13. avgusta, na otvaranju 45. Festivala filmskog scenarija, u Smederevu, 20. avgusta na svečanom otvaranju četvrtog Dunav Film Festa i 22. avgusta u Nišu, na 56. Festivalu glumačkih ostvarenja – Filmski susreti. Film će se naći u glavnom takmičarskom programu ova tri festivala. Glumci i ekipa filma pokloniće se publici nakon sve tri festivalske projekcije.

Beogradska bioskopska premijera zakazana je za 24. avgust u Kombank dvorani i dvorani Cineplexx Galerija Belgrade, a bioskopska distribucija u Srbiji i celoj Evropi počinje istovremeno, 26. avgusta, i sa velikim iščekivanjem bioskopske publike otvara jesenju sezonu bioskopa.

Radnja filma „Nečista krv – Greh predaka” se dešava pre Sofkinog rođenja i prati priču o njenom dedi Hadži Trifunu, uglednom srpskom trgovcu, koji pokušava da očuva mir sa turskim vlastima, ali i održi svoj ugled i uticaj u Vranju, važnoj turskoj varošici u blizini granice sa oslobođenom Srbijom. Dok Trifun priprema dva sina da ga naslede na poziciji vođe među srpskim narodom, muke mu stvaraju ne samo moćni turski begovi nego i sama njegova porodica. Trifun donosi niz teških odluka koje će kasnije uticati na njegove potomke, junake iz romana „Nečista krv”.

Uloge tumače Dragan Bjelogrlić, Anđela Jovanović, Katarina Radivojević, Feđa Štukan, Tim Sejfi, Nela Mihailović, Marko Grabež, Aleksandar Ristoski, Nedim Nezirović, Dejan Bućin, Teodora Dragićević, MIlica Gojković i Vaja Dujović. Film je rađen po scenariju Vojislava Nanovića, koji je adaptirala Milena Marković. Za scenografiju je bio zadužen Milenko Jeremić, koji je sa svojim timom za potrebe filma izgradio rekonstrukciju Vranja iz 19. veka, dok je veličanstvene kostime epohe kreirala kostimografkinja Marina Medenica. Producent filma je Snežana van Hauvelingen, a film je nastao u produkciji This and That Productions.

Ovaj film od nacionalnog značala podržali su Filmski centar Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, MEDIA fond Kreativne Evrope i Delegacija EU u Srbiji.

Filmski festival u Lokarnu: Premijere novih filmova Dragojevića, Grbe Singa i Popadića

Filmski festival u Lokarnu počinje 4. avgusta 2021. godine i na njegovom 74. izdanju će biti premijerno prikazana i ostvarenja naših autora: dugometražni igrani film „Nebesa“ Srđana Dragojevića (u „Glavnom takmičarskom programu“), dokumantarni film „Rampart“ Marka Grbe Singa (van konkurencije) i kratki švajcarsko-srpski film „Vesti“ Luke Popadića (program „Leopradi budućnosti“). Filmove „Nebesa“, „Rampart“ i „Vesti“ podržao je Filmski centar Srbije.

U „Glavnom takmičarskom međunarodnom programu“ („Internazionale Concorso“) biće prokazano 17 filmova iz čitavog sveta koji će se takmičiti za glavnu nagradu festivala – „Zlatnog leoparda“ („Pardo d’oro“) – i druge prestižne nagrade. U ovoj selekciji se nalaze najbolji predstavnici savremene kinematografije, odabrani u skladu sa istorijom i tradicijom Filmskog festivala u Lokarnu. Pored Dragojevićevih „Nebesa“, u „Glavnom takmičarskom programu“ našle su se nove režije Ejbela Ferare („Nule i jedinice“), Aksel Roper („Mala Solanž“), Lorenca Merca („Duša zveri“), Aleksandra Zeldoviča („Medeja“), Pitera Brunera („Lucifer“)…

Novi film Srđana Dragojevića je priča o čudima. U pitanju je neobična i provokativna komedija o izazovima hrišćanstva u 21. veku i o tome kako prava, autentična čuda poslata ljudima sa nebesa danas kod njih mogu da izazovu zabunu i  često, suprotan efekat. Scenario za film „Nebesa“ je zasnovan je na prozi Marsela Emea (1902-1967) i kombinuje crnu komediju sa elementima fantastike. Radnja  prati isprepletene sudbine šest glavnih likova u tri različita vremenska perioda. Svetska premijera „Nebesa“ je zakazana za 5. avgust, a reprize na fesitalu će biti 6. i 7. avgusta 2021.

U jednosatnom dokumentarnom filmu „Rampart“ Marka Grbe Singa, autor provodi vreme u napuštenom stanu svog detinjstva u Beogradu. Naviru sećanja, idilična i traumatična. Porodična VHS arhiva prikazuje Markov svet tokom 1998. i 1999. godine: porodični skupovi, kućni ljubimci, video igre i trenuci neizvesnosti dočaravaju dečakov život u vrtlogu istorisjkih događaja.  Svetska premijera filma „Rampart“ je zakazana za 9. avgust 2021, a reprize u Lokarnu slede 10. (dve projekcije) i 11. (jedna projekcija) avgusta.

U programu „Leopradi budućnosti“ biće prikazan švajcarsko-srpski kratki film „Vesti“ (u originalu: „Real News“, ranije poznat pod naslovom „Smena“) u režiji Luke Popadića. Ovaj sedamnaestominutni igrani film prati mladog američkog TV reportera koji 1999. godine dolazi u Beograd sa jakim profesionalnim ubeđenjima i verom u slobodu. Popadićev film biće premijerno prikazan 12. avgusta, dok su reprize planirane za 13. i 14. avgust 2021. godine.

Đorđe Bajić

Srbija u fokusu na 20. Međunarodnom filmskom festivalu Transilvanija u Klužu

U okviru specijalnog programa “Fokus Srbija” na Međunarodnom filmskom festivalu Transilvanija u rumunskom gradu Kluž-Napoka, prikazano je šest filmova mladih srpskih reditelja nastalih u poslednje dve godine. U programu najpoznatijeg rumunskog filmskog festivala, koji se ove godine održava od 23. jula do 1. avgusta, našla su ostvarenja „Asimetrija“ Maše Nešković, „Lihvar“ Nemanje Ćeranića, „Reži!“ Koste Đorđevića, „Mamonga“ Stefana Maleševića, „Moj jutarnji smeh“ Marka Đorđevića, i „Oaza“ Ivana Ikića.


Međunarodni filmski festival u Transilvaniji (TIFF – Festivalul internațional de film Transilvania) prvi je međunarodni festival igranog filma u Rumuniji, osnovan 2002. godine. Međunarodni filmski festival u Transilvaniji je brzo rastao i postao najvažniji filmski festival u ovoj zemlji. TIFF se smatra jednim od najvažnijih takmičarskih festivala u svetu specijalizovanih za prvi i drugi igrani film. „Indivajer“ ga je uvrstio među 50 vodećih svetskih filmskih festivala.

Pala prva klapa dugometražnog igranog filma „Žal“ u režiji Koste Đorđevića

U Beogradu je danas, 28. jula,  otpočelo snimanje novog, trećeg po redu dugometražnog igranog filma reditelja Koste Đorđevića; film je naslovljen „Žal“ i nastaje uz podršku Filmskog centra Srbije i programa MEDIA Kreativna Ervropa.

Dostupan kraći sinospis ovog ostvarenja upućuje nas na sledeće: Tinejdžer organizuje sahranu svoje bake pokušavajući da na taj način zavede devojku u koju je zaljubljen, varajući sve oko sebe, a najviše svoju majku sa kojom je u kompleksnom odnosu i konstantnom sukobu, na kraju shvatajući da je jedina osoba koju je prevario – on sam.

Kosta Đorđević je i auitor scenarija za ovaj svoj film, a ekipu filma čine i: Bojana Andrić SAS, direktorka fotografije, Miloš Ivanović, producent, Marko Stanković, direktor filma, Damjan Paranosić, scenograf, Lidija Andrić, kostimografkinja, Vladimir Gojun, montažer, Uroš Todorović, snimatelj zvuka, Darko Koenig, autor šminke.

A uloge tumače: Pavle Čemerikić, Denis Murić, Alisa Radaković, Branka Katić, Pavle Mensur, Dubravka Kovjanić, Jovana Berić, Milica Vraneš, Buda Stošić, Teodor Vinčić, Melita Bihali, Draginja Voganjac, Radoslav Milenković, Boris Ilić.

U obrazloženju odluke stručne komisije na tadašnjem Konkursu Filmskog centra Srbije istaknuto je ovo: „Žal je veoma zаnimljiv scenаrio reditelja/scenariste Koste Đorđevića koji nа аutentičаn nаčin otkrivа jedаn novi pogled nа generаciju аdolescenаtа, koji se tek spremаju dа zаkorаče u život. Mladi junаci su аutentični i veomа dobro pozicionirаni u vremenu oko njih. Ovisni su o društvenim mrežаmа, koje ponekаd znаju dа postаnu reаlnost  zа sebe uprkos stvаrnoj reаlnosti. U pitanju je strаsnа pričа o ljubаvimа, odnosno o tome kаko u osnovi svаke ljubаvne priče stoji potrebа zа kontrolom. S obzirom nа S/Kidanje, prvi film mlаdog rediteljа Koste Đorđevićа, Komisija je sigurna da je Žal odličаn temаtski nаstаvаk, problemаtike koju je u svom prvom filmu već nаčeo.“

Film nastaje u produkciji Kinematografske kuće iz Beograda , a u koprodukciji sa kućom Marinis Media iz Hrvatske. Planirano je da se Žal snima do kraja avgusta na lokacijama u našem glavnom gradu.

Kosta Đorđević je režirao itakođe celovečernje igrane filmove S/Kidanje i Reži.

FOTO: Emilija Stanišić

 „Pucnji u Marseju“ Gordana Matića premijerno u Herceg Novom

„Istorija je ispisana krvlju… i blatom – ponekad.“

Novi film Gordana Matića, „Pucnji u Marseju“, imaće svetsku premijeru u glavnom programu Filmskog festivala u Herceg Novom, 5. avgusta 2021. godine. Ovo ostvarenje baca novo svetlo na tragičan događaj koji se zbio 9. oktobra 1934. godine – ubistvo kralja Aleksandra u francuskom gradu Marseju.

Povodom predstojeće premijere, Gordan Matić je rekao sledeće: „Pucnji u Marseju će nakon Herceg Novog biti prikazani na još nekoliko letnjih festivala u regionu, a domaću premijeru će imati na Festivalu u Nišu. Planirano je da film u srpske bioskope stigne od oktobra, na godišnjicu atentata.“

Devetog oktobra 1934. godine u Marseju, u Francuskoj, dogodio se atentat na kralja Aleksandra. Film „Pucnji u Marseju“ prati sudski proces teroristima koji su bili saučesnici atentatora Vlade Georgijeva Černozemskog, glavnog atentatora na Aleksandra od Jugoslavije i ministra spoljnih poslova Francuske Luja Bartua. Glavni junaci su tužioci, advokati, sudije, optuženi i svedoci samog događaja, čiji je atentator bio Vlado Černozemski, pripadnik VMRO, koji je sa četiri metka na licu mesta likvidirao kralja Aleksandra. Kroz rekonstrukciju i dramatizaciju pravog procesa, ali i kroz ono što je izostavljeno tokom suđenja ispričana je sudska drama najbliža istini o samom suđenju.

Velika očekivanja su bila da će se tokom suđenja doći do otkrića ko je zapravo stajao iza ubistva. Trojica terorista, Zvonimir Pospišil, Mijo Kralj i Ivan Rajić optuženi su za saučesništvo u atentatu. Ipak, tokom promena koje se dešavaju u Evropi između atentata i početka suđenja unosi  nespokoj i bojazan od mogućnost da će ubice biti oslobođene jer pozadina celog procesa je tajnovita i dirigovana od samog vrha kako francuske tako i nove jugoslovenske vlasti. Ubistvo kralja je jedan od najvažnijih događaja u srpskoj istoriji, a oko atentata kružile su mnoge priče i legende.

Gordan Matić objašnjava: „Pucnji u Marseju pored igrane rekonstrukcije onoga što se odigralo na suđenju i odabrane arhivske građe, donose kao dramaturški važan element pseudo-dokumantarne delove u kojima aktera događaja iz 1934. godine, koji govoreći direktno u kameru, objašnjavaju atmosferu vremena i saznanja do kojih su naknadno došli. Ova ne svakidašnja struktura filma otvorila je brojne mogućnosti da što detaljnije prikažemo šta se zaista dogodilo tog sudbnosnog dana i kasnije tokom istrage.“

Film „Pucnji u Marseju“ napisao je i režirao Matić, dok je na scenariju radio i Vladimir Andrić. Dušan Ivanović je direktor fotografije, a film je montirao Aleksandar Popović. Autorsku ekipu čine i scenograf Nenad Marković, kostimografkinja Dragica Laušević, kompozitor Marko Matović… U filmu glume: Tihomir Stanić, Vladimir Aleksić, Svetozar Cvetković, Gordan Kičić, Strahinja Blažić, Đorđe Đoković, Nikola Šurbanović, Nikola Milojević, Vladan Živković, David Tasić Daf, Marko Marković i drugi. Film traje 74 minuta.  Gordan Martić je rođen 1971. u Kragujevcu. Radi kao reditelj na filmu, televiziji i teatru od 1998. godine, dobitnik  je 16 nagrada na međunarodnim festivalima. Projekat „Pucnji u Marseju“ je u junu 2017. godine podržan od strane Filmskog centra Srbije. Matić je direktor Filmskog centra Srbije od jula 2019. godine.

Beldocs na N1

Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs i Televizija N1 nastavljaju saradnju i ove godine, kao uvod u 14. Beldocs koji će biti održan od 9. do 16. septembra. Počevši od 24. jula, svake subote od 20 sati, na TV N1 biće prikazivani filmovi koji su premijerno viđeni na prethodnim izdanjima Beldocsa, a koji su privukli veliku pažnju gledalaca, stručne javnosti i filmskih kritičara. Na programu će biti filmovi: “RGB”, “Grad smoga”, “Pavlenski: Čovek i moć”, “Forum”, “Dobro došli u Sodomu”, “Zemlja kartela”, “Za Samu” i “Zemlja je plava kao pomorandža”. Prethodno je već u okviru ovog programa saradnje na N1 prikazan film “Suđenje Ratku Mladiću”.

Američki film “RBG” Džuli Koen i Betsi Vest je hronika života nedavno preminule sudije Vrhovnog suda SAD-a Rut Bejder Ginsberg, od njenog rođenja u porodici jevrejskih imigranata u Bruklinu preko borbe za jednakost polova i pravnih trijumfa, pa sve do njenog današnjeg statusa kao ikone pop kulture. “RBG” je bio nominovan za Oskara za najbolji dokumentarni film i dobitnik je brojnih nagrada.

Kineski “Grad smoga” (Smog Town) Menga Hana je priča o Langfangu, nadomak Pekinga, jednom od najzagađenijih gradova u Kini, u čijem se Zavodu za zaštitu životne sredine naporno trude kako bi to promenili.

Nemački “Pavlenski: Čovek i moć” (Pavlensky: Man and Might) Irene Langeman prikazuje umetnika Pjotra Pavlenskog i njegovu zabrinutost za slobodu pojedinca suočenog sa državnom moći u Rusiji, koji je posle performansa zašio usta, svoj skrotum ekserima zakucao na Crvenom trgu i zapalio vatru na vratima štaba ruske tajne službe kako bi izrazio protest protiv “državnog terora”, zbog čega je sedam meseci proveo u zatvoru.

Nemačko-švajcarski “Forum” (The Forum) Markusa Vetera prati 81-godišnjeg osnivača Svetskog ekonomskog foruma Klausa Švaba tokom dve godine, dok radi na ostvarenju svoje misije – poboljšanje stanja u svetu, i nakon pisma aktivistkinji Greti Tunberg.

Austrijski “Dobro došli u Sodomu” (Welcome to Sodom) Kristijana Krenesa i Florijana Vajgensamera je mračni film o deponiji u Gani, mestu gde se reciklira elektronski otpad sa Zapada i gde tehnologija postaje metafora kapitalističkog luksuza.

Meksičko-američka “Zemlja kartela” (Cartel Land) Metjua Hajnemana prateći meksičku paramilitarnu grupu Autodefensas priča o propasti zakona i nevidljivoj liniji između dobra i zla, u kojoj se odmetnici nalaze sa dve strane granice. “Zemlja kartela” je bio u konkurenciji za Oskara za najbolji dokumentarni film.

Dokumentarno delo “Za Samu” Vad Al-Kateab i Edvarda Votsa, koje je osvojilo nagradu Britanske akademije za filmsku i TV umetnost (BAFTA) i bio nominovan za Oskara, intimno je putovanje kroz ratno iskustvo u Alepu u Siriji i izraz ljubavi mlade majke prema kćerki prikazan kroz potresnu priču o životu Vad Al-Kateab, koja se zaljubljuje i udaje za doktora Hamzu i rađa Samu, dok se oko nje vodi strašan sukob. Ovaj film je dobitnik nagrade za najbolji evropski dokumentarac i brojnih drugih nagrada. Takođe je bio u najužem izboru za Oskara za najbolji dokumentarni film.

Ukrajinsko-litvanski “Zemlja je plava kao pomorandža” (The Earth Is Blue as an Orange) Irine Cilik je slika ratnog područja u Ukrajini, u kojem samohrana majka i njeno četvoro dece uspevaju da održe svoj dom kao sigurno utočište, gajeći strast prema filmu.

Film “Suđenje Ratku Mladiću” režirali su Robert Miler i Henri Singer koji su su imali nesmetan pristup braniocima, tužiocima i svedocima, kao i Mladićevoj porodici. Film je istovremeno ljudska priča i svedočenje o suđenju, ali i o nasleđu koje nam Haški tribunal ostavlja, kao i kratka istorija devedesetih godina.

Tokom ovogodišnjeg Beldocsa biće prikazano više od 120 filmova u ustaljenim festivalskim programima: Međunarodni takmičarski program, Srpski takmičarski program, Vatromet, Meteori, Povetarac, Naslovna strana, Udarni termin i drugim. U istim terminima biće održan i Beldocs Industry uz podršku EU kroz program Kreativna Evropa i podprogram MEDIA: Beldocs VR/AR Academy, Beldocs in Progress, Serbian Docs in Progress, Documentaries for Kids & Youth i Beldocs Market.

Program:

24.07. RBG, režija  Julie Cohen, Betsy West, SAD, 2018, 98’

31.07. Grad smoga, režija Meng Han, Kina, Južna Koreja, Holandija, 2019, 89′

7.08. Pavlensky: Čovek i moć, režija Irene Langemann, Nemačka, 2016, 99’

14.08. Dobrodošli u Sodomu, režija Florian Weigensamer, Christian Krönes, Austrija, 2018, 90′

21.08. Zemlja kartela, režija Matthew Heineman, SAD, 2015, 100’

28.08. Za Samu, režija Waad al-Kateab, Edward Watts, Velika Britanija, 2019, 95′

4.09. Zemlja je plava kao pomorandža, režija Iryna Tsilyk, Ukrajina, Litvanija, 2020, 74′

Svetska premijera srpske koprodukcije Elegija lovora” Dušana Kasalice na Sarajevo Film Festivalu

„Elegija lovora”, debitantski igrani film mladog crnogorskog reditelja Dušana Kasalice, svoju svetsku premijeru imaće u Glavnom takmičarskom programu ovogodišnjeg izdanja Sarajevo Film Festivala, koji se održava od 13. do 20. avgusta.

Jelena Angelovski, producentkinja filma, povodom premijere filma je istakla: „Elegija lovora je pre tri godine bila deo Sarajevskog filmskog festivala svojim učešćem na platformi CineLink Industry Days, dok je reditelj Dušan Kasalica u prethodnim godinama, sa svojim kratkim filmovima, osvojio nagrade Srce Sarajeva i Specijalno priznanje žirija. U tom smislu, naša povezanost sa ovim festivalom i njegovom organizacijom prirodno je dovela do toga da se Dušanov debi nađe u zvaničnoj takmičarskoj selekciji i zato se veoma radujemo. Publika se vraća na festivale i divno je videti sve prijatelje i kolege nakon toliko vremena baš u Sarajevu”.

U ovom ostvarenju uglađeni univerzitetski profesor Filip, u interpretaciji Frana Lasića, odlazi sa suprugom (koju glumi Savina Geršak) na odmor. Nakon nekoliko dana provedenih u ugodnom, monotonom ambijentu hotelske banje, njihov naizgleda idealan brak se završava. Čini se da Filipov život propada, ali okovan samopouzdanjem, on svaku novu situaciju u životu prihvata sa neobičnom lakoćom.

Glumačku ekipu, pored Frane Lasića i Savine Geršak, čine Nikolina Bogdanović, Momo Pićurić, Olivera Vuković, Draginja Voganjac, Lidija Kordić, Lidija Petrone, Zoran Trojanović. Direktor fotografije je Igor Đorđević, scenografkinja i kostimografkinja Natalija Vujošević, dizajner zvuka Jakov Munižaba, montažerka Jelena Maksimović, dok je producentkinja Jelena Angelovski.

„Elegija lovora” nastala je u produkciji Meander Filma uz podršku Filmskog centra Crne Gore i u koprodukciji sa Non-Aligned Films iz Beograda. Projekat je takođe podržan i od strane Filmskog centra Srbije.

Pala poslednja klapa serije Složna Braća – The Nekst Đeneration”

Nakon više od dva meseca snimanja u studiju i na različitim lokacijama u okolini Beograda, danas je u ranim jutarnjim časovima, na veliku radost celokupne ekipe, uspešno završeno snimanje serije „Složna braća – The Nekst Đeneration”.

Uprkos snažnoj oluji i upornoj kiši, koja je poslednjih nekoliko noći zadavala prilične poteškoće i bila svojevrstan izazov, kako glumcima tako i svim članovima ekipe, jutros je u ranu zoru, u kišom okupanom ambijentu Lipovičke šume, odjeknula poslednja klapa dugo očekivanog nastavka čuvene humorističke serije.

Scenarista i idejni kreator serije, Dr Nele Karajlić, sa neskrivenim uzbuđenjem zahvalio se svim članovima ekipe, svim sektorima počev od producenata, glumaca, statista, snimatelja, scenografa, kostimografa, šminkera, vozača i svih drugih, koji su svojim predanim radom doprineli uspešnom završetku snimanja. Istakao je da će ga pamtiti po neverovatnoj količini smeha, vedroj i pozitivnoj atmosferi koja je pratila skoro svaki snimljeni kadar. „Napravili smo jako dobru stvar, ali nemojte o tome suditi odmah, već za jedno 30 godina, toliko traju garancije koje ja dajem, a to više ne može ni mercedes”, izjavio je Karajlić u svom prepoznatljivom maniru.

Jedan od izvršnih producenata serije, Nenad Okanović, izrazio je svoje ogromno zadovoljstvo što je imao priliku da bude deo ovako zanimljivog i za njega lično vrlo značajnog projekta, čiju je prvu fazu realizacije pratio i u njoj uživao tokom svih 50 i nešto snimajućih dana, i to u godini koju su pratili mnogi izazovi. Druga faza postprodukcije tek predstoji, a potom se emitovanje serije očekuje u kasnu jesen ili proleće naredne godine.

Impozantna glumačka ekipa iz čitavog regiona predvođena Natašom Ninković, Andrijom Kuzmanovićem, Raletom Milenkovićem, Sergejem Trifunovićem, Nikolom Pejakovićem, Markom Gverom, Ljubišom Savanovićem, Nenadom Okanovićem, Mimom Karadžićem, Darkom Ostojićem i drugima, tokom poslednja dva meseca snimala je u studiju u Šimanovcima, Lipovačkoj šumi i na drugim zanimljivim lokacijama u okolini Beograda. Scenario i ovoga puta potpisuje dr Nele Karajlić, uz Srđana Jankovića, dok je režija poverena Miloradu Milinkoviću. Sponzor serije je Telekom, a za izvršnu produkciju ove komedije zadužena je ETM Produkcija.