Film

Dve nagrade za film  NEČISTA KRV – GREH PREDAKA

na 4. Valter festu u Mladenovcu

NAGRADA ZA NAJBOLJU MUŠKU I ŽENSKU ULOGU DRAGANU BJELOGRLIĆU I KATARINI RADIVOJEVIĆ

Tročlanu žiri nagradio čuvene glumce za uloge Hadži Trifuna i Cone

Sinoć je proglašenjem nagrada u Mladenovcu završen 4. Valter film festival. Tročlani žiri u sastavu Nemanja Ćipranić, reditelj, Sandra Perović, novinar i filmski kritičar i Aleksandar Dunić, glumac doneli su odluku da nagrade za najboljeg glumca i glumicu Dragana Bjelogrlića i Katarinu Radivojević za uloge koje su ostvarili u filmu Milutina Petrovića “Nečista krv – Greh predaka”.

Prenosimo u celosti obrazloženje žirija: “Nagrada za najbolju mušku ulogu dodeljena je DRAGANU BJELOGRLIĆU za lik Hadži Trifuna u filmu NEČISTA KRV u kome se ceo glumački ansambl hrabro nosi sa svojim likovima. Nadahnutom, sugestivnom, harizmatičnom, odmerenom interpretacijom, Bjelogrlić je suvereno izgradio tragičnog junaka nastalog iz pera Bore Stankovića, kojim je dosegao vrhunac svoje raskošne filmske karijere.”

Nagrada za najbolju žensku ulogu pripala je KATARINI RADIVOJEVIĆ, za ulogu Cone u filmu NEČISTA KRV. Na vrhuncu svoje glumače zrelosti, ulogom koja je obeležila njen veliki filmski povratak koji će savsim sigurno biti nastavljen, briljantno je otelotvorila upečatljiv, snažan intrigantan ženski lik koji hrabro i samovoljno prkosi životu u konzervativnom društvu.”

Katarina Radivojević sinoć je doputovala sa premijere ovog filma iz Ciriha i nakon dodele nagrada izjavila:” Hvala festivalu i žiriju, našem odličnom reditelju Milutinu Petroviću koji mi je dao ovakvu ulogu, Snežani Van Hauvelingen, na hrabrosti da isproducira ovako veliki film, u svetu filmskih vukova da se nasla ovakva vučica. Hvala partnerima Mladenu Leru, Milutinu Miloševiću i Draganu Bjelogrliću. Žao mi je što on kao dobitnik nije sa nama da zajedno slavimo i sećamo se velikog Bate Živojinovića.”

Film se prikazuje u bioskopima širom regiona i Evrope. Od početka prikazivanja u bioskopima, 26. avgusta do sada ga je videlo više od 60.000 gledalaca u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

Film je do sada proglašen za najbolji film po izboru publike na 28. Evropskom filmskom festivalu Palić, osvojio i prvu nagradu na 45. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji (za scenaristu Vojislava Nanovića i autora adaptacije scenarija Milenu Marković), dok je čitav glumački ansabml dobio nagradu za najbolje glumačko ostvarenje na Dunav Film Festu, a Feđa Štukan specijalnu nagradu za izuzetno glumačko ostvarenje za ulogu Kolja u filmu „Nečista krv- Greh predaka“ na 56. Filmskim susretima u Nišu.

Ovaj film od nacionalnog značaja podržali su Filmski centar Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, MEDIA fond Kreativne Evrope i Delegacija EU u Srbiji.

Trejler filma možete pogledati putem ovog linka: https://www.youtube.com/watch?v=-iFqVz-zhC0

14. Beldocs – izveštaj sa 3. festivalskog dana

Trećeg festivalskog dana, 11. septembra u okviru srpske takmičarske selekcije, u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije prikazan je film “Pejzaži otpora” Marte Popivode – putovanje kroz sećanja antifašističke borkinje Sonje (97), jedne od prvih partizanki u Jugoslaviji, koja je bila i među vođama pokreta otpora u Aušvicu.

Marta Popivoda je o ideji prikazivanja lokaliteta na kojima se odigravala antifašistička borba, ali u današnjem vremenu, rekla: “Osnovna ideja i emocija koju sam želela da prenesem od samog početka je da je otpor uvek moguć, čak i u jednoj tako totalitarnoj situaciji kao što je logor smrti – Aušvic. To je ono što je meni bilo najznačajnije i najinspirativnije u Sonjinoj priči. A Sonja je bila neverovatno moćna pripovedačica, njene priče su kreirale slike u mojoj glavi, kao da čitam filmski scenario. Želela sam da dam prostor tim verbalnim-slikama ili scenama-sećanja, kako smo ih Ana i ja kasnije nazvale i otuda dolazi rediteljski postupak vraćanja na pejzaže gde su se odigrali događaji iz Sonjinih priča i kako oni izgledaju danas”.

U okviru međunarodnog takmičarskog programa, u Kulturnom centru Beograda prikazan je film „Holgut“ rediteljke Liesbeth De Ceulaer, u kome se prepliću sudbine troje protagonista u sibirskoj divljini, kao i „Ono što ne smemo da radimo”, u kome reditelj Bruno Santamarija prati dečaka Artura koji se u tajnosti oblači kao žena, i sprema se da svoju veliku tajnu otkrije roditeljima u maloj seoskoj sredini. “Veliki strah od nasilja osećaju ljudi koji se plaše da se žive na određeni način, koji društvo ne prihvata. On vas natera da odrastete, jer morate da se konfrontirate, da se otkrijete u nekom trenutku. Teško je kad ne možete da kažete šta želite da budete, ko vam se dopada, koga želite da poljubite. Teško je govoriti kada postoji mogućnost da vas ubiju zbog onoga što jeste. To nije slučaj samo u mom filmu, već i u celoj zemlji“, rekao je meksički reditelj Bruno Santamarija o temi svog filma.

Gost festivala bio je i Reka Valerik, reditelj ostvarenja “Nemi glas” o mladom MMA borcu koji je pobegao iz Čečenije u Belgiju kada je njegov brat razotkrio da je on homoseksualac. “Pretrpeo je veliki šok i izgubio glas. Snimanje filma u tom trenutku bi za njega bila još jedna trauma. Bilo mi je važno da on razume šta radimo i da želi da podeli ovu priču. Nijednom nisam uključio kameru, sve dok mu nije bilo bolje. Čekao sam oko dve godine. Tokom tog vremena bolje smo se upoznali, pa je mogao da mi veruje i da ima poverenja. Na mene su jako uticale telefonske poruke njegove majke. Jedna od tih poruka mi je dala glavni emotivni impuls. Odlučio sam da snimim film ne o Kavaju, već sa njim”, rekao je Reka Valerik.

Dokumentarni film “Sava”, koji je prikazan u Domu omladine Beograda, govori o ljudima koji žive duž najduže reke u bivšoj Jugoslaviji, a posebnu čar ovom filmu daje učešće Mire Furlan u ulozi naratorke, odnosno “glasa reke”. Reditelj Matthew Somerville je o saradnji sa legendarnom glumicom rekao: “Tražio sam nekoga čija je lična priča povezana sa rekom. Poslao sam joj mejl i ona je odgovorila u roku od 24 sata, rečima da može da potpiše svoje ime uz izjavu da je priroda važnija od nacionalizma. Bila je zaista neverovatna osoba. Dala je toliko toga filmu. Postoji sličnost između toka reke i emocionalnog putovanja, njene lične priče. Bilo je dosta simbolike u tome“.

Reditelj Paweł Wysoczański, autor filma „Sutra nas čega dug dan” prikazanog na terasi Art bioskopa Kolarac, o svom boravku na festivalu je rekao: “Ponosan sam što sam gost na Beldocsu. Ovo mi je drugi put da dolazim u ovaj fascinantan grad. Deo mog novog filma snimam ovde. Uzbuđen sam i srećan, jer u ovim ludim vremenima skoro svi festivali su online i onda se ne oseti duh festivala. Ovo je prva fizička projekcija mog filma ove godine i zadovoljan sam što sam ovde”. Projekciji filma prisustvovao je i Rafal Perl, ambasador Poljske u Srbiji.

Četvrtog festivalskog dana, u nedelju 12. septembra u 20 časova, publika će u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije u srpskom takmičarskom programu moći da pogleda ostvarenje “Koreni” Tee Lukač. Ovaj intiman film sniman je u Dvoru na Uni, rodnom mestu rediteljke, koja ga je napustila sa šest godina usled rata. Tea Lukač će nakon projekcije učestvovati u razgovoru o filmu.

U međunarodnom takmičarskom programu, u 20h u Kulturnom centru Beograda na repertoaru će biti film “Dan današnji” reditelja Maxencea Stamatiadisa (uz razgovor sa autorom), hibridni dokumentarac o 88-ogodišnjoj Suzan iz predgrađa Pariza koja ne može da živi bez novih tehnologija i uz pomoć aplikacije vraća u život svog preminulog supruga. U okviru iste selekcije u 21:30 biće prikazan i film “Ski” Manquea La Bance, u kome se autor kroz osobeni rediteljski pristup dotiče tema važnih za argentinsko društvo, ali koje imaju univerzalni značaj – klasne nejednakosti i posledice kolonijalizma u kapitalističkom društvu današnjice.

Pored učesnika glavnih takmičarskih selekcija, gosti festivala u nedelju biće Lejla Kajić i Davorin Sekulić, autori filma “Džemo” (terasa Art bioskopa Kolarac, 20h), kao i Sashko Potter Micevski, reditelj filma “Svi ćemo umreti” (Amifiteatar ispred Muzeja Jugoslavije, 22h).

Najgledaniji film u bioskopima

u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini

50.000 GLEDALACA FILMA

NEČISTA KRV – GREH PREDAKA

Film reditelja Milutina Petrovića “Nečista krv – Greh predaka” (po motivima dela Bore Stankovića) od 26. avgusta do danas u bioskopima je pogledalo više od 50.000 gledalaca u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj.

Film je snimljen u produkciji This and That Productions, a producent filma Snežana van Hauvelingen izjavila je ovim povodom: “50.000 gledalaca za manje od dve nedelje tokom pandemije korona virusa vraća veru svima nama koji se bavimo kinematografijom. Publika je pokazala da je željna kvalitetnih domaćih filmova sa nacionalnom temom i kao da smo svi jedva dočekali scenario čuvenog Vojislava Nanovića, koji je napisan pre 45 godina. Zahvaljujem se pre svega Filmskom centru Srbije, Ministarstvu kulture Republike Srbije, programu Kreativna Evropa MEDIJA i Delegaciji Evropske unije u Srbiji, koji su nam pomogli da snimimo film dostojan velikana domaće književnosti Bore Stankovića i pionira jugoslovenske kinematografije Voje Nanovića. Ponosni smo što će film “Nečista krv – Greh predaka” koji je trenutno u bioskopskoj distribuciji širom Evrope i uskoro Amerike i Kanade sada moći da pogleda ceo svet i da se upozna sa našom istorijom.”

Turneja glumačke ekipe filma ove nedelje se nastavlja prvo u Makedoniji, gde je premijera zakazana za sutra, 9. septembra u Skoplju, a zatim druženjem sa glumcima u bioskopu Cineplexx u Kragujevcu 10. septembra. Nakon toga, film će početi da se prikazuje u bioskopima u Hrvatskoj i Sloveniji.

Fantastičnu glumačku podelu predvode Dragan Bjelogrlić, Anđela Jovanović, Katarina Radivojević, Feđa Štukan, Tim Sejfi, Nela Mihailović, Marko Grabež, Aleksandar Ristoski, Nedim Nezirović, Dejan Bućin, Teodora Dragićević, MIlica Gojković, Vaja Dujović i Nikola Vujović.

Film je do sada proglašen za najbolji film po izboru publike na 28. Evropskom filmskom festivalu Palić, osvojio i prvu nagradu na 45. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji (za scenaristu Vojislava Nanovića i autora adaptacije scenarija Milenu Marković), dok je čitav glumački ansabml dobio nagradu za najbolje glumačko ostvarenje na Dunav Film Festu, a Feđa Štukan specijalnu nagradu za izuzetno glumačko ostvarenje za ulogu Kolja u filmu „Nečista krv- Greh predaka“ na 56. Filmskim susretima u Nišu.

Ovaj film od nacionalnog značala podržali su Filmski centar Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, MEDIA fond Kreativne Evrope i Delegacija EU u Srbiji.

Trejler filma možete pogledati putem ovog linka: https://www.youtube.com/watch?v=-iFqVz-zhC0

Najgledaniji film u našim bioskopima

NEČISTU KRV – GREH PREDAKA

ZA NEDELJU DANA POGLEDALO 37.000 GLEDALACA

„Glumačka podela je izvanredna, ne zna se ko je bolji! Film deluje spektakularno i holivudski.“ – Milan Vlajčić, kritičar NOVA S

„Dobar i snažan glumački ansambl, raskošni kostimi, upečatljiva scenografija, izvrsna fotografija!“ – Dubravka Lakić POLITIKA

Film reditelja Milutina Petrovića “Nečista krv – Greh predaka” (po motivima dela Bore Stankovića) za nedelju dana prikazivanja u bioskopima je pogledalo 37.000 gledalaca u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj.

Ekipa filma otputovala je za Beč, gde će se večeras pokloniti publici na premijeri u glavnom gradu Austrije, u okviru Adria Film Fest-a. Naredne nedelje turneja glumačke ekipe se nastavlja, i to prvo u Makedoniji, gde je premijera zakazana 9. septembra u Skoplju, a zatim druženje sa glumcima u bioskopu Cineplexx u Kragujevcu 10. septembra. Nakon toga, film će početi da se prikazuje u bioskopima u Hrvatskoj i Sloveniji.

Fantastičnu glumačku podelu predvode Dragan Bjelogrlić, Anđela Jovanović, Katarina Radivojević, Feđa Štukan, Tim Sejfi, Nela Mihailović, Marko Grabež, Aleksandar Ristoski, Nedim Nezirović, Dejan Bućin, Teodora Dragićević, MIlica Gojković, Vaja Dujović i Nikola Vujović.

Film je do sada proglašen za najbolji film po izboru publike na 28. Evropskom filmskom festivalu Palić, osvojio i prvu nagradu na 45. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji (za scenaristu Vojislava Nanovića i autora adaptacije scenarija Milenu Marković), dok je čitav glumački ansabml dobio nagradu za najbolje glumačko ostvarenje na Dunav Film Festu, a Feđa Štukan specijalnu nagradu za izuzetno glumačko ostvarenje za ulogu Kolja u filmu „Nečista krv- Greh predaka“ na 56. Filmskim susretima u Nišu.

Ovaj film od nacionalnog značala podržali su Filmski centar Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, MEDIA fond Kreativne Evrope i Delegacija EU u Srbiji.

Trejler filma možete pogledati putem ovog linka: https://www.youtube.com/watch?v=-iFqVz-zhC0

Najgledaniji film u našim bioskopima

NEČISTU KRV – GREH PREDAKA

POGLEDALO 22.000 GLEDALACA

„Bogata i zanosna slika jedne epohe, satkana od pažljivo odabranih i vešto upotrebljenih detalja…“ – Božidar Zečević, VEČERNJE NOVOSTI

„Ovaj film je pravi bioskop. Za uživanje pred velikim filmskim platnom.“ – Dubravka Lakić POLITIKA

„Dinamično i sočno filmsko iskustvo bez mesta za predah!“ – Đorđe Bajić, CITY MAGAZINE

Dugoočekivani film reditelja Milutina Petrovića “Nečista krv – Greh predaka” prvog vikenda u bioskopima je pogledalo 22.000 gledalaca. Nakon velikog uspeha na letnjim festivalima širom naše zemlje, film je od 26. avgusta počeo da se prikazuje u bioskopima u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj.

Radnja filma „Nečista krv – Greh predaka” se dešava pre Sofkinog rođenja i prati priču o njenom dedi Hadži Trifunu, uglednom srpskom trgovcu, koji pokušava da očuva mir sa turskim vlastima, ali i održi svoj ugled i uticaj u Vranju, važnoj turskoj varošici u blizini granice sa oslobođenom Srbijom. Dok Trifun priprema dva sina da ga naslede na poziciji vođe među srpskim narodom, muke mu stvaraju ne samo moćni turski begovi nego i sama njegova porodica. Trifun donosi niz teških odluka koje će kasnije uticati na njegove potomke, junake iz romana „Nečista krv”.

Fantastičnu glumačku podelu predvode Dragan Bjelogrlić, Anđela Jovanović, Katarina Radivojević, Feđa Štukan, Tim Sejfi, Nela Mihailović, Marko Grabež, Aleksandar Ristoski, Nedim Nezirović, Dejan Bućin, Teodora Dragićević, MIlica Gojković, Vaja Dujović i Nikola Vujović.

Milena Marković uradila je adaptaciju davno izgubljenog scenarija našeg čuvenog sineaste Vojislava Voje Nanovića, dok je za scenografiju bio zadužen Milenko Jeremić, koji je sa svojim timom za potrebe filma izgradio rekonstrukciju Vranja iz 19. Veka. Veličanstvene kostime epohe kreirala kostimografkinja Marina Medenica. Producent filma je Snežana van Hauvelingen, a film je nastao u produkciji This and That Productions.

Film je do sada proglašen za najbolji film po izboru publike na 28. Evropskom filmskom festivalu Palić, osvojio je i prvu nagradu na 45. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji (za scenaristu Vojislava Nanovića i autora adaptacije scenarija Milenu Marković), dok je čitav glumački ansabml dobio nagradu za najbolje glumačko ostvarenje na Dunav Film Festu, a Feđa Štukan specijalnu nagradu za izuzetno glumačko ostvarenje za ulogu Kolja u filmu „Nečista krv- Greh predaka“ na 56. Filmskom susretu u Nišu.

Ovaj film od nacionalnog značala podržali su Filmski centar Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, MEDIA fond Kreativne Evrope i Delegacija EU u Srbiji.

Trejler filma možete pogledati putem ovog linka: https://www.youtube.com/watch?v=-iFqVz-zhC0

Ekipa filma na turneji

PREMIJERA FILMA NEČISTA KRV – GREH PREDAKA

U BANJA LUCI

Ekipa filma “Nečista krv – Greh predaka” sinoć je prisustvovala premijeri filma u Banja Luci. Predvođeni rediteljem filma Milutinom Petrovićem, banjalučka publika pozdravila je glumce Katarinu Radivojević, Feđu Štukana, Aleksandra Ristoskog, Mladena Lera, Nedima Nezirovića, kao i kostimografkinju Marinu Medenicu. Publika u bioskopu Cineplex Palace toplo je pozdravila ekipu nakon projekcije filma.

Film je do sada proglašen za najbolji film po izboru publike na 28. Evropskom filmskom festivalu Palić, osvojio je i prvu nagradu na 45. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji (za scenaristu Vojislava Nanovića i autora adaptacije scenarija Milenu Marković), dok je čitav glumački ansabml dobio nagradu za najbolje glumačko ostvarenje na Dunav Film Festu.

Bioskopska distribucija u Srbiji i celoj Evropi počela je istovremeno, 26. avgusta, i sa velikim iščekivanjem bioskopske publike otvarila jesenju sezonu bioskopa.

Ovaj film od nacionalnog značala podržali su Filmski centar Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, MEDIA fond Kreativne Evrope i Delegacija EU u Srbiji.

Trejler filma možete pogledati putem ovog linka: https://www.youtube.com/watch?v=-iFqVz-zhC0

Održana premijera filma u bioskopima Kombank dvorana i Cineplexx Galerija Belgrade

NEČISTA KRV – GREH PREDAKA KONAČNO U BEOGRADU

Večeras je film “Nečista krv – Greh predaka” reditelja Milutina Petrovića doživeo dve bioskopske premijere u Beogradu, čime je zvanično otpočeo bioskopski život ovog dugoočekivanog filma. Premijere su održane u Kombank dvorani i bioskopu Cineplexx Galerija Belgrade. Nakon obe projekcije, ekipu filma i glumce publika je pozdravila ovacijama. Film će se prikazivati u bioskopima širom Srbije počev od četvrtka 26. avgusta.

Milutin Petrović,reditelj filma ovim povodom je izjavio: „Održana je premijera i što se mene tiče imamo konačno pravi bioskopski film, u pravim bioskopima, koji kreće od danas. Imali smo projekcije na otvorenom za festivalsku publiku i to je divno, to je posebna publika, ali smo mi film pravili za ono što sledi od danas.“

Katarina Radivojević,koja glumi jednu od glavnih uloga u filmu podelila je svoje utiske sa premijere: „Veoma sam uzbuđena što film ulazi u bioskope, jer verujem da će se publici dopasti, jer nemamo mnogo ovakvih filmova epohe. Ovakvi filmovi su drugačiji, bogatiji i naša publika ih izuzetno ceni.“

Anđela Jovanović odigrala je nezaboravnu ulogu Tašane: „Veoma sam uzbuđena i srećna zbog beogradske premijere, oseća se elektricitet u vazduhu. Mi smo film snimali pre skoro godinu dana, tako da je za mene posle toliko vremena važno da osetim reakcije i ljubav publike, jer smo ljubav ulagali u ovaj projekat.“

Radnja filma „Nečista krv – Greh predaka” se dešava pre Sofkinog rođenja i prati priču o njenom dedi Hadži Trifunu, uglednom srpskom trgovcu, koji pokušava da očuva mir sa turskim vlastima, ali i održi svoj ugled i uticaj u Vranju, važnoj turskoj varošici u blizini granice sa oslobođenom Srbijom. Dok Trifun priprema dva sina da ga naslede na poziciji vođe među srpskim narodom, muke mu stvaraju ne samo moćni turski begovi nego i sama njegova porodica. Trifun donosi niz teških odluka koje će kasnije uticati na njegove potomke, junake iz romana „Nečista krv”.

Uloge tumače Dragan Bjelogrlić, Anđela Jovanović, Katarina Radivojević, Feđa Štukan, Tim Sejfi, Nela Mihailović, Marko Grabež, Aleksandar Ristoski, Nedim Nezirović, Dejan Bućin, Teodora Dragićević, MIlica Gojković, Vaja Dujović i Nikola Vujović.

Film je rađen po scenariju Vojislava Nanovića, koji je adaptirala Milena Marković. Za scenografiju je bio zadužen Milenko Jeremić, koji je sa svojim timom za potrebe filma izgradio rekonstrukciju Vranja iz 19. veka, dok je veličanstvene kostime epohe kreirala kostimografkinja Marina Medenica. Producent filma je Snežana van Hauvelingen, a film je nastao u produkciji This and That Productions.

Film je do sada već nagrađen kao najbolji film po izboru publike na 28. Evropskom filmskom festivalu Palić, kao i prvu nagradu na 45. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji, za scenaristu Vojislava Nanovića i autora adaptacije scenarija Milenu Marković.

Bioskopska distribucija u Srbiji i celoj Evropi počinje istovremeno, 26. avgusta, i sa velikim iščekivanjem bioskopske publike otvara jesenju sezonu bioskopa.

Ovaj film od nacionalnog značaja podržali su Filmski centar Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, MEDIA fond Kreativne Evrope i Delegacija EU u Srbiji.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=-iFqVz-zhC0

Foto: Vidoje Manojlović

Sutra premijera filma u bioskopima

Kombank dvorana i Cineplexx Galerija Belgrade

NEČISTA KRV – GREH PREDAKA

KONAČNO U BEOGRADU

Sutra, u utorak 24. avgusta film “Nečista krv – Greh predaka” reditelja Milutina Petrovića imaće bioskopsku premijeru u Beogradu. Svečana premijera zakazana je za 19.30 u Kombank dvorani i u 20.30 u bioskopu Cineplexx Galerija Belgrade. Nakon obe projekcije, ekipa filma i glumci će se pokloniti pred publikom. Premijere su rasprodate, a zbog velikog interesovanja u ovim bioskopima biće održane dodatne projekcije filma. Publika će moći da pogleda “Nečistu krv – Greh predaka” i od 19:15 u Sali 6 Kombank dvorane, odnosno u 20:40 u Sali 3 bioskopa Cineplexx Galerija Belgrade.

Radnja filma „Nečista krv – Greh predaka” se dešava pre Sofkinog rođenja i prati priču o njenom dedi Hadži Trifunu, uglednom srpskom trgovcu, koji pokušava da očuva mir sa turskim vlastima, ali i održi svoj ugled i uticaj u Vranju, važnoj turskoj varošici u blizini granice sa oslobođenom Srbijom. Dok Trifun priprema dva sina da ga naslede na poziciji vođe među srpskim narodom, muke mu stvaraju ne samo moćni turski begovi nego i sama njegova porodica. Trifun donosi niz teških odluka koje će kasnije uticati na njegove potomke, junake iz romana „Nečista krv”.

Uloge tumače Dragan Bjelogrlić, Anđela Jovanović, Katarina Radivojević, Feđa Štukan, Tim Sejfi, Nela Mihailović, Marko Grabež, Aleksandar Ristoski, Nedim Nezirović, Dejan Bućin, Teodora Dragićević, MIlica Gojković, Vaja Dujović i Nikola Vujović.

Film je rađen po scenariju Vojislava Nanovića, koji je adaptirala Milena Marković. Za scenografiju je bio zadužen Milenko Jeremić, koji je sa svojim timom za potrebe filma izgradio rekonstrukciju Vranja iz 19. veka, dok je veličanstvene kostime epohe kreirala kostimografkinja Marina Medenica. Producent filma je Snežana van Hauvelingen, a film je nastao u produkciji This and That Productions.

Film je do sada već nagrađen kao najbolji film po izboru publike na 28. Evropskom filmskom festivalu Palić, kao i prvu nagradu na 45. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji, za scenaristu Vojislava Nanovića i autora adaptacije scenarija Milenu Marković.

Bioskopska distribucija u Srbiji i celoj Evropi počinje istovremeno, 26. avgusta, i sa velikim iščekivanjem bioskopske publike otvara jesenju sezonu bioskopa.

Ovaj film od nacionalnog značala podržali su Filmski centar Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, MEDIA fond Kreativne Evrope i Delegacija EU u Srbiji.

Rasprodate premijerne projekcije filma Nečista krv – Greh predaka” u Kombank Dvorani i bioskopu Cineplexx Galerija Belgrade

Bioskopske premijere filma „Nečista krv – Greh predaka” reditelja Milutina Petrovića, zakazane za 24. avgust u 19:30 u Kombank dvorani i 20:30 u bioskopu Cineplexx Galerija Belgrade su rasprodate, a zbog velikog interesovanja u ovim bioskopima biće održane dodatne projekcije filma. Publika će moći da pogleda “Nečistu krv – Greh predaka” i od 19:15 u Sali 6 Kombank dvorane, odnosno u 20:40 u Sali 3 bioskopa Cineplexx Galerija Belgrade. Podsećamo, nakon premijernih projekcija u glavnim terminima, ekipa filma i glumci će se pokloniti pred publikom.

Bioskopska distribucija u Srbiji i celoj Evropi počinje istovremeno, 26. avgusta, i sa velikim iščekivanjem bioskopske publike otvara jesenju sezonu bioskopa.

Radnja filma „Nečista krv – Greh predaka” se dešava pre Sofkinog rođenja i prati priču o njenom dedi Hadži Trifunu, uglednom srpskom trgovcu, koji pokušava da očuva mir sa turskim vlastima, ali i održi svoj ugled i uticaj u Vranju, važnoj turskoj varošici u blizini granice sa oslobođenom Srbijom. Dok Trifun priprema dva sina da ga naslede na poziciji vođe među srpskim narodom, muke mu stvaraju ne samo moćni turski begovi nego i sama njegova porodica. Trifun donosi niz teških odluka koje će kasnije uticati na njegove potomke, junake iz romana „Nečista krv”.

Uloge tumače Dragan Bjelogrlić, Anđela Jovanović, Katarina Radivojević, Feđa Štukan, Tim Sejfi, Nela Mihailović, Marko Grabež, Aleksandar Ristoski, Nedim Nezirović, Dejan Bućin, Teodora Dragićević, MIlica Gojković i Vaja Dujović. Film je rađen po scenariju Vojislava Nanovića, koji je adaptirala Milena Marković. Za scenografiju je bio zadužen Milenko Jeremić, koji je sa svojim timom za potrebe filma izgradio rekonstrukciju Vranja iz 19. veka, dok je veličanstvene kostime epohe kreirala kostimografkinja Marina Medenica. Producent filma je Snežana van Hauvelingen, a film je nastao u produkciji This and That Productions.

Ovaj film od nacionalnog značala podržali su Filmski centar Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, MEDIA fond Kreativne Evrope i Delegacija EU u Srbiji.

U ponedeljak svetska premijera domaćeg filma „Strahinja Banović“ u Glavnom takmičarskom programu festivala u Karlovim Varima

Novi film Stefana Arsenijevića „Strahinja Banović“ (međunarodni naslov „As Far As I Can Walk“) imaće svetsku premijeru u ponedeljak, 23. avgusta u 17 časova u velikoj festivalskoj sali na 55. Međunarodnom festivalu u Karlovim Varima, koji se ove godine održava od 20. do 28. avgusta.

Film će se, zajedno sa još 11 ostvarenja iz celog sveta, takmičiti za prestižnu nagradu Kristalni globus. Ovo je prvi put nakon 20 godina da Srbija ima predstavnika u glavnom programu Karlovih Vari. 

Film je moderna adaptacija čuvene narodne epske pesme „Banović Strahinja“, smeštena u savremeni kontekst izbegličke krize. Glavni junak je mladi migrant iz Afrike koji je, u želji da se što bolje uklopi u novu sredinu, uzeo srpsko ime Strahinja. Sa svojom ženom Ababuo on živi u izbegličkom kampu u Krnjači, dok novi talas izbeglica iz Sirije, među kojima je i harizmatični Ali, ne unese nemir u njihov život.

U snažnoj i autentičnoj ljubavnoj priči glavne uloge igraju francuski glumac Ibrahim Koma, austrijska glumica Nensi Mensa Ofei i sirijski glumac Maksim Kalil. Značajna uloga pripala je i Nebojši Dugaliću. Zanimljivo je da sve statiste i pojedine manje uloge u filmu tumače pravi migranti iz više izbegličkih kampova u Srbiji.

Film je nastao u koprodukciji Srbije, Francuske, Bugarske, Luksemburga i Litvanije. Srpski producent je Miroslav Mogorović ispred kuće Art & Popcorn, u saradnji sa Cinnamon Filmom.

Da podsetimo, povodom premijernog prikazivanja filma u glavnom takmičarskom programu festivala u Karlovim Varima, Stefan Arsenijević je izjavio: „Izuzetno sam uzbuđen i počastvovan što će svetska premijera našeg filma biti na festivalu u Karlovim Varima. Pre svega se radujem kontaktu sa publikom, pošto je festival najavio fizičko izdanje. Godinama sam radio na ovom projektu, prvo pišući sa koscenaristima Bojanom Vuletićem i Nikolom Dukrejom, a zatim sa fantastičnom, talentovanom međunarodnom i domaćom ekipom glumaca i saradnika. Veliku zahvalnost dugujemo i migrantima iz izbegličkih kampova koji su sa nama podelili svoja iskustva i neka od njih ponovo proživeli u filmu. Bio je to po mnogo čemu jedan poseban, neuobičajen projekat. Radujem što će konačno i publika moći da ga vidi.“

Reditelj Stefan Arsenijević slavu je stekao sa kratkim filmom „(A)torzija“ za koji je dobio Zlatnog medveda na Berlinskom festivalu, Nagradu Evropske filmske akademije i potom bio nominovan za Oskara. „Strahinja Banović“ je njegov drugi dugometražni film, nakon ostvarenja „Ljubav i drugi zločini“ koji je premijerno prikazan na Berlinalu.

Film „Strahinja Banović“ podržali su Filmski centar Srbije, Fond Saveta Evrope – Eurimaž, Filmski fond Luksemburg, Francuski nacionalni centar za film, Bugarski nacionalni filmski centar, Litvanski filmski centar i Kreativna Evropa- MEDIA.

Film Elegija lovora” Dušana Kasalice premijerno prikazan na Sarajevo Film Festivalu

„Elegija lovora”, debitantski igrani film mladog crnogorskog reditelja Dušana Kasalice, premijerno je prikazan sinoć, 15. avgusta u Narodnom pozorištu Sarajevo, u Glavnom takmičarskom programu ovogodišnjeg izdanja Sarajevo Film Festivala. Ekipa filma prošetala je crvenim tepihom i poklonila se publici. Na konferenciji za medije povodom premijere filma, govorili su reditelj Dušan Kasalica, producentkinja Jelena Angelovski, glumci Frano Lasić i Draginja Voganjac.

Reditelj Dušan Kasalica je o nastanku filma rekao: „Proces snimanja je bio interesantan jer smo radili u maloj ekipi. Snimali smo bez veštačkog osvetljenja, ili samo kada je bilo baš neophodno. Za mene je najkomplikovanije bilo kreiranje dugačkih kadrova, poigravanje sa zum objektivima koje smo često koristili, kako bismo postavili ton filma. Sve svoje filmove radim s direktorom fotografije Igorom Đorđevićem, pa se jako dobro razumemo oko estetike filma i onoga što želimo. Volim da poznajem lokaciju na kojoj snimamo, tako da dok pišem scenario već znam gde će se odigrati. Ali otvoreni smo i za promene tokom snimanja, jer smo radili i sa životinjama, što je bilo veoma izazovno”. 

Jelena Angelovski, producentkinja „Elegije lovora”, govorila je o saradnji sa Dušanom Kasalicom: „Kao producent imam veliku sreću da radim s Dušanom, koji shvata rad u specifičnim produkcijskim okolnostima, bez bilo čega što nije neophodno. Poznajem ga skoro deset godina, radili smo i na filmu Ivana Salatića “Ti imaš noć”, gde smo uspostavili naš način rada. Uvek radimo sa našim prijateljima, sjajnim profesionalcima i saradnicima, koji razumeju naše ideje šta bi savremeni film trebalo da predstavlja”.

Frano Lasić se osvrnuo na iskustvo snimanja filma: „Interesantno je da smo snimali tokom punih godinu dana. Počeli smo po lepom vremenu, pa je u nekom trenutku padao sneg, pa smo morali da prekinemo i nastavimo sledeće godine. Reditelj Dušan Kasalica je tačno znao želi od filma. Od početka smo dosta razgovarali o tekstu i priči, tako da je bilo lako raditi. Veoma sam uživao”. O svoj ulozi i filmu je rekao: „Profesor koga igram beži od problema u fantaziju, radije nego da ostane u stvarnosti. Film je dublji nego što izgleda na prvi pogled – nije samo o odnosu glavnog lika i njegove žene, o njihovom braku, već govori o nestanku srednje klase u čitavom svetu”.

Draginja Voganjac, koja u filmu tumači majku lika koji igra Frano Lasić, izrazila je zadovoljstvo radom na filmu: „Bilo je fantastično. Ekipa je bila divna. Pored razumevanja gde idemo i šta želimo, imali smo jako lepog partnera u prirodi. Durmitor je fantastičan i moram da pomenem našeg kolegu jarca, koji nam je bio inspiracija i odličan partner. Lepo je igrati arhetip a ta majka to jeste, veliki je kontrast između nje i sina. S jedne strane imamo egocentrični princip, a sa druge nekoga ko daje bezuslovnu ljubav, i to je zapravo veoma inspirativno.

U ostvarenju „Elegija lovora” uglađeni univerzitetski profesor Filip, u interpretaciji Frana Lasića, odlazi sa suprugom (koju glumi Savina Geršak) na odmor. Nakon nekoliko dana provedenih u ugodnom, monotonom ambijentu hotelske banje, njihov naizgleda idealan brak se završava. Čini se da Filipov život propada, ali okovan samopouzdanjem, on svaku novu situaciju u životu prihvata sa neobičnom lakoćom.

Glumačku ekipu, pored Frane Lasića i Savine Geršak, čine Nikolina Bogdanović, Momo Pićurić, Olivera Vuković, Draginja Voganjac, Lidija Kordić, Lidija Petrone, Zoran Trojanović. Direktor fotografije je Igor Đorđević, scenografkinja i kostimografkinja Natalija Vujošević, dizajner zvuka Jakov Munižaba, montažerka Jelena Maksimović, dok je producentkinja Jelena Angelovski.

„Elegija lovora” nastala je u produkciji Meander Filma uz podršku Filmskog centra Crne Gore i u koprodukciji sa Non-Aligned Films iz Beograda. Projekat je takođe podržan i od strane Filmskog centra Srbije.

Film Nečista krv – Greh predaka” nakon nagrade na Paliću i pred publikom na festivalima u Vrnjačkoj Banji, Smederevu i Nišu

Nakon uspešne festivalske premijere na Festivalu evropskog filma Palić, publika u Srbiji imaće priliku da film „Nečista krv – Greh predaka” reditelja Milutina Petrovića pogleda u Vrnjačkoj banji, 13. avgusta, na otvaranju 45. Festivala filmskog scenarija, u Smederevu, 20. avgusta na svečanom otvaranju četvrtog Dunav Film Festa i 22. avgusta u Nišu, na 56. Festivalu glumačkih ostvarenja – Filmski susreti. Film će se naći u glavnom takmičarskom programu ova tri festivala. Glumci i ekipa filma pokloniće se publici nakon sve tri festivalske projekcije.

Beogradska bioskopska premijera zakazana je za 24. avgust u Kombank dvorani i dvorani Cineplexx Galerija Belgrade, a bioskopska distribucija u Srbiji i celoj Evropi počinje istovremeno, 26. avgusta, i sa velikim iščekivanjem bioskopske publike otvara jesenju sezonu bioskopa.

Radnja filma „Nečista krv – Greh predaka” se dešava pre Sofkinog rođenja i prati priču o njenom dedi Hadži Trifunu, uglednom srpskom trgovcu, koji pokušava da očuva mir sa turskim vlastima, ali i održi svoj ugled i uticaj u Vranju, važnoj turskoj varošici u blizini granice sa oslobođenom Srbijom. Dok Trifun priprema dva sina da ga naslede na poziciji vođe među srpskim narodom, muke mu stvaraju ne samo moćni turski begovi nego i sama njegova porodica. Trifun donosi niz teških odluka koje će kasnije uticati na njegove potomke, junake iz romana „Nečista krv”.

Uloge tumače Dragan Bjelogrlić, Anđela Jovanović, Katarina Radivojević, Feđa Štukan, Tim Sejfi, Nela Mihailović, Marko Grabež, Aleksandar Ristoski, Nedim Nezirović, Dejan Bućin, Teodora Dragićević, MIlica Gojković i Vaja Dujović. Film je rađen po scenariju Vojislava Nanovića, koji je adaptirala Milena Marković. Za scenografiju je bio zadužen Milenko Jeremić, koji je sa svojim timom za potrebe filma izgradio rekonstrukciju Vranja iz 19. veka, dok je veličanstvene kostime epohe kreirala kostimografkinja Marina Medenica. Producent filma je Snežana van Hauvelingen, a film je nastao u produkciji This and That Productions.

Ovaj film od nacionalnog značala podržali su Filmski centar Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, MEDIA fond Kreativne Evrope i Delegacija EU u Srbiji.

Filmski festival u Lokarnu: Premijere novih filmova Dragojevića, Grbe Singa i Popadića

Filmski festival u Lokarnu počinje 4. avgusta 2021. godine i na njegovom 74. izdanju će biti premijerno prikazana i ostvarenja naših autora: dugometražni igrani film „Nebesa“ Srđana Dragojevića (u „Glavnom takmičarskom programu“), dokumantarni film „Rampart“ Marka Grbe Singa (van konkurencije) i kratki švajcarsko-srpski film „Vesti“ Luke Popadića (program „Leopradi budućnosti“). Filmove „Nebesa“, „Rampart“ i „Vesti“ podržao je Filmski centar Srbije.

U „Glavnom takmičarskom međunarodnom programu“ („Internazionale Concorso“) biće prokazano 17 filmova iz čitavog sveta koji će se takmičiti za glavnu nagradu festivala – „Zlatnog leoparda“ („Pardo d’oro“) – i druge prestižne nagrade. U ovoj selekciji se nalaze najbolji predstavnici savremene kinematografije, odabrani u skladu sa istorijom i tradicijom Filmskog festivala u Lokarnu. Pored Dragojevićevih „Nebesa“, u „Glavnom takmičarskom programu“ našle su se nove režije Ejbela Ferare („Nule i jedinice“), Aksel Roper („Mala Solanž“), Lorenca Merca („Duša zveri“), Aleksandra Zeldoviča („Medeja“), Pitera Brunera („Lucifer“)…

Novi film Srđana Dragojevića je priča o čudima. U pitanju je neobična i provokativna komedija o izazovima hrišćanstva u 21. veku i o tome kako prava, autentična čuda poslata ljudima sa nebesa danas kod njih mogu da izazovu zabunu i  često, suprotan efekat. Scenario za film „Nebesa“ je zasnovan je na prozi Marsela Emea (1902-1967) i kombinuje crnu komediju sa elementima fantastike. Radnja  prati isprepletene sudbine šest glavnih likova u tri različita vremenska perioda. Svetska premijera „Nebesa“ je zakazana za 5. avgust, a reprize na fesitalu će biti 6. i 7. avgusta 2021.

U jednosatnom dokumentarnom filmu „Rampart“ Marka Grbe Singa, autor provodi vreme u napuštenom stanu svog detinjstva u Beogradu. Naviru sećanja, idilična i traumatična. Porodična VHS arhiva prikazuje Markov svet tokom 1998. i 1999. godine: porodični skupovi, kućni ljubimci, video igre i trenuci neizvesnosti dočaravaju dečakov život u vrtlogu istorisjkih događaja.  Svetska premijera filma „Rampart“ je zakazana za 9. avgust 2021, a reprize u Lokarnu slede 10. (dve projekcije) i 11. (jedna projekcija) avgusta.

U programu „Leopradi budućnosti“ biće prikazan švajcarsko-srpski kratki film „Vesti“ (u originalu: „Real News“, ranije poznat pod naslovom „Smena“) u režiji Luke Popadića. Ovaj sedamnaestominutni igrani film prati mladog američkog TV reportera koji 1999. godine dolazi u Beograd sa jakim profesionalnim ubeđenjima i verom u slobodu. Popadićev film biće premijerno prikazan 12. avgusta, dok su reprize planirane za 13. i 14. avgust 2021. godine.

Đorđe Bajić

Srbija u fokusu na 20. Međunarodnom filmskom festivalu Transilvanija u Klužu

U okviru specijalnog programa “Fokus Srbija” na Međunarodnom filmskom festivalu Transilvanija u rumunskom gradu Kluž-Napoka, prikazano je šest filmova mladih srpskih reditelja nastalih u poslednje dve godine. U programu najpoznatijeg rumunskog filmskog festivala, koji se ove godine održava od 23. jula do 1. avgusta, našla su ostvarenja „Asimetrija“ Maše Nešković, „Lihvar“ Nemanje Ćeranića, „Reži!“ Koste Đorđevića, „Mamonga“ Stefana Maleševića, „Moj jutarnji smeh“ Marka Đorđevića, i „Oaza“ Ivana Ikića.


Međunarodni filmski festival u Transilvaniji (TIFF – Festivalul internațional de film Transilvania) prvi je međunarodni festival igranog filma u Rumuniji, osnovan 2002. godine. Međunarodni filmski festival u Transilvaniji je brzo rastao i postao najvažniji filmski festival u ovoj zemlji. TIFF se smatra jednim od najvažnijih takmičarskih festivala u svetu specijalizovanih za prvi i drugi igrani film. „Indivajer“ ga je uvrstio među 50 vodećih svetskih filmskih festivala.

Pala prva klapa dugometražnog igranog filma „Žal“ u režiji Koste Đorđevića

U Beogradu je danas, 28. jula,  otpočelo snimanje novog, trećeg po redu dugometražnog igranog filma reditelja Koste Đorđevića; film je naslovljen „Žal“ i nastaje uz podršku Filmskog centra Srbije i programa MEDIA Kreativna Ervropa.

Dostupan kraći sinospis ovog ostvarenja upućuje nas na sledeće: Tinejdžer organizuje sahranu svoje bake pokušavajući da na taj način zavede devojku u koju je zaljubljen, varajući sve oko sebe, a najviše svoju majku sa kojom je u kompleksnom odnosu i konstantnom sukobu, na kraju shvatajući da je jedina osoba koju je prevario – on sam.

Kosta Đorđević je i auitor scenarija za ovaj svoj film, a ekipu filma čine i: Bojana Andrić SAS, direktorka fotografije, Miloš Ivanović, producent, Marko Stanković, direktor filma, Damjan Paranosić, scenograf, Lidija Andrić, kostimografkinja, Vladimir Gojun, montažer, Uroš Todorović, snimatelj zvuka, Darko Koenig, autor šminke.

A uloge tumače: Pavle Čemerikić, Denis Murić, Alisa Radaković, Branka Katić, Pavle Mensur, Dubravka Kovjanić, Jovana Berić, Milica Vraneš, Buda Stošić, Teodor Vinčić, Melita Bihali, Draginja Voganjac, Radoslav Milenković, Boris Ilić.

U obrazloženju odluke stručne komisije na tadašnjem Konkursu Filmskog centra Srbije istaknuto je ovo: „Žal je veoma zаnimljiv scenаrio reditelja/scenariste Koste Đorđevića koji nа аutentičаn nаčin otkrivа jedаn novi pogled nа generаciju аdolescenаtа, koji se tek spremаju dа zаkorаče u život. Mladi junаci su аutentični i veomа dobro pozicionirаni u vremenu oko njih. Ovisni su o društvenim mrežаmа, koje ponekаd znаju dа postаnu reаlnost  zа sebe uprkos stvаrnoj reаlnosti. U pitanju je strаsnа pričа o ljubаvimа, odnosno o tome kаko u osnovi svаke ljubаvne priče stoji potrebа zа kontrolom. S obzirom nа S/Kidanje, prvi film mlаdog rediteljа Koste Đorđevićа, Komisija je sigurna da je Žal odličаn temаtski nаstаvаk, problemаtike koju je u svom prvom filmu već nаčeo.“

Film nastaje u produkciji Kinematografske kuće iz Beograda , a u koprodukciji sa kućom Marinis Media iz Hrvatske. Planirano je da se Žal snima do kraja avgusta na lokacijama u našem glavnom gradu.

Kosta Đorđević je režirao itakođe celovečernje igrane filmove S/Kidanje i Reži.

FOTO: Emilija Stanišić

 „Pucnji u Marseju“ Gordana Matića premijerno u Herceg Novom

„Istorija je ispisana krvlju… i blatom – ponekad.“

Novi film Gordana Matića, „Pucnji u Marseju“, imaće svetsku premijeru u glavnom programu Filmskog festivala u Herceg Novom, 5. avgusta 2021. godine. Ovo ostvarenje baca novo svetlo na tragičan događaj koji se zbio 9. oktobra 1934. godine – ubistvo kralja Aleksandra u francuskom gradu Marseju.

Povodom predstojeće premijere, Gordan Matić je rekao sledeće: „Pucnji u Marseju će nakon Herceg Novog biti prikazani na još nekoliko letnjih festivala u regionu, a domaću premijeru će imati na Festivalu u Nišu. Planirano je da film u srpske bioskope stigne od oktobra, na godišnjicu atentata.“

Devetog oktobra 1934. godine u Marseju, u Francuskoj, dogodio se atentat na kralja Aleksandra. Film „Pucnji u Marseju“ prati sudski proces teroristima koji su bili saučesnici atentatora Vlade Georgijeva Černozemskog, glavnog atentatora na Aleksandra od Jugoslavije i ministra spoljnih poslova Francuske Luja Bartua. Glavni junaci su tužioci, advokati, sudije, optuženi i svedoci samog događaja, čiji je atentator bio Vlado Černozemski, pripadnik VMRO, koji je sa četiri metka na licu mesta likvidirao kralja Aleksandra. Kroz rekonstrukciju i dramatizaciju pravog procesa, ali i kroz ono što je izostavljeno tokom suđenja ispričana je sudska drama najbliža istini o samom suđenju.

Velika očekivanja su bila da će se tokom suđenja doći do otkrića ko je zapravo stajao iza ubistva. Trojica terorista, Zvonimir Pospišil, Mijo Kralj i Ivan Rajić optuženi su za saučesništvo u atentatu. Ipak, tokom promena koje se dešavaju u Evropi između atentata i početka suđenja unosi  nespokoj i bojazan od mogućnost da će ubice biti oslobođene jer pozadina celog procesa je tajnovita i dirigovana od samog vrha kako francuske tako i nove jugoslovenske vlasti. Ubistvo kralja je jedan od najvažnijih događaja u srpskoj istoriji, a oko atentata kružile su mnoge priče i legende.

Gordan Matić objašnjava: „Pucnji u Marseju pored igrane rekonstrukcije onoga što se odigralo na suđenju i odabrane arhivske građe, donose kao dramaturški važan element pseudo-dokumantarne delove u kojima aktera događaja iz 1934. godine, koji govoreći direktno u kameru, objašnjavaju atmosferu vremena i saznanja do kojih su naknadno došli. Ova ne svakidašnja struktura filma otvorila je brojne mogućnosti da što detaljnije prikažemo šta se zaista dogodilo tog sudbnosnog dana i kasnije tokom istrage.“

Film „Pucnji u Marseju“ napisao je i režirao Matić, dok je na scenariju radio i Vladimir Andrić. Dušan Ivanović je direktor fotografije, a film je montirao Aleksandar Popović. Autorsku ekipu čine i scenograf Nenad Marković, kostimografkinja Dragica Laušević, kompozitor Marko Matović… U filmu glume: Tihomir Stanić, Vladimir Aleksić, Svetozar Cvetković, Gordan Kičić, Strahinja Blažić, Đorđe Đoković, Nikola Šurbanović, Nikola Milojević, Vladan Živković, David Tasić Daf, Marko Marković i drugi. Film traje 74 minuta.  Gordan Martić je rođen 1971. u Kragujevcu. Radi kao reditelj na filmu, televiziji i teatru od 1998. godine, dobitnik  je 16 nagrada na međunarodnim festivalima. Projekat „Pucnji u Marseju“ je u junu 2017. godine podržan od strane Filmskog centra Srbije. Matić je direktor Filmskog centra Srbije od jula 2019. godine.

Beldocs na N1

Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs i Televizija N1 nastavljaju saradnju i ove godine, kao uvod u 14. Beldocs koji će biti održan od 9. do 16. septembra. Počevši od 24. jula, svake subote od 20 sati, na TV N1 biće prikazivani filmovi koji su premijerno viđeni na prethodnim izdanjima Beldocsa, a koji su privukli veliku pažnju gledalaca, stručne javnosti i filmskih kritičara. Na programu će biti filmovi: “RGB”, “Grad smoga”, “Pavlenski: Čovek i moć”, “Forum”, “Dobro došli u Sodomu”, “Zemlja kartela”, “Za Samu” i “Zemlja je plava kao pomorandža”. Prethodno je već u okviru ovog programa saradnje na N1 prikazan film “Suđenje Ratku Mladiću”.

Američki film “RBG” Džuli Koen i Betsi Vest je hronika života nedavno preminule sudije Vrhovnog suda SAD-a Rut Bejder Ginsberg, od njenog rođenja u porodici jevrejskih imigranata u Bruklinu preko borbe za jednakost polova i pravnih trijumfa, pa sve do njenog današnjeg statusa kao ikone pop kulture. “RBG” je bio nominovan za Oskara za najbolji dokumentarni film i dobitnik je brojnih nagrada.

Kineski “Grad smoga” (Smog Town) Menga Hana je priča o Langfangu, nadomak Pekinga, jednom od najzagađenijih gradova u Kini, u čijem se Zavodu za zaštitu životne sredine naporno trude kako bi to promenili.

Nemački “Pavlenski: Čovek i moć” (Pavlensky: Man and Might) Irene Langeman prikazuje umetnika Pjotra Pavlenskog i njegovu zabrinutost za slobodu pojedinca suočenog sa državnom moći u Rusiji, koji je posle performansa zašio usta, svoj skrotum ekserima zakucao na Crvenom trgu i zapalio vatru na vratima štaba ruske tajne službe kako bi izrazio protest protiv “državnog terora”, zbog čega je sedam meseci proveo u zatvoru.

Nemačko-švajcarski “Forum” (The Forum) Markusa Vetera prati 81-godišnjeg osnivača Svetskog ekonomskog foruma Klausa Švaba tokom dve godine, dok radi na ostvarenju svoje misije – poboljšanje stanja u svetu, i nakon pisma aktivistkinji Greti Tunberg.

Austrijski “Dobro došli u Sodomu” (Welcome to Sodom) Kristijana Krenesa i Florijana Vajgensamera je mračni film o deponiji u Gani, mestu gde se reciklira elektronski otpad sa Zapada i gde tehnologija postaje metafora kapitalističkog luksuza.

Meksičko-američka “Zemlja kartela” (Cartel Land) Metjua Hajnemana prateći meksičku paramilitarnu grupu Autodefensas priča o propasti zakona i nevidljivoj liniji između dobra i zla, u kojoj se odmetnici nalaze sa dve strane granice. “Zemlja kartela” je bio u konkurenciji za Oskara za najbolji dokumentarni film.

Dokumentarno delo “Za Samu” Vad Al-Kateab i Edvarda Votsa, koje je osvojilo nagradu Britanske akademije za filmsku i TV umetnost (BAFTA) i bio nominovan za Oskara, intimno je putovanje kroz ratno iskustvo u Alepu u Siriji i izraz ljubavi mlade majke prema kćerki prikazan kroz potresnu priču o životu Vad Al-Kateab, koja se zaljubljuje i udaje za doktora Hamzu i rađa Samu, dok se oko nje vodi strašan sukob. Ovaj film je dobitnik nagrade za najbolji evropski dokumentarac i brojnih drugih nagrada. Takođe je bio u najužem izboru za Oskara za najbolji dokumentarni film.

Ukrajinsko-litvanski “Zemlja je plava kao pomorandža” (The Earth Is Blue as an Orange) Irine Cilik je slika ratnog područja u Ukrajini, u kojem samohrana majka i njeno četvoro dece uspevaju da održe svoj dom kao sigurno utočište, gajeći strast prema filmu.

Film “Suđenje Ratku Mladiću” režirali su Robert Miler i Henri Singer koji su su imali nesmetan pristup braniocima, tužiocima i svedocima, kao i Mladićevoj porodici. Film je istovremeno ljudska priča i svedočenje o suđenju, ali i o nasleđu koje nam Haški tribunal ostavlja, kao i kratka istorija devedesetih godina.

Tokom ovogodišnjeg Beldocsa biće prikazano više od 120 filmova u ustaljenim festivalskim programima: Međunarodni takmičarski program, Srpski takmičarski program, Vatromet, Meteori, Povetarac, Naslovna strana, Udarni termin i drugim. U istim terminima biće održan i Beldocs Industry uz podršku EU kroz program Kreativna Evropa i podprogram MEDIA: Beldocs VR/AR Academy, Beldocs in Progress, Serbian Docs in Progress, Documentaries for Kids & Youth i Beldocs Market.

Program:

24.07. RBG, režija  Julie Cohen, Betsy West, SAD, 2018, 98’

31.07. Grad smoga, režija Meng Han, Kina, Južna Koreja, Holandija, 2019, 89′

7.08. Pavlensky: Čovek i moć, režija Irene Langemann, Nemačka, 2016, 99’

14.08. Dobrodošli u Sodomu, režija Florian Weigensamer, Christian Krönes, Austrija, 2018, 90′

21.08. Zemlja kartela, režija Matthew Heineman, SAD, 2015, 100’

28.08. Za Samu, režija Waad al-Kateab, Edward Watts, Velika Britanija, 2019, 95′

4.09. Zemlja je plava kao pomorandža, režija Iryna Tsilyk, Ukrajina, Litvanija, 2020, 74′

Svetska premijera srpske koprodukcije Elegija lovora” Dušana Kasalice na Sarajevo Film Festivalu

„Elegija lovora”, debitantski igrani film mladog crnogorskog reditelja Dušana Kasalice, svoju svetsku premijeru imaće u Glavnom takmičarskom programu ovogodišnjeg izdanja Sarajevo Film Festivala, koji se održava od 13. do 20. avgusta.

Jelena Angelovski, producentkinja filma, povodom premijere filma je istakla: „Elegija lovora je pre tri godine bila deo Sarajevskog filmskog festivala svojim učešćem na platformi CineLink Industry Days, dok je reditelj Dušan Kasalica u prethodnim godinama, sa svojim kratkim filmovima, osvojio nagrade Srce Sarajeva i Specijalno priznanje žirija. U tom smislu, naša povezanost sa ovim festivalom i njegovom organizacijom prirodno je dovela do toga da se Dušanov debi nađe u zvaničnoj takmičarskoj selekciji i zato se veoma radujemo. Publika se vraća na festivale i divno je videti sve prijatelje i kolege nakon toliko vremena baš u Sarajevu”.

U ovom ostvarenju uglađeni univerzitetski profesor Filip, u interpretaciji Frana Lasića, odlazi sa suprugom (koju glumi Savina Geršak) na odmor. Nakon nekoliko dana provedenih u ugodnom, monotonom ambijentu hotelske banje, njihov naizgleda idealan brak se završava. Čini se da Filipov život propada, ali okovan samopouzdanjem, on svaku novu situaciju u životu prihvata sa neobičnom lakoćom.

Glumačku ekipu, pored Frane Lasića i Savine Geršak, čine Nikolina Bogdanović, Momo Pićurić, Olivera Vuković, Draginja Voganjac, Lidija Kordić, Lidija Petrone, Zoran Trojanović. Direktor fotografije je Igor Đorđević, scenografkinja i kostimografkinja Natalija Vujošević, dizajner zvuka Jakov Munižaba, montažerka Jelena Maksimović, dok je producentkinja Jelena Angelovski.

„Elegija lovora” nastala je u produkciji Meander Filma uz podršku Filmskog centra Crne Gore i u koprodukciji sa Non-Aligned Films iz Beograda. Projekat je takođe podržan i od strane Filmskog centra Srbije.

Pala poslednja klapa serije Složna Braća – The Nekst Đeneration”

Nakon više od dva meseca snimanja u studiju i na različitim lokacijama u okolini Beograda, danas je u ranim jutarnjim časovima, na veliku radost celokupne ekipe, uspešno završeno snimanje serije „Složna braća – The Nekst Đeneration”.

Uprkos snažnoj oluji i upornoj kiši, koja je poslednjih nekoliko noći zadavala prilične poteškoće i bila svojevrstan izazov, kako glumcima tako i svim članovima ekipe, jutros je u ranu zoru, u kišom okupanom ambijentu Lipovičke šume, odjeknula poslednja klapa dugo očekivanog nastavka čuvene humorističke serije.

Scenarista i idejni kreator serije, Dr Nele Karajlić, sa neskrivenim uzbuđenjem zahvalio se svim članovima ekipe, svim sektorima počev od producenata, glumaca, statista, snimatelja, scenografa, kostimografa, šminkera, vozača i svih drugih, koji su svojim predanim radom doprineli uspešnom završetku snimanja. Istakao je da će ga pamtiti po neverovatnoj količini smeha, vedroj i pozitivnoj atmosferi koja je pratila skoro svaki snimljeni kadar. „Napravili smo jako dobru stvar, ali nemojte o tome suditi odmah, već za jedno 30 godina, toliko traju garancije koje ja dajem, a to više ne može ni mercedes”, izjavio je Karajlić u svom prepoznatljivom maniru.

Jedan od izvršnih producenata serije, Nenad Okanović, izrazio je svoje ogromno zadovoljstvo što je imao priliku da bude deo ovako zanimljivog i za njega lično vrlo značajnog projekta, čiju je prvu fazu realizacije pratio i u njoj uživao tokom svih 50 i nešto snimajućih dana, i to u godini koju su pratili mnogi izazovi. Druga faza postprodukcije tek predstoji, a potom se emitovanje serije očekuje u kasnu jesen ili proleće naredne godine.

Impozantna glumačka ekipa iz čitavog regiona predvođena Natašom Ninković, Andrijom Kuzmanovićem, Raletom Milenkovićem, Sergejem Trifunovićem, Nikolom Pejakovićem, Markom Gverom, Ljubišom Savanovićem, Nenadom Okanovićem, Mimom Karadžićem, Darkom Ostojićem i drugima, tokom poslednja dva meseca snimala je u studiju u Šimanovcima, Lipovačkoj šumi i na drugim zanimljivim lokacijama u okolini Beograda. Scenario i ovoga puta potpisuje dr Nele Karajlić, uz Srđana Jankovića, dok je režija poverena Miloradu Milinkoviću. Sponzor serije je Telekom, a za izvršnu produkciju ove komedije zadužena je ETM Produkcija.

Žiri Takmičarskog programa – igrani film 27. Sarajevo Film Festivala

Glumica Jasna Đuričić (predsjednica žirija), reditelj i scenarist Mike Cahill, rediteljica i scenaristica Lili Horvát, umjetnička direktorica Viennalea – Međunarodnog filmskog festivala u Beču Eva Sangiorgi te izvršni direktor u AFC – Austrian Film Commision Martin Schweighofer, članovi su žirija Takmičarskog programa – igrani film 27. Sarajevo Film Festivala.

Predsjednica žirija

Jasna Đuričić

Glumica, Srbija

Jasna Đuričić rođena je 16. aprila 1966. godine u Rumi, Srbija. Diplomirala je glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Branka Pleše 1989. godine. Od 1990. do 2005. godine bila je stalna članica Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, gdje je bila i prvakinja drame. Profesorica je glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Brojne pozorišne uloge u Srbiji i regionu donijele su joj sve značajnije teatarske nagrade, među kojima se izdvajaju četiri Sterijine nagrade i Zlatni lovorov vijenac na MESS-u. Godine 2014. dodijeljen joj je Dobričin prsten, najveća nagrada koja se u Srbiji dodjeljuje pozorišnim glumcima i glumicama za životno djelo. Ostvarila je i niz zapaženih uloga na filmu i televiziji. Za ulogu u filmu BELI, BELI SVET reditelja Olega Novkovića dobila je Srebrnog leoparda za najbolju glumicu na Filmskom festivalu u Locarnu 2010. godine, a za istu ulogu osvojila je i nagradu za najbolju glumicu na Les Arcs Film Festivalu. Naslovna uloga u filmu QUO VADIS, AIDA? rediteljice Jasmile Žbanić, donijela joj je nagrade za najbolju glumicu na festivalima London Film Week i El Gouna Film Festivalu u Egiptu.

Mike Cahill

Reditelj i scenarist, SAD

Michael Cahill rođen je 5. jula 1979. godine. Kao reditelj i scenarist potpisuje tri dugometražna igrana filma: DRUGA ZEMLJA (2011.), PORIJEKLO OČIJU (2014.) i SREĆA (2021.). Jedini je filmaš koji je dva puta osvojio prestižnu nagradu Sloan na Sundance Film Festivalu. National Board of Review uvrstio je 2011. godine njegov prvi film među deset najboljih neovisnih filmova godine. Cahill je studirao ekonomiju na Univerzitetu Georgetown i samouki je filmaš. Filmsku karijeru započeo je kao snimatelj, terenski producent i urednik za National Geographic Television and Film. Također je bio urednik u dva muzička dokumentarna filma,

LEONARD COHEN JA SAM TVOJ ČOVJEK (2005.) i SVI BULJE: ‘THE POLICE’ IZNUTRA (2006.). Bio je izvršni producent i režirao je pilot epizode za nekoliko televizijskih serija, uključujući MAĐIONIČARI (2015) i PUT (2016). Kao pisca i reditelja, Cahilla najviše zanima preklapanje nauke i duhovnosti. Otac je, suprug, vegetarijanac i ljubitelj tenisa.

Lili Horvát

Rediteljica i scenaristica, Mađarska

Lili Horvát rođena je 1982. godine, odrasla je u Budimpešti. Studirala je audiovizualne umjetnosti na Sorbonne Nouvelle u Parizu i filmsku režiju na Univerzitetu za pozorište i film u Budimpešti. Njen prvi igrani film DIJETE SRIJEDE pobijedio je u takmičarskoj selekciji Istočno od Zapada (East of the West) na festivalu u Karlovym Varyma 2015. godine. Uslijedila su priznanja širom svijeta. Horvát je 2016. godine bila suosnivačica produkcijske kuće Poste Restante, koja je producirala njen drugi igrani film PRIPREME ZA ZAJEDNIČKI ŽIVOT NA NEODREĐENO VRIJEME, premijerno prikazan na filmskom festivalu u Veneciji 2020. godine. Film je, među brojnim festivalima, predstavljen i na festivalima u Torontu i Busanu, i osvojio je mnoge vrijedne nagrade širom svijeta. Nominiran je za Independent Spirit Award.

Eva Sangiorgi

Umjetnička direktorica Viennalea – Međunarodnog filmskog festivala u Beču, Austrija

Eva Sangiorgi je spisateljica i filmska selektorica, živi i radi u Beču. Sarađivala je s različitim festivalima u Latinskoj Americi, a u Mexico Cityju je osnovala FICUNAM, festival na čijem je čelu bila do 2018. Bavila se i distribucijom filmova, a radila je i u filmskoj i televizijskoj produkciji. U Meksiku je pokrenula i koordinirala nekoliko publikacija o savremenoj kinematografiji za Nacionalno autonomno sveučilište u Meksiku (UNAM). Trenutno je umjetnička direktorica Viennalea, Međunarodnog filmskog festivala u Beču.

Martin Schweighofer

Izvršni direktor u AFC – Austrian Film Commission, Austrija

Martin Schweughofer studirao je žurnalistiku i historiju umjetnosti na Univerzitetu u Beču. Radio je kao filmski kritičar i uredik za umjetnost u različitim periodičnicima u Austriji do 1993. godine. Od 1993. je izvršni direktor u AFC – Austrian Films. Osnivač je i direktor Festivala austrijskog filma Diagonale. Jedan je od osnivača panevropske organizacije European Film Promotion (EFP) sa sjedištem u Hamburgu, u kojoj je prvo obavljao funkciju potpredsjednika, a od 2013. do 2019. bio je predsjednik organizacije. Suosnivač je i dramski savjetnik pozorišne trupe Theater im Kopf. Bio je član žirija na brojnim međunarodnim filmskim festivalima, među kojima se izdvajaju Buenos Aires, Kopenhagen, Dubai, Sydney, Solun, Trst, Wroclav, Yerevan i Zagreb. Živi u Beču.

27. Sarajevo Film Festival bit će održan od 13. do 20. augusta 2021.

Predstavljanje Filmskog centra Srbije na Festivalu evropskog filma Palić

Na 28. Festivalu evropskog filma Palić, koji se održava od 17. do 23. jula, Filmski centar Srbije predstaviće se brojnim programima i aktivnostima, među kojima su Dani knjige FCS-a i izložba filmskih plakata. Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije, tim povodom govorio je i o saradnji FCS-a sa Festivalom evropskog filma Palić i novoosnovanoj Asocijaciji filmskih festivala Srbije (AFIFS).

Gordan Matić je o AFIFS-u rekao: “To je asocijacija kojoj pripada i Palić. Tu su još i Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, Festival glumačkih ostvarenja – Filmski susreti u Nišu, LIFFE u Leskovcu, beogradski Festival autorskog filma, Šumadijski internacionalni filmski festival debitantskog filma u Kragujevcu i novosadski festival Slika u pokretu. Sedam gradova, sedme umetnosti, sedam nagrada. Ove godine će prvi put biti dodeljena i nagrada kritike za najbolji domaći film u prethodnih godinu dana.

Gordan Matić je naročito apostrofirao novo izdanje Filmskog centra Srbije “Robert Meki: Priča – Sadržaj-struktura, stil i principi pisanja scenarija”, koje je pre samo nekoliko dana izašlo iz štamparije: “Na ovu knjigu sam izuzetno ponosan, kako ja, tako i svi u Filmskom centru Srbije, jer smo prvi preveli Mekija kod nas. Ova knjiga je jedna od scenarističkih biblija u svetu, jedno od najčitanijih i najtraženijih štiva, koje je obavezno i na našem Fakultetu dramskih umetnosti. Ali ova knjiga nije namenjena samo studentima. Ona predstavlja vrstu putokaza za prepoznavanje potreba gledalaca, ali i za prepoznavanje problema koji imaju filmske priče i scenariji u nastajanju”.

U utorak 20. jula u 12 časova na Velikoj terasi na Paliću biće promovisana i knjiga Slobodana Šijana „Pisci u bioskopu: Književna istorija naših filmskih doživljaja“, koja donosi izbor tekstova u kojima naši i regionalni pisci, neretko iz veoma lične perspektive, pišu o fenomenu filma. U knjizi se nalaze tekstovi Ive Andrića, Branislava Nušića, Stanislava Vinavera, Rastka Petrovića, Boška Tokina, Miloša Crnjanskog, Bogdana Tirnanića, Aleksandra Petrovića, Danila Kiša, Dubravke Ugrešić i drugih.

U galeriji Otvorenog univerziteta u Subotici otvorena je i izložba filmskih plakata “Tragovi jednog vremena: Filmski plakat 1945-1970”, na kojoj su predstavljeni filmski plakati iz fundusa i arhive Filmskog centra Srbije. Za potrebe izložbe odabrano je 50 filmskih plakata filmova koji su nastali 40-tih, 50-tih i 60-tih godina prošlog veka i predstavljaju značajna dela jugoslovenske kinematografije, kao što su „Skupljači perja”, „Kad budem mrtav i beo”, „Rani radovi”, „Marš na Drinu”, „Kapetan Leši” i mnogi drugi. Izložba će za publiku biti dostupa do 1. avgusta.

O ovoj izložbi je Gordan Matić rekao: “To su plakati koji nam govore o nekadašnjem načinu komuniciranja nekada sa publikom, kako se tada tretirao gledalac, i kako su se odnosili prema žanrovima producent i dizajneri . Sa ove vremenske distance mi često mislimo da je to bilo rigidno vreme i da su postojale neke zagrade, ali videćemo da su to dizajnerski jako interesantne i šarolike ideje”.

Ovog leta gledaj omiljene filmove i osvoji projektor

Počeo još jedan krug Evropskog filmskog izazova

Novi krug evropskog filmskog izazova, takmičenja koje filmofilima približava atmosferu najvećih evropskih filmskih festivala i evropsku kinematografiju, počeo je 15. jula  i trajaće do 23. septembra 2021.

U novom krugu takmičenja filmofilima se pruža prilika da osvoje premium home cinema experience koje uključuje filmski projektor i godišnju pretplatu na sajtu dafilms.com, koji u svojoj bazi nudi najbolje evropske i svetske dokumentarne filmove.

Svi stariji od 18 godina sa prebivalištem na teritoriji Republike Srbije mogu se priključiti takmičenju kreiranjem naloga na europeanfilmchallenge.eu i postavljanjem filmova. Da bi bio prihvaćen, film mora biti duži od 52’, odgledan na legalnoj platformi u periodu trajanja izazova i jedna od zemalja produkcije mora biti evropska. Na postavljenoj fotografiji jasno mora biti vidljiv naziv platforme, TV kanala, datum projekcijie u bioskopu ili datum VoD kupovine. Bodovi se dodeljuju po sistemu 4 za film i 3 za svaku različitu platformu. U periodu trajanja izazova organizator zadržava pravo da za određene filmove dodeli dodatne bodove o čemu se učesnici mogu informisati na društvenim mrežama takmičenja (@europeanfilmchallenge) i organizatora (@beldocsfest) i na sajtu europeanfilmchallenge.eu.

European film challenge se istovremeno odvija u 8 evropskih zemalja: Srbiji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Španiji, Portugalu, Italiji, Litvaniji i Letoniji.  Organizator takmičenja u Srbiji je Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs čije se 14. izdanje održava u septembru 2021.

Projekat se realizuje uz podršku Evropske unije kroz program Kreativna Evropa MEDIA i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Prihvati izazov, gledaj omiljene evropske filmove i osvoji premium home cinema experience.

Projekat debitantskog filma Radivoja Raše Bukvića i na koprodukcionom marketu u Rumuniji

Projekat prvog dugometražnog igranog filma ,,Antitalenti’’ glumca, reditelja i scenariste Radivoja Raše Bukvića i producentkinje Jovane Jovičić odabran je među 10 projekata za koprodukcionu platformu ,,Transilvania Pitch Stop’’ u okviru jubilarnog 20. Međunarodnog filmskog festivala Transilvanija, a koja će biti održana od 29. do 31. jula u u Rumuniji (Cluj-Napoca).

Projekat ,,Antitalenti’’ je ranije bio odabran i u kategoriji ,,Plus Minus One’’ koprodukcionog marketa Sofia Meetings u okviru 25. Međunarodnog filmskog festivala u Sofiji 2021. godine.

Antitalenti je to coming-of-age/ priča o odrastanju i sazrevanjudrama sa elementima mjuzikla nadahnuta istinitim događajem koji se odigrao 1993. godine u gradu Somboru u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Priča je o matematičkom geniju, stidljivom četrnaestogodišnjem dečaku koji se u osvit ratova devedesetih uključuje u trgovinu oružjem kako bi kupio bas gitaru, a sve sa nadom da će se kao u muzičara školskog benda, u njega zaljubiti najlepša devojčica u školi.

Priča reditelja i scenariste Radivoja Raše Bukvića sa koscenaristima Vukom Ršumovićem i Igorom  Latinovićem nastaje u okviru mlade producentske kuće Prikaz Film, kao koprodukcija Srbije, Hrvatske, Slovenije, Francuske i Mađarske. Projekat su do ovog trenutka podržali  grad Sombora, kao i Filmski cetntar Srbije (na svojim konkursima za razvoj scenarija 2018. i razvoj projekta 2020. godine).

Radivoje Raša Bukvić je igrao u ovdašnjim filmovima: 011 Beograd, Mali svet, Besa, Povratak,Tihi kutak Hristov,  a gledaćemo ga i u srpskim filmovima Ključ i Trag divljači. Igrao je i u serijama Stižu dolari, Cvat lipe na Balkanu, Moj rođak sa sela, Prvaci sveta, Vojna akademija, Besa, Slučaj porodice Bošković, Aleksandar od Jugoslavije … Glumio je i u brojnim inostranim, mahom francuskim i američkim, filmovima i serijama: La Californie, 96 sati, Largo Vinč, Koko Šanel i Igor Stravinski, La Femme Invisible, Les bien-aimés, Trois Mondes, Mains armées, Goodbye Morocco, Dobar dan da se umre muški, Diši, Noćna potera, Transporter: Nasleđe, Orage, Izdajnjik po našem ukusu, Braquo, Cannabis, Maryline, Coffee Wars...

Projekat novog filma rediteljke Maje Miloš podržao i panevropski koprodukcioni fond Euroimages

Poznati su rezultati glasanja 169. zasedanja Upravnog odbora panevropskog koprodukcionog fonda, Eurimagespodržano je ukupno 49 dugometražnih projekata (uključujući i projekte šest dokumentarnih i tri animirana filma), a među tom prilikom odabranima je i projekat filma „Pukotina u ledu“, projekta novog igranog filma naše scenaristkinje i rediteljke Maje Miloš. Ovom projektu je odobrena podrška u iznosu od 225 hiljada evra. Projekat ovog većinskog srpskog filma ranije su podržali Filmski centar Srbije (FCS) i nacionalni fondovi Holandije, Slovenije, Italije i Hrvatske.

Prema u ovom trenutku dostupnim informacijama, kratak sinopsis pomenutog filma glasi: Marija je klizačica koja živi sa ocem, kamiondžijom, na obodu Beograda. Skrhana bolom zbog gubitka majke koja je umrla tri godine ranije, ona  ne može da izrazi svoju rasplamtalu seksualnost. Ona to doživljava kao veliku tajnu koja je progoni i oseća se bezvrednom. Marijin otac se zbližava sa ženom koja se potom useljava u njihovu kuću zajedno sa svoje dve kćerke. Marija podržava svog oca ali shvata da ne može da veruje svojoj novoj maćehi…

U svojoj ekplikaciji projekta autorka Maja Miloš je ovaj svoj projekat pojasnila i sledećim rečima: „Pukotina u ledu se bavi pitanjima integriteta žena u materijalistički i takmičarski ustrojenom svetu šunom agresije. Film prati junakinjino intimno putovanje samoprihvatanja i integriteta, potcrtavajući obim degradacije i eksploatacije žena kroz razne društvene slojeve, s ciljem da na sirov način oslika stvaran život bez  propratnog moralisanja. Narativni modeli bajki su uronjeni u savremenu priču kako bi se istražilo kako humanističke ideje bajki funkcionišu u današnjem svetu…“

Pukotina u ledu je kao projekat razvijana na radionicama i koproducentskim sastancima na Torino FilmLab-u i kanskom L`Atelier programu. Dobila je i podršku za razvoj projekta CE Media fonda. Film se radi u produkciji beogradske filmske kuće Baš Čelik, a  u koprodukciji sa producentskim kućama Spok Production i Vertigo (Slovenija), Nightswim (Italija), Volya Films (Holandija) i Propeler film (Hrvatska).

Maja Miloš je diplomirala na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti. Učestvovala je u programu Berlinale Talent Campus, kao i u dokumentarističkom programu La Femis. Režirala je jedanaest kratkometražnih filmova, od kojih je većina nagrađena na nacionalnom i internacionalnom nivou. Njen prvi dugometražni film Klip (2012) prikazan je na međunarodnim filmskim festivalima u Roterdamu, San Sebastijanu, Torontu, Moskvi, Karlovi Varima, Solunu, Minhenu, Tansilvaniji…. i osvojio je brojne nagrade, uključujući Nagradu Tigar u Roterdamu. Bila je članica žirija festivala u Roterdamu, Sarajevu, Karlovi Varima, Pančevu, Leskovcu… Radi kao asistentkinja na katedri filmske i televizijske režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Film „Gradska skupština“ na Beldocsu – epska studija života jednog grada

Jedna od filmofilskih poslastica predstojećeg, četrnaestog po redu, Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, koji će biti održan od 9. do 16. septembra, biće film „Gradska skupština“ (“City Hall”) legendarnog američkog dokumentariste Frederika Vajzmana (91), koji će biti prikazan u programu Udarni termin. Od strane Njujork Tajmsa proglašen za „jednog od najznačajnijih i najoriginalnijih filmskih autora današnjice“, ovaj slavni autor i u svojoj desetoj deceniji pomni je hroničar globalnog društva.

Nakon filmova o Njujorškoj biblioteci i Nacionalnoj galeriji u Londonu, Vajzman pod lupu stavlja svoj rodni grad, filmom o administraciji demokratskog gradonačelnika Bostona. U trajanju od četiri i po sata, reditelj sprovodi studiju demokratije na delu. Tokom perioda od nekoliko meseci, Vajzman je snimao sve što se događalo u Gradskoj kući u Bostonu, uporno beležeći baš svaki vid funkcionisanja jednog velikog grada. U korak je pratio rukovodstvo ove metropole na sastancima o beskućnicima, skupovima podrške zavisnicima, tokom priprema za posledice klimatskih promena, kao i akcija poboljšanja pristupačnosti za osobe sa invaliditetom. Neumorni reditelj s jednakom pažnjom beleži inspekciju velikog građevinskog projekta, jutarnje brifinge policije, odvoz smeća i rešavanje problema glodara. „Gradska skupština“ temeljno i epski nas uvodi u svet života jednog grada iza njegovih kulisa autentičnim i prepoznatljivim Vajzmanovim stilom.

“Snimio sam „Gradsku skupštinu“ da bih ilustrovao zašto je uprava neophodna da bi ljudi uspešno živeli zajedno. Film prikazuje gradsku upravu koja nudi širok spektar važnih i potrebnih usluga velikom američkom gradu čije stanovništvo predstavlja svu istoriju raznolikosti Amerike. Gradska uprava Bostona trudi se da ove usluge nudi na način koji je u skladu sa Ustavom i demokratskim normama i ona je suprotna onome za šta se zalagao Donald Tramp”, objasnio je reditelj Vajzman koji je tokom 54 godine bavljenja filmom (za sada),  snimio 43 dokumentarna filma koji zajedno čine izvesni portret savremenog društva, pa svoje celokupno delo smatra jednim filmom koji traje više od 100 sati.

„Gradska skupština“ propagira istinsku veru u američku demokratiju, na način kako je to definisao još Abraham Linkoln u svom obraćanju u Getizburgu – “vlada naroda, od naroda i za narod” – i pokazuje alternativni model u koji reditelj Vajzman istinski veruje. Baš kao što gradonačelnik Bostona u filmu kaže: “Shvatam da u Bostonu ne možemo rešiti probleme Sjedinjenih Američkih Država. Ali, nekada je dovoljan samo jedan grad…”

Tokom ovogodišnjeg Beldocsa biće prikazano više od 120 filmova u ustaljenim festivalskim programima: Međunarodni takmičarski program, Srpski takmičarski program, Vatromet, Meteori, Povetarac, Naslovna strana, Udarni termin i drugim. U istim terminima biće održan i Beldocs Industry uz podršku EU kroz program Kreativna Evropa i podprogram MEDIA: Beldocs VR/AR Academy, Beldocs in Progress, Serbian Docs in Progress, Documentaries for Kids & Youth i Beldocs Market.

Domaći film Strahinja Banović u Glavnom takmičarskom programu festivala u Karlovim Varima

Novi film Stefana Arsenijevića „Strahinja Banović“ (međunarodni naslov „As Far As I Can Walk“) uvršten je u glavni takmičarski program 55. Međunarodnog festivala u Karlovim Varima, koji se ove godine održava od 20. do 28. avgusta.

Film će se, zajedno sa još 12 ostvarenja iz celog sveta, takmičiti za prestižnu nagradu Kristalni globus. Ovo je prvi put u poslednjih pet godina da Srbija ima dugometražni igrani film u glavnom takmičarskom programu festivala A kategorije i prvi put nakon 20 godina u glavnom programu Karlovih Vari.

Film je moderna adaptacija čuvene narodne epske pesme „Banović Strahinja“, smeštena u savremeni kontekst izbegličke krize. Glavni junak je mladi migrant iz Afrike koji je, u želji da se što bolje uklopi u novu sredinu, uzeo srpsko ime Strahinja. Sa svojom ženom Ababuo on živi u izbegličkom kampu u Krnjači, dok novi talas izbeglica iz Sirije, među kojima je i harizmatični Ali, ne unese nemir u njihov život.

U snažnoj i autentičnoj ljubavnoj priči glavne uloge igraju francuski glumac Ibrahim Koma, austrijska glumica Nensi Mensa Ofei i sirijski glumac Maksim Kalil. Značajna uloga pripala je i Nebojši Dugaliću. Zanimljivo je da sve statiste i pojedine manje uloge u filmu tumače pravi migranti iz više izbegličkih kampova u Srbiji.

Film je nastao u koprodukciji Srbije, Francuske, Bugarske, Luksemburga i Litvanije. Srpski producent je Miroslav Mogorović ispred kuće Art & Popcorn, u saradnji sa Cinnamon Filmom.

Povodom premijernog prikazivanja filma u glavnom takmičarskom programu festivala u Karlovim Varima, Stefan Arsenijević je izjavio: „Izuzetno sam uzbuđen i počastvovan što će svetska premijera našeg filma biti na festivalu u Karlovim Varima. Pre svega se radujem kontaktu sa publikom, pošto je festival najavio fizičko izdanje. Godinama sam radio na ovom projektu, prvo pišući sa koscenaristima Bojanom Vuletićem i Nikolom Dukrejom, a zatim sa fantastičnom, talentovanom međunarodnom i domaćom ekipom glumaca i saradnika. Veliku zahvalnost dugujemo i migrantima iz izbegličkih kampova koji su sa nama podelili svoja iskustva i neka od njih ponovo proživeli u filmu. Bio je to po mnogo čemu jedan poseban, neuobičajen projekat. Radujem što će konačno i publika moći da ga vidi.“

Reditelj Stefan Arsenijević slavu je stekao sa kratkim filmom „(A)torzija“ za koji je dobio Zlatnog medveda na Berlinskom festivalu, Nagradu Evropske filmske akademije i potom bio nominovan za Oskara. „Strahinja Banović“ je njegov drugi dugometražni film, nakon ostvarenja „Ljubav i drugi zločini“ koji je premijerno prikazan na Berlinalu.

Film „Strahinja Banović“ podržali su Filmski centar Srbije, Fond Saveta Evrope – Eurimaž, Filmski fond Luksemburg, Francuski nacionalni centar za film, Bugarski nacionalni filmski centar, Litvanski filmski centar i Kreativna Evropa- MEDIA.

Glavni program na Somborskom filmskom festivalu u znaku domaćeg i evropskog filma

U okviru trećeg izdanja Somborskog filmskog festivala, koji se ove godine održava od 13. do 16. jula u organizaciji Kulturnog centra „Laza Kostić” Sombor, Glavni program će predstaviti pet ostvarenja iz naše zemlje i Evrope: „Koncentriši se, baba“ Pjera Žalice, „Oaza“ Ivana Ikića, „Mater“ Jure Pavlovića, „Undine“ Kristijana Pecolda  i „Znoj“ Magnusa fon Horna. Žiri glavne, takmičarske selekcije, čine glumac Petar Strugar, glumica Marija Bergam, i filmski producent Filip Feti Dautović.

Dejan Dabić, selektor festivala, o Glavnom programu kaže: „Ovogodišnji glavni takmičarski program, kako bi sportski novinari rekli, biće spoj mladosti i iskustva, ali svakako da je reč o ostvarenjima sa značajnim festivalskim i stručnim referencama, ali i potencijalom da budu zanimljivi i istinskim filmofilima. U fokusu većine filmova je potreba za nalaženjem istinske ljubavi, ali su tu i filmovi koji se bave ličnim i porodičnim preispitivanjima. Većina filmova sa savremenom tematikom, ali tu su i filmovi iz bliske prošlosti, bez velikih istorijskih tema. Kao da su se autori odlučili da glavni junaci, pre svega, budu obični ljudi”.

Radnja filma „Koncentriši se, baba“ događa se u aprilu 1992. godine uoči rata u SFRJ. Mnogobrojna porodica koja živi širom nekadašnje zajedničke države, okuplja se u Sarajevu oko postelje stare majke koja je na samrti, ali prognoza porodičnog lekara da je njena smrt pitanje minuta, pretvara se u sate, a na kraju i u dane. Počinju spletke oko nasledstva, a naročito oko velike porodične kuće u Sarajevu. Intrige većini članova porodice postaju važnije od zastrašujućih znakova nadolazeće kataklizme. Film je otvorio prošlogodišnji Sarajevo Film Festival.

Film „Oaza” prati troje protagonista u instituciji za mlade sa posebnim potrebama, Marija se ubrzo sprijatelji sa podjednako neustrašivom devojkom Draganom. Kada postane jasno da su obe zaljubljene u povučenog mladića Roberta, njihov odnos biva ugrožen i postepeno prerasta u opasnu igru žmurke sa ciljem da se on osvoji. Film je imao premijeru na festivalu u Veneciji 2020. godine, gde je dobio nagradu Label Europa Cinemas, a na ovogodišnjem Festu proglašen je i najboljim filmom glavnog takmičarskog programa.

U filmu „Mater”, nakon godina provedenih u Nemačkoj, Jasna se vraća u Hrvatsku kako bi se brinula o majci, koja je na samrti. Majčino oslabljeno telo čak i prikovano za krevet zrači zastrašujućim autoritetom koji se nadvija nad svima u njenoj blizini. Kako dani prolaze, Jasna se zapliće u mrežu zameranja od kojih je očajnički pokušavala pobeći. „Mater“ je debitantski celovečernji igrani film autora Jure Pavlovića koji je za kratkometražni igrani film „Piknik“ svojevremeno dobio nagradu Evropske filmske akademije, a hrvatski kritičari proglasili su ga i za najbolji hrvatski film u prošloj godini.

„Undine” je film o istoričarki koja radi kao kustoskinja u jednom od muzeja u Berlinu. Nestvarno lepa, zna sve o Humbolt Forumu, a način na koji iznosi svoje znanje o istoriji grada koji je izgrađen na močvari, posetiocima muzeja je impresivan. Njena stara ljubav Johanes odlazi i ceo njen svet se raspada. Sasvim slučajno upoznaje Kristofa, ronioca koji radi na podvodnim istraživanjima. Zaljubljuje se u njega i čini se da novi život za nju tek počinje. Film je dobio nagradu FIPRESCI na festivalu u Berlinu, a nominovan je i za nagradu Evropske filmske akademije dok je glavna glumica Paula Bir nagrađena nagradom Evropske filmske akademije i nagradom za najbolju glumicu na festivalu u Berlinu.

Film „Znoj” o usamljenosti i potrebi za intimnošću u vreme društvenih mreža, imao je premijeru na online filmskom festivalu u Kanu 2020. godine. Prati život influenserke i fitnes instruktorke, Silvije Zajec. Ona je zgodna, popularna, okružena vernim saradnicima i pratiocima, ali u stvarnosti i sama traga za ljubavlju i nežnošću. Producent filma smatra da ovo ostvarenje postavlja brojna pitanja u doba instagram ere, a jedno od važnijih je – „da li ljubav u životu može biti zamenjena brojem lajkova na društvenim mrežama?“

Na repertoaru Trećeg somborskog filmskog festivala će se naći 15 filmova u pet selekcija: Glavni program, Selekcija mladih autora, Panorama švedskog filma, Kad bi Sombor bio Holivud i Filmski matine za decu, a selektor programa je Dejan Dabić. Pored filmskih ostvarenja, posetioci festivala će moći da uživaju i u pratećem programu, u okviru kojeg će se održavati promocije knjiga, filmova, radionice i koncerti.

Ulaz na sve programe trećeg izdanja Somborskog filmskog festivala je besplatan, a filmovi i prateći programi će se održavati u Atrijumu Gradske kuće, Dvorištu Gradskog muzeja Sombor, Kabareu Narodnog pozorišta Sombor, i na Trgu Svetog Đorđa.

Tribina Filmskog centra Srbije:

O KNJIŽEVNOSTI NA FILMU GOVORE SLOBODAN ŠIJAN, SRDAN GOLUBOVIĆ, VLADIMIR KECMANOVIĆ, LJUBICA ARSIĆ, SANJA SAVIĆ MILOSAVLJEVIĆ I IVAN ŽIVKOVIĆ

Druga u nizu tribina u okviru ciklusa „Identitet srpskog filma – srpski film u 21. veku” pod nazivom „Književnost na filmu: U susret novom konkursu Filmskog centra Srbije“ biće održana sutra, u sredu, 23. juna u 19 sati u Sali Amerikana Doma omladine Beograda. Ovim tribinskim programom, kao i prethodnim, Filmski centar Srbije u saradnji sa Domom omladine Beograda želi da strateški osmisli, koncipira i problematizuje neka od aktuelnih i vitalnih pitanja srpskog filma.

Na tribini će govoriti Slobodan Šijan, filmski reditelj, Ljubica Arsić, književnica, Vladimir Kecmanović, pisac, scenarista, kolumnista, Srdan Golubović, filmski reditelj, Sanja Savić Milosavljević, dramaturg i Ivan Živković, filmski reditelj.

Urednik serijala je Aleksandar Gatalica, pisac, prevodilac sa antičkog grčkog i muzički kritičar, a moderator Dragan Nikolić, filmski reditelj i urednik filmskog programa Doma omladine Beograda.

„Susret filmskih scenarista, pisaca i reditelja, treba da otvori razgovor na temu „filmičnosti“ srpske književnosti danas. Pitanja na ovoj tribini moraju ići u dva smera. Prvi: Jesu li srpski pisci danas spremni da pišući svoje književno delo, u fakturi romana razmišljaju filmski, odnosno daju primat pripovedanju u književnim slikama? I drugi: Da li su srpski sineasti danas spremni da, praveći film po domaćem književnom tekstu, načine pomak od komercijanom pristupu filmu i svoju naraciju približe autorskom filmu (montaža slike, motaža tona, specijalni efekti koji mogu da dočaraju fantastiku sličnu književnom delu i slično)? Sagovornici tribine nalaze se sa obe strane ovog čvora koji treba da razveže novi konkurs FCS. Hoće li oni učestvovati na novom konkursu „Književnost na filmu?“, rekao je Aleksandar Gatalica.

Ideja ciklusa tribina pod objedinjujućim nazivom Identitet srpskog filma, ima za cilj da problematizuje, rasvetli, produbi i kvalitativno doprinese sagledavanju  svih  bitnih aspekata savremenog srpskog filma. Teme tribine definisane su kao presek aktuelnih upitnika srpskog filma i prilagođene su  najpre potrebama mlađe generacije. Tribine pokušavaju da praktično doprinesu i pre svega usmere filmske stvaraoce, od pitanja kako doći do prvog filma, do načina distribucije filmova i njihovog prisustva na filmskim festivalima u svetu.   

Potpisan sporazum o saradnji Filmskog centra Srbije i Ministarstva odbrane Republike Srbije

Filmski centar Srbije i Ministarstvo odbrane Republike Srbije potpisali su sporazum o saradnji, sa ciljem razmene iskustava, sprovođenja zajedničkih aktivnosti edukacije i promocije kinematografskih dela nastalih pod pokroviteljstvom Filmskog centra Srbije i Ministarstva odbrane, poslova i zadataka iz oblasti kinematografije, i opštih pitanja od značaja za razvoj domaće kinematografije. 

Ovim sporazumom se projektima podržanim od strane Filmskog centra Srbije olakšava pristup i korišćenje dobara Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, a koja su neophodna za njihovu realizaciju. Filmski centar Srbije će razmatrati zahteve za korišćenje dobara Ministarstva odbrane, i potom ih prosleđivati ovom ministarstvu na odlučivanje.

Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije, povodom potpisivanja sporazuma sa Ministarstvom odbrane je rekao: “Ovim sporazumom će biti pojednostavljene procedure i ubrzano angažovanje resursa Ministarstva odbrane. To je od izuzetnog značaja za produkcijske kuće i autore kinematografskih dela, koji će moći da računaju na racionalizaciju svojih aktivnosti i brže snimanje. Sa druge strane, sporazum će garantovati i racionalnu upotrebu resursa Ministarstva, tako da će obe strane biti na dobitku”.

Matić je podsetio i na prethodno potpisan protokol sa Srpskom pravoslavnom crkvom: “Filmski centar Srbije aktivno razmišlja o potrebama srpske kinematografije. Mi smo prepoznali potrebu za jasno definisanom saradnjom sa značajnim institucijama u srpskom društvu, što će pomoći da se lakše pristupi realizaciji filmova koji zahtevaju pristup specifičnim institucionalnim resursima”.

Ciklus tribina „Identitet srpskog filma – srpski film u 21. veku”

KNJIŽEVNOST NA FILMU

U susret novom konkursu Filmskog centra Srbije

Druga u nizu tribina u okviru ciklusa „Identitet srpskog filma – srpski film u 21. veku” pod nazivom „Književnost na filmu: U susret novom konkursu Filmskog centra Srbije“ biće održana u sredu, 23. juna u 19 sati u Sali Amerikana Doma omladine Beograda. Ovim tribinskim programom, kao i prethodnim, Filmski centar Srbije u saradnji sa Domom omladine Beograda želi da strateški osmisli, koncipira i problematizuje neka od aktuelnih i vitalnih pitanja srpskog filma.

Na tribini će govoriti Slobodan Šijan, filmski reditelj, Ljubica Arsić, književnica, Vladimir Kecmanović, pisac, scenarista, kolumnista, Srdan Golubović, filmski reditelj, Đorđe Milosavljević,  dramaturg, stripski i filmski scenarista, reditelj i kritičar i Ivan Živković, filmski reditelj.

Urednik serijala je Aleksandar Gatalica, pisac, prevodilac sa antičkog grčkog i muzički kritičar, a moderator Dragan Nikolić, filmski reditelj i urednik filmskog programa Doma omladine Beograda.

„Susret filmskih scenarista, pisaca i reditelja, treba da otvori razgovor na temu „filmičnosti“ srpske književnosti danas. Pitanja na ovoj tribini moraju ići u dva smera. Prvi: Jesu li srpski pisci danas spremni da pišući svoje književno delo, u fakturi romana razmišljaju filmski, odnosno daju primat pripovedanju u književnim slikama? I drugi: Da li su srpski sineasti danas spremni da, praveći film po domaćem književnom tekstu, načine pomak od komercijanom pristupu filmu i svoju naraciju približe autorskom filmu (montaža slike, motaža tona, specijalni efekti koji mogu da dočaraju fantastiku sličnu književnom delu i slično)? Sagovornici tribine nalaze se sa obe strane ovog čvora koji treba da razveže novi konkurs FCS. Hoće li oni učestvovati na novom konkursu „Književnost na filmu?“, rekao je Aleksandar Gatalica.

Ideja ciklusa tribina pod objedinjujućim nazivom Identitet srpskog filma, ima za cilj da problematizuje, rasvetli, produbi i kvalitativno doprinese sagledavanju  svih  bitnih aspekata savremenog srpskog filma. Teme tribine definisane su kao presek aktuelnih upitnika srpskog filma i prilagođene su  najpre potrebama mlađe generacije. Tribine pokušavaju da praktično doprinesu i pre svega usmere filmske stvaraoce, od pitanja kako doći do prvog filma, do načina distribucije filmova i njihovog prisustva na filmskim festivalima u svetu.   

Gordan Matić i delegacija FCS-a posetili snimanje igranog filma „Heroji Halijarda“ Radoša Bajića

Delegacija Filmskog centra Srbije, predvođena direktorom Gordanom Matićem, postila je snimanje igranog filma „Heroji Halijarda“, ambicioznog projekta koji nastaje prema scenariju i u režiji Radoša Bajića. U središtu igranog filma „Heroji Halijarda“ je ratna drama, priča koja je inspirisana najvećom pojedinačnom akcijom spasavanja savezničkih pilota iza neprijateljskih linija u istoriji svetskog vazduhoplovstva, poznatom pod kodnim imenom „Operacija Halijard“.

Nakon dolaska na snimanje, Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije rekao je: „Ovaj film je dobio sredstva na konkursu za filmove sa nacionalnom temom prošle godine, i drago mi je da su ovako brzo uspeli da uđu u pripreme, što zapravo pokazuje posvećenost ekipe i same producentske kuće ovom projektu. To me izuzetno raduje, ne samo kao direktora Filmskog centra Srbije, već i kao budućeg gledaoca“.

Radoš Bajić je o filmu rekao: „Mi se pre svega trudimo da napravimo ozbiljan, dubok, iskren, pošten i čestit film. Ovo je projekat koji se radi na način kako su se nekada radili veliki projekti. Činjenica je da smo se spremali i radili na više od tri godine, a da će biti sniman dve godine. To nešto govori, a samim tim predstavlja i izvesnu dozu obaveze i odgovornosti. S druge strane, na bazi 20 dana snimanja, želim da kažem da smo na najboljem putu. Bez mnogo talasanja i samohvale, vrlo teško i naporno radimo. Snimamo izuzetne scene. Moji koscenaristi su Duško Kovačević i Strahinja Madžarević, vojni konsultant Miloš Timotijević, konsultant za vazduhoplovstvo je general Dragan Katanić, imamo i eksperte epohe. Imamo vrhunsku glumačku ekipu i okružen sam sjajnim saradnicima. S obzirom da sam dugo akumulirao celu ovu stvar u svojstvu autora i reditelja, mislim da ćemo napraviti film koji će mnoge iznenaditi. Napravićemo veliki film.“

Pored pomenutih, na nastanku projekta učestvuju: direktor fotografije Predrag Jočić, montažer Stevan Marić, scenografkinja Jelena Mirković, kostimograf Boris Čakširan, maskerka Mirjana Stevović, snimatelj zvuka Vladica Budić, dizajner zvuka Igor Perović… Izvršni producenti su Nedeljko Bajić, Jelena Bajić Jočić i Predrag Jočić. Istovremeno kad i film „Heroji Halijarda“, snima se I TV serija od šest jednosatnih epizoda „Vazdušni most“ za svoj centralni motiv ima priču o tragici jednog vremena, o herojstvu i beznađu, o porodici,ljubavi i stranputicama, o žudnji za slobodom, o podelama i raskolima – o nametnutoj budućnosti koja je voljom moćnih i velikih oteta srpskom narodu.

U filmu i TV seriji o operaciji „Halijard“ nastupa više od stotinu glumaca, među kojima glavne i velike uloge igraju: Petar Božović, Žarko Laušević, Nela Mihailović, Radovan Vujović, Nikola Rakočević, Vučić Perović, Milan Vasić, Aleksandar Đurica, Isidora Minić, Jovo Maksić, Ivan Vučković, Nenad Heraković, Dragan Petrović Pele, Ljiljana Blagojević, Ljiljana Stjepanović, Radoje Čupić, Slobodan Boda Ninković, Nedeljko Bajić, Vanja Ejdus, Aleksandar Stojković, Đorđe Marković, Branko Janković, Nebojša Kundačina, kao i veliki broj talentovanih mladih glumaca – Nina Nešković, Teodora Dragičević, Čubrilo Čupić, Marko Radojević, Mihailo Perišić, Ognjen Nikola Radulović i dr. Pored umetnika iz Srbije i regiona, glumačku postavu će sačinjavati značajan broj stranih glumaca sa engleskog govornog područja – Stiven Mur, Majkl Stoki, Adam Devenport, Jadran Malkovič, Pol Kles, Nikola Кent, Karl Varton, Pol Marej, Hari Natanijel Epli, Aleks Papke i mnogi drugi.

Žarko Laušević je za sajt Filmskog centra Srbije rekao: „Uvek volim istorijske teme, pogotovu ako su bazirane na realnim događajima. Moj lik u filmu je fiktivna ličnost, jedan otac koji ima tri sina. Jedan je u partizanima, drugi u četnicima, a treći ima tek 17 godina. Tu je i ćerka koja će se zaljubiti u jednog pilota, koga ćemo mi spasiti. Taj rascep je prikaz vremena, raspolućenosti ljudi u tom dobu. To je nešto što moja generacija nažalost nije mogla da pročita u udžbenicima. Mislim da je ova priča značajna zbog toga što otkriti i neke druge stvari, makar zaintrigirati da jednog dana krenemo i o takvim stvarima da pričamo. Jer ako nešto ne naučimo, ne zapamtimo, bojim se da ćemo ponoviti to isto.“

Lauševiićev američki kolega Steven Mur o svojoj ulozi kaže: „Moja žena, koja je srpska glumica, upoznala me je sa ljudima koji su radili na kastingu za ovaj film. Bio sam na kastingu za prethodni projekat, koji je doveo do ovog, i na kraju sam dobio ulogu. Rad sa Radošem je izuzetan. Veoma je dobar s glumcima, njegovo prisustvo je neverovatno, inspiriše i nadahnjuje. Veoma ga poštujem. Veoma je proračunat i pametan u pogledu načina snimanja filma. Izvlači najbolje iz vremena koje imamo na raspolaganju. U filmu glumim poručnika Edvarda Volša. On je američki mitraljezac čiji se avion srušio u Srbiji, nakon čega se o njemu brine jedna predivna srpska porodica.“

„Normalno, sredstvima koje je ovaj projekat dobio od Filmskog centra Srbije, bilo je nemoguće pokrenuti projekat“, objašnjava Radoš Bajić“. „Ali ta sredstva su strahovito bitna. Od njih je važnija ta stručna, profesionalna, društvena verifikacija. Veoma cenim sve to i vrlo smo zahvalni.“ Na Bajićeve reči se nadovezao i Gordan Matić: „Bez obzira na kovid, mi nijednog trenutka u poslednjih godinu i po dana nismo stali. Nijedan dan Filmski centar Srbije nije bio zatvoren. Mi smo sve vreme dolazili, radili. Kolege koje rade u FCS-u su divne i daju sve od sebe. Nikada veći broj filmova u istoriji srpske kinematografije nije finansijski podržan.“

Snimanje filma i TV serije odvijaće se u dve faze – tokom 2021. i 2022. godine. Premijera filma planirana je za proleće 2023. godine, dok će prikazivanje TV serije biti na programima Radio televizije Srbije i kanala SUPERSTAR TV u jesen 2023. Godine. Igrani film „Heroji Halijarda“ realizuje se uz podršku Filmskog centra Srbije i Pokrajinske Vlade AP Vojvodine.

„Američka utopija” Dejvida Birna u režiji Spajka Lija na Beldocs-u

Četrnaesto izdanje Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs biće održano od 9. do 16. septembra u Beogradu. Kao i ranije, na festivalu će biti prikazani najbolji svetski dokumentarni filmovi iz prethodne godine, među kojima će se tradicionalno naći brojni naslovi prikazani na najvećim svetskim festivalima i dobitnici najprestižnijih nagrada. Jedan od takvih, koji je svetsku premijeru imao na prošlogodišnjem festivalu u Torontu, jeste „Američka utopija” (American Utopia) u režiji američkog reditelja Spajka Lija.

Reč je o filmskoj verziji brodvejskog mjuzikla „American Utopia” Dejvida Birna, koji je na svoj način filmski obradio Spajk Li. Koristeći kao lajtmotiv istoimeni, sedmi samostalni studijski album iz 2018, Birn je početkom oktobra 2019. okupio 11 muzičara, uključujući i Brajana Ina, na sceni brodvejskog Hadson teatra. Napravivši melanž nekoliko numera sa poslednjeg studijskog albuma i čuvenih hitova sastava Talking Heads, Birn je izvodio mjuzikl, sa velikim uspehom i uz odlične kritike, sve do polovine februara 2020. godine, kada su zbog pandemije korona virusa spuštene zavese na svim pozorištima na Brodveju.

Film Spajka Lija izvrsno je režiran, i premda savršeno fokusiran na 12 izuzetnih izvođača, Li na ovom materijalu ostavlja pečat svog prepoznatljivog senzibiliteta. Mudar izbor uglova kamere daje na dinamici teatarskom izvođenju, a bosi Dejvid Birn u sivom odelu, okružen muzičarima i pratećim vokalima, propoveda o razvoju inteligencije, upoznavanju i komunikaciji, odnosima u modernom društvu, Talking Headsu, politici, ličnoj i kolektivnoj odgovornosti.  Birn pretvara svoju muziku i poeziju u protivotrov za trenutne američke društvene podele, dok Li na veliki ekran prenosi svu lepotu scenske umetnosti, pozivajući na protest zbog nepravde, ali i na slavljenje života.

„Američka utopija” jedan je od bisera ovogodišnjeg Beldocs-a koji donosi više od 120 filmova u ustaljenim festivalskim programima: Međunarodni takmičarski program, Srpski takmičarski program, Vatromet, Meteori, Povetarac, Naslovna strana, Udarni termin i drugim. U istim terminima biće održan i Beldocs Industry uz podršku EU kroz program Kreativna Evropa i podprogram MEDIA: Beldocs VR/AR Academy, Beldocs in Progress, Serbian Docs in Progress, Documentaries for Kids & Youth, Beldocs Market.

U prostorijama FCS-a dodeljene diplome polaznicima kurseva za švenkere i šarfere

U prostorijama Filmskog centra Srbije, uz prisustvo Gordana Matića, direktora i Miloša Pavlovića, dekana Fakulteta dramskih umetnosti, svečano su dodeljene diplome polaznicima kurseva za švenkere i šarfere.

Kursevi za za ova dva deficitna filmska zanimanja počeli su 22. aprila ove godine teorijskim predavanjima na FDU. Nakon uspešno održanih kurseva za sekretare i asistente režije, ovo su treća i četvrta obuka za deficitna zanimanja u filmskoj industriji koje se organizuju, a koje polaznicima pružaju mogućnost da steknu znanje i započnu filmsku i TV karijeru. Teorijskom nastavom na Fakultetu dramskih umetnosti rukovodili su redovni profesori Fakulteta dramskih umetnosti – Aleksandar Kostić (šef katedre kamere) i Petar Popović, kao i ugledni stručnjak iz prakse Mihailo Dobrić. Praktični deo nastave bio je organizovan  od 3. do 8. maja u rental studiju Sineplanet, gde je polaznicima bila dostupna najsavremenija oprema za rad na filmskom setu.

Profesor Aleksandar Kostić smatra da su ovi kursevi od fundamentalne važnosti kako za kinematografiju i druge vrste medijskih praksi, tako i za kulturu zemlje u opštem kontekstu. „Cilj kurseva nije sticanje profesionalnih zvanja koja se stiču visokim obrazovanjem, niti proglašavanje amatera profesionalnim autorima“, ističe profesor Kostić, „što je čest slučaj u vremenu instant edukacije i mnoštva privatnih edukativnih centara, već upravo uspostavljanje i zaštita profesionalnih principa unutar kompleksne oblasti filma, televizije i medija generalno.“

Kursevi za deficitarna zanimanja na filmu, u organizaciji Filmskog centra Srbije, a koja realizuje Fakultet dramskih umetnosti, ključni su podstivaj za stvaranje profesionalne baze zanatskih i specijalizovanih delatnosti neophodnih za funkcionisanje filmske i medijske industrije, sa ciljem sistematskog i isplaniranog obrazovanja ovih kadrova, kroz opšte i usko stručno osposobljavanje unutar pojedinačnih disciplina.

O potrebi za organizovanjem obuke ove vrste, Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije, rekao je: „Filmski centar Srbije prati vibrantnost filmske scene i potreba koje imaju naše produkcije. Na taj način je prepoznato da postoji problem na tržištu rada, tj. na tržištu radne snage u sektoru organizacije režije, naročito na poziciji asistenta režije. Tako smo u saradnji sa Fakultetom dramskih umetnosti odlučili da organizujemo kurs deficitarnih zanimanja kako bi neki novi mladi ljudi koji žele da rade u kreativnoj industriji, na filmu i seriji mogli da pronađu kako sebe, tako i posao.”

Profesor Petar Popović objašnjava: „Kurs za kamera asistente i kamera operatore je šansa za usavršavanje i sticanje znanja potrebnog za rad u filmskim ekipama u sektoru kamere na domaćim i stranim produkcijama igranog programa. Tokom praktičnog dela upravo završenog kursa, znanje i iskustvo polaznicima prenosili su profesori FDU-a i profesionalni asistenti kamere koji su angažovani u aktuelnim filmskim i tv produkcijama. Vežbajući sa najsavremenijom filmskom tehnikom, polaznici su naučili postupke, procedure, i veštine koje se od njih očekuju u filmskoj ekipi. Nakon kursa polaznici su osposobljeni da se priključe sektoru kamere i uspešno odgovore na zadatke tokom faze priprema i tokom snimanja na domaćim i stranim filmskim i tv projektima.“

Kandidati su nakon završenog kursa sposobni da unutar pohađanih profesionalnih delatnosti budu sastavni deo profesionalnih ekipa u polju kinematografije, televizije i drugih medijskih praksi“, dodaje profesor Kostić. „Oni stiču osnovu i opšteg i specijalizovanog znanja, terminologije i komunikacije unutar ekipe, a kroz praktični deo kursa i elementarna operativna iskustva. Ovako osposobljeni spremni su da budu angažovani u profesionalnoj produkciji, a za njihov napredak i dalje usavršavanje neophodan je kontinuirani rad i češći angažman, što bi FCS trebao da ima u vidu i da možda pronađe način da ih organizovano uključi u tekuću produkciju uz učešće i angažovanje strukovnih udruženja i asocijacija (u ovom slučaju SAS-a i UFUS-a).“

Miloš Pavlović, dekan Fakulteta dramskih umetniosti, izrazio je zadovoljstvo dosadašnjom saradnjom sa Filmskim centrom Srbije u edukaciji za deficitarna zanimanja na filmu: „Pre svega, vrlo je važno kako su zadovoljni sami polaznici. Mi uvek posle kursa napravimo anketu sa polaznicima, i do sada su rezultati te ankete pokazivali da su kursevi bili izuzetno korisni i efikasni, i da je komunikacija sa svim nastavnicima koji su vodili kurs bila na visokom nivou, i da su polaznici dobili i više nego što je bilo planom i programom potvrđeno. Samim tim i mi smo zadovoljni. Naša saradnja sa Filmskim centrom Srbije se vidi kroz rezultate. Ako postoji potreba tržišta za takvom obukom i tim tipom edukacije iz oblasti filma, televizije i multimedije, Fakultet dramskih umetnosti će uvek izaći u susret.”

Podsećamo, Filmski centar Srbije je 2020. godine, u saradnji sa Fakultetom dramskih umetnosti u Beogradu, započeo organizaciju obuka koje polaznicima pružaju mogućnost da steknu znanja i započnu filmsku i TV karijeru. Profesori Fakulteta dramskih umetnosti koji poseduju iskustvo i znanje iz raznih filmskih oblasti, zaduženi su za teorijsku i praktičnu nastavu. U narednom periodu biće organizovane i obuke za još dva deficitna zanimanja: rasvetljivač – gafer i scenski radnik – farmajstor. Ovi intenzivni kursevi, u malim grupama polaznika, upoznaće polaznike sa procesom rada na filmu i televiziji, kao i sa svim segmentima saradnje sa rediteljem, produkcijom, i ostalim članovima filmske ekipe na snimanju. Učešće na radionicama je besplatno za sve polaznike, a prethodno iskustvo nije neophodno.

Specijalna projekcija dokumentarnog filma POTREBA ZA MRŽNJOM

9. juna u Dvorani Kulturnog centra

Beograd, 3. jun –Dokumentarni film reditelja Filipa Čolovića „Potreba za mržnjom“ biće prikazan 9. juna u 20h u Dvorani Kulturnog centra Beograda. Nakon projekcije organizovan je razgovor sa autorom filma koji će voditi Tihomir Stanić. Čolović je snimao ovaj film pet godina, nakon tragičnog ubistva brata – tridesetogodišnjeg mladića Fedora Frimermana, koje je potreslo čitavu našu zemlju. Fedor je svirepo ubijen 2013. godine tako što ga je obezbeđenje beogradskog splava Sound tuklo do smrti, jer je pokušao da odbrani druga naočigled posetilaca. Film kroz intimnu ispovest reditelja istražuje korene bezrazložnog nasilja i mržnje u našem društvu.

Film „Potreba za mržnjom“ proglašen je najboljim dugometražnim filmom na nedavno završenom 68. Martovskom festivalu.

U filmu su pored svirepog ubistva Fedora Frimermana, obrađeni tragični slučajevi od 2000. do 2015. godine, počev od prebijanja glumca Dragana Maksimovića, ubistva Slobodana Vukića, zatim slučaj keruše Mile i Brisa Tatona, kao i vršnjačko nasilje i tragedija mladog Alekse Jankovića iz Niša. Kroz ove i druge slučajeve reditelj istražuje kako se stvara i širi mržnja, i kako smo kao društvo lako pristali na nasilje koja nas okružuje.

Muziku za film radio je Srđan Marković, montažer je Bojan FIlipović, a direktor fotografije Gojko Despotović, dok scenario i režiju potpisuje Filip Čolović. Film je podržan od strane Filmskog centra Srbije, a od 10. juna će moći da se pogleda u nekim bioskopima širom Srbije, distributer filma je FAME Solutions. 

Trejler možete pogledati putem linka: https://www.youtube.com/watch?v=_G2XyxwsDn4

Nove nagrade Sarajevo Film Festivala: Srca Sarajeva za TV serije

Sarajevo Film Festival uspostavlja novu kategoriju nagrada: Srca Sarajeva za TV serije, sa željom da promovira najkvalitetnije regionalne televizijske serije i njihove autore, glumce i glumice, te da potakne njihov međunarodni plasman.

U konkurenciju za nagrade ulaze TV dramske serije i komedije premijerno prikazane u periodu od 1. septembra 2019. do 31. maja 2021. iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Sjeverne Makedonije, Kosova i Slovenije.

O dobitnicima nagrada u kategoriji TV serija odlučivat će žiri od više stotina filmskih i televizijskih profesionalaca sa područja bivše Jugoslavije. Najbolja ostvarenja izabrat će online glasanjem po uzoru na slične svjetske godišnje nagrade filmskih i televizijskih akademija. Ovogodišnji žiri će biti nukleus strukovne akademije koja će u budućnosti donositi odluke o nagradama.

Nagrade za najbolja ostvarenja bit će dodijeljene u kategorijama: najbolja dramska serija, najbolja komedija, najbolji kreator/i serije, najbolja glumica, najbolji glumac i zvijezda u usponu. Posebna ceremonija dodjele nagrada biće održana za vrijeme 27. Sarajevo Film Festivala.

Sarajevo Film Festival u CineLink Drama programu već nekoliko godina radi na razvoju i promociji visokokvalitetnih televizijskih serija. U sklopu programa Pretpremijere serije na Sarajevo Film Festivalu ekskluzivno se prikazuju premijerne epizode serija iz regiona, među kojima su prikazane i prve epizode serija “Besa”, “Senke nad Balkanom”, “Grupa”, “Novine”, “Jezero” i mnogih drugih.

“Novim nagradama za TV serije Festival odaje priznanje radu i dostignućima autora i producenata televizijskih serija te potvrđuje opredjeljenje Sarajevo Film Festivala kao mjesta otkrića, razvoja i promocije kvalitetnih audio-vizualnih sadržaja. Sarajevo Film Festival regionalne tv serije prati od same ideje kada su tek bile projekt na jednoj ili dvije stranice teksta, pa do premijernog prikazivanja. Cilj nam je pomoći ‘izvozu’ regionalnih serija na međunarodno tržište, povezati producente s agentima za međunarodni plasman kako bi se regionalni sadržaj našao i na globalnim platformama ili na programu televizijskih mreža širom svijeta. Sarajevo Film Festival će nastaviti kroz program Pretpremijere serije biti mjesto promocije novih regionalnih serija, a uspostavljanjem godišnjih nagrada postaje mjesto potvrđivanja njihove kvalitete od strane struke iz cijele regije”, izjavio je Jovan Marjanović, direktor Industrijskog odjela Sarajevo Film Festivala.

27. Sarajevo Film Festival bit će održan od 13. do 20. augusta 2021.

Ciklus tribina „Identitet srpskog filma – srpski film u 21. veku”

FILM I KNJIŽEVNOST: KOLIKO SE POZNAJEMO

SUSRET PRODUCENATA, REDITELJA I PISACA

Ciklus tribina „Identitet srpskog filma – srpski film u 21. veku”, kojim Filmski centar Srbije u saradnji sa Domom omladine Beograda želi da strateški osmisli, koncipira i problematizuje neka od aktuelnih i vitalnih pitanja srpskog filma počeće u ponedeljak, 31. maja u 18.00 časova, u Velikoj sali Doma omladine Beograda.

Prva u nizu je tribina pod nazivom FILM I KNJIŽEVNOST: KOLIKO SE POZNAJEMO – SUSRET PRODUCENATA, REDITELJA I PISACA.

Urednik serijala je Aleksandar Gatalica, pisac, prevodilac sa antičkog grčkog i muzički kritičar, a moderator Dragan Nikolić, filmski reditelj i urednik filmskog programa Doma omladine Beograda. Učesnici tribine su: Vladimir Kecmanović, pisac, scenarista, kolumnista, Srdan Golubović, filmski reditelj, Miroslav Mogorović, producent, Nikolina Vučetić, producentkinja, Gorčin Stojanović, filmski reditelj, Saša Radojević, scenarista, Milutin Petrović, filmski reditelj i Muharem Bazdulj, pisac, novinar i prevodilac.

„Susret producenata, reditelja i pisaca, treba da otvori razgovor na temu sličnosti odnosno razlika između romana i filma, umetničkih vrsta koje su koliko slične toliko različite. Zbog čega srpski film ima najmanje ostvarenja na predloške romana i drugih dela? Da li je film Marko Kraljević koji se priprema, izuzetak koji potvrđuje pravilo? Da li srpski pisci s jedne strane pišu romane koji planski ne mogu biti ekranizovani jer time čuvaju “čistotu” umetničke vrste zvane roman ili pripovetka? Da li su sineasti toliko zaraženi “kratkim rezovima” i uzročno-posledičnim filmskom jezikom, da im se čini da bilo kakvo odstupanje od te norme, vodi u pravljenje nekomercijalnog filma? Može li književnost da ponudi scenario za pravi bioskopski film? Ovo su pitanja na koja trougao pisci-producenti-reditelji svakako imaju različite odgovore i poglede“, rekao je Aleksandar Gatalica.


Ideja ciklusa tribina pod objedinjujućim nazivom Identitet srpskog filma, ima za cilj da problematizuje, rasvetli, produbi i kvalitativno doprinese sagledavanju  svih  bitnih aspekata savremenog srpskog filma. Teme tribine definisane su kao presek aktuelnih upitnika srpskog filma i prilagođene su  najpre potrebama mlađe generacije. Tribine pokušavaju da praktično doprinesu i pre svega usmere filmske stvaraoce, od pitanja kako doći do prvog filma, do načina distribucije filmova i njihovog prisustva na filmskim festivalima u svetu.   

Nagrađivani film rediteljke Andree Štake

Film MARE u bioskopima od danas

Beograd, 27. maj –Nagrađivani film MARE švajcarske rediteljke Andree Štake počeće da se prikazuje u bioskopima širom Srbije od 27. maja. Glavne uloge u filmu tumače Marija Škaričić, Goran Navojec, Mirjana Karanović i Mateusz Kosciukiewicz.

Hrvatsko-švajcarski film Mare rediteljke i scenaristkinje Andree Štake  doživeo je svetsku premijeru prošle godine na Međunarodnom filmskom festival u Berlinu. Marija Škaričić u naslovnoj ulozi dobila je nagradu Srce Sarajeva za najbolju glumicu na Sarajevo Film Festivalu 2020. i posebno priznanje na Pulskom filmskom festivalu. Film je do sada prikazan na više od 30 festivala i dobio još nekoliko nagrada.  

Film prati Mare, lepu ženu u svojim četrdesetim godinama, koja živi u malom dalmatinskom mestu u blizini aerodroma, a nikada nije letela avionom. Posao je ostavila kad se udala da bi se posvetila mužu i deci i sada kao majka troje tinejdžera ponekad se oseća kao stranac u sopstvenom domu. Iako voli svoju porodicu, žudi za promenom i posmatra avione kako lete iznad nje. Kada se u susednu kuću useli stranac, njena svakodnevnica će se ozbiljno promeniti, a ceo njen život biće stavljen na probu.

Marija Škaričić, po kojoj je rediteljka i pisala scenario za film, pozvala je publiku da pogledaju film uz poruku: “Ovo je film o jednoj ženi, o njenim traganjima, otkrićima, pitanjima nedoumicama,  veseljima, radostima, tugama, svakodnevnici, film o jednom životu.  Drago mi je da smo snimile ovaj film, mislim da se Andrea uspela izraziti onako kako je želela i sretna sam što sam imala priliku pridoneti tome. Ono čime se ona bavi je vrlo suptilno i intimno, to su pitanja i porivi koji se često doživljavaju kao luksuz, jer ‘pa šta ti fali? sve imaš!’

Trejler možete pogledati putem linka: https://www.youtube.com/watch?v=2U2scAoZG5Q

Film „Telenovela sivo u koloru“ Filipa Martinovića u zvaničnom programu festivala u Malagi

U zvaničnoj selekciji dugometražnog dokumentarnog filma predstojećeg, 24. Filmskog festivala u Malagi, u Španiji mesto je izborio i  srpski film „Telenovela sivo u koloru“ (Telenovela en Gris y Multicolor) autora (scenariste i reditelja) Filipa Martinovića. Festival će se odigravati od 3. do 13. juna, a projekat i ovog filma svojevremeno je podržao i Filmski centar Srbije (FCS).

Sinopsis glasi: Prošlo je 26 godina od kada je Filipova porodica emigrirala u Barselonu iz Srbije. Njegov otac je umro kada je Filip imao 12 godina i sahranjen je tamo. Filip pokušava da pronađe odgovor na jednostavno pitanje: odakle je? Svoje putovanje Filip će započeti obilaskom članova porodice kako bi saznao o njihovom identitetu, razlogu odlaska iz zemlje i o mestu gde će biti sahranjeni. U Barseloni, Filip upoznaje Ašu, mladu Etiopljanku sličnih problema u koju se zaljubljuje. Zajedno će otići u daleku zemlju da pronađu odgovore na njihova pitanja. Ispostaviće se da prave odgovore neće pronaći. U pokušaju da razjasni pitanje svog identiteta, Filip će posegnuti za telenovelom, omiljenim žanrom u obe zemlje u kojima je boravio i tako pokušati da rekonstrukcijom scene odlaska njegove porodice iz zemlje bolje shvati njihove motive i okolnosti.

U pitanju je, kažu, dokumentarac koji flertuje sa elementima fikcije, a pokriva i širok spektar emocija iz domena drame, sapunica, pa sve do komedije. S druge strane obilje lokacija (Srbija, Španija, predeo na tromeđi Hrvatske, Srbije i Bosne i Hercegovine) ovaj Martinovićev film čini i hibridom žanrova filmova puta i drame. Osim toga, jedan od osobenih fenomena zastupljenih u ovom filmu je čudan fenomen ogromnog uspeha latino sapunica na Balkanu; uticaj telenovela u Srbiji i ostalim balkanskim državama je do te mere veliki da su španski jezik i hispano kultura ostavili snažan trag, oličen i u velikom broju ovdašnjih mlasih ljudi koju pokazuju zanimanje za Španiju i španski jezik.

Za scenario i režiju zadužen je bio Filip Martinović. Film je nastao u saradnju kuća GULU GULA Presenta i Cinnamon sa Fakultetom dramskih umetnosti u Beogradu. Producenti su Nikola Savićević i Filip Martinović. Direktor fotografije je Marko Milovanović, montažerke su Ana Žugić i Olga Košarić, a snimatelj i dizajner zvuka je bio Luka Barajević. Film traje 65 minuta.

Ovaj film je nastao kao završni rad Filipa Martinovića na Master-studijama filmske režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a podržan je i  na konkursu Filmskog centra Srbije, u kategoriji studentskog filma.

Projekat ovog filma već je osvojio nekoliko nominacija i nagrada (Ji.hlava nominaciju za nagradu Silver Eye, nagradu odeljka First Look Filmskog festivala u Lokarnu, te tri nagrade festivala Beldocs u Beogradu – nagradu za dovršetak postprodukcije, nagradu Ji.hlava East Silver Caravan za festivalsku distribuciju, nagradu za najbolji dokumentarac u fazi nastajanja).

Filip Martinović (1988) odrastao je u Barseloni. Master-studije filmske i televizijske režije završio je 2017. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Osnivač je produkcijske kuće GULU GULU presenta u Beogradu.

Tizer:

https://vimeo.com/433587359/407ed7dadc

„Moj jutarnji smeh“ u Sali srpskog filma Kombank dvorane od 20. maja do 3. juna

Zapaženi film „Moj jutarnji smeh“ scenariste i reditelja Marka Đorđevića, nastao i uz podršku Filmskog centra Srbije, a višestruko nagrađivan na nizu festivala u zemmbji i inostranstvu, od četvrtaka, 20. maja, pa sve do 3. juna ove godine biće na repertoaru ponovo pokrenute Sale srpskog filma u beogradskoj Kombank dvorani. Tokom perioda između četvrtka, 20. maja, i srede, 26. maja, pomenuto celovečernje igrano ostvarenje prikazivaće se svakog dana u terminu od 16:20.

Ovaj debitantski film Marka Đorđevića je izazvao istinsku senzaciju i niz specijalnih i dupke punih projekcija nakon srpske premijere na Festivalu autorskog filma u Beogradu krajem 2019.godine, a ovo srpsko ostvarenje je učestvovalo i u zvaničnom programu 49. Međunarodnog filmskog festivala u Roterdamu, gde je Moj jutarnji smeh imao internacionalnu premijeru.  Film je u Srbiji potom nagrađen na tri festivala: na Festivalu autorskog filma u Beogradu, Pančevo Film Festivala i Šumadijskom internacionalnom filmskom festivalu u Kragujevcu.

To je priča o zakasnelom odrastanju tridesetogodišnjaka Dejana koji konačno gubi nevinost. Sve to, u širem smislu, govori o jednoj generaciji koja je odrastala „pod staklenim zvonom“ i čiji su roditelji pokušavali da sačuvaju decu od surove realnosti. Sada, kada su roditelji izgubili dostojanstvo i snagu i kada su porodice počele da se urušavaju, njihova deca, već odrasli ljudi, konačno moraju da preuzmu odgovornost i suoče se sa životom.

Između ostalog, Marko Đorđević je i sledećim rečima pojasnio kako je nastajala ideja za ovaj film: „Ideja za ovaj film mi je došla kada sam iz čiste radoznalosti otišao kod lokalnog vidovnjaka. Razgovor ni najmanje nije tekao u pravcu u kom sam ja to očekivao. On, vidovnjak, je proveo podosta vremena ne predviđajući budućnost, već pričajući o mom seksualnom životu. Neke stvari koje je on izgovorio su bile istinite, neke nisu, ali reči koje je koristio i strast sa kojom ih je izgovarao su bili tako snažni da sam ih, čim sam stigao nazad kući, zapisao, strahujući da bih mogao da ih zaboravim. Tu je sve otpočelo, i ubrzo sam krenuo da se prisećam prizora, kako iz mog tako i iz života  ljudi iz mog okruženja, prizora koji su po autentičnosti mogli da se mere sa tom ’scenom sa vidovnjakom’. Onda sam, kada je scenario bio završen, shvatio  da sve scene govore o mladom čoveku koji se bori sa sumnjom u samoga sebe i to u po njega veoma stresnim i neprijatnim situacijama.“

Film je delo produkcijske kuće Altertise, u koprodukciji sa Cinnerent produkcijom, a uz podršku Filmskog centra Srbije i Grada Kragujevca. Producent filma je Miloš Pušić, koproducent Ivica Vidanović, a izvršni producent je Stefan Jevđenijević. Film traje 94 minuta.

Moj jutarnji smeh je nastao po scenariju Marka Đorđevića, koji je film režirao i montirao. Od saradnika treba izdvojiti: producenta Miloša Pušića, direktora fotografije Stefana Milosavljevića, kostimografkinju Lilu Vuković i scenografkinju Mariju Kojić; kao i dizajnera zvuka Stevana Miloševića, montažere zvuka Borisa Zaborskog i Prvoslava Živanovića, miksera zvuka Kostasa Fylaktidisa i koloristkinju Eszter Nagy. Glavnu ulogu, Dejana, tumači Filip Đurić. Njegove partnerke su Jasna Đuričić i Ivana Vuković, dok zapaženu epizodu vidovnjaka tumači Nebojša Glogovac, kome je ovo jedna od poslednjih uloga na filmu. U Mom jutarnjem smehu glume i Bratislav Slavković, Stefan Trifunović, Momčilo Simić, Snežana Tatalović, Sonja Isailović i drugi.

CIKLUS „FILMSKI KLASICI – 55 GODINA PRAŠKE ŠKOLE“ OD 20. DO 22. MAJA U BIOSKOPIMA ŠIROM SRBIJE

Od 20. do 22. maja u bioskopima širom Srbije na repertoaru će biti ciklus filmova „Filmski klasici – 55 godina praške škole“. Tokom tri dana biće prikazane digitalno restaurisane verzije filmskih klasika „Varljivo leto ’68“ Gorana Paskaljevića, „Nešto između“ Srđana Karanovića i „Nacionalna klasa do 785 ccm“ Gorana Markovića.

Organizator ovog ciklusa je Mreža kinoprikazivača Srbije, čiji je cilj da skrene pažnju na značajnu godišnjicu Praške škole i reditelje koji su sredinom sedamdesetih i kasnije, širom sveta, proslavili našu kinematografiju. Pre 55 godina Srđan Karanović i Goran Marković bili su prvi studenti iz bivše Jugoslavije koji su otišli u Prag da studiraju režiju na čuvenoj praškoj FAMU, a nakon njih stigli su i Lordan Zafranović, Rajko Grlić i Goran Paskaljević. Izbor je napravljen od filmova koji su izabrani na listu 100 najboljih srpskih igranih filmova u XX veku, a koji su digitalno restaurisani. Program „Filmski klasici – 55 godina praške škole“ realizuje se uz podršku Filmskog centra Srbije.

Ovim ciklusom obeležava se i 55 godina Centar Filma, koji je stvoren željom članova Udruženja filmskih radnika i umetnika SR Srbije 1966. godine u Beogradu. Prvobitno je oformljen kao Servis filmskih radnih zajednica koji okuplja stvaraoce, podstiče inicijative i stvara uslove za ostvarenje zajedničkih težnji kreativnog duha filmske proizvodnje. Početkom 70-tih dobija naziv Centar filmskih radnih zajednica, da bi konačno, 1978. godine prerastao u Centar Film. Ova produkcijska kuća je je tokom 55 godina filmskog stvaralaštva bila susretište preko 500 autora i filmskih radnika, koji su svojim radom i stvaralaštvom proizveli više od 140 dugometražnih i 120 kratkih filmova najrazličitijih tema, žanrova i stilova, ostvarili preko 370 učešća na domaćim i međunarodnim filmskih festivalima i osvojili preko 260 značajnih nagrada.

PostFESTum: FEST na bis ove godine čak sedam dana

Program „PostFESTum” na 49. Međunarodnom filmskom festivalu – FEST, u organizaciji Centra Beogradskih Festivala – CEBEF, ove godine će trajati čak sedam dana, od 17. do 23. maja, i obuhvatiće projekcije 33 filma iz redovnog festivalskog programa. Usled specifičnih okolnosti održavanja FEST-a zbog pandemije i smanjenog kapaciteta bioskopskih dvorana, najpoznatiji domaći filmski festival ove godine želi da izađe u susret svojoj vernoj publici, kao i svima onima koji nisu uspeli da pogledaju svoje filmske favorite tokom prethodnih dana.

PostFESTum će se održavati u Domu omladine Beograda i bioskopu Cineplexx Ušće Shopping Center. Na repertoaru će biti ovogodišnji dobitnik Oskara, film „Otac” sa legendarnim Entonijem Hopkinsom u glavnoj ulozi, „Lihvar” Nemanje Ćeranića, „Prizori iz života džukca” Tanje Brzaković, tuniski kandidat za Oskara „Čovek koji je prodao svoju kožu”, film „Putevi kojima nisam pošao” u kome naša Branka Katić glumi rame uz rame sa svetskim zvezdama Havijerom Bardemom i Selmom Hajek, nagrađivana ostvarenja „Noć kraljeva” francuskog reditelja Filipa Lakota, „Ljubavne afere” njegovog zemljaka Emanuela Murea, iranski film „Bez izbora” reditelja Reze Dormišijana, i drugi.

Ulaznice za PostFESTum su u prodaji na blagajnama Doma omladine Beograda i bioskopa  Cineplexx Ušće Shopping Center, dok se karte za projekcije u DOB-u mogu nabaviti i onlajn, preko sajta www.tickets.rs, kao i na svim Ticket Vision prodajnim mestima.

Kompletnu satnicu programa PostFEST-um možete pogledati na sajtu festivala na linku: https://www.fest.rs/upload/document/postfestum_-_dom_omladine_beograda_i_cineplexx_ue.pdf

Održana premijera filma DOHVATI NEBO u okviru takmičarskog programa FEST Fokus

Debitanski film crnogorskog reditelja Milutina Darića

Beograd, 12. maj –Sinoć je u Domu omladine održana premijera crnogorskog filma „Dohvati nebo“ u okviru takmičarskog programa FEST Fokus. Premijeri su prisustvovali reditelj i scenarista filma Milutin Darić, kao i glumci Maja Šarenac, Milan Kovačević i Nikola Vasiljević.

Milutin Darić, kojem je ovo debitantski dugometražni film nakon premijere je izjavio: „Mnogo mi je drago da je film doživeo premijeru na FEST-u, dirnut sam reakcijama publike nakon filma. Film je kolaž emotivnih pamćenja, a pisao sam ga u pokušaju da ih se oslobodim.“

Film prati Milutina, čoveka srednjih godina, čija životna harmonija se ruši kada njegova supruga Magdalena doživi saobraćajnu nesreću, braneći svojim telom petogodišnjeg sina. Magdalena ostaje nepokretna. Milutina ne zaobilaze ni socijalne niti društveno političke turbulencije. Pred Milutinom je težak zadatak, da sačuva porodičnu idilu i da se samo čestitom namerom i uz pomoć srećnih životnih okolnosti pobrine za ono do čega mu je najviše stalo, a to je Magdalena i sreća njihovog sina Jakova.

Link Milutina tumači Milan Kovačević, a njegovu Magdalenu Maja Šarenac, dok se u ostalim ulogama nalaze Nada Vukčević, Emir Ćatović, Mladen Nelević, Petar Božović, Ljubica Barać, Branimir Popović, Aleksandar Saša Petrović, Vanja Jovićević.

Nagrade: 2020 – Festival filmova jugoistočne evrope Pariz – nagrada za režiju / See A Paris South-East European Film Festival – Award for Best Director

Film će se nakon FEST-a prikazivati u našim bioskopima od 17. juna.

ZAVRŠENO SNIMANJE FILMA „TRAGA DIVLJAČI“, GORDAN MATIĆ POSETIO EKIPU

U Beogradu je u četvrtak, 15. aprila 2021. godine, završeno snimanje debitantskog dugometražog filma scenariste i reditelja Nenada Pavlovića, trilera koji nastaje u okviru produkcijske kuće „Režim“ Miloša Avramovića i uz podršku Filmskog centra Srbije. Impresivnu glumačku ekipu predvode Radivoje Raša Bukvić, Predrag Miki Manojlović, Nada Šargin i Miloš Timotijević.

Tokom jednog od poslednjih dana snimanja, u čuvenom skadarlijskom lokalu „Dva jelena“, ekipu filma je posetila delegacija Filmskog centra Srbije sa direktorom Gordanom Matićem na čelu. Matić je pozdravio reditelja, producenta i druge članove ekipe, tom prilikom ima poželevši uspešan i bezbedan rad. Producent Miloš Avramović, poznat po filmsko-serijskom hit serijalu „Južni vetar“, veoma je zadovoljan urađenim. U razgovoru sa Matićem i urednicima sajta FCS-a, Zoranom Jankovićem i Đorđem Bajićem, Avramović je otkrio: „Što se tiče producentskog dela i samog snimanja, bilo je dosta naporno i puno izazova. Snimali smo u jeku novog talasa korone i morali smo da ’vozimo slalom’ izbegavajući sve mogućnosti da se neko zarazi i poštujući sve propisane mere. Imali smo, na žalost, situaciju da smo neke glumce morali da zamenimo zbog toga što su se razboleli. Imali smo i nesreću sa vremenom koje nas nije baš poslužilo, ali fantastična ekipa je uspela da rotacijom u planu i prilagođavanjima ’u hodu’ izgura sve do kraja bez ugožavanja samog snimanja.“

Scenario za „Trag divljači“ napisao je reditelj Nenad Pavlović u saradnji sa Đorđem Milosavljevićem i Dimitrijem Vojnovom. Scenario je nastao po motivima proze Živojina Žike Pavlovića, jednog od naših najznačajnijih književnih i filmskih autora. Nenad Pavlović je u intervjuu za sajt Filmskog centra Srbije rekao da je iz romana „Trag divljači“, zapravo, pre svega pozajmljen naslov, i pojasnio: „Zvučalo mi je kao dobro ime za film, koje istovremeno ostvaruje vezu sa stvaralaštvom mog oca i simboliše radnju na više nivoa, dok se adaptacija zapravo oslanja na nekoliko drugih Žikinih romana, kao što su Lapot, Lov na tigrove, Vašar na Svetog Arandjela…“

Film „Trag divljači“ je priča o perspektivnom novinaru Jugoslavu (glumi ga Raša Bukvić) koji otkriva mrežu skrivenih porodičnih tajni i komunističkih zločina, izveštavajući o svirepom ubistvu u Jugoslaviji. Radnja filma se odvija u 1979. godine, u izmišljenom gradu Vranovcu u istočnoj Srbiji. Pored Jugoslava, ambicioznog novinara u državi koja strogo kontroliše medije, važno mesto u filmu zauzima i Blagoje (Manojlović), potpukovnik Udbe pred penzijom. Putevi im se ukrštaju kada brutalno ubistvo u srpskoj varošici potrese jugoslovensku javnost. Obojica odlaze da istraže slučaj, ali iz različitih pobuda.

Na nastanku „Traga divljači“ radili su direktorka fotografije Bojana Andrić, scenografkinja Jovana Grahovac Sujić, maskerka Marija Kovačević Jovanović, kostimografkinja Momirka Bailović, pomoćni režije Ivan Grubin. Pored Bukvića, Manojlovića, Timotijevića, Milivojevića i Nade Šargin, u filmu glume  Boris Milivojević, Milena Pavlović, Jovo Maksić, Nenad Heraković, Gagi Nikolić, Petar Zekavica, Milan Čučilović, Filip Šovagović, Mirko Vlahović, Sanja Marković, Pavle Čemerikić, Novak Bilbija, Igor Filipović, Milena Radulović i Dragan Bjelogrlić.

O planovima, Avramović kaže: „Očekujemo dosta i na dobrom putu smo da napravimo jedan zaista kvalitetan film, što i ne čudi imajući u vudu da smo imali zaista vrsnu ekipu i iza i ispred kamere. Mislim da Trag divljači može da bude veoma zanimljiv našoj bioskopskoj publici zato što je u pitanju jedan intrigantan žanrovski film. Sada ulazimo u montažu i post. Ne žurimo nigde, tako da je plan da premijera bude početkom 2022. godine. U međuvremenu ćemo radne verzije slati na festivale pošto verujem da će tema filma biti zanimljiva ljudima širom Evrope, možda čak i više nago ovde nama, zato što na komunikativan način pruža perspektivu jednog vremena, kroz prizmu žanra prikazujući događaje od 1945. pa do raspada Jugoslavije…“

„Trag divljači“ se realizuje uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, Filmskog centra Srbije, Telekoma Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine, kao i Potprograma MEDIA u okviru programa Kreativna Evropa za podsticaj razvoja evropskog audiovizuelnog i multimedijalnog sektora. Snimanje filma je trajalo od 1. marta do 15. aprila 2021. godine, a odvijalo se na autentičnim lokacijama u Knjaževcu, Nišu, Zaječaru i Beogradu.

Gordan Matić i delegacija FCS-a posetili snimanje filma „Usekovanje“

U Beogradu je, u studiju Košutnjak filma, u toku snimanje dugometražnog igranog filma „Usekovanje“ u režiji Siniše Cvetića. Delegacija Filmskog centra Srbije, predvođena direktorom Gordanom Matićem, posetila je set i pružila podršku ekipi koja realizuje projekat u veoma specifičnim i delikatnim uslovima Kovid – 19 pandemije.

„Usekovanje“ je, podsećamo, debitantski dugometražni film mladog reditelja Siniše Cvetića i nastaje po scenariju Davida Jakovljevića. Za produkciju je zadužena beogradska kuća Košutnjak film, a projekat ovog filma podržao je Filmski centar Srbije u junu 2020. godine na svom Konkursu za Sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih debitantskih igranih filmova. „Snimanje filma će  biti završeno do kraja aprila“, rekao nam je producent  Zoran Janković, „nakon čega sledi postprodukcija i montaža, sve to ovde  – u Košutnjak filmu. Cilj nam je da imamo završen film za sepetembar ili oktobar ove godine. Usekovanje je festivalski film, tako da ćemo razmišljati i u tom pravcu.  Svi se nadamo sa će se do jeseni stabilizovati situacija oko korone, tako da će film imati normalnu bioskopsku distribuciju.“

O saradnji sa rediteljem debitantom, Janković je rekao: „Siniša je dobar mlad reditelj. Radio je dva odlična kratka igrana filma i to je meni bio signal da je spreman za ovu priliku. Siniša je zajedno sa Davidom Jakovljevićem napisao tu priču i odlično je poznaje. Došao je spreman na snimanje i veoma je profesionalan, tačno zna šta želi i kako to da ostvari. Tražio je pre snimanja dve nedelje proba, što mu je i omogućeno, a sa željom da stekne sigurnost u radu sa glumcima. To se pokazalo kao dobro – pripreme su omogućile da snimaje ide kako treba i za sada se držimo utvrđenog rasporeda i plana. Naš glavni motiv u Košutanjaku filmu za upuštanje u ovaj projekat bio je da na taj način pružimo mladim talentovanim rediteljima priliku da rade, a Filmski centar Srbije je prepoznao potencijal i podržao Usekovanje na konkursu.“

Višegodišnja saradnica Košutnjak filma, Višnja Nikitin, ovoga puta je dobila najodgovorniji i najazahtevniji posao u svojoj dosadašnjoj karijeri. Ona je direktor filma. „Sinišu poznajem još sa fakulteta“, kaže mlada producentkinja. „Pratila sam njegov rad i gledala kratke studentske filmove koje je snimio i koji su imali veoma uspešan festivalski život i bili zapaženi. Što se Usekovanja tiče, deo ovog projekta sam gotovo od samog početka, još od vremena kada je pisan i dorađivan scenario. Saradnja sa mladim filmskim autorima mi izuzetno prija, energija je odlična. Ključni autori na projektu, reditelj, scenarista i direktor fotografije Marko Milovanović su samo par godina mlađi od mene, tako da se odlično razumemo i dopunjujemo. Iako su mladi, oni svi već imaju dosta profesionalnog iskustva i tačno znaju šta hoće. Veoma sam zadovoljna našom saradnjom.“

Debitantski film Siniše Cvetića „Usekovanje” predstavlja portret jedne porodice i njene crne ovce i najmlađeg člana – Jovana (glumi ga Pavle Mensur). Višnja Nikitin ističe da se kompletna radanja odigrava u jednom danu, u jednom stanu, za vreme slave Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja. Jovanovi roditelji (Bojan Žirović i Aleksandra Balmazović) kriju od sina i gostiju da se razvode, a Jovan krije od njih da se drogira i nada se da će ga vanzemaljci izbaviti iz beznadežnog i besmislenog postojanja na zemlji. Postepenim zahuktavanjem, kroz slavsku atmosferu i alkohol, kao i pojavu nenajavljenog gosta, dolazi do otkrivanja tih, ali i drugih porodičnih tajni i sukoba. „Devedeset posto filma  se“, ističe Višnja Nikitin, „snima u Košutnjak filmu, u studiju, a deset posto su eksterijeri u  beogradskom naselju Medaković 3. Imamo zaista odličnu glumačku podelu i masu scena gde su svi, ili većina aktera, za zajedničkim slavskim stolom, što čitavom filmu daje posebnu dinamiku.“

O izazovima snimanja u studiju, Siniša Cvetić nam je rekao: „Prilikom pisanja scenarija smo na umu imali i  izvodljivost, pa smo odlučili da se radnja većinski zbiva u jednom prostoru, a što se negde i poklopa sa mojim ranijim kratkim filmovima Dinosaur i Izvršenje. Taj koncept mi je interesantan i volim takve filmove. Tokom priprema, gledao sam ostvarenja koja se tiču (porodičnih) okupljanja u jednom prostoru. Snimamo u studiju zato što smo shvatili da nam je tako lakše da kontrolišemo uslove snimanja, što jeste neki početni produkcioni kompromis, ali smo se, zahvaljujući odličnom direktoru fotografije Marku Milovanoviću, izborili da slika bude što bolja i da se ne prepoznaje da je to baš studio. Snimamo u Sinemaskopu, imamo dosta pokreta kamere, dosta koristimo zum, far, izbegavamo statične kadrove ljudi koji razgovaraju. Trudim da, bar donekle, evociram stil Roberta Altmana ili Pola Tomasa Andersona. Glumci koje ovde imamo su u suštini ono što najvažnije što nosi film, imamo izuzetno dobro podelu, i verujem da će oni uspeti da zadrže pažnju gledalaca.“

Pored Pavla Mensura, Bojana Žirovića i Aleksandre Balmazović, u filmu glume i Aleksandra Pleskonjić Ilić, Momčilo Pićurić, Marko Grabež, Dubravka Kovjanić, Milica Janevski, Anita Ognjanović, Jovana Gavrilović, Zlatan Vidović i Aleksandar Đurica. Uz već pomenute autore (reditelj Siniša Cvetić, scenarista David Jakovljević i direktor fotografije Marko Milovanović), nastanku „Usekovanja“ svoj doprinos daju, kostimografkinja Snežana Karl, scenograf  Bojan Jovanović, kompozitor Luka Broćić. Film će montirati Marko Tisovac i Tihomir Dukić.

Gledaoci u Srbiji glumicu Aleksandru Balmazović pre svega pamete po glavnoj ženskoj ulozi u filmu „Sivi kamion crvene boje“ iz 2004. godine, a „Usekovanje“ predstavlja njen glumački povratak na ove prostore.  „Živim i radim u Sloveniji“, kaže glumica, „tako da u Srbiji nisam dugo snimala, posebno ne ovako veliku ulogu. Zoran Janković me je pozvao na kasting za Usekovanje, što me je obradovalo pošto mi se tekst izuzetno dopao. Našla sam u scenariju dosta toga što sam i sama proživela i stvari koje su mi bliske. Pomislila sam  odmah kako bih mogla da se tu nađem, kako sam ja ta žena. Na moje veliko oduševljenje – ulogu sam i dobila. Siniša je mladi reditelj kome je ovo prvi dugometražni film, ali uopšte ne deluje kao debitant. Tačno zna šta hoće i ima odličan osećaj za ritam i glumce. Plan je tako napravljen da imamo dovoljno vremena da se spremimo i bavimo se glumačkim nijansama, što je sjajno. Veoma me raduje što se snima jedna urbana drama koja se bavi porodičnim relacijama, veoma kamerna i usredsređena na likove. Misim da će se posle Usekovanja svi čuti sa Sinišu Cvetića i to je još jedan razlog zbog koga mi je drago što sam deo ovog divnog projekta.“

Kao što smo već istakli, producent  filma je Zoran Janković, dok je direktor filma Višnja Nikitin. Umetnički direktor filma je Slobodan Terzić. Premijera se očekuje na jesen.

POČELO SNIMANJE DUGOMETRAŽNOG IGRANOG FILMA „USEKOVANJE“ U REŽIJI SINIŠE CVETIĆA

Prošle je sedmice otpočelo snimanje dugometražnog igranog filma ,,Usekovanje“ u režiji Siniše Cvetića i po scenariju Davida Jakovljevića, u produkciji beogradske kuće Košutnjak Film. Reč je o Cvetićevom prvencu na planu celovečernjeg filma. Projekat i ovog filma je podržao Filmski centar Srbije (FCS).

Debitantski film Siniše Cvetića „Usekovanje” predstavlja portret jedne porodice i njene crne ovce i najmlađeg člana – Jovana.  Sve ih pratimo u jednom danu, u jednom stanu, za vreme slave Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, gde roditelji kriju od Jovana i gostiju da se razvode, a Jovan krije od njih da se drogira i nada se da će ga vanzemaljci izbaviti iz beznadežnog i besmislenog postojanja na zemlji. Postepenim zahuktavanjem, kroz slavsku atmosferu i alkohol, kao i pojavu nenajavljenog gosta, dolazi do otkrivanja tih, ali i drugih porodičnih tajni i sukoba.

Uloge tumače: Pavle Mensur, Bojan Žirović, Aleksandra Balmazović, Aleksandra Pleskonjić Ilić, Momčilo Pićurić, Marko Grabež, Dubravka Kovjanić, Milica Janevski, Anita Ognjanović, Jovana Gavrilović, Zlatan Vidović, Aleksandar Đurica.

Film režira Siniša Cvetić, scenarista je David Jakovljević. Direktor fotografije  je Marko Milovanović, kostimografkinja je Snežana Karl, a scenograf  Bojan Jovanović. Kompozitor je Luka Broćić. Producent  filma je Zoran Janković, a umetnički direktor filma Slobodan Terzić, dok je direktor filma Višnja Nikitin.

Snimanje se odvija u Košutnjak filmu, u studiju, a pojedine scene koje zahtevaju snimanje u eksterijeru snimaju se u naselju  beogradskom naselju Medaković 3.

Filmski centar Srbije (FCS) je u junu prošle godine podržao projekat ovog filma na Konkursu za Sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih debitantskih igranih filmova. Tom prilikom, u obrazloženju odluke komisije istaknuto je slerdeće: „Projekat Usekovanje po scenariju Davida Jakovljevića i u režiji Siniše Cvetića je drama o odrastanju smeštena u jedan prostor, u toku jednog dana, za vreme slave. Priča prati Jovana, mlađeg sina domaćinske porodice, koji na dan slave pre dolaska gostiju slučajno saznaje da mu se roditelji razvode, a onda postepeno otkriva da je on jedini od koga se ta informacija krije. Izneveren i besan Jovan kreće u razotkrivanje drugih porodičnih tajni i suočavanja svih članova porodice sa njihovim grehovima i zanemarenim odgovornostima, pritom ne štedeći ni sebe. Кomisija želi da naglasi da se ovaj scenario odmah istakao živim dijalozima kroz koje otkrivamo odnose među likovima, njihov karakter, namere i želje. Na taj način, autori su nas uvukli u atmosferu filma odnosno slave na kojoj se naši likovi nalaze, dok su istovremeno stavili akcenat na površnost sa kojom tretiraju teme o kojima razgovaraju kako bismo onda došli do glavne teme filma, a to su tajne odnosno manipulacije istinom. Polazeći od događaja u jednoj porodici autori su uspeli da nam sa uspehom predstave paletu današnjeg srpskog društva datu kroz post-moderni ideološki kontekst, te da nam vrlo verodostojno prikažu način na koji se u njemu raspravlja o važnim temama poput klimatskih promena, muško-ženskih odnosa, budućnosti mladih i drugih, zapravo o onim temama za koje danas ne postoji jednoobrazna interpretacija, već su podložne subjektivnoj relativizaciji likova. Sa druge strane, upravo taj isti princip relativizacije autori vešto primenjuju i na odnose među samim likovima, njihovu zajedničku istoriju i postupke u toku radnje filma. Siniša Cvetić je mladi reditelj koji je do sada režirao nekoliko odličnih kratkih filmova.“

SNIMA SE DOKUMENTARNI FILM „GLIGORIĆEVA MAR DEL PLATA – KRALJEVA INDIJSKA VARIJANTA“

U biblioteci Astronomske opservatorije na Zvezdari upravo je snimljena igrana rekonstrukcija čuvene  šahovske partije velemajstora Svetozara Gligorića iz daleke 1953. koja će biti sastavni deo dokumentarnog filma „Gligorićeva Mar del Plata – Kraljeva indijska varijanta“ o našem najboljem šahisti svih vremena. Glumci Radomir Nikolić i Nikola Krneta, zajedno sa maskerkom Draganom Injac, oživeli su likove Svetozara Gligorića i Miguela Najdorfa.

Izvršni producent filma je Andrija Lucić, igrane delove režira Milan Todorović, direktor fotografije je Vladimir Pavić, a montažer Vladimir Marković. Kostinografkinja je Jovana Božović. Film je već dobio značajnu podršku Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost.

Producent ovog filma, Ognjen Rakčević, tim povodom i na tu temu izjavio je sledeće: „Neobično sam srećan što imam priliku da istražujem životni put još jednog velikana domaćeg sporta. Život Svetozara Gligorića je više nego zanimljiv i ne može stati u jedan film. Meni najuzbudljiviji događaj iz njegovog života jeste šahovska partija, odigrana  na turniru u argentinskoj Mar del Plati, kada je protiv svog velikog rivala Miguela Najdorfa odigrao novu šahovsku varijantu, u njemu omiljenom otvaranju. Ta varijanta je ušla u anale šahovske igre, a na svežini nije izgubila sve do dana-današnjeg, jer je veliki šahisti i dalje rado igraju. Produkcija svakog filma podrazumeva zajednički rad i zato sam radostan što su se u ostvarivanje mog sna  uključile moje bliske kolege i prijatelji  i svi oni, daju nemerljivi doprinos ovom filmu u nastajanju. Osim toga, ponosan sam što će ovaj film biti i moj doktorat na doktorskim umetničkim studijama na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.“

Ognjen Rakčević i Milan Todorović već su sarđivali u slučajevima dokumentarnih filmova takođe na istorijsko-sportske teme – Tapavica (2016) i General Svetomir Đukić (2020); njihov drugopomenuti film će uskoro doživeti i beogradsku premijeru – na predstojećem izdanju Martovskog festivala u Domu omladine Beograda (od 19. do 25. aprila) u selekciji dokumentarnog filma do 50 minuta.