Film

Srpska onlajn distribucija filma Quo Vadis, Aida?” Jasmile Žbanić od 3. decembra na platformi Kinomeeting

Film „Quo Vadis, Aida?”, bosanskohercegovačke rediteljke i scenaristkinje Jasmile Žbanić, od 3. decembra u 20h biće dostupan za gledaoce u Srbiji na onlajn platformi Kinomeeting point (Ondemand.kinomeetingpoint.ba).

Ova ratna drama prati sudbinu Aide, nekadašnje profesorke, koja radi kao prevoditeljka za mirovne snage UN u Srebrenici. Kada srpska vojska preuzme vlast u gradu, njena porodica i hiljade stanovnika traže zaštitu unutar UN kampa. Kao insajder u pregovorima, Aida ima pristup svim informacijama i pokušava da spasi svoju porodicu od sigurne smrti. Glavne uloge tumače Jasna Đuričić, Izudin Bajrović, Raymond Thiry, Johan Heldenbergh,  Boris Isaković, Emir Hadžihafizbegović,  Boris Ler , Dino Bajrović i drugi.

Jasmila Žbanić, rediteljka filma, o snimanju filma je rekla: „Osećala sam veliku odgovornost radeći ovaj film. On je pravljen sa namjerom da o teškim temama naše prošlosti progovorimo na način koji će omogućiti da se bolje vidimo i razumijemo. Potrebno nam je svima više empatije i solidarnosti. Voljela bih da publika u Srbiji pogleda film otvorenog uma i srca „. 

Film „Quo Vadis, Aida?” imao je svetsku premijeru na Venecijanskom filmskom festivalu početkom septembra ove godine, odmah iza toga i američku na Toronto Film Festivalu, da bi tokom narednih meseci bio prikazan i na mnogim drugim internacionalnim filmskim festivalima. Nakon premijernog prikazivanja u Veneciji film je dobio i tri nezavisne nagrade: organizacije UNIMED (Mediterranean university Union), nagradu Brian organizacije UAAR (Union of Agnostics and Rationalist), kao i nagradu SIGNIS asocijacije SIGNIS International (World Catholic Association for Communication). Na Antalija Film Festivalu, „Quo Vadis, Aida?” je oktobra ove godine dobio nagradu za najbolji internacionalni igrani film. Na El Gouna Filmskom festivalu u Egiptu dobio je Zlatnu zvezdu za najbolji film, dok je Jasna Đuričić dobila nagradu za najbolju žensku ulogu.  Poslednju nagradu film „Quo Vadis, Aida?” je  osvojio na 21. Arras film festivalu u Francuskoj – Gran Pri  “Zlatni atlas” za najbolji film.

Film je u bioskopskoj distribuciji u  Bosni i Hercegovini od oktobra, a i pored toga što još nije počelo prikazivanje na teritoriji Republike Srpske, već dugo je najgledaniji film u zemlji. Takođe, „Quo Vadis, Aida?”  je odabran i kao bosanskohercegovački kandidat za nagradu Oskar.

Autorsku ekipu filma čine i Christine A. Maier (direktorica fotografije), Hannes Salat (dizajner produkcije), Małgorzata Karpiuk i Ellen Lens (kostimografkinje), Michaela Prayer (majstorica maske), Jarosław Kamiński (montažer), Igor Čamo (dizajner zvuka), Antoni Komasa-Lazarkiewicz (kompozitor).

Producenti filma su Damir Ibrahimović i Jasmila Žbanić (Deblokada, BiH), a film je realizovan u koprodukciji sa Coop99 (Austrija), Digital Cube (Rumunija), N279 Productions (Holandija), Razor Film (Nemačka), Extreme Emotions (Poljska), Indie Prod (Francuska) i Torden Film (Norveška), u partnerstvu sa Radio-televizijom Bosne i Hercegovine, turskom TRT, nemačko-francuskom TV ARTE/ ZDF i austrijskom ORF. Partner filma je Radio Televizije Bosne i Hercegovine, u realizaciju filma su uključeni i Turska TRT, njemačko-francuska TV ARTE/ ZDF i austrijski ORF.

Trejler filma „Quo Vadis, Aida?”: https://vimeo.com/483469205

Devet srpskih premijera igranih filmova na Merlinka festivalu

 U Glavnom takmičarskom programu predstojećeg Merlinka festivala, koji će se održati od 3. do 6. decembra u Domu omladine Beograda, biće prikazano 17 filmskih naslova, a devet igranih filmova koji čine deo ove selekcije imaće srpsku premijeru. Reč je o filmskim produkcijama većinom iz Evrope i Južne Amerike koje će publika moći da pogleda na ovogodišnjem izdanju, pored mnogih drugih ostvarenja. 

Dvanesto festivalsko izdanje otvoriće litvansko-srpski film „Advokat“ Romasa Zabarauske, koji je tom prilikom sarađivao sa producentkinjom Milenom Džambasović, dok jednu od uloga u filmu tumači i naša poznata glumica Jelena Stupljanin. Snimana u Litvaniji i Beogradu, ova drama prati odnos advokata Mariusa i Alija, izbeglice iz Sirije, koji boravi u Centru za azil u Krnjači. Nakon smrti otuđenog oca, Marius preko interneta upoznaje Alija sa kojim razvija iznenadnu vezu i pomaže mu da zatraži azil, što dodatno produbljuje njihovu vezu i testira lične i fizičke granice.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=fVpE0AQlQb8

Prema rečima organizatora, ovogodišnji „hit“ festivala je francusko ostvarenje „Leto ’85“ reditelja Fransoa Ozona, trostrukog dobitnika Srebrnog medveda na Berlinalu, koje se ove godine našlo i u zvaničnoj selekciji Kanskog festivala. Ovo je priča o ljubavi i prijateljstvu dva tinejdžera Alexisa i Davida, koji provode leto u Normandiji i ujedno saga o njihovom odrastanju i sazrevanju tokom osamdesetih godina.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=klk4W9MSAVM

Još jedna strana produkcija sa srpskim glumcem koja će obeležiti festival je debitantski film Davida Färdmara „Izgubljeni zauvek?“ u kojem glumi Nemanja Stojanović. Film ispituje šta se dešava kada dvoje ljudi, nakon tri godine zajedničkog života, odluči da krene različitim putevima, dok su im životi i dalje ispunjeni ljubavlju i strašću koje su ih spojile. Reč je o drami koja na gorko-sladak način prikazuje bolan period nakon završetka duge veze.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=Tvi1PF3RnEk

Australijski film „Nečujan“ Ijana Votsona je priča o dvoje mladih ljudi na prekretnici njihovih života. Kada se gitarista Noa vrati iz Velike Britanije kod majke u Sidnej, nailazi na noćni klub za gluve, koji vodi Fin. Dok se njih dvojica upuštaju u vezu, Noa podržava Fina da postane transrodni muškarac, a njihova ljubavna priča odvija se kroz međusobnu ljubav prema muzici iz dve različite perspektive.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=aYvs9yhtYko

Dobitnik Teddy nagrade za najbolji film sa LGBT tematikom na ovogodišnjem Berlinalu, gde je imao svetsku premijeru, film „Bez ljutnje“ Farijaza Šarijata prati Parvisa, sina prognanih Iranaca, koji živi u potkrovlju roditeljske kuće u mirnom i novom stambenom naselju u Donjoj Saksoniji. Parvis je zauzet isprobavanjem svega i svačega, od seks dejtova do rejvova. Nakon što biva uhvaćen u krađi, on odlazi na društveni rad u sklonište za izbeglice, gde se zaljubljuje u Amona, koji je sa sestrom pobegao iz Irana. Trojac uživa u letu žestokih žurki do jutra, obojenih spoznajom da se niko od njih u Nemačkoj ne oseća kao kod kuće.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=nfDkdXcIMEc

„Muzika za slomljena srca“ brazilskog reditelja Rafaela Gomeza je savremena i uzbudljiva filmska priča smeštena u današnji Sao Paolo, gde se trio mladih ljudi sprema da raskine. Rikardo ima i stabilnog dečka, a zagledao se i u novog kolegu. Izabela pravi pauzu i od svog dečka i od svog najboljeg prijatelja Rikarda, a beznadežni romantik Felipe iznenada se nađe između njih dvoje. Njih troje imaju velike snove, čežnju za strašću i sigurna poznanstva, ali su svi nespremni za ono što dolazi iz Kupidonovih strela.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=QRkuq7w2Xzg

Čileanski reditelj Hoze Luiz Tores Liva u svom filmu „Smrt će doći i imaće tvoje oči“ prikazuje dve žene koje su čitav život delile zajedno, a koje se sada suočavaju sa neizbežnom bolešću jedne od njih. Bolesna žena odlučuje da se ne leči, i njih dve se sele u malu kolibu u kojoj će se ponovo prepustiti ljubavi, učvrstiti svoju vezu, dok smrt čeka svoj trenutak.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=Ldq6SOfS4as

Film „Emilija“ argentinskog reditelja Cezara Sodera prati priču devojke koja se vraća u selo kod svoje majke, nakon višegodišnjeg života u gradu. Raskid sa Anom, njenom devojkom ubrzao je odluku da se preseli u mesto gde ubrzo dobija posao nastavnice u školi. Postepeno, Emilija se ponovo zbližava sa ljudima iz sela i osećanjima zbog kojih se odselila, a ovo mesto, za koje je ona uvek mislila da je statično i predvidivo, postaće prostor koji će joj dati novu šansu da redefiniše smisao svog života.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=BROj_Tn3aGU

Debitantsko dugometražno ostvarenje austrijskog reditelja Davida Mosera, film „Crno belo šareno“ je priča o odrastanju mlade devojke Matilde, koja plašljivo i zbunjeno istražuje svoju ličnost. U potrazi za velikim životnim pitanjima i odgovorima, Matilda se tokom jednog vikenda susreće sa porodicom, prijateljima i strancima, ne bi li pronašla izlaz iz mladalačke konfuzije.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=3TwgaCxa7fk

Pored pomenutih igranih filmova iz Glavnog takmičarskog programa, na festivalu će takođe premijerno biti prikazano više od 80 dokumentarnih i kratkih LGBT filmova.

Više o programu na sajtu festivala: https://merlinka.com/

  1. 6. Dead Lake Festival horora i vina od 20. do 22. novembra u bioskopu Abazija

    Ove godine se u bioskopu Abazija na Paliću, od 20. do 22. novembra, održava šesti po redu „Dead Lake Horror & Wine“  filmski festival. Termini prikazivanja filmova prilagođeni su novim merama Vlade Republike Srbijeza suzbijanje epidemije korona virusa.

Dead Lake 666 započeće projekcijom filma „Igra strave“ („Come play“) u petak, 20. novembra u 17:30.

„Igra strave“ reditelja Džejkoba Čejsa je nova vizija horora. Mladi Azi Robertson je u ulozi Olivera, usamljenog mladića koji se oseća drugačije od svih ostalih. Na svom tabletu očajnički traži prijatelja u kom bi našao utehu i utočište. Upravo tamo tajanstveno stvorenje pokušava ući u njegov svet, a Oliverovi roditelji moraju da se bore kako bi spasili sina od tog jezivog stvorenja.

Iste večeri, od 19:30, biće prikazan film argentinskog reditelja Pabla Paresa „Ja sam toksičan“ („I am toxic“). U gomili leševa neko se probudi. Ko je on? Kako se tamo našao? Amnezija je prva faza infekcije koja ljude pretvara u sasušena bića. Glad ih je naterala da jedu leševe iz bakteriološkog rata na severu, bačene sa neba na jug američkog kontinenta. Pas, kako ga je nazvala grupa od trojice divljih muškaraca i jedne devojke, započinje suludu trku za preživljavanje i zatvaranje rana iz svoje prošlosti, pre nego što infekcija uznapreduje i pretvori ga u jedno od onih sasušenih bića, slepih i bez sećanja koji su zarazili ovu zemlju i lutaju bez sudbine.

Drugog dana Festivala, u subotu od 17:00 biće premijerno prikazan film „Posednik“ („Possessor“) reditelja  Brendona Kronemberga, sina čuvenog kralja body horora Dejvida Kronenberga, uz koga je i uronio u svet filma radeći na filmu „Postojanje“ (eXistenZ, 1999.) kao tehničar za specijalne efekte, započeo je svoju ozbiljniju autorsku karijeru sa svojim prvim dugometražnim filmom „Antivirus“ (Antiviral, 2012.). Film “Posednik” prati agentkinju elitne tajanstvene korporacije koja koristeći neuralne implante zaposeda tela drugih ljudi, i tera ih počine ubistva bogatih klijenata.

Nakon „Posednika“, od 18:45 časova uslediće kratki ispitni film druge godine filmske produkcije FDU „Ludnica subotnje večeri“ reditelja Gorana Nikolića. Glavne uloge tumače Andrea Ržaničanin, Gordana Paunović, Matea Milosavljević i pevačica Kija Kockar, koja u filmu zapravo glumi sebe. Inspiracija za film Ludnica subotnje večeri bio je svetski poznat film Mamurluk u Las Vegasu.

Poslednja projekcija drugog dana Festivala je premijera američkog filma „Sam“ („Alone“), reditelja Džonija Martina, sa Donaldom Saterlendom u glavnoj ulozi. Kada dođe do izbijanja epidemije, Ejdan se zabarikadira u svom stanu. Njegovu zgradu preplavljuju zaraženi Vrištači, a kako se svet raspada i nastaje haos, on ostaje potpuno sam u borbi za život.

Poslednji dan Festivala počeće u 15:00 programom „Dead Lake za mlade“ a biće prikazan film „Pinokio“ („Pinocchio“) čuvenog Matea Garona. Film je verna adaptacija poznate priče o drvenoj lutki koja je uspela da oživi zahvaljujući siromašnom, usamljenom stolaru Đepetu.

U 17:00 na program Festivala je “Čistilište” (“C.L.E.A.N.), psihološki horor o zastrašujućoj terapiji koja se primenjuje na mladima u sanatorijumu. Režiju potpisuje Aurelio Toni Agliata. Film je sniman u koprodukciji tri zemlje: Velike Britanije, Hrvatske i Nemačke, dok je za maske u filmu bio zadužen naš najpoznatiji masker Miroslav Lakobrija. Glavne uloge u filmu igraju Kostas Mandilor (našoj publici najpoznatiji po ulogama u čuvenom horor serijalu „SAW“ i TV drami Picket Fences), Tom Szemore, Dženi Paris, Fred Lobin, Agnes Burger i drugi.

U 19 časova biće prikazan kratki film u režiji Miroslava Lakobrije, rađen u ruskoj produkciji – „Krvave kokice“ („Bloody popcorn“). Usamljeni mladić gleda film u bioskopu kada najednom počinje da se dešava nešto čudno.

Festival će zatvoriti film australijskog reditelja Marka Sevidža „Put pročišćenja“ („Purgatory road) U filmu, psihotični sveštenik i njegov brat kreću u krstaški rat da oslobode grešnike posebnim načinom ubistva koji su sami osmislili. 

Kao i prethodnih godina, na ovogodišnjem festivalu posetioci će moći da uživaju u najboljim srpskim vinima ali će muzički program zbog okolnosti izostati.

Organizator festivala je producentska kuća „Art & Popcorn“, a ove godine ulaz za sve projekcije je besplatan.

„Festival na rubu nervnog sloma“ – Merlinka od 3. do 6 decembra u Domu omladine Beograda

 Dvanaesto izdanje Međunarodnog festivala queer filma Merlinka održaće se od 3. do 6. decembra u Domu omladine Beograda pod sloganom „Festival na rubu nervnog sloma“. Tokom četiri festivalska dana premijerno će biti prikazano više od 80 igranih, dokumentarnih i kratkih LGBT filmova, a festival će otvoriti litvansko-srpska koprodukcija „Advokat“ reditelja Romasa Zabarauske, u kojoj jednu od uloga tumači srpska glumica Jelena Stupljanin.

Govoreći o okolnostima u kojima je festival pripremljen, a koje su obeležene ovogodišnjim sloganom, direktor festivala Predrag Azdejković je rekao: „Merlinka festival u doba korone postao je festival na rubu nervnog sloma. Bilo je jako teško zatvoriti program festivala jer su premijere mnogih filmova koje smo želeli pomerene za narednu godinu. Uprkos tome, predstavljamo bogat filmski program koji ćete moći da pratite uz sve zaštitne mere samo u Domu omladine Beograda jer smo odlučili da nemamo onlajn verziju festivala.“

Drama „Advokat“ snimljena je u Beogradu i prati odnos advokata Mariusa i Alija, izbeglice iz Sirije, koji boravi u Beogradu. Nakon smrti otuđenog oca, Marius upoznaje Alija sa kojim razvija iznenadnu vezu i pomaže mu da zatraži azil, što dodatno produbljuje njihovu vezu i testira lične i fizičke granice. 

Glavni takmičarski program obeležiće i novi film Fransoa Ozona, trostrukog dobitnika Srebrnog medveda na Berlinalu, „Leto ’85“, koji je bio u zvaničnoj selekciji ovogodišnjeg Kanskog festivala. Ovo je priča o ljubavi i prijateljstvu dva tinejdžera Alexisa i Davida, koji provode leto u Normandiji i ujedno saga o njihovom odrastanju i sazrevanju tokom osamdesetih godina.

Trejler – Leto ’85: https://www.youtube.com/watch?v=klk4W9MSAVM&feature=emb_title

Švedsko ostvarenje „Izgubljeni zauvek“ Davida Färdmara u kome glumi srpski glumac Nemanja Stojanović takođe čini deo Glavnog takmičarskog programa. Reč je o filmu koji na gorko-sladak način prikazuje bolno vreme nakon završetka duge veze kada život dvoje ljudi mora da krene ispočetka.

Publika će imati priliku da pogleda i film „Bez ljutnje” Faraza Shariata iz Nemačke, koji je svetsku premijeru imao na ovogodišnjem Berlinalu, gde je osvojio Teddy nagradu za najbolji film sa LGBT tematikom. Ova nemačka produkcija prati Parvisa, sina prognanih Iranaca, koji se suočava sa životom u svom malom rodnom gradu uživajući u pop kulturi i rejvu, a koji se uprkos prividnom utočištu, i dalje trudi da pripadne.

Od igranih filmova Glavnog takmičarskog programa na repertoaru su još i australijsko ostvarenje „Nečujan“ u režiji Iana Watsona, „Muzika za slomljena srca“ brazilskog reditelja Rafaela Gomeza i čileanski film „Smrt će doći i imaće tvoje oči“ (Hoze Luis Tores Liva). Takođe, argentinski „Emilija” Cezara Sodera i austrijski „Crno belo šareno“ Davida Mosera.

Među dokumentarnim filmovima ovogodišnjeg festivalskog programa izdvaja se australijski film „Morgana“ (Isabel Peppard, Josie Hess) – priča o očajnoj domaćici Morgani Mjuses zarobljenoj u lošem braku, koja planira sebi da okonča život tražeći beg. Međutim, nakon susreta sa eskort-muškarcem koji joj pomaže da proširi i otkrije lične i seksualne slobode, ona postaje cenjena rediteljka filmova za odrasle i pornografska glumica.

Na festivalu će takođe biti prikazan dokumentarac „Maria Luiza” brazilskog reditelja Marsela Diaza o prvoj transrodnoj osobi u brazilskim oružanim snagama, koja je nakon  22 godine rada, penzionisana zbog invalidnosti. Ovaj film istražuje motivaciju za zabranu nošenja ženske uniforme i njenu putanju ka afirmaciji kao transrodne osobe, vojnika i katolkinje.

Repertoar ovogodišnjeg festivalskog izdanja obuhvata i američke dokumentarce „Neverovatne lezbejske priče“ (Kathryn L Beranich), „Sve što imamo Alexis Clements i američko-kubansku koprodukciju „Transformeri“ (Chad Hahne). Iz programa se izdvajaju još i izraelski filmovi „Trans deca“ (Hila Medaila) i „Dragi Fredi” Rubi Gat u koprodukciji sa Češkom, kanadski film „Seks, greh i ‘69.“ (Sarah Fodey), kao i brojni kratki filmovi.  

Više o programu na www.merlinka.com.

Brojni srpski filmovi i manjinske srpske koprodukcije u programima 30. Filmskog festivala u Kotbusu

Usled dobro poznatih pandemijskih okolnosti, 30. Filmski festival u Kotbusu, u Nemačkoj, festival istrajno usredsređen na istočnoevropske kinematografije, ove će jeseni biti održan u nešto drugačijem terminu (od 8. do 13. decembra), a i ovog puta je savremeni srpski film zastupljen u više programskih celina i kategorija.

Premijerno u glavnom takmičarskom programu celovečernjih igranih ostvarenja  biće prikazan novi srpski film „Živ čovek“ scenaristkinje Milene Marković i reditelja Olega Novkovića, a tu je već višestruko nagrađivana „Oaza“ Ivana Ikića, kao i manjinska srpska koprodukcija, film „Mater“, kojim je na planu dugometražnog igranog filma debitovao Jure Pavlović.

„Živ čovek“  je melanholična komedija o čoveku koji nakon velikih razočarenja u svoje najbliže pokuša da vrati slobodu. Šta je sloboda i kada je čovek živ, o tome, kažu,  između ostalog, govori ovaj film Olega Novkovića.

Pored Nikole Đurička, glavne uloge u filmu u ovom filmu tumače Nada Šargin, Bojan Žirović, Jana Bjelica, Filip Hajduković, Iva Milanović, Tanja Bošković, Branko Cvejić, Miodrag Krstović, Marta Bjelica, Sonja Kolačarić, Ivana Vuković, Stefan Trifunović i drugi. Novković  je već dva puta je ovenčan Glavnom nagradom upravo festivala u Kotbusu – u slučajevima filma „Rudarska opera“ (2006) i „Beli beli sve“t (2010).

S druge strane, u takmičarskom programu kratkih igranih ostvarenja nadmetaće se „Šerbet“ mladog reditelja Nikole Stojanovića, dok će programska celina Spectrum pred gledaoce dovesti dugometražno dokumentarno osrtvarenje „Slučaj Makavejev ili Proces u bioskopskoj sali“ Gorana Radovanovića i još jedna manjinska srpska koprodukcija, film „Ja sam Frenk“ Metoda Peveca.

Osim toga, Srbija će imati predstavnike i u kategoriji naslovljenoj jednostavno Hitovi (Hits). Reč je o „Realnoj priči“, rediteljskom prvencu glumca Gordana Kičića, a tu je i ruski blokbaster „Sluga“, u kome srpski glumac Miloš Biković tumači glavnu ulogu.

A industrijskom delu programa 30. izdanja Filmskog festival u Kotbusu u pododeljku i koprodukcionom marketu nazvanom CoCoWIP (Connecting Cottbus: Works in Progress – Radovi u toku), između ostalih, biće predstavljen i projekat crnogorsko-srpskog dugometražnog igranog filma „Supermarket“ reditelja Nemanje Bečanovića. U pomenutom filmu jednu od dve glavne uloge igra srpski glumac Bojan Žirović.

Počeo novi krug evropskog filmskog izazova

Učesnicima prilika da osvoje premium filmsko iskustvo kod kuće

Nova runda European film challenge takmičenja počela je 8. novembra 2020. i trajaće do 17. januara 2021, a učesnicima se pruža prilika da atmosferu filmskog festivala dožive u udobnosti svog doma. Premium Cinema At Home Experience nagrada podrazumeva filmski projektor i godišnju pretplatu na sajtu dafilms.com koji u svojoj bazi nudi najbolje evropske i svetske dokumentarne filmove.

Uslovi za učešće ostali su isti, filmofili stariji od 18 godina se pozivanju da odgledaju 10 evropskih filmova na različitim platformama, postave ih na europeanfilmchallenge.eu i sakupljaju bodove. Svaki film nosi 4, dok se za svaku različitu platfomu kao što su internet, televizija, VoD, bioskop, filmski festival, itd. dodeljuju 3 boda. Tokom izazova učesnici će imati priliku da osvoje dodatne bodove o čemu se mogu informisati na sajtu europeanfilmchallenge.eu ili na društvenim mrežama takmičenja i Beldocs festivala.

European film challenge takmičenje nastalo je sa ciljem da najveće evropske filmske festivale kao što su festivali u Berlinu, Kanu i Veneciji približi filmofilima i do sada je 8 takmičara iz Srbije imalo priliku da ih poseti.  Shodno situaciji izazvanoj virusom COVID19 manifestacije ovog tipa prinuđene su da promene svoj format te se veliki broj festivala održava online, dok je u pojedinim zemljama na snazi zabrana putovanja.

European film challenge se istovremeno odvija u 8 evropkih zemalja: Srbiji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Španiji, Portugalu, Italiji, Litvaniji i Letoniji.  Organizator takmičenja u Srbiji je Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs čije se 14 izdanje održava u maju 2021. Projekat je podržala Evropska unija kroz program Kreativna Evropa, potprogram Mediji.

Počinje prvi Merlinka Classics Festival

 Prvo izdanje Merlinka Classics festivala počinje u četvrtak, 12. novembra i trajaće do 15. novembra u Jugoslovenskoj kinoteci. Festivalski program održaće se u Sali Makavejev gde će biti prikazano osam filmova koji su ostavili dubok trag na queer kinematografiju. Ovogodišnje izdanje otvoriće Dragan Jovićević, scenarista i ko-reditelj dokumentarnog filma „Topli dom“ koji se bavi queer elementima u srpskom filmu, a prvo festivalsko veče obeležiće filmovi Milana Jelića koji je svojim radom omogućio veliku vidljivost queer senzibiliteta u jugoslovenskom filmu.

Govoreći o značaju filmskog rada Milana Jelića zbog kojeg je prvo festivalsko veče posvećeno njegovim filmovima, Dragan Jovićević je rekao: „Malo je reći da je Milan Jelić jedna posve renesansna ličnost. Nekadašnji „hitmejker“, koji je do početka devedesetih svojim filmovima ostvarivao rekordne gledanosti u bioskopima – što je tih godina bilo jedno od merila kvaliteta domaćeg filma – autor velike posvećenosti ali i filmske pismenosti, „Almodovar pre Almodovara“, umnogočemu je doprineo kreiranju ukusa filmske publike nekadašnje Jugoslavije, ali i rodonačelništvu „kvir estetike“ još u vremenu crnotalasovskog filma.“ On je istakao i Jelićevo pojavljivanje u film kojim će ostati upisan u istoriji jugoslovenskog i srpskog filma: „Milan Jelić je bio prvi glumac koji se pojavio na velikom platnu u liku homoseksualca i to 1969. godine u filmu „Vrane“ Ljubiše Kozomare i Gordana Mihića. Lik feminiziranog baletana bio je prvi veliki gej lik, gotovo romaneskno napisan što nije bilo čudno za tadašnje filmove crnog talasa, i bio je prvi gej lik čije je ponašanje prihvatano kao normalno, zbog čega je ovo ostvarenje osobena prekretnica kada je reč o reprezentaciji LGBT osoba u kinematografiji ovdašnjeg prostora.“

U četvrtak, 12. novembra od 18 sati biće prikazani njegovi filmovi „Bubašinter“ i „Špijun na štiklama“ (20.30h).

„Bubašinter“ je priča o ocu pekaru koji svom petnaestogodišnjem sinu poverava zadatak uništavanja bubašvaba u pekari, nadajući se da će ga tako iz sveta sanjalica prevesti u svet trudbenika. Razlog za neuspeh u poslu otac nalazi u dečakovom nesređenom seksualnom životu, pa ga vodi u jedan motel. Pošto i taj pokušaj ostaje bez uspeha, otac diže ruke, a dečaka u svet seksa uvodi tetka, raspuštenica, na njoj svojstven način.

Film „Špijun na štiklama“ sa Milanom Gutovićem i Milenom Dravić u glavnim ulogama govori o Livadinki Kukurić, direktorki novoosnovane diskografske kuće, koja ubacuje svog službenika Narcisa Zeca, prerušenog u čistačicu, u konkurentsku diskografsku kuću, kako bi se dočepala ekskluzivnih snimaka svetske estradne zvezde. Na taj način, lažnim predstavljanjem produkcije, ona nastoji da osigura bankarske kredite za izgradnju studija.

U petak 13. novembra u 18 sati, druge festivalske večeri, održaće se projekcija nemačkog filma „Mihael“ (Carl Theodor Dreyer) o mladom umetniku koji se uzdiže, dok njegov učitelj i partner Zoret, pada. Nakon što Mihael upoznaje princezu Zamikoff, a u želji da održi luksuzan način života, Mihael počinje da prodaje poklone koje je dobijao od Zoreta i potkrada ga.

Od 20.30 iste večeri na programu je američki film reditelja Vilijama Fridkina „Momci iz benda“. Film prati priču o Haroldu kome je rođendan, a najbliži prijatelji mu priređuju zabavu u Majklovom stanu. Među poklonima za njega je i mladi „Kauboj“, jer sada kako stari možda će imati problema da nađe slatkog mladića. Kako zabava napreduje i muškarci postaju pijaniji, tako se i atmosfera pogoršava. Rimejk ovog filma nedavno je objavljen u produkciji Netfliksa.

Treće festivalske večeri, u subotu, 14. novembra od 18 sati, biće prikazan film „Moj život u ružičastom“ Alena Berlinera. Reč je o koprodukciji Belgije, Francuske i Velike Britanije o transrodnoj devojčici Ludoviku. Ona govori o udaji za dečaka iz komšiluka i ne razume zašto su njenom odlukom iznenađeni njena porodica i komšije, koji se bore da prihvate njene postupke.

Nakon toga, od 20.30 uslediće projekcija kultnog američkog dokumentarnog filma „Pariz u plamenu“ Dženi Livingston o dreg kulturi u Njujorku. Dokumentarac prikazuje dreg kraljice i balsku scenu pre Madone i spota „Vogue“, pre mejnstrima i RuPaul’s Drag Racea i na taj način oslikava dreg istoriju.

Završne večeri Merlinka Classics festivala, u nedelju 15. novembra od 18.00 na programu je francusko-italijanski film „Kavez za ludake“ (Édouard Molinaro). Film prati menadžera noćnog kluba u San Tropeu u kome nastupaju dreg kraljice, a najveća zvezda među njima je njegov partner. Ludnica nastaje kada njegov sin dovodi svoju verenicu i njene ultra-konzervativne roditelje da se upoznaju.

Poslednji film u okviru festivalskog programa je francusko-belgijska koprodukcija „Leto“ rediteljke Katrin Korsini, koji će biti prikazan od 20.30. Smešten u sedamdesete godine prošlog veka, film prati priču Carole, profesorke i feministkinje iz Pariza i Delphine, ćerke farmera, koje se upoznaju i zaljubljuju. Nažalost, Delphine mora da se vrati kući da pomaže svojoj majci, ali Carole odlučuje da krene za njom. Film se bavi pitanjem da li ima mesta za feminizam i lezbejstvo na francuskom selu u tom vremenu.

Merlinka Classics Festival nastao je u želji da se mlađe generacije upoznaju sa važnim queer filmovima, koji su doprineli tome da danas postoje filmovi i serije koji slobodno portretišu LGBT osobe. 

Promocija knjige „50 godina filmskog hita u Srpskoj kinematografiji 1969-2019” Marine Fafulić Milosavljević na festivalu Slobodna zona

Ponedeljak, 9. novembar u 19.30, Jugoslovenska kinoteka u Uzun Mirkovoj 1

U ponedeljak, 9. novembra u 19.30h, u Multimedijalnoj sali Jugoslovenske kinoteke u Uzun Mirkovoj 1, održaće se promocija knjige „50 godina filmskog hita u Srpskoj kinematografiji 1969-2019” autorke Marine Fafulić Milosavljević, koju je objavio Filmski centar Srbije. Na promociji, koja je deo pratećeg programa filmskog festivala Slobodna zona, pored autorke, govoriće docent dr Maja Vukadinović, reditelj i scenarista Saša Radojević i urednik izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije, Miroljub Stojanović.  

Кnjiga „50 godina filmskog hita u Srpskoj kinematografiji 1969-2019” zanimljiva je kako za filmofile, tako i za one koji se filmom bave praktično/umetnički ili teorijski, jer fenomen domaćeg filmskog hita analizira najpre sa teorijskog aspekta – kroz definiciju i nastanak filmskog hita, istorijski razvoj produkcije hitova i odlike savremene produkcije, a potom i sa onog praktičnog i mnogo zanimljivijeg, kroz konkretne primere. U ovoj knjizi, mnogi će moći da pronađu proverene informacije o svojim omiljenim domaćim filmovima kao što su osnovni podaci o filmu, osvojene nagrade i kratka analiza filma. Takođe, hronološki pregled produkcije najvećih domaćih hitova nudi i obilje informacija koje su relevantne za razvoj domaće proizvodnje igranih filmova.

Marina Fafulić Milosavljević diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2002. godine na Katedri za FTV produkciju u roku i sa prosekom studija 10, što je, uz bogat praktičan rad na fakultetu, dovelo do dobijanja nagrade studenta generacije FDU i studenta generacije Univerziteta umetnosti u Beogradu. Specijalističke studije iz oglašavanja pri Rektoratu Univerziteta umetnosti sa uspehom okončala 2005. i stekla zvanje Specijaliste u oglašavanju (advertajzingu), a postdiplomske studije na Fakultetu dramskih umetnosti – smer Produkcija dramskih umetnosti i medija 2010. odbranom magistarske teze Filmski hit kao produkciona i estetska kategorija u savremenoj srpskoj kinematografiji. Od 2016. godine je na doktorskim naučnim studijama pri Fakultetu dramskih umetnosti i radi na doktorskoj tezi Promene i protivrečnosti produkcije istorijskog filma u srpskoj kinematografiji 1911 – 2012. Od marta 2006. godine je zaposlena je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu najpre kao stručni saradnik, a od aprila 2016. kao viši umetnički saradnik. U toku studija i po diplomiranju ostvarila raznovrsnu i vrlo dinamičnu praksu kako na filmu tako i u ostalim oblastima kinematografije i televizijske delatnosti. Pored toga što se trudi da bude uspešna poslovno, ponosna je mama prvaka Bogdana (7) i znatiželjne Tare (2).

Festival evropskog filma Palić dobio podršku Kreativne evrope za razvoj mreže festivala

 Mreža festivala evropskog filma „Moving Images Open Borders (MIOB)“, čiji je osnivač i Festival evropskog filma Palić, podržana je kroz novu meru potprograma MEDIA Kreativne Evrope namenjenu mrežama festivala. Ovaj program je 2020. prvi put otvorio konkurs za podršku umrežavanju festivala, a među četiri mreže koje su odabrane za finansiranje nalazi se i mreža MIOB koja okuplja sedam festivala posvećenih evropskoj kinematografiji.

Aktivnosti mreže MIOB biće podržane iznosom od 180.000 evra, a planirano je da se odvijaju tokom trajanja festivala članova, kao i u periodu između njihovog održavanja. Među desetinama aktivnosti koje će biti obuhvaćene projektom, posebna pažnja je usmerena na razvoj publike, nove alate i strategije za razvoj festivala, edukaciju mladih, uvođenje MIOB nagrade, razvoj politike zelenih festivala i odnose sa distributerima.

Festival evropskog filma Palić će u martu 2021. godine u Subotici biti domaćin radionice, koja će okupiti PR menadžere festivala članova mreže sa idejom da se kreiraju novi komunikacioni alati i strategije za približavanje značaja evropskih festivala najširoj publici. Takođe, tokom 28. FEF Palić u julu 2021. biće održana i radionica pod nazivom „Next cinephille generation“ koja će okupiti mlade novinare, blogere i vlogere iz sedam zemalja, sa idejom da se festivali evropskog filma približe mladoj publici i nosiocima novih medija kroz kreiranje modela pokrivanja festivala koji obuhvataju festivalske događaje, aktere i lokacije održavanja.

 Festivali evropskog filma su od 2017. godine nastojali da se udruže radi zajedničke strategije i međusobne podrške, a jedan od inicijatora ove ideje bio je Festival evropskog filma Palić. Mreža MIOB je zvanično formirana i prvi put predstavljena javnosti tokom 25. izdanja festivala na Paliću 2018. godine, nakon čega se ona intenzivno razvija. Mrežu trenutno čini sedam festivala posvećenih evropskoj kinematografiji – Trst (Italija), Sevilja (Španija), Linc (Austrija), Kotbus (Nemačka), Viljnus (Litvanija), Lez Ark (Francuska) i Palić (Srbija), koji godišnje okupljaju preko 250.000 posetilaca filmskih programa, kao i nekoliko hiljada umetnika i filmskih profesionalaca koji učestvuju u realizaciji festivala.

DODELJENE DIPLOME ZA ASISTENTE REŽIJE U FILMSKOM CENTRU SRBIJE

U prostorijama Filmskog centra Srbije, u sredu, 4. novembra, svečano su dodeljene diplome polaznicima radionice za asistente režije, jednu od deficitarnih pozicija u domaćoj filmskoj i televizijskoj produkciji. Ovo je bila druga od šest radionica koje organizuje Filmski centar Srbije u saradnji sa Fakultetom dramskih umetnosti u Beogradu, sa ciljem da polaznicima pruže mogućnost da steknu znanja i započnu filmsku i TV karijeru.

Direktor Filmskog centra Srbije Gordan Matić je na dodeli diploma izjavio: „Mislim da će, sa novih devet asistenata režije na srpskoj sceni audiovizuelnog stvaralaštva, zaista da se popuni jedna praznina u projektima pod pokroviteljstvom Filmskog centra, ali i raznih televizija i kablovskih operatera. Kod nas je velika potražnja za tim deficitarnim zanimanjima, i mi ćemo već ovog meseca nastaviti da sarađujemo sa Fakultetom dramskih umetnosti na preostala četiri kursa. Verujem da će se pokazati isplativost ulaganja u ove ljude. Država ulaže u njih, oni će vratiti državi svojim vrednim i kvalitetnim radom na domaćim filmovima i stranim produkcijama.”

Govoreći o radu sa polaznicima kursa, filmska rediteljka Andrijana Stojković je istakla: „Ovo je bila jedna vrlo korisna obuka. Kod nas se trenutno snima jako puno, naročito serija, i postoji potreba za što više asistenata jer su oni važan deo sektora režije, a samim tim i cele ekipe. Naši polaznici, koji su došli sa različitim nivoima znanja, na kraju su svi dobili ono što im je bilo potrebno. Oni iskusniji su dobili nadgradnju, a oni koji su došli da prvi put iskuse i nauče posao, dobili su zaista dobru bazu da mogu da se uključe u profesionalnu ekipu. Za asistenta režije je najvažnije da bude što više na setu, i samim tim je ova većim delom teorijska obuka otvorila dosta pitanja, a prave odgovore će dobiti radom na filmskim snimanjima“.

Mlađan Crkvenjaš, jedan od polaznika kursa za asistente režije, sumirao je svoje utiske: „Sve ono što je profesorica Andrijana Stojković rekla na predavanjima će svakako pomoći u budućem radu. Uspela je da nam približi neke specifičnosti same pozicije asistenta reditelja, kao i da nas obuči da radimo u Movie Magic Schedulingu, jednom od najbitnijih programa za ovu poziciju. Zahvalio bih se Filmskom centru Srbije i FDU na pruženoj šansi i besplatnom kursu, i preporučio bih svim mladim ljudima koji imaju viziju da se bave ovim poslom, da prate i prijavljuju se na njihove konkurse, jer se može jako puno naučiti“.

Filmska rediteljka Andrijana Stojković rukovodila je nastavom koja se sastojala iz praktičnog i teorijskog dela, sa ukupno 89 časova tokom 12 dana. U okviru predavanja i praktičnog rada, polaznici su dobijali zadatke koje su rešavali uz provere i savete predavača. Polaznici su osposobljeni da naprave razradu scenarija, plan snimanja, izveštaje za različite sektore filmske ekipe i dnevna radna naređenja.

U narednom periodu biće organizovane i radionice za još četiri deficitna zanimanja:  rasvetljivač – gafer, scenski radnik – farmajstor, šarfer i švenker. Ovi intenzivni kursevi, u malim grupama polaznika, upoznaće polaznike sa procesom rada na filmu i televiziji, kao i sa svim segmentima saradnje sa rediteljem, produkcijom, montažom, kamerom i snimanjem i dizajnom zvuka. Učešće na radionicama potpuno je besplatno za sve polaznike, a prethodno iskustvo nije neophodno.

Promocija knjige „Estetika avangardnog i eksperimentalnog filma: Telo, rod i identitet“ Ivane Kronje u izdanju Filmskog centra Srbije


U sredu, 4. novembra u 13h, u Dvorani Kulturnog centra Beograda, biće održana promocija monografske studije prof. dr Ivane Kronje „Estetika avangardnog i eksperimentalnog filma: Telo, rod i identitet. Evropa – SAD – Srbija“, koju je objavio Filmski centar Srbije. Na promociji će, uz autorku, govoriti i istoričarka umetnosti Irina Subotić, kritičar i teoretičar medija i filma Tomislav Gavrić, multimedijalni umetnik Miodrag Krkobabić, kao i urednik izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije, Miroljub Stojanović. Ulaz na promociju je slobodan.

Ova studija, objavljena u izdanju Filmskog centra Srbije, rezultat je multidisciplinarnog teorijskog istraživanja svetskog i srpskog eksperimentalnog filma. Studija na gotovo 600 stranica donosi detaljan akademski pregled nedovoljno poznate istorije avangardnog i eksperimentalnog filma u svetu i kod nas, kao i kulturološko i rodno čitanje filmske umetnosti primenjeno na filmski eksperiment. Knjiga se dotiče i veoma aktuelnih tema video-umetnosti, prikazivanja tela u savremenoj umetnosti, estetike kvir filma i kritike okultizma na filmu.

Autorka Ivana Kronja je o radu na svojoj studiji rekla: „Čitav proces bio je praćen i dubokim fazama samopreispitivanja, moralnih dilema, političke i duhovne upitanosti. U jednom delu knjige radi se, naime o veoma izazovnim, često subverzivnim, teškim pa i negativnim temama. S druge strane, tematika ženskog i LGBTIQ identiteta praćena je neretko diskriminacijom i neshvatanjem, stereotipima sa kojima se mora hrabro suočiti. Svi stavovi u mojoj knjizi potiču od mog humanističkog obrazovanja i političke kulture tolerancije, dok su, s druge strane, pojmovi obrađeni naučno i dosta neutralno, tako da se knjigom može koristiti i čitalac koji se ne slaže sa stavovima autorke. Poštenje i naučna objektivnost bili su jedan od ciljeva u završnom radu na knjizi, budući da je zamišljena i kao udžbenik za poslediplomske studije u oblasti filmske i multimedijalne umetnosti”.

Ivana Kronja je filmološkinja i filmska kritičarka, autorka brojnih teorijskih radova o kulturi, medijima i filmu objavljenih u zemlji i inostranstvu, kao i medijske studije „Smrtonosni sjaj“ (2001). Profesorka je na Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija u Beogradu.

  1. Kosovo i Metohija međunarodni filmski festival od 3. do 5. novembra u Gračanici

Šesti po redu Kosovo i Metohija međunarodni filmski festival (KMMFF) održaće se pod sloganom „Ovde!“ od 3. do 5. novembra u Domu kulture Gračanica.

Prateći dešavanja na domaćoj filmskoj sceni KMMFF se ove godine fokusira na domaće bioskopske hitove, kao i naslove koji predstavljaju novi talas i donose novu energiju našoj kinematografiji. Osim domaćih biće prikazani i strani filmovi koji su obeležili značajne evropske festivale.

Festival će u utorak, 3. Novembra u 19h svečano otvoriti film „Ime naroda“ reditelja Darka Bajića. Reč je o istorijskoj sagi o Svetozaru Miletiću, uglednom advokatu, nekadašnjem gradonačelniku Novog Sada i jednom od najznačajnijih i najuticajnijih srpskih političara u Austrougarskoj druge polovine 19. veka, rađena je po scenariju Milovana Vitezovića. Glavnu ulogu igra Ljubomir Bandović, dok su u ostalim ulogama Žarko Laušević, Katarina Žutić, Anja Pavićević, Andrija Kuzmanović, Nikola Ristanovski, Milutin Mima Karadžić, i drugi.

U selekciji domaćih filmova publici će biti predstavljen drugi dokumntarni film Jelene Radenović, „Umetnost sećanja“. Tema filma su monumentalni spomenici podignuti u periodu socijalizma, koji su u poslednje vreme ponovo „otkriveni“ od strane neke nove publike širom sveta. Jedan od sagovornika u filmu je i prof. Miodrag Živković, vajar, autor spomenika na Tjentištu, Kadinjači, u Kragujevcu…

Debitantsko dugometražno ostvarenje mlade rediteljke Milene Grujić,  film A.S. (25) koja potpisuje i scenario inspirisan istinitim događajem takođe će biti predstavljen publici na KMMFF. Nakon premijere na Festivalu autorskog filma A.S.(25) izaziva veliku pažnju kritike zbog svoje „crnotalasne hrabrosti“.  Na 55. Filmskim susretima u Nišu Vladimir Gvojić dobio je nagradu Car Konstantin za ulogu Saleta u ovom filmu.

Bioskopski hit čiju je redovnu distribuciju nažalost prekinula pandemija korona virusa, „Hotel Beograd“ takođe stiže pred publiku u Gračanici. Ova komedija je već na premijeri pokazala veliki bioskopski potencijal i verujemo da će to biti hit koji ćeu punom kapacitetu vratiti publiku u bioskope čim dođe vreme za njegovu distribuciju.

„Moj jutarnji smeh“ o kome se najviše priča od kako je osvojio Grand prix Festivala autorskog filma nakon čega niže priznanja na festivalima u Kijevu, Leskovcu, Pančevu, Kragujevcu, Nišu, Motovunu… Ova nepretenciozna  „komedija očaja“ definitivno je obeležila prethodnu filmsku godinu  i donela našoj kinematografiji novu energiju.

„Otac“, reditelja Srdana Golubovića je imao svetsku premijeru na ovogodišnjem filmskom festivalu u Berlinu na kom je osvojio dve nagrade, a potom je krajem februara otvorio 48. beogradski FEST. Film je trenutno u konkurenciji i za nagrade Evropske filmske akademije (EFA), a od premijere do danas osvojio je brojna priznanja na našim i svetskim festivalima.

„Vikend sa ćaletom“ je novi film Miroslava Momčilovića, autora bioskopskih hitova Sedam i po, Čekaj me, ja sigurno neću doći, Smrt čoveka na Balkanu, Smrdljiva bajka i Kad porastem biću Kengur (scenarista). „Vikend sa ćaletom“ za koji Momčilović potpisuje i scenario, donosi priču o paralelnim svetovima, o ocu i sinu različitih karaktera koji nakon godina razdvojenosti pokušavaju da uspostave prijateljski odnos u toku samo jednog vikenda.

Norveško-švedski film Nada rediteljke Marije Sedal pobednik je Festivala evropskog filma Palić. Film govori o odnosu dvoje umetnika koji zapada u krizu zbog bolesti glavne junakinje. Žiri palićkog festivala istakao je da ih je film “na iznenađujući način dirnuo sirovošću kojom je pristupio svojoj temi, a pritom nikada nije bio jeziv”. “Takođe, očarao nas je svojim toplim prikazom šire porodice i njihovim odgovorom na najrazornije vesti koje jedna porodica može primiti”.

Film Znoj (Sweat) je poljsko-švedska koprodukcija u režiji Magnusa von Horna, koji se 2015. godine pojavio kao debitant sa nagrađivanim filmom The here after, a koji je ove godine bio jedan od favorita festivala u Kanu, koji nažalost zbog pandemije nije održan. Film tokom tri dana prati život fitnes motivatorke Silvije Zajc, koja na društvenim mrežama ima stotine hiljada pratilaca. Iako je okružena lojalnim radnicima i ljudima koji joj se dive, ona je u potrazi za prisnim odnosom u kojem bi sa nekim mogla da stvori bliskost i deli svoju intimu.

Još jedan evropski film koji će publika imati priliku da pogleda je ostvarenje Stefana Komandareva, „Patrole“. Rađen prema istinitoj priči, scenario filma “Patrole” u svojoj osnovi razmatra savremeno bugarsko društvo, sa svim trenutnim problemima i apsurdima. Film “Patrole” snimljen je u srpskoj koprodukciji i predstavlja svojevrsni nastavak Komadarevljevog poslednjeg ostvarenja „Pravci“ koji je 2017. godine prikazan u selekciji Izvestan pogled u Kanu.

Najmlađa publika će kao i svake godine imati svoj poseban prostor na festivalu i moći će da uživa u filmovima Superjunak SamSam, Čuvari Oza i Kućni patuljci: operacija kolačići.

Kososvo i Metohija međunarodni filmski festival organizuje Evropski kulturni forum u saradnji sa Domom kulture Gračanica, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije.

Uskoro će biti objavljeno ko su gosti ovogodišnjeg Festivala, a program i festivalska satnica objavljeni su na FB i IG stranicama Festivala.

 Nakon prethodnih uspešnih i posećenih izdanja KMMFF nastavlja da radi na podizanju kulturne svesti i jačanju kulturne ponude u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji, koristeći film kаo izrаžаjno sredstvo dostupno širokom аuditorijumu. Cena ulaznica za filmove na Festivalu je simbolična – 100 dinara za sve 2D projekcije.

O svim detaljima možete se informisati na FB i IG stranicama Festivala:

www.facebook.com/KosovoiMetohijaFF

https://www.instagram.com/kmmff_ovde/

„Zlogonje“, „Ti imaš noć“ i „4 godine u 10 minuta“ na repertoaru Sale srpskog filma u Kombank dvorani

Počev od sutra, četvrtka, 29. oktobra, nedavno ponovo pokrenuta Sala srpskog filma u beogradskoj Kombank dvorani ima novi repertoar, na kome će i u narednih sedam dana biti jedan srpski celovečernji igrani film, jedna manjinska srpska koprodukcija i jedan srpski dugometražni dokumentarac. U sledećih sedam dana filmofili će moći da pogledaju zapažene filmove Raška Miljkovića, Ivana Salatića i Mladena Kovačevića, a svi pomenuti filmovi su nastali uz podršku Filmskog centra Srbije.

Film Zlogonje prati priču o Jovanu i Milici, desetogodišnjacima koji se upoznaju kada Milica nenadano stigne u Jovanov razred. Da ga druga deca ne bi emotivno povređivala, usamljeni Jovan je izgradio svoj svet iz mašte u koji Milica malo po malo uspeva da se probije. Ona ga poziva u avanturu oslobađanja njenog oca od nove žene, Miličine maćehe, za koju veruje da je veštica koja je začarala tatu. Jovan, zbog novootkrivenog uzbuđenja i radosti koje oseća zbog saznanja šta to znači imati pravog druga, prihvata ali ubrzo saznaje da prepreke koje se javljaju u realnim avanturama nije tako lako preskočiti kao u onima u njegovoj mašti. Najveća prepreka od svih za njega je upravo on sam. Jovan će morati da prihvati sebe takvog kakav jeste i zdušno se baci u najveću avanturu od svih – život. Kada to učini, pred njim se otvara ceo jedan novi svet, u kome će zajedno sa Milicom otkriti istinsku prirodu veštice i na potpuno neočekivan ali i zreo način savladati njenu pretnju. I postati pravi heroj.

Ova filmska priča nastala je pod vođstvom producentkinje Jovane Karaulić i producentske kuće Akcija produkcija, a scenario koji je nastao po motivima knjige „O dugmetu i sreći” autorke Jasminke Petrović, napisali su Marko Manojlović Miloš Krečković. Koproducent i na ovom filmskom ostvarenju su kuće This and That iz Beograda kao i Dream Factory iz Makedonije. Direktor fotografije je Mikša Anđelić, autorka muzike Nevena Glušica,  kostimografkinja Milena Milenković, montažer filma  Đorđe Marković, dok je scenograf iskusni Aljoša Spajić. U Zlogonjama glume deca Mihajlo Milavić, Silma Mahmuti, kao i Jelena Đokić, Bojan Žirović, Milutin Milošević, Dubravka Kovjanić, Olga Odanović, Jelena Jovanova, Stela Ćetković, Milena Predić i Matija Popović.

Ti imaš noć” započinje pričom o Sanji koja se, nakon što je napustila brod na kojem radi, zatiče u lučkom gradu Mediterana. Odatle odlazi natrag kući, vraćajući se poznatim ulicama u kojima polako nestaje sve što je volela. Dok radnici ostaju bez posla u brodogradilištu, barke prekrivene ciradama, razbacane svuda okolo, ostavljene su za neke bolje dane. Oluja uzima jedan život, Sanjin brat čeka noć u šumi. Noć koja može promeniti sve.

Uloge tumače Momo Pićurić, Luka Petrone, Ivana Vuković, Jasna Đuričić, Boris Isaković Marko Štibohar. Direktor fotografije je Ivan Marković, montažerka Jelena Maksimović, scenografiju potpisuje Dragana Baćović, kostim Lidija Andrić, dizajn zvuka Jakov Munižaba, dok je miks zvuka uradio Nikola Medić. Producenti filma Ti imaš noć su Dušan Kasalica i Jelena Angelovski ispred kuće Meander Film iz Crne Gore, dok je srpski koproducent Stefan Ivančić ispred kuće Non-Aligned Films. Film je premijerno prikazan u zvaničnom programu Venecijanskog filmskog festivala, a nastao je kao crnogorsko-srpska koprodukcija.

4 godine u 10 minuta” je nakon svetske premijere i nagrade na filmskom festivalu Visions du Reel u Nionu (Švajcarska), prikazan i na velikom broju drugih festivala širom sveta. Dobitnik je nagrade za najbolji srpski dokumentarni film na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma Beldocs.

U pitanju je eksperimentalni arhivski dokumentarac o prvom osvajanju Mont Everesta od strane jednog Srbina, Pančevca Dragana Jaćimovića, čiji su dnevnički zapisi i video arhiva tokom ekspedicije korišćeni kao građa za film. Na kasetama koje su 17 godina skupljale prašinu otkriva se zagonetni filmski materijal. Uz citate iz dnevnika protagoniste koji je iza kamere, sklapa se intimna slika jednog nesvakidašnjeg putovanja u večnu slavu. Vanzemaljski pejzaži, nedokučivi likovi, zastrašujući momenti i san o avanturi koji se umesto pokličem pobednika završio krikom poraženog.

Scenarista i reditelj je Mladen Kovačević. Film je montirala Jelena Maksimović, a dizajner zvuka je Jakov Munižaba. Producentkinja je Iva Plemić Divjak. Film je nastao u okviru kuće Horopter Film Production, uz podršku Filmskog centra Srbije.

DOKUMENTARNI FILM „FAITH AND BRANKO“ I ANIMIRANI „VELIKI ROBOT“ NA 63. DOK LEIPZIGU U LAJPCIGU

Danas, 26. oktobra, kreće novo, 63. izdanje Međunarodnog festivala dokumentarnog i animiranog filma Dok Lepzig u Lajpcigu, u Nemačkoj, a na programu su ove jeseni i dva srpska ostvarenja, oba nastala zahvaljuući i podršci Filmskog centra Srbije. Reč je o  srpsko-britanskoj koprodukciji „Faith and Branko“, dokumentarnom filmu u režiji Ketrin Hart premijerno prikazanom na festivalu u Šefildu, i kratkom animiranom filmu „Veliki robot“  autora Vojina Vasovića. Festival u Lajpcigu će trajati do 1. novembra.

Intimna priča  filma „Faith and Branko“ prati odnos između dvoje muzičara, između Fejt i Branka, tokom sedam godina. 2011. godine, Fejt putuje u Srbiju kako bi naučila da svira romsku harmoniku. Ona upoznaje romskog violinstu Branka i, uprkos jezičkoj barijeri, njih dvoje se zaljubljuju jedno u drugo putem muzike. Nošeni svojom muzičkom hemijom, oni se venčavaju i duet kreće na put u inostranstvo. Koliko je Fejt slobodnog duha i privilegovana, toliko je Branko bez iskustva sa putovanjima i vezan za svoju porodicu, ali oboje veruju da da jednom drugom čine život boljim. Njihov odnos stupa u iskušenje kada shvate vlastite razlike, kao i to da je možda muzika ono jedino što njih dvoje imaju zajedničko.

Direktorka fotografija je Katrin Hart. Film su montirali Dragan von Petrović i Ljubodrag Starovlah. Autori muzike su Fejt Eliot Ristić i Branko Ristić.  Za dizajn zvuka je zadužen bio Zoran Maksimović, a za kolor-korekciju Digital kraft, Aleksa Vitorović. Za dizajn postera i špice postarali su se Braća Burazeri. Produicentkinje su Snežana van Hauevelingen i Ketrin Hart. Film traje 82 minuta.

A animirani film  „Veliki robot“ (eng. Just For The Record) o malenom robotu-diktafonu Recu, koji pokušava da se sprijatelji sa pticom ne bi li mu pomogla da presnimi svoju memoriju, napisao je i režirao Vojin Vasović, a art direkciju potpisuje Nikola Stepković. Film je nastao u koprodukciji sa beogradskim studijom Digital Assets Tailors i To Blink Studiom iz Kanade.  Film  su  podržali Filmski centar Srbije, grad Kragujevac, Ontarijski fond za umetnost (Ontario Art Council), Kanadski umetnički fond (Canada Council for the Arts) i regionalni investicioni fond Animond.

Ovo ostvarenje će uskoro, u novembru, biti prikazano i na festivalu Ajayu Animation u Peru, a film će biti predstavljen i slovenačkoj publici na festivalu Animateka u Ljubljani u prvoj nedelji decembra.

Trejler filma FAITH AND BRANKO: https://vimeo.com/204006304

Sedam novih i nagrađivanih filmova besplatno na onlajn filmskom festivalu GoethFEST

Na devetom izdanju filmskog festivala GoetheFEST, koji se ove godine održava od 29. oktobra do 4. novembra pod sloganom „Novo vreme, novi svet”, biće prikazano sedam filmova, od kojih će šest imati srpsku premijeru. Svi filmovi će biti prikazani besplatno na onlajn platformi mojoff.net, i biće potom dostupni za gledanje tokom 24 sata od vremena navedenog u programu.

Festival će, u četvrtak 29. oktobra u 18h, otvoriti ostvarenje „Berlin Aleksanderplac”, nemačkog reditelja avganistanskog porekla Burhana Kurbanija. Ovaj film je na nominovan u čak 11 kategorija za Nemačke filmske nagrade, a pored nagrade za najbolji igrani film, osvojio je i priznanja za najbolju mušku sporednu ulogu (Albreht Schu), kameru (Joši Hajmrat), filmsku muziku (Daša Dauenhauer) i scenografiju (Zilke Bur). Radi se o novoj adaptaciji jednog od najznačajnijih romana nemačke moderne iz 1929. godine, „Berlin Aleksanderplac” Alfreda Deblina, u kojoj autor otvara mnoga važna pitanja na temu migracija, rasizma i modernog ropstva. U ovom filmu glavni protagonista je Franc Biberkopf, afrički migrant iz Gvineje Bisao, koji se obreo u berlinskom parku Hazenhajde, poznatom po dilovanju droge, i u noćima berlinskih klubova natopljenih demonskim simbolima kapitalizma.

Drugog festivalskog dana, u petak 30, oktobra u 18h, na programu je provokativan film „The trouble with being born” Sandre Folner, imenjak Sioranovog dela, koji je bio predstavljen u najmlađoj sekciji Berlinala Encounters usmerenoj ka jačanju u estetskom i strukturnom smislu izazovnih dela nezavisnih i inovativnih filmskih stvaralaca. Nagrađen je specijalnom nagradom žirija Encounters, i dobitnik je četiri nagrade na festivalu Diagonale za najbolji film, scenario, montažu, glumu i drugih nagrada. Ovo je film o egzistencijalnoj krizi androida Eli, koji reflektuje određeni aspekt trenutne realnosti preispitujući kategorije sećanja, identiteta i roda.

U subotu, 31. oktobra u 18h, biće prikazano ostvarenje „Čas nemačkog”, adaptacija istoimenog romana nemačkog pisca Zigfrida Lenca u režiji Kristijana Švohova i po scenariju njegove majke Hajde. Kao univerzalna parabola o tome šta fašizam može da učini pojedincu, porodici i zajedništvu, film je značajan za sadašnji trenutak u kome, po rečima reditelja, u nemačkom društvu cirkulišu diskriminacija i rasističke ideje. Ostvarenje “Čas nemačkog” pokreće pitanje granica obaveze lične odgovornosti.

Za prvi dan novembra u 18 časova, rezervisano je prikazivanje filma „Audicija” rediteljke i ko-scenaristkinje Ine Vajse i grandiozne Nine Hos u glavnoj ulozi. U ovoj uzbudljivo konstruisanoj studiji karaktera, porodičnoj drami i psihološkom trileru, Ana Bronski (Nina Hos) je u mreži odnosa sa muškim protagonistima (otac, muž, ljubavnik, kolega, sin i učenik violine), u rascepu između discipline i nedostatka kontrole, potrage za savršenstvom i straha od neuspeha.

U ponedeljak 2. novembra u 18h, na programu je film „Usmeni dogovor” Ilkera Čataka, koji je osvojio Bronzanog medveda za najbolji nemački film. Ovo je još jedno ostvarenje sa temom migracija. Na plaži turskog turističkog rizorta Nemica, pilotkinja, suočena sa dijagnozom teške bolesti, sreće anatolskog, žigola koji sanja o Nemačkoj. Sa scenaristom Nilsom Monom, Čatak odlučuje da poigravanjem stereotipima dozvoli proboj njene hladne i naizgled cinične fasade, uz pasaže komičnih dijaloga.

U utorak, 3. novembra u 18h biće prikazan film „Auerhaus“ Nele Leane Folmar. Smešten na jug SR Nemačke ranih 80-ih, ovo je atmosferičan film zasnovan na dirljivom, neverovatno komičnom i melanholičnom istoimenom out-of-age romanu Bova Bjerga. Ovim filmom rediteljka postavlja pitanje da li je moguće na pitak način ispričati priču o depresiji i osećaju bezizlaznosti, tako tipičnom za period puberteta.

Za završetak festivala, u sredu 4. novembra u 18h na programu je film „Časovi persijskog“ Vadima Perelmana, kanadsko-američkog reditelja ukrajinskog porekla u rusko-nemačko-beloruskoj koprodukciji, premijerno prikazanog na Berlinalu. Ovog puta literarni osnov leži u kratkoj priči Erfindung einer Sprache Volfganga Kolhazea. Inspirisan istinitim događajima, film preispituje teme sećanja, pamćenja, identiteta, povezanosti jezika i identiteta, i moći prilagođavanja. Jedan od zanimljivih elemenata filma je izmišljeni farsi jezik kome maestralnog Larsa Ajdingera uči argentinski glumac Nahuel Perez Biscayart.

GoetheFEST održava se od 2012. godine i predstavlja presek savremene nemačke kinematografije iz aktuelne godine. Program je tradicionalno okrenut nagrađivanim i najboljim ostvarenjima sa čuvenog Berlinala, jednog od najznačajnijih svetskih festivala autorskog filma.

Više o filmovima: https://www.goethe.de/ins/cs/sr/kul/sup/f19.html

Premijera filma „Živ čovek“ Olega Novkovića na 30. Filmskom festivalu u Kotbusu

Obelodanjeno je kojih će se to dvanaest istočnoevropskih dugometražnih igranih filmova ove jeseni nadmetati za nagrade (Glavnu nagradu i Nagradu za najboljeg reditelja) u glavnom takmičarskom programu 30. po redu Filmskom festivalu u Kotbusu, u Nemačkoj. Premijeru će tom prilikom doživeti ostvarenje „Živ čovek“, novi film Olega Novkovića. I ovaj film je nastao zahvaljujući i podršci Filmskog centra Srbije (FCS). Pomenuti festival će biti održan od 3. do 11. novembra.

U istom programu takmičiće se još jedan srpski film – Oaza reditelja Ivana Ikića; reč je o ostvarenju koje od svetske premijere u zvaničnom programu ovogodišnjeg Filmskog festivala u Veneciji postojano ubira nagrade. Tu je i zapažena manjinska srpska koprodukcija – takođe celovečernji igrani film Mater u režiji Jureta Pavlovića. I ta dva ostvarenja su nastala uz podršku Filmskog centra Srbije.

 Živ čovek  je melanholična komedija o čoveku koji nakon velikih razočarenja u svoje najbliže pokuša da vrati slobodu. Šta je sloboda i kada je čovek živ, o tome, kažu,  između ostalog, govori ovaj film Olega Novkovića.

Po završetku snimanja, glavni glumac, Nikola Đuričko, nije krio zadovoljstvo zbog rada na ovom projektu: „Moram da priznam da sa nestrpljenjem očekujem da vidim ceo film kad bude završen. Moj je utisak da smo napravili jedan veoma zanimljiv, pametan, emotivan i pravi rokenrol film. Milena Marković je napisala odličan scenario i moram krajnje sebično da dodam vrhunsku ulogu Đele, koju ja igram. Đela nosi ceo film i za mene je to bilo pravo zadovoljstvo. Moju suprugu igra Nada Šargin koja je još jednom potvrdila da je u vrhuncu svoje forme, Bojan Žirović igra mog drugara i mislim da se naš privatni odnos samo preslikao na film. Želeo bih da pomenem i mlade glumce koje ćete imati prilike da vidite a to su: Jana Bjelica, Filip Hajduković i Iva Milanović. Sa Olegom Novkovićem sam samo jednom radio pre ovog filma ali znam dobro za njegov profesionalizam, njegovu posvećenost, strast i temeljne pripreme, što ni ovog puta nije izostalo. Hteo bih da iskoristim priliku i da se zahvalim Urošu Laziću i Ljiljani Đuričko, producentima filma, koji da su prepoznali ovaj tekst i koji su svim silama omogućili da imamo zaista vrhunske uslove i potpunu posvećenost ovom projektu. Nadam se da će i publika sa nama podeliti radost i uzbuđenje koje smo mi kao i cela ekipa ugradili u ovaj film.“

Pored Nikole Đurička, glavne uloge u filmu tumače Nada Šargin, Bojan Žirović, Jana Bjelica, Filip Hajduković, Iva Milanović, Tanja Bošković, Branko Cvejić, Miodrag Krstović, Marta Bjelica, Sonja Kolačarić, Ivana Vuković, Stefan Trifunović i drugi.

Producenti filma su Uroš Lazić i Ljiljana Đuričko u ime producentske kuće SALT iz Srbije, dok su koproducenti Ostlicht filmproduktion gmbh iz Nemačke i The Chouchkov Brothers iz Bugarske.

Oleg Novković je reditelj filmova: Kaži zašto me ostavi, Normalni ljudi, Rudarska opera, Sutra ujutro, Beli beli svet, Otadžbina, a već dva puta je ovenčan Glavnom nagradom upravo festivala u Kotbusu – u slučajevima filma Rudarska opera (2006) i Beli beli svet (2010).

Srpski filmovi na 4. Međunarodnom filmskom festivalu „Pritajeni tigar, skriveni zmaj“ u Kini

Na ovogodišnjem, četvrtom izdanju Međunarodnog filmskog festivala „Pritajeni tigar, skriveni zmaj“ u kineskom gradu Pinjao, koji će se održati od 10. do 19. oktobra, srpski filmovi i srpski autori biće višestruko zastupljeni. Film „Oaza“ u režiji Ivana Ikića, nedavno premijerno prikazan i nagrađen na Venecijanskom filmskom festivalu, imaće festivalsku premijeru upravo u Pinjau, u Aziji i naći se u trci za nagradu „Roberto Roselini“. Pored projekcije „Oaze“, na festivalu će biti priređena i retrospektiva klasičnih srpskih filmova pod nazivom „Novi jugoslovenski film – Srpski novi film“ („Yugoslav New Cinema – The Serbian New Wave“) u okviru koje će biti prikazano devet filmova nastalih tokom 60-ih godina prošlog veka

Film „Oaza“, po scenariju i u režiji Ivana Ikića, svetsku premijeru imao je na „Danima reditelja“ u Veneciji, a u Pinjau će biti prikazan u okviru takmičarske selekcije „Pritajeni tigar“ (prvi ili drugi film snimljen izvan Azije). Podsećamo, „Oaza“ je koprodukcija Srbije, Holandije, Slovenije, BiH i Francuske. Producenti filma su Sense Production iz Beograda (Marija Stojanović i Milan Stojanović), a projekat su podržali Filmski centar SrbijeHolandski filmski fondSlovenački filmski centar i Evropska komisija kroz program Kreativna Evropa (potprogram MEDIA) i panevropski koprodukcioni fond Eurimages. Pre projekcije „Oaze“ u Pinjau biće prikazana najava Ivana Ikića, dok će nakon projekcije biti emitovan razgovor sa rediteljem

Retrospektiva „Novi jugoslovenski film – Srpski novi film“ je projekat na kome Međunarodni filmski festival „Pritajeni tigar, skriveni zmaj“ i Filmski centar Srbije rade protekle dve godine. Podršku ovom projektu su pružili Jugoslovenska kinoteka, Delta video i Filmski centar Sarajevo, a retrospektiva donosi izbor od devet jugoslovenskih/srpskih filmova nastalih tokom 60-ih godina prošlog veka, od kojih će neki biti po prvi put prikazani u novim restauriranim verzijama. Program čine ostvarenja: „Dvoje“ (1961) Aleksandra Saše Petrovića, „Kapi, vode, ratnici“ (1962) Vojislava Kokana Rakonjca, Živojina Pavlovića i Marka Babca, „Čovek nije tica“ (1965) Dušana Makavejeva, „Devojka“ (1965) Mladomira Puriše Đorđevića, „Tri“ (1965) Aleksandra Saše Petrovića, „Povratak“ (1966) Živojina Pavlovića, „San“ (1966) Mladomira Puriše Đorđevića, „Praznik“ (1967) Đorđa Kadijevića i „Nevinost bez zaštite“ (1968) Dušana Makavejeva. Filmski centar Srbije je na poziv Žije Žang-Kea, osnivača Međunarodnog filmskog festivala „Pritajeni tigar, skriveni zmaj“ i poznatog reditelja i scenariste,  priredio ovu retrospektivu. Koncept i izbor filmova sačinili su umetnički direktor festivala Marko Miler i Miroljub Vučković iz Filmskog centra Srbije.

Digitalizovane kopije filmova obezbedio je Delta video (naslednik fonda Avala filma) i Filmski centar Sarajevo.  Svaki film biće predstavljen video-najavom. Svoje filmove će predstaviti reditelji Puriša Đorđević i Đorđe Kadijević, a o ostalim će govoriti učesnici, saradnici i svedoci uključeni u njihov nastanak: Boro Drašković (predstavlja filmove Aleksandra Petrovića), Mihajlo Ilić (predstavlja Kino klub Beograd – izvorište talenata novog srpskog filma i filmove „Kapi, vode, ratnici“ i „Povratak“). Filmove Dušana Makavejeva najaviće inserti iz njegovog televizijskog filma „Rupa u dusi“. Posebno je sačinjena posveta glumici Mileni Dravić, kroz video-album njenih fotografija i poemu koju je o glumici napisao Dušan Makavejev.  

Mark Miler objašnjava ističe značaj ove retrospektive sledećim rečima: „Mnoga važna dela iz korpusa srpskog novog filma nisu bila dostupna više od dve decenije, zato što su jugoslovenski studiji i produkcijske kuće koji su ih proizveli prestali da postoje. Filmski centar Srbije i Jugoslovenska konteka restaurirali su neke od klasika i mi ćemo ih sa ponosom prikazati u Pinjau… Naša retrospektiva će biti događaj od međunarodnog značaja.“

Dizajn postera za retrospektivu nadahnut je filmom „Čovek nije tica“, debitantskom dugometražnom režijom Dušana Makavejeva, vodećeg autora srpskog novog filma. Ogromni posteri radničkih šaka koji se pojavljuju u filmu oličuju ljudskost i duh srpskog novog filma – njegov fokus na svakodnevnicu i živote pojedinaca. Nakon retrospektiva novog ruskog filma (Andrej Tarkovski, Nikita Mihalkov, Andrej Končalovski…) i indijskog filma 70-ih (Satjadžit Rej, Šijam Benegal…), ovo je treća retrospektiva u okviru Međunarodnog filmskog festivala „Pritajeni tigar, skriveni zmaj“. 

Žija Žang-Ke, jedan od navećih svetskih reditelja, osnivač je Festivala „Pritajeni tigar, skriveni zmaj“ u kineskom gradu Pinjao, a umetnički direktor je Marko Miler, dugogodišnji direktor festivala u Veneciji, Roterdamu, Lokaranu, Rimu… Festival u Pinjau dobio je naziv po slavnom filmu Ang Lija „Pritajeni tigar, skriveni zmaj“ i održava se u komplesku unutar istorijskog središta grada, u protstorima rekonstruisane fabrike dizel motora. U takmičarskom delu programa učestvuju prvi i drugi filmovi reditelja, a glavna nagrada nosi ime slavnog italijanskog reditelja Roberta Roselinija. Međunarodni filmski festival „Pritajeni tigar, skriveni zmaj“ ima i industri deo u okviru koga se razmatraju projekti u nastajanju, kao i deo programa posvećen retrospektivama. Četvrto izdanje Međunarodnog filmskog festivala „Pritajeni tigar, skriveni zmaj“ održava se od 10. do 19. oktobra 2020. godine, uz sve mere zaštite od korona virusa. 

Dokumentarni film „Čekajući Handkea“ Gorana Radovanovića u postprodukciji

Dugometražni dokumentarni film „Čekajući Handkea“ reditelja Gorana Radovanovića trenutno se nalazi u fazi postprodukcije, preciznije – u fazi montaže slike, a nastanak i ovog ostvarenja podržao je Filmski centar Srbije.

Film prati priču o nastojanju vinara Srđana Petrovića iz Velike Hoče da, nakon saznanja da je Peter Handke dobio Nobelovu nagradu za književnost, postavi ploču sa reljefnim likom pisca na svojoj vinariji gde je slavni pisac više puta boravio. Postavljanje ploče zahvalnosti ovom piscu u izopštenoj, izolovanoj i getoiziranoj enklavi kakav je Velika Hoča, postaje svojevrsna sizifovska akcija koja razotkriva svu dramu života preostalog srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji.

Autor pomenutog filma, Goran Radovanović, o ovom svom najnovijem dokumentarnom ostvarenju rekao nam je sledeće: „Boravak Petera Handkea kod našeg naroda na Kosovu, u Orahovcu i Velikoj Hoči, imao je veliki uticaj i na moje opredeljenje da pre sedam godina snimim „Enklavu”. Ovim filmom želeo sam i da iskažem i zahvalnost Handkeu za sva dobra dela koja je učinio prema našem narodu, od svog neupitnog moralnog stava spram ratova na prostoru bivše Jugoslavije, do iskrene darežljivosti koja se još uvek prepričava među Orahovčanima i stanovnicima Velike Hoče. Na kraju krajeva, ja sam i filmski vaspitavan i školovan na Novom nemačkom filmu krajem sedamdesetih i početkom osamdestih godina prošlog veka, čiji je Handke bio neodvojivi ako ne i najznačajniji deo. U ovom filmu pokušao sam da, za razliku od poslednjeg dokumentarnog filma „Slučaj Makavejev ili Proces u bioskopskoj sali” u kojoj je dominirao audio-zapis, napravim priču koja počiva isključivo na slici. Pokušao sam da napravim film koristeći svega nekoliko telefonskih razgovora kao „dijalog“. Velika Hoča je verovatno jedino urbano srpsko selo sa popločanim ulicama, kamenim kućama i desetak gradskih crkava – gotovo mediteranska lepota mesta me je uputila na fotografiju kao osnovni element režije. U tome mi je pomogao direktor fotografije Milorad Glušica, sigurno jedan od najznačajnijih srpskih snimatelja.“

Osim režije, Goran Radovanović je uz Borisa Trbića, i scenarista ovog filma. Direktor fotografije je Milorad Glušica, montažer Nenad Pirnat. Za zvuk je zadužen Aleksandar Protić, koji je, pored Gorana Radovanovića, i izvršni producent. Producentkinja je Jasenka Jasniger, a „Čekajući Handkea” nastaje u produkciji NAMA FILM-a, a u koprodukciji sa kućom Mir Media.

Goran Radovanović je reditelj zapaženih i nagrađivanih dokumentaraca „Kasting”, „Pileći izbori”, „Uz Fidela do kraja”, „Slučaj: Makavejev ili Proces u bioskopskoj sali”…, kao i dva celovečernja igrana filma – „Hitna pomoć” i „Enklava”, koja je bila nacionalni kandidat u trci za nominacije za nagradu Oskar u kategoriji filmova sa neengleskog govornog područja.

Radovanović je nedavno pobrao nekoliko priznanja svojim dokumentarnim filmom „Slučaj Makavejev ili Proces u bioskopskoj Sali”, koji je, između ostalog, ovenčan nagradom „Beogradski pobednik”, nagradom za najbolji ovdašnji film u takmičarskom programu Srpski film (Srbija i prijatelji) na beogradskom FEST-u 2019. godine.

Pala prva klapa celovečernjeg igranog filma „Zlatni dečko“ u režiji Ognjena Jankovića

Poslednjeg dana septembra pala je prva klapa novog filma „Zlatni dečko“ u režiji Ognjena Jankovića, po scenariju koji je pisao zajedno sa Aleksom Ršumovićem i Vukom Ršumovićem. Projekat filma podržao je Filmski centar Srbije.

Ovo je priča o mladom fudbaleru problematičnog temperamenta, koji od rane mladosti zbog svog talenta postaje meta različitih interesa. U velikoj meri ovo je, kažu, priča o sazrevanju jednog mladog bića u izuzetno surovoj okolini, kao i priča o refleksiji takve sredine na glavnog junaka.

Inspiracija za priču je došla od mnogobrojnih istinitih događaja koji okružuju svet fudbala u našoj zemlji. Na taj način je dobijena doza sirove autentičnosti iz koje su proistekli junaci ove priče. Radnja filma je smeštana u okvire koji se događaju izvan fudbalskog terena, daleko od očiju gledalaca. Posebno je zanimljivo to što priča otvara vrata iza kojih možemo da vidimo naličije ovog sporta – novac, moć, trgovinu uticajem, kao i razvrat, latentnu narkomaniju, kriminal, itd. Zapravo se iza svega ovoga krije priča o modernom ropstvu koje se ogleda u odnosu klubova, menadžera, roditelja i fudbalera.

Pratimo kako se sve ovo reflektuje na glavnog junaka Denisa, koji je nevoljen, lišen elementarne roditeljske ljubavi, a sa druge strane poseduje vanserijski talenat za fudbal. Upravo ga talenat čini metom raznoraznih sportskih mešetara kojima je u prvom planu interes bez prave emocije. Ovakav sklop životnih okolnosti, mladost, nezrelost i neobrazovanost, od njega stvaraju izuzetno nestabilnu ličnost, i on kao sunđer upija „vrednosti” koje mu se serviraju. Njega okolina primorava da sanja o slavi i novcu. Tako on svoj suštinski nedostatak – ljubav, kompenzuje kroz stil života koji mu fudbal omogućava na drugoj strani (neodgovornost, bahatost, drogiranje, razvrat itd). Iako ne shvata šta mu se događa na nivou racionalnog, glavni junak podsvesno počinje da odbija ovakvu postavku stvari. Nakon spoznaje glavnog junaka i okolnosti u kojima se nalazi, otkriva se jedan emotivni sloj priče, njegova usamljenost i potreba za ljubavlju.

Direktor fotografije je Luka Milićević, scenograf Aljoša Spajić, kostimografkinja je Jelena Stefanović, a za šminku je zadužena Tanja Vidanović. Producent je Uglješa Jokić, izvršna producentkinja Jelena Radenković, a direktor filma je Uroš Lukovac.

Uloge u filmu „Zlatni dečko” tumače Denis Murić, Igor Benčina, Andrija Kuzmanović, Petar Strugar, Alisa Radaković, Jovana Gavrilović, Tihomir Stanić, Ljubomir Bulajić i drugi.

Snimanje će trajati ukupno 52 dana, u periodu od 30. septembra do 4. decembra. Projekat je podržao Filmski centar Srbije, a nastanak mini-serije od pet epizoda Telekom Srbija.

Stefan Malešević snima novi dokumentarni film

Novi dokumentarni film Stefana Maleševića, podržan na Konkursu Filmskog centra Srbije za dugometražni dokumentarni film, nastavlja u duhu njegovog zapaženog dokumentarca „Gora“ i ponovo se bavi opskurnom, izolovanom etničkom zajednicom na Balkanu. Ovoga puta su u pitanju Bektaši derviši u malom makedonskom selu u blizini Prilepa, gde ova skupina od manje od hiljadu ljudi upražnjava unikatne običaje i gaji iznenađujuće progresivan sistem vrednosti za jednu patrijarhalnu islamsku zajednicu.

O snimanju i suštini svog novog filma, Stefan Malešević je izjavio:

„Nakon veoma burne godine i nekoliko puta otkazivanih etapa snimanja, konačno smo uspeli da nastavimo rad sa ovom intrigantnom zajednicom. U maloj ekipi koja ne remeti svakodnevnicu protagonista, a nama daje osećaj da smo na uzbudljivoj ekspediciji, proveli smo deset dana sa njima za vreme najvećeg bektaškog praznika, poznatog pod imenom Ašure”, istakao je Malešević i dodao: „Kao i ranije fascinirala me je specifičnost njihove kulture u društvu koje izrazito vodi računa o religiji i daje punu važnost tradiciji a pritom daje ženama stepen liberalnosti nezabeležen u muslimanskom svetu. U tom društvu, snaga i dobrodušnost naše glavne junakinje Ajten, kao i skladan ljubavni odnos između nje i marljivog Erdogana, odnos pun poštovanja sa malo izgovorenih reči, ponovo su privukli najveću pažnju moje kamere. Radujem se skorom ulasku u montažu gde ćemo Jelena (Maksimović) i ja probati da izbalansiramo pojedinačno i opšte, te kroz živote ovih divnih ljudi dotaknemo neke univerzalno važne teme.

Kanatlarska zajednica u filmu je predstavljena kroz porodicu Ajten i Erdogana. Ajten, koja u hramu pred pastvom čita svetu knjigu za vreme najvećeg bektaškog praznika, takođe najbolje peva verske napeve i zna najviše priča iz bogate bektaške istorije. Ajten pravi pitu, vozi traktor, posreduje u sukobima i plete kikice svojim trima unukama, od kojih srednja, Bejza, polako kreće bakinim stopama. Erdogan je njen muž, koji je zamenik glavnog kanatlarskog sveštenika i radi od jutra do jutra, u hramu, oko kuće, sa kravama, na poljima duvana gde berba počinje u dva sata iza ponoći.

Bektašizam je islamski derviški red osnovan u šesnaestom veku u Otomanskom carstvu, gde je bio zvanična religija janičarskih odreda, najverovatnije zbog bliskosti obreda sa hrišćanskim. Nakon nekoliko velikih progona i zabranjivanja u Turskoj, danas Bektaši postoje u malom broju na teritoriji Makedonije i Albanije.

U njihovim ritualima postoji mnogo elemenata sličnosti sa hrišćanstvom – Bektaši pale sveće, imaju ikone, nazdravljaju i ljube se tri puta, veruju u sveto trojstvo, a neke od njihovih najvećih svetinja funkcionišu istovremeno kao muslimanske svetinje i pravoslavne crkve. Od osnivanja Bektaši su imali slobodne i progresivne stavove – oni su jedina muslimanska zajednica koja koristi alkohol u svojim ritualima, a žene i muškarce smatra potpuno jednakima.  U Kanatlarcima nije retka pojava da žene vode glavnu reč, donose odluke ili drže daljinski upravljač za vreme porodičnog gledanja televizije.

Snimanje je započeto 2018. u Severnoj Makedoniji, pretežno u selu Kanatlarci, a završetak snimanja koji je odložen zbog pandemije se očekuje u toku 2020. Reditelj, scenarista i snimatelj je Stefan Malešević, a saradnik na scenariju i stručni savetnik je Viktor Trajanovski. Snimatelj zvuka je Bojan Palikuća, montažerka Jelena Maksimović, producentkinja je Jelena Angelovski u okviru producentske kuće „Tri osmine“ Dušana Grubina; u koprodukciji sa Jasminom Bašićem i Fabrizijom Polpettinijem, ispred francuske producentske kuće La Bête.

Na planu dugometražnih ostvarenja, Stefan Malešević za sobom već ima dva zapažena filma – dokumentarni „Gora” i igrani Mamonga, a u fazi pretprodukcije već neko vreme je njegov novi dugometražni igrani film naslovljen „Usud”. 

Srdan Golubović: Festival LIFFE je značajno mesto za reditelje na koje volim da dođem

Drugog dana 13. Leskovačkog internacionalnog festivala filmske režije LIFFE, u subotu, 26. septembra, u Takmičarskom programu prikazani su filmovi „Otac” Srdana Golubovića, „Grudi” u režiji Marije Perović i „Koja je ovo država” Vinka Brešana. U selekciji Pobednici na repertoaru su bili naslovi „Godina majmuna” Vladimira Blaževskog i „Tilva Roš” Nikole Ležaića, dok je u okviru programa Nezavisni film prikazano slovenačko ostvarenje „Oroslan” Matjaža Ivanišina. U programu Studentski film održane su projekcije studentskih filmova iz BiH i Crne Gore, a gošća pratećeg tribinskog programa „U krupnom planu” bila je glumica Milena Pavlović.

Gost festivala, reditelj Srdan Golubović na današnjoj konferenciji za medije istakao je da voli da dođe na festival LIFFE jer je to jedno od najznačajnijih okupljanja filmskih stvaralaca: „Jedan od razloga zbog kojih volim da dođem na ovaj festival jeste što se ovde skupljaju reditelji. Zbog toga moram da odam priznanje Darku Bajiću jer je u Leskovcu napravio strašno mesto za nas koji se bavimo režijom i prostor na kojem se iz godine u godinu okupljaju reditelji iz celog regiona i pričaju o filmskoj režiji i filmovima”, rekao je Golubović i dodao: „Mislim da su ovakva mesta za filmska okupljanja jako bitna i zbog toga je važno da ih čuvamo, da se održava tradicija razmišljanja i razgovora o filmu i glorifikacije rediteljskog posla. Hvala Darku što je prepoznao važnost svega toga i što je festival za 13 godina uspeo da postane veoma važan u regionu.”

Marija Perović, rediteljka filma „Grudi” istakla je da je inspiracija za film potekla iz njenog života: „Ideja za film je stara nekih 7 godina i nastala je na proslavi 20 godina mature, kad se vratite u mesto u kom ste odrasli. Tako i film u tom kontekstu ima jedan nostalgičan prizvuk. Sva ta okupljanja su na neki način setna, tužna i poetična. Za to postoji i konkretan razlog jer su te godine, početak četrdesetih kada se i naša generacija susreće sa jednom vrstom bolesti. Tako je nastala ideja za film.” Perović je istakla da je scenaristkinja Vladislava Vojnović dala čvrstu strukturu priči i zamajac koji pliva između duhovitosti i potresnih momenata. „Tako je sama priča tužna, ali je film optimističan i veseo na neki način.”

Reditelj Marko Đorđević čiji će debitantski film „Moj jutarnji smeh” biti prikazan večeras u okviru Takmičarskog programa, govorio je o svom rediteljskom poslu i iskustvu pisanja scenarija za ulogu Nebojše Glogovca u filmu, što je za njega kao debitanta bilo jako značajno: „Snimanje sa Nebojšom Glogovcem je bilo super i njemu se svidela scena koju sam napisao. Meni je najteži zadatak bio da napišem nešto što bi njega privuklo ka ovako malom filmu i meni koji sam debitant, jer jedno je kad te podržavaju drugari i roditelji, a drugo je kad neko poveruje da to što radiš ima smisla. Dijalog koji je bio za njega bio je napisan tako da je sve to bilo lako na snimanju, kada ga je on čitao.”

Direktor Filmskog centra Srbije Gordan Matić govorio je o kapitalnom izdanju “Piščevo putovanje – Mitska struktura za pisce” Kristofera Voglera koje će večeras biti predstavljeno u Bioskopu LKC. Tim povodom on je istakao: „Naša izdavačka delatnost je meni jedna od bitnijih delatnosti kojima se bavimo. Sam ovaj naslov je kultna knjiga nastala na osnovu manifesta osamdesetih godina koji su napravili scenaristi iz Los Anđelesa, a koja je verovatno kasnije ključno uticala na sam razvoj priče u Holivudu. Vogler je bio jedan od tih ljudi koji je u ovoj knjizi sažeo objašnjenja zašto kada gledamo fimove osećamo to što osećamo, zašto se na određenim momentima strukturno nalaze zapleti, raspleti i slično. To je knjiga koju pominju Kristofer Nolan, Sem Mendez i Stiven Spilberg da im se uvek nalazi uvek pri ruci. Ono što je veoma značajno kod ovog dela je to da je ovo štivo koje se lako čita i koje mogu razumeti i čitaoci koji ne poseduju prethodna stručna znanja o filmu.”

Tokom četvrtog festivalskog dana, u ponedeljak 28. septembra, u Tamičarskom programu biće prikazan dokumentarac „Sumrak u bečkom haustoru” Mladena Đorđevića u Narodnom pozorištu Leskovac u 19.00, „Koncentriši se, baba” Pjera Žalice (onlajn platforma, 21.00) i srpska premijera filma „Igor i Rosa” slovenačke rediteljke Katje Colje (Bioskop LKC, 21.00). Projekcije filmova „Pijavice” Dragana Marinkovića (17.00) i „Krugovi” Srdana Golubovića (19.00) održaće se onlajn u okviru selekcije Pobednici, dok će na programu Nezavisnog filma biti filmsko ostvarenje slovenačke rediteljke Eme Kugler „Čovek i senka” (23.00). U programu Studentski film, u Bioskopu LKC od 19 sati biće prikazani filmovi iz Severne Makedonije i Srbije. Na istom mestu od 17 sati, u okviru pratećeg programa, biće održana promocija monografije „Jugoslovenska kinoteka – 70 godina” autorke Maje Medić.

Darko Bajić: Smrt Gorana Paskaljevića je veliki gubitak za srpsku, evropsku i svetsku kulturu

Subota, 26. septembar, Leskovački kulturni centar

Svečanom ceremonijom u Narodnom pozorištu Leskovac, sinoć je otvoren 13. Leskovački internacionalni festival filmske režije LIFFE koji će se održati do 29. septembra na nekoliko lokacija u Leskovcu i onlajn. Nakon svečane ceremonije prikazan je film „Ime naroda“ Darka Bajića van konkurencije, a tokom prve festivalske večeri u Takmičarskom programu prikazani su filmovi „Vrba” makedonskog reditelja Milča Mančevskog i „Polusestra” slovenačkog autora Damjana Kozolea, hrvatski film „Ideš? Idem!” Ljube Zdjelarevića u kategoriji Nezavisnog filma, i specijalna projekcija filma „Uprkos magli” Gorana Paskaljevića, reditelja i ovogodišnjeg laureata nagrade „Živojin Žika Pavlović” koji je sinoć preminuo.

Povodom smrti čuvenog reditelja, umetnički direktor LIFFE-a Darko Bajić je na današnjoj konferenciji za medije istakao da je to izuzetan gubitak za sve: „To je velika tragedija i za srpsku, evropsku, ali i za svetsku kulturu. To je tragedija i za nas koji smo ga poznavali i izuzetno poštovali. On mi je bio prijatelj i ja sam želeo da mu posvetim jučerašnju premijeru. To sam saopštio publici i umesto minuta ćutanja, on je dobio aplauz koji je dugo trajao i koji je predstavljao zahvalnost publike na svim filmovima koje je Goran napravio za nas, a kojih se svi rado sećamo.“  

Govoreći o filmu „Ime naroda“ iz ugla reditelja, Darko Bajić je istakao da je motivaciju da prihvati poziv scenariste Milovana Vitezovića i producenta filma Lazara Ristovskog bio lik Svetozara Miletića. „Ono što mi je bilo značajno u istraživanju i odluci da radim film jeste Svetozar Miletić i njegov idealizam koji je imao. On je izuzetno jak borac, a ja volim filmove u kojima junaci dominiraju. Tu su i njegova vezanost za porodicu, ali i žrtva koju je on imao radeći, stvarajući i pokušavajući da zaštiti slobodu Srba, njihovog jezika i crkve u Austrougarskoj monarhiji, tadašnjoj centralizovanoj vele-sili. Sve to me je zainteresovalo da vidim i uporedim šta se sve dešavalo kroz istoriju sredinom i krajem 19. veka, i koliko se to vreme razlikuje, a šta je isto ovom danas“.

O radu kao ko-scenarista filma „Ime naroda“ za koji Milovan Vitezović potpisuje originalni scenario, Kosta Peševski je na današnjoj konferenciji za medije rekao: „Originalni scenario prvobitno je zamišljen za seriju, zbog čega je najpre trebalo da ga svedem u filmsku formu, a nakon toga da zajedno sa Darkom Bajićem radim na njegovoj daljoj adaptaciji jer način na koji je napisan nije trpeo formu savremenog filma“, istakao je Peševski i dodao: „Zbog velikog vremenskog raspona koji obuhvata radnja filma, od detinjstva do smrti Svetozara Miletića, tražili smo formu koja će zadovoljiti kriterijum filma ovako kako je zamišljen, ali i formu savremenog filma. Zato smo napravili bitne intervencije tako što smo težište sa glavnog junaka prebacili na njegovu ćerku Milicu Tomić, jer je ona jedini lik koji spaja dve generacije ljudi koji su se borili za prisajedinjenje Vojvodine.“

Ana Franić, glumica i ovogodišnja članica žirija LIFFE-a istakla je da ne odbija saradnju sa Darkom Bajićem, a o samom filmu i ulozi koju tumači u filmu izjavila je: „Anka Miletić je žena iz senke, neko ko je stub kuće i bez koga ni borba Svetozara Miletića, ni njihove ćerke Milice Miletić sigurno ne bi bila izvodljiva da u njoj nisu imali ono što ona jeste – stub i stožer koji ih okuplja.“ Franić je istakla da film „Ime naroda“ nije samo istorijski, nego da je ujedno priča o ljubavi na više nivoa. „Ključ vezivanja publike za film je u tome što su Darko Bajić i Kosta Peševski uspeli da, od nečega što je u startu pretendovalo da bude istorijska saga, u stvari naprave pravi ljubavni film koji ne tretira ljubav samo u muško-ženskom odnosu, nego oslikava i ljubav čoveka prema svojoj domovini na najlepši način, kao i ljubav porodice. Mislim da je to publika prepoznala jer se film izdigao iznad nečega što je samo politički ili istorijski kontekst, i govori i o ljubavi, a to ljude radi na ličnom planu“.

Povodom učešća u žiriju, koji pored nje ove godine čine Maja Miloš i Teona Mitevska Strugar, Ana Franić je istakla da joj je zadovoljstvo što će se naći u društvu dve divne dame i rediteljke čiji rad veoma ceni.

Trećeg festivalskog dana, u nedelju 27. septembra u Takmičarskom programu srpsku premijeru imaće film „Koncentriši se, baba” bosanskohercegovačkog reditelja i scenariste Pjera Žalice (Narodno pozorište u 19.00), dok će se u Bioskopu LKC održati projekcija filma „Moj jutarnji smeh“ Marka Đorđevića od 21.00. U okviru iste selekcije na onlajn platformi biće prikazano hrvatsko ostvarenje „Glas“ Ognjena Sviličića. Projekcije makedonskog filma „Gospod postoji, njeno ime je Petrunija“ Teone Mitevske Strugar (17.00) i srpskog „Klip“ Maje Miloš (19.00) održaće se takođe onlajn, u okviru selekcije Pobednici. Na istom mestu u kategoriji Nezavisnog filma biće prikazan film „Mamonga“ Stefana Maleševića (23.00). U programu Studentski film biće prikazani filmovi iz Hrvatske i Slovenije, a u sklopu pratećeg programa održaće se promocija knjige „Piščevo putovanje – Mitska struktura za pisce“ Kristofera Voglera u izdanju Filmskog centra Srbije.

Svečano otvoren 13. Leskovački internacionalni festival filmske režije LIFFE

Petak, 25. septembar, Narodno pozorište Leskovac

Svečanom ceremonijom u Narodnom pozorištu Leskovac, u petak 25. Septembra u 19 sati, otvoren je 13. Leskovački internacionalni festival filmske režije LIFFE, koji će trajati do 29. septembra na nekoliko lokacija u Leskovcu i onlajn. Tom prilikom, prisutnima su se obratili direktorka Leskovačkog kulturnog centra Sanja Conić, producent Miroslav Mogorović, direktor Filmskog centra Srbije Gordan Matić i umetnički direktor festivala, naš proslavljeni režiser Darko Bajić. Publici se obratio  i gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović, a glumac, reditelj i producent Lazar Ristovski otvorio je festival.

 „Srećni smo što smo doveli publiku u bioskop jer nema ništa bez emocije, energije i bez međusobne komunikacije. To daje draž životu i festivalu. LIFFE će po prvi put probiti granice i to je dobra strana online platforme jer će nas videti u celom regionu. Dobro je da se čuje za festival i da on krupnim koracima svake godine grabi da postane događaj za koji se traži karta više“, izjavila je direktorka Leskovačkog kulturnog centera Sanja Conić povodom svečanog otvaranja.

Producent Miroslav Mogorović govorio je o novom filmu „Bilo jednom u Srbiji“ koji se trenutno snima u Leskovcu i okolini.

Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije, o značaju LIFFE-a je rekao: „Za ovaj deo Balkana je bitno da festival postoji. Mislim da raste iz godine u godinu i dobija sve veći značaj. Mogu da čestitam ljudima iz Leskovca, što su uspeli da organizuju festival u ovim uslovima ne prekidaju tradiciju. Da ipak skupe hrabrosti, pametno rukovode festivalom i da ga održe ove godine. Nadamo se da će sledeće godine biti svima lakše“.

Umetnički direktor Darko Bajić povodom otvaranja ovogodišnjeg festivalskog izdanja je rekao: „Ove godine će biti jako lepo jer ćemo uživati u dobroj atmosferi. Uživaćemo i u online platformi sa kojom smo napravili mnogo veći i bolji festival. Kad pogledate osamdesetak vrhunskih reditelja iz celog regiona, koji su godinama dolazili ovde, shvatićete da Leskovac nije samo Leskovac, nego ozbiljan filmski grad“ istakao je Bajić i dodao: „Mislim da su za sve ono što se dešava i u Leskovcu i na festivalu, u stvari zaslužni ljudi koji vole film i time podstiču ono što je jako važno – nove filmove i večeri u kojima ćete uživati i zbog kojih ćete biti bogatiji u životu. Voleo bih da ovaj festival ostane mladima Leskovca, da ga čuvaju i paze, i da uvek imamo taj kulturni prostor za sučeljavanja i dijalog.“

Goran Cvetanović, gradonačelnik Leskovca, povodom otvaranja LIFFE-a je istakao sposobnost festivala da odgovori na izazov pandemije: „Uspeh se ogleda u tome na koji način otklanjate barijere. Mislim da je ovog puta 13. Leskovački internacionalni festival filmske režije pokazao da možemo da ih otklanjamo. Onlajn platforma je nešto novo i pruža mogućnost da filmove pratimo na neki drugačiji, tehnički savremeniji način“.

Glumac, reditelj i producent Lazar Ristovski, istakao je važnost postojanja LIFFE-a: „Ovaj festival je užasno važan zato što je posvećen reditelju, a reditelj je na samom vrhu piramide filmske industrije i najodgovorniji je za sve. Zato je važno da ovaj festival postoji. Ja mu želim dug život, i ovim smatrajte da je 13. LIFFE otvoren.”

Ovogodišnji laureat nagrade „Živojin Žika Pavlović” reditelj Goran Paskaljević, nažalost nije mogao da prisustvuje ceremoniji otvaranja.

Nakon ceremonije svečanog otvaranja, usledila je Specijalna projekcija filma reditelja Darka Bajića „Ime naroda“ o Svetozaru Miletiću, uglednom advokatu, nekadašnjem gradonačelniku Novog Sada i jednom od najznačajnijih i najuticajnijih srpskih političara u Austrougarskoj druge polovine 19. veka. Glavnu ulogu u filmu igra Ljubomir Bandović, dok su u ostalim ulogama Žarko Laušević, Katarina Žutić, Anja Pavićević, Ana Franić, Andrija Kuzmanović, Milutin Mima Karadžić i mnogi drugi. Van konkurencije na onlajn platformi prikazano je i ostvarenje „Uprkos magli” Gorana Paskaljevića.

Takmičarski program prve festivalske večeri čine filmovi „Vrba” Milča Mančevskog (21.00, bioskop LKC), i „Polusestra” Damjana Kozole (Onlajn platforma u 21.00), dok će u okviru kategorije Nezavisnog filma u 23.00 biti prikazan hrvatski film „Ideš? Idem!” Ljube Zdjelarevića.

Drugog festivalskog dana, u subotu, 26. septembra, publika će u Takmičarskom programu moći da pogleda filmove „Otac” Srdana Golubovića (Narodno pozorište, 19.00); „Grudi” u režiji Marije Perović (Bioskop LKC, 21.00) i „Koja je ovo država” Vinka Brešana (Onlajn platforma, 21.00). Na platformi će biti prikazani i filmovi iz selekcija Pobednici („Godina majmuna” Vladimira Blaževskog u 17.00 i „Tilva Roš” Nikole Ležaića u 19.00), i Nezavisni film („Oroslan” Matjaža Ivanišina u 23.00). U programu Studentski film od 19 sati u Bioskopu LKC biće prikazani studentski filmovi iz BiH i Crne Gore, dok će se u okviru tribinskog programa „U krupnom planu” u Bioskopu LKC od 17 sati predstaviti glumica Milena Pavlović.

LIFFE se održava u organizaciji Leskovačkog kulturnog centra, a uz podršku Grada Leskovca, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Filmskog centra Srbije i sponzora. Festival će biti održan u skladu sa merama Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19.

Festival LIFFE ove godine i na onlajn platformi

Trinaesto izdanje Međunarodnog festivala filmske režije LIFFE održaće se od 25. do 29. septembra na nekoliko lokacija u Leskovcu i onlajn. Na taj način će i publika van Leskovca moći da uživa u najboljim filmskim ostvarenjima iz regiona nastalim u poslednjoj godini, ali i da se podseti pobednika ranijih festivalskih izdanja u posebnom programu na onlajn platformi. U okviru ovog programa će takođe biti prikazani i naslovi iz kategorije nezavisnog filma.

Prodaja karata za onlajn projekcije kreće danas, 22. septembra, plaćanje se vrši on-lajn karticom, a platformi se pristupa putem linka: www.mojoff.net/leskovacfilmfestival.  Za filmove iz Takmičarskog programa i selekcije Nezavisni film cena karte iznosi 0,99€, dok se svi ostali filmovi mogu pogledati besplatno.

Tokom pet festivalskih dana od 21 sat, na onlajn platformi biće prikazani filmovi iz Takmičarskog programa. U petak, 25. septembra na programu je film „Polusestra” u režiji Damjana Kozole koji prati priču o dve otuđene polusestre iz malog primorskog grada Izole, koje nikada nisu bile bliske, a koje su okolnosti nakon mnogo godina izbegavanja prisilile da dele stan u Ljubljani. Srpsko-hrvatska koprodukcija „Koja je ovo država” Vinka Brešana (subota, 26. septembar) je crna komedija koja u fokus stavlja ogorčene pripadnike starije generacije – suicidnog generala, ministra policije i grupicu penzionera, ljubitelja hrvatske fudbalske reprezentacije, koji se iz revolta prema vlasti odlučuju na opasan i nesvakidašnji korak – iskopavanju bivšeg predsednika Hrvatske. Rediteljsko ostvarenje „Glas” Ognjena Sviličića, koji će biti prikazan u nedelju, 27. septembra, priča je o Goranu koji se po dolasku u katolički internat susreće sa pritiskom da se prikloni instant-religiji koja se tamo nameće. Film „Koncentriši se, baba“, bosanskohercegovačkog reditelja i scenariste Pjera Žalice sa legendarnom Mirom Banjac u glavnoj ulozi, imaće srpsku premijeru upravo na ovom festivalu, a u okviru onlajn platforme biće prikazan u ponedeljak, 28. septembra. Poslednjeg dana festivala, u utorak, 29. septembra, publika iz zemlje i regiona moći će da pogleda film „Moj jutarnji smeh“ reditelja Marka Đorđevića o zakasnelom odrastanju tridesetogodišnjaka Dejana, a koji u širem smislu govori o jednoj generaciji koja je odrastala „pod staklenim zvonom“.

Pet filmskih naslova iz selekcije Nezavisni film biće prikazano u terminu od 23 sata. Komedija „Ideš? Idem” u režiji Ljube Zdjelarevića na programu je prve večeri festivala, u petak 25. septembra. Reč je o filmskoj avanturi Jutjubera iz regiona koji iz Zagreba kombijem kreću na put do Istanbula kako bi preboleli stare ljubavi, sklopili nove, ali i učestvovali u gejmerskom okršaju uživo. Narednog dana, u subotu, 26. septembra na programu je slovenački film „Oroslan“ reditelja Matjaža Ivanišina, zasnovan na književnom delu Zdravka Duše o Oroslanu, čija smrt među seljanima budi sećanja na njega i tako iznova oživljava sliku preminulog. „Mamonga” Stefana Maleševića (nedelja, 27. septembar) podeljena je u tri priče – prva prati živote dvoje mladih ljudi koji odrastaju u malom mestu u Bosni, a druge dve prikazuju njihove sudbine deset godina nakon jednog traumatičnog iskustva. Umetničko nasilje i estetska domišljatost filma „Čovek i senka” slovenačke rediteljke Eme Kugler, koji će biti prikazan u ponedeljak, 28. septembra, vodi gledaoca do spontane transformacije u odnosu na etiku, društvo, prihvatanje i percepciju umetnosti. „Revolt” Aleksandra Rajkovića koji će publika moći da pogleda u utorak, 29. septembra, prati grupu beogradskih gubitnika, mladića bez perspektive, koji nezadovoljni svojim životima odlučuju da podignu revoluciju.

U okviru selekcije LIFFE Pobednici biće prikazano 9 filmskih ostvarenja koji su prethodnih godina na festivalu bili nagrađivani. U terminu od 17 časova na programu su filmovi „Godina majmuna“ Vladimira Blaževskog (subota, 26. septembar), „Gospod postoji, njeno ime je Petrunija“ Teone Mitevske Strugar (nedelja, 27. septembar), „Pijavice“ Dragana Marinkovića (ponedeljak, 28. septembar), dok će poslednjeg festivalskog dana, u utorak, 29. septembra u istom terminu biti prikazan film „S one strane“ Zrinka Ogreste. U terminu od 19 časova na online programu je specijalna projekcija filma „Uprkos magli“ Gorana Paskaljevića (petak, 25. septembar), kao i filmovi iz selekcije LIFFE Pobednici – „Tilva Roš“ Nikole Ležaića (subota, 26. septembar), „Klip“ Maje Miloš (nedelja, 27. septembar), „Krugovi“ Srdana Golubovića (ponedeljak, 28. septembar) i „Rekvijem za gospođu J“ u režiji Bojana Vuletića (utorak, 29. septembar).

LIFFE se održava u organizaciji Leskovačkog kulturnog centra, a uz podršku Grada Leskovca, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Filmskog centra Srbije i sponzora. Festival će biti održan u skladu sa merama Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19.

Svetlana Bojković: Imala sam sreću da budem savremenik velikih glumaca i velikih reditelja

Drugog dana Festivala evropskog filma Palić, u nedelju 13. septembra, u Glavnom takmičarskom programu prikazani su filmovi „Časovi persijskog”  ukraijnskog reditelja Vladimira Perelmana i „Valan” mađarskog reditelja Bele Bagote. U selekciji Paralele i sudari na repertoaru su bili filmovi „Očajanje” letonskog reditelja Karlisa Lesinša, „Prvi most” Laile Pakalnine iz Letonije, „Posluga” slovačkog reditelja Ivana Ostročovskog i austrijski film „Kraljevsko plava” Dinka Draganovića. U Galeriji Otvorenog univerziteta Subotica otvorena je izložba „Svetlana Bojković – umetnost glume ili traganje za istinom“ uz prisustvo Svetlane Bojković i autora izložbe Zorana Maksimovića, a u bioskopu Abazija na Paliću otvorena je i izložbena postavka „Velikani srpskog glumišta” koja objedinjuje portrete velikana pozorišne scene Srbije, a čiji je autor Dragan Despot Đorđević.  

Nenad Dukić, selektor Glavnog takmičarskog programa, na konferenciji za medije osvrnuo se na film „Časovi persijskog” kojim je druge večeri nastavljen glavni takmičarski program: “Po mom mišljenju to je jedan od boljih filmova evropske produkcije. O njemu se nije govorilo previše, ali daje dobar utisak na početku festivala”. Dukić je naročito istakao ruski film „DAU. Nataša” kao jedno od najinteresantnijih ostvarenja iz ovogodišnjeg glavnog programa: „To je baš težak film, a do kraja nov i interesantan. Sniman je tokom 24 časa u realnom vremenu i bez rezova. Pretpostavljam da će zagolicati interesovanje i zaslužuje da se vidi. To je jedna od novih stvari u evropskom filmu, nastalih u poslednjih 20 godina”.

Nil Jang, selektor programa Mladi duh Evrope, istakao je da u ovoj selekciji ima dosta mladih reditelja na početku svojih karijera, ali i da stariji reditelji mogu biti mladog duha. „Ne gledamo u krštenicu, već tragamo za umetničkim kvalitetom. Ovaj program je po svojoj prirodi okrenut više ka eksperimentalnom filmu, avanturističkom filmu, muzičkom videu. Uvek tragamo za svežom energijom u pristupu”. Govoreći o programu Paralele i sudari, koji je zajednički selektovao Miroslavom Mogorovićem, Nil Jang je rekao: „Često reditelji iz ove selekcije postanu autori visokog renomea, pa kasnije uđu i u konkurenciju za nagradu Zlatni toranj. Ove godine bih istakao dva filma – eksperimentalni dokumentarac „FREM” o Antarktiku, kao i poljski animirani film „Ubij, pa napusti grad”, koji je sa velikim uspehom prikazan na Berlinalu”.

Povodom otvaranje izložbe „Svetlana Bojković – umetnost glume ili traganje za istinom”, naša glumačka legenda Svetlana Bojković je rekla: „Gledajući ove fotografije, razmišljam o tome koliko sam rasla i sazrevala u jedno mnogo dragocenije i lepše vreme nego što je ovo danas. O tome svedoče ove fotografije, jer sam imala sreću da budem savremenik velikih glumaca i velikih reditelja koji danas, nažalost, nisu među nama. Nemojte misliti da govorim samo o onima koji su nas napustili, jer imamo veliku sreću da je danas sa nama ovde i Mira Banjac u punoj životnoj energiji, koja je otvorila ovu izložbu prvi put na Sterijinom pozorju. Kad god imam neku dilemu u pozorištu u kome još uvek radim, ja uvek prizovem nekoga od njih po potrebi, za savet. Ja znam šta bi oni rekli, jer su svi ugrađeni u moju ličnost i moj život“.

Na konferenciji za medije trećeg dana Festivala evropskog filma Palić govorila je i Maja Novaković, rediteljka filma „A sad se spušta veče” koji je prikazan u selekciji „Eco Dox”. Ovaj film je nedavno dobio nagradu za najbolju fotografiju na Filmskom festivalu Nevada City, i nagradu za najbolji film međunarodnog takmičenja filmskih škola Pobedili Vmeste. Maja Novaković je o inspiraciji za dokumentarac o životu dve bake, koje žive izolovano na brdima Istočne Bosne, rekla: “Oslanjala sam se na vizualizaciju slika koje pamtim iz detinjstva. Te bake su bake sa kojima sam ja kao mala čuvala ovce. Brdo iz filma je vrlo blizu mog sela, i poznajem tu svakodnevnicu. Njihov život je zapravo lep. Te jednostavne i male stvari koje su oko nas bi trebalo da uzdižemo, i da više obraćamo pažnju na njih”.

Aleksandrija Ajduković, rediteljka filma „Ibarska highway” koji je prikazan u selekciji Mladi duh evrope, rekla je: „Još od 2007. sam radila fotografska istraživanja ljudi koji žive pored Ibarske magistrale ili se zbog posla kreću tuda. Napravila sam dupli uvid – krećući se putem, i sa puta. Akcenat filma je bačen na ljudski aspekt, ali i na takozvani crime scene zato što je magistrala vrlo opasna”.

Na konferenciji za medije su govorili i Dragan Despot Đorđević, autor izložbe „Velikani srpskog glumišta”, kao i Svetlana Kuzmanović, predsednica Udruženja građana „Žanka Stokić” iz Rabrova i organizatorka ove izložbe, koji su predstavili svoj projekat.

Četvrtog festivalskog dana, u utorak 15. septembra u bioskopu EuroCinema, u Glavnom takmičarskom programu u 20h će biti prikazan film „Nada” norveške rediteljke Marie Sødahl, dok je u 22h na programu poljsko-švedski film „Znoj” Magnusa Von Horna. U selekciji Paralele i sudari, u 19:30 u bioskopu Abazija će ne repertoaru biti film „Zaboravljeni” ukrajinske rediteljke Darje Oniščenko. Na istom mestu u 21:30, na programu je ostvarenje „FREM” slovačke rediteljke Vjere Čakaniove.

Mirjana Karanović: Festival evropskog filma Palić je postao prepoznatljiv u čitavom regionu

Sinoć je, svečanom ceremonijom u bioskopu EuroCinema u Subotici, otvoren 27. Festival evropskog filma Palić, koji će trajati do 18. septembra. Na uvodnoj večeri festivala dodeljene su nagrade „Aleksandar Lifka” za doprinos evropskoj kinematografiji – glumici Mirjani Karanović u kategoriji domaćih, i mađarskoj rediteljki Ildiko Enjedi u kategoriji inostranih stvaralaca. Italijanskoj montažerki i rediteljki Sari Fgaier dodeljena je nagrada „Underground Spirit” za izuzetan rad na polju nezavisnog filma. Nakon svečane ceremonije premijerno je prikazano ostvarenje „Ime naroda” reditelja Darka Bajića u produkciji Zillion film, uz prisustvo ekipe filma.

Radoslav Zelenović, direktor Festivala evropskog filma Palić, na konferenciji za medije drugog festivalskog dana se osvrnuo na organizaciju ovogodišnjeg festivalskog izdanja: „Meni se čini da ćemo naš festival početi da računamo od ove godine, kao neku vrstu njegove nove ere. Najvažnije je da festivala ima, i da će biti održan. Ne samo kao festival kontinuiteta, nego pre svega kao festival jednog fantastičnog iskustva, gde smo svi mi iz organizacije pokazali da i u najkomplikovanijim, najtežim uslovima možemo da napravimo festival”.

Miroslav Mogorović, programski direktor festivala je rekao: „Išli smo od jednog termina do drugog, od online izdanja do ovog na kome smo ipak toliko insistirali. Realno smo odradili dva festivala, ako ne i cela tri. Danas je veliki dan za festival, je se on toliko razvio da mi imamo preko 10 programa koji će započeti sa prikazivanjem filmova, kao i dve izložbe. Jedan naporan dan za organizaciju, ali divan dan za ljubitelje filma”.

Ilija Tatić, izvršni producent festivala, zahvalio se publici na strpljenju i poštovanju pravila vezanih za epidemiološku situaciju: „S obzirom na okolnosti koje nas prate cele godine, moramo biti zadovoljni kako je prošlo samo otvaranje. Mislim da su se stekli uslovi da ovo bude jedno veoma dobro festivalsko izdanje, na kome neće mnogo toga nedostajati. Bez obzira na sve, jako je važno da se kulturni događaji konačno vraćaju na scenu i da kulturni život u zemlji neće tek tako zamreti”, istakao je Tatić.

Na svečanoj ceremoniji otvaranja, direktor festivala Radoslav Zelenović uručio je nagradu „Aleksandar Lifka” našoj proslavljenoj glumici Mirjani Karanović. Ona je na konferenciji za medije rekla: „Festival evropskog filma Palić je apsolutno postao prepoznatljiv, ne samo kod nas nego i u čitavom regionu, jer promoviše pre svega autorski film i kreativno razmišljanje o stvarnosti koju živimo. To su posebni filmovi koje je teško videti na nekim drugim mestima”. Legendarna glumica se i osvrnula na nagradu koju je dobila sinoć na otvaranju festivala: „U poslednjih nekoliko godina sam počela da dobijam nagrade za životno delo. Kad ste mladi pa dobijete nagradu, to je nekakvo ohrabrenje i podrška za budućnost. Ovakve nagrade kažu da sva energija koju sam uložila u to što sam radila, koju i dalje imam za ovaj posao, ta spremnost da osvajam nove prostore u umetničkom univerzumu, pogotovo filmskom, u stvari jeste moja karijera. Ta nagrada kao da kaže da sam bila dobra”.

Ekipu filma „Ime naroda” predvodio je naš cenjeni reditelj Darko Bajić, koji se na konferenciji za medije osvrnuo na osećaj povodom prikazivanja filma, nakon duge pauze u radu kulturnih institucija: „Ovo deluje kao dobar vitamin. Mislim da je izuzetno bitno što je Palić bio hrabar, i da je izuzetno važno da se ponovo vratimo normalnom životu”. O reakciji publike i ovacijama koje je dobio na premijeri, poznati reditelj je rekao: „Sinoć je najlepše bilo to što je, posle dugog vremena, taj kontakt s publikom bio dobar. Lepo smo se osetili kada smo bili nagrađeni zaista lepim aplauzom, što su ljudi ustali i pozdravili celu ekipu koja je zaslužna za ovaj izuzetno težak film. Vratiti se u 19. vek i pokušati da uđemo u to vreme, a da na pravi način istražimo istorijsku priču, bilo je izuzetno zahtevno. Mislim da je ceo tim zaista dao maksimum”.

Glavnu ulogu u filmu igra Ljubomir Bandović, koji je istakao veliku slojevitost istorijske figure Svetozara Miletića i njegovog filmskog lika, ali i specifičnost ere u kojoj je on živeo. O svom ličnom doživljaju uloge je rekao: „Kad ste klinac i kad sanjate da postanete glumac, vi se igrate nekih vitezova u sobi, kada niko ne gleda. Igrate se heroja. Kada dođete u neke godine, shvatite da vitez ne mora da nosi mač. Može da nosi pero. U tom smislu je i ovo bilo kao ostvarenje dečačkih snova, da dobiješ ulogu nekog heroja”.

U ulozi Milice Tomić, ćerke Svetozara Miletića, našla se mlada glumica Anja Pavićević: „Velika je čast imati priliku da u svom prvom filmu igram heroinu kao što je Milica. Iako je znala šta je sve zadesilo njenog oca Svetozara, ona je i dalje nastavila kao šajkaš da piše, da se bori za istinu i pravdu. Vrlo je hrabro i odlučno nastavila ono što je njen otac počeo”.

Ana Franić je u filmu glumila Anku Miletić, o kojoj je rekla da je žena iz senke, i puna ljubavi za muža i dete. „Sigurno je da MIlica ne bi bila takva kakva jeste, ispred svog vremena, da nije imala roditelje koji su to negovali i vrlo podržavali, i porodicu u kojoj je ljubav nešto što se čita iz svakog gesta”.   Ona je dodala da je, za nju, film obeležila pre svega uloga Anje Pavićević, i da je to uloga kakva se retko piše za mladu glumicu. “Pogotovo se retko ukaže prilika da se pojavi ovakva mlada glumica, i ovakva fina, pristojna i suptilna, lepa mlada devojka koja nas je sve na ovom filmu oplemenila”, zaključila je Ana Franić.

Filmski centar Srbije podržao je Festival evropskog filma Palić. Ceremoniji svečanog otvaranja prisustvovao je i direktor FCS-a Gordan Matić, koji je na konferenciji za medije naglasio: „Palićki festival je jako bitan za infrastrukturu kinematografije u Srbiji. Mislim da je jedna od najvažnijih poluga u tom lancu festivala koji se održavaju kod nas”. O aktivnostima Filmskog centra na oživljavanju filmskog života u zemlji, Matić je dodao: „Komisije počinju da rade za jesenji slot konkursa. Imamo i nove konkurse koji će biti prvi put raspisani. Veliki broj filmova je bio pripremljen da ima premijeru, i sad svi čekaju pravi trenutak. Mislim da ćemo imati ozbiljan broj odličnih filmova, koji će vrlo brzo doći do gledalaca”.

Trećeg festivalskog dana, u ponedeljak 14. septembra u bioskopu EuroCinema, u Glavnom takmičarskom programu u 20h će biti prikazan film „Šarlatan” poljske rediteljke Agnješke Holand, dok je u 22h na programu ostvarenje „Krv i meso” danske rediteljke Jeanette Nordahl. U selekciji Paralele i sudari, u 19:30 u bioskopu Abazija će ne repertoaru biti filmovi „Ja sam Frenk” slovenačkog reditelja Metoda Peveca i “Nerazdvojni” reditelja Marka Naberšnika, takođe iz Slovenije. Na istom mestu u 21:30, na programu je ostvarenje „FOMO – Strah od propuštanja” mađarskog reditelja Atile Hartunga.

Sutra svečano zatvaranje 13. Beldocs festivala

Pretposlednjeg festivalskog dana, u sredu, 9. septembra, prikazan je i osmi po redu dokumentarac iz srpskog takmičarskog programa – „Blizanci satkani od sna“ Seada Šabotića i Lee Vahrušev.

Film prati grupu osuđenih lica koji izdržavaju kazne u Okružnom zatvoru u Beogradu. Mislima usmerenim na svoje supruge i decu, osuđenici preispituju svoje odluke, dok sanjaju slobodu i ponovni zajednički život sa svojim porodicama. O filmu jedan od autora, Sead Šabotić kaže: „Tokom perioda razvoja projekta i scenarija za film, Lea i ja smo uvidjeli da se film sve više i više širi na različite aspekte života osuđenih lica koja su bila na našoj užoj listi ljudi o kojima smo željeli praviti film. Vrlo je bitno naglasiti da smo se mi na krajnje kreativan način pozabavili ovom problematikom. Žanrovskom terminologijom govoreći, naš film je vrlo blizak doku-drami“.

Nakon premijere filma „Blizanci satkani od sna“ u istom prostoru Amfiteatra ispred Muzeja Jugoslavije premijerno je prikazan film „Bjeli Božić“, hrvatskog autora Josipa Lukića. O filmu autor kaže: „Pokušao sam da ubacim u film ono što se ‘’ne sme’’, poput dnevne politike i slično – ono što nije baš preporučljivo stavljati u film. Želeo sam da napravim jedan takav kratki film koji doslovno priča o aktuelnom stanju u državi i drugim banalnostima. Dugo me je to privlačilo, taj hibrid i granica između fikcije i realnog, pa sam tako napravio ovaj film“.

U okviru Međunarodnog takmičarskog programa, na Letnjoj sceni na Kalemegdanu prikazan je  italijanski film „Tempo vode“ koji je režirao Antonio Di Bjaze. U ovom ostvarenju dočaran je život ljudi koji žive u direktnom dodiru sa prirodom: stari pastir koji dane provodi sa stadom ovaca, 90-ogodišnja uvodica dirnuta verom, i penzionisani ribar koji živi u ruševinama sa mačkom. O svom filmu italijanski autor je rekao: „Već dugo vremena imam ideju, još otkad sam bio na čamcu za pecanje prvi put 2015. godine. U toku ovog snažnog iskustva, bio sam oduševljen pogledom sa planine Abruco koja se vidi na horizontu kao veliki zid preko mora. Onda sam saznao da je za stare ribare pogled sa planine osnova predviđanja vremenskih uslova. Takođe, pastiri koji žive na planinama mogli su da gledaju u more tokom ispaše. Odatle potreba da spojim ova dva sveta u filmu: svet ovčarstva i svet ribarstva kao put u prošlost.“

U istoj selekciji, na ovoj lokaciji je potom održana i projekcija filma „Metamorfoza ptica“ grčke rediteljke Catarine Vasconcelos. Autorka je svoje delo zasnovala na istraživanju porodičnih priča, počev od svoje babe i dede koji su mesecima bili udaljeni, jer je deda bio mornar. Govoreći o svom filmu, Catarina Vasconcelos je istakla: „Bio je to i način da saznam nešto ne samo o porodičnoj, već i o vlastitoj istoriji. Porodice su zbirke emocija, priča i nasleđa. Zapanjila me je činjenica da sam počela da vidim svoju baku u sitnim detaljima koji krase moju porodicu: recimo u načinu na koji moj otac ponekad nosi svoju jaknu na ramenu, u načinu na koji govore, doživljavaju život, svi ti detalji su mi pomogli da razumem kako Beatriz živi među njima. Istovremeno sam kroz istraživanje bakinog života otkrivala i istoriju svoje zemlje. Shvatila sam kako je biti žena u zemlji koja je živela pod diktaturom 48 godina. Priča o ovoj porodici je istovremeno i priča o Portugalu tokom jednog specifičnog vremena.“

Dokumentarni film „Nestanak moje majke“ italijanskog reditelja Benjamina Barezea prikazan je u okviru selekcije Udarni termin. Reditelj se u filmu bavi životom njegove majke Benedete Barcini (Benedetta Barzini), čuvene manekenke iz šezdesetih godina prošlog veka, muze velikim umetnicima poput Endija Vorhola ili Salvadora Dalija, marksistkinje i feminističke aktivistkinje. O iskustvu na snimanju filma sa svojom majkom, Benjamin je rekao: „Bio sam svedok starenja osobe koja me je odgajila i bila moj oslonac. To je za mene bilo snažno iskustvo. Takođe, ona je prolazila i kroz teške trenutke pa sam pomislio bi stvaranje filma bio dobar način da „pročistim“ njene borbe i iskustva i postavim ih u odgovarajuću perspektivu, što bi imalo i terapeutski efekat. Želeo sam da otkrijem što više o njoj. Kao filmadžija i fotograf veoma sam strastven u vezi sa ljudima, a ovde sam imao jednu meni veoma blisku osobu, tako da sam odlučio da joj se posvetim. Kada je postala ozbiljnija i rekla da želi da nestane, pomislio sam da je dobar trenutak da se vratim iz inostranstva i pozabavim se time“.

Za četvrtak u 20 sati u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije zakazano je svečano proglašenje nagrada 13. Beldocsa, i zatvaranje festivala. Za festivalske nagrade takmiči se 20 filmova u dve selekcije (srpski i međunarodni takmičarski), kao i svi filmovi iz Beldocs Teen programa, i kratki dokumentarni filmovi prikazani na festivalu. Nagrada se dodeljuje za najbolji film međunarodnog takmičarskog programa kao i za najbolji film, kameru i montažu srpskog takmičarskog programa. Takođe, ove godine biće dodeljena i Beldocs online nagrada publike.

Festival će zatvoriti film „iČovek“ iz selekcije Fokus Norveška, politički triler rediteljke Tonje Hessen Schei, o veštačkoj inteligenciji, moći i društvenoj kontroli.  

Festival su pored fonda Kreativna Evropa Evropske unije podržali i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Filmski centar Srbije, Ambasada Holandije, fondacija Heinrich Böll Stiftung, Norveška ambasada, Italijanski kulturni centar, Austrijski kulturni forum, Gete Institut, Ambasada Švajcarske, Francuski institut, AC/E (Accion Cultural Espanola), Ambasada Izraela, Ambasada Slovenije, Norveški filmski institut, Slovenački filmski centar, Filmski centar Crne Gore, Bioskop Balkan i Fondacija „Saša Marčeta“.

Rat u Siriji kao i dalje aktuelna tema dokumentarnih filmova

Program petog festivalskog dana Beldocsa (ponedeljak, 7. septembar) obeležili su filmovi koji preispituju teme slobode u totalitarnim režimima i mira u zaraćenim područjima.

Filmovi „Za Samu“ i „Pećina“ bave se ratom u Siriji, donoseći nam likove jakih i hrabrih žena sirijskog društva. Film „Za Samu“ nastao u obliku ljubavnog pisma mlade majke svojoj ćerki, govori o životu Waad al-Kateab tokom pet godina ustanka u Alepu u Siriji, tokom kojih se ona zaljubljuje, udaje i rađa Samu, dok se kataklizmički sukob razvija oko nje. Njena kamera beleži neverovatne priče o gubitku, smehu i preživljavanju dok se Waad bori s nemogućim izborom – da li da pobegne iz grada kako bi zaštitila život svoje ćerke, u situaciji u kojoj napuštanje grada znači napuštanje borbe za slobodu kojoj je već toliko toga žrtvovala. O svom filmu Waad kaže: „Film je nastao kao rezultat moje potrebe da snimim sve što se dešavalo oko nas, jer sam iz dubine svog srca bila ubeđena da ne postoje šanse da ću uopšte preživeti, da ću biti ubijena. Međutim, kako sam bila primorana da pobegnem, bila sam šokirana što sam živa uopšte. Tada sam počela da razmišljam o tome kako bih od 500 sati snimljenog materijala mogla da napravim film dostupan ljudima, da bi mogli da gledaju i da razumeju šta se desilo. Iz toga je proistekla ideja o filmu“.

Film „Pećina“ reditelja Ferasa Fejada, koji je bio već jednom gost Beldocsa, prikazan je u okviru selekcije Udarni termin. Reč je o filmu o ratnoj bolnici poznatoj pod nazivom Pećina, gde su pedijatar i lekar dr Amani Balur i njene koleginice Samaher i dr Ala zaradile svoje pravo da kao jednake rade uz svoje muške kolege, gde se bave svojim poslom na način koji bi bio nezamisliv u ugnjetavajućoj patrijarhalnoj kulturi koja postoji ispod površine.

U okviru domaće takmičarske selekcije premijerno je prikazan film „Drenjine“ mladog autora Nikole Stojanovića (Amfiteatar ispred Muzeja Jugoslavije u 20 sati), u kome smrt voljenog psa ponovo okuplja autorovu porodicu. O snimanju filma autor kaže: „Na početku mi je bilo dosta teško, pogotovo u koncipiranju filma. Morao sam da pokušavam da se udaljim i posmatram porodicu kao likove, da zauzmem perspektivu gledaoca koji ne zna ništa o njima, da shvatim šta je potrebno da objašnjavam, šta ne. Sa druge strane, nisam želeo ni da se u potpunosti izgubi taj osećaj intimnosti, nisam želeo da deluje kao da neko sa strane snima neku porodicu. Želeo sam da se u filmu oseti bliskost, intimnost i da se nazire moj odnos prema svemu što se dešava“.

Film Ivana Milosavljevića „Plava granica“ prikazan je  na istom mestu, u okviru revijalne selekcije Pejzaž. Film govori o starom dunavskom ribaru, koji u sam osvit zore svakodnevno pokušava da namami ovog rečnog džina. Prema autorovim rečima „Plava granica je poetično iskustvo o traganju starog ribara za dugo očekivanim susretom. Iz želje da na veliko platno prenesem sve ono što Dunav od detinjstva budi u meni rodila se ideja o snimanju ovog filma. Krajem avgusta, četiri godine nakon snimanja prvih kadrova, film je imao svoju svetsku premijeru na Internacionalnom festivalu kratkog filma u Busanu, a odmah potom stiže na Beldocs gde će imati nacionalnu premijeru“.

Ostvarenje „Marana“ italijanskih reditelja Đovanija Beninija i Davidea Provola prikazano je u okviru Međunarodnog takmičarskog programa na Letnjoj sceni na Kalemegdanu, a bavi se svetom tinejdžera sa autizmom koji žive u izolovanom rezidencijalnom centru istog imena. Ovi omladinci žive u ravnoteži između stvarnog i fantastičnog, fizičkog i metazifičkog, na neki način i izvan vremena. O svom filmu reditelji Đovani Benini i Davide Provolo kažu: „Ideja je bila da predočimo fenomen autizma na način koji bi istakao snagu, slobodu, vizionarsku moć tih mladih ljudi. Mislim da smo uspeli da podelimo trenutke u kojima se uspešno integrišu stvarnost i fantastika, fizičko i metafizičko, strah i zadovoljstvo. Oni su nam pokazali odlučnost, konstantnost, posvećenost i sposobnost da idu za svojim željama uprkos uštogljenosti našeg društva.“

U utorak, 8. septembra, na programu Beldocsa izdvajamo film domaće takmičarske selekcije „Pripadnost“ Tee Lukač, „Otac Arsenije“ Svetlane Cemin u selekciji Specijalne projekcije, i film „XY Čelzi“ u selekciji I kao integritet, koji govori o kontraverznoj Čelzi Mening, koja se suočava sa dalekosežnim posledicama svoje prošlosti – istorijskim odavanjem poverljivih informacija koje je dovelo do njene zatvorske kazne.

Selekcija „Eco Dox” na Festivalu evropskog filma Palić

 

  1. Festival evropskog filma Palić, koji se ove godine održava od 12. do 18. septembra u Subotici i na Paliću, predstaviće selekciju „Eco Dox”, baziranu na dokumentarcima posvećenim temama izazova očuvanja životne sredine. Festival se ove godine održava u bioskopu „EuroCinema” i „Art bioskopu Lifka” u Subotici, kao i bioskopu „Abazija” na Paliću. Publici će biti predstavljeno više od 100 filmova iz svih krajeva Evrope, u 15 različitih selekcija i programskih celina.

Igor Toholj, selektor programa „Eco Dox”, odabrao je osam filmova koji će biti na repertoaru u Art Bioskopu Lifka, od 13. do 18. septembra svakog dana u 16 časova. U obrazloženju ovogodišnje selekcije Toholj je istakao da se izdvajaju filmovi nastali ženskim rukopisom, sa mnogo poštovanja prema esenciji ovozemaljskog života u svom čistom pojavnom obliku. „Upravo rediteljke filmova „Kiruna, potpuno novi svet”, „Kad je paradajz upoznao Vagnera” i „A sad se spušta veče”, pokazuju da kroz vizuelni rafinman, pravilan tretman i empatiju čak i obični ljudi iz naroda postaju veći od surovog života u kome su često samo statisti bez apriori značajne uloge”, zaključio je selektor programa i dodao: „Sa druge strane, reditelji se izdvajaju angažovanošću i otkrivanjem istine u tretmanu kako globalnih tako i naizgled lokalnih tema u aktuelnom ekološkom dokumentarizmu. Njihovo polje interesovanja se prostire od dramatičnog apela za spas planete, posvete nepatvorenoj lepoti prirode i njene održivosti do ukazivanja na ugrožene životinjske i biljne vrste, na zemji i pod vodom. I sve je to zaodenuto u ruho autorstva i kreativnog dokumentarizma”.

Film „A sad se spušta veče” Maje Novaković prikazuje gorko-slatki život dve starice koje žive izolovano u brdima istočne Bosne, a priroda je entitet sa kojim one pričaju, kojeg slušaju i poštuju. Češka autorka Greta Stocklassa režirala je film „Kiruna, potpuno novi svet”, koji predstavlja  portret istovremeno i utopijskog i distopijskog grada, ali i beskopromisnu refleksiju današnjeg društva. Ostvarenje „Kad je paradajz upoznao Vagnera” grčke rediteljke Marianne Economou je gorko-slatka priča o dvojici nesvakidašnjih Grka koji prkose industrijskoj poljoprivredi uzgajanjem organskog paradajza uz zvuke Vagnerove muzike. Na programu će biti i filmovi „Tritonov vrt” Dragana Stojmenovića, „66 metara – podizanje nivoa mora” nemačkog reditelja Alexandera Lahla, „Vukovi na granicama” češkog reditelja Martina Pava, nemačko-austrijska produkcija „Sem lepotereditelja Erwina Wagenhofera, i „Sada koji je režirao nemački autor Jim Rakete.

Festival evropskog filma Palić podržali su Evropska unija kroz program Kreativna evropa MEDIA,    Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Vojvodine, Grad Subotica, i mnogobrojni partneri i medijski partneri.

Festival će ove godine biti održan uz poštovanje svih mera Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19. Organizacionom timu festivala je prioritet zdravlje i bezbednost kako publike, tako i gostiju i festivalskog tima. Zvanični protokol, sa detaljnim uputstvima o merama tokom trajanja festivala, biće donet i blagovremeno objavljen pre početka manifestacije.

 

Trećeg festivalskog dana, u subotu, 5. septembra, u okviru srpske takmičarske selekcije, u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije prikazani su dokumentarci „Viktorija, 15“ Mine Petrović i „Bugarski san“ Srđana Šarenca, kao i filmovi domaćih autora „Susret“ Marije Strajnić i „Napolju svetaju narandže“ Nevene Desivojević, u okviru revijalnih selekcija Povetarac i Meteori.

„Viktorija, 15” Mine Petrović je priča o petnaestogodišnjoj Viktoriji, bubnjarki iz Smedereva, čija se strast prema muzici rasplamsava tokom Rok kampa za devojčice na Islandu. Međutim, iako ostvari kontakte, povratak u rodni grad je pogađa, ali je sećanja na blisku prošlost motivišu da nastavi sa sviranjem i školovanjem. Mina Petrović o filmu kaže: „Na prelazu iz detinjstva u odrasli svet, u potrazi za svojim mestom pod suncem, istovremeno malo obeshrabrena mestom u kojem živi ali i ohrabrena time što voli da radi, Viktorija uspeva da ode na Island, destinaciju koju mnogi neće za života posetiti a koja je vrlo specifična i magična na svoj način“.

„Bugarski san” Srđana Šarenca, realizovan u bosanskohercegovačko-srpsko-hrvatskoj koprodukciji je poučna priča o Petri koja odbija da prihvati okolnosti prevremene penzije, već kao pripadnik nove generacije „seniora” smatra da život ne prestaje starenjem. Na prevremenu penziju u Nemačkoj ona gleda kao na početak novog poglavlja u životu, pa odlučuje da ostavi sve za sobom i preseli se u Istočnu Evropu. „Budući da sam ranije sudjelovao na Berlinskom festivalu, uočio sam da i u Njemačkoj, koja je najbogatija država Evropske unije, postoji ranjiva skupina građana. To su autohtoni Nijemci u sedmoj ili osmoj deceniji života koji su cijeli radni vijek radili u Njemačkoj, a sada ne mogu da prežive od minimalne penzije, koja se kreće od 700 do 800 eura mjesečno. Ti penzioneri ne prihvataju da je starost kraj, već smatraju da je ona mogućnost za početak novog života i odlučuju da se presele u zemlje Istočne Evrope, gdje nikada ranije nisu bili, ali će u njima sa svojom penzijom moći puno kvalitetnije živjeti. Kao što bi naš narod rekao: sa 700 eura u Njemačkoj smo golje, a kod nas carevikaže Šarenac.

Film Marije Strajnić „Susret“ intimna ispovest o susretu nenje bake, Jelene i tada mladog momka Dragutina, koji se dogodio 1953. godine, prikazan je u okviru revijalne selekcije Meteori. Autorka o filmu kaže: „Film Susret je priča o trajanju. Pokušala sam da zabeležim odnos moje bake Lele i njene srodne duše Bajice, sa kojim je preko 60 godina komunicirala isključivo putem pisama i poezije. Zanimalo me je kako se opipava platonska ljubav i da li se može sretati neko ko nije tu. Dve osobe, dve zemlje, dve porodice, dva konteksta, dva doživljaja – a ljubav jedna“.

Film Nevene Desivojević, srpsko-portugalska produkcija „Napolju svetaju narandže“ prikazan je u okviru selekcije „Meteori“ u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije. Priča filma smeštena je u selo na severu Portugala, jedno od onih malih mesta u kojem svaki stanovnik ima svoju funkciju. U takvim područjima, oni koji se iole razlikuju osećaju se izgubljeno i usamljeno,  a strah od nepoznatog ih drži podalje od promene, baš kao i protagonistu filma.  Ovo srpsko-portugalsko ostvarenje podržao je Filmski centar Srbije, a ovenčano je nagradom Black Magic Design za najbolju kameru na Filmskom festivalu u Melburnu u Australiji. O ideji za snimanje filma Nevena kaže: „Tokom završnog semestra na Master studijama programa Doc Nomads, u novinskom članku naišla sam na vest da u jednom malenom selu na severu Portugala neko od žitelja potkrada seljane. To me je odmah podsetilo na situaciju sa kojom su se seljani u mom šumadijskom selu nosili u danima mog detinjstva, što je bila motivacija da otputujem tamo i upoznam ih. Tako se rodila ideja o snimanju filma u i o miljeu gde svaki stanovnik ima svoju funkciju, a oni koji se ne pripitome tom sistemu, ispaštaju“.

U okviru programa četvrtog festivalskog dana, za nedelju 6. septembar izdvajamo film „Potreba za mržnjom“ Filipa Čolovića iz srpske takmičarske selekcije (Amfiteatar ispred Muzeja Jugoslavije u 20.00), film domaće autorke Dragane Jovanović „Vreme“, koji će biti prikazan na Letnjoj sceni na Kalemegdanu u 22 sata u okviru revijalne selekcije Posebne projekcije, kao i film Inme de Reyes „Osamdeset dinara“, koji je nastao u Srbiji (Terasa Art bioskopa Kolarac u 22h). Takođe, posebno preporučujemo filmove iz selekcije Retrospektiva Maka Sajka, jednog od najzanimljivijih dokumentarnih autora bivše Jugoslavije.

Svečano otvoren 13. Beldocs festival

U četvrtak, 3. septembra u 20 sati, svečanom ceremonijom u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije otvoren je 13. Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs.

Prisutnima se u ime festivalskog tima obratila Mara Prohaska Marković, direktorka festivala, koja je izrazila radost jer se manifestacija ipak održava u fizičkom prostoru: „Srećni smo da Beldocs ima toliko profesionalan i posvećen tim, koji uprkos svemu nastavlja beskompromisno da radi na promociji srpske, evropske i svetske dokumentaristike i razvoju publike u ovoj oblasti. Nastavlja da ostvaruje viziju Beldocsa i misiju dokumentarizma – da nas ljude uroni u živote drugih, da hodamo njihovim stazama, sagledamo svet iz drugačije perspektive, budemo svesniji ljudi koji će oblikovati svesnije društvo. Beskrajno smo zahvalni srpskim autorima, pravim rediteljima i producentima, koji su u situaciji ove opšte neizvesnosti i nepredvidivosti ipak odlučili da nam povere svoje filmove, da im upriličimo premijere – sedam svetskih i jednu nacionalnu“, istakla je ona.

Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije koji je podržao festival, rekao je: „Ovogodišnji Beldocs će ostati upamćen. Ovo je neka nova stvarnost, ali siguran sam da i slogan govori dovoljno – Real faces, real places.To znači da su večeras prava lica na pravom mestu. Uvek je veliko zadovoljstvo dati podršku domaćim festivalima, naročito onima meni dragim, kao što su dokumentaristički“.

Marko Grba Singh, umetnički direktor festivala, na ceremoniji otvaranja je izjavio: „Ovo stvarno deluje potpuno neverovatno i predivno, jer smo se potrudili iz sveg srca da se festival desi, da ne bude samo u digitalnom formatu već da zaista bude pred ljudima. Ovo je predivno veče za sve nas“.

Nakon svečanog otvaranja u istom prostoru prikazan je domaći film „Govori da bih te video“ rediteljke Marije Stojnić, koji će se sa sedam drugih ostvarenja takmičiti za najbolji festivalski film u okviru Srpskog takmičarskog programa. Film stiže pred domaću publiku nakon svetske premijere na prestižnom IDFA festivalu i projekcije u Muzeju modernih umetnosti MoMA u Njujorku, a istražuje zvučne krajolike Radio Beograda, jedne od najstarijih radio-stanica u Evropi.

O filmu rediteljka Marija Stojnić kaže: „U filmu „Govori da bih te video” pratimo imaginarni put radiofonskog zvuka, a Radio je viđen kao jedan personifikovani gigant, svemirski brod koji polako jedri kroz vreme i skuplja i akumulira naše kolektivno intergeneracijsko iskustvo. Ipak, sadržaj prikazan u filmu predstavlja tek jedan mali deo celokupnog programa i sadržaja Radio Beograda. Ovo je omaž, ljubavno pismo radiju, i film koji postavlja večita pitanja o nama i svetu koji nas okružuje“.

Na Terasi Art bioskop Kolarac u okviru selekcije Udarni termin prikazan je film „Državna sahrana“ legendarnog Sergeja Loznice, sa jedinstvenim i do sada neviđenim arhivskim snimcima sa sahrane Josifa Staljina.

Filmski program prve festivalske večeri završen je projekcijom filma „Forman protiv Formana“ Helene Treštikove i Jakuba Hejna, o životu slavnog reditelja Miloša Formana, nastalog u produkciji češke televizije i francuskog kanala ARTE. Prema rečima rediteljke Helene Treštikove, Miloš Forman je bio upoznat sa projektom: „Bio je zadovoljan njime i odobrio je koncept filma. U to vreme je bio prilično bolestan i nije želeo da ga snimamo. Umro je dok smo još radili na projektu“.

Drugog festivalskog dana na programu u okviru srpske takmičarske selekcije od 20 sati u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije je film „Zaklinjem se“ Nikole Dragovića i Milutina Petrovića. U okviru internacionalnog takmičarskog programa na Letnjoj sceni na Kalemegdanu biće prikazan film „Svemirski psi“ o Lajki, psu lutalici i drugim uličnim psima u Rusiji. Od revijalnih selekcija izdvajamo Retrospektivu filmova Kler Simon u Muzeju savremene umetnosti.

USPEŠAN „POVRATAK U BIOSKOPE“

Filmovi su se vratili svojoj kući – bioskopima

Beograd, 02.09.2020 – Bioskopi u Srbiji posle šest meseci pauze ponovo su otvorili svoja vrata za posetioce juče uz veliku akciju „Povratak u bioskope“. Na repertoaru bioskopa našli su se odabrani filmovi iz protekle godine po specijalnoj ceni ulaznice od 100 dinara.

Uz podršku Filmskog centra Srbije, svi prikazivači i distributeri filmova u zemlji su se ujedinili i zajedničkom akcijom, pod snažnim sloganom „Povratak u bioskope“, započeli rad, uz poštovanje svih mera bezbednosti koje su propisane od strane nadležnih organa. 

„Više od 4,000 posetilaca juče je uživalo u gledanju filmova na velikom platnu Cineplexx bioskopa. Među naslovima za kojim je vladalo najveće interesovanje našli su se deveti film proslavljenog reditelja Kventina Tarantina „Bilo jednom…u Holivudu“, akcija „Paklene ulice: Hobs i Šo“, favorit mlađe publike „Džumandži: Sledeći nivo“, ali i domaće ostvarenje „Ajvar“, rediteljke Ane Marije Rosi, koji je imao sjajnu reakciju publike i pre zatvaranja bioskopa. “ rekao je Ivan Hinić , predsednik Sekcije prikazivača u Privrednoj komori Srbije.

Da podsetimo, Filmski centar Srbije je još na samom početku pandemije prepoznao da su distributeri i prikazivači prvi osetili prekid u radu, i da se poslednjii vraćaju normalizaciji u poslovanju, gotovo šest meseci nakon što su bioskopi u Srbiji zatvoreni. Zbog svega ovoga, FCS je podržao ovu akciju, koja je imala za cilj ponovno uspostavljanje bioskopskog života u zemlji, na zadovoljstvo svih zainteresovanih strana i publike, a u skladu sa propisanim merama prevencije širenja epidemije. Filmski centar Srbije je uložio značajna sredstva i energiju u razvoj i osavremenjivanje bioskopske infrastrukture širom Srbije, i jedan je od prioriteta da se ova grana filmske industrije što brže oporavi, ali i poboljša nakon perioda u kome nije imala mogućnost da ostvari prihode.

 Filmski centar Srbije na snimanju „Hadžijinog zvona“

Delegacija Filmskog centra Srbije posetila je snimanje filma „Hadžijino zvono“ i serije „Nečista krv“.  Gordan Matić, direktor FCS-a, tom prilikom je istakao da ova poseta predstavlja podršku ekipi i da je FCS uvek na raspolaganju kad god je potrebno, bilo da se radi o finansijskoj, logističkoj ili moralnoj podršci.   Filmski radnici su, baš kao i svi drugi žitelji Srbije, ugroženi kornom. Ipak, to nije prekinulo snimanje, iako ga je svakako učinilo zahtevnijim i složenijim. Na setu „Nečiste krvi“ sve propisane mere se poštuju: glumci su testirani, svi članovi ekipe su obavezni da nose zaštitne maske, vrši se dezinfekcija i drži odstojanje.

„Čitave porodice žive o filma i bilo nam je veoma važno da omogućimo uslove potrebne da se snimanja nastave i ne prekidaju“ objašnjava  Matić. „Naravno sve to uz predostrožnost i sve mere opreza. Želimo da izađemo iz kancelarije i pomognemo. Pokažemo da samo deo tima. To je jedan od razloga zbog koga smo ovog leta posetili snimanje filmova Toma, Leto kada sam naučila da letim i Hadžijinog zvona. Uskoro putujemo u Knjaževac gde Miloš Avramović i njegova ekipa rade na nastavku Južnog vetra.“

Filmsko-serijski projekat „Nečista krv“ je trenutno u trećoj, od ukupno planiranih četrnaest nedelja snimanja. „Sjajno nam ide, da ne ureknemo, svi smo veoma zadovoljni“, rekla je producentkinja Snežana van Hauvelingen. „Nema kašnjenja, sve protiče po planu. Trenutno se snima materijal koji će biti iskorićen za film i prve tri epizode televizijske serije. Trudimo se  da zbog reditelja i glumaca snimamo što više hronološki. Plan snimanja obuhvata dve velike celine: Milutin Petrović režira film i prvih pet epizoda, a onda Goran Stanković preuzima i režira sledećih pet epizoda.“

Ambiciozni projekat za film „Hadžijino zvono“ i seriju „Nečista krv“ nastaje u produkciji produkcijske kuće This and That Productions (film i serija) i RTS-a (serija), kao i uz podršku FCS-a i MEDIA programa. Planirano je da snimanje traje 84 dana i očekuje se da film „Hadžijino zvono“ pred publiku stigne tokom 2021. godine.

Somborski filmski festival – Odluka o odlaganju