Nakon dve nagrade publike film „Ovuda će proći put“ nastavlja svetsku turneju

Ostvarenje Nine Ognjanović na 18. Filmskom festivalu „Evropa oko Evrope“ u Parizu

Film „Ovuda će proći put“ rediteljke Nine Ognjanović biće prikazan u četvrtak, 23. marta na festivalu autorskog, dokumentarnog i eksperimentalnog filma „Evropa oko Evrope” koji se po 18. put održava u Parizu.

Projekcija debitantskog ostvarenja Nine Ognjanović održaće se u okviru selekcije THEMA van takmičarskog programa, nakon koje će biti održan razgovor sa autorkom.

Selekcija festivala „Evropa oko Evrope“ predstavlja autorske i art-house filmove nastale u produkciji u nekoj od zemalja članica Saveta Evrope. U fokusu festivala su afirmisani autori ali i mlade nade evropskog filma. Jedan od ciljeva festivala je jačanje kinematografske mreže širom Evrope, a osim projekcija i razgovora sa autorima organizuju se majstorski kursevi i panel diskusije sa prestižnim gostima.

Srpska premijera filma „Ovuda će proći put” održana je u okviru glavnog takmičarskog programa 51. FEST-a na kome je film osvojio nagradu publike za najbolji evropski film. Svetska premijera filma održana je na festivalu Slamdance u Sjedinjenim Američkim Državama u januaru 2023. na kome je dobio nagradu publike i specijalno priznanje žirija za najbolji igrani film.

Film će od jeseni biti u bioskopima širom Srbije.

Radnja filma smeštena je u odsečeno, zaboravljeno selo blizu kog će uskoro biti izgrađen autoput. U selo, osim autoputa, stiže i stranac. Meštani, puni nepoverenja i straha prema promeni koju put donosi, sumnjaju da i stranac ima neke veze sa tim i da skriva svoje prave namere. Nekoliko nesporazuma i laži je dovoljno da netrpeljivost meštana prema strancu preraste u otvoreni sukob, a Jana, devojka iz sela koja se zaljubila u stranca, shvata da je ona jedina koja može da ga spasi od opasnosti koja se nad njim nadvila.

Uloge u filmu tumače Jana Bjelica, Zlatan Vidović, Vladimir Maksimović, Ninoslav Ćulum, Svetozar Cvetković, Branislava Stefanović, Igor Filipović, Pavle Čemerikić, Marta Bogosavljević, Eva Ras i Demijan Kostić.

„Ovuda će proći put” podržan je od strane Ministarstva kulture Republike Srbije i Filmskog centra Srbije. Producent filma je Pointless Films, dok su koproducenti Fakultet dramskih umetnosti i Radio Televizija Srbije.

Projekcija dokumentarnog diptiha Mile Turajlić u Dvorani Kulturnog centra Beograda

Mila Turajlić: Jako mi je važno da se uživo sretnem sa beogradskom publikom i da razgovaramo o filmovima „Nesvrstani“ i „Filmske gerile“

Dokumentarni diptih „Non-Aligned & Ciné-guerrillas“ (Nesvrstani i Filmske gerile) autorke Mile Turajlić biće prikazan od 13. do 22. marta u 18 i u 20.30 časova u Dvorani Kulturnog centra Beograda. U prvoj nedelji prikazivanja (od 13. do 17. marta u 19.30) između projekcija biće održani i razgovori sa autorkom. Projekcije u DKC pratiće izložba „Jugoslovenska svedočanstva o Alžirskoj revoluciji – arhivski omnibus“ koja će u subotu, 18. marta u 12 časova biti otvorena u Muzeju afričke umetnosti. Kustosi izložbe su Mila Turajlić, Maja Medić, Ana Knežević i Emilia Epštajn.

Na konferenciji za medije održanoj u ponedeljak, 13. marta u Dvorani Kulturnog centra Beograda prisutnima se obratila autorka, Vladimir Tomčić, direktor Filmskih novosti i Emilia Epštajn kustoskinja Muzeja afričke umetnosti.

Ivan Aranđelović, urednik filmskog programa DKC se u ime Kulturnog centra Beograda zahvalio autorki na ekskluzivitetu da film bude prikazan upravo u ovom bioskopu.

Mila Turajić, autorka diptiha je uzvratila zahvalnost Dvorani Kulturnog centra Beograda na tome što je već dugi niz godina kuća dokumentarnog filma i što je uspeo da održi jedan prostor u Beogradu gde autorski dokumentarni film može da igra na redovnom repertoaru i da postoji u bioskopskom životu grada.

„Nakon što sam predstavila diptih na 28. Festivalu autorskog filma u Beogradu imala sam priliku da odem u Alžir, što bi verujem Stevanu Labudoviću bila najdraža projekcija. Film je na Festivalu angažovanog filma u Alžiru osvojio Grand Prix, učesnici koji su bili deo filma Filmske gerile su došli na projekciju, obratili se publici i to je bilo veoma emotivno. Prošle nedelje je bila premijera filma u Njujorku, tako da je ovaj diptih počeo da živi bioskopski život. Jako mi je bilo važno da se vratim u Beograd i da osmislim koncept u okviru koga ću svako veče da budem tu i da se susretnem sa publikom jer ovi filmovi otvaraju dosta tema,” rekla je autorka.

„Pri tom se i jako lepo namestilo da je stigao i poziv od Muzeja afričke umetnosti da osmislimo i muzejski deo ovog projekta, jer priča o Stevanu Labudoviću od inicijalne filmske ideje je postala jedan koncept koji smo nazvali Filmski žurnali Nesvrtanih u saradnji sa Filmskim novostima i da je ovo jedan pravi umetničko-istraživački poduhvat. Mi ne stajemo na ovome već nastavljamo da istražujemo i skeniramo filmske materijale koje su snimatelji Filmskih novosti snimali za Nesvrstane zemlje,” dodatno je naglasila rediteljka ostvarenja.

Vladimir Tomčić, direktor Filmskih novosti je na konferenciji izjavio: „Mila je na neki način u Filmskim novostima deo kolektiva, ona je vrhunski profesionalac i pre svega prijatelj. Njen dosadašnji opus je bio vezan za naš arhiv što je nama velika čast. Filmovi koje je ona snimila govore o njenoj temeljitosti, i naš arhiv poznaje dovoljno dobro i kao naša šefica arhiva. Dokumentarni film se ne može falsifikovati i zato su oni najbolji čuvari sećanja na neko prošlo vreme. Zato je važno da se arhivska građa putem projekata kao što je Milin učini dostupnim široj javnosti i da dožive satisfakciju koju zaslužuju. Publika se ne može prevariti.“

Emilia Epštajn, kustoskinja Muzeja afričke umetnosti je izrazila veliko zadovoljstvo povodom rada na izloži koja će u subotu biti otvorena i prisutnima se obratila rečima: „Izložbu ćemo otvoriti na dan potpisivanja primirja između Francuske i Alžira. Mnogo nam je značilo da u našem radu na arhivu pridodamo usmene istorije koje su došle preko Mile, tj. jedan ljudski momenat koji će biti važan deo ove izložbe. Imali smo posebnu priliku da nam Mila i Maja Medić ukažu na Maju Plavšić, službenicu Crvenog krsta koja je učestvovala u Alžirskom ratu. I sa jako puno ljudi smo dodatno bili u komunikaciji kako bismo što više saznali o gospođi Plavšić i čitavom tom periodu. Pored snimaka sa Majom Plavšić uvrstili smo i podatke koje je Mila snimila sa Borkom Lalović, suprugom Miloša Lalovića ambasadorom u Tunisu. U poslednje vreme našem muzeju postaje važan antikolonijalni kontekst, kao i tema dekolonijalizacije institucija i govora. U ovoj temi Alžira bilo je jako zanimljivo videti period završetka rata, ali je bilo i interesantno pratiti šta se posle desilo, tj. koji potencijali se nisu ostvarili. Naši osnivači muzeja Zdravko Pečar koji je bio ratni dopisnik i Veda Zagorac koja je bila na mestu atašea za štampu u jugoslovenskoj amabasadi u Tunisu su takođe bili savremenici Stevana Labudovića. Po određenim prepiskama i fotografijama sve smo ih zajedno našli u istom trenutku na istom mestu. Mila Turajlić će imati svoje autorsko vođenje kroz izložbu u nedelju, 19. marta u 11 časova.“

Konfereniciji za medije prisustvovao je i Radoslav Zelenović koji je istakao: „Ima mnogo ljudi koji su za života zaslužili da imaju film o sebi i o svom radu. I ta činjenica da Labudović nije doživeo premijeru filma u kome je glavni junak je nešto što ne bi trebalo da nam se često dešava. Pojavom Mile Turajlić je bilo potpuno jasno da imamo vanserijski filmski talenat. I drago mi je da je svoju karijeru opredelila prema filmskoj arhivistici. Dve stvari su u istoriji dostojanstveno ostarile, to su rokenrol i filmska traka. Činjenica da se Mila upustila u to da deo svoje karijere posveti jednom filmskom arhivu već je izrodila nekoliko fantastičnih rezultata, a to su ova dva filma. Kulturna dobra su neobnovljiv resurs, taj deo kulturnih dobara ko zna koga još mora da sačeka da bi postao dostupan javnosti. Ovaj deo je postao dostupan javnosti i ustalasao ju je. Naši autori iz Filmskih novosti su stvorili za mnoge zemlje dragocene materijale koje oni nemaju. Mnoge kinematografije su dobile svoj deo filmske istorije zahvaljujući ljudima sa ovih prostora. Nadam se da si Mila ovoga svesna i molim te da nastaviš da se baviš ovom temom i dalje.“

„Non-Aligned & Ciné-guerrillas: Scenes from the Labudović Reels“ je dokumentarni diptih koji se sastoji od dva dugometražna filma koji vode na arhivsko putovanje kroz proces stvaranja projekta Trećeg Sveta. Filmovi su bazirani na do sada nikada ranije prikazanim 35mm filmskim materijalima, koje je snimio Stevan Labudović, snimatelj Filmskih novosti, koji je pratio predsetnika Tita trideset godina.

Projekcija dokumentarnog diptiha „Non-Aligned & Ciné-guerrillas“ Mile Turajlić i razgovori sa autorkom u Dvorani Kulturnog centra Beograda

Projekcije u DKC pratiće izložba „Jugoslovenska svedočanstva o Alžirskoj revoluciji – arhivski omnibus“ u Muzeju afričke umetnosti

Dokumentarni diptih „Non-Aligned & Ciné-guerrillas“ (Nesvrstani i Filmske gerile) autorke Mile Turajlić biće prikazan od ponedeljka, 13. do srede 22. marta u 18 i u 20.30 časova u Dvorani Kulturnog centra Beograda. U prvoj nedelji prikazivanja (od 13. do 17. marta) između projekcija biće održani i razgovori sa autorkom.

Projekcije u DKC pratiće i izložba „Jugoslovenska svedočanstva o Alžirskoj revoluciji – arhivski omnibus“ koja će u subotu, 18. marta u 12 časova biti otvorena u Muzeju afričke umetnosti (Kustosi izložbe: Mila Turajlić, Maja Medić, Ana Knežević, Emilia Epštajn). Izložba se zasniva na arhivskom materijalu i usmenim svedočanstvima Jugoslovena koji su počev od 1958. godine aktivno pružali pomoć alžirskom narodu tokom njihove borbe za nezavisnost od francuske kolonijalne vlasti, sve do zvaničnog oslobođenja, 1962. godine. Postavka u MAU se otvara na dan kada je 1962. potpisan istorijski Sporazum u Evijanu kojim je okončan Alžirski rat za nezavisnost (1954–1962) i koji označava kraj francuskog kolonijalizma u ovom delu Afrike.

„Non-Aligned & Ciné-guerrillas: Scenes from the Labudović Reels“ je dokumentarni diptih koji se sastoji od dva dugometražna filma koji nas vode na arhivsko putovanje kroz proces stvaranja projekta Trećeg Sveta. Filmovi su bazirani na do sada nikada ranije prikazanim 35mm filmskim materijalima, koje je snimio Stevan Labudović, snimatelj Filmskih novosti, koji je pratio predsetnika Tita trideset godina.

Mila Turajlić, autorka dva dokumentarna ostvarenja je povodom dolaska u Beograd i projekcije filmova izjavila: „Raduje me da će publika imati priliku da na redovnom repertoaru bioskopa DKC pogleda oba filma iz diptiha o Stevanu Labudoviću, jer je to način na koji smo zamislili da će filmovi cirkulisati. Rad na filmovima trajao je 7 godina, a u saradnji sa Filmskim novostima pronašli smo i digitalizovali materijale koji do sada nisu korišćeni, a koje je Stevan Labudović kao jedan od dva snimatelja zaduženih da prate Predsednika Tita na putovanjima mira, snimio u Aziji i Africi“.

“Prvi film u diptihu posvećen je nastanku Pokreta nesvrstanih i Samitom koji je održan u Beogradu 1961. godine, dok je drugi film uzbudljivo putovanje u arhivske materijale koje je Stevan Labudović snimio tokom 3 godina alžirskog rata za nezavisnost. Svaki film stoji za sebe kao iskustvo, ali gledanjem oba dobija se mnogo šira slika značaja filmske slike koja se čuva u Filmskim novostima. Posebno me raduje prilika da se susretnem sa gledaocima, da razmenimo utiske i emocije, tako da će tokom prve nedelje prikazivanja između filmova biti održani razgovori sa publikom,” istakla je autorka. Povodom prateće izložbe je precizirala: “Muzej afričke umetnosti nam je pružio priliku da upotrebimo materijale snimljene za projekat koji nisu korišćeni u filmovima, i da ih upotpunimo sa izuzetno zanimljivom dokumentacijom iz njihovih fondova, Filmskih novosti i privatnih arhiva”.

Svetska premijera Non-Aligned održana je na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Amsterdamu – IDFA, Ciné-guerrillas je premijerno prikazan na Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu (TIFF), dok je srpska premijera diptiha održana na 28. Festivalu autorskog filma.

Mila Turajlić (Beograd, 1979) je rediteljka dokumentarnih filmova. Njen prethodni dokumentarni film „Druga strana svega“ premijerno je prikazan na festivalu u Torontu 2017. godine, a osvojio je 32 nagrade, uključujući prestižnu nagradu IDFA festivala za Najbolji dokumentarni film. Časopis The New Yorker je ovo ostvarenje uvrstio u najbolje u 2018. Njen debitantski dokumentarni film „Cinema Komunisto“ (2010), premijerno je prikazan na festivalima IDFA i Tribeca, a potom osvojio 16 nagrada. Mila Turajlić je 2020. godine pozvana u članstvo Američke filmske akademije (Oskar).

Dodatne projekcije filma “Ovuda će proći put” autorke Nine Ognjanović u okviru programa PostFESTum

Nakon srpske premijere filma „Ovuda će proći put“ autorke Nine Ognjanović održane u mts Dvorani u okviru glavnog takmičarskog programa 51. FEST-a biće organizovane još dve dodatne projekcije ostvarenja mlade autorke u okviru programa PostFESTum.

“Ovuda će proći put” biće prikazan u bioskopu Cineplexx Ušće u sali 2 u utorak, 7. marta u 19 časova i u Dvorani Kulturnog centra Beograda, u subotu, 11. marta u 19.30 časova.

Program PostFESTum je prava prilika za sve one koji nisu stigli da pogledaju filmove koje su želeli tokom trajanja 51. FEST-a. U okviru ovog programa biće prikazani najgledaniji filmovi sa ovogodišnjeg festivala.

Svetska premijera filma “Ovuda će proći put” održana je na festivalu Slamdance u Sjedinjenim Američkim Državama u januaru 2023. na kome je dobio nagradu publike i specijalno priznanje žirija za najbolji igrani film.

Nina Ognjanović je diplomirala 2022. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na katedri za filmsku i televizijsku režiju. Njeni kratki filmovi „Novi televizor“ i „Plaču“ prikazivani su na mnogobrojnim festivalima širom sveta i u okviru prve sezone RTS-ove emisije „Rani kadrovi“

Radnja filma „Ovuda će proći put“ smeštena je u odsečeno, zaboravljeno selo blizu kog će uskoro biti izgrađen autoput. U selo, osim autoputa, stiže i stranac. Meštani, puni nepoverenja i straha prema promeni koju put donosi, sumnjaju da i stranac ima neke veze sa tim i da skriva svoje prave namere. Nekoliko nesporazuma i laži je dovoljno da netrpeljivost meštana prema strancu preraste u otvoreni sukob, a Jana, devojka iz sela koja se zaljubila u stranca, shvata da je ona jedina koja može da ga spasi od opasnosti koja se nad njim nadvila.

Ostvarenje „Ovuda će proći put“ podržali su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Filmski centar Srbije. Producent filma je Pointless Films, dok su koproducenti Fakultet dramskih umetnosti i Radio Televizija Srbije.

Srpski film u muzeju MoMA u Njujorku

**Projekcija filma „Da li ste videli ovu ženu“ na prestižnom festivalu New Directors/New Films u Njujorku**

Film „Da li ste videli ovu ženu“ autora Matije Gluščevića i Dušana Zorića imaće američku premijeru na prestižnom festivalu New Directors/New Films u Njujorku. Projekcije će biti održane u četvrtak, 6. aprila u 20.45 časova u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, MoMA i u petak, 7. aprila u 18 časova u Walter Reade Theater (Lincoln Center).

Festival New Directors/New Films osnovan je 1972. godine i predstavlja zajednički projekat MoMA i Filmskog udruženja Lincoln centra u Njujorku. Nastao je sa idejom da prikaže filmove reditelja u usponu od kojih su većina tokom vremena postali poznati i veoma uspešni autori i autorke. Festival je do sada prikazao debitantska ostvarenja Pedra Almodovara, Spajk Lija, Giljerma del Tora, a predstavio je i danas značajne autore kao što su Luka Gvadanjino, Vong Kar-vaj, Mihael Haneke, Agnješka Holand, Keli Rajhart i mnogi drugi.

Povodom projekcije filma u Njujorku autori filma su izjavili: “Poziv da naš film prikažemo na festivalu na kome su započeli karijeru i neki od naših omiljenih reditelja je u isto vreme prelep, ali i zastrašujuć. Radujemo se razgovorima sa njujorškom publikom i deluje nam da će Draginja pronaći svoje mesto u tom divljem i magičnom gradu”.

Čarna Vučinić, producentkinja filma je povodom američke premijere rekla: “Velika nam je čast što će film iz Srbije biti prikazan u Muzeju moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku, u izboru najboljih debitantskih ostvarenja iz celog sveta. Ovo je veoma značajno dostignuće za celokupnu domaću kinematografiju, a očekujemo da će otvoriti vrata i za dalju distribuciju filma u Americi”.

Razgovore posle projekcije filmova u Njujorku podržao je Kontakt – Udruženje za podsticanje i istraživanje izvedbenih umjetnosti u BiH.

Sledeća specijalna projekcija u Srbiji (Q&A sa rediteljima) biće održana u Kulturnom centru Pančeva u subotu, 1. aprila u 20 časova, dok će datum druge specijalne projekcije u Beogradu biti uskoro objavljen.

Svetska premijera filma „Da li ste videli ovu ženu“ održana je na 79. Filmskom festivalu u Veneciji. Film je do sada prikazan na nekoliko festivala u svetu i dobitnik je nagrade za najbolju režiju na Međunarodnom filmskom festivalu u Bangkoku i nagrade Grand Prix „Aleksandar Saša Petrović“ na 28. Festivalu autorskog filma.

„Da li ste videli ovu ženu?“ je priča o sredovečnoj ženi Draginji, koja kroz tri različita života pokušava da iskoči iz svoje kože. Glavnu ulogu u filmu tumači jedna od najangažovanijih glumica regiona Ksenija Marinković. U pratećim ulogama pojavljuju se Isidora Simijonović, Boris Isaković, Vlasta Velisavljević, Goran Bogdan, Jasna Đuričić, Radoje Čupić, Olga Odanović, Milica Mihajlović, Ivana Vuković, Miloš Timotijević, Isidora Minić, Alex Elektra i drugi.

Meni inspirisan filmom

Jelovnik iz filma “Ovuda će proći put” u ponudi restorana Tisa New Balkan Cuisine

Ostvarenje “Ovuda će proći put” premijerno je prikazano u ponedeljak, 27. februara u mts Dvorani u okviru takmičarskog programa 51. FEST-a. Publika je film dočekala ovacijama, a osim uživanja u filmu u bioskopskim salama, produkcija filma je najavila i jedan poseban kulinarski ekskluzivitet.

Radnja filma „Ovuda će proći put“ smeštena je u odsečeno, zaboravljeno selo blizu kog će uskoro biti izgrađen autoput. Gazdarica Ruža (Brana Stefanović) i gazdaricin muž (Svetozar Cvetković) drže kafanu u kojoj se služe najukusnija jela Stare planine. Meni iz Ružine kafane, Đubek, Juneća čorba, Paprikaš i Tulumbe bio je inspiracija producentu filma, Davidu Jovanoviću da ovaj jelovnik predloži Vanji Puškaru osnivaču New Balkan Cuisine koncepta. Ružina jela će se naći od 28. februara u ponudi restorana Tisa New Balkan Cuisine.

Vanja Puškar je o ideji producenta filma da jelovnik iz filma uvrsti u ponudu svog restorana rekao: “Lično jako uživam u saradnji sa kreativnim ljudima iz drugih sfera. Hranu doživljavam kao univerzalni vid komunikacije I građenja odnosa. Upravo ovaj projekat to jako lepo oslikava. Davidova ideja da meni kafane iz radnje filma pretoči u opipljiv format kroz naš restoran je za nas jako zanimljiva i pre svega zabavna za ceo kolektiv. Kolaboracije ulivaju novu dinamiku i generišu iskustva. Mislim da ne postoji kreativniji način učenja. Delimo iste vrednosti u pogledu hrane i upravo to je napravilo ovu prirodnu sinergiju. Ružinu selekciju jela smo oblikovali kroz našu prizmu. To je naša interpretacija jelovnika Ružine kafane iz radnje filma smeštene u selu Topli Do na Staroj planini. Za sve one koji nisu pogledali film na FEST-u neka ova jela služe kao podsetnik i najava za njegovu bioskopsku distribuciju”.

David Jovanović producent filma je povodom uvođenja menija iz filma u beogradski restoran izjavio: “Volim da kuvam. Volim dobru hranu. Volim film. Hercog je rekao “Prilično sam ubeđen da je kuvanje jedina alternativa pravljenju filma” i ja se apsolutno slažem! Jako me privlači ideja da film može da se uživa i van bioskopa. Pa sam došao na ideju da Ružin jelovnik iz filma realizujem u svom omiljenom konceptu restorana New Balkan Cuisine. Velika mi je čast da je upravo Vanja Puškar ovu ideju realizovao jer za mene ovo ispunjenje nekog dečačkog sna. Još davnih dana sam govorio da će to biti prvi Mišelin u Srbiji i drago mi je da sam bio u pravu! Vidimo se u Tisi pa u bioskopima”.

Svetska premijera filma “Ovuda će proći put” održana je na festivalu Slamdance u Sjedinjenim Američkim Državama u januaru 2023. na kome je dobio nagradu publike i specijalno priznanje žirija za najbolji igrani film. Uloge u filmu tumače Jana Bjelica, Zlatan Vidović, Vladimir Maksimović, Ninoslav Ćulum, Svetozar Cvetković, Branislava Stefanović, Igor Filipović, Pavle Čemerikić, Marta Bogosavljević, Eva Ras i Demijan Kostić. Ostvarenje su podržali su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Filmski centar Srbije. Producent filma je Pointless Films, dok su koproducenti Fakultet dramskih umetnosti i Radio Televizija Srbije.

Objavljen trejler za film “Ovuda će proći put” Nine Ognjanović

Srpska premijera na 51. FEST-u

Srpska premijera filma „Ovuda će proći put“ autorke Nine Ognjanović biće održana u
ponedeljak, 27. februara u 19.30 časova u mts Dvorani u okviru glavnog takmičarskog
programa 51. FEST-a.
Pred publiku stiže i trejler filma koji je svetsku premijeru imao na festivalu Slamdance u
Sjedinjenim Američkim Državama u januaru 2023. na kome je dobio nagradu publike i
specijalno priznanje žirija za najbolji igrani film.
OVUDA ĆE PROĆI PUT, TREJLER:
https://www.youtube.com/watch?v=oINl4jqTmtg
Radnja filma „Ovuda će proći put“ smeštena je u odsečeno, zaboravljeno selo blizu kog će
uskoro biti izgrađen autoput. U selo, osim autoputa, stiže i stranac. Meštani, puni
nepoverenja i straha prema promeni koju put donosi, sumnjaju da i stranac ima neke veze
sa tim i da skriva svoje prave namere. Nekoliko nesporazuma i laži je dovoljno da
netrpeljivost meštana prema strancu preraste u otvoreni sukob, a Jana, devojka iz sela koja
se zaljubila u stranca, shvata da je ona jedina koja može da ga spasi od opasnosti koja se nad
njim nadvila.
Uloge u filmu tumače Jana Bjelica, Zlatan Vidović, Vladimir Maksimović, Ninoslav Ćulum,
Svetozar Cvetković, Branislava Stefanović, Igor Filipović, Pavle Čemerikić, Marta
Bogosavljević, Eva Ras i Demijan Kostić.
Ostvarenje „Ovuda će proći put“ podržali su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Filmski
centar Srbije. Producent filma je Pointless Films, dok su koproducenti Fakultet dramskih
umetnosti i Radio Televizija Srbije.

Dodeljene diplome za sekretare i asistente režije u Filmskom centru Srbije

U prostorijama Filmskog centra Srbije, u sredu 8. februara 2023, svečano su dodeljene diplome
trećoj generaciji polaznika kurseva za sekretare i sekretarice režije, kao i asistente i asistentkinje
režije, deficitarna radna mesta u domaćoj filmskoj i televizijskoj produkciji. Ove kurseve
organizuje Filmski centar Srbije u saradnji sa Fakultetom dramskih umetnosti u Beogradu, sa
ciljem da polaznicima pruže mogućnost da steknu znanja i započnu filmsku i TV karijeru. U
trećoj godini održavanja, na ove kurseve u organizaciji FCS i FDU javilo se preko 100 ljudi, od
kojih je 20 odabrano da pohađa nastavu.
Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije, istakao je da u odnosu na prve organizovane
kurseve sada postoji ogromna konkurencija i veliko interesovanje ljudi: “To govori pre svega o
potrebi za ovim kadrom, o prepoznavanju kvaliteta ovih kurseva, i dobroj mogućnosti relativno
brzog zaposlenja. Ovde su odabrani najbolji kandidati koji su dobili priliku da rade sa
profesionalcima, i da njihove porodice pristojno žive od ovog časnog posla. Uvek je dobro imati
mlade, sveže ljude koji će raditi na sebi i u našoj kinematografiji, koji će doneti novu energiju i
svežinu. Ti ljudi su bitni za svaki projekat”.
Narcisa Darijević Marković, predavačica na kursu za sekretarice i sekretarice režije, o samom
programu je rekla: “Teorijski deo programa trajao je dva meseca. Polaznici i polaznice su svakog
vikenda imali najmanje po 6-8 časova. Prošli su kroz sve najvažnije stvari koje se tiču stvaranja
filma, od režije, produkcije, do montaže, snimanja i obrade zvuka”. O polaznicima kursa ona je
dodala: “Interesantno je što je prvi kurs bio potpuno za žene koje nisu imale nikakvog iskustva u
filmu. To im je jako značilo. Kada su se one ubacile u filmske ekipe, onda su i starije sekretarice
režije shvatile da im fali znanja. Oni koji su već uveliko u poslu, došli su da odslušaju teoriju koja
im je značajna. Očigledno im je to puno pomoglo”.
Aleksandra Beka Volf, mentorka ovog programa i jedan od osnivača Asocijacije sekretarica
režije, opisala je praktični deo: “Polaznici kursa su praktični deo obavljali na setu serije Igra
Sudbine 4 i tu smo imali svu gostoljubivost tima produkcije Innovative. Praktični deo je bio
organizovan u 40 časova: deo je organizovan na fakultetu, a deo na setu gde smo gledali kako
se zaista radi, od trenutka kad se dođe na set. Na kraju smo imali završni ispit gde smo proverili
sve to što smo naučili na praktičnoj obuci. U organizaciji sa Asocijacijom sekretarica režije, imali
smo kao stažiranje jednu snimajuću nedelju na raznim snimanjima – što serija što filmova”.
Almira Duraković, polaznica kursa za sekretarice režije, na program se prijavila sa već velikim
iskustvom u radu na filmovima kao asistent, garderober i kostimograf, a trenutno radi kao ko-
kostimograf na projektu “Vreme smrti” po romanu Dobrice Ćosića. “Za ovaj kurs sam se odlučila
jer treba raditi na sebi i probati nove stvari. Oduševljena sam kursom, profesori su bili
božanstveni i svi smo se zaljubili u njihova predavanja. Bez obzira što imam veliko filmsko

iskustvo, oni su nama još više približili ljubav prema filmu svojom predanošću, energijom,
toplinom”, istakla je ona.
Rediteljka Andrijana Stojković kao predavačica vodila je i teorijski i praktični deo obuke za
asistente i asistetkinje režije. “Imali smo ukupno 60 časova. Jedan deo bio je teorijski, dok smo
praktični deo radili na samom fakultetu u programu Movie Magic Scheduling. To je u stvari
pravljenje plana snimanja, razrade scenarija, i raznih drugih izveštaja u samom tom programu,
koji je dosta važan danas za nekog ko hoće da bude u sektoru režije. Polaznici su imali i test koji
su samostalno radili na osnovu jednog scenarija”.
O razvoju kursa od prve generacije do danas, Andrijana Stojković je rekla: “Kurs se menja u
odnosu na potrebe i iskustva ljudi koji su tu. Na ovom konkretno, imala samo možda najveći
broj ljudi do sada, koji su već imali dodira sa snimanjima, koji su radili u filmskim ekipama.
Izabrali smo ljude koji već imaju neka znanja, pa smo probali da ih produbimo i proširimo. Bilo
mi je zanimljivo što je među polaznicima bilo onih koji su već školovani za neke od dramskih
umetnosti, koji su završili dramaturgiju ili glumu. Ali osnova kursa je uvek ista. Asistent režije je
veza između produkcije i samog reditelja, i onda oni moraju da imju znanja i sa jedne i sa druge
strane”.
Ovi intenzivni kursevi, u malim grupama polaznika, upoznali su polaznike sa procesom rada na
filmu i televiziji, kao i sa svim segmentima saradnje sa rediteljem, produkcijom, montažom,
kamerom i snimanjem i dizajnom zvuka. Učešće na radionicama bilo potpuno besplatno za sve
polaznike, a prethodno iskustvo nije bilo neophodno.

Da li je moguće zvati se Džejms Bond?

Film „Neki drugi lik“ zatvara festival dokumentarnog filma DOK #5

Reditelj ostvarenja Metju Bauer gost na zatvaranju festivala

Ostvarenje „Neki drugi lik“ reditelja Metjua Bauera zatvoriće u nedelju, 5. februara u 20 časova u mts Dvorani peto izdanje međunarodnog festivala dugometražnog dokumentarnog filma DOK #5.

„Neki drugi lik“ (The Other Fellow) odgovara na jedno pitanje: Da li je ikako moguće zvati se Džejms Bond?Film prati istraživanje identiteta kroz živote, ličnosti i avanture različite grupe muškaraca, pravih muškaraca širom sveta koji dele isto ime – Džejms Bond.

Metju Bauer autor filma je povodom premijere na festivalu izjavio:

„Veoma sam oduševljen što ćemo srpsku premijeru filma imati na zatvaranju DOK festivala. Zahvalan sam našem distributeru MCF MegaCom filmu što je pomogao da se ovo dogodi i što mi je omogućio da dođem da predstavim svoj film u jedan od mojih omiljeni delova sveta. Nažalost u filmu nema srpskih muškaraca po imenu Džejms Bond, ali ako neko ovo pročita i želi da dođe na premijeru, častiću ga martinijem“.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=EAIXFGYRkHU

Na zatvaranju festivala biće dodelje i nagrade najboljima. U okviru takmičarske selekcije biće dodeljena dva priznanja: nagrada publike i nagrada žirija publike koji je sastavljen od tri ljubitelja filma koji će glasati za najbolji debitantski film.

Peti festival dokumentarnog filma DOK #5 održava se od 2. do 5. februara u mts Dvorani. Program festivala nalazi se na sajtu https://dokfest.rs/, dok se ulaznice za festival mogu nabaviti na blagajni mts Dvorane i online putem sajta: https://www.mtsdvorana.rs/filmovi/dok5

„Pazi, vazduh!” – premijera filma o zagađenju vazduha u produkciji Oblakoder magazina

Nakon projekcije filma biće održan razgovor sa autorima i učesnicima u filmu

U četvrtak, 2. februara u 19 sati, u Spratu (Cetinjska 15) biće održana premijera kratkometražnog dokumentarnog filma Pazi, vazduh! u produkciji Oblakoder magazina, a u saradnji sa organizacijom RERI.

Ovo kratko dokumentarno ostvarenje bavi se problemom zagađenosti vazduha u Beogradu kroz razgovore sa različitim stručnjacima, a prikazuje i anketu sa sugrađanima i sugrađankama koji su iskazali svoj stav o ovom problemu.

Snežana Katunac, novinarka Oblakoder magazina i idejna kreatorka filma je povodom projekcije filma rekla:

„Iako je tema o zagađenosti vazduha prisutna u pojedinim medijima, smatram da se o tome ne govori dovoljno jer je reč o problemu koji direktno utiče na živote svih nas i ugrožava nam zdravlje. Ovim filmom smo želeli da ukažemo ne samo na postojanje problema, već smo pokušali da ponudimo i određena rešenja kako bismo informisali građane o tome na koje načine bi moglo da krene da se radi na poboljšanju kvaliteta vazduha, a poseban izazov bio je kako nešto nematerijalno, kao što je vazduh, predstaviti vizuelno. Kažem „krenulo“, jer zagađenje ne može da nestane preko noći, te ovo najverovatnije neće biti jedina saradnja Oblakodera i RERI-ja„.

U filmu se pravi poseban osvrt i na aktuelni Plana kvaliteta vazduha koji je donet 2021. godine, koji propisuje određene mere za rešenje ovog problema, ali koji ujedno ima i mnogobrojne manjkavosti.

Film je nastao u sklopu projekta „Breathe deep – Clean Air Initiative” koji Oblakoder magazin realizuje uz podršku British Council-a.

Nakon projekcije filma uslediće razgovor sa autorima i učesnicima u filmu.

Učesnici razgovora:

Snežana Katunac, novinarka Oblakoder magazina i idejna kreatorka filma
Milena Dragović, organizacija RERI
Predrag Momčilović, autor publikacije „Vazduh kao zajedničko dobro”

Moderatorka: Marija Todorović

Nakon projekcije i razgovora, muziku za sve prisutne bira DJ Samosmireno.

Linka ka događaju: https://www.facebook.com/events/684148843489837

Specijalna projekcija filma „Da li ste videli ovu ženu?“ u Dvorani Kulturnog centra Beograda

Specijalna projekcija filma „Da li ste videli ovu ženu?“ autora Matije Gluščevića i Dušana Zorića biće održana u nedelju, 5. februara u 20 časova u Dvorani Kulturnog centra Beograda (DKC).

Nakon projekcije biće održan razgovor sa ekipom fillma.

„Da li ste videli ovu ženu?“ u 2022. godini privukao je veliku pažnju publike i filmske kritike. Film je osvojio Grand Prix „Aleksandar Saša Petrović“ na 28. Festivalu autorskog filma (FAF), a autorima je pripala i nagrada za najbolju režiju na 15. Međunarodnom filmskom festivalu u Bangkoku (Tajland). Svetska premijera održana je na 79. Filmskom festivalu u Veneciji na kojem je Olga Košarić, montažerka ovog ostvarenja dobila specijalnu priznanje u kategoriji umetnika do 40 godina.

Dušan Zorić i Matija Gluščević studirali su filmsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, i do sada su se publici predstavili svojim kratkim filmovima „Strano telo“ (2018) i „Loop“ (2017) koji su imali premijere u Veneciji i Lokarnu.

POZIV ZA PRIJAVE

Edukativni program za mlade kritičare u okviru Mreže festivala Jadranske regije

Mreža festivala Jadranske regije (Sarajevo Film Festival, Filmski festival Herceg Novi, Zagreb Film Festival, Festival autorskog filma Beograd i Ljubljana International Film Festival), poziva studente filmskih akademija i srodnih fakulteta, koji su zainteresovani da uče o pisanju filmske kritike, da se prijave na radionicu koju će organizovati Filmski festival Herceg Novi, a koja će se održati od 24. do 28. februara 2023. godine.

Na poziv mogu da se prijave studenti filmskih akademija, fakulteta vizuelnih umetnosti, filoloških i filozofskih fakulteta iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Slovenije, koji bi voleli da se bave pisanjem filmske kritike.

Zainteresovani treba da do utorka, 1. februara 2023. pošalju:

kratku biografiju
motivaciono pismo (do 1200 karaktera sa razmacima, objasniti zašto vas zanima filmska kritika i navesti nekoliko novijih filmskih naslova o kojima biste pisali tokom radionice)
kritiku filma po želji (do 600 reči)

Radionicu će voditi profesionalni filmski kritičari i autori, a po završenoj radionici, najuspešniji radovi polaznika radionice biće predstavljeni na svim festivalima iz Mreže festivala Jadranske regije.

Prijave se nalaze na sledećem linku:

https://vp.eventival.com/sarajevoff/2023/custom-form/competition_info_sff_ba/edit

Za dodatna pitanja zainteresovani se mogu obratiti putem mejla: info@filmfestival.me

Velika podrška projektu filma „Narodna drama” u režiji Mirjane Karanović od strane francuskog Nacionalnog centra za film i pokretne slike

Mirjana Karanović: Osećam ogroman ponos zato što je scenario iz naše zemlje privukao pažnju i dobio podršku najzahtevnijeg filmskog fonda na svetu

Beograd, 4. januar – Filmski projekat „Narodna drama“ u režiji Mirjane Karanović i produkciji This and That Productions podržan je na konkursu francuskog Nacionalnog centra za film i pokretne slike (Centre national de cinema et de l’mage animee – CNC).

Nacionalni centar za film i pokretne slike iz Francuske objavio je rezultate plenarnih sesija održanih u novembru 2022. godine na kojima je, kao jedan od pet projekata iz celog sveta, podržan filmski projekat „Narodna drama“ iz Srbije.

Mirjana Karanović rediteljka ostvarenja je povodom ove veoma važne podrške filmskom projektu iz Srbije izjavila: „Osećam ogroman ponos zato što je scenario iz naše zemlje izabran među nekoliko stotina iz celog sveta i koji je uspeo da dobije podršku najzahtevnijeg filmskog fonda na svetu. Za mene je to najbolji dokaz kvaliteta našeg filmskog projekta. Narodna drama je odmah privukla pažnju svojom provokativnom i emotivnom pričom. Sigurna sam da ćemo napraviti dobar i atraktivan film“.

Producentkinja filma Snezana van Hauvelingen je istakla da je „Narodna drama“ prvi filmski koprodukcioni projekat podržan od strane CNC kao rezultat bilateralnog sporazuma Vlade Republike Srbije i Republike Francuske koji je potpisan 2019. sa ciljem unapređenja kulturne saradnje dve zemlje i promovisanja srpske kulture i umetnosti u svetu. „Jako je teško dobiti podršku Cinema du monde fonda, a još je veći presedan da ta podrška dođe pre podrške za produkciju u sopstvenoj zemlji. Nadam se da će i Filmski centar Srbije prepoznati važnost i podržati projekat,“ naglasila je producentkinja filma.

Bojan Vuletić, scenarista, rad na tekstu je opisao rečima: „Bio je veliki izazov adaptirati izuzetno uspešnu dramu Olge Dimitrijević i svojevremeno pozorišni hit s obzirom da ženski likovi u srpskoj kinematografiji do sada nisu imali prostora da iskažu sve probleme s kojima se žene nose u savremenom srpskom društvu. Čast mi je da sam kao scenarista doprineo uspehu ovog po svemu ultimativno ženskog projekta, u kom su pored glavnih junakinja, glavni kreativni autori i producenti žene“.

Dramaturškinja Olga Dimitrijević je rekla da joj je veoma drago da se pripreme za film uspešno odvijaju. „Narodna drama je na pozorišnim scenama pomerila granice, u tematskom i estetskom smislu. Za mene je važno da umetnost i emancipacija idu ruku pod ruku, stoga mislim da je značajno da će ovim putem priča, i sve što ona nosi, doći do još većeg broja ljudi,“ izjavila je Dimitrijević.

„Narodna drama“ Olge Dimitrijević, a prema adaptaciji scenariste Bojana Vuletića je priča o slobodi i ljubavi u konzervativnom i patrijarhalnom društvu. U središtu filma je ljubavna priča između Anke, mlade žene koju je njena porodica primorala da se uda, i Branke, folk pevačice u koju se zaljubljuje. Projekat je do sada dobio podršku za razvoj Media Kreativne Evrope i Filmskog centra Srbije, a francuski producent je renomirana produkcija Elzevir Films.

Podsećamo da je producentska kuća This and That Productions u 2022. realizovala uspešne projekte “Mrak” Dušana Milića, ovogodišnjeg srpskog kandidata za nagradu Oskar, “Nečista krv – greh predaka” prvi film na srpskom jeziku na Netflixu, “Dnevnik Diane Budisavljevic”, TV seriju “Jutro će promeniti sve”, kao i druge, a producenti sa ponosom najavljuju i projekte u 2023. i to “Majka Mara”, “Ekskurzija” i “Oče nas” koji su međunarodne koprodukcije između najmanje četiri zemlje.

Rezultati konkursa Nacionalnog centra za film i pokretne slike:

https://www.cnc.fr/professionnels/aides-et-financements/resultats-commissions/aide-aux-cinemas-du-monde–resultats-des-commissions-plenieres-des-3-7-et-21-novembre–2022_1864941

Objavljeni rezultati konkusa Filmskog centra Srbije

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije donelo je rešenje o dodeli sredstava za finansiranje i sufinansiranje projekata u kinematografiji za 2022. godinu u više kategorija.

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije donelo je rešenje o dodeli sredstava za finansiranje i sufinansiranje projekata u kinematografiji za 2022. godinu u kategoriji Sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova. Konkurs za Sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova.raspisao je Filmski centar Srbije, a Komisija Filmskog centra Srbije odlučivala je u sastavu: Marko Jocić, Dušan Jovović, Marko Krstić, Kosta Peševski i Nenad Pavlović. Na konkurs je prijavljeno ukupno 23 projekta, a podržana su četiri, i to: KUĆA, rediteljke Tanje Brzaković, producentske kuće Talas Film; JUŽNI VETAR 3, reditelja Miloša Avramovića, producentske kuće Režim; RIBAR I BALERINA, reditelja Lazara Ristovskog,
producentske kuće Zillion Film; i film JA LI GRMI, JA L’ SE ZEMLJA TRESE? reditelja Siniše Cvetića, producentske kuće Košutnjak Film.

Kompletak tekst rešenja pročitaje ovde.

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije donelo je rešenje o dodeli sredstava za finansiranje i sufinansiranje projekata u kinematografiji za 2022. godinu u kategoriji Sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih dokumentarnih filmova. Konkurs za Sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih dokumentarnih filmova raspisao je Filmski centar Srbije, a Komisija Filmskog centra Srbije odlučivala je u sastavu: Miloš Škundrić (predsednik), Čarna Radoičić, Nenad Pirnat, Nikola Lorencin i Feti Dautović. Na konkurs je prijavljeno ukupno 14 projekta, a podržano je pet, i to: A ŠTA SAD, A ŠTA TAD?, reditelja Borisa Mitića, produkcija: Dribbling Pictures; JAGODE I PEPEO, rediteljke Gabrijele Nikolić, produkcija: Servia film – Miloš Ljubomirović PR; ZA MILION GODINA, reditelja Gregora Zupanca, produkcija: Gregor Zupanc- PR Filmska i TV produkcija; NA POČETKU BEŠE KAMERA, reditelja: Bojana Vuka Kosovčevića, produkcija: Nama film; FABRIKA NE SME DA STANE, reditelja Marka Nikolića, produkcija: Talas film d.o.o.

Kompletan tekst rešenja pročitajte ovde.

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije donelo je rešenje o dodeli sredstava za finansiranje i sufinansiranje projekata u kinematografiji za 2022. godinu u Sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova za decu i omladinu.

Konkurs za Sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova za decu i omladinuraspisao je Filmski centar Srbije, a Komisija Filmskog centra Srbije odlučivala je u sastavu: Milica Tomović (predsednica), Vladislava Vojnović, Miroslav Mogorović, Stefan Arsenijević i Darko Lungulov. Na konkurs je prijavljeno ukupno šest projekta, a podržana su dva, i to: GIGA PRAVI MORE po scenariju Strahinje Savića i Filipa Vujoševića u režijo Strahinje Savića, produkcija: Ground; DO KRAJA DANA, po scenariju Jelene Maksimović i Ivana Salatića, u režiji Jelene Maksimović, produkcija: Taurunum Film.

Kompletan tekst rešenja pročitajte ovde.

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije donelo je rešenje o dodeli sredstava za finansiranje i sufinansiranje projekata u kinematografiji za 2022. godinu u kategoriji Sufinansiranje proizvodnje manjinskih koprodukcija. Konkurs za Sufinansiranje proizvodnje manjinskih koprodukcijaraspisao je Filmski centar Srbije, a Komisija Filmskog centra Srbije odlučivala je u sastavu: Biljana Prvanović (predsednica), Vuk Ršumović, Kristina Đuković, Čedomir Kolar i Natalija Avramović. Podržano je 9 projekata, i to: NEŠTO JAČE OD MENE: PRIČA O DRAŽENU PETROVIĆU – Hrvatska – dugometražni igrani film, režija: Danilo Šerbedžija, produkcija: Living Pictures; PLAVOOKI DEČAK – Grčka – dugometražni igrani film, režija: Tanasis Neofotistos, produkcija: Sense Production; SVE ŠTO S TOBOM NIJE U REDU – Slovenija – dugometražni igrani film, režija: Urša Menart, produkcija: Thalia Production – Dušica Novaković PR; PRIJE LJETA – Hrvatska – dugometražni igrani film, režija: Danis Tanović, produkcija: Baš Čelik; DRUGI KRUG – Hrvatska – dugometražni igrani film, režija: Josip Lukić , produkcija: Non-Aligned Films; ČOVEK PROTIV JATA – Severna Makedonija – dugometražni igrani film, režija: Tamara Kotevska, produkcija: Filmoskopija – Jordančo Petkovski PR; PANK POD KOMUNISTIČKIM REŽIMOM – Slovenija – dugometražni dokumentarni film, režija: Andrej Košak, produkcija: Nama film; PORODIČNI PORTRET – Hrvatska – kratkometražni animirani film, režija: Lea Vidaković, produkcija: Biberche Productions; BULETA – Hrvatska – kratkometražni igrani film, režija: Ivana Marinić Kragić, produkcija: Set Sail Films.

Kompletan tekst rešenja pročitajte ovde.

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije donelo je rešenje o dodeli sredstava za finansiranje i sufinansiranje projekata u kinematografiji za 2022. godinu u kategoriji Sufinansiranje proizvodnje domaćih kratkometražnih dokumentarnih filmova. Konkurs za Sufinansiranje proizvodnje domaćih kratkometražnih dokumentarnih filmova raspisao je Filmski centar Srbije, a Komisija Filmskog centra Srbije odlučivala je u sastavu: Miloš Škundrić (predsednik), Čarna Radoičić, Nenad Pirnat, Nikola Lorencin i Feti Dautović. Na konkurs je prijavljeno ukupno deset projekta, a podržana su četiri, i to: MAKSA, reditelj: Goran Musić, orodukcija: Centar za gerilski film; SVAČIJI BAZEN , rediteljka: Milica Drakulić Obrenov, produkcija: Milica Drakulić-PR Proizvodnja kinematografskih dela; RUPA, reditelj: Danilo Stanimirović, produkcija: REZON- Inkubator multimedijalne umetnosti i kreativnih industrija; UZLET, reditelj: Miljan Gogić, produkcija: POINT PRODUCTION.

Kompletan tekst odluke pročitajte ovde.

SILVIJA – igrani film, autorka: Ana Rodić; NEVIDLJIVI – igrani film, autor: Bojan Tasić; PSI I OSTALI – igrani film, autor: Teodora Marković.

Kompletan tekst rešenja odluke pročitajte ovde.

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije donelo je rešenje o dodeli sredstava za finansiranje i sufinansiranje projekata u kinematografiji za 2022. godinu u kategoriji Sufinansiranje razvoja projekata domaćih dugometražnih igranih i dokumentarnih filmova. Konkurs za Sufinansiranje razvoja projekata domaćih dugometražnih igranih i dokumentarnih filmova raspisao je Filmski centar Srbije, a Komisija Filmskog centra Srbije odlučivala je u sastavu: Miloš Ivanović, (predsednik), Andrijana Stojković, Igor Turčinović, Mirko Bojović i Zoran Janković,. Na konkurs je prijavljeno ukupno 19 projekta, a podržano je pet, i to: PRODUŽENI VIKEND – dugometražni igrani film, režija: Katarina Koljević, produkcija: Dart Film & Video; CHORORO – dugometražni igrani film, režija: Dušan Lazarević, produkcija: Viktorija film; BLJESAK – dugometražni igrani film, režija: Natalija Avramović, produkcija: Art & Popcorn; DRUŠTVENE NEPOGODE – dugometražni igrani film, režija: Dean Radovanović, produkcija: Nulta tačka; KONJI PEVAJU – dugometražni igrani film, režija: Luka Papić, produkcija: Ranč Production – Srđa Vučo PR.

Kompletan tekst odluke procitajte ovde.

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije donelo je rešenje o dodeli sredstava za finansiranje i sufinansiranje projekata u kinematografiji za 2022. godinu u kategoriji Sufinansiranje razvoja projekata domaćeg dugometražnog animiranog filma. Konkurs za Sufinansiranje razvoja projekata domaćeg dugometražnog animiranog filma raspisao je Filmski centar Srbije, a Komisija Filmskog centra Srbije odlučivala je u sastavu: Mileta Poštić (predsednik), Predrag Joldić, Ivan Privićević, Miloš Tomić i Nikola Purić. Na konkurs je prijavljeno ukupno četiri projekta, a podržana su tri, i to: KADA SE VOLGA ULIVALA U SAVU, reditelj: Nebojša Miljković, producentska kuća: TALAS FILM; BRANIN ČUDESNI FORUM, autor: Vera Vlajić, producentska kuća: MOVIE DRUM; KĆI ŽENE PUNOG MESECA, autor: Sanja Savić Milosavljević, producent: PRABABA.

Kompletan tekst rešenja pročitajte ovde.

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije donelo je rešenje o dodeli sredstava za finansiranje i sufinansiranje projekata u kinematografiji za 2022. godinu u kategoriji Stimulacija distribucije domaćih filmova. Na osnovu pregleda prijava, komisija Filmskog centra Srbije za Stimulaciju distribucije domaćih filmova – u sastavu: Nina Latinović (predsednica), Predrag Bambić, Milan Todorović, Branislav Jević i Ivan Aranđelović, članovi – jednoglasno je donela predlog za dodelu sredstava po konkursu za finansiranje i sufinansiranje projekata u kinematografiji za 2022 godinu – Stimulacija distribucije domaćih filmova, i to: Art Vista (2.239.568 RSD), Taramount Film (819.644 RSD), MCF Megacom Film (505.389 RSD) i Fame Solutions (215.399 RSD).

Kompletan tekst rešenja pročitajte ovde.

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije donelo je rešenje o dodeli sredstava za finansiranje i sufinansiranje projekata u kinematografiji za 2022. godinu u kategoriji Stimulacija gledanosti domaćih filmova. Konkurs za Stimulaciju gledanosti domaćih filmova raspisao je Filmski centar Srbije, a komisija FCS-a odlučivala je u sastavu: Nina Latinović (predsednica), Predrag Bambić, Milan Todorović, Branislav Jević i Ivan Aranđelović, članovi. Imajući u vidu broj gledalaca koji je ostvario svaki prijavljeni film, članovi komisije su doneli sledeći predlog za dodelu sredstava u kategoriji stimulacije gledanosti: LE FILM DOO LESKOVAC (BILO JEDNOM U SRBIJI – 199.917,83 RSD), THIS & THAT PRODUCTIONS (NEČISTA KRV: GREH PREDAKA – 329.998,99 RSD), REŽIM DOO BEOGRAD (JUŽNI VETAR 2 – 1.689.504,82 RSD), COBRA FILM DOO (TOMA – 2.858.848,67 RSD), OGNJEN JANKOVIĆ; UGLJEŠA JOKIĆ (ZLATNI DEČKO – 728.457,20 RSD) i SENSE PRODUCTION (LETO KADA SAM NAUČILA DA LETIM – 808.272,49 RSD).

Kompletan tekst rešenja pročitajte ovde.

Konkurs za Stimulaciju učešća domaćih filmova na inostranim festivalima raspisao je Filmski centar Srbije, a komisija FCS-a odlučivala je u sastavu: Nina Latinović (predsednica), Predrag Bambić, Milan Todorović, Branislav Jević i Ivan Aranđelović, članovi. Uzimajući u obzir ukupan budžet po ovom konkursu, komisija je utvrdila da na osnovu bodovne liste festivala, koja čini sastavni deo teksta konkursa, postoji ukupan broj ostvarenih bodova. U skladu sa tim, a imajući u vidu broj bodova koji je ostvario svaki pojedinačni prijavljeni film, komisija je donela predlog o dodeli sredstava za sledeće prijavljene projekte na konkursu: “Bez” (Srđa Vučo, PR – ”Ranč Production” – 952.941 dinara), “Nebesa” (Delirium Film – 317.647 dinara), “Mir” (Lula Barajević PR – 635.294 dinara), “Rampart” (Ivan Marković PR, Nanslafu Films – 158.824 dinara), “Strahinja Banović” (Art & Popcorn – 1.230.882 dinara), “Heroji radničke klase” (Agencija ”Altertise” – 476.471 dinara), “Linije” (Nezavisni filmski centar ”Vorky Team” – 476.471 dinara), “Koreni” (PR Nana 143 – 79.412 dinara) i “Prilagođeni” (Nezavisni filmski centar Film Art – Dejan Petrović – 397.059 dinara).

Kompletan tekst rešenja pročitajte ovde.

Konkurs za Sufinansiranje distribucije domaćeg dugometražnog igranog filma u Republici Srbiji raspisao je Filmski centar Srbije, a komisija FCS-a odlučivala je u sastavu: Dragan Marinković (predsednica), Andrija Lucić, Jordančo Petkovski, Srđan Bajski i Marko Stanković. Članovi komisije utvrdili su da je na konkurs pristiglo šest prijava, podnetih od strane tri distributerske kuće, i odlučili da sa po 600.000 dinara budu podržani filmovi: “Ala je lep ovaj svet” (distributer Art Vista), “Sveta Petka – Krst u pustinji” (Art Vista), “Vera” (Art Vista), “Komedija na tri sprata” (Art Vista), “Trag divljači” (Taramount film) i “Da li ste videli ovu ženu?” (Metamorfoze).

Kompletan tekst rešenja pročitajte ovde.

FCS konkursi 2022: Stimulacija samostalno snimljenog domaćeg dugometražnog filma

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije donelo je rešenje o dodeli sredstava za finansiranje i sufinansiranje projekata u kinematografiji za 2022. godinu, u kategoriji Stimulacija samostalno snimljenog domaćeg dugometražnog filma.

Konkurs za Stimulaciju samostalno snimljenog domaćeg dugometražnog filma raspisao je Filmski centar Srbije, a komisija Filmskog centra Srbije odlučivala je u sastavu: Dobrivoje Tanasijević, predsednik, Filip Čolović, Vladimir Vidić, Nevena Đonlić i Dejan Dabić, članovi.

Na konkurs je prijavljeno ukupno pet projekta, a podržano je četiri, i to: “Pored tebe” (producentska kuća “Hypnopolis DOO) u režiji Stevana Filipovića, “Mudbrick” (producentska kuća “MIR Media Group”) u režiji Nikole Petrovića, “Bora Stanković – Igra mog života” (producentska kuća “Cineesport”) u režiji Ivice Vidanovića, i “Cine-Guerrillas” (producentska kuća “Poppy Pictures”) u režiji Mile Turajlić.

Kompletan tekst rešenja pročitajte ovde.

Delegacija Filmskog centra Srbije na snimanju filma “Munje: Opet!”

Novi film u režiji Radivoja Raše Andrića, koji je dobio podršku Filmskog centra Srbije na konkursu za komercijalni repertoarski film, nastavak je voljene komedije “Munje!” iz 2001, koju je bioskopima pogledalo 600.000 gledalaca

Završeno je snimanje filma “Munje: Opet!” scenariste Srđana Anđelića i reditelja Radivoja Andrića. Ekipu filma je pred kraj ovog dela snimanja posetio Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije. Matića je u PFI studijima u Šimanovcima dočekao producent Milko Josifov, i u srdačnom razgovoru otkrio da snimanje teče po planu.

Nakon Beča, gde su snimane scene proslave godišnjice mature, Andrić i njegova ekipa su u trenutku Matićeve posete snimali u studiju u okolini Beograda, i to scene putovanja autobusom. Nova Anrićeva režija je, podsetimo, u junu prošle godine dobila podršku Filmskog centra Srbije na konkursu za sufinansiranje proizvodnje žanrovskih domaćih dugometražnih igranih filmova sa komercijalnim potencijalom (komercijalni repertoarski film). Film “Munje: Opet!” je nastavak voljene komedije “Munje!” iz 2001. godine, velikog hita koji je u bioskopima pogledalo gotovo 600.000 gledalaca.

“Šta reći o ‘Munjama’?”, zapitao je Gordan Matić po dolasku u Šimanovce: “Mnoge generacije su odrasle na ovoj Andrićevoj komediji koja se pojavila u pravom trenutku i donela jednu potpuno novu energiju u srpski film. Tragovi te energije su i dan-danas prisutni u našoj kinematografiji. Pošto na nastanku drugog dela radi ista ekipa koja nam je podarila prvi film, siguran sam da neću pogrešiti ako kažem da možemo da očekujemo još jedan kultni film. Znam koliko su autori dugo i pažljivo radili na ovom projetku, i siguran sam da on neće korespondirati samo sa starijim generacijama, nego i sa mladima koji u vreme prvih ‘Munja!’ još nisu bili rođeni. Već sledeće godine možemo da očekujemo veliku zabavu u bioskopima širom Srbije.”

“Sada se već nazire kraj snimanja”, rekao je Radivoje Andrić za sajt Filmskog centra Srbije. “Do sada smo završili otprilike tri četvrtine filma, a danas u zelenom studiju snimamo vožnju autobusom. Kratka je obdanica, pa nismo mogli da ove scene realizujemo na pravom auto-putu, pošto bi nam to znatno skratilo naše radno vreme.”

Imajući u vidu da je prethodni film jedna od najvoljenijih srpskih komedija svih vremena, pitali smo Andrića da li je bilo treme pred snimanje nastavka: “Prve ‘Munje!’ nisam gledao od montaže, znači već 22 godine”, otkrio je reditelj i nastavio: “Pa nastavku pristupim kao potpuno novom filmu da se ne bih opterećivao onim što je bilo. Naravno, tu su poznati likovi, ali oni su se za ovih dvadeset godina malo promenili. U novom filmu je upleteno više žanrova. U prvom redu to je komedija, ali ima tu i nešto malo akcije, muzičkog filma, roud muvija, i ima nešto malo kritike društva – ne u prvom planu, zabava nam je primarna, ali u drugom planu postoji i taj angažovani sloj, što se od nastavka ‘Munja!’ i očekuje.”

Sinopsis za film “Munje: Opet!” glasi: Prošlo je 20 godina, a Pop (Segej Trifunović) još uvek mašta o muzičkom uspehu, iako tezgari svirajući obrade osamdesetih. Njegov drug Mare (Boris Milivojević) je praktičniji, zarađuje za život tako što noću, od kluba do kluba, razvozi nargile za tinejdžere. Sve je isto u životima njih dvojice: nemaju devojke i doživljaje, ali zato imaju stomake. Nova muzika vlada svetom, a njen kralj, stacionarian u Beču, je Gojko Sisa (Nikola Đuričko). Gojko vlada dijasporom i određuje ukus mladih. Na snimanju spota prespektivne pevačice, Gojko insistira da se ubaci sempl iz jedne prastare pesme. Da, baš pesme njegovih školskih drugova Mareta i Popa. Pesma preko noći postaje jutjub hit. Mare i Pop saznaju da Gojko koristi njihov stari snimak i da još uvek poseduje kasetu sa originalnom pesmom. Iste noći sreću druga iz odeljenja koji se sprema na put za Beč, jer Gojko organizuje godišnjicu mature (ogromna većina odeljenja ionako živi u inostranstvu). Naravno, jedino njih dvojica nisu dobila pozivnice.

Radivoje Raša Andrić i ovog puta režira po scenariju Srđana Srđe Anđelića, a film snima direktor fotografije Dušan Joksimović. Kostimografkinja je Jelena Stefanović, a scenografkinja Nevena Mijušković. Producenti filma su Milko Josifov i Srđan Anđelić, izvršna producentkinja je Biljana Anđelić. Direktorka filma je Nataša Višić. Ovo ostvarenje nastaje pod okriljem producentskih kuća “Romario” i “Yodi Movie Craftsman”, a koproducent je TV Prva. Film je podržao Filmski centar Srbije.

Glumački ansambl predvodi udarna petorka iz prvih “Munja!”: Sergej Trifunović, Boris Milivojević, Nikola Đuričko, Maja Mandžuka i Milica Vujović. U ostalim ulogama gledaćemo Ivanu Zečević, Marka Pavlovića, Stojšu Oljačića, Vladu Kovačevića, Dragana Marinkovića Macu, Zlatiju Ocokoljić Ivanović, Bojana Veljovića…

Srpska glumačka legenda Jelisaveta Seka Sablić u filmu glumu Smilju Torturu – razrednu Mareta, Popa i Gojka.“Tumačim novi lik, ali ona već ima uspotavljen odnos sa likovima iz prvog dela”, objašnjava proslavljenja glumica u izjavi za sajt Filmskog centra Srbije i dodaje: “Svi koji prate moj rad, znaju da sam poznata po strogim i odsečnim likovima, pravim pravcatim opasnicama. Već dugo ih glumim, što i ne čudi pošto imam tu potrebnu vrstu glumačke i privatne strogosti. Najviše od svega volim istinu, a pravdu bez strogosti nije lako isterati… Što se saradnja sa Rašom tiče, sve ide odlično; svi ga vole pa tako i ja. Atmosfera na snimanju je veoma dobra. Snimali smo neke posebno zahtevne scene i zadovoljna sam kako je sve ispalo. Iskreno mislim da će nove ‘Munje’ biti veoma zanimljiv film, veliki hit koji će privući mnogobrojne gledaoce u bioskop. Prvo zato što u njemu igraju majstori iz prethodnog filma, a i zato što su tu sada i novi likovi koji donose jednu novu dinamiku. Među tim likovima je i Smilja Torutra.”

U filmu jednu od važnih novih uloga tumači Marko Pavlović, mladi glumac koga je proed mnogih serija igrao i u filmu “Zaspanka za vojnike”. “U pitanju je prilično važna uloga. Sa svojim kolegama Stojšom Oljačićem i Ivanom Zečević glumim mlade hemičare koji se isprva baš neće dobro složiti sa Maretom i Popom. Jedna od važnih tema u ovom filmu je sukob generacija. Imao sam pet godina, kada su se ‘Munje’ pojavile, tako da sam ih gledao kasnije, kad sam malo porastao, i odmah zavoleo. Za mene je to kultni film. Prvi film Raše Andrića koji sam zavoleo jeste ‘Kad porastem biću Kengur’, pa preko njega stigao i do ‘Munja!’. Volim te filmove jer je u njima uverljivo prikazan Beograd i gradski život. Dugo sam živeo u Rusiji i Andrićevi filmovi su mi pomogli da upoznam našu prestonicu, prilagodim se njenom mentalitetu.“

Zlatija Ocokoljić Ivanović u “Munjama: Opet!” glumi Jelenu Jovanović, srednoškolsku drugaricu Mareta, Popa i Gojka, koja putuje na Beč kako bi tamo proslavila godišnjicu mature u Gojkovoj organizaciji. Bojan Veljović, član ansambla Kruševačkog pozorišta, u filmu glumi njenog supruga. “Bojan i ja smo zajedno studirali glumu u Novom Sadu”, kaže glumica i dodaje: “Ali je ovo prvi puta da, na veliku obostranu radost, glumimio zajedno, i to bračni par Jovanović. Snimanje odlično prostiče. Lepo je zato što je u pitanju komedija i nastavak filma koji je ostavio veliki pečat na čitav niz generacija. Lepo je i zato što kada nekom kažete da snimate ‘Munje’ odmah dobijete jedan veliki osmeh od uha do uha. Veliko je zadovoljstvo biti deo jednog ovakvog projekta, a posebna je čast sarađivati sa jednom takvom glumačkom veličinom kao što je Seka Sablić, ženom koja je legenda srpske komedije. Biti sa njom u kadru je ostvarenje sna. Kompletna ekipa je izuzetno prijatna i nadam se da će publika uživati u ovom filmu barem onoliko koliko smo mi uživali dok smo ga stvarali.“

Bioskopska distribucija ove dugoočekivane komedije očekuje se tokom 2023. godine.

„Da li ste videli ovu ženu?“ od 1. decembra u bioskopima širom Srbije

„Da li ste videli ovu ženu?“ film Dušana Zorića i Matije Gluščevića počinje od 1. decembra da se prikazuje u bioskopima širom Srbije.

Dugo očekivano ostvarenje koje je publika na premijeri u Beogradu dočekala s ovacijama biće prikazano u Novom Sadu, Pančevu, Subotici, Zrenjaninu, Lazarevcu, Gornjem Milanovcu, i u nekoliko bioskopskih dvorana u Beogradu. Film će publika imati priliku uskoro da pogleda i u drugim gradovima Srbije.

„Da li ste videli ovu ženu?“ je priča o sredovečnoj ženi Draginji, koja kroz tri različita života pokušava da iskoči iz svoje kože. U pitanju je žanrovski neobično ostvarenje koje su autori okarakterisali kao “egzistencijalnu dramu sa elementima nadrealnog” dok je glavna glumica, Ksenija Marinković, o filmu rekla da je “brutalno iskren, namenjen svima koji žude za promenom, da pobegnu ili nestanu, bez obzira na godine i pol.”

Ona je o radu na ovom filmu rekla da je snimanje koje je trajalo 5 godina u svakom smislu bila avantura u kojoj su učestvovali brojni filmski profesionalci, prijatelji i glumačke zvezde.

U pratećim ulogama pojavljuju se Isidora Simijonović, Boris Isaković, Vlasta Velisavljević, Goran Bogdan, Jasna Đuričić, Radoje Čupić, Olga Odanović, Milica Mihajlović, Ivana Vuković, Miloš Timotijević, Isidora Minić, Alex Elektra i drugi.

Svetska premijera ovog ostvarenja održana je na 79. Filmskom festivalu u Veneciji na kojem je Olga Košarić, montažerka ovog ostvarenja dobila specijalnu priznanje u kategoriji umetnika do 40 godina. Film je premijerno u Srbiji prikazan na 28. Festivalu autorskog filma u Beogradu.

Trejler: https://vimeo.com/745536165

„Da li ste videli ovu ženu?“ u bioskopima: https://media.nonalignedfilms.com/2022/11/DLSVOZ_bioskopi.jpg

Filmski centar Srbije dogovorio saradnju sa Aleksandrom Sokurovim

Jedan od najznačnijih sineasta svetskog filma, reditelj Aleksandar Sokurov gost je Beograda i Festivala autorskog filma (FAF) koji je u toku. Sokurov se u ponedeljak, 28. novembra sastao sa direktorom Filmskog centra Srbije Gordanom Matićem. Na tom sastanku, kome su takođe prisustvovali direktor FAF-a Igor Stanković i šef sektora za međunarodnu saradnju, plasman i promociju FCS-a Miroljub Vučković, ugovorena je zajednička saradnja između FCS-a i Sokurova.

Aleksandar Sokurov je proslavljeni ruski reditelj, scenarista, snimatelj i filmski teoretičar. Autor je brojnih kultnih filmova, među kojima su: “Glas usamljenog čoveka”, “Dani pomračenja”, “Mati i sin”, “Otac i sin”, “Moloh”, “Taurus”, “Sunce”, “Aleksandra”, “Faust”, “Frankofonija”, za koje je osvojio brojna festivalska priznanja.

Sokurovu je uručena nagrada “Pogled u svet: Vojislav Vučinić” Festivala autorskog filma koja se dodeljuje za celokupan doprinos filmskoj umetnosti i unapređenje shvatanja filma kao ličnog stvaralačkog čina autora. Nagrada za životno delo Festivala autorskog filma, dodeljivana najvažnijim filmskim stvaraocima kao što su Puriša Đorđević, Želimir Žilnik, Goran Marković, ove godine dobila je ime po Vojislavu Vučiniću, osnivaču i prvom direktoru Festivala autorskog filma. Ovo priznanje prvi put na FAF-u je uručeno stranom laureatu.

Na programu Festivala autorskog filma nalazi se najnovije ostvarenje ruskog sinesaste, eksperimentalni animirani fantastični film “Bajka” koji prati razgovore Adolfa Hitlera, Benita Musolinija, Josifa Staljina i Vinstona Čerčila u čistilištu, koristeći arhivske snimke i dipfejk tehnologiju, a prikazuje i Isusa i Napoleona.

Uspesi Filmskog centra Srbije i srpskog filma u Talinu

Delegacija FCS-a, predvođena direktor Gordanom Matićem, na festivalu “Black Nights” u Estoniji održala važne sastanke sa estonskim i evropskim kolegama, dogovorila da Srbija bude u fokusu festivala 2023. i predstavila dva projekta u nastajanju

U glavnom gradu Estonije završeno je 26. izdanje Filmskog festivala “Black Nights” (PÖFF). Festival je trajao od od 11. do 27. novembra 2022. godine, a deligacija Filmskog centra Srbije, predovođena direktorom Gordanom Matićem, održala je u Talinu važne sastanke i razgovorima sa česlnicima estonskog i evropskog filma, kao što su Tina Lok (direktorka festivala), Marge Liske (rukovodilac Industry dela festivala), Aleks Traila (rukovodilac projekta Eurimages Drama Series), Edit Sep i Eda Kopel (Estonski filmski institut)… Dogovoreno je da sledeće godine upravo Srbija bude zemlja u fokusu ovog najznačajnijeg baltičkog filmskog festivala, kao i to da se od marta sledeće godine intenzivira saradnja Estonskog filmskog instituta i Filmskog centra Srbije (FCS).

U takmičarskom programu filmova za decu prikazan je srpski hit “Leto kada sam naučila da letim”, u režiji Radivoja Raše Andrića, kome je pripala nagrada Evropske asocijacije filmova za decu (ECFA Award), uz obrazloženje žirija da je ECFA nagrada dodeljena “prelepo snimljenom, višeslojnom filmu od odrastanju”. Ovaj film, nastao uz podršku FCS-a, producirala je beogradska filmska kuća “Sense Production”, uz pomoć koproducentskih kuća “Kinorama” (Hrvatska), “Art Fest” (Bugarska) i “Silverart” (Slovačka), a na festivalu je prikazan sinhronizovan na estonski jezik. U konkurenciji kratkih animiranih filmova prikazan je sprski film “O novcu i sreći” u režiji Ane Nedeljković i Nikole Majdaka mlađeg, a u Talinu su svoje mesto našle i dve manjinske srpske kopridukcije: “Probudi me” u režiji Marka Šantića i “Tragovi” Dubravke Turić, obe podržane sredstvima FCS-a na konkursu za sufinansiranje proizvodnje manjinskih koprodukcija.

U okvru Evropskog žanrovskog foruma (EGF) u Talinu predstavljena su dva srpska projekta: “Zubi na grbači” Damira Romanova i “Nakaze” Momira Miloševića. Evropski žanrovski forum je panevropski projekat u organizaciji Filmskog festivala “Black Nights”, Filmskog festivala “Imagine Film” iz Amsterdama i Filmskog festivala “Fantastic” iz Zagreba. Osnovni cilj ovog međunarodnog projekta je povezivanje mladih evropskih filmskih talenata u usponu. Ovaj forum je program obuke koji se se sastoji od tri radionice za talente, mentorskih panela i sesija na kojima će evropski autori biti u prilici da predstave svoje projekte. Laboratorija za pisanje i režiju (“”Fantastic Zagreb) bila je usredsređena na umetničke aspekte projekata, dok je producentska laboratorija (“Imagine Film” Festival) bila usmerena na poslovnu stranu i na njoj je, između ostalog, bilo reči o prednostima koprodukcija i pravnim aspektima. Poslednja u nizu bila je laboratorija u Talinu, od 21. do 23. novembra 2022. godine, na kojoj je u fokusu bio marketing i “pakovanje” projekta, reklamiranje i prodaja.

Reditelj Damir Romanov (režirao segment “Priče iz groba” u omnibusu “Oktobar”) predstavio je projekatat za svoj debitantski dugometražni film – komediju sa elementima fantastike i horora pod naslovom “Zubi na grbači” (engleski naslov “The Burden of Fangs”) koju produciraju Dušan Sinđić i Ivana Mitrović u ime filmske kuće “Samo sekund”. “Zubi na grbači” su crna komedija o srpskim vampirima koji je zasnovan na slovenskoj mitologiji i srpskim legendama.

“Naš film je podržao FCS na konkursu za razvoj projekta”, objašnjava Damir Romanov i dodaje: “A učešće na programu EGF pomogla nam je da unapredimo scenario i projekat. Tokom festivala u Talinu smo ostvarili kontakte sa zainteresovanim internacionalnim koproducentima i agentima koji bi plasirali naš film na evropsko i svetsko tržište. Nakon predstavljanja našeg projekta uvideli smo da postoji veliko interesovanje za priču o balkanskoj vampirskoj porodici. To je za nas veliko ohrabrenje i potvrda da je buduća publika našeg filma i izvan okvira regiona.”

“Nakaze” (engleski naslov “Freaks”) je novi horor Momira Miloševića (autor film “Otvorena”) smešten na početak milenijuma, u srcu romantičan film o eskapizmu, ali i o hororima eksploatacije ljudske nesreće.

Milošević je otkrio: “Nikola Šurbanović će tumačiti glavnu ulogu i već godinama kako sam razvijao ideju i on je uključen u projekat. A što se tiče iskustva na Evropskom žanrovskom forumu, sve radionice su bile korisne, sesije sa skript doktorima pogotovo, i meni posebno važne radionice za marketing kroz koje sam rešavao nedoumice vezane za način na koji film treba da predstavim i reklamiram, s obzirom da inače osećam napor da svoje filmove klasifikujem kao određeni žanr. Vrlo sam zadovoljan i iskustvom steknutim u Talinu gde sam vežbao da, kroz pič, ideje svedem na suštinu, i bio u prilici da održim sastanke sa ljudima iz industrije koji su zainteresovani za projekat i tako već ostvario kontakte sa potencijalnim saradnicima na polju finansiranja, koprodukcije i prodaje filma. Rekao bih da mi je prijalo da svedočim kako su ljudi otvoreni za žanrovski projekat na srpskom jeziku, jer je jezik nešto čega uporno ne želim da se odreknem, makar ne kad sam od samog početka koncipirao film na srpskom.”

Zanimljivo je da je među odabranim projektima i nova režija Predraga Ličine, reditelja koji je skrenuo na sebe pažnju zombi komedijom “Poslednji Srbin u Hrvatskoj” nastaloj u hrvatsko-srpskoj koprodukciji. Radnja njegovog novog filma “Hrvojka Horvat: Bilo jednom u budućnosti” smeštena je u isti univerzum, a predviđeno je da superherojski kostim ponovo obuče srpska glumica Hristina Popović.

Pet filmova autora iz Srbije na 14. Merlinka festivalu

Na 14. izdanju Međunarodnog festivala queer filma Merlinka, koji će biti održan od 8. do 11. decembra 2022. godine u Domu omladine Beograda, biće prikazano i pet ostvarenja autora iz Srbije.

U selekciji igranih filmova naći će se ostvarenje “Kristina” reditelja Nikole Spasića, zasnovano na stvarnoj ličnosti Kristini koja u filmu glumi samu sebe. Kristina je transrodna seks radnica koja živi sa mačkom, sakuplja antikvitete i prolazi kroz sesije regresije bez hipnoze. Posle jedne seanse, slučajno upoznaje Marka i u tom trenutku se rađa platonska ljubav između ovo dvoje ljudi čiji slučajni susreti tek predstoje. Na nedavno završenom 19. Festivalu evropskog filma u Sevilji, je Nikola Spasić sa filmom „Kristina“ osvojio je nagradu za najboljeg reditelja prvog ili drugog filma, a svetsku premijeru imao je na čuvenom festivalu FID u Marseju u julu ove godine, gde je osvojio Grand Prix.

U selekciji dokumentarnih filmova na programu je film “Do daske” Aleksandra Reljića, koji se bavi hapšenjem i sudskim procesom protiv Srđana Švelja, modnog fotografa, stiliste i DJ-a iz Novog Sada, sagledavajući slučaj iz drugačije perspektive od one koja je tokom poslednjih par godina bila zastupljena u većini medija.

Kratkometražni filmovi “Drvo tamjana” i “Peder POP” reditelja Stefana M. Mladenovića biće premijerno prikazani na Merlinka Festivalu. Inspirisan istinitim događajima, ”Drvo tamjana” je kratki igrani film o prirodi koji povlači paralelu između životne sredine i zaštite ljudskih prava; o zakonu prirode koji čovek neprestano krši; o Vukašinu Drakuliću, tridesetogodišnjem mladiću koji dolazi da spozna ovu vezu. Film “Peder POP” bavi se istoimenom pevačkom igrom koja će otkriti prevaru u vezi.

Kratki dokumentarni film “Borba i dalje traje” reditelja Aleksandra Nikolića prikazuje istoriju epidemije HIV-a u Srbiji, personalizujući je putem životnih priča i ispovesti pojedinaca. Sagovornici u filmu sa HIV-om žive različiti broj godina, te film oslikava istorijske promene i razvoj epidemije: značenje reči “pozitivan” drastično je drugačije bilo devedesetih godina prošlog veka nego danas.

Tokom četiri dana Merlinka festivala biće prikazano 80 igranih, dokumentarnih i kratkih filmova, među kojima su izraelski „Zabrinuti građanin“ Idana Haguela koji je premijerno prikazan na ovogodišnjem Berlinalu, iranski „Drugo ja“ Amira Tavakolija, austrijski „Ajsmajer“ Davida Vagnera nagrađen u Veneciji, portugalski „Varljiva svetlost“ Žoa Pedra Rodrigeša premijerno prikazan u Kanu, odlično ocenjeni holivudski romkom „Burazeri“ Nikolasa Stolera (Preboleti Saru Maršal, Samo ga dovedi, Loše komšije…), kanadski dokumentarac „Agnes u kadru“ Čejsa Džointa nagrađen na Sandens festivalu i mnogi drugi.

Program festivala Merlinka će biti prikazan i u Kulturnom centru Novog Sada od 9. do 12. decembra.

„Karavan srpskog filma“ u osam srpskih gradova u decembru

Manifestacija “Karavan srpskog filma”, u okviru koje će biti prikazano devet aktuelnih srpskih filmova, tokom decembra 2022. će gostovati u osam gradova: Kniću, Mrčajevcima, Prijepolju, Ivanjici, Brusu, Blacu, Sečnju, i Aleksandrovcu. Svakog vikenda će u odabranim gradovima na repertoaru biti filmovi “Leto kada sam naučila da letim”, “Strahinja Banović”, “Komedija na tri sprata”, “Sveta Petka – Krst u pustinji”, “Bilo jednom u Srbiji”, “Zlatni dečko”, “Heroji radničke klase”, “Mrak”, i “Trag divljači”.

Prvog decembarskog vikenda, od 2. do 4. decembra, karavan će biti u Aleksandrovcu i Ivanjici. Od 9. do 11. decembra filmovi će biti prikazani u Kniću i Blacu, od 16. do 18. decembra u Prijepolju i Brusu, a od 23. do 25. decembra u Sečnju i Mrčajevcima. Svakog petka će, u terminima od 17h, 19h i 21h, na programu biti “Leto kada sam naučila da letim”, “Strahinja Banović” i “Komedija na tri sprata”. Repertoar subotom će činiti ostvarenja “Sveta Petka – Krst u pustinji”, “Bilo jednom u Srbiji”i “Zlatni dečko”. Na programu nedeljom će se naći filmovi “Heroji radničke klase”, “Mrak”, i “Trag divljači”.

Filmski centar Srbije organizuje manifestaciju pod nazivom „“Karavan srpskog filma“ sa željom da da prikaže domaće filmove koji su trenutno aktuelni, odnosno koji su ove godine ušli u distribuciju.

U fokusu su gradovi koji nemaju bioskopsku opremu za prikazivanje filmova, pa tako ni bioskopski repertoar. Ideja Filmskog centra je da iznajmi najbolju bioskopsku opremu i omogući publici iz ovih gradova da pogleda domaće aktuelne filmove u bioskopu. Cena karte iznosiće 200 dinara za sve filmove.

Dodeljene diplome za šarfere, rasvetljivače, i tehničare digitalnog vizuelnog sadržaja u Filmskom centru Srbije

U prostorijama Filmskog centra Srbije, u ponedeljak 21. novembra, svečano su dodeljene diplome trećoj generaciji polaznika kurseva za šarfere, rasvetljivače, i tehničare digitalnog vizuelnog sadržaja, deficitarna radna mesta u domaćoj filmskoj i televizijskoj produkciji. Ove kurseve organizuje Filmski centar Srbije u saradnji sa Fakultetom dramskih umetnosti u Beogradu, sa ciljem da polaznicima pruže mogućnost da steknu znanja i započnu filmsku i TV karijeru. U trećoj godini održavanja, na kurseve u organizaciji FCS i FDU javio se dvostruko veći broj prijavljenih kandidata u odnosu na prethodne dve godine.

Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije, povodom ovolikog interesovanja je rekao: “Porast interesovanja govori nekoliko stvari. Kao prvo, da su ovi kursevi jako kvalitetni i da su retki. Drugo, da naša kinematografija i njena infrastruktura imaju potrebe za ovim kursevima. I treće, bitno je da zaista uspevamo da pomognemo mnogim porodicama koje žive od ovog posla, tako što ljude prekvalifikujemo za ono što je deficitarno. Pre par godina niste mogli da zamislite ovoliku potražnju. Mi smo školovali već preko sto ljudi za ove dve i po godine koliko traje saradnja sa FDU-om. To je preko 100 porodica koje imaju sigurna primanja od zanata koji su naučili”.

Miloš Pavlović, dekan Fakulteta dramskih umetnosti je istakao: “Dosadašnje iskustvo je pokazalo da se ideja o organizovanju kurseva na FDU, koja je potekla od Filmskog centra Srbije, ali i profesionalaca i producenata, pokazala kao veoma dobra i korisna. Fakultet je do sada organizovao više kurseva i većina polaznika je odmah posle završetka našla svoje mesto u profesionalnoj industriji. Mislim da je to korisno i za državu i za našu filmsku industriju. Imamo nameru da nastavimo sa svim kursevima koji obezbeđuju da se popune deficitarna radna mesta, ali i da se neki kursevi apgrejduju ka višim pozicijama i višim znanjima, ne bi li se pratila i tehnologija, želje i inovacije unutar filmske industrije”.

Aleksandar Korom, jedan od diplomaca kursa za rasvetljivače, tokom svog profesionalne karijere bavio se produkcijom, snimanjem i montažom. “Rasveta je bila segment produkcije u koji sam želeo da se više uputim, pošto mi je to bila najslabija tačka oko snimanja i montaže. Vrlo sam zadovoljan i mislim da je program kursa na FDU odlično i ozbiljno osmišljen, da je jako dobra prilika za svakoga da se upozna sa nekim osnovnim terminima. Nakon toga je usledio i praktičan deo sa ljudima koji su iz sveta filma i produkcije, gde polaznici mogu sretnu sa svim aktuelnim rasvetnim telima, opremom koja se koristi na setu, ali i ljudima koji su u tom svetu”, preneo je utiske Korom.

Ovi intenzivni kursevi, u malim grupama polaznika, upoznali su polaznike sa procesom rada na filmu i televiziji, kao i sa svim segmentima saradnje sa rediteljem, produkcijom, montažom, kamerom i snimanjem i dizajnom zvuka. Učešće na radionicama bilo potpuno besplatno za sve polaznike, a prethodno iskustvo nije bilo neophodno.

U Milanu nagrađen film „Gligorićeva Mar del Plata – Kraljeva indijska varijanta“

Na upravo završenom jubilarnom 40. Festivalu sportskog filma FICTS u Milanu, u konkurenciji filmova iz 130 država sa pet kontinenata, kratkometražni srpski dokumentarni film „Gligorićeva Mar del Plata – Kraljeva indijska varijanta“ dobio je specijalnu nagradu u kategoriji kratkometražnog dokumentarnog filma. “Gligorićeva Mar del Plata – Kraljeva indijska varijanta” je doktorski umetnički rad producenta Ognjena Rakčevića, docenta na Katedri za filmsku i TV produkciju, realizovan pod mentorstvom profesora Gorana Pekovića. Film je dobio značajnu podršku Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost.

Svetozar Gligorić je naš najbolji šahista svih vremena. Njegova varijanta kraljeve indijske odbrane iz 1953. godine se i dalje igra na šahovskim turnirima i ona je glavna tema ovog multimedijalnog i interaktivnog filma. Zvučna pozadina filma je u potpunosti delo Svetozara Gligorića i to tako što je od mnogobrojnih Gligorićevih intervjua, izmontiran glas naratora, a njegova originalno komponovana muzika iskorišćena je za muziku u filmu. Tokom gledanja filma, a na posebno određenim mestima, gledaoci će imati mogućnost da se upoznaju i sa ličnim Gligorićevim fotografijama, njegovim šahovskim partijama i intervjuima, ali i njegovim muzičkim stvaralaštvom.

Film je dostupan na sajtu www.gliga.rs

Glumci Radomir Nikolić i Nikola Krneta, zajedno sa maskerkom Draganom Injac, oživeli su likove Svetozara Gligorića i Miguela Najdorfa. Izvršni producent filma je Andrija Lucić, igrane delove režirao je Milan Todorović. Na fimu su radili direktor fotografije Vladimir Pavić, montažer Vladimir Marković i kostimografkinja Jovana Božović.

Premijera filma „Da li ste videli ovu ženu?“ na Festivalu autorskog filma

Nakon svetske premijere u Veneciji debitantsko ostvarenje Dušana Zorića i Matije Gluščevićapred beogradskom publikom

Premijera filma „Da li ste videli ovu ženu?“ autora Dušana Zorića i Matije Gluščevića biće održana u subotu, 26. novembra u 19 časova u mts Dvorani u okviru takmičarskog programa 28. Festivala autorskog filma.

Svetska premijera filma održana je na 79. Filmskom festivalu u Veneciji na kojem je Olga Košarić, montažerka ovog ostvarenja dobila specijalnu priznanje u kategoriji umetnika do 40 godina.

Dušan Zorić i Matija Gluščević su povodom srpske premijere svog dugometražnog debija izjavili da s nestrpljenjem očekuju reakciju publike na FAF-u.

„Srećni smo što smo deo festivala čija smo verna publika bili i pre studiranja režije. Neke od filmova naših najdražih reditelja smo imali priliku da gledamo upravo na Festivalu autorskog filma, a sada mi imamo tu čast da predstavimo svoj film publici,“ istakao je ovaj rediteljski dvojac.

„Da li ste videli ovu ženu?“ je priča o sredovečnoj ženi Draginji, koja kroz tri različita života pokušava da iskoči iz svoje kože. Glavnu ulogu u filmu tumači hrvatska glumica Ksenija Marinković. U pratećim ulogama pojavljuju se Isidora Simijonović, Boris Isaković, Vlasta Velisavljević, Goran Bogdan, Jasna Đuričić, Radoje Čupić, Olga Odanović, Milica Mihajlović, Ivana Vuković, Miloš Timotijević, Isidora Minić, Alex Elektra i drugi.

Dušan Zorić i Matija Gluščević studirali su filmsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, i do sada su se publici predstavili svojim kratkim filmovima „Strano telo“ (2018) i „Loop“ (2017), koji su imali premijere u Veneciji i Lokarnu.

Ulaznice za srpsku premijeru filma „Da li ste videli ovu ženu?“ u prodaji su od utorka, 8. novembra na blagajni mts Dvorane i online putem servisa tickets.rs.

Festival autorskog filma (FAF) biće održan od 25. novembra do 2. decembra u nekoliko bioskopskih dvorana u Beogradu: mts Dvorana, Dvorana Kulturnog centra Beograda, Dom omladine Beograda, Jugoslovenska kinoteka, Dom kulture „Studentski grad“ i bioskop Cine Grand Rakovica.

Više o programu na sajtu festivala www.faf.rs i putem društvenih mreža Facebook i Instagram.

Počelo snimanje filma “Kruna”

Muzička bajka sa elementima trilera, u režiji Vasilija Nikitovića, dobila je podršku Filmskog centra Srbije u novembru 2021. na konkursu za sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova

Snimanje filma “Kruna”, u režiji Vasilija Nikitovića, počelo je tokom oktobra 2022. godine u Beogradu i okolini. Film nastaje pod okriljem produkcijskih kuća “Kinooko film” i “100 Strong Production”, uz koprodukciju Telekoma Srbije, a podržan je od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Filmskog centra Srbije. Ovaj filmski projekat dobio je podršku FCS-a u novembru 2021. godine na konkursu za sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova.

Komisija FCS-a u obrazloženju je istakla: “Scenaristički i ne samo scenaristički ambiciozan projekat baziran na ideji kreativne revitalizacije tradicije filmske obrade romskog sveta, veoma bogate u srpskoj kinematografiji. Jednostavno rečeno – reditelj i scenaristički tim koji je okupio očigledno su jedinstveni u nameri da, uz poštovanje domaće i ne samo domaće relevantne baštine, i sa svešću o obrascima karakterističnim za prikaz ovog miljea koji poprimaju obrise žanra, ispričaju novu, svoju priču smeštenu u bajkoviti mikrokosmos u kom su egzotični kraljevi i princeze, prosjaci, ratnici i ljubavnici značajno različiti od svojih filmskih prethodnika koji su sakupljali perje i u domovima za vešanje leteli u nebo.”

“Kruna”, muzička bajka sa elementima trilera, prati život četvoro muzički nadarenih vršnjaka koji osamdesetih godina beže iz doma za nezbrinutu decu, jer im uprava ne dozvoljava da pevaju i sviraju. Kada se upuste u nepoznato, upoznaće Romana – kralja muzike, koji će im promeniti živote… Mnogo godina kasnije, doći će na prag velike slave i popularnosti, a njihovi zaveti iz detinjstva biće zaboravljeni. Svaki uspeh slličan je jedan drugom, ali je svačiji pad priča za sebe. U dramatičnom finalu u pokušaju da spasu šta se spasti može, shvatiće da – sve što im je ostalo – jeste ono što su bili jedni drugima.

Producenti “Krune” su Dušan Stojaković i Vasilije Nikitović, reditelj i koscenarista filma, koga je domaća publika upoznala zahvaljujući njegovom debitantskom filmu “Četiri ruže”. Pored Nikitovića, scenario su pisali i Dragoljub Stojković, Dragan Jovanović, Balša Labović, Dušan Bulić i Aleksandar Karajović. U ekipi su i kompozitor Goran Bregović, direktor fotografije Dimitrije Džima Joković, scenografkinja Ivana Protić, šminkerka i dizajnerka maske Dušica Vuksanović, kostimografkinja Elena Nikolaevna, montažer Stevan Marić….

U filmu i TV seriji od 12 epizoda, koja se istovremeno snima, glume: Dragan Gagi Jovanović, Sonja Kolačarić, Nikola Vujović, Srđan Žika Todorović, Vanja Ejdus, Gordan Kičić, Goran Bregović, Antonije Pušić, Jana Ilić Milić, Nada Macanković, Vuk Kostić, Nenad Stojmenović, Nikola Kolja Pejaković, Vahid Džanković, Iva Štrljić, Radoje Čupić…

Planirano je da se premijera film “Kruna” održi na jesen 2023. godine.

Fotografije Marija Nikitović

Otvorena retrospektiva filmova Marka Reće u Jugoslovenskoj kinoteci

Retrospektiva filmova istaknutog katalonskog reditelja Marka Reće, svečano je otvorena u Jugoslovenskoj kinoteci, u subotu 29. oktobra, u organizaciji Katalonskog Instituta Ramon Llull. Tokom pet dana retrospektive pod nazivom “Prozori života”, na repertoaru su filmovi ovog reditelja koji odražavaju specifičan duh katalonskog podneblja, povezujući tradicionalno i savremeno shvatanje života i međuljudskih odnosa.

Povodom početka retrospektive, Mark Reća je o svojim filmovima rekao: “U njima posmatram sve ono što nas okružuje, a to je život. Kroz tu opservaciju, odnosno posmatranje svega što je u okruženju, stvaram svoj pogled i perspektivu. Taj lični pogled je mešavina fikcije i autobiografije. Svaki film mi je bitan zato što čini deo onoga što sam proživeo. Rastemo i razvijamo se uz filmove koje kreiramo.”

Marjan Vujović, upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke, na otvaranju retrospektive je rekao: “Prošle godine smo po prvi put imali priliku da u Beogradu organizujemo Dane katalonskog filma. Iako u jeku pandemije, ipak smo uspeli da napravimo izuzetnu manifestaciju, i da postavimo osnove da se ona ponovi ove godine, kada imamo priliku da ugostimo izuzetnog stvaraoca iz Katalonije, Marka Reću”.

Gospodin Rafael Rodríguez-Ponga, savetnik ambasade Španije u Beogradu, prisutnima se obratio rečima: “Zadovoljstvo je biti ovde, i srećni smo što ambasada Španije može da podrži ovaj projekat. Nadamo se da će postati tradicionalan”.

Susana Millet, koordinatorka za ples i film u Katalonskom institutu Ramon Llull, na otvaranju je rekla: “Hvala vam što ste došli, u ime Instituta Ramon Llull koji promoviše katalonski jezik, književnost i kulturu. Prošle godine smo vam prikazali reviju šest katalonskih filmova, a ove godine fokusiramo se na filmove koje je režirao Mark Reća”.

Eric Hauck, delegat Vlade Katalonije u jugoistočnoj Evropi, o stvaralaštvu Marka Reće je rekao: U Kataloniji imamo Mišelinove zvezde u 50 restorana, ali nemamo 50 režisera ovog kvaliteta. Nadamo se da će biti sve više režisera kao što je Mark Reća, i da ćemo moći da uživamo u ovakvim delima”.

Publika je nakon uvodnog govora prisustvovala projekciji Rećinog filma “Sloboda”, nakon čega je održan Q&A razgovor s rediteljem.

Rođen u Hospitalet de Ljobregatu (Barselona) 1970. godine, Mark Reća je reditelj, scenarista i producent sa deset dugometražnih filmova u svojoj karijeri. On je jedini reditelj koji je učestvovao sa filmovima na katalonskom jeziku u zvaničnoj selekciji na Filmskom festivalu u Kanu.

Njegov prvi dugometražni film “El Cielo Sube” (Nebo se diže) učestvovao je na međunarodnim festivalima u Lokarnu i Veneciji 1991. godine gde je dobio jednoglasno priznanje kritike. Nakon što je prisustvovao projekciji filma na Međunarodnom filmskom festivalu u Lokarnu, Manoel de Oliveira izjavio je da je film Marka Reće jedan od najlepših filmova koje je ikad gledao. Njegovi kasniji filmovi bili su uvršteni u zvanični izbor glavnih međunarodnih festivala: Kan, Lokarno, Venecija, San Sebastijan, Toronto, Njujork, London, Buenos Aires, Valjadolid, Sićes, Hihon, i mnogih drugih, uz veliko priznanje kako od strane kritičara, tako i od publike.

Mark trenutno radi na tri dugometražna filma: “Divlja ruta” (Ruta Salvatge), “Kentauri noć”i i “Lucija i Zoran”. ”Divlja ruta”, trenutno u postprodukciji, triler je snimljen na katalonskom i srpskom jeziku uz učešće Borisa Isakovića, Sergeja Trifunovića i Kemala Rizvanovića. Snimljen je u februaru ove godine u katalonskim Pirinejima.

28. Festival autorskog filma od 25. novembra do 2. decembra

28. Festival autorskog filma (FAF) biće održan od 25. novembra do 2. decembra u Beogradu i širom Srbije.

Vizuelni identitet festivala posvećen je Žan-Lik Godaru, velikanu francuske i svetske kinematografije. Najznačajniji predstavnik „Novog talasa” i jedan od najuticajnijih autora ostaće zapamćen po svojim smelim i snažno političkim delima među kojima su „Do poslednjeg daha“ (1960) i „Ludi Pjero“ (1965), ali i po večnoj želji za traganjem za novim filmskim jezikom.

Plakat festivala je dizajnirao Marko Vuleta-Đukanov (aka Floating Bstrd). Za svoje vizuelno rešenje ovaj beogradski umetnik je rekao da je bio inspirisan filmom „Ludi Pjero” i plakatom na kome se nalazi upečatljiv lik Žan-Pol Belmonda.

„S obzirom da će festival deo svog programa posvetiti Godaru plavo lice sa originalnog plakata sam vizuelno prikazao kao da je obrisano, jer Festival autorskog filma i jeste mesto gde se odbacuju uzori i kreće u nešto svoje,” istakao je Vuleta.

Na FAF-u će biti održana tribina posvećena Godarovom opusu, kao i projekcija filma „Zbogom jeziku” (3D).

Festival autorskog filma će i ove godine predstaviti najbolja savremena filmska ostvarenja koje odlikuje jedinstven stil i različiti tematski koncepti autora i autorki. Publika će imati priliku da pogleda pobednike svetskih festivala, kao i filmove reditelja koje šira javnost voli i odlično poznaje. Kroz filmske priče će nas voditi centralne programske celine, glavni i takmičarski program, dok će selekcije Hrabri Balkan, Bande à part, Sirovo i Mreža jadranskih festivala predstaviti nove tokove u autorskom filmu.

Glavna lokacija festivala biće mts Dvorana, dok će projekcije filmova biti održane i u Dvorani Kulturnog centra Beograda, Domu omladine Beograda, Bioskopu Fontana, Jugoslovenskoj kinoteci, Domu kulture „Studentski grad” i bioskopu Cine Grand Rakovica.

Sve informacije o festivalu biće uskoro objavljene na sajtu www.faf.rs. Festivalski program može se pratiti i preko zvaničnih naloga na društvenim mrežama Facebook i Instagram.

Panel posvećen saradnji italijanske i srpske kinematografije održan u Rimu

Na panelu Međunarodnog filmskog festivala u Rimu govorilo se o prednostima snimanja u Srbiji, potencijalima srpske kinematografije, modelima podrške naše države filmu i poreskim olakšicama, kao i o podsticajima za snimanje stranih filmova u Srbiji

U okviru tekućeg Međunarodnog filmskog festivala u Rimu, danas, 16. oktobra 2022. godine, održan je panel na kome je predstavljen Festival italijansko-srpskog filma i na kome se govorilo o prednostima snimanja u Srbiji, potencijalima srpske kinematografije, modelima podrške naše države filmu i poreskim olakšicama, kao i o podsticajima za snimanje stranih filmova u Srbiji.

Na panelu su govorili: ambasador Srbije u Italiji Goran Aleksić, organizatorka Festivala italijansko-srpskog filma Gabrijela Karluči, direktor Filmskog centra Srbije Gordan Matić, predstavnik sektora za međunarodnu saradnju, plasman i promociju FCS-a Miroljub Vučković, šef marketinga i komunikacija “Iervolino” studija Peter Nali, savetnik u Ministarstvu kulture Republike Srbije Rade Vojnović i predsednik Filmske komisije Rim-Lacio Lučijano Sovena.

Na palenlu je bilo govora o mogućim italijansko-srpskim koprodukcijama, finansiranju, prilikama i mogućnostima.

Panel je bio odlično posećen, a među prisutnima je bilo najviše filmskih profesionalaca – pre svega italijanskih producenata i reditelja.

Panel je zvanično trajao dva sata, nakon čega su razgovori, zbog velikog interesovanja prisutnih, trajali još toliko, uz dogovor da italijanska filmska delegacija u najskorijem roku poseti Beograd i na licu mesta se uveri u predočene potencijale i mogućnosti.

Predstavnici produkcije “Catalyst Studios” u poseti Filmskom centru Srbije

Mark Penel i Pol Kampf, čelni ljudi novoosnovane američko-srpske produkcijske kuće “Catalyst Studios” u Beogradu, posetili su Filmski centar Srbije i u razgovoru sa direktorom Gordanom Matićem podelili svoje dosadašnje iskustvo rada u Srbiji, izazove sa kojima se susreću kao i planove za dugoročno investiranje ovde.

Trenutna investicija “Catalyst Studios” u Srbiji je više od 13 miliona evra za četiri filma koja će do kraja godine biti snimljena kod nas, uz angažovanje više od 800 ljudi, kako filmskih autora i radnika tako i profesionalaca iz drugih oblasti poslovanja. Svi filmovi će od početka do kraja u potpunosti biti realizovani u Srbiji, zaključno sa montažom i postprodukcijom, a uz učešće svetskih i srpskih glumaca i autora.

Penel i Kampf su napomenuli da će iskustvo snimanja i produkcije ova četiri filma u Srbiji biti predstavljeno u dokumentarnoj seriji od šest epizoda. Serija će biti predstavljena u okviru različitih panela i programa na vodećim svetskim festivalima tokom iduće godine. U serijalu je, kako je rečeno, poseban akcenat stavljen na uslove rada i prednosti koje Srbija kao filmska destinacija nudi, od izuzetno talentovanih i vrednih filmskih radnika preko lokacija do svih drugih pogodnosti i finansijskih podsticaja koji su deo društveno-ekonomske klime i strategije, što je sve zajedno ove producente opredelilo da baš Srbiju izaberu za sedište svog evropskog ogranka.

Predstavnici Filmskog centra Srbije upoznali su producente sa daljim planovima u razvoju filmskog sektora u Srbiji, a zajednički zaključak je da je rad na edukaciji i stvaranju novih kadrova u svim segmentima filmske industrije neophodan, jer se zbog velikog broja projekata koji se realizuju već oseća deficit radne snage.

Trenutno su u toku snimanja dva filma, dok su ekipe preostala dva u neposrednim pripremama. Filmovi su žanrovski potpuno različiti, od akcionih i psiholoških trilera preko drama do horora, a kuriozitet je da sva četiri filma režiraju žene. Upravo je pružanje šanse autorkama, kao i dodatna pažnja usmerena na poboljšanje položaja žena i njihovo osnaživanje u filmskoj industriji i u Holivudu i širom sveta, deo poslovne filozofije koji je ovoj produkciji izuzetno važan. S tim u vezi je i podatak da među zaposlenim u ekipama “Catalyst Studiosa” koje rade na ova četiri filma veliki procenat čine žene.

Prvi film kuće “Catalyst Studios” čije je snimanje počelo u Beogradu je “Telo” (Switch and Bait) u kome glavne uloge tumače Otmara Marero i Keti Klarkson Hil. Ovaj akcioni triler režira Mišel Salsedo, a po scenariju Rasela Gevirtca, scenariste filmova “Čovek iznutra” sa Denzelom Vošingtonom, “Pravično ubistvo” sa Robertom de Nirom i Alom Paćinom.

Više o ovom filmu možete da pročitate ovde: https://variety.com/2022/film/global/catalyst-studios-switch-and-bait-1235381922/

U Beogradu je 25. septembra počelo snimanje psihološkog trilera “Prati me” (Follow me) u kome glavnu ulogu tumači istaknuta holivudska glumica Koni Nilsen, zvezda hitova “Gladijator” i “Čudesna žena”. Film režira Siri Rodnes, a u najavi je opisan kao “napeti psihološki triler sa svim preokretima klasičnog hičkokovskog trilera, pomeranjem granica i zamagljivanjem linija između odnosa kako bi se otkrilo da su novac, tajne i obmana smrtonosna mešavina.”

Više o ovom filmu možete da saznate ovde: https://variety.com/2022/film/news/connie-nielsen-follow-me-catalyst-studios-1235385187/

Retrospektiva filmova Marka Reće u Jugoslovenskoj kinoteci

Foto Mark Reća – Lucia Faraig Zmaya
Foto ostale fotografije – Stilovi iz filmova

Retrospektiva filmova istaknutog katalonskog reditelja Marka Reće, biće održana u Jugoslovenskoj kinoteci od 29. oktobra do 2. novembra, u organizaciji Instituta Ramon Llull, konzorcijuma koji na internacionalnom nivou promoviše katalonski jezik i kulturu.

Tokom pet dana retrospektive pod nazivom “Prozori života”, biće prikazano 16 dugometražnih i kratkih ostvarenja ovog reditelja, čiji filmovi odražavaju specifičan duh katalonskog podneblja, povezujući tradicionalno i savremeno shvatanje života i međuljudskih odnosa.

“Većina Rećinih filmova govori o običnom narodnom čoveku zahvaćenom procesima modernosti, industrijalizacije i marginalizacije, koji se naročito odražavaju na sudbinu porodice i porodičnih veza. Deca i mladi po pravilu odrastaju u ekonomski nesigurnom okruženju, uz bolnu odsutnost roditelja i nemogućnost odraslih da im pruže svu potrebnu brigu. Uprkos teškim okolnostima, nenametljivi junaci ovih priča upuštaju se strasno u avanturu života, tragajući za sazrevanjem, prijateljstvom i bliskošću, sa humorom i hrabrošću”, navodi filmska kritičarka Ivana Kronja.

Tokom retrospektive biće prikazani Rećini dugometražni filmovi “Sloboda”, “Nebo se diže”, “Trešnjevo drvo”, “Pau i njegov brat”, “Praznih ruku”, “Avgustovski dani”, “Mali Indijanac”, “Savršen dan za puštanje zmaja” i “Mostovi Sarajeva”. U selekciji kratkometražnih ostvarenja Marka Reće naći će se “Poslednji trenutak”, “Stražar”, “Strah od pada”, “La Maglana”, “Kasno je”, “Obalska patrola” i “Viđene stvari”.

Rođen u Hospitalet de Ljobregatu (radnički grad na periferiji Barselone) 1970. godine, Mark Reća je reditelj, scenarista i producent sa deset dugometražnih filmova u svojoj karijeri. On je jedini reditelj koji je učestvovao sa filmovima na katalonskom jeziku u zvaničnoj selekciji na Filmskom festivalu u Kanu.

Film “Strahinja Banović” Stefana Arsenijevića u bioskopima širom Srbije

Bioskopska distribucija nagrađivanog filma “Strahinja Banović” reditelja Stefana Arsenijevića u Srbiji počinje 13. oktobra u 20 časova, specijalnom projekcijom u Kulturnom centru Beograda. Ova projekcija biće upriličena uz prisustvo reditelja i autorske ekipe, i razgovor nakon filma. Karte su u pretprodaji na blagajni Kulturnog centra Beograda.

Istog dana, otpočeće prikazivanje ovog filma i u bioskopima širom Srbije.

Stefan Arsenijević je povodom početka domaće bioskopske distribucije filma izjavio: “Jako sam uzbuđen i srećan što će domaća publika konačno moći da vidi naš film u bioskopima širom zemlje. Do sada je film prikazivan na festivalima, a sada ga očekuje susret sa najširom publikom, kojoj je i namenjen. Meni je, naravno, posebno važna domaća publika jer ona ovaj film može da razume mnogo bolje i dublje nego publika u svetu. Inspirisani najlepšom ljubavnom pričom naše kulture trudili smo se da napravimo nešto novo i drugačije, nešto savremeno i izazovno, a da istovremeno ostanemo verni izvornom duhu narodne pesme. Nadam se da će publici naše viđenje „Banović Strahinje“ biti uzbudljivo i emotivno“.

„Strahinja Banović“ se trenutno nalazi i u redovnoj bioskopskoj distribuciji u Mađarskoj, a u oktobru će biti prikazan na festivalima u Južnoj Koreji, Poljskoj i Bosni, kao i na afričkom kontinentu – u Južnoj Africi, Lesotu i Esvatiniju.

Višestruko nagrađivana ljubavna priča inspirisana srpskom epskom pesmom „Banović Strahinja“, smeštena je u kontekst savremene izbegličke krize.

Glavni junak je mladi migrant iz Afrike koji je, u želji da se što bolje uklopi u novu sredinu, uzeo srpsko ime Strahinja. Sa svojom ženom Ababuo on živi u izbegličkom kampu u Krnjači, dok novi talas izbeglica iz Sirije, među kojima je i harizmatični Ali, ne unese nemir u njihov život. Ababuo nestaje bez objašnjenja. U potrazi za njom, Strahinja kreće balkanskom migrantskom rutom iz potpuno drugih razloga od svih ostalih – iz ljubavi.

Snažna i autentična ljubavna priča, film ”Strahinja Banović” je svetsku premijeru imao na jednom od najvažnijih evropskih festivala, 55. Međunarodnom filmskom festivalu u Karlovim Varima, gde je osvojio čak pet nagrada, uključujući i glavnu nagradu, Gran-pri Kristalni globus za najbolji film. Ovo je prvi put u ovom veku da je srpski film trijumfovao u glavnom takmičarskom programu na nekom od svetskih festivala najvažnije A kategorije. “Strahinja Banović” je do sada učestvovao na 50 međunarodnih filmskih festivala i osvojio 24 nagrade.

Evropska filmska akademija uvrstila je “Strahinju Banovića” u izbor 30 najboljih evropskih filmova i jedini većinski film iz našeg regiona u konkurenciji za ovogodišnjeg “evropskog Oskara”.

Novi trejler za film pogledajte ovde:

Beogradska premijera filma “Logor smrti u Karašjoku” u Bioskopu Balkan

U subotu, 27. avgusta u 20 časova, biće održana beogradska premijera dokumentarnog ostvarenja “Logor smrti u Karašjoku” u Bioskopu Balkan, dva dana nakon srpske premijere na Filmskim susretima u Nišu.

Film koji je režirao Kjetil Palmkvist i producirao Branko Dimović Dimeski, nastao je uz svesrdnu pomoć istoričara Knuta Flovika Toresena, u znak sećanja na stradale Srbe za vreme Drugog svetskog rata u norveškim logorima. Za vreme rata u ovu zemlju poslato je 4049 logoraša iz tadašnje Jugoslavije. 2398 se nikada nije vratilo svojim kućama. Najveći broj, njih 95%, bili su Srbi. Najmladji među njima imao je samo 12 godina.

Film je sniman skoro dve godine na više lokacija u Srbiji kao i Norveškoj, a u njemu se svedočenja potomaka zabeležena u Beogradu, Omoljici kod Pančeva, Sremskoj Mitrovici, Gornjem Milanovcu, Kragujevcu, Nišu i na Kosovu i Metohiji.

Uz Kjetila Palmkvista i Branko Dimović Dimeskog, na filmu su između ostalih radili Terje Holm (direktor fotografije), Joern Olsen (ko-producent), i Andrej Stojanović (kompozitor).

Film “Logor smrti u Karašjoku” je sniman uz podršku Ambasade Republike Srbije u Kraljevini Norveškoj, Ministarstva Odbrane Kraljevine Norveške, Saveza Srpskih Udruženja u Norveškoj, i Crkvene Opštine Sveti Vasilije Ostroški iz Osla.

Završeno snimanje dokumentarnog serijala “Film davne budućnosti” s legendarnim srpskim rediteljima

Povodom 15. Internacionalnog festivala filmske režije u Leskovcu, koji se ove godine održava od 15. do 20. septembra, snimljen je dokumentarni serijal “Film davne budućnosti” u pet nastavaka u kome legendarni srpski reditelji Đorđe Kadijević, Zdravko Šotra, Bora Drašković i Miša Radivojević govore o svojim višedecenijskim iskustvima snimanja filmova. Pored četiri epizode u kojima reditelj i profesor Darko Bajić razgovara sa ovim istaknutim imenima srpskog i jugoslovenskog filma, snimljena je i peta epizoda u formatu okruglog stola. Producent je Darja Bajić Bozović, a reditelj je Siniša Cvetić.

Darko Bajić, direktor festivala LIFFE i autor ovog serijala, o ideji čitavog projekta je rekao: “Povodom 15. Internacionalnog festivala filmske režije u Leskovcu rešili smo da napravimo jedan film, u kome ćemo napredak digitalne tehnike iskoristiti da snimimo priču o dobu filmske trake. Zato smo pozvali četiri legendarna srpska i jugoslovenska reditelja, seli za okrugli sto i otvorili priču o njihovom iskustvu. To njihovo iskustvo zbirno iznosi oko 250 godina. Može se reći da je to četvrtina jednog milenijuma ili 250 svetlosnih filmskih godina”.

Govoreći o motivima za pokretanje serijala, Darko Bajić je dodao: “Cilj nam je da ostane zabeleženo iskustvo ljudi koji su snimali filmskom trakom. Dolazi digitalna era i pomalo se zaboravlja na koji način se stvarao film koji i danas privlači milionsku publiku. Koliko je on u stvari utkan u naše živote, i koliko svaki detalj filma koji ste videli u životu negde pamtite i kao svoj doživljaj. Želimo da doajenima našeg filma damo mogućnost da u svoje bogato iskustvo predaju i ostave mladim generacijama”.

Jedan deo ovog projekta biće prikazan premijerno na predstojećem izdanju Internacionalnog festivala filmske režije u Leskovcu, kao i na festivalskoj online platformi LIFFE, dok će drugi deo biti prikazivan na festivalima u zemlji, regionu i širom sveta.

Projekat “Film davne budućnosti” realizovali su festival LIFFE, produkcijska kuća “Magična linija”, Fakultet dramskih umetnosti, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Filmskog centra Srbije.

Film „Strahinja Banović” jedini iz regiona u trci za evropskog Oskara

Evropska filmska akademija objavila je prvi izbor filmova koji će se ove godine takmičiti u više kategorija za nagrade Evropske filmske akademije. Među 30 evropskih ostvarenja i jedina većinska produkcija iz našeg regiona je film Stefana Arsenijevića “Strahinja Banović”. Ovogodišnja svečana ceremonija dodele nagrada održaće se po 35. put u decembru u Rejkjaviku.

Arsenijević je sa filmom “(A)torzija” već jednom osvojio nagradu Evropske filmske akademije za najbolji kratki film 2003. godine.

”Strahinja Banović” je svetsku premijeru imao na jednom od najvažnijih evropskih festivala, 55. Međunarodnom filmskom festivalu u Karlovim Varima, gde je osvojio čak pet nagrada, uključujući i glavnu nagradu, Gran-pri Kristalni globus za najbolji film. Ovo je prvi put u ovom veku da je srpski film trijumfovao u glavnom takmičarskom programu na nekom od svetskih festivala najvažnije A kategorije. “Strahinja Banović” je do sada učestvovao na 40 međunarodnih filmskih festivala i osvojio 20 nagrada.

Ovo ostvarenje će se naći u domaćim bioskopima na jesen.

Film je moderna adaptacija čuvene narodne epske pesme „Banović Strahinja“, smeštena u savremeni kontekst izbegličke krize. Glavni junak je mladi migrant iz Afrike koji je, u želji da se što bolje uklopi u novu sredinu, uzeo srpsko ime Strahinja. Sa svojom ženom Ababuo on živi u izbegličkom kampu u Krnjači, dok novi talas izbeglica iz Sirije, među kojima je i harizmatični Ali, ne unese nemir u njihov život. U snažnoj i autentičnoj ljubavnoj priči glavne uloge igraju francuski glumac Ibrahim Koma, austrijska glumica Nensi Mensa Ofei i sirijski glumac Maksim Kalil. Značajna uloga pripala je Nebojši Dugaliću. Zanimljivo je da sve statiste i pojedine manje uloge u filmu tumače pravi migranti iz više izbegličkih kampova u Srbiji.

Film je nastao u koprodukciji Srbije, Francuske, Bugarske, Luksemburga i Litvanije. Srpski producent je Miroslav Mogorović ispred kuće Art & Popcorn, u saradnji sa Cinnamon Filmom.

Reditelj Stefan Arsenijević slavu je stekao sa kratkim filmom „(A)torzija“ za koji je dobio Zlatnog medveda na Berlinskom festivalu, Nagradu Evropske filmske akademije i potom bio nominovan za Oskara. „Strahinja Banović“ je njegov drugi dugometražni film, nakon ostvarenja „Ljubav i drugi zločini“ koji je premijerno prikazan na Berlinalu.

Film su podržali Filmski centar Srbije, Fond Saveta Evrope – Eurimaž, Filmski fond Luksemburg, Francuski nacionalni centar za film, Bugarski nacionalni filmski centar, Litvanski filmski centar, Kreativna Evropa – MEDIA i Vlada Republike Srbije.

Pet srpskih filmova podržano u Severnoj Makedoniji

Podršku Filmske agencije Severne Makedonije, kao manjinske makedonske a većinske srpske koprodukcije, izborili su novi projekti Pavla Vučkovića, Nikole Ljuce, Vladimira Blaževskog, Marka Novakovića i Nevene Desivojević

Obznanjeni su rezultati najnovijeg konkursnog kruga Filmske agencije Severne Makedonije, a na planu projekata filmova manjinskih makedonskih koprodukcija podržano je i nekoliko većinskih projekata iz naše zemlje. Svi ti projekti prethodno su izborili podršku i Filmskog centra Srbije.

Reč je o pet projekata: dugometražni igrani filmovi “Mraz” Pavla Vučkovića (ovdašnji producent je “Plan 9”, koproducent u Severnoj Makedoniji je “Black Cat Production”, a podrška iznosi oko 57.000 evra), “Zvečarke” Nikole Ljuce (srpski producent je “Biberche Productions”, makedonski koproducent je Skopje Film Studio, a podrška iznosi oko 49.000 evra), “Ćerka” Vladimira Blaževskog (ovdašnji koproducent je “Digitalkraft”, koproducent u Severnoj Makedoniji je “Pank Film”, a podrška iznosi oko 33.000 evra), “Saučesnici” Marka Novakovića (srpski koproducent je “Zillion Film”, makedonski koproducent je “Partysans”, a podrška iznosi 36.000 evra), i projekat kratkometražnog igranog filma “Leto” Nevene Desivojević (ovdašnji producent je “Set Sail Films”, koproducent u Severnoj Makedoniji je “Minimal Kolektiv”, a podrška iznosi oko 12.000 evra).

Međunarodna premijera filma “Usekovanje” na Moskovskom filmskom festivalu

**Fotografije: Košutnjak film, Akademija umetnosti**

U glavnom takmičarskom programu festivala A kategorije u Moskvi biće prikazan “Usekovanje” u režiji Siniše Cvetića, film koji je nastao zahvaljujući i podršci Filmskog centra Srbije

Moskovski filmski festival ove godine biće održan po 44. put, ali u izmenjenom terminu – od 26. avgusta do 2. septembra, a deo glavnog takmičarskog programa, uz šest drugih filmova, biće i srpski dugometrražni igrani film “Usekovanje” u režiji mladog Siniše Cvetića, a po scenariju Davida Jovanovića. U pitanju je međunarodna premijera ovog ostvarenja nastalog zahvaljujući i podršci Filmskog centra Srbije.

“Usekovanje” predstavlja portret jedne porodice i njene crne ovce i najmlađeg člana – Jovana. Sve ih pratimo u jednom danu, u jednom stanu, za vreme slave Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, gde roditelji kriju od Jovana i gostiju da se razvode, a Jovan krije od njih da se drogira i nada se da će ga vanzemaljci izbaviti iz beznadežnog i besmislenog postojanja na zemlji. Postepenim zahuktavanjem, kroz slavsku atmosferu i alkohol, kao i pojavu nenajavljenog gosta, dolazi do otkrivanja tih, ali i drugih porodičnihtajni i sukoba.

Uz Cvetića i Jovanovića autorsku ekipu filma čine: Marko Milovanović (direktor fotografije), Tihomir Dukić i Marko Tisovec (montažeri), Luka Broćić (kompzitor), Bojan Jovanović (scenograf), Snežana Karl (kostimografkinja), Nebojša Stojanović (snimatelj zvuka), Nebojša Zorić, Velibor Hajduković (dizajn i miks zvuka), Nataša Bošković (maskerka). Film je realizovan u produkciji “Košutnjak filma”, producent filma je Zoran Janković, umetnički direktor Slobodan Terzić, a direktorka filma Višnja Nikitin.

Uloge tumače: Pavle Mensur, Bojan Žirović, Aleksandra Balmazović, Marko Grabež, Anita Ognjanović, Zlatan Vidović, Dubravka Kovjanić, Milica Janevski, Aleksandar Đurica, Aleksandra Pleskonjić Ilić, Jovana Gavrilović, Momčilo Pićurić.

U selekciju kratkog metra na moskovskom festivalu međunarodnog i takmičarskog karaktera, A kategorije, uvršten je i diplomski film “Sami zajedno” Aglaje Filipović, dipl. rediteljke Akademije umetnosti u Beogradu.

U ovom dvadesetominutnom filmu glume Jovana Dragaš i Vladimir Gvojić, a sinopis otkriva sledeće: vraćajući se kući Ines i Vuk se slučajno upoznaju u Beogradu. Zbog nepredvidivih okolonosti prinuđeni su da dele hotelsku sobu. Dvoje mladih koji su odlaskom vani postali stranci u svom gradu otvaraju se jedno drugom tražeći sigurnost.

Saopštenje produkcijske kuće Art & Pocorn povodom termina prikazivanja filma „Nije loše biti čovek“ na festivalu u Vrnjačkoj Banji

Kada smo od strane organizatora Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji obavešteni o terminu prikazivanja filma Dušana Kovačevića „Nije loše biti čovek“ (ponedeljak u 16h!), mislili smo da je u pitanju samo rezulatat njihovog neznanja i nesnalaženja u kompleksnom svetu organizacije filmskih festivala.

Nismo hteli da reagujemo ne želeći da im pridajemo veći značaj od onog koji imaju i zaslužuju u bespućima kulturne birokratije. Nismo shvatali tendencioznu razmeru unižavanja autora kojima je Festival posvećen.

Po odbijanju nekih naših kolega da prihvate takvo poniženje, kao i izjava odgovornih birokrata sa Festivala u kojima se njihov stav pravda našim nereagovanjem na ponuđeni termin prikazivanja, shvatili smo da je potrebno da javno tražimo da organizatori koriguju termin prikazivanja filma autora Dušana Kovačevića.

Za neupućene, a u takve očigledno spadaju i organizatori festivala posvećenog filmskom scenariju pod tendencioznim nazivom „Jedini pravi festival filmskog scenarija“, Dušan Kovačević je najveći živi srpski dramski autor i scenarista, kao i jedini redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti – iz oblasti filmske umetnosti.

Imajući ovu činjenicu u vidu, kao i neosporni kvalitet filma „Nije loše biti čovek“ koji je okupio ekipu najvećih srpskih filmskih glumaca i autora, molimo organizatore da nas u što hitnijem roku obaveste o novom, adekvatnom terminu prikazivanja filma na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, kako bi isti bio prikazan publici koja to zaslužuje.

Takođe osećamo potrebu da obavestimo direktora Kulturnog centra Vrnjačka Banja koji u svojim izjavama preti tužbama pozivajući se na neke paragrafe zakona o kinematografiji, da ćemo preko relevantnih udruženja filmskih producenata pokrenuti kod Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije inicijativu za adekvatno tumačenje ovih članova zakona. Sigurni smo da namera Ministarstva nije da omogući besplatno ustupanje filmova festivalima koji za prikazivanje tih filmova naplaćuju ulaznice, istovremeno uzimajući pomoć Ministarstva za organizaciju Festivala. Filmske estival čine filmovi a ne birokratija.

Miroslav Mogorović, producent

O filmu „ SVE(T)na leđima žene“

Premijera dokumentarnog filma „ SVE(T)na leđima žene“ – o seksizmu u razgovoru sa Mirjanom Karanović, u produkciji Nove mreže iz Niša, biće na otvaranju Nišville jazz TEATARSKOG festivala u petak 5. avgusta u 19.30 u sali Oficirskog doma. Ulaz je slobodan.

O svom iskustvu na temu seksizma i rodne ravnopravnosti u svakodnevnom životu i medijima, kroz dokumentarni film „SVE(T) na leđima žene“ govori višestruko nagrađivana srpska glumica i rediteljka Mirjana Karanović. Ona ukazuje na predrasude i stereotipe patrijahalnog društva sa kojima se svakodnevno susreću žene na ovim prostorima.

Cilj filma koji je deo projekta “Seksizam u svakodnevnom životu i medijima” je podizanje svesti i bolja informisanost građanki i građana na jugu Srbije o rodnim stereotipima u medijskom prostoru i svakodnevnom životu kroz pojam seksizma.

Nakon prikazivanja u Nišu, ovaj film videće i publika u Hrvatskoj na medijskom festivalu u Fažani (Istra) koji ove godine ima temu žene i mediji. U planu je prikazivanje filma i na ostalim festivalima u Srbiji, regionu i Evropi.

Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Media & Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.

Kreatorke dok. filma su Branislava Jovanović i Maja Mitić

Režija: Maja Mitić

Produkcija: Branislava Jovanović

Montaža: Darko Ković

Kamera: Marija Momić i Bojan Marojević

Zvuk: Filip Tančić

Muzika: Nebojša Vojvodić

Fotograf: Ivan Jovanović

Na snimanju filma “Heroji Halijarda”

**Fotografije: Đorđe Bajić; Contrast Studio / Srđan Stevanović (Starsportphoto ©)**

Direktor Filmskog centra Srbije Gordan Matić prisustvovao je snimanju novog igranog filma Radoša Bajića, ratne drame inspirisane akcijom spasavanja savezničkih pilota iza neprijateljskih linija, koja se odigrala pred kraj Drugog svetskog rata, u leto 1944. godine

Snimanje dugometražnog igranog filma “Heroji Halijarda” u režiji Radoša Bajića završeno je nedavno, a pred kraj snimanja ekipu je posetio direktor Filmskog centra Srbije Gordan Martić tokom rada u naselju Pranjani u okolini Gornjeg Milanovca. Prva klapa ovog ambicioznog ratnog filma, nakon tri godine opsežnih priprema, pala je prošle godine, a uigrana filmska ekipa realizuje “Heroje Halijarda” u produkciji filmske kuće “Contrast Studios” (koproducent je Telekom Srbija), uz podršku Filmskog centra Srbije i Pokrajinske Vlade AP Vojvodine.

U izjavi za sajt FCS-a Radoš Bajić je rekao da je izuzetno ponosan što je uspeo da za svoj projekat obezdedi potrebnu podršku. “Nijedno filmsko delo koje pretenduje na kvalitet ne može da se napravi na brzinu. Brzo je kuso. Neophodan je dug period akumulacije, trpeža i stvaranja kako bi sve ispalo kako treba, bez prečica i lakih rešenja. Zato sam veoma zahvalan Filmskom centru Srbije koji nas je podržao na konkursu, baš kao i Pokrajinskoj Vladi koja je takođe prepoznala potencijal našeg projekta. Nakon toga su se pridružili RTS, Telekom i drugi partneri. Bio je to jedan prirodan tok stvari, ništa nije rađeno ishitreno, već postupno i promišljeno.”

Snimanje je teklo po planu i u domaćinskoj atmosferi, a na autentičnoj lokaciji u Prenjanima snimljena je jedna od ključnih scena, o čemu reditelj Bajić govori: “Danas je gotovo pa devedeseti snimajući dan i nastavlja se jedna velika borba, jedna velika bitka. Ovo je projekat koji po svojoj temi i obimu predstavlja nešto najambicioznije na čemu sam u svojoj gotovo pa pedesetogodišnjoj karijeri radio – kako u produkcijskom, tako i u autorskom smislu. Tek ćemo videti kako će film odjektnuti, ali već sada mogu da tvrdim da će ‘Heroji Halijarda’ biti kruna moje karijere. Imamo više od 200 objekata, 120 glumaca, 6.000 statista… Imajući u vidu svu tu ambiciju, budžet je skroman, ali mi se junački borimo za svaki kadar.”

Predvođeni scenaristom i rediteljem Radošem Bajićem, tim ovog ambicioznog projekta čine: koscenaristi Dušan Kovačević i Strahinja Madžarević, direktor fotografije Predrag Jočić, montažer Stevan Marić, scenografkinja Jelena Mirković, kostimograf Boris Čakširan, maskerka Mirjana Stevović, kompozitori Bilja Krstić i Dragomir Miki Stanojević… Izvršni producenti su Nedeljko Bajić, Jelena Bajić Jočić i Predrag Jočić.

“Moja velika sreća je što pored sebe imam zbilja sjajnu ekipu, to su sve divni ljudi i vrsni profesionalci i na najboljem smo putu da napravimo nešto zaista značajno i dobro”, uverava Bajić i dodaje: “Trudili smo se da budemo što tačniji. Vodilo se računa o detaljima: kostimograf Boris Čakširan je pazio na svako dugme na uniformama, Engleze nam igraju Englezi, Amerikanci igraju Amerikance, snimamo na autentičnim lokacijama… Ovo je projekat koji ima briljantnu scenografiju, čarobnu fotografiju, kostim doveden do perfekcije… Sada je do mene da pružim svoj rediteljski maksimum, sve to spojim i prikažem na pravi način. Ono što je sigurno jeste da snimamo jedan veoma ozbiljan film na koji ćemo svi biti ponostni.”

Na pitanje šta možemo očekivati od filma u vizuelnom pogledu, direktor fotografije (i izvršni producent) Predrag Jočić je sa sajt FCS-a odgovorio: “Prevaziđeno je sve ono što sam očekivao čitajući scenario i tokom priprema. Svi elementi filma, uključujući tu scenografiju, kostim i broj statista, predstavljaju pomak od onoga što smo do sada radili i ovo je svakako naš najzahtevniji projekat. Mislim da smo u potpunosti pogodili svaki detalj i da smo prevazišli sebe, pa samim tim i sva naša očekivanja. Što se vizuelnih referenci tiče, izuzetno mi se dopao “Greben spasa” (Hacksaw Ridge) u režiji Mela Gibsona, pa sam želeo da, posebno u scenama ratnih sukoba, postignem sličan vizuelni efekat i u ‘Herojima Halijarda’, naravno uz nadogradnju i moj lični autorski pečat.”

U filmu “Heroji Halijarda” i TV seriji “Vazdušni most” (koja je snimana kad i film) glume: Petar Božović, Žarko Laušević, Nela Mihailović, Radovan Vujović, Nikola Rakočević, Vučić Perović, Milan Vasić, Aleksandar Đurica, Isidora Minić, Jovo Maksić, Ivan Vučković, Nenad Heraković, Dragan Petrović Pele, Ljiljana Blagojević, Đorđe Marković… Pored umetnika iz Srbije i regiona, glumačku postavu sačinjava veliki broj stranih glumaca sa engleskog govornog područja, a među njima Stiven Mur, Majkl Stoki, Adam Devenport, Jadran Malkovič i drugi.

Na simanju smo razgovarali sa Nikolom Rakočevićem koji u “Herojima Halijarda” glumi lik Mirka Jovića. “Moj lik nije istorijska ličnost”, započinje priču Rakočević i pojašnjava: „Član je porodice Jović oko koje se i vrti priča čitavog filma. Na primeru Jovića možemo da vidimo kako geopolitička situacija i sile utiču na živote jedne srpske porodice. Pripreme za snimanje bile su veoma obimne i ozbiljne. Za potrebe ‘Heroja Halijarda’ sam naučio da jašem konja i tokom dve godine sam išao na oko 50 časova jahanja. Pucali smo iz pušaka i mitraljeza, što sve zahteva deteljne pripreme i usklađivanje.”

U središtu igranog filma “Heroji Halijarda” je ratna drama, priča koja je inspirisana akcijom spasavanja savezničkih pilota iza neprijateljskih linija, poznatom pod kodnim imenom “Operacija Halijard”, koja se odigrala pred kraj Drugog svetskog rata, u leto 1944, sa improvizovanog aerodroma u selu Pranjani u podnožju Suvobora.

“Za neke će heroji iz naslova biti američki piloti koji su nakon bombardovanje Hitlerovih rafinerija nafte u Rumuniji morali prinudno da slete na našu teritoriju, dok je moj autorski akcenata na srpskom narodu”, objašnjava Radoš Bajić svoj pristup temi i dodaje: “Ovo nije tipični ratni spektakl. U središtu je jedna duboka priča data kroz sudbine glavnih junaka, tipičinih predstavnika našeg naroda. Naš narod je tada, predovođen Jugoslovenskom vojskom u otadžbini i đeneralom Mihailovićem, izveo čudo.”

Bajić još ukazuje: “Sa ove ovde poljane spašeno je 508 mladića čiji jezik oni koji su ih spasavali nisu razumeli. To je ujedno i najveća pojedinačna akcija spasavanja savezničkih pilota iza neprijateljskih linija u istoriji svetskog vazduhoplovastva. Amerikanci bi od ove teme pravili komercijalni spektakl. Mi smo imali neke kontakte sa američkim producentima, ali smo od toga odustali zato što su oni hteli da naprave priču o tome kako je Rambo pao ovde i kako je on sve to organizovao. Ne! Ovu priču je izneo bosnogi srpski narod koji se u tom trenutku našao u najdramtičnijem periodu svoje istorije, ostavljen u beznađu. U tim i takvim uslovima, srpski narod je pokazao svoju humanost, čovekoljublje, dobročinstvo i herojstvo. Naš projekat zato nije spektakl radi spektakla, iako u njemu imamo i monumentalne sekvence koje odražavaju herojstvo, već je priča duboko lična i data je iz vizure jedne srpske porodice kroz čiju se sudbinu prelamaju ključni događaji tog vremena.”

Filmu “Heroji Halijarda” sledi zahtevna i opsežna postprodukcija. Bioskopska premijera filma očekuje se tokom jeseni 2023. godine, a nakon toga će na programima Radio televizije Srbije i Superstar kanala Telekoma Srbija biti prikazana i TV serija “Vazdušni most” od šest epizoda.

Jesse Eisenberg dobitnik Počasnog Srca Sarajeva

28. Sarajevo Film Festivala

Američki glumac, reditelj, dramski pisac i autor Jesse Eisenberg, nominovan za Oscara®, bit će počasni gost 28. Sarajevo Film Festivala.

Sarajevo Film Festival će 15. augusta odati počast Eisenbergu dodjelom priznanja Počasno Srce Sarajeva, uoči projekcije filma NAKON ŠTO SPASIŠ SVIJET, Eisenbergovog rediteljskog dugometražnog prvijenca, u Ljetnom kinu Coca-Cola.

Jesse Adam Eisenberg rođen je 5. oktobra 1983. godine u Queensu, New York. Pohađao je New School University, New York, gdje je studirao liberalne umjetnosti, s fokusom na demokratiju i kulturni pluralizam. Studirao je i u The New School u njujorškom Greenwich Villageu.

Filmovi u kojima je Eisenberg ostvario uloge su: ROGER DODGER, THE SQUID AND THE WHALE, ADVENTURELAND, ZOMBIELAND, THE SOCIAL NETWORK, NOW YOU SEE ME, THE DOUBLE, NIGHT MOVES, THE END OF TOUR, AMERICAN ULTRA, LOUDER THAN BOMBS, BATMAN V. SUPERMAN, NOW YOU SEE ME 2, CAFÉ SOCIETY, JUSTICE LEAGUE, THE HUMMINGBIRD PROJECT, THE ART OF SELF DEFENSE, ZOMBIELAND: DOUBLE TAP, RESISTANCE, VIVARIUM i WILD INDIAN.

U predstojećem periodu, Eisenberg će igrati glavnu ulogu Tobyja Fleishmana u FX limitiranoj seriji FLEISHMAN IS IN TROUBLE zasnovanoj na istoimenom bestseleru Taffy Brodesser-Akner.

Eisenberg je napisao četiri drame, među kojima je i “The Spoils”, čija je izvedba imala rekordnu prodaju na West Endu. Napisao je drame “The Revisionist” i “Asuncion”, u kojima je igrao uz Vanessu Redgrave. Njegova predstava “Happy Talk” u kojoj igraju Susan Sarandon i Marin Ireland izvedena je u aprilu 2019. godine u Signature Theater u New Yorku.

Eisenberg je čest saradnik The New Yorkera, autor je zbirke priča „Bream Gives Me Hiccups“, objavljene u izdanju Grove Pressa, i audioknjige „Nakon što spasiš svijet“ u izdanju Audible Originala, koja je osvojila Nagradu za najbolje originalno djelo na Audie Awardsu 2021. godine.

Eisenbergov rediteljski prvijenac NAKON ŠTO SPASIŠ SVIJET, naslov koji distribuira kompanija A24, premijerno je prikazan na Sundance Film Festivalu 2022. godine, uz sjajne kritike. Prikazan je u programu Sedmice kritike na Filmskom festivalu u Cannesu 2022. godine. Film prati Evelyn (Julianne Moore), ženu koja je posvetila život pomaganju ljudima u nevolji, ali se ne uspijeva zbližiti sa svojim sinom Ziggyjem, internet-zvijezdom u usponu nezainteresovanom za svjetske probleme. Ovaj emotivni film, čiji scenarij i režiju potpisuje Jesse Eisenberg, zabavan je i iznimno perceptivan portret majke i sina koji su naizgled potpuno različiti, ali zapravo su puno sličniji nego što su to voljni priznati.

28. Sarajevo Film Festival bit će održan od 12. do 19. augusta 2022. godine.

Šesto izdanje programa Pretpremijere Serije sa šest dramskih serija iz četiri zemlje regije

Igrane serije prikazane na prethodnim izdanjima Pretpremijera Serija, programa Sarajevo Film Festivala, zabilježile su uspjehe na domaćem i na međunarodnom tržištu. Neke od njih stručni žiri nominirao je za ovogodišnje nagrade Srca Sarajeva za TV serije koje s nestrpljenjem očekujemo.

Ovogodišnji program Pretpremijere Serije 28. Sarajevo Film Festivala predstavlja pomno izabrane nedavno producirane regionalne dramske serije. Publika Festivala moći će pogledati pretpremijere prve dvije epizode šest dugoočekivanih regionalnih dramskih serija. Svaku od ovih vrhunskih produkcija karakterizira zanimljiva radnja i izuzetna regionalna glumačka postava. Dramske serije predstavljene u programu Pretpremijere Serije takmiče se za UniCredit nagradu publike.

“Regionala produkcija high-end serija je u porastu. Rezultat je vidljiv i u ovogodišnjoj selekciji, šestog po redu izdanja Pretpremijera Serija, gdje s ponosom predstavljamo rekordan broj od čak šest serija iz četiri zemlje regije. Različite su tematski, stilski i žanrovski. No, bilo da ste ljubitelji krimića, komedije, misterije ili drame, sigurno ćete u ovoj selekciji pronaći bar jednu seriju koja će vas oduševiti. S nestrpljenjem ćete čekati jesen da vidite i druge epizode“, izjavila je Tina Hajon, selektorica programa Pretpremijere Serije.

Razgovori s ekipom Pretpremijera Serija otvoreni za medije održavat će se svakog dana u 16 sati na Festivalskom trgu.

KOTLINA

BH I 2022 I 100’ I DRAMSKA SERIJA, S01E01, S01E02

Kreatori: Danis Tanović, Amra Bakšić Čamo

Uloge: Feđa Štukan, Boris Ler, Ida Keškić, Mario Knezović, Vedrana Božinović, Izudin Bajrović, Admir Šehović, Alban Ukaj

Scenarij: Amra Bakšić Čamo, Nikola Kuprešanin, Adnan Lugonić, Danis Tanović

Producenti: Sedin Kahriman za BH Telecom i BH Content Lab, Amra Bakšić Čamo, Adis Đapo za SCCA/pro.ba

Režija: Danis Tanović, Aida Begić

Produkcija: SCCA/pro.ba za BH CONTENT LAB, BH Telecom

Nakon što je tijelo pronađeno u Zemaljskom muzeju, viši inspektor Edib Pašić zaranja duboko u današnje Sarajevo kako bi pronašao vrijedan nestali artefakt, te dokazao sebi da grad, koji je nekad volio i nikad nije pronašao snagu da ga napusti – i dalje postoji.

MAMA I TATA SE IGRAJU RATA 2

SR I 2022 I 110’ I DRAMSKA SERIJA, S02E01, S02E02

Kreator: Gordan Kičić

Uloge: Gordan Kičić, Nina Janković Dičić, Lena Lazović, Nebojša Ilić, Vojin Ćetković, Jelena Gavrilović, Amila Terzimehić, Katrina Gojković, Aleksej Bjelogrlić, Aleksandar Đurica, Stefan Bundalo, Tijana Marković
Scenarij: Gvozden Đurić, Marko Manojlović, Gordan Kičić

Producenti: Gordan Kičić, Snežana van Houwelingen

Režija: Gordan Kičić, Mina Đukić, Marko Manojlović

Produkcija: Filmkombajn, RTS

Veljko dobiva vijest da mu je otac umro. Po povratku u Beograd otkrivaju se mnoge porodične istine i on ostaje duže nego što je prvobitno planirao. Serija prati emocionalna previranja i krizu porodice, koja kulminira ozbiljnim promjenama u načinu života.

METROPOLITANCI

HR I 2022 I 104’ I DRAMSKA SERIJA, S01E01, S01E02

Kreator: Dario Vince

Uloge: Rene Bitorajac, Dejan Aćimović, Dijana Vidušin, Nataša Janjić, Linda Begonja, Siniša Popović, Roko Sikavica, Filip Juričić, Barbara Nola, Ljubica Jović

Scenarij: Dario Vince, Saša Podgorelec

Producent: Dario Vince

Režija: Igor Šeregi

Produkcija: Ring produkcija d.o.o. za HRT

Godinu i po nakon snažnog potresa i izbijanja pandemije, u rubno gradsko naselje doseljavaju stanari starog centra grada teško oštećenog od potresa. Među ljudima iritiranim razlikama i promjenama množe se sukobljavanja, a najveće će postati ono između idealista Petra koji želi mir i saradnju među ljudima, i pragmatičnog Pavića, koji u novoj situaciji vidi priliku za dobru zaradu.

PAD

SR I 2022 I 100’ I DRAMSKA SERIJA, S01E01, S01E02

Režija: Bojan Vuletić

Uloge: Milan Marić, Jovan Veljković, Krešimir Mikić, Dejan Cicmilović, Dubravka Drakić, Petar Novaković, Ljuba Bandović, Milica Janevski, Anđela Jovanović, Miodrag Krčmarik, Kemal Rizvanović, Boris Isaković, Vahid Džanković, Izudin Bajrović, Svetozar Cvetković, Dragan Marinković, Mima Karadžić

Scenarij: Bojan Vuletić, Petar Mihajlović

Producent: Ivana Miković

Produkcija: Firefly productions

Kako je postao učesnik u dvostrukom ubistvu, mladi i popularni glumac završava iza rešetaka ozloglašenog zatvora u Crnoj Gori, gdje važe pravila potpuno suprotna od onih u „vanjskom svijetu“.

TRIGRAD

SL I 2022 I 100’ I DRAMSKA SERIJA, S01E01, S01E02

Režija: Sonja Prosenc

Uloge: Marko Mandić, Katarina Stegnar, Gaber Trseglav, Mirjam Korbar, Jernej Kogovšek

Scenarij: Gregor Fon, Nina Zupančič, Sonja Prosenc

Producent: Jani Virk

Produkcija: RTV Slovenia

Kada stranac stigne u izolirano selo u idiličnim Alpama kao novi vlasnik „zabranjenog dijela“ šume, poslovni interesi i pohlepa sukobljavaju se s drevnim vjerovanjima u svetost šume.

U KLINČU

SR I 2022 I 100’ I DRAMSKA SERIJA, S01E01, S01E02

Kreatori: Aljoša Ćeranić, Miloš Avramović

Uloge: Mihajlo – Vojaž Veruović, Branka Katić, Nikola Kojo, Đorđe Mišina, Ivana Zečević, Anita Ognjanović, Teodora Dragićević, Svetlana Bojković, Sergej Trifunović, Nebojša Dugalić, Miloš Petrović

Scenarij: Ivan Stančić, Dušan Bulić, Filip Vujošević, Slaviša Pavlović

Producenti: Aljoša Ćeranić, Miloš Avramović

Režija: Danilo Bećković, Nebojša Radosavljević

Produkcija: Režim / RTS

Dvadesetogodišnji mladić na životnoj prekretnici pokušava balansirati između očekivanja svog oca, ambicija svoje majke, vlastitih teško ostvarivih ambicija i ljubavi kojoj se bliži neizbježni kraj.

28. Sarajevo Film Festival bit će održan od 12. do 19. augusta 2022. godine.

Ulaznice

Online ulaznice za filmove u programu Sarajevo Film Festivala su u prodaji od danas, 1. augusta od 15 sati na web stranici Sarajevo Film Festivala (www.sff.ba). Prodaja ulaznica u Glavnom Box Officeu (Bosanski kulturni centar, Branilaca Sarajeva 24) počinje od ponedjeljka, 8. augusta od 10 sati.

Press Office

Sarajevo Film Festival

press@sff.ba

+387 33 209 411

Svetska premijera hrvatsko-srpske koprodukcije “Garbura” u San Sebastijanu

Hrvatsko-srpska koprodukcija “Garbura”, debitantski dugometražni igrani film scenariste i reditelja Josipa Žuvana, imaće svetsku premijeru na predstojećem 70. Međunarodnom filmskom festivalu u San Sebastijanu. Film je nastao uz podršku Filmskog centra Srbije, kao i uz podršku Hrvatskog audiovizualnog centra, programa MEDIA, fonda Eurimages i HRT-a. Ostvarenje “Garbura” će na festivalu A kategorije u San Sebastijanu biti prikazano u selekciji “Novi reditelji”.

Prema sinopsisu filma, Antonije i Nikola su dvanaestogodišnjaci koji žive kuća do kuće u makadamskom naselju, i koji se zabavljaju paljenjem karabita, pa sve to snimaju i postavljaju snimke na internet, nadajući se da će imati milionske preglede poput drugih jutjubera. Njihove porodice su u dugogodišnjoj svađi i nije im drago što se dečaci druže, što dovodi do komplikacija. Glavne uloge u filmu tumače Franko Floigl i Mauro Ercegović Gracin.

Producent filma “Garbura” je Damir Terešak (Maxima Film), a koproducentkinja je Nikolina Vučetić Zečević (Biberche Productions). Ekipu filma, pored Žuvana, čine: direktor fotografije Tomislav Sutlar, scenografkinja Petra Poslek i kostimografkinja Katarina Pilić.

Uz koproducentkinju Nikolinu Vučetić Zečević, u srpskom delu ekipe su maskerka Jasmina Lilić, šminkerka Aleksandra Mitić, snimatelj i dizajner zvuka Zoran Maksimović, mikorman Ognjen Obradović, dok je beogradski studio Digital mono radio postproduckiju zvuka. U glumačkoj podeli je i srpski glumac Ljubomir Bandović koji tumači jednu od ključnih uloga, lik Zorana.

Predstavljamo Takmičarski program – igrani film 28. Sarajevo Film Festivala

U Takmičarski program – igrani film 28. Sarajevo Film Festivala, prema izboru selektorice Elme Tataragić, uvršteno je 8 filmova: 4 filma će u Sarajevu zabilježiti svjetsku, a 4 regionalnu premijeru.

“Regionalna kinematografija je izuzetno raznovrsna, i sve je raznovrsnija iz godine u godinu. Tako je i ova selekcija od osam naslova upravo to: bogatstvo tema, likova, pristupa, stilskih izbora, estetika i ono što je najvažnije, predstavlja pluralnost mišljenja što je možda i najvažnija njena odlika. Mislim da svi filmovi pozivaju na diskusiju, hrabro otkrivaju svoje stavove i govore o bitnim aspektima današnjice bez obzira kada se priče filmova zaista odvijaju. Ova godina posebna je po tome što u našu regionalnu porodicu prihvatamo i kinematografiju Ukrajine, čiji stanovnici preživljavaju najteže dane u proteklih nekoliko mjeseci”, kaže o ovogodišnjoj selekciji Elma Tataragić.

Predstavljamo 8 filmova iz Takmičarskog programa – igrani film 28. Sarajevo Film Festivala, koji su u konkurenciji za nagrade:

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJI IGRANI FILM

Novčanu nagradu u iznosu od 16.000 € sufinansira Turistička zajednica Kantona Sarajevo

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJU REŽIJU

Novčanu nagradu u iznosu od 10.000 € obezbjeđuju Ujedinjene nacije u Bosni i Hercegovini

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJU GLUMICU

Novčana nagrada u iznosu od 2.500 €

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJEG GLUMCA

Novčana nagrada u iznosu od 2.500 €

SVJETSKE PREMIJERE

BALADA

Bosna i Hercegovina, 2022, 120 min.

Režija: Aida Begić

Uloge: Marija Pikić, Jasna Žalica, Milan Tocinovski, Lana Stanišić, Slaven Vidak, Enes Kozličić, Davor Golubović, Amar Čustović

Merjem-Meri (30), neambiciozna domaćica i majka djevojčice Mile (8), se poslije deset godina bračnog života vraća kod svojih. Ubrzo nakon povratka u roditeljsku kuću Meri shvaća da je zarobljena u začaranom krugu provincijskih zakona i pravila, kao i u kompleksnim relacijama između ambiciozne majke i razmaženog mlađeg brata. Njena nada da će dobiti skrbništvo nad kćerkom je svakim danom sve manja, jer nema priliku da nađe stalni posao. Jedino što je čini sretnom, a zbog čega je svi osuđuju, je odlazak na audiciju za film koji se snima u susjedstvu.

ČOVJEK OD DJELA / OAMENI DE TREABĂ

Rumunija, Bugarska, 2022, 105 min.

Režija: Paul Negoescu

Uloge: Iulian Postelnicu, Anghel Damian, Vasile Muraru, Crina Semciuc, Daniel Busuioc, Oana Tudor, Vitalie Bichir, Annemarie Chertic

Ilie, šef policije u malom gradu, sebi želi obezbijediti ugodan život, ali napravi jedan pogrešan izbor. Već u srednjim godinama života i otuđen, Ilie osjeća potrebu da bude dio nečega – da posadi voćnjak ili čak izgradi kuću. Iako se u selu dešavaju čudne stvari, Ilie vidi samo ono što mu odgovara. Kolaps nastaje u trenutku kada se Ilie uključi u seoska zbivanja. U nedostatku rješenja, Ilie pokušava biti nešto što nikada nije bio: borac za pravdu koji hapsi sve koji su to zaslužili.

JAHAČI / JEZDECA

Slovenija, Hrvatska, Srbija, Italija, Bosna i Hercegovina, 2022, 110 min.

Režija: Dominik Mencej

Uloge: Nikola Kojo, Timon Sturbej, Petja Labovic, Anja Novak

Slovenija, proljeće 1999. Dva prijatelja iz maloga sela odluče pretvoriti svoje mopede u čopere i krenuti na put. Na putu kroz Sloveniju i Hrvatsku – zemlje koje su se netom otcijepile od Jugoslavije – prati ih mlada, odbjegla žena misteriozne prošlosti i stari bajker koji je obišao svijet u potrazi za slobodom, ali još je nije pronašao. Kroz zajednička iskustva, oni jedni drugima i sami sebi postavljaju izazove koji prekidaju njihove veze sa prošlošću i otvaraju put za nešto novo. Ali taj put je prevrtljiv i, uz iznenadnu smrt jednog od saputnika, stavlja prijateljstvo na kušnju i suočava ih sa bolom koji ne mogu podnijeti osim ako ne pronađu nekoga koga za nju mogu okriviti.

ŠEST SEDMICA / HAT HÉT

Mađarska, 2022, 95 min.

Režija: Noémi Veronika Szakonyi

Uloge: Katalin Román, Zsuzsanna Járó, Lana Szczaurski, Móni Balsai, András Mészáros, Kitti Keresztesi, Katalin Takács, Anna Györgyi

Buntovna tinejdžerka Zsófi živi u stančiću s mlađom sestrom Mesi i nestabilnom majkom Beom. Zsófi je prekasno shvatila da je trudna, te je odlučila da će, nakon što se porodi, dijete dati na usvajanje neplodnom paru. Bea ne može prihvatiti kćerkinu odluku, ali ne shvata da ni ona ni njeni životni uslovi nisu podobni za novorođenče. Zsófi se oduvijek morala ponašati kao odrasla osoba, raditi i umjesto majke donositi razumne odluke za sebe i sestru. Još pohađa srednju školu i jedino što je zanima jeste karijera igračice stonog tenisa, na čemu naporno radi. Uz pomoć socijalne radnice priprema se za davanje djeteta na usvajanje. Prema zakonu, nakon poroda ima šest sedmica da se predomisli i zatraži povratak djeteta. Čini se da je u stanju odlučno kontrolisati svoje emocije i nastaviti prema ciljevima koje je sebi postavila. Istovremeno, njen majčinski instinkt se produbljuje i počinju je obuzimati sumnje te polako počinje preispitivati vlastitu odluku.

REGIONALNE PREMIJERE

KLONDIKE

Ukrajina, Turska, 2022, 100 min.

Režija: Maryna Er Gorbach

Uloge: Oksana Cherkashyna, Sergey Shadrin, Oleg Shcherbina

Juli 2014. Irka i Tolik, koji očekuju uskoro rođenje djeteta, žive u Donjecku, regiji u istočnoj Ukrajini nedaleko od granice sa Rusijom, oko kojeg su se vodile borbe u prvim danima rata u Donbasu. Njihovo nervozno iščekivanje rođenja prvoga djeteta nasilno prekida rastuća napetost usred rušenje aviona MH17 nedaleko od njihovog sela. Dok Tolikovi prijatelji separatisti očekuju da se on pridruži njihovim naporima, Irkin brat je bijesan jer sumnja da su njih dvoje izdali Ukrajinu. Irka odbija da bude evakuirana čak i nakon što vojska okupira selo i pokušava izmiriti svoga brata i svoga muža tako što ih zamoli da zajedno renoviraju njihovu bombardovanu kuću.

KORSET / CORSAGE

Austrija, Luksemburg, Njemačka, Francuska, 2022, 113 min.

Režija: Marie Kreutzer

Uloge: Vicky Krieps, Florian Teichtmeister, Katharina Lorenz, Jeanne Werner, Alma Hasun, Manuel Rubey, Finnegan Oldfield, Aaron Friesz, Rosa Hajjaj, Lilly Marie Tschörtner, Colin Morgan

Imperatorica Elizabeta Austrijska slavljena je zbog svoje ljepote i uspostavljanja modnih trendova. Ali „Sisi“ 1877. slavi četrdeseti rođendan i da bi održala imidž prisiljena je da sve više steže korzet. Dok je Elizabetina uloga, protivno njenoj volji, svedena na nivo dekoracije, zbog njene gladi za znanjem i strasti prema životu, sve manje joj odgovara život u Beču. Elizabeta putuje u Englesku i Bavariju, gdje posjećuje bivše ljubavnike i stare prijatelje u potrazi za uzbuđenjem i svrhom njenog mladog života. Svjesna da je čeka budućnost puna strogo ceremonijalnih obaveza, Elizabeta se pobuni protiv vlastitog prenaglašenog javnog imidža i smišlja plan kako da zaštiti vlastitu zaostavštinu.

SERVIAM – JA ĆU SLUŽITI / SERVIAM – ICH WILL DIENEN

Austrija, 2022, 106 min.

Režija: Ruth Mader

Uloge: Maria Dragus, Petra Morze, Udo Samel, Anna Elisabeth Berger

Ženski katolički školski internat u predgrađu Beča, namijenjen bogatoj austrijskoj eliti. Škola opstaje, ali broj vjernika je u opadanju i prostorije na višim spratovima internata su prazne. Direktorica internata, mlada i energična časna sestra, strastveno se bori protiv te propasti. Jedna od njenih omiljenih učenica, dvanaestogodišnja Martha, posvećena je djevojčica koja želi ispaštati grijehe čovječanstva. Uz blagoslov direktorice, Martha dobija kaiš za pokajnike i odvode je na jedan od napuštenih gornjih spratova.

SIGURNO MJESTO

Hrvatska, 2022, 105 min.

Režija: Juraj Lerotić

Uloge: Snježana Sinovčić, Goran Marković, Juraj Lerotić

Traumatičan događaj, iznenadan pokušaj suicida, otvara procijep u svakodnevici tročlane obitelji. Njihov život mijenja se iz temelja, kao da su uvučeni u rat nevidljiv svima ostalima. Radnja se zbiva unutar kratkog perioda i reducirana je na ono najakutnije – spasiti bližnjega. SIGURNO MJESTO temelji se na osobnom iskustvu autora Jurja Lerotića, koji u filmu igra i glavnu ulogu.

28. Sarajevo Film Festival bit će održan od 12. do 19. augusta 2022. godine.

28. Sarajevo Film Festival: U konkurenciji za nagrade Srce Sarajeva 51 film

Za nagrade Srce Sarajeva u Takmičarskim programima 28. Sarajevo Film Festivala ukupno će se takmičiti 51 film. U četiri takmičarske selekcije – igranog, dokumentarnog, kratkog i studentskog filma – 20 filmova će zabilježiti svjetsku, 8 međunarodnu, 1 europsku, 21 regionalnu i 1 bosanskohercegovačku premijeru.

Ove godine selekcioni tim pod vodstvom Izete Građević, kreativne direktorice Sarajevo Film Festivala, pogledao je 751 film: 160 dugometražnih igranih, 211 dokumentarnih, 240 kratkih i 140 studentskih.

Elma Tataragić, selektorica Takmičarskog programa – igrani film, u program je uvrstila 8 filmova, od kojih će 4 imati svjetsku, a 4 filma regionalnu premijeru.

Rada Šešić, selektorica Takmičarskog programa – dokumentarni film, selektirala je 22 filma: 8 filmova će u Sarajevu zabilježiti svjetsku, 3 međunarodnu, 1 europsku, 9 regionalnu i 1 bosanskohercegovačku premijeru.

U Takmičarskom programu – kratki film, prema odluci selektorice Elme Tataragić, ove godine će biti 10 filmova: 4 će imati svjetsku, 1 međunarodnu, a 5 filmova regionalnu premijeru.

Asja Krsmanović, selektorica Takmičarskog programa – studentski film, u program je uvrstila 11 filmova, od kojih će 4 imati svjetsku, 4 međunarodnu, a 3 filma regionalnu premijeru.

Program obuhvata filmove i autore iz Albanije, Armenije, Austrije, Azerbejdžana, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Kipra, Grčke, Gruzije, Mađarske, Kosova*, Sjeverne Makedonije, Malte, Moldavije, Crne Gore, Rumunije, Srbije, Slovenije, Turske i Ukrajine.

TAKMIČARSKI PROGRAM – IGRANI FILM 2022.

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJI IGRANI FILM

Novčanu nagradu u iznosu od 16.000 € sufinansira Turistička zajednica Kantona Sarajevo

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJU REŽIJU

Novčanu nagradu u iznosu od 10.000 € obezbjeđuju Ujedinjene nacije u Bosni i Hercegovini

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJU GLUMICU

Novčana nagrada u iznosu od 2.500 €

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJEG GLUMCA

Novčana nagrada u iznosu od 2.500 €

1. BALADA, Aida Begić (Bosna i Hercegovina, 2022, 120 min.) – svjetska premijera

2. ČOVJEK OD DJELA / OAMENI DE TREABĂ, Paul Negoescu (Rumunija, Bugarska, 2022, 105 min.) – svjetska premijera

3. JAHAČI / JEZDECA, Dominik Mencej (Slovenija, Hrvatska, Srbija, Italija, Bosna i Hercegovina, 2022, 110 min.) – svjetska premijera

4. ŠEST SEDMICA / HAT HÉT, Noémi Veronika Szakonyi (Mađarska, 2022, 95 min.) – svjetska premijera

5. KLONDIKE, Maryna Er Gorbach (Ukrajina, Turska, 2022, 100 min.) – regionalna premijera

6. KORSET / CORSAGE, Marie Kreutzer (Austrija, Luksemburg, Njemačka, Francuska, 2022, 113 min.) – regionalna premijera

7. SERVIAM – JA ĆU SLUŽITI / SERVIAM – ICH WILL DIENEN, Ruth Mader (Austrija, 2022, 106 min.) – regionalna premijera

8. SIGURNO MJESTO, Juraj Lerotić (Hrvatska, 2022, 105 min.) – regionalna premijera

TAKMIČARSKI PROGRAM – DOKUMENTARNI FILM 2022.

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJI DOKUMENTARNI FILM

Novčanu nagradu u iznosu od 4.000 € obezbjeđuje Vlada Švicarske

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJI KRATKI DOKUMENTARNI FILM

Novčana nagrada u iznosu od 2.000 €

NAGRADA ZA LJUDSKA PRAVA

Novčanu nagradu u iznosu od 3.000 € obezbjeđuje Kraljevina Nizozemska

SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA

Novčana nagrada u iznosu od 2.500 €

1. DNEVNIK HRISTOVE NEVJESTE / TSCHODENNYK NARECHENOI CHRISTA, Marta Smerechynska (Ukrajina, 2021, 90 min.) – svjetska premijera

2. GOSTI FORTUNE / FORTUNA VENDÉGEI, Mátyás Kálmán (Mađarska, Hrvatska, 2022, 74 min.) – svjetska premijera

3. KALEŽ. O SINOVIMA I KĆERIMA. / O TAHTAI. SAVENDAR TAI SEIANDAR, Cătălina Tesăr, Dana Bunescu (Rumunija, 2022, 83 min.) – svjetska premijera

4. LITURGIJA PROTUTENKOVSKIH ZAPREKA / LITURGY OF ANTI-TANK OBSTACLES, Dmytro Sukholytkyy-Sobchuk (Ukrajina, SAD, 2022, 12 min.) – svjetska premijera

5. SVJETLA SARAJEVA / LIGHTS OF SARAJEVO, Srđan Perkić (Bosna i Hercegovina, 2022, 68 min.) – svjetska premijera

6. TOO CLOSE, Botond Püsök (Rumunija, Mađarska, 2022, 85 min.) – svjetska premijera

7. TVORNICA FILMOVA / THE FILM FACTORY, Silvestar Kolbas (Hrvatska, 2022, 15 min.) – svjetska premijera

8. U HLADU PLATANE / ÇINAR AĞACININ KÖLGƏSINDƏ, Aynur Elgunesh (Azerbejdžan, 2022, 18 min.) – svjetska premijera

9. BABAJANJA, Ante Zlatko Stolica (Hrvatska, 2022, 14 min.) – međunarodna premijera

10. MI,… KOMPOZICIJA / WIR, … KOMPOSITION, Visar Jusufi (Kosovo, Njemačka, 2022, 15 min.) – međunarodna premijera

11. POVLAČENJE / RETREAT, Anabela Angelovska (Sjeverna Makedonija, Njemačka, 2022, 30 min.) – međunarodna premijera

12. VEĆE OD TRAUME, Vedrana Pribačić (Hrvatska, 2022, 91 min.) – evropska premijera

13. ATONALNI SJAJ / ATONALURI GABRZKINEBA, Alexander Koridze (Gruzija, 2022, 67 min.) – regionalna premijera

14. BOLNICA U PROVINCIJI / EDNA PROVINTSIALNA BOLNITSA, Ilian Metev, Ivan Chertov, Zlatina Teneva (Bugarska, Njemačka, 2022, 107 min.) – regionalna premijera

15. JOŠ JEDNO PROLEĆE, Mladen Kovačević (Srbija, Francuska, Katar, 2022, 90 min.) – regionalna premijera

16. KRHKO SJEĆANJE / FRAGILE MEMORY, Igor Ivanjko (Ukrajina, 2022, 85 min.) – regionalna premijera

17. MIKROBIOMI, Stavros Petropoulos (Grčka, 2021, 27 min.) – regionalna premijera

18. LJEPOTA ZVIJERI / BEAUTY OF THE BEAST, Anna Eszter Nemes (Mađarska, Srbija, 2022, 47 min.) – regionalna premijera

19. REBRA, Farah Hasanbegović (Bosna i Hercegovina, Mađarska, Belgija, Portugal, 2022, 9 min.) – regionalna premijera

20. ZA TEBE U NAŠEM GRADU NEMA MJESTA / NIAMASH MIASTO V NASHIA GRAD, Nikolay Stefanov (Bugarska, 2022, 81 min.) – regionalna premijera

21. ŽIVJETI ZAJEDNO / ZUSAMMENLEBEN, Thomas Fürhapter (Austrija, 2022, 90 min.) – regionalna premijera

22. MUZEJ REVOLUCIJE, Srđan Keča (Srbija, Hrvatska, Češka Republika, 2021, 91 min.) – bh. premijera

TAKMIČARSKI PROGRAM – KRATKI FILM 2022.

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJI KRATKI FILM – kvalifikacioni film za prijavu za nagradu Oscar®

Novčana nagrada u iznosu od 2.500 €

KANDIDATURA ZA NAGRADU EUROPSKE FILMSKE AKADEMIJE U KATEGORIJI NAJBOLJI KRATKI FILM

1. AFRIKAT / AFFRICATE, Anna Gyimesi (Mađarska, 2022, 26 min.) – svjetska premijera

2. BANIJA / MY NEIGHBOUR WOLF, Nebojša Slijepčević (Hrvatska, Srbija, 2022, 17 min.) – svjetska premijera

3. TIHO JE OVDJE. / POKY TUT TYKHO., Novruz Hikmet, Olena Podolianko (Ukrajina, 2022, 12 min.) – svjetska premijera

4. ZAJEDNO, SAMI / BIRLIKTE, YALNIZ, Kasım Ördek (Turska, Francuska, 2022, 20 min.) – svjetska premijera

5. ALBA VULVA, Dorka Vermes (Mađarska, 2022, 16 min.) – međunarodna premijera

6. I TAKO JE ZAVRŠILO LJETO / TAKO SE JE KONČALO POLETJE, Matjaž Ivanišin (Slovenija, Mađarska, Italija, 2022, 13 min.) – regionalna premijera

7. NA KSEREKSOVOM TRONU / STON THRONO TOU XERXI, Evi Kalogiropoulou (Grčka, 2022, 15 min.) – regionalna premijera

8. NAOPAKO / AMOK, Balázs Turai (Mađarska, Rumunija, 2022, 15 min.) – regionalna premijera

9. NOVAC I SREĆA / MONEY AND HAPPINESS, Ana Nedeljković, Nikola Majdak Jr. (Srbija, Slovenija, Slovačka, 2022, 10 min.) – regionalna premijera

10. PET POSLIJEPODNE KRAJ MORA / 5PM SEASIDE, Valentin Stejskal (Grčka, Austrija, 2022, 26 min.) – regionalna premijera

TAKMIČARSKI PROGRAM – STUDENTSKI FILM 2022.

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJI STUDENTSKI FILM

Novčanu nagradu u iznosu od 1.000 € obezbjeđuje Vijeće za regionalnu saradnju

1. ČEKAJ ME OVDJE / ČEKAJ ME OVDE, Aleksa Borković (Srbija, 2022, 13 min.) – svjetska premijera

2. KIŠNI DJEČAK / RAINBOY, Sandra Marić (Bosna i Hercegovina, 2022, 4 min.) – svjetska premijera

3. MOJ NIKOLA, Martina Marasović (Hrvatska, 2022, 22 min.) – svjetska premijera

4. NIJE ZIMA ZA KOMARCE / IT’S NOT COLD FOR MOSQUITOES, Josip Lukić, Klara Šovagović (Hrvatska, 2022, 29 min.) – svjetska premijera

5. DRUGI KRAJ ULICE / AZ UTCA MÁSIK VÉGE, Kálmán Nagy (Austrija, Mađarska, 2022, 22 min.) – međunarodna premijera

6. HOLLYWOOD, Leni Gruber, Alex Reinberg (Austrija, 2022, 29 min.) – međunarodna premijera

7. MOJA SESTRA I JA / EU ȘI SORA MEA, Theodor Ioniță (Rumunija, 2022, 17 min.) – međunarodna premijera

8. MON AMI, Carina Dasoveanu (Rumunija, 2022, 30 min.) – međunarodna premijera

9. ANALOGIJA PROSTORA / ANALOHIYA PROSTORU, Oleksandr Hoisan (Ukrajina, 2022, 12 min.) – regionalna premijera

10. LUDILO / HAJSZÁLREPEDÉS, Bianka Szelestey (Mađarska, 2021, 22 min.) – regionalna premijera

11. PLUTAJUĆA MAGLA / NYUGVÓ KÖD, Nikolett Fábián (Mađarska, 2022, 5 min.) – regionalna premijera

28. Sarajevo Film Festival bit će održan od 12. do 19. augusta 2022.

Žiri Takmičarskog programa – dokumentarni film
28. Sarajevo Film Festivala

Reditelj Hilal Baydarov, rediteljica Salome Jashi i umjetnička direktorica festivala Movies that Matter Margje de Koning, članovi su žirija Takmičarskog programa – dokumentarni film 28. Sarajevo Film Festivala.

Hilal Baydarov

Reditelj, Azerbejdžan

Hilal Baydarov rođen je 1987. godine u Bakuu, Azerbejdžan. Nakon što je diplomirao informatiku, upisao je studij filma u Sarajevu na film.factory (škola u sklopu Sarajevske filmske akademije) koju je osnovao mađarski reditelj Bela Tarr. Baydarovljev debitantski dugometražni film HILLS WITHOUT NAMES, premijerno je prikazan na filmskom festivalu u Montrealu 2018. godine. Iste godine osvojio je nagradu Docu Talents na Sarajevo Film Festivalu za svoj drugi dokumentarni film BIRTHDAY. Njegovi treći, četvrti i peti dokumentarni filmovi WHEN THE PERSIMMONS GREW, MOTHER AND SON i NAILS IN MY BRAIN premijerno su prikazani i osvojili su nekoliko nagrada na hvaljenim filmskim festivalima kao što su Vision du Réel, Sarajevo Film Festival i IDFA. Baydarovljev drugi dugometražni igrani film, IN BETWEEN DYING, premijerno je prikazan u glavnoj konkurenciji Filmskog festivala u Veneciji 2020. godine. Njegov treći dugometražni igrani film, CRANE LANTER, premijerno je prikazan na Tokijskom filmskom festivalu i osvojio je Nagradu za najbolji umjetnički doprinos. SERMON TO THE FISH je njegov četvrti dugometražni igrani film koji će biti premijerno prikazan u konkurenciji na 75. Locarno Film Festivalu.

Salome Jashi

Rediteljica, Gruzija

Salomé Jashi (Tbilisi, 1981. godine) je redateljica i producentica dokumentarnih filmova iz Gruzije. Magistrirala je dokumentarni film na Royal Holloway Univerzitetu u Londonu (2006) i novinarstvo na Gruzijskom institutu za javne poslove (2003). Njen film TAMING THE GARDEN (2021) premijerno je prikazan na Svjetskom takmičenju dokumentarnog filma Sundance Film Festivala i Berlinale Forumu, a bila je nominirana i za Evropsku filmsku nagradu. Film THE DAZZLING LIGHT OF SUNSET (2016) nagrađen je Glavnom nagradom na Visions du Réel ‘s Regard Neuf takmičenju i drugim festivalima. Ranije ostvarenje BAKHMARO (2011) nominirano je za nagradu Asia Pacific Screen Awards. Bila je stipendistica Nipkow stipendije 2017. godine i DAAD Artists-in-Berlin programa 2020. Članica je Evropske filmske akademije.

Margje de Koning

Umjetnička direktorica festivala Movies that Matter, Nizozemska

Nakon završetka studija, Margje de Koning je 12 godina snimala dokumentarne filmove za različite televizijske kuće. Postala je profesorica na studiju Kultura i mediji (odsjek Film i televizija na Univerzitetu u Amsterdamu), 2004. godine. U augustu 2004. godine postala je odgovorna urednica dokumentarnog programa za 52-minutne dokumentarce. Od januara 2005. godine bila je odgovorna za Televizijski odjel IKON-a, a u januaru 2012. postala je voditeljica programa za TV, radio i nove medije u IKON-u. Od januara 2016. godine IKON je inkorporiran u okviru EO sa Margje de Koning kao odgovornom urednicom dokumentarnih filmova za EO, JDocs i IKONdocs. Od juna 2019. godine Margje de Koning je umjetnička direktorica festivala Movies that Matter.

28. Sarajevo Film Festival bit će održan od 12. do 19. augusta 2022.

29. Festival evropskog filma Palić – 4. Dan

“Vesele devedesete” Lorenca Di Amika De Karvalja i “Muka mi je od sebe” Kristofera Borglija sutra na programu Festivala evropskog filma Palić

Četvrtog festivalskog dana, u utorak 19. jula na Letnjoj pozornici na Paliću, u Glavnom takmičarskom programu u 21h će biti prikazano ostvaranje „Vesele devedesete” reditelja Lorenca Di Amika De Karvalja (van konkurencije) , a od 23h film “Muka mi je od sebe” Kristofera Borglija.

Film “Vesele devedesete” nudi gorkim tonovima obojenu sliku Italije. Ova filmska priča o odrastanju smeštena je u leto 1994. koje će se ispostaviti kao leto ljubavi, privrženosti i otkrića.

U filmu “Muka mi je od sebe”, glavni protagonisti Signe i Tomas su u nezdravoj vezi, a situaciju dodatno pogoršava Tomasov iznenadni uspeh na umetničkoj sceni i to instalacijom od ukradenih stolica. Kao odgovor, Signe očajnički pokušava da povrati svoj status, stvarajući novu, atraktivnu, ličnost usmerenu na privlačenje pažnje i naklonosti.

U selekciji „Paralele i sudari”, u bioskopu Abazija na Paliću će na repertoaru biti filmovi „Zatrti Franka” Gabora Fabricijusa (17h), i „Luča” Ivice Vidanovića (19h, van konkurencije).

Ostvarenje “Zatrti Franka” smešteno je u 1983. godinu, kada je Budimpešta bila iza Gvozdene zavese. Frank je harizmatični frontmen pank grupe koju je režim zabranio. Odvode ga u policijsku psihijatrijsku bolnicu da ga potpuno ućutkaju, ali Frank čini sve ne bi li se odupro.

Film “Luča” je kriminalistička drama koja prati potragu za Lučom, ćerkom inspektora tajne službe u penziji, Petra. U traganju za uzrokom njenog nestanka, Petar zalazi daleko u vlastitu prošlost i njegov svet laži počinje polako da se raspada.

U selekciji “Ukrajina u fokusu”, u Bioskopu Eurocinema u Subotici će u 17 časova biti prikazan film “Nosorog” Olega Sencova. Film prati mladića sa nadimkom Nosorog, koji devedesetih godina u Ukrajini prerasta iz agresivnog delikventa u ozbiljnog kriminalca.

Nakon ove projekcije, u istom prostoru će u 19 časova biti prikazan film “Park duša” Roberta Odegnala i Ileša Horvata u selekciji “Novi mađarski film. Radnja filma prati bizaran događaj u zoološkom vrtu – muškarac se probudio sasvim nag među krokodilima. Ne seća se kako je tu dospeo, niti se seća prethodne tri godine svog života. Ovaj nastrani slučaj dodeljen je mladoj detektivki i njenom, zrelom za penziju, kolegi alkoholičaru.

U selekciji “Eco Dox” u Art Bioskopu “Lifka” u Subotici od 17 časova na programu je film “Svi naši otkucaji srca povezani su kroz eksplodirajuće zvezde” rediteljke Dženifer Rejnsford. Cunami iz 2011. godine je pozadina ove zapanjujuće odiseje, ispričane kao esej o obnovi ljudi i prirode nakon traume.

U Art Bioskopu “Lifka”, u selekciji “Novi evropski dokumentarni film” od 19 časova će biti prikazano ostvarenje “13 minuta” Vita Klusaka. Kroz priče pet bezobzirnih vozača koji su izazvali teške udese film prikazuje koliko je dominantan problem brze vožnje u Češkoj.

U programu “Mladi duh evrope”, u Bioskopu Abazija će od 23 časa biti prikazani filmovi “Leopolska noć” reditelja Nikona Romančenka, “Gnezdo” (Hlynur Pálmason), “Sejač zvezda” (Lois Patiño), “Prvo radi, pa se igraj” (Brenda Lien), “Sestre” (KUKLA) i “Uspavanka” (Magda Chmielewska)

Kao specijalne projekcije, u utorak 19. jula biće prikazana dva ostvarenja. “Murina” rediteljke Antonete Alamat Kusijanović na programu je od 21h u Bioskopu Abazija na Paliću, a u ovom ostvarenju tinejdžerka Julija, kako bi pobegla od svog nemilosrdnog oca, traži očinsku figuru u njegovom prijatelju bogatašu, tokom zajedničkog odmora na Jadranu. “TikTok za početnike” (Sinema arhipelago 2022), na istoj lokaciji od 15 časova, po prvi put predstavlja program preuzet iz TikTok-a koji publici, koja još nije otkrila ovu aplikaciju, pruža medijski pogled na subkulture istočne Evrope.

Dušan Kovačević: Za pola veka sam radio sa skoro svim domaćim dobitnicima Lifke

Na otvaranju 29. izdanja Festivala evropskog filma Palić, u subotu 16. jula Dušanu Kovačeviću dodeljena je nagrada “Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji, u kategoriji domaćih stvaralaca. Radi se o veoma logičnom izboru imajući u vidu izuzetno plodnu karijeru i uspeh filmova na kojima je ovaj legendarni pisac, scenarista i reditelj radio, čak i daleko van granica naše zemlje.

Premda Kovačevića ne treba posebno predstavljati, prisetimo se da je autor scenarija za klasike filmske umetnosti kao što su “Underground” Emira Kusturice, “Poseban tretman” Gorana Paskaljevića, “Ko to tamo peva” Slobodana Šijana, “Sabirni centar” Gorana Markovića, i mnogih drugih. Krajem prošle godine, nakon duže pauze vratio se režiji filmom “Nije loše biti čovek” koji je imao veoma uspešan bioskopski život u domaćim dvoranama.

Povodom nagrade, sa Dušanom Kovačevićem naročito smo se podsetili njegovih iskustava kao i zvanične uloge na samom palićkom festivalu.

Sećate li se vašeg prvog iskustva sa filmskim festivalom na Paliću?

Na Palić sam prvi put došao kao učenik gimnazije iz Novog Sada. Bili smo na mini ekskurziji i tada sam prvi put upoznao Palić i sve što čini taj izuzetno lep kraj zanimljivim. U to vreme se još uvek moglo kupati u jezeru i znam da mi je ostao u izuzetnom sećanju. Kada sam čuo da je osnovan festival na Paliću, to mi je bilo nekako prirodno i zbog atmosfere, zbog blizine Palića mnogim granicama. Nekako se sam po sebi preporučivao za Festival evropskog filma.

Poslednjih nekoliko godina predsedavate Savetom festivala. Kakvu viziju za festival imate iz te perspektive?

Trudimo se da, koliko je moguće u ovim okolnostima, napravimo što bolji festival. Jeste lepo, ali nije neko veliko iznenađenje, što je 2017. proglašen za najbolji evropski festival. Srbija nije u Evropskoj uniji, a u njoj je najbolji festival, u izuzetno velikoj konkurenciji. Kao što je svima poznato, festival uživa izuzetan respekt u krugovima ljudi koji se bave filmom. Većina se vrlo rado odazove da dođe kao gost ili učesnik.

Ove godine ćemo imati izuzetnu produkciju, za publiku svih uzrasta i svih ukusa. Ima ostvarenja koji su takozvani bioskopski filmovi, ima onih koji su umetnički, za filmske sladokusce, kao i oni za decu. Biće jako lepih filmova i samo s nadam da neće biti kiše, da pokvari sve što je do sad spremljeno.

Radili ste sa mnogim dosadašnjim dobitnicima Lifke. Da li ste u tom smislu možda i očekivali ovo priznanje?

Iskren da budem, nije me previše iznenadilo. Sledeće godine će biti 50 godina otkako sam napravio prvi kratki igrani film na Akademiji, na odseku za režiju. Mentor tog filma bio je Žika Pavlović, koga ću ja kasnije zamenjivati na Akademiji. Jednostavno, za pola veka sam radio sa skoro svim domaćim dobitnicima Lifke, pa čak i sa nekim stranim. Učestvovao sam direktno u dvadesetak filmova kao scenarista ili režiser, a sigurno u još 50 filmova kao prijatelj koji je sarađivao na scenariju. Negde od polovine sedamdesetih godina, kada sam sa Živkom Nikolićem radio “Beštiju”, prvi put kao scenarista, pa do mog poslednjeg filma “Nije loše biti čovek”, prošlo je pola veka. Napravljeni su neki filmovi koji su preživeli tih pola veka. Gledaju se i danas, kao da su juče snimljeni.

Pomenuli ste vaš poslednji film, kako ste zadovoljni njegovim prijemom tokom prošle i ove godine, sada kad su se malo slegli utisci?

Kao i moji prethodni filmovi, biće gledan i puno će se vrteti, jer je u tom žanru “verovali ili ne”, kao “Sabirni centar”. Možete da verujete u tu priču, ali i ne morate. To nadrealno je negde prisutno u svim mojim filmovima. To je nekakva tamna komedija – ni čista drama ni čista komedija. Ovaj film je nažalost izašao tokom mera u špicu korone, što ga je omelo da bude još gledaniji. Ali evo, sada kreću i festivali. Dva dana posle otvaranja Paličkog festivala film se prikazuje u glavnoj selekciji u Puli, a posle toga ide po svetu.

Kada napravite film, nikada ne znate koliko će biti zanimljiv za 10, 20 ili 30 godina. Naravno, nadate se da će biti.

Film

Nakon dve nagrade publike film „Ovuda će proći put“ nastavlja svetsku turneju

Projekcija dokumentarnog diptiha Mile Turajlić u Dvorani Kulturnog centra Beograda

Projekcija dokumentarnog diptiha „Non-Aligned & Ciné-guerrillas“ Mile Turajlić i razgovori sa autorkom u Dvorani Kulturnog centra Beograda

Dodatne projekcije filma “Ovuda će proći put” autorke Nine Ognjanović u okviru programa PostFESTum

Projekcija filma „Da li ste videli ovu ženu“ na prestižnom festivalu New Directors/New Films u Njujorku

Jelovnik iz filma “Ovuda će proći put” u ponudi restorana Tisa New Balkan Cuisine

Objavljen trejler za film “Ovuda će proći put” Nine Ognjanović

Dodeljene diplome za sekretare i asistente režije u Filmskom centru Srbije

Da li je moguće zvati se Džejms Bond?

„Pazi, vazduh!” – premijera filma o zagađenju vazduha u produkciji Oblakoder magazina

Specijalna projekcija filma „Da li ste videli ovu ženu?“ u Dvorani Kulturnog centra Beograda

Edukativni program za mlade kritičare u okviru Mreže festivala Jadranske regije

Velika podrška projektu filma „Narodna drama” u režiji Mirjane Karanović od strane francuskog Nacionalnog centra za film i pokretne slike

Objavljeni rezultati konkusa Filmskog centra Srbije

FCS konkursi 2022: Stimulacija samostalno snimljenog domaćeg dugometražnog filma

Delegacija Filmskog centra Srbije na snimanju filma “Munje: Opet!”

„Da li ste videli ovu ženu?“ od 1. decembra u bioskopima širom Srbije

Filmski centar Srbije dogovorio saradnju sa Aleksandrom Sokurovim

Uspesi Filmskog centra Srbije i srpskog filma u Talinu

Pet filmova autora iz Srbije na 14. Merlinka festivalu

„Karavan srpskog filma“ u osam srpskih gradova u decembru

Dodeljene diplome za šarfere, rasvetljivače, i tehničare digitalnog vizuelnog sadržaja u Filmskom centru Srbije

U Milanu nagrađen film „Gligorićeva Mar del Plata – Kraljeva indijska varijanta“

Premijera filma „Da li ste videli ovu ženu?“ na Festivalu autorskog filma

Počelo snimanje filma “Kruna”

Otvorena retrospektiva filmova Marka Reće u Jugoslovenskoj kinoteci

28. Festival autorskog filma od 25. novembra do 2. decembra

Panel posvećen saradnji italijanske i srpske kinematografije održan u Rimu

Predstavnici produkcije “Catalyst Studios” u poseti Filmskom centru Srbije

Retrospektiva filmova Marka Reće u Jugoslovenskoj kinoteci

Film “Strahinja Banović” Stefana Arsenijevića u bioskopima širom Srbije

Beogradska premijera filma “Logor smrti u Karašjoku” u Bioskopu Balkan

Završeno snimanje dokumentarnog serijala “Film davne budućnosti” s legendarnim srpskim rediteljima

Film „Strahinja Banović” jedini iz regiona u trci za evropskog Oskara

Pet srpskih filmova podržano u Severnoj Makedoniji

Međunarodna premijera filma “Usekovanje” na Moskovskom filmskom festivalu

Saopštenje produkcijske kuće Art & Pocorn povodom termina prikazivanja filma „Nije loše biti čovek“ na festivalu u Vrnjačkoj Banji

O filmu „ SVE(T)na leđima žene“

Na snimanju filma “Heroji Halijarda”

Jesse Eisenberg dobitnik Počasnog Srca Sarajeva

Šesto izdanje programa Pretpremijere Serije sa šest dramskih serija iz četiri zemlje regije

Svetska premijera hrvatsko-srpske koprodukcije “Garbura” u San Sebastijanu

Predstavljamo Takmičarski program – igrani film 28. Sarajevo Film Festivala

28. Sarajevo Film Festival: U konkurenciji za nagrade Srce Sarajeva 51 film

Žiri Takmičarskog programa – dokumentarni film28. Sarajevo Film Festivala

“Vesele devedesete” Lorenca Di Amika De Karvalja i “Muka mi je od sebe” Kristofera Borglija sutra na programu Festivala evropskog filma Palić

Dušan Kovačević: Za pola veka sam radio sa skoro svim domaćim dobitnicima Lifke

You missed

Ida Nielsen and Funkbots na Nišvilu

Prikaz za naslov REGGAE (Istorija reggae muzike), autora Dejana Raste Jovanovića, izdanje Rocknroll Book Banja Luka 2017.

Velika Arctic Monkeys fešta u Zappa Bazi!

НОВЕ РУКОВЕТИ МИЛИЈЕ ПАЈКОВИЋА

**Projekcija filma „Da li ste videli ovu ženu“ na prestižnom festivalu New Directors/New Films u Njujorku**

Žiri Takmičarskog programa – dokumentarni film
28. Sarajevo Film Festivala