Film

GLAVNI TAKMIČARSKI PROGRAM NA 49. MEĐUNARODNOM FILMSKOM FESTIVALU – FEST

U glavnom takmičarskom programu 49. Međunarodnog filmskog festivala – FEST, koji se održava od 7. do 16. maja u u organizaciji Centra beogradskih festivala – CEBEF u Sava Centru, Kombank Dvorani, Domu omladine Beograd i bioskopu Cineplexx Galerija Belgrade, naći će se 18 filmova iz 12 zemalja. U ovoj selekciji publika će moći da vidi  tri domaća ostvarenja: „Oaza“ reditelja i scenariste Ivana Ikića, „Živ čovek“ reditelja Olega Novkovića, za koji je scenario napisala Milena Marković i film „Lihvar“ Nemanje Ćeranića, po scenariju Strahinje Madžarevića. Žiri glavnog takmičarskog programa čine glumac Igor Đorđević, reditelj Dane Komljen, grčki reditelj i scenarista Zaharias Mavroeidis, glumica Dubravka Kovjanić, i bosanskohercegovačka rediteljka Ines Tanović.

Jugoslav Pantelić, umetnički direktor festivala, govorio je o filmovima u Glavnom takmičarskom programu: „Nije mali broj onih autora koje FEST-ova publika pamti, i čiji filmovi su se, ne tako davno, takođe takmičili na festivalu. Među povratnicima su Dalibor Matanić, koji se ove godine vraća sa filmom „Zora”, grčki reditelj Argiris Papadimitropulos, koji je pre samo tri godine na FEST-u nagrađen Beogradskim pobednikom za najbolji scenario za film „Toplotni udar”, a ove godine se u Beograd vraća sa filmom „Monday”. Takođe, veliko mi je zadovoljstvo što naša gošća od pre par godina, Suzana Nikjareli, koja je bila prisutna sa filmom  „Niko, 1988” ove godine dolazi sa filmom „Miss Marx” koji će nas upoznati sa zanimljivim delom života Elenor, ćerke Karla Marksa. „Enfant Terrible” je briljantan nemački film koji je zaslužio čistu desetku, a tretira jednu vrlo zahtevnu temu –  život Rajnera Vernera Fazbindera. To je film koji zaista preporučujem, da se nikako ne propusti”.

U glavnom takmičarskom programu naći će se i jedan od kandidata za Oskara u kategoriji filmova van engleskog govornog područja – tuniski film „Čovek koji je prodao svoju kožu“, koji za glavnog junaka ima Sama Alija, mladog, osećajnog i impulsivnog Sirijca, koji je napustio svoju zemlju i prebegao u Liban da bi izbegao rat. U filmu koji je režirala Kaouther Ben Hania, jednu od glavnih uloga tumači i čuvena Monika Belucci, gošća otvaranja FEST-a 2017. godine.

Mađarska rediteljka Lili Horvát je 2016. gostovala sa filmom „Dete srede”, a sada će na programu FEST-a biti prikazano njeno najnovije ostvarenje „Pripreme za zajednički život na neodređeno vreme”  o neurohirurgu Marti koja se zaljubljuje, ostavlja blistavu karijeru u Americi i vraća se u Budimpeštu da bi započela novi život sa izabranikom. Danilo Šerbedžija je na FEST-u 2017. predstavio svoj film „Oslobođenje Skoplja” sa ocem Radetom u glavnoj ulozi, a sada na festival stiže njegov nagrađivani film „Tereza37”, u kome 37-ogodišnja splićanka Tereza preispituje svoj rutinski brak i menja život, u duhu novostečene slobode.

Na FEST-u će biti prikazan i film „Deca sunca” slavnog reditelja Madžida Madžidija, jednog od najznačajnijih imena iranske i svetske kinematografije, u kome dvanaestogodišnji Ali i njegova tri drugara rade male poslove i sitne zločine da bi preživeli i podržali svoje porodice. Publika će moći da pogleda i flmove „Noć kraljeva” francuskog reditelja Philippe Lacôtea, o mladiću poslatom u zatvor usred Obale Slonovače, argentinski film „Lovac” reditelja Marca Bergera koji govori o problemu seksualne manipulacije i eksploatacije među tinejdžerima, američku komediju „Palm Springs” o odnosu bezbrižnog Najlsa i nevoljne deveruša Sare, italijansko ostvarenje „Tamna bajka” (Damiano i Fabio D’Innocenzo) o atmosferi otuđenosti u malom porodičnom predgrađu na periferiji Rima, i ostvarenje „Za decu” nemačke rediteljke Barbare Ot o stalnoj borbi junaka za troje dece i ženu koju još uvek voli.

Film „Oaza“ reditelja i scenariste Ivana Ikića premijerno je prikazan prošle godine na prestižnom Venecijanskom filmskom festivalu, gde je osvojio nagradu za Najbolji evropski film u sekciji Dani autora, koju dodeljuje mreža Europa Cinemas, a njegova radnja prati tri osobe u instituciji za mlade sa posebnim potrebama. „Živ čovek“ je novi film cenjenog reditelja Olega Novkovića, za koji je scenario napisala Milena Marković. Radnja prati nekadašnjeg člana kultnog benda „Sinovi” Igora Đelića-Đelu, u interpretaciji Nikole Đurička, koji shvata da želi da promeni svoj život i pokuša da ispravi neke greške iz prošlosti.  Film „Lihvar“ Nemanje Ćeranića, po scenariju Strahinje Madžarevića, bavi se jednim danom u životu zelenaša u malom gradu u Srbiji. Uz ova ostvarenja, u Glavnom takmičarskom programu naći će se i dve srpske manjinske koprodukcije: film „Zastoj“ reditelja Vinka Möderndorfera (Slovenija, Srbija, Severna Makedonija), koji će imati svetsku premijeru na FEST-u, prati dva bračna para iz različitih društvenih slojeva, koji na prvi pogled nemaju ništa zajedničko, dok je u središtu radnje filma „Potencijalni kandidat“ Ercana Kesala (Turska, Srbija) Kemal, koji priprema svečanu večeru nadajući se da će ga na njoj predsednik partije proglasiti kandidatom za gradonačelnika.

Međunarodni filmski festival – FEST će ove godine biti održan uz poštovanje svih mera Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19. Organizacioni tim festivala kao prioritet ističe zdravlje i bezbednost publike, gostiju i festivalskog tima.

Informacije o programu i prodaji karata za 49. Međunarodni filmski festival – FEST možete naći na sajtu festivala: https://www.fest.rs/

POTREBA ZA MRŽNJOM NAJBOLJI DUGOMETRAŽNI DOKUMENTARNI FILM 68. MARTOVSKOG FESTIVALA

“Drago mi je što je žiri prepoznao snagu i hrabrost

potrebnu da se snimi ovakva priča.”

Beograd, 27. april –Dokumentarni film reditelja Filipa Čolovića „Potreba za mržnjom“ proglašen je najboljim dokumentarnim filmom u kategoriji preko 50 minuta na upravo završenom 68. Martovskom festivalu.  Nagradu je reditelju dodelio direktor festivala Dejan Dabić, a reditelj Filip Čolović je ovom prilikom izjavio: “Hvala žiriju koji je umeo da prepozna kada je film za autora mnogo više od filma, što je umeo da prepozna snagu i hrabrost neophodnu da se ovako nešto napravi i hvala publici koja je prepoznala iskrenost i sjajno reagovala na ovaj film.”

Eksplikacija žirija kojim je predsedavao Želimir Žilnik: “Ovo je intimna ispovest o gubitku brata koji je svirepo ubijen. Ono što ovaj film kandiduje i odvaja od ostalih je bratska emocija, iskonska bratska ljubav u odnosu na antitezu mržnju i njen usud i prokletstvo. Kroz film se prepliće puno motiva u okviru dramaturške konstrukcije koja nosi sve potrebne elemente drame, pretendujući više televizijskom žanru. Svaki od ovih motiva je priča za sebe i može biti film, međutim novinarski pristup rediteljskom i montažnom ritmu je ostao upečatljiv. Ali, film nije književnost, film je slika ponuđena oku.”

U filmu su pored svirepog ubistva Fedora Frimermana, kojeg je u noći 25. jula 2013. obezbeđenje splava Sound tuklo do smrti, obrađeni i slučajevi prebijanja glumca Dragana Maksimovića, ubistvo Slobodana Vukića, slučaj keruše Mile i Brisa Tatona, kao i vršnjačko nasilje i tragedija mladog Alekse Jankovića iz Niša. Kroz ove i druge slučajeve reditelj istražuje korene bezrazložnog nasilja, kako se stvara i širi mržnja, i kako smo kao društvo lako pristali na nasilje koja nas okružuje.

Muziku za film radio je Srđan Marković, montažer je Bojan FIlipović, a direktor fotografije Gojko Despotović, dok scenario i režiju potpisuje Filip Čolović. Film je podržan od strane Filmskog centra Srbije, a od 10. juna će moći da se pogleda u bioskopima širom Srbije, distributer filma je FAME Solutions.  

Trejler možete pogledati putem linka: https://www.youtube.com/watch?v=_G2XyxwsDn4

VELIKO INTERESOVANJE PUBLIKE ZA 49. FEST

U prvih osam sati od početka prodaje karata za predstojeći 49. Međunarodni filmski festival – FEST prodato je više od 2000 ulaznica na blagajnama Sava Centra, Kombank dvorane, Doma omladine Beograda i Cineplexx Galerija Belgrade, Ticket Vision prodajnim mestima, kao i putem onlajn servisa www.tickets.rs.

Damir Handanović, direktor CEBEF-a i potpredsednik Odbora FEST-a izrazio je tim povodom zadovoljstvo, i istakao: „FEST ima vernu publiku, koja i u izazovnim vremenima pandemije željno iščekuje kvalitetan filmski program, i zajedno sa nama iz CEBEF-a čini sve da se bioskopski život u Srbiji održi i revitalizuje. Posebno se radujem što su pred nama velike i važne kulturne manifestacije, FEST, SOFEST i Bemus, ali i drugi događaji koje planiramo u toku narednih meseci, i uz čije sjajne programe će Beograd zaživeti, uz poštovanje svih mera propisanih od strane Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19.“

Ovogodišnje izdanje festivala održava se pod sloganom „Povratak u budućnost“ i kao najveća i najpoznatija filmska manifestacija u zemlji i regionu, ima cilj da doprinese značajnijem povratku publike u bioskope. Festivalski program predstaviće više od 70 premijernih filmova najnovije svetske i srpske produkcije u sedam programskih celina: Glavni takmičarski program, Gala, FEST-ovih 50, FEST fokus, FEST 49, Glavni program van konkurencije, i Intro FEST.

Međunarodni filmski festival – FEST održava se u organizaciji Centra beogradskih festivala (CEBEF), pod pokroviteljstvom Grada Beograda i uz podršku Ministarstva kulture i informisanja.

POČINJE PRODAJA KARATA ZA 49. FEST

U ponedeljak, 26. aprila, u 12h počinje prodaja karata za 49. Međunarodni filmski festival – FEST, koji će se održati od 7. do 16. maja 2021. u salama Sava Centra, Kombank dvorane, Doma omladine Beograda i Cineplexx Galerija Belgrade.

Ulaznice će biti u prodaji na blagajnama dvorana, dok se karte za projekcije u Sava Centru, Kombank dvorani i Domu Omladine Beograda mogu nabaviti i onlajn, preko sajta www.tickets.rs, kao i na svim Ticket Vision prodajnim mestima. U prvih sedam dana prodaje moguće je ostvariti 10% popusta na kupovinu kompleta karata po terminskim linijama u dvoranama, i 10% popusta na onlajn kupovinu u okviru akcije “Moj Komplet” (na 10 i više kupljenih ulaznica).

Karte u Sava centru biće u prodaji na blagajni na Ulazu B (iz Ulice Vladimira Popovića), a radno vreme blagajne je 10 do 19 časova svakog dana. Radno vreme blagajne Kombank dvorane je svakog radnog dana od 12.30 do 22 časa, a vikendom od 9 do 22h. U Domu omladine Beograda karte će biti u prodaji na blagajni svakog radnog dana od 12 do 19.30, a tokom trajanja FEST-a moći će da se kupe pola sata pre prve projekcije, i sve do početka poslednje projekcije u toku dana. Radno vreme blagajne bioskopa  Cineplexx Galerija Belgrade je od 15 do 20 časova ponedeljkom, utorkom, četvrtkom i petkom, od 11 do 20 časova subotom i nedeljom, dok je sreda neradni dan.

Ovogodišnje izdanje festivala održava se pod sloganom „Povratak u budućnost“ i kao najveća i najpoznatija filmska manifestacija u zemlji i regionu, ima cilj da doprinese značajnijem povratku publike u bioskope. Festivalski program predstaviće više od 70 premijernih filmova najnovije svetske i srpske produkcije u sedam programskih celina: Glavni takmičarski program, Gala, FEST-ovih 50, FEST fokus, FEST 49, Glavni program van konkurencije, i Intro FEST.

Međunarodni filmski festival – FEST održava se u organizaciji Centra beogradskih festivala (CEBEF), pod pokroviteljstvom Grada Beograda i uz podršku Ministarstva kulture i informisanja. Festival će godine biti održan uz poštovanje svih mera Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19. Organizacioni tim festivala kao prioritet ističe zdravlje i bezbednost publike, gostiju i festivalskog tima.

NOVE OBUKE U SARADNJI FILMSKOG CENTRA SRBIJE I FAKULTETA DRAMSKIH UMETNOSTI

POČINJU KURSEVI ZA ŠVENKERE I ŠARFERE

Kursevi za švenkere i šarfere, koje Filmski centar Srbije organizuje u saradnji sa Fakultetom dramskih umetnosti, počeli su 22. aprila teorijskim predavanjima na FDU. Nakon uspešno održanih kurseva za sekretare i asistente režije, ovo su treća i četvrta obuka za deficitna zanimanja u filmskoj industriji koje se organizuju, a koje polaznicima pružaju mogućnost da steknu znanje i započnu filmsku i TV karijeru.

Teorijskom nastavom na Fakultetu dramskih umetnosti od 22. do 29. maja rukovodiće redovni profesori Fakulteta dramskih umetnosti – Aleksandar Kostić (šef katedre kamere) i Petar Popović, kao i ugledni stručnjak iz prakse Mihailo Dobrić. Praktični deo nastave biće organizovan  od 3. do 8. maja u rental studiju Sineplanet, gde će polaznicima biti dostupna najsavremenija oprema za rad na filmskom setu.

Aleksandar Kostić, jedan od voditelja teorijske nastave, ukratko je opisao osnovne ciljeve kurseva: „Osim najosnovnijih stvari, polaznici pre svega treba da steknu i osnovna opšta znanja, zbog univerzalne terminologije koja se koristi na samom snimanju i komunikaciji u filmskoj ekipi, a zatim i da bi nešto kvalitetnije mogli da sagledaju svoju ulogu u procesu stvaranja kinematografskog dela. Na praktičnom delu polaznici bi trebalo da se sretnu sa svim alatima za određenu delatnost, i ujedno da naprave vežbe i probe. Trudimo se da ove ljude, bez obzira na njihovo prethodno iskustvo, osposobimo da mogu kvalitetno da rade ovaj posao i da se dalje razvijaju”.

Miloš Pavlović, dekan Fakulteta dramskih umetniosti, izrazio je zadovoljstvo dosadašnjom saradnjom sa Filmskim centrom Srbije u edukaciji za deficitarna zanimanja na filmu: „Pre svega, vrlo je važno kako su zadovoljni sami polaznici. Mi uvek posle kursa napravimo anketu sa polaznicima, i do sada su rezultati te ankete pokazivali da su kursevi bili izuzetno korisni i efikasni, i da je komunikacija sa svim nastavnicima koji su vodili kurs bila na visokom nivou, i da su polaznici dobili i više nego što je bilo planom i programom potvrđeno. Samim tim i mi smo zadovoljni. Naša saradnja sa Filmskim centrom Srbije se vidi kroz rezultate. Ako postoji potreba tržišta za takvom obukom i tim tipom edukacije iz oblasti filma, televizije i multimedije, Fakultet dramskih umetnosti će uvek izaći u susret.”

Za švenkere i šarfere biće održano po 40 časova teorijske nastave i 60 časova praktične nastave. Teorijska nastava se odvija posebno za svaku struku, dok je praktična objedinjena po temama i prilagođena okolnostima na snimanju. Polaznici kursa će učiti o kadru i parametrima kadriranja, poziciji kamere, kompoziciji, parametrima mizanscena i kretanja, osnovnim funkcijama kamere i kontroli objektiva, postupcima izoštravanja, i ostalim tehnikama neophodnim za rad švenkera i šarfera.

U narednom periodu biće organizovane i obuke za još dva deficitna zanimanja: rasvetljivač – gaferscenski radnik – farmajstor. Ovi intenzivni kursevi, u malim grupama polaznika, upoznaće polaznike sa procesom rada na filmu i televiziji, kao i sa svim segmentima saradnje sa rediteljem, produkcijom, i ostalim članovima filmske ekipe na snimanju. Učešće na radionicama je besplatno za sve polaznike, a prethodno iskustvo nije neophodno.

Podsećamo, Filmski centar Srbije je 2020. godine, u saradnji sa Fakultetom dramskih umetnosti u Beogradu započeo organizaciju obuka koje polaznicima pružaju mogućnost da steknu znanja i započnu filmsku i TV karijeru. Profesori Fakulteta dramskih umetnosti koji poseduju iskustvo i znanje iz raznih filmskih oblasti, zaduženi su za teorijsku i praktičnu nastavu.

MANJINSKA SRPSKA KOPRODUKCIJA „MALMKROG“ U SALI SRPSKOG FILMA U KOMBANK DVORANI

Ponovo je aktivna Sala srpskog filma u beogradskoj Kombak dvorani. Počev od danas, 22. aprila, pa zaključno sa sredom, 28. aprilom, u prilici ste da na projekcijama koje će svakog dana počinjati u 14:40 pogledate nagrađivanu i hvaljenu manjinsku srpsku koprodukciju, nastalu uz podršku i Filmskog centra Srbije – igrani film  „Malmkrog“ reditelja Kristija Pujua. Film traje 200 minuta. Reč je o koprodukciji Rumunije, Srbije, Švajcarske, Švedske, Severne Makedonije i BiH.

Malmkrog je zasnovan na filozofskom delu „Tri razgovora“ Vladimira Solovjova, a realizovan je u koprodukciji Rumunije, Srbije, Švajcarske, Švedske, Severne Makedonije i BiH.  Producent je Anka Puju sa kompanijom Mandragora (Rumunija), izvršni producent Anamaria Antoči, a koproducenti su Milan Stojanović iz Sense Production, Ivica Vidanović iz Cinnamon Film (Srbija), Jorgen Andersen iz kompanije Doppleganger (Švedska), Dan Vešler iz Bord Cadre Films (Švajcarska), Mirsad Purivatra iz Produkcije 2006 (BiH) i Labina Mitevska iz Brothers and Sisters Mitevski (Severna Makedonija).

Na Malkmkrogu su radili srpski dizajneri zvuka Zoran Maksimović i Ognjen Popić, komputerske vizuelne efekte kreirali su Živa Stanojević i Vukan Burić, a u filmu je korišćena numera Tebe poem Stevana Stojanovića Mokranjca. Pored toga, na filmu su radili i domaći filmski radnici u sektoru kamere, uz korišćenje filmske opreme iz jednog od domaćih filmskih rentala. Filmski centar Srbije podržao je projekat ovog filma (tada pod nazivom Letinjikovac) na Konkursu za sufinansiranje manjinskih koprodukcija u 2018. godini.  Kristi Puju osvojio je Plaketu „Zlatni medved“ za najboljeg reditelja u novouspostavljenom takmičarskom programu „Susreti“ Berlinskog filmskog festivala prošle godine.

ZAVRŠENO SNIMANJE FILMA „TRAGA DIVLJAČI“, GORDAN MATIĆ POSETIO EKIPU

U Beogradu je u četvrtak, 15. aprila 2021. godine, završeno snimanje debitantskog dugometražog filma scenariste i reditelja Nenada Pavlovića, trilera koji nastaje u okviru produkcijske kuće „Režim“ Miloša Avramovića i uz podršku Filmskog centra Srbije. Impresivnu glumačku ekipu predvode Radivoje Raša Bukvić, Predrag Miki Manojlović, Nada Šargin i Miloš Timotijević.

Tokom jednog od poslednjih dana snimanja, u čuvenom skadarlijskom lokalu „Dva jelena“, ekipu filma je posetila delegacija Filmskog centra Srbije sa direktorom Gordanom Matićem na čelu. Matić je pozdravio reditelja, producenta i druge članove ekipe, tom prilikom ima poželevši uspešan i bezbedan rad. Producent Miloš Avramović, poznat po filmsko-serijskom hit serijalu „Južni vetar“, veoma je zadovoljan urađenim. U razgovoru sa Matićem i urednicima sajta FCS-a, Zoranom Jankovićem i Đorđem Bajićem, Avramović je otkrio: „Što se tiče producentskog dela i samog snimanja, bilo je dosta naporno i puno izazova. Snimali smo u jeku novog talasa korone i morali smo da ’vozimo slalom’ izbegavajući sve mogućnosti da se neko zarazi i poštujući sve propisane mere. Imali smo, na žalost, situaciju da smo neke glumce morali da zamenimo zbog toga što su se razboleli. Imali smo i nesreću sa vremenom koje nas nije baš poslužilo, ali fantastična ekipa je uspela da rotacijom u planu i prilagođavanjima ’u hodu’ izgura sve do kraja bez ugožavanja samog snimanja.“

Scenario za „Trag divljači“ napisao je reditelj Nenad Pavlović u saradnji sa Đorđem Milosavljevićem i Dimitrijem Vojnovom. Scenario je nastao po motivima proze Živojina Žike Pavlovića, jednog od naših najznačajnijih književnih i filmskih autora. Nenad Pavlović je u intervjuu za sajt Filmskog centra Srbije rekao da je iz romana „Trag divljači“, zapravo, pre svega pozajmljen naslov, i pojasnio: „Zvučalo mi je kao dobro ime za film, koje istovremeno ostvaruje vezu sa stvaralaštvom mog oca i simboliše radnju na više nivoa, dok se adaptacija zapravo oslanja na nekoliko drugih Žikinih romana, kao što su Lapot, Lov na tigrove, Vašar na Svetog Arandjela…“

Film „Trag divljači“ je priča o perspektivnom novinaru Jugoslavu (glumi ga Raša Bukvić) koji otkriva mrežu skrivenih porodičnih tajni i komunističkih zločina, izveštavajući o svirepom ubistvu u Jugoslaviji. Radnja filma se odvija u 1979. godine, u izmišljenom gradu Vranovcu u istočnoj Srbiji. Pored Jugoslava, ambicioznog novinara u državi koja strogo kontroliše medije, važno mesto u filmu zauzima i Blagoje (Manojlović), potpukovnik Udbe pred penzijom. Putevi im se ukrštaju kada brutalno ubistvo u srpskoj varošici potrese jugoslovensku javnost. Obojica odlaze da istraže slučaj, ali iz različitih pobuda.

Na nastanku „Traga divljači“ radili su direktorka fotografije Bojana Andrić, scenografkinja Jovana Grahovac Sujić, maskerka Marija Kovačević Jovanović, kostimografkinja Momirka Bailović, pomoćni režije Ivan Grubin. Pored Bukvića, Manojlovića, Timotijevića, Milivojevića i Nade Šargin, u filmu glume  Boris Milivojević, Milena Pavlović, Jovo Maksić, Nenad Heraković, Gagi Nikolić, Petar Zekavica, Milan Čučilović, Filip Šovagović, Mirko Vlahović, Sanja Marković, Pavle Čemerikić, Novak Bilbija, Igor Filipović, Milena Radulović i Dragan Bjelogrlić.

O planovima, Avramović kaže: „Očekujemo dosta i na dobrom putu smo da napravimo jedan zaista kvalitetan film, što i ne čudi imajući u vudu da smo imali zaista vrsnu ekipu i iza i ispred kamere. Mislim da Trag divljači može da bude veoma zanimljiv našoj bioskopskoj publici zato što je u pitanju jedan intrigantan žanrovski film. Sada ulazimo u montažu i post. Ne žurimo nigde, tako da je plan da premijera bude početkom 2022. godine. U međuvremenu ćemo radne verzije slati na festivale pošto verujem da će tema filma biti zanimljiva ljudima širom Evrope, možda čak i više nago ovde nama, zato što na komunikativan način pruža perspektivu jednog vremena, kroz prizmu žanra prikazujući događaje od 1945. pa do raspada Jugoslavije…“

„Trag divljači“ se realizuje uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, Filmskog centra Srbije, Telekoma Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine, kao i Potprograma MEDIA u okviru programa Kreativna Evropa za podsticaj razvoja evropskog audiovizuelnog i multimedijalnog sektora. Snimanje filma je trajalo od 1. marta do 15. aprila 2021. godine, a odvijalo se na autentičnim lokacijama u Knjaževcu, Nišu, Zaječaru i Beogradu.

ŠEST SRPSKIH FILMOVA I DVE MANJINSKE KOPRODUKCIJE NA 49. FEST-U

Na predstojećem, 49. Međunarodnom filmskom festivalu – FEST, koji će se održati od 7. do 16. maja 2021. na nekoliko lokacija u Beogradu, premijerno u Srbiji biće prikazano šest domaćih dugometražnih filmova i dve manjinske srpske koprodukcije. U glavnom takmičarskom programu publika će moći da vidi filmove „Oaza“ Ivana Ikića, „Živ Čovek“ Olega Novkovića i „Lihvar“ Nemanje Ćeranića. U selekciji „Fest fokus“ biće prikazano ostvarenje „Prolećna pesma“ Natalije Avramović i dokumentarno-animirani film „Prizori iz života džukca“ Tanje Brzaković, dok će dokumentarni film „Kreka: Lovac na snove“ Slobodana Ivetića, o čuvenom scenografu Miljenu Kljakoviću Kreki, biti prikazan na svečanom zatvaranju festivala.

Ovogodišnji program FEST-a predstaviće više od 70 premijernih filmova najnovije svetske kinematografije u 7 programskih celina.

Film „Oaza“ reditelja i scenariste Ivana Ikića premijerno je prikazan prošle godine na prestižnom Venecijanskom filmskom festivalu, gde je osvojio nagradu za Najbolji evropski film u sekciji Dani autora, koju dodeljuje mreža Europa Cinemas. Radnja prati tri osobe u instituciji za mlade sa posebnim potrebama. Marija se ubrzo sprijatelji sa podjednako neustrašivom devojkom Draganom, a kada postane jasno da su obe zaljubljene u povučenog mladića Roberta, njihov odnos biva ugrožen i postepeno prerasta u opasnu igru žmurke sa ciljem da se on osvoji. U glavnim ulogama su Marijana Novakov, Tijana Marković, Valentino Zenuni, Milica Đinđić, Saša Strugar, Maruša Majer, Goran Bogdan.

„Živ čovek“ je novi film cenjenog reditelja Olega Novkovića, za koji je scenario napisala Milena Marković. Radnja prati nekadašnjeg člana kultnog benda „Sinovi” Igora Đelića-Đelu, koji živi sa ženom Sunčicom, sa kojom ima dosta problema, ali i mnogo godina provedenih zajedno. U haosu svakodnevnice, usled jednog ženinog uznemirujućeg priznanja i novosti koje mu priređuje ćerka tinejdžerka, on shvata da želi da promeni svoj život. Odlučuje da počne sve ispočetka, a možda i pokuša da ispravi neke greške iz prošlosti. Međutim, nižu se nepredviđeni događaji koji ga odvode u drugom pravcu. Uloge tumače Nikola Đuričko, Nada Šargin, Bojan Žirović, Jana Bjelica, Filip Hajduković, Iva Milanović, Tanja Bošković, Branko Cvejić…

Film „Lihvar“ Nemanje Ćeranića, po scenariju Strahinje Madžarevića, bavi se jednim danom u životu zelenaša u malom gradu u Srbiji, kome se život okreće naglavačke zbog gluposti u trenutku kada je bio na korak do sna. Kada je vratio dug kriminalcu koji mu je pomogao da uđe u posao i kada je naplatio sve glavnice od svojih dužnika, Mundir misli da počinje novo poglavlje u njegovom životu. Ali, jedna nesmotrenost, usled stresa koji je poremetio njegov dijabetes, mnogo ga košta. U glavnim ulogama su Dušan Petković, Strahinja Blažić, Zlatan Vidović, Jovo Maksić, Branko Vidaković, itd.

Film „Prolećna pesma“ biće prikazan u selekciji Fest Fokus. Rediteljka ovog ostvarenja je Natalija Avramović, koja je pisala i scenario zajedno sa Ljubinkom Stojanović. Glavni lik u filmu je mlada rediteljka Petra, samohrana majka, koja pokušava da normalizuje svoj život posle razvoda. Sprema se da snimi film o pesnikinji Desanki Maksimović. Očeva smrt uzburka u njoj osećanja kojih nije bila svesna. Biva pozvana na proslavu 15 godina mature u rodnom gradu, a i njena najbolja prijateljica se venčava na Adi Bojani. Pošto se veže za Vuka, njen život postaje emocionalno-seksualni rolerkoster. Uloge tumačeMihaela Stamenković, Ivan Đorđević Džudi, Đorđe Đoković, Milan Kolak, Svetozar Cvetković, Danica Maksimović, i drugi.

Dokumentarno-animirano ostvarenje „Prizori iz života džukca“ rediteljke i scenaristkinje Tanje Brzaković biće prikazan u istoj selekciji, a film kroz sedam prizora prati život i sudbine pasa lutalica sa margine našeg društva, navodeći nas da preispitamo odnos prema njima. Kombinacijom dokumentarnog materijala, animacije i glumačke interpretacije misli naših junaka, upoznajemo živote između razočarenja i nade, sasvim slične našim. Za animaciju je bio zadužen Vuk Palibrk, a glasove junacima su dali Jelena Bosanac, Anica Dobra, Momčilo Bajagić Bajaga, Mirjana Karanović, i drugi.

Dokumentarni film ,,Kreka: Lovac na snove’’ prati karijeru poznatog filmskog scenografa Miljena Kljakovića – Kreke,  koji je dao neprocenjiv doprinos domaćem i svetskom filmskom stvaralaštvu. Svojom pričom, uz do sad neobjavljene materijale iz lične arhive i razgovore sa najeminentnijim autorima sedme umetnosti, glumcem Džonijem Depom, rediteljem Berijem Levinsoom, direktorom fotografije Vitorijom Storarom, rediteljem Madžidom Madžidijem, scenaristom Brajanom Helgelandom i mnogim drugim, otkriva neuhvatljive trenutke skrivene iza filmske kamere.

U glavnom takmičarskom programu FEST-a naći će se i dve manjinske srpske koprodukcije. Film „Zastoj“ reditelja Vinka Möderndorfera (Slovenija, Srbija, Severna Makedonija), koji će imati svetsku premijeru na FEST-u, prati dva bračna para iz različitih društvenih slojeva, koji na prvi pogled nemaju ništa zajedničko. Nesreća i tragični događaj spajaju ih sudbonosno u jednoj noći i najverovatnije povežu do kraja života. U središtu radnje filma „Potencijalni kandidat“ Ercana Kesala (Turska, Srbija) je Kemal, koji priprema svečanu večeru nadajući se da će ga na njoj predsednik partije proglasiti kandidatom za gradonačelnika.

Festival se ove godine održava pod sloganom „Povratak u budućnost“ sa namerom da kao najveća i nadaleko poznata filmska manifestacija u zemlji i regionu, doprinese ponovnom oživljavanju bioskopskih platna i povratku filmske publike u bioskope.

Međunarodni filmski festival – FEST će ove godine biti održan uz poštovanje svih mera Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19. Organizacioni tim festivala kao prioritet ističe zdravlje i bezbednost publike, gostiju i festivalskog tima.

Informacije o prodaji karata za 49. Međunarodni filmski festival – FEST biće naknadno objavljene.

Gordan Matić i delegacija FCS-a posetili snimanje filma „Usekovanje“

U Beogradu je, u studiju Košutnjak filma, u toku snimanje dugometražnog igranog filma „Usekovanje“ u režiji Siniše Cvetića. Delegacija Filmskog centra Srbije, predvođena direktorom Gordanom Matićem, posetila je set i pružila podršku ekipi koja realizuje projekat u veoma specifičnim i delikatnim uslovima Kovid – 19 pandemije.

„Usekovanje“ je, podsećamo, debitantski dugometražni film mladog reditelja Siniše Cvetića i nastaje po scenariju Davida Jakovljevića. Za produkciju je zadužena beogradska kuća Košutnjak film, a projekat ovog filma podržao je Filmski centar Srbije u junu 2020. godine na svom Konkursu za Sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih debitantskih igranih filmova. „Snimanje filma će  biti završeno do kraja aprila“, rekao nam je producent  Zoran Janković, „nakon čega sledi postprodukcija i montaža, sve to ovde  – u Košutnjak filmu. Cilj nam je da imamo završen film za sepetembar ili oktobar ove godine. Usekovanje je festivalski film, tako da ćemo razmišljati i u tom pravcu.  Svi se nadamo sa će se do jeseni stabilizovati situacija oko korone, tako da će film imati normalnu bioskopsku distribuciju.“

O saradnji sa rediteljem debitantom, Janković je rekao: „Siniša je dobar mlad reditelj. Radio je dva odlična kratka igrana filma i to je meni bio signal da je spreman za ovu priliku. Siniša je zajedno sa Davidom Jakovljevićem napisao tu priču i odlično je poznaje. Došao je spreman na snimanje i veoma je profesionalan, tačno zna šta želi i kako to da ostvari. Tražio je pre snimanja dve nedelje proba, što mu je i omogućeno, a sa željom da stekne sigurnost u radu sa glumcima. To se pokazalo kao dobro – pripreme su omogućile da snimaje ide kako treba i za sada se držimo utvrđenog rasporeda i plana. Naš glavni motiv u Košutanjaku filmu za upuštanje u ovaj projekat bio je da na taj način pružimo mladim talentovanim rediteljima priliku da rade, a Filmski centar Srbije je prepoznao potencijal i podržao Usekovanje na konkursu.“

Višegodišnja saradnica Košutnjak filma, Višnja Nikitin, ovoga puta je dobila najodgovorniji i najazahtevniji posao u svojoj dosadašnjoj karijeri. Ona je direktor filma. „Sinišu poznajem još sa fakulteta“, kaže mlada producentkinja. „Pratila sam njegov rad i gledala kratke studentske filmove koje je snimio i koji su imali veoma uspešan festivalski život i bili zapaženi. Što se Usekovanja tiče, deo ovog projekta sam gotovo od samog početka, još od vremena kada je pisan i dorađivan scenario. Saradnja sa mladim filmskim autorima mi izuzetno prija, energija je odlična. Ključni autori na projektu, reditelj, scenarista i direktor fotografije Marko Milovanović su samo par godina mlađi od mene, tako da se odlično razumemo i dopunjujemo. Iako su mladi, oni svi već imaju dosta profesionalnog iskustva i tačno znaju šta hoće. Veoma sam zadovoljna našom saradnjom.“

Debitantski film Siniše Cvetića „Usekovanje” predstavlja portret jedne porodice i njene crne ovce i najmlađeg člana – Jovana (glumi ga Pavle Mensur). Višnja Nikitin ističe da se kompletna radanja odigrava u jednom danu, u jednom stanu, za vreme slave Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja. Jovanovi roditelji (Bojan Žirović i Aleksandra Balmazović) kriju od sina i gostiju da se razvode, a Jovan krije od njih da se drogira i nada se da će ga vanzemaljci izbaviti iz beznadežnog i besmislenog postojanja na zemlji. Postepenim zahuktavanjem, kroz slavsku atmosferu i alkohol, kao i pojavu nenajavljenog gosta, dolazi do otkrivanja tih, ali i drugih porodičnih tajni i sukoba. „Devedeset posto filma  se“, ističe Višnja Nikitin, „snima u Košutnjak filmu, u studiju, a deset posto su eksterijeri u  beogradskom naselju Medaković 3. Imamo zaista odličnu glumačku podelu i masu scena gde su svi, ili većina aktera, za zajedničkim slavskim stolom, što čitavom filmu daje posebnu dinamiku.“

O izazovima snimanja u studiju, Siniša Cvetić nam je rekao: „Prilikom pisanja scenarija smo na umu imali i  izvodljivost, pa smo odlučili da se radnja većinski zbiva u jednom prostoru, a što se negde i poklopa sa mojim ranijim kratkim filmovima Dinosaur i Izvršenje. Taj koncept mi je interesantan i volim takve filmove. Tokom priprema, gledao sam ostvarenja koja se tiču (porodičnih) okupljanja u jednom prostoru. Snimamo u studiju zato što smo shvatili da nam je tako lakše da kontrolišemo uslove snimanja, što jeste neki početni produkcioni kompromis, ali smo se, zahvaljujući odličnom direktoru fotografije Marku Milovanoviću, izborili da slika bude što bolja i da se ne prepoznaje da je to baš studio. Snimamo u Sinemaskopu, imamo dosta pokreta kamere, dosta koristimo zum, far, izbegavamo statične kadrove ljudi koji razgovaraju. Trudim da, bar donekle, evociram stil Roberta Altmana ili Pola Tomasa Andersona. Glumci koje ovde imamo su u suštini ono što najvažnije što nosi film, imamo izuzetno dobro podelu, i verujem da će oni uspeti da zadrže pažnju gledalaca.“

Pored Pavla Mensura, Bojana Žirovića i Aleksandre Balmazović, u filmu glume i Aleksandra Pleskonjić Ilić, Momčilo Pićurić, Marko Grabež, Dubravka Kovjanić, Milica Janevski, Anita Ognjanović, Jovana Gavrilović, Zlatan Vidović i Aleksandar Đurica. Uz već pomenute autore (reditelj Siniša Cvetić, scenarista David Jakovljević i direktor fotografije Marko Milovanović), nastanku „Usekovanja“ svoj doprinos daju, kostimografkinja Snežana Karl, scenograf  Bojan Jovanović, kompozitor Luka Broćić. Film će montirati Marko Tisovac i Tihomir Dukić.

Gledaoci u Srbiji glumicu Aleksandru Balmazović pre svega pamete po glavnoj ženskoj ulozi u filmu „Sivi kamion crvene boje“ iz 2004. godine, a „Usekovanje“ predstavlja njen glumački povratak na ove prostore.  „Živim i radim u Sloveniji“, kaže glumica, „tako da u Srbiji nisam dugo snimala, posebno ne ovako veliku ulogu. Zoran Janković me je pozvao na kasting za Usekovanje, što me je obradovalo pošto mi se tekst izuzetno dopao. Našla sam u scenariju dosta toga što sam i sama proživela i stvari koje su mi bliske. Pomislila sam  odmah kako bih mogla da se tu nađem, kako sam ja ta žena. Na moje veliko oduševljenje – ulogu sam i dobila. Siniša je mladi reditelj kome je ovo prvi dugometražni film, ali uopšte ne deluje kao debitant. Tačno zna šta hoće i ima odličan osećaj za ritam i glumce. Plan je tako napravljen da imamo dovoljno vremena da se spremimo i bavimo se glumačkim nijansama, što je sjajno. Veoma me raduje što se snima jedna urbana drama koja se bavi porodičnim relacijama, veoma kamerna i usredsređena na likove. Misim da će se posle Usekovanja svi čuti sa Sinišu Cvetića i to je još jedan razlog zbog koga mi je drago što sam deo ovog divnog projekta.“

Kao što smo već istakli, producent  filma je Zoran Janković, dok je direktor filma Višnja Nikitin. Umetnički direktor filma je Slobodan Terzić. Premijera se očekuje na jesen.

Sutra počinje Proljetno izdanje

Sarajevo Film Festivala: Dobrodošli!

Sutra počinje online izdanje regionalnog filmskog festivala, koji je udružio Sarajevo Film Festival (BiH), Zagreb Film Festival (Hrvatska), Festival autorskog filma (Srbija) i Filmski festival Herceg Novi (Crna Gora).

Na platformi Ondemand.kinomeetingpoint.ba od 9. do 17. aprila zajedno, po izboru selektora ova četiri festivala, publici nude izbor filmova prikazanih od kojih su neki i nagrađeni na posljednim izdanjima filmskih festivala u Cannesu, Berlinu i Veneciji te dva remasterizovana jugoslavenska klasika.

U programu je devet filmovapet igranih: “Krvne veze” Jeanette Nordahl, “Mladi kitolovac” Philippa Yuryeva, “Novi poredak” Michela Franca, “Sluge režima” Ivana Ostrochovskog i “Smrt filma, a i mog oca” Danija Rosenberga; dva dokumentarna: “Jedna od nas” Đure Gavrana i “Mala djevojčica” Sébastiena Lifshitza i dva jugoslavenska klasika: “Pavle Pavlović” Puriše Đorđevića iz 1975. godine i “Miris poljskog cveća” Srđana Karanovića iz 1977. godine.

Zajedno donosimo posebno, novo iskustvo regionalnog filmskog festivala!

Izjave predstavnika Mreže festivala Jadranske regije:

Jovan Marjanović, Sarajevo Film Festival:

“U vrijeme otkazivanja festivala i nemogućnosti da do publike dođu filmovi koji su bili u programima prošlogodišnjih Canneskog i Venecijanskog festivala kao i ovogodišnjeg festivala u Berlinu, ujedinila nas je želja da publici omogućimo pristup tim filmovima i da donesemo najbolje od evropskog i svjetskog filma. U srcu partnerstva naša četiri festivala jeste davanje što veće vidljivosti najkvalitetnijim evropskim i svjetskim nezavisnim filmovima i njihovo prikazivanje u najkvalitetnijim mogućim uslovima, pa makar oni bili digitalni sada. Nadamo se da ćemo se što je prije moguće sresti s našom publikom na ovogodišnjim izdanjima festivala u zatvorenim i otvorenim, ljetnim kinima, a do tada – u vrijeme pandemije, straha i udaljavanja, kroz filmove donosimo zajedničku ideju nade, suradnje i bliskosti.”

Milena Debeljković, Festival autorskog filma:

“Mreža festivala oko koje su se okupili, pored Beograda i Festivala autorskog filma, Sarajevo Film Festival, Zagreb Film Festival i Filmski festival Herceg Novi, dokaz je da i u ova teška vremena filmska industrija pronalazi način da se prilagodi i napreduje, pogotovo kada je ugrožena egzistencija filmskih festivala koji se oslanjaju na fizička izdanja i publiku koja je navikla da posjećuje bioskope. Upravo događaj koji smo zajedničkim snagama organizovali ima za cilj da poveže ne samo festivale, nego i publiku, a najbitnije od svega, ovo je tek prvi korak koji je ova mreža festivala napravila.” 

Boris T. Matić, Zagreb Film Festival:

“U vrijeme kada su susreti publike i autora ograničeni, sretni smo što smo spajanjem s festivalima iz Mreže Jadranske regije donosimo publici neke od najzanimljivijih recentnih filmskih naslova iz cijeloga svijeta, dva klasika kojima podsjećamo na filmsko blago regije, kao i razgovore s autorima. Osim što je prva suradnja te vrste u regiji, Proljetno izdanje je uvod u naše cjelogodišnje aktivnosti koje će se nastaviti na sva četiri festivala koja se tek trebaju održati u drugoj polovici godine.”

Marija Perović, Filmski festival Herceg Novi:

“Prvi zajednički regionalni filmski festival je prilika da se vide dobri i aktuelni filmovi, odabrani

od strane više selektora, a ono što mene posebno raduje je prilika da se u novonastalom online

festivalskom duhu pogledaju i istinski klasici autorskog filma jugoslovenske kinematografije.

April će obilježiti virtuelna posjeta filmskim festivalima u regionu koji njeguju film kao

umjetnost, formiraju i održavaju publiku i filmsku kulturu, i pokreću pitanja i sumnje koje su

nam neophodne. Proljećno filmsko izdanje pravi je način da ne budete usamljeni i potražite sebi

slične širom festivalske mape koji je u ime Filmskog festivala Herceg Novi kao neke od odabranih filmova izdvojio i naš selektor i reditelj Ivan Bakrač.”

Dobrodošli na Proljetno izdanje Sarajevo Film Festivala / Prolećno izdanje Festivala autorskog filma / Proljećno izdanje Filmskog festivala Herceg Novi / Proljetno izdanje Zagreb Film Festivala, od 9. do 17.4.2021. na Ondemand.kinomeetingpoint.ba!

Mrežu festivala Jadranske regije podržao je potprogram MEDIA Programa Kreativne Evrope.

Cijene

Ulaznice / kodovi za gledanje filmova su u prodaji: cijena pojedinačnog koda za gledanje filma je 8 KM.
Cijena paketa za svih devet filmova u programu je 50 KM – pet igranih filmova: “Krvne veze”, “Mladi kitolovac”, “Novi poredak”, “Sluge režima”, “Smrt filma, a i mog oca”; dva dokumentarna: “Jedna od nas” i “Mala djevojčica” i dva jugoslavenska klasika: “Pavle Pavlović” i “Miris poljskog cveća”.

Kako gledati filmove na Ondemand.kinomeetingpoint.ba

Kada odete na Ondemand.kinomeetingpoint.ba, i kliknete opciju “Create account”, unesite svoju podatke u ponuđena polja. Ponuđena polja uključuju vaše ime i prezime, e-mail adresu, kreiranje vaše lozinke i druge osnovne podatke. Kreiranjem accounta, bit ćete u mogućnosti da vidite sadržaj koji vam je dostupan zavisno od teritorije sa koje pristupate platformi. Izaberite film, kliknite opciju “Rent” i unesite detalje svoju bankovne kartice. Nakon toga potvrdite opciju “Rent”. Nakon toga film koji ste iznajmili možete pronaći u sekciji “My Library”. Kada prvi put kliknete “Play”, odnosno nakon pokretanja filma, film ćete biti u mogućnosti gledati 48 sati koliko god puta želite. Uživajte u filmovima!

POČELO SNIMANJE DUGOMETRAŽNOG IGRANOG FILMA „USEKOVANJE“ U REŽIJI SINIŠE CVETIĆA

Prošle je sedmice otpočelo snimanje dugometražnog igranog filma ,,Usekovanje“ u režiji Siniše Cvetića i po scenariju Davida Jakovljevića, u produkciji beogradske kuće Košutnjak Film. Reč je o Cvetićevom prvencu na planu celovečernjeg filma. Projekat i ovog filma je podržao Filmski centar Srbije (FCS).

Debitantski film Siniše Cvetića „Usekovanje” predstavlja portret jedne porodice i njene crne ovce i najmlađeg člana – Jovana.  Sve ih pratimo u jednom danu, u jednom stanu, za vreme slave Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, gde roditelji kriju od Jovana i gostiju da se razvode, a Jovan krije od njih da se drogira i nada se da će ga vanzemaljci izbaviti iz beznadežnog i besmislenog postojanja na zemlji. Postepenim zahuktavanjem, kroz slavsku atmosferu i alkohol, kao i pojavu nenajavljenog gosta, dolazi do otkrivanja tih, ali i drugih porodičnih tajni i sukoba.

Uloge tumače: Pavle Mensur, Bojan Žirović, Aleksandra Balmazović, Aleksandra Pleskonjić Ilić, Momčilo Pićurić, Marko Grabež, Dubravka Kovjanić, Milica Janevski, Anita Ognjanović, Jovana Gavrilović, Zlatan Vidović, Aleksandar Đurica.

Film režira Siniša Cvetić, scenarista je David Jakovljević. Direktor fotografije  je Marko Milovanović, kostimografkinja je Snežana Karl, a scenograf  Bojan Jovanović. Kompozitor je Luka Broćić. Producent  filma je Zoran Janković, a umetnički direktor filma Slobodan Terzić, dok je direktor filma Višnja Nikitin.

Snimanje se odvija u Košutnjak filmu, u studiju, a pojedine scene koje zahtevaju snimanje u eksterijeru snimaju se u naselju  beogradskom naselju Medaković 3.

Filmski centar Srbije (FCS) je u junu prošle godine podržao projekat ovog filma na Konkursu za Sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih debitantskih igranih filmova. Tom prilikom, u obrazloženju odluke komisije istaknuto je slerdeće: „Projekat Usekovanje po scenariju Davida Jakovljevića i u režiji Siniše Cvetića je drama o odrastanju smeštena u jedan prostor, u toku jednog dana, za vreme slave. Priča prati Jovana, mlađeg sina domaćinske porodice, koji na dan slave pre dolaska gostiju slučajno saznaje da mu se roditelji razvode, a onda postepeno otkriva da je on jedini od koga se ta informacija krije. Izneveren i besan Jovan kreće u razotkrivanje drugih porodičnih tajni i suočavanja svih članova porodice sa njihovim grehovima i zanemarenim odgovornostima, pritom ne štedeći ni sebe. Кomisija želi da naglasi da se ovaj scenario odmah istakao živim dijalozima kroz koje otkrivamo odnose među likovima, njihov karakter, namere i želje. Na taj način, autori su nas uvukli u atmosferu filma odnosno slave na kojoj se naši likovi nalaze, dok su istovremeno stavili akcenat na površnost sa kojom tretiraju teme o kojima razgovaraju kako bismo onda došli do glavne teme filma, a to su tajne odnosno manipulacije istinom. Polazeći od događaja u jednoj porodici autori su uspeli da nam sa uspehom predstave paletu današnjeg srpskog društva datu kroz post-moderni ideološki kontekst, te da nam vrlo verodostojno prikažu način na koji se u njemu raspravlja o važnim temama poput klimatskih promena, muško-ženskih odnosa, budućnosti mladih i drugih, zapravo o onim temama za koje danas ne postoji jednoobrazna interpretacija, već su podložne subjektivnoj relativizaciji likova. Sa druge strane, upravo taj isti princip relativizacije autori vešto primenjuju i na odnose među samim likovima, njihovu zajedničku istoriju i postupke u toku radnje filma. Siniša Cvetić je mladi reditelj koji je do sada režirao nekoliko odličnih kratkih filmova.“

SNIMA SE DOKUMENTARNI FILM „GLIGORIĆEVA MAR DEL PLATA – KRALJEVA INDIJSKA VARIJANTA“

U biblioteci Astronomske opservatorije na Zvezdari upravo je snimljena igrana rekonstrukcija čuvene  šahovske partije velemajstora Svetozara Gligorića iz daleke 1953. koja će biti sastavni deo dokumentarnog filma „Gligorićeva Mar del Plata – Kraljeva indijska varijanta“ o našem najboljem šahisti svih vremena. Glumci Radomir Nikolić i Nikola Krneta, zajedno sa maskerkom Draganom Injac, oživeli su likove Svetozara Gligorića i Miguela Najdorfa.

Izvršni producent filma je Andrija Lucić, igrane delove režira Milan Todorović, direktor fotografije je Vladimir Pavić, a montažer Vladimir Marković. Kostinografkinja je Jovana Božović. Film je već dobio značajnu podršku Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost.

Producent ovog filma, Ognjen Rakčević, tim povodom i na tu temu izjavio je sledeće: „Neobično sam srećan što imam priliku da istražujem životni put još jednog velikana domaćeg sporta. Život Svetozara Gligorića je više nego zanimljiv i ne može stati u jedan film. Meni najuzbudljiviji događaj iz njegovog života jeste šahovska partija, odigrana  na turniru u argentinskoj Mar del Plati, kada je protiv svog velikog rivala Miguela Najdorfa odigrao novu šahovsku varijantu, u njemu omiljenom otvaranju. Ta varijanta je ušla u anale šahovske igre, a na svežini nije izgubila sve do dana-današnjeg, jer je veliki šahisti i dalje rado igraju. Produkcija svakog filma podrazumeva zajednički rad i zato sam radostan što su se u ostvarivanje mog sna  uključile moje bliske kolege i prijatelji  i svi oni, daju nemerljivi doprinos ovom filmu u nastajanju. Osim toga, ponosan sam što će ovaj film biti i moj doktorat na doktorskim umetničkim studijama na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.“

Ognjen Rakčević i Milan Todorović već su sarđivali u slučajevima dokumentarnih filmova takođe na istorijsko-sportske teme – Tapavica (2016) i General Svetomir Đukić (2020); njihov drugopomenuti film će uskoro doživeti i beogradsku premijeru – na predstojećem izdanju Martovskog festivala u Domu omladine Beograda (od 19. do 25. aprila) u selekciji dokumentarnog filma do 50 minuta.  

 FILMOVI U PROGRAMU MREŽE FESTIVALA JADRANSKE REGIJE

Proljetno izdanje Sarajevo Film Festivala /

Prolećno izdanje Festivala autorskog filma /

Proljećno izdanje Filmskog festivala Herceg Novi /

Proljetno izdanje Zagreb Film Festivala

Od 9. do 17.4.2021. na ondemand.kinomeetingpoint.ba

Prvi zajednički regionalni online filmski festival, koji je udružio četiri filmska festivala iz četiri zemlje: Sarajevo Film Festival (BiH), Zagreb Film Festival (Hrvatska), Festival autorskog filma iz Beograda (Srbija) i Filmski festival Herceg Novi (Crna Gora), publici nudi novi doživljaj festivalskog iskustva.

Od 9. do 17. aprila publici u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Sloveniji, Srbiji, Sjevernoj Makedoniji i Crnoj Gori, prikazat će filmove koje su izabrali selektori četiri partnerska festivala.

Devetodnevni festival koji se održava u sklopu Mreže festivala Jadranske regije bit će održan online na ondemand.kinomeetingpoint.ba, i ujedno predstvlja proljetna izdanja svakog od festivala: Proljetno izdanje Sarajevo Film Festivala / Prolećno izdanje Festivala autorskog filma / Proljećno izdanje Filmskog festivala Herceg Novi / Proljetno izdanje Zagreb Film Festivala.

U programu festivala su nagrađivani filmovi, od kojih su neki bili u programima filmskih festivala u Cannesu, Veneciji, Sarajevu i Berlinu, održanih online ili u izmijenjenoj formi uslijed pandemije, kao i dva jugoslavenska klasika. To su filmovi “Smrt filma, a i mog oca” (režija: Dani Rosenberg), hibridna kombinacija fikcije i stvarnosti u kojoj redatelj prati posljednje dane svog oca kamerom, trudeći se da zamrzne vrijeme i naoruža se protiv nadolazeće tuge. Film je bio u službenoj selekciji festivala u Cannesu. U programu je i “Novi poredak”, novi igrani film meksičkog redatelja Michela Franca, dobitnika Počasnog Srca Sarajeva 26. Sarajevo Film Festivala, premijerno prikazan u Veneciji, gdje je osvojio Srebrnog Lava – Veliku nagradu žirija. U napetoj distopijskoj drami, Franco tematizira pitanje revolucije i uspostavljanje novog poretka.

Debitantski igrani film Philippa Yuryeva “Mladi kitolovac” premijerno je prikazan i nagrađen prošle godine na festivalu u Veneciji, a govori o tinejdžeru koji živi u izoliranom selu na Beringovom moreuzu, koje se nalazi između Čukotke i Aljaske i dijeli Rusiju od Amerike. Sa Međunarodnog filmskog festivala u Berlinu u programu su filmovi “Sluge režima” (Ivan Ostrochovský) o epizodi iz života mladih vjerskih službenika rastrzanih između Katoličke crkve i vladajućeg Komunističkog režima 1980-ih u Čehoslovačkoj, te debitantski igrani film Jeanette Nordahl “Krvne veze”. Dokumentarni film “Jedna od nas” Đure Gavrana, koji je svjetsku premijeru imao na Sarajevo Film Festivalu, prati reakcije jedne zajednice na otkriće o seksualnom zlostavljanju.

U programu su i restaurirane verzije jugoslavenskih klasika, koji se prikazuju sa željom da se podsjeti na filmsko blago regije: film “Pavle Pavlović” Puriše Đorđevića iz 1975. godine, nagrađen na festivalima u Puli, Avelinu i Trstu i “Miris poljskog cveća” Srđana Karanovića iz 1977. godine, nagrađen na festivalima u Puli, Vrnjačkoj Banji i Cannesu.

Uz film, publika će imati priliku pogledati i razgovore s nekim od autora filmova u programu.

Ovaj program u sklopu Mreže festivala Jadranske regije početak je zajedničke suradnje i udruživanja četiri festivala iz regije. Njihova suradnja će biti nastavljena i kroz program ovogodišnjih izdanja festivala: na svakom od festivala bit će predstavljene zajedničke, nove selekcije filmova, sve s ciljem uspostavljanja novih vrijednosti uslijed promjena u filmskoj industriji izazvanih pandemijom COVID-19, okupljanja publike i promocije kulturnog naslijeđa te vraćanja osjećaja zajedništva i blikosti.

Dobrodošli na Proljetno izdanje Sarajevo Film Festivala / Prolećno izdanje Festivala autorskog filma / Proljećno izdanje Filmskog festivala Herceg Novi / Proljetno izdanje Zagreb Film Festivala, od 9. do 17.4.2021. na ondemand.kinomeetingpoint.ba!

Mrežu festivala Jadranske regije podržao je program  MEDIA Kreativna Evropa.

Cijene

Cijena koda za film je 8 BAM / 4 EUR.

Cijena za paket filmova je 50 BAM / 25 EUR.

Kako gledati filmove na ondemand.kinomeetingpoint.ba

Kada odete na ondemand.kinomeetingpoint.ba, i kliknete opciju “Create account”, unesite svoju podatke u ponuđena polja. Ponuđena polja uključuju vaše ime i prezime, e-mail adresu, kreiranje vaše lozinke i druge osnovne podatke. Kreiranjem accounta, bit ćete u mogućnosti da vidite sadržaj koji vam je dostupan zavisno od teritorije sa koje pristupate platformi. Izaberite film, kliknite opciju “Rent” i unesite detalje svoju bankovne kartice. Nakon toga potvrdite opciju “Rent”. Nakon toga film koji ste iznajmili možete pronaći u sekciji “My Library”. Kada prvi put kliknete “Play”, odnosno nakon pokretanja filma, film ćete biti u mogućnosti gledati 48 sati koliko god puta želite. Uživajte u filmovima!

Prvi zajednički regionalni filmski festival: Udružili se Sarajevo Film Festival, Zagreb Film Festival, Festival autorskog filma i Filmski festival Herceg Novi 
Sarajevo Film Festival dio je zajedničke mreže festivala Jadranske regije. Na inicijativu Sarajevo Film Festivala, po prvi put se na devetodnevnom online festivalu okupljaju četiri vodeća filmska festivala iz četiri zemlje, istog govornog područja: Sarajevo Film Festival (BiH), Zagreb Film Festival (Hrvatska), Festival autorskog filma (Srbija) i Filmski festival Herceg Novi (Crna Gora).Festival će biti održan od 9. do 17. aprila 2021., na ondemand.kinomeetingpoint.ba, i prikazat će filmove koje su izabrali selektori ova četiri festivala. “Pozivamo publiku da na našem zajedničkom festivalu upozna nove, jedinstvene filmske glasove, da ponovo otkrije filmske klasike i da zajedno u vremenu pandemije uz pomoć filmske umjetnosti radimo na vraćanju osjećaja zajedništva i bliskosti!”. Dobrodošli na Proljetno izdanje Sarajevo Film Festivala / Prolećno izdanje Festivala autorskog filma / Proljećno izdanje Filmskog festivala Herceg Novi / Proljetno izdanje Zagreb Film Festivala, od 9. do 17.4.2021. na ondemand.kinomeetingpoint.ba!

Završeno snimanje kratkog filma „Čovek iz Tehnogasa“ o sukobu Miloševića i Stambolića

U Beogradu je završeno snimanje kraktometražnog igranog filma „Čovek iz Tehnogasa“. Reditelj i scenarista ove psihološke drame je debitant Vladimir Mančić. Projekat je podržan od strane Filmskog centra Srbije na konkursu za kratkometražni igrani film 2019. godine.

Film „Čovek iz Tehnogasa“ prati događaj iz januara 1970. godine kada se dva direktora preduzeća Tehnogas, Slobodan Milošević (glumi ga Nikola Rakočević) i Radoje Stefanović (Ivan Isailović) spremaju se za poslovni put u Niš, vozom.  Milošević se protivi, ali popušta pod pritiskom generalnog  direktora, Ivana Stambolića (Miloš Đurović). U vozu, raspravljaju o tekućim pitanjima vezanim za postrojenje u Nišu. Stefanović problemima pristupa obavešteno i diplomatski, dok Milošević nudi radikalna i kratkoročna rešenja. Stefanović mu tada savetuje da ne ulazi u politiku…  Sedamnaest godina kasnije, 1987. godine, u toku je Osma sednica CK SK Srbije, na čijem čelu je Slobodan Milošević. Radoje Stefanović, predsednik privredne komore, pripada gubitničkoj struji Ivana Stambolića, predsednika Srbije. U pauzi sednice, Milošević ubeđuje Stefanovića da odustane od govora. Uprkos pretnjama i obećanjima, Radoje ipak drži govor, što će za njega značiti političko samoubistvo.

Film „Čovek iz Tehnogasa“ producirali su Nikola Pantelić i Iva Ristić (iManagefilm d.o.o.), a Mančićevi saradnici iza kamere su direktor fotografije Bojan Rakić, scenograf Nikola Nikolić, kostimografkinja Dragica Laušević i maskerka Jasmina Banović. Pored Rakočevića, Đurovića i Isailovića, u filmu glumi i Goran Šušljik.

Novi datumi održavanja FEST-a

49. FEST od 7. do 16. maja

Imajući u vidu trenutne epidemiološke okolnosti i zdravlje publike, gostiju i festivalskog tima koje je na prvom mestu, Odbor FEST-a je doneo odluku da se predstojeće, 49. izdanje Beogradskog Međunarodnog Filmskog Festivala FEST održi u novom terminu, od 7. do 16. maja 2021. godine.

Da podsetimo, FEST se priprema i odigraće se pod sloganom „Povratak u budućnost“ sa namerom da kao najveća i najpoznatija filmska manifestacija u zemlji i regionu, doprinese značajnijem povratku publike u bioskope koji su bili i treba da ostanu glavna karika kinematografije.

Ovogodišnji program predstaviće više od 70 premijernih filmova najnovije svetske i srpske produkcije u nekoliko programskih celina, koje će publika moći da prati u salama Sava Centra, Kombank dvorane, Doma omladine Beograda i Cineplexx Galerija Belgrade.

CEBEF kao organizator festivala napominje da će se programi održavati uz dosledno poštovanje svih mera Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19, i poziva publiku FEST-a da se u međuvremenu prijavi za vakcinaciju, kao najsigurniji vid zaštite od virusa.

Informacije o početku i načinu prodaje karata za 49. FEST kao i prvoj konferenciji za medije na kojoj će biti predstavljen program biće naknadno objavljene.  

Kultni filmovi svetske kinematografije ponovo na FEST-u

Na predstojećem, 49. izdanju Međunarodnog filmskog festivala – FEST koji će biti održan od 2. do 11. aprila, jedna od programskih celina biće posvećena kultnim filmovima koji su obeležili prethodne edicije festivala. U okviru selekcije „FEST-ovih 50”, u velikoj dvorani Sava Centra biće prikazano devet ostvarenja: „Odiseja u svemiru” Stenlija Kjubrika, „Limeni Doboš” Folkera Šlendorfa, „Smrt u Veneciji” Lukina Viskontija, „Zmijsko Jaje” Ingmara Bergmana, „Ponoćni kauboj” Džona Šlezingera, „Andrej Rubljov” Andreja Tarkovskog, „Tristana” Luisa Bunjuela, „Borsalino” Žaka Dereja” i „Beti Blu” Žan Žaka Benea.

Film „Odiseja u svemiru” Stenlija Kjubrika prikazan je na prvom izdanju FEST-a 1971. godine. Radnja prati putovanje na Jupiter s računarom HAL-om 9000 nakon otkrića tajanstvenog crnog monolita koji utiče na ljudsku evoluciju. Film se bavi temama egzistencijalizma, ljudske evolucije, tehnologije, veštačke inteligencije i vanzemaljskog života. „Odiseja u svemiru” nominovana je za četiri Oskara, a ovenčala se jednim, dodeljenim za vizuelne efekte. U narednim decenijama film je stekao kultni status, a kritičari i filmski stvaraoci ga smaraju jednim od najuticajnijih filmova svih vremena.

„Ponoćni kauboj” Džona Šlezingera, u kome su kultne uloge ostvarili Džon Vojt i Dastin Hofman, još jedan je film prikazan na prvom izdanju FEST-a. Glavna glumica u filmu, Silvija Majls, ujedno je bila i prva pristigla gošća u istoriji ove manifestacije. Šlezingerov film, čija se radnja odvija oko prijateljstva naivnog žigola u Njujorku (Vojt) i sitnog prevaranta (Hofman), svojevremeno je dobio Oskara za najbolji film, najbolju režiju, i najbolji adaptirani scenario.

Filmsko ostvarenje „Limeni doboš” Folkera Šlendorfa na FEST-u je prikazan 1980. godine, ubrzo nakon što je dobio najveća priznanja u svetu filma: Zlatnu palmu u Kanu i Oskara za najbolji film van engleskog govornog područja. Nastao po romanu Gintera Grasa, film prati život Oskara Macerata koji odlučuje da nikad neće odrasti, u godinama uspona nacizma i Drugog svetskog rata. Reditelj Folker Šlendorf je u 21. veku bio rado viđen gost FEST-a, pa je tako Beograd posetio 2001. i 2008. godine. U programu „FEST-ovih 50”, publika će moći da vidi „Director’s cut” verziju filma produženu za 20 minuta, po originalnoj viziji autora.

Ostvarenje „Andrej Rubljov” slavnog ruskog reditelja Andreja Tarkovskog  imalo je svetsku premijeru 1966, a prvi put je prikazano na FEST-u 1973. godine. Film zasnovan na životu istoimenog ruskog slikara ikona iz 15. veka, ponovo se našao na FEST-u 2008. godine kada je održana projekcija restaurisane verzije. Tim povodom je gost Beograda i festivala bio ruski snimatelj Vadim Jusov, koji je radio i na originalnoj verziji filma.

Film „Smrt u Veneciji” u režiji Lukina Viskontija prikazan je na FEST-u 1973. Ova adaptacija istoimene pripovetke Tomasa Mana osvojila je posebno priznanje na festivalu u Kanu dve godine ranije. „Tristana” legendarnog Luisa Bunjuela, sa Katrin Denev u glavnoj ulozi (koja je posetila FEST 2005. godine), našla se na čuvenom prvom izdanju festivala, kao i „Borsalino” Žaka Dereja sa Žan-Pol Belmondom i Alenom Delonom u vodećim rolama, kao jedan od najuspešnijih gangsterskih filmova u istoriji francuske kinematografije. Erotska psihološka drama „Beti Blu” Žan Žaka Denea (1986.) bio je jedan od filmova koji su obeležili osamdesete godine na FEST-u.

Međunarodni filmski festival – FEST se ove godine održava pod sloganom „Povratak u budućnost”, sa namerom da kao najveća i nadaleko poznata filmska manifestacija u zemlji i regionu, doprinese ponovnom oživljavanju bioskopskih platna i povratku filmske publike u bioskope. Organizator je Centar beogradskih festivala (CEBEF), pod pokroviteljstvom Grada Beograda i uz podršku Ministarstva kulture i informisanja.  FEST će ove godine biti održan uz poštovanje svih mera Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19. Organizacionom timu festivala je prioritet zdravlje i bezbednost kako publike, tako i gostiju i festivalskog tima.

Informacije o prodaji karata za 49. Međunarodni filmski festival – FEST biće naknadno objavljene.  

49. FEST – POVRATAK U BUDUĆNOST

Od 2. do 11. aprila u Beogradu

Predstojeći, 49. Međunarodni filmski festival – FEST, održaće se od 2. do 11. aprila 2021, u organizaciji Centra beogradskih festivala (CEBEF), pod pokroviteljstvom Grada Beograda i uz podršku Ministarstva kulture i informisanja.

Festival se ove godine održava pod sloganom „Povratak u budućnost“ sa namerom da kao najveća i nadaleko poznata filmska manifestacija u zemlji i regionu, doprinese ponovnom oživljavanju bioskopskih platna i povratku filmske publike u bioskope.

Direktor CEBEF-a Damir Handanović je izjavio da je CEBEF uprkos teškim trenucima sa kojima se ceo svet suočio, ostao istrajan u nameri da svojoj vernoj publici prikaže najnovija ostvarenja savremene kinematografije. Istakao je da je od velikog značaja za Beograd održavanje ovakvog kulturnog događaja u vremenima kada je u većini zemalja Evrope na snazi potpuna blokada.

,,S posebnom pažnjom selektovan, ovogodišnji festivalski program predstaviće više od 70 premijernih filmova najnovije svetske kinematografije u 7 programskih celina, koje će publika moći da pogleda u bioskopskim salama Sava Centra, Kombank dvorane, Doma omladine Beograda i Cineplexx-a. Posebno nam je značajno što će sledeća godina biti u znaku 50. FEST-a, a u susret jubileju ove godine FEST-ova publika imaće prilike da na velikom platnu Sava Centra pogleda kultne filmove koji su obeležili prethodne edicije festivala u okviru programa FEST-ovih 50″, zaključio je Handanović.

Na svečanom zatvaranju FEST-a, 11. aprila u udarnom terminu u Sava Centru, premijerno u Srbiji biće prikazana nova, premontirana verzija filma „Kum 3” legendarnog reditelja Frensisa Forda Kopole, nastala povodom tridesetogodišnjice od prvog prikazivanja ovog ostvarenja. Poslednje poglavlje sage o porodici Korleone dobilo je i nov naziv: „Kum, Epilog: Smrt Majkla Korleonea“ (The Godfather, Coda: The Death of Michael Corleone), kojim Kopola odaje počast piscu i scenaristi Mariju Puzu, a uključuje naslov koji su prvobitno namenili za treći deo „Kuma”. Za potrebe nove verzije, Kopola je napravio nov početak i kraj filma, i prepakovao određene scene, kadrove i muziku.

Međunarodni filmski festival – FEST će ove godine biti održan uz poštovanje svih mera Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19. Organizacionom timu festivala je prioritet zdravlje i bezbednost kako publike, tako i gostiju i festivalskog tima.

Informacije o prodaji karata za 49. Međunarodni filmski festival – FEST biće naknadno objavljene.  

Svetska premijera filma „Kelti“ Milice Tomović u zvaničnom programu Berlinskog filmskog festivala

Obelodanjen je program predstojećeg izdanja prestižnog Berlinskog filmskog festivala, a mesto u zvaničnom programu Panorama izborio je i jedan srpski film, „Kelti“, prvenac rediteljke Milice Tomović na planu dugometražnog igranog filma, naravno, nastao uz podršku i Filmskog centra Srbije (FCS).

Kratak sinopsis glasi: Usred raspada zemlje, tri generacije, svi podjednako urnebesni i poremećeni, prisustvuju dečijoj kostimiranoj rođendnskoj zabavi.

O ovom svom filmu Milica Tomović je u rediteljskoj eksplikaciji rekla i sledeće:

–  „Kelti su porodična drama sa elementima komedije, pisana sa željom da se stvori zabavan, lud, nostalgičan i emotivan film za koji će publika poželeti da se nikada ne završi. To je film o nestanku jedne zemlje i gubitku identiteta koji su prikazani kroz tri različite generacije unutar jedne porodice i njihove svakodnevne rutine, a tokom priprema rođendanske zabave za najmlađu kćerku. Zamisao je bila da se se istovremeno pozabavim i svojim detinjstvom i svojim životom odrasle osobe i da, pružajući tačku gledišta osmogodišnjakinje na taj period, sebi obezbedim priliku da, sada kada sam i sama u tim njihovim godinama, u potpunosti razumem ono kroz šta su moji roditelji prolazili tada“.

Film je režirala Milica Tomović, koja je, uz Tanju Šljivar, i autorka scenarija. Producent filma je Vladimir Vasiljević, a izvršna producentkinja Jelena Radenković. Pomoćnica režije je Maša Nešković, direktor fotografije Dalibor Tonković. Film je montirala Jelena Maksimović, a za dizajn zvuka se postarao Jakov Munižaba. Scenografkinja je Marija Mitrić, kostimografkinja Maja Mirković dok je za šminku i masku zadužena Marija Kovačević Jovanović.

Uloge tumače: Dubravka Kovjanić, Stefan Trifunović, Nikola Rakočević, Milica Grujičić, Jelena Đokić, Slaven Došlo, Nada Šargin, Jovana Gavrilović, Olga Odanović, Jovan Belobrković.

Film je nastao u produkciji kompanije EED Productions iz Beograda, dok je koproducent kuća Film Danas.

Milica Tomović je režirala segment Diplomiranje u sklopu omnibusa Oktobar (2011), kao i neke od epizoda hvaljene i popularne televizijske serije Jutro će promeniti sve. Međutim, najprepoznatljivija je kao rediteljka i na međunarodnom planu zapaženog igranog filma Tranzicija (2016), koji je prikazan na festivalima u Torontu, Lokarnu, Kotbusu i na Kipru, a koji je  ovenčan glavnim nagradama u svojoj kategoriji na Martovskom festivalu i na Sarajevskom filmskom festivalu, gde je narađenem glasovitim Srcem Sarajeva, te na festivalu NDU u Libanu.

Prethodnih godina u istom programu Berlinskog filmskog festivala u domenu dugog metra prikazani su i filmovi Rekvijem za gospođu J. Bojana Vuletića (u pododeljku Panorama Special), Šavovi Miroslava Terzića i Otac Srdana Golubovića, dok su 2016. u takođe zvaničnom programu Forum bila uvrštena  ostvarenja Dubina dva Ognjena Glavonića i Vlažnost Nikole Ljuce, svi nastali zahvaljujući i podršci Filmskog centra Srbije.

Filmski festival u Berlinu ove godine održava se po 71. put, i to u periodu između prvog i petog marta.

Foto Milice Tomović: Irena Canić

Prizori iz filma ovde: https://we.tl/t-brZgkWJHrB 

Film Jasmile Žbanić “Quo Vadis, Aida?” ponovo dostupan na Ondemand.kinomeetingpoint.ba

Film Jasmile Žbanić “Quo Vadis, Aida?” ponovo se može gledati online, ekskluzivno na Ondemand.kinomeetingpoint.ba, gdje će film biti dostupan od četvrtka, 4. februara. Film se na OnDemand platformi kina Meeting Point može gledati u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori, Sloveniji, Sjevernoj Makedoniji i Kosovu. Cijena koda za film je 4,00 EUR za zemlje regije.

Iako zbog pandemije kina u 2020. nisu radila i još uvijek ne rade u punom kapacitetu, film Jasmile Žbanić je u prošloj godini u kinima u BiH postigao uspjeh koji nije nijedan drugi bh. film u posljednjih 10 godina. “Quo Vadis, Aida?”, kandidat Bosne i Hercegovine za nagradu Oscar® u kategoriji najboljeg međunarodnog dugometražnog filma, prvi je igrani film koji progovara o genocidu u Srebrenici.

U središtu radnje je Aida (Jasna Đuričić), nekadašnja profesorica koja u ljeto 1995. radi kao prevoditeljica za Ujedinjene narode u Srebrenici. Kada srpska vojska uđe u grad, 30.000 stanovnika Srebrenice, među kojima je i Aidina porodica, traži spas u bazi UN-a.

Režiju i scenarij potpisuje Jasmila Žbanić, a u filmu glume Jasna Đuričić, Izudin Bajrović, Boris Ler, Dino Bajrović, Emir Hadžihafizbegović, Boris Isaković, Raymond Thiry, Johan Heldenbergh i drugi.

Film je svjetsku premijeru imao na Venecija Film Festivalu (2020), gdje je osvojio tri nezavisne nagrade – organizacije UNIMED koja se dodjeljuje za najbolji film koji se bavi kulturnim razlikama i slobodom umjetničkog izražavanja, nagrada Brian Saveza racionalističkih ateista i agnostika te nagrada SIGNIS Svjetske katoličke organizacije za komunikacije; na festivalu u Antaliji film je osvojio nagradu za najbolji strani film, dok je na festivalu El Gouna osvojio Zlatnu zvijezdu za najbolji film, a Jasna Đuričić priznanje za najbolju žensku ulogu. Na Arras Film festivalu osvojio je nagradu Zlatni atlas za najbolji film, Specijalno priznanje na Jerusalem Film Festivalu, kao i tri nagrade na festivalu London Film Week – za najbolji film, najbolju rediteljicu (Jasmila Žbanić) i najbolju glumicu (Jasna Đuričić).

Film je nominovan za Independent Spirit Award.

IZ KRITIKA: “’Quo Vadis, Aida’ je film nakon kojeg se dugo šuti, a onda nazove najmilije tek da ih se pita kako su. Hoće li svijet, onaj naš i onaj ‘bijeli’, to htjeti shvatiti i htjeti gledati!? Ne bi bilo prvi put da svijet učini krivo.” – Novi list; “Ep o Srebrenici virtuozno je režiran, bez patetike i grešaka partizanskih filmova.” – Jutarnji list; “Aida nikako nije papirnata heroina i metafora svenarodne patnje. Nego žena preko noći bačena u žrvanj najbrutalnijeg mogućeg opstanka.” – Telegram.hr; “Priča o srebreničkoj tragediji čiji kraj je nemoguće dočekati bez suza u očima.” – Tportal; “’Quo Vadis, Aida?’ ne prepravlja historiju, već se fokusira na borbu žrtve.” – Variety; “Suštinski važno umjetničko djelo” – Variety; “Glumica Jasna Đuričić  je očaravajuća u glavnoj ulozi” – Hollywood Reporter; “Quo Vadis Aida? film koji doživljavate kao srčani udar” – Cineuropa; “Jasna Đuričić, fantastična” – Cineuropa; “Energija i strast svježeg, novog, direktnog pogleda Jasmile Žbanić na konflikt izbija iz svakog kadra” – Screen Daily; “Nadahnuti izbor srbijanske glumice Jasne Đuričić za lik Aide” – Screen Daily.

Na Ondemand.kinomeetingpoint.ba u februaru su dostupni i filmovi “Koncentriši se, baba” (Pjer Žalica, 2020, 92 min.) – film dostupan širom svijeta, kao i “Pun mjesec” (Nermin Hamzagić, 2019, 85 min.); te filmovi  “Otac” (Srdan Golubović, 2020, 120 min.) – film dostupan u Bosni i Hercegovini i Sloveniji i “Mare” (Andrea Štaka, 2020, 84 min.) – dostupan u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori, Sloveniji i Kosovu.

Kratki animirani film „Trkija” rediteljke Marije Vulić nastavlja festivalski pohod

U takmičarskom programu ovogodišnjeg izdanja cenjenog Međunarodnog filmskog i muzičkog festivala Kustendorf  na Mećavniku prikazan je i srpski kratki animirani film „Trkija” rediteljke Marije Vulić. Marija Vulić je, uz Isidoru Vulić, u slučaju ovog ostvarenja i animatorka, a film je nastao zahvaljući i podršci Filmskog centra Srbije.

Animirani film „Trkija“, nastao po motivima pripovetke Devojka brža od konja, bavi se fenomenom lepote i večite čežnje za njenom spoznajom, a nadahnut je i ovim citatom nobelovca Ive Andrića: „Lepota je vidljiva, ali nedostižna i nezadrživa; ne da se uhvatiti, ne može se ukrasti, nema se za što kupiti, niti se može od ljudi oteti ni od Boga izmoliti; kao priviđenje je, nestvarno i kratkoveko, a draže od svega sto je živo, stvarno i nadohvat ruke.”

U središtu priče je predanje o pokušaju da se lepa devojka zadobije pobedom na trci. Devojka je neobičnog porekla i još neobičnije lepote. Ona prosce izaziva na trku do zlatne jabuke, uz obećanje da će poći za onoga ko je u trci pobedi ali i uz pretnju da će svi stradati ako ona do cilja stigne prva. Кroz niz fantazmagoričinih i metaforičkih  slika o stvaranju njene natprirodne lepote i situacija tokom same trke,  između devojke i prosaca , dolazimo do trenutka kada možemo zaključiti da lepota ne može pripasti pojedincu, da se ne može uzeti.

Više od narativnog konteksta i fabularno-sadržinske osnove pripovetke, ovo je, kažu, univerzalna tema spoznaje prirode sveta i pojava koje nas okružuju. Ideja autora je da kroz umetnost filma i animacije kreativno nadogradi  tema i aktuelizuje vrednosti naše narodne književnosti.

Marija Vulić je o ovom svom filmu rekla sledeće:

„Prvobitna ideja samog projekta i opredeljanja za animiranu interpretaciju narodne pripovetke, koja je ubraja u bisere našeg usmenog narodnog predanja, bila je da se deci školskog uzrasta približe vrednosti  narodne baštine i pomogne u tumačenju i prepoznavanju vrhunskih umetničkih dostignuća. Dakle film je mogao da bude svojevrsno pomoćno sredstvo koje bi deca mogla da koriste u nastavi.

Naravno, ta ideja se zadržala, ali je čitav rad na filmu, za mene lično, vremenom prerastao u osetljiv stvaralački proces i vrlo emotivan doživljaj. Sklona sam da kažem da sam na neki način proživela  film i da sam delila sudbinu jednog od junaka, carevog sina, tako upornog u pokušaju da se približi lepoti. Кako se on u trci za devojkom susretao da brojnim izazovima i preprekama koje mu je ona postavljala, tako sam i ja stalno nailazila na teškoće u vizuelnom rešavanju scena i slika, u stvaranju filma. Priča je narodna, tema je lepota i to natprirodna lepota. Кakva bi to trebalo da bude vizuelizacija a da ne degradira misao o lepoti, da je ne banalizuje ili suviše odredi? Кako da izbegnemo zamku ilustrativnosti? Dakle animacija bi morala da bude apstraktna, uzbudljiva i obmanjujuća, kao i sama devojka.  Opredelile smo se za stop trik animaciju predmeta iz naše tradicije, preslica, vretena, veženih stolnjaka, naćvi, medenjaka… Namera je bila da se ti stari predmeti stave u novi kontekst, novo vizuelno promišljanje i da se putem filma ukaže na njihovu lepotu, lepotu našeg kulturnog nasleđa uopšte. Nije bilo lako staviti predmete u službu naracije, ali time je izazovi bio veći.

Na kraju narodne priče, devojka mistično isčezava, i prpovedač kao da nam poručuje da je lepota tajna ukoju je nemoguće prodreti, lepota se ne može osvojiti, posedovati. Ne može pripasti pojedincu. Mi smo htele da postavimo pitanje može li se spoznati? Devojka u našem filmu samo donekle isčezava, ona ostaje kao segment prirode, u vidu sunca koje obasjava put nesrećnom princu. Možemo reći da je lepota svuda oko nas, samo je treba znati prepoznati. Suštinski to nije priča o osvajanju lepote, nego o njenom spoznavanju, o obogaćivanju sopstvenog duha.  Rad na Trkiji bio je upravo to – obogaćivanje sopstvenog duha i života. Kratkoća i jezgrovitost pripovetke, ritam i slikovitost čine odličan predložak i estetski okvir za jedan animirani film, sa druge strane etičko značenje književnog dela I svevremenost ideje pružaju povod i imaju opravdanje za novo vizuelno promišljanje“.

Film je režirala Marija Vulić, animatorke su Isidora Vulić i Marija Vulić, Dizajn zvuka i muzike je zasluga Aleksandra Saše Ćirova iz Rusije. Naratorka je Radmila Tomović, a za postprodukciju slike zadužen je bio Vladan Obradović. Film je nastao pod okriljem produicentske kuće „Jafilm“ iz Jagodine.  Film je podržao Filmski centar Srbije, a podršku su pružili i Кulturni centar Jagodina i Zavičajni muzej Jagodina.

Film je do ovog trenutka prikazan i na ovim festivalima:  Kratka forma Gornji Milanovac 2020 (Trkija je tu osvojila Granpri) Balkanima evropski festival animiranog filma u Beogradu ( nagrada za najbolji srpski animirani film), Picollo Animazione Festival u Italiji (nagrada za najbolji film u kategoriji Poezija i animacija), kao i na međunarodnim festivalima animacije Banja Luka 2020, Animanima Čačak, Animateka, Ljubljana…

Međunarodna inicijativa RE-ACT podržala dva filmska projekta iz Srbije

Nakon šest selekcionih krugova tokom 2020. godine, međunarodna inicijativa RE-ACT odabrala je projekte novih filmova srpskih autora – “Oče naš” Gorana Stankovića i “Taj zvuk u tišini” Srđana Keče, među osam projekata koji najviše obećavaju, i podržala ih sa po 10.000 evra.

Projekat filma Gorana Stankovića, u produkciji kuće This and That Productions, ranije je bio poznat kao “Crna reka”, a pod tim naslovom je u maju 2019.  godine podržan na FCS-ovom konkursu za Sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih debitantskih igranih filmova. Projekat flma Srđana Keče, u produkciji Non-Aligned Films,  u julu 2020. godine podržan je na FCS-ovom konkursu za Sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih dokumentarnih filmova.

RE-ACT je inicijativa koju su 2015. godine pokrenuli Hrvatski audiovizuelni centar, Audiovizuelni fond Furlanije-Julijske krajine i Slovenski filmski centar, a kojoj se 2019. pridružio i Filmski centar Srbije. Namenjen je filmskim stvaraocima i producentima koji žele da unaprede bliže veze sa Hrvatskom, Furlanijom-Julijskoj krajinom (Italija), Slovenijom i Srbijom, a čiji je cilj razvoj novih audiovizuelnih projekata i podsticanje međunarodnih koprodukcija.

Hit komedija Pjera Žalice “Koncentriši se, baba” sa Mirom Banjac u glavnoj ulozi dostupna online

Hit komedija Pjera Žalice “Koncentriši se, baba” sa najpoznatijim glumcima regije, dostupna je online za gledatelje širom svijeta na OnDemand platformi kina Meeting Point: Ondemand.kinomeetingpoint.ba.

U filmu glume Mira Banjac, Jasna Žalica, Emir Hadžihafizbegović, Alma Prica, Jadranka Đokić, Vedrana Božinović, Admir Glamočak, Dženita Imamović, Bane Popović, Izudin Bajrović, Dino Sarija…

Nakon filmova “Gori vatra” (2003) i “Kod amidže Idriza” (2004), bh. redatelj Pjer Žalica je sa svojim trećim igranim filmom “Koncentriši se, baba” treći put otvorio Sarajevo Film Festival (2020). Prošlogodišnji Sarajevo Film Festival otvoren je svjetskom premijerom ovog filma koji je zabilježio rekordnu gledanost: u prva dva sata gledalo ga je skoro 14.000 ljudi u 42 zemlje.

“Komedija zaista jeste delikatan žanr. Nasmijati publiku a ne biti banalan je stvarno komplicirano. Nije teško proizvesti smijeh kao fiziološku reakciju, ali nasmijati publiku a zadržati smisao, težinu, to je komplicirano. Međutim, ja to jako volim. Mislim da mi tako komuniciramo u životu, mi smo duhoviti ljudi. Nažalost, znamo nekad biti i brutalni. Nekad u tom cinizmu znamo otići u krajnost u kojoj to prestaje biti humor a postaje izrugivanje. U balansu između oštrijeg cinizma a da ne pređete u izrugivanje, to je prostor u kojem se najviše volim nalaziti, koliko god da je riskantno”, rekao je Žalica uoči svjetske premijere u festivalskoj emisiji SFF Talks, koja je gledateljima također dostupna uz film na Ondemand.kinomeetingpoint.ba.

Radnja filma događa se u aprilu 1992. godine. Brojna se porodica, razbacana po cijeloj Jugoslaviji, okuplja u Sarajevu oko odra stare majke. Baba nije dobro, ali se prognoza porodičnog ljekara da je njena smrt pitanje minuta pretvara u sate, pa onda dane. Počinju spletke, prevare i trvenja oko nasljedstva koje će ostati iza starice, a naročito oko velike porodične kuće u Sarajevu. Baba i posljednim uzdasima svojski učestvuje u tome, a možda je upravo to i održava u životu…

“U širem kontekstu jasna je asocijacija na raspad Jugoslavije, ali dok smo radili nismo tražili paralele. Bili smo potpuno fokusirani na porodicu, imali smo osjećanje da radimo ‘Gosford Park’, znajući da je taj mikrosvijet koji pravimo neka vrsta alegorije na širu sliku svijeta u kojoj smo živjeli prije million godina i koja je nestala. Jedan filmski kritičar mi je rekao da je ovo priča koja prethodi priči ‘Gori vatra’. Kad smo analizirali tekst, i kad sam radio kraj ovog filma, činilo mi se kao da ću sad zaroniti, a onda će ‘Gori vatra’ izroniti. Odavno ovu priču imam”, rekao je Žalica u emisiji SFF Talks.

Na Ondemand.kinomeetingpoint.ba dostupni su i filmovi “Pun mjesec” Nermina Hamzagića – dobitnik Ekumenske nagrade žirija i nagrade za najboljeg glumca (Alban Ukaj) na festivalu u Cottbusu, Njemačka; nominacija za Evropsko otkriće godine 2020 Evropske filmske akademije – dostupan gledateljima širom svijeta; film “Mare” Andree Štake, dobitnik Srca Sarajeva za najbolju glumicu Sarajevo Film Festivala 2020 (Marija Škaričić) i nagrade CICAE, te film “Otac” Srdana Golubovića, dostupan gledateljima u Bosni i Hercegovini i Sloveniji.

Prijavi se na ondemand.kinomeetingpoint.ba (https://ondemand.kinomeetingpoint.ba/) i gledaj film u kućnoj atmosferi!

Potpisan protokol o saradnji Filmskog centra Srbije, Radio-televizije Srbije i Telekoma Srbija

U sredu, 13. januara, u Beogradu je potpisan Protokol o saradnji Filmskog centra Srbije, Radio-televizije Srbije i Telekoma Srbija. Saradnja uspostavljena ovim Protokolom ima za cilj formiranje i razvoj zajedničke i efikasnije kontrole namenskog trošenja sredstava od strane dobitnika sredstava FCS-a, RTS-a i Telekoma Srbija, kada dobitnik sredstava za potrebe snimanja TV serije koristi resurse i audio-vizuelne materijale istovremeno namenjene za potrebe snimanja filma, i obrnuto.

Potpisnici protokola će sa ovim ciljem formirati Zajedničku komisiju za pravdanje sredstava, u kojoj će svaka imati po jednog predstavnika. Ova komisija će kontrolisati ugovore o (su)finansiranju TV serije ili filma, budžete produkcije, vremenski plan realizacije, ugovore dobitnika sredstava sa glumcima i tehničkim ekipama TV serije ili filma, sva izvršena plaćanja, kao i drugu dokumentaciju od značaja za proizvodnju ovih sadržaja.

Protokol je nastao imajući u vidu da se u proizvodnji televizijskih serija često koriste resursi i audio-vizuelni materijali koji su istovremeno namenjeni za potrebe snimanja filmova čija je realizacija prethodno finansijski podržana od strane FCS-a, i obrnuto, zbog čega se potencijalno stvara problem prilikom kontrole i pravdanja namenskog utroška sredstava potpisnica Protokola. Ovaj dokument će predstavljati osnov za donošenje odgovarajućih pravilnika i uputstava na zajedničkom nivou, bliže definisati rad Zajedničke komisije, ali i razvijanje drugih mehanizama i aktivnosti na planu saradnje Filmskog centra Srbije, Radio-televizije Srbije i Telekoma Srbija.

Srpski projekti na predstojećem koprodukcionom marketu u Trstu

I ove zime od 25. do 28. januara u sklopu predstojećeg 32. izdanja Filmskog festivala u Trstu biće održan koprodukcioni market WEMW (Kada istok sretne zapad – When East Meets West). Za ovo idanje pomenutog marketa u različitim  kategorijama odabrano je nekoliko srpskih projekata koji su trenutno u poodmakloj fazi postprodukcije.

U segmentu nazvanom Poslednja stanica: Trst (Last Stop Triest), viđenom za dokumentarne filmove u fazi poodmakle montaže je i projekat dugometražnog dokumentarnog filma Muzej revolucije autora Srđana Keče. U dve rečenice izložen, sinopsis glasi: u ostacima napuštenog utopijskog projekta raste neobično prijateljstvo između jedne devojčice i jedna starice. Kada grad počne da briše prostore u kojima one žive, nazire se kraj detinjstvu i snovima.

Film nastaje u produkciji filmske kuće UZROK, a u koprodukciji sa kućama Restart iz Zagreba i nutprodukce iz Praga. Producenti su Vanja Jambrović i Srđan Keča. Projekat filma predstavljan je i nagrađivan na nizu pičing foruma: IDFA Forum, DOK Leipzig Co-production Market, Beldocs In Progress (gde je osvojio postprodukcijsku nagradu), Zagreb Dox Pro (gde je osvojio nagradu HBO Europe), East Doc Forum (gde je osvojio glavnu nagradu East Doc Platform) i CineLink Industry Days (gde je osvojio postprodukciju nagradu Digital Cube), a osvojio je i podršku čuvenog Fonda Sandens (Sundance). Muzej revolucije je prethodno podržan sredstvima za produkciju Filmskog centra Srbije, HAVC i Češkog filmskog fonda, sredstvima za razvoj MEDIA Fonda Evropske komisije, kao i od strane televizijskih kanala Al Jazeera Documentary Channel i RTL GEO. Premijera filma se očekuje u 2021. godini. Srđan Keča je autor zapaženih i nagrađivanih dokumentarca Mirage  (2011) i Pisma ocu (2011).

U isti segment ovog koprodukcionog marketa uvršten je i projekat jedne manjinske srpske koprodukcije – u pitanju je projekat dugometražnog dokumentarnog filma Pomirenje (ranijeg radnog naslova Krvna osveta) autorke Marije Zidar, koji nastaje kao koprodukcija Slovenije, Srbije i Crne Gore. Na ovoj koprodukciji rade  producentske kuće Vertigo (Slovenija), Film House Baš Čelik (Srbija) i Seagull Entertainment (Crna Gora), Ovaj projekat je  ranije izborio podršku i Slovenačkog filmskog centra, Filmskog centra Srbije i Filmskog centra Crne Gore.

Kratak sinopsis: Ubistvo mlade žene postaje okidač za ovu balkansku dramu u čijem su središtu ponos, moć i porodične tajne. Njen ubica je osuđen i poslat u zatvor, ali pred ocem žrtve je baština prastare albanske tradicije – krvna osveta. On mora da ili oprosti kćerkino ubistvo ili da ubije člana ubičine porodice.  Grupa lokalaca posreduje, a njih predvodi bivši agent tajne službe iz glavnog grada. Pod  krinkom rituala oni vrše pritisak na oca da oprosti kako bi bila izbegnuta katastrofa. Ali možda i za posrednike ima nekakve koristi od ove tragedije.

A za kategoriju This is IT, segment fokusiran na projekte igranih filmova u fazi izrade i postprodukcije, izabran je projekat srpskog filma Mrak scenariste i reditelja Dušana Milića. U pitanju je filmska koprodukcija Srbije, Danske, Bugarske, Grčke i Italije, sa pričom nadahnutom istinitom porodičnom dramom srpske porodice na Kosovu i Metohiji. Radnja psiho-horora Mrak se dešava u vreme martovskog pogroma na Kosovu i Metohiji nakon Uskrsa 2004. godine. Film obrađuje temu života u stalnom strahu srpske devojčice Milice koja, nakon što su joj otac i ujak nestali, ostaje sama sa majkom i dedom u sablasnoj kući. Porodicu čuvaju prijateljski nastrojeni pripadnici italijanskog KFOR-a čija prekomanda, ipak, menja sve…

Direktor fotografije je Kiril Prodanov, scenograf  Mile Jerermić, dizajner zvuka Kristijan Eidnes Andersen (čest saradnik Larsa fon Trira i Nikolasa Vindinga Refna), muziku će komoponovati Stefano Belon, dok će film montirati Janis Halkiadakis. U filmu se, osim Slavka Štimca (deda Milutin), Danice Ćurčić (ćerka Vukica) i malene debitantkinje Mione Ilov (devojčice Milice), pojavljuju i Nikola Rakočević (sveštenik Dositej), makedonski glumac Kole Angelovski (monah Živan), Slaviša Čurović (Blagoje) i bosanska glumica Slađana Bukejlović (učiteljica Dobrinka). Tu je i Flavio Parenti, italijanski glumac zapažene umetničke biografije koji u srpskom Mraku tumačiti italijanskog vojnika KFOR-a Mauricija.

Srpski producenti Mraka su kuće Film Deluxe Int i This and That Productions,  producentkinja Snežana van Houwelingen, danski  koproducent je Space Rocket Nation, bugarski RFF Stefana Kitanova, italijanski A Lab Debore Desio, a grčki Graal Konstantina Staurianoua. Dušan Milić je autor filmova Jagoda u supermarketu, Guča i Travelator, kao i televizijskih serija Folk i Sumnjivo lice.

Autori fotografija iz filma Mrak: Kiril Prodanov i Jana Lozeva

Projekat „Pukotine u ledu“, novog filma Maje Miloš, podržan i u Italiji

Nakon uspeha na konkursima Filmskog centra Srbije (FCS), Slovenačkog filmskog centra, Filmskog fonda Holandije i programa MEDIA Kreativna Evropa, projekat novog dugometražnog igranog filma srpske rediteljke Maje Miloš, naslovljen „Pukotina u ledu“, izborio je podršku i u Italiji, na konkursu tamošnje Direkcije za film i audiovizuelno stvaralaštvo (Direzione generale Cinema e audiovisivo). Pomenuta podrška iznosi 150 hiljada evra, a italijanski koproducent je kuća NIGHTSWIM S.R.L..

Prema u ovom trenutku dostupnim informacijama, sinopsis pomenutog filma glasi: Marija je klizačica koja živi sa ocem, kamiondžijom, na obodu Beograda. Skrhana bolom zbog gubitka majke koja je umrla tri godine ranije, ona ne može da izrazi svoju rasplamtalu seksualnost. Ona to doživljava kao veliku tajnu koja je progoni i oseća se bezvrednom. Marijin otac se zbližava sa ženom koja se potom useljava u njihovu kuću zajedno sa svoje dve kćerke. Marija podržava svog oca ali shvata da ne može da veruje svojoj novoj maćehi.

U svojoj ekplikaciji autorka Maja Miloš je ovaj  projekat pojasnila i sledećim rečima: „Pukotina u ledu se bavi pitanjima integriteta žena u materijalistički i takmičarski ustrojenom svetu punom agresije. Film prati junakinjino intimno putovanje samoprihvatanja i integriteta, potcrtavajući obim degradacije i eksploatacije žena kroz razne društvene slojeve, s ciljem da na sirov način oslika stvaran život bez propratnog moralisanja. Narativni modeli bajki su uronjeni u savremenu priču kako bi se istražilo kako humanističke ideje bajki funkcionišu u današnjem svetu.“

Maja Miloš je diplomirala na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti. Učestvovala je u programu Berlinale Talent Campus, kao i u dokumentarističkom programu La Femis. Režirala je jedanaest kratkometražnih filmova, od kojih je većina nagrađena na nacionalnom i internacionalnom nivou. Njen prvi dugometražni film Klip (2012) prikazan je na međunarodnim filmskim festivalima u Roterdamu, San Sebastijanu, Torontu, Moskvi, Karlovi Varima, Solunu, Minhenu, Tansilvaniji, i osvojio je brojne nagrade, uključujući Nagradu Tigar u Roterdamu. Bila je članica žirija festivala u Roterdamu, Sarajevu, Karlovi Varima, Pančevu, Leskovcu. Radi kao asistentkinja na katedri filmske i televizijske režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Film „Quo Vadis, Aida?” Jasmile Žbanić dostupan još 7 dana na online platformi Kinomeeting Point

Zbog velikog interesovanja publike, film „Quo Vadis, Aida?”, bosanskohercegovačke rediteljke i scenaristkinje Jasmile Žbanić, dostupan je za gledaoce u Srbiji do 10. januara 2021. na onlajn platformi Kinomeeting point (Ondemand.kinomeetingpoint.ba).

Ostvarenje „Quo Vadis, Aida?” je na renomiranom filmskom sajtu Screen Daily nedavno uvršteno u Top 10 filmova 2020. godine po izboru kritičara Alana Hantera, koji radi za ovaj medij od 1990. i ko-direktor je Glazgov Film Festivala, a od svetske premijere na Venecijanskom filmskom festivalu početkom septembra, osvojilo je niz internacionalnih nagrada. Među poslednjima u nizu je specijalno priznanje na 37. Jerusalim Film Festivalu, održanom od 10. do 20. decembra, koje je dodelio renomirani žiri u sastavu – Pawel Pawlikowski, Joseph Cedar, Daniela Michel. Film „Quo Vadis, Aida” takođe je dobio i dve nagrade na Les Arcs filmskom festivalu u Francuskoj, završenom 26. decembra – Kristalnu strelu za najbolji film, kao i nagradu publike.  

Nakon premijernog prikazivanja u Veneciji film je dobio i tri nezavisne nagrade: organizacije UNIMED (Mediterranean university Union), nagradu Brian organizacije UAAR (Union of Agnostics and Rationalist), kao i nagradu SIGNIS asocijacije SIGNIS International (World Catholic Association for Communication). Na Antalija Film Festivalu, „Quo Vadis, Aida?” je oktobra ove godine dobio nagradu za najbolji internacionalni igrani film. Na El Gouna Filmskom festivalu u Egiptu dobio je Zlatnu zvezdu za najbolji film, dok je Jasna Đuričić dobila nagradu za najbolju žensku ulogu.  Pre poslednjih priznanja u Izraelu i Francuskoj, „Quo Vadis, Aida?” je  nagrađen na 21. Arras film festivalu u Francuskoj, gde je dobio Gran Pri  „Zlatni atlas” za najbolji film, kao i tri nagrade na festivalu London Film Week u prestonici Engleske – za najbolji film, najbolju rediteljku (Jasmila Žbanić) i najbolju glumicu (Jasna Đuričić).

Ova ratna drama prati sudbinu Aide, nekadašnje profesorke, koja radi kao prevoditeljka za mirovne snage UN u Srebrenici. Kada srpska vojska preuzme vlast u gradu, njena porodica i hiljade stanovnika traže zaštitu unutar UN kampa. Kao insajder u pregovorima, Aida ima pristup svim informacijama i pokušava da spasi svoju porodicu od sigurne smrti. Glavne uloge tumače Jasna Đuričić, Izudin Bajrović, Raymond Thiry, Johan Heldenbergh,  Boris Isaković, Emir Hadžihafizbegović,  Boris Ler , Dino Bajrović i drugi.

Film je u bioskopskoj distribuciji u  Bosni i Hercegovini od oktobra, a i pored toga što još nije počelo prikazivanje na teritoriji Republike Srpske, pogledalo ga je skoro 11.000 ljudi. Takođe, „Quo Vadis, Aida?”  je odabran i kao bosanskohercegovački kandidat za nagradu Oskar.

Producenti filma su Damir Ibrahimović i Jasmila Žbanić (Deblokada, BiH), a film je realizovan u koprodukciji sa Coop99 (Austrija), Digital Cube (Rumunija), N279 Productions (Holandija), Razor Film (Nemačka), Extreme Emotions (Poljska), Indie Prod (Francuska) i Torden Film (Norveška), u partnerstvu sa Radio-televizijom Bosne i Hercegovine, turskom TRT, nemačko-francuskom TV ARTE/ ZDF i austrijskom ORF. Partner filma je Radio Televizije Bosne i Hercegovine, u realizaciju filma su uključeni i Turska TRT, njemačko-francuska TV ARTE/ ZDF i austrijski ORF.

Postignuća i uspesi Filmskog centra Srbije i srpskog filma u 2020. godini

I pored objektivnih teškoća koje su doneli izazovi pandemije, Filmski centar Srbije je tokom 2020. zabeležio brojne uspehe i ostvario zacrtani plan, tako postavši jedna od malobrojnih institucija u Srbiji koja je sprovela u delo sve planirane konkurse, a uz to i jedini fillmski centar u okruženju koji je uspeo da realizuje planirano, sa minimalnim umanjenjem budžeta.

Gordan Matić, koji je od jula 2019. na čelu FCS-a, rezimirao je trenutnu situaciju sledećim rečima: „U verovatno najtežoj i najizazovnijoj godini ovog veka FCS je uspeo da obezbedi svim stvaraocima i filmskim radnicima mogućnost planiranja i kreiranja svojih filmova. Smatram to zaista velikim uspehom. Mnoge porodice vezane za kreativnu industriju i film moći će bezbrižnije da očekuju naredne, nadamo se mirnije, godine. Moram istaći da je FCS uz izuzetne napore svih zaposlenih i Upravnog odbora sproveo sve konkurse koji su bili planirani za 2020. i to povećavši obim ulaganja u kvalitet i kvantitet domaće proizvodnje. Po tome smo jedna od retkih Institucija u ovom delu Evrope.  FCS je bio otvoren sve vreme prvog i drugog talasa pandemije, i prvi pokrenuo i predlagao rešenja Vladi i ministarstvima za pomoć svim sektorima umetničkog stvaralaštva. Veoma sam ponosan na sve zaposlene i njihovo angažovanje tokom ovog perioda.“ 

Konkrusi Filmskog centra Srbije

FCS je realizovao po planu sve konkursne aktivnosti u ovoj kalendarskoj godini. Na 29 konkursa raspisanih u 2020. podržano je čak 166 projekata, a sa sredstvima u ukupnom iznosu od 724.500.000 dinara. U opticaju su bile 22 konkursne kategorije, a između ostalog, podržano je 18 srpskih igranih dugometražnih filmova i 13 srpskih dugometražnih dokumentarnih filmova (što je najveći broj podržanih dugometražnih filmova u istoriji FCS-a), kao i brojni drugi projekti u okviru kratkog metra, manjinskih koprodukcija, razvoja… S druge strane, samo tokom prve polovine decembra, podršku na inostranim fondovima izborilo je nekoliko projekata ovdašnjih celovečernjih igranih filmova –  „Priča o Fateme“ Vuka Ršumovića (na konkursu panevropskog fonda Eurimaž), „Pukotina u ledu“ Maje Miloš  (na konkrsu Filmskog fonda Holandije), „Lost Country“ Vladimira Perišića (na konkursu Hrvatskog audiovizualnog centra).

Izdavačka delatnost Filmskog centra Srbije

Tokom 2020. godine, u okviru izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije, objavljeno je sedam odlično prihvaćenih knjiga o sedmoj umetnosti: „Piščevo putovanje: Mitska struktura za pisce“, Kristofera Voglera, prva dva toma sabranih dela čuvenog srpskog sineaste Branka Vučićevića (1944–2016): „Тo je najlepši film koji sam ikada gledao“ i „Ma sve su to samo komedije sa plakanjem“), antologija Slobodana Šijana „Pisci u bioskopu: Književna istorija naših filmskih doživljaja“, kao i knjige „Estetika avangardnog i eksperimentalnog filma: Telo, rod i identitet / Evropa – SAD – Srbija“ Ivane Kronje, „50 godina filmskog hita u srpskoj kinematografiji 1969-2019“ Marine Fafulić Milosavljević i „Pčelinjak u osinjem gnezdu“ –  monografija Bogdana Zlatića o stvaralaštvu reditelja Jovana Živanovića.

Obuka za deficitna zanimanja u filmskoj industriji

U saradnji sa Fakultetom dramskih umetnosti u Beogradu, po prvi put ove godine FCS je pokrenuo obuku za deficitna zanimanja u filmskoj industriji, za sekretarice i asistente režije. U narednom periodu biće organizovane i radionice za još četiri deficitarna zanimanja: rasvetljivač – gafer, scenski radnik – farmajstor, šarfer i švenker, za koje su već obavljeni prijemni razgovori, ali usled epidemiološke situacije u Srbiji iste se odlažu do daljnjeg.

Pomoć profesiji tokom pandemije Kovida-19

Filmski centar je bio prva institucija u Republici Srbiji koja je zatražila pomoć od nadležnih ministarstava za sve umetnike i stvaraoce. Na inicijativu Filmskog centra Srbije, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ sastavio je dokument sa merama zdravstvene zaštite i preporukama za bezbedno funkcionisanje filmskih produkcija tokom epidemije zarazne bolesti Kovid-19 u Republici Srbiji.

Protokol o saradnji Filmskog cennta Srbije i Srpske pravoslavne crkve

Filmski centar Srbije i Srpska pravoslavna crkva potpisali su protokol o saradnji, kojim se projektima podržanim od strane Filmskog centra Srbije olakšava pristup i korišćenje materijalnih, kulturnih i duhovnih dobara kojima raspolaže Srpska pravoslavna crkva, a koji su neophodni za njihovu realizaciju.

YouTube kanal Filmskog centra Srbije

Filmski centar Srbije je tokom vanrednog stanja pokrenuo YouTube kanal na kome je od marta do juna 2020. prikazano oko 50 srpskih filmova, a kanal je zabeležio više od 15.000 individualnih poseta i pregleda i 9.000 pratilaca.

Najuspešniji srpski filmovi u 2020.

 „Otac“ Srdana Golubovića je prikazan u okviru „Panorame“, zvaničnog programa 70. izdanja Berlinskog filmskog festivala, tom prilikom osvojivši čak dve nagrade.

„Oaza“ Ivana Ikića prikazana je i nagrađena na 77. Venecijanskom filmskom festivalu: Ikićevoj režiji je, kao najboljem evropskom filmu u selekciji „Dani autora“, pripala prestižna Nagrada „Europa Cinemas Venice Label“.

U zvaničnu selekciju 73. Filmskog festivala u Kanu uvrštena je i jedna srpska manjinska koprodukcija –film „Suton“ litvanskog reditelja Šarunasa Bartasa, a kultni klasik „Ko to tamo peva“ (1980) Slobodana Šijana prikazan je u zvaničnom programu „Kan klasik“ u okviru 73. Kanskog filmskog festivala.

„Moj jutarnji smeh“, debitantski celovečernji igrani film scenariste i reditelja Marka Đorđevića, prikazan je u zvaničnom delu programa 49. Međunarodnog filmskog festivala u Roterdamu.

Od dokumentarnih filmova koje je podržao FCS, zapažen uspeh je imao kratkometražno ostvarenje „A sad se spušta veče“. Film Maje Novaković prikazan je na gotovo 100 festivala, osvojivši više od 30 nagrada i kvalifikujući se za nominacije za nagradu BAFTA i nagradu Oskar. Zapažen festivalski pohod imao je i  ima i najnoviji dokumentarni film Mladena Kovačevića – „Srećan Božić, Jivu!“.

Iako je poseta bioskopima znatno opala, 2020. godina je iznedrila i jedan domaći bioskopski hit: „Vikend sa ćaletom“ Miroslava Momčilovića je za prva dve meseca prikazivanja, i to usled za to nimalo zgodne oklobosti, pogledalo oko 50.000 gledalaca.

Umetnički savet Filmskog centra Srbije

Na inicijativu direktora Filmskog centra Srbije Gordana Matića, Upravni odbor ove institucije osnovao je Umetnički savet Filmskog centra Srbije. Za članove saveta imenovani su glumci Mirjana Karanović i Predrag Miki Manojlović, filmski reditelj i publicista Đorđe Kadijević, direktor fotografije Predrag Popović i Gordan Matić, direktor Filmskog centra.

Mreža kinoprikazivača Srbije

Osnivačka skupština Mreže kinoprikazivača Srbije, koja je formirana Memorandumom o saradnji potpisanom u Filmskom centru Srbije decembra prošle godine, održana je 17. i 18. novembra 2020. godine. Do sada je Mreži, na osnovu ovog dokumenta, pristupio 41 prikazivač.

Planovi za 2021. godnu

Filmski centar Srbije se već uveliko priprema za godinu pred nama. FCS sluša savete struke, tako da priprema unapređenja konkursa, a na osnosu sugestija strukovnih udruženja. U pripremi i planu su novi konkursi: Konkurs za razvoj projekta zasnovanom na književnom delu domaćeg autora (prvi konkurs ovog tipa u ovom delu sveta), i Pozivni konkurs za renomirane srpske autore (reditelji stariji od 65 godina čiji su prethoni filmovi učestvovali u Kanu, Veneciji i/ili Berlinu). Pred potpisivanjem su dva važna sporazuma: Sporazum sa Italijom o koprodukcijama i distribuciji  i Ugovor o saradnji sa Ministarstvom odbrane. Pored saradnje sa Fakultetom dramskih umetnosti na obici kadra za deficitna zanimanja u filmu koja se nastavlja, FCS planira da tokom sledeće godine, a u zavisnosti od epidemiološke situacije, organizuje sa inostranima partnerima obuku za pirotehničare i kaskadere. U saradnji sa Domom omladine Beograda, FCS će tokom februara, marta, aprila i maja organizovati četriri tribine o identitetu srpskog filma u XXI veku na kojima će učestvovati renomirana imena iz sveta filmske kritike, istorije i teorije.

Premijera filma „Pejzaži otpora“ Marte Popivode u glavnom programu festivala u Roterdamu

Dugometražni dokumentarni film Marte Popivode, „Pejzaži otpora“ selektovan je za glavni takmičarski program 50. jubilarnog Internacionalnog filmskog festivala u Roterdamu (IFFR), koji će se održati u hibridnoj formi (uživo i onlajn) od 1. do 7. februara 2021.

Glavni takmičarski program, pod nazivom „Tiger Competition“ otkriva i podržava inovativne autore u usponu, čiji radovi pomeraju granice filma. Selekcija obuhvata 16 filmova iz celog sveta.

Fim „Pejzaži otpora“ beleži putovanje kroz sećanja antifašističke borkinje Sonje (97), jedne od prvih partizanki u Srbiji, koja je bila i među vođama pokreta otpora u Aušvicu. Dok Sonja priča, putujemo kroz pejzaže njene revolucionarne mladosti – šume i planine Srbije i blatnjavi teren Aušvica, zabeležene onako kako izgledaju danas – kao i kroz njen mali stan u centru Beogradu, gde živi sa mužem i mačkom. Kao sjajna pripovedačica, Sonja je u stanju da priča o događajima iz prošlosti bez „naknadne pameti”, čime nas direktno prenosi u tu specifičnu atmosferu i način razmišljanja koji su iznedrili antifašistički otpor u Jugoslaviji.

Protagonisti filma su Sofija Sonja Vujanović (Stanišić), Ivo Vujanović i Ivanka Maksović.

Scenario i režiju filma potpisuje Marta Popivoda, na scenariju i dramaturgiji radila je Ana Vujanović, direktor fotografije je Ivan Marković, montažerka Jelena Maksimović, dizajner zvuka Jakov Munižaba, dok je miks zvuka uradio Simon Apostolou.

Producenti Pejzaža otpora su Marta Popivoda i Dragana Jovović ispred producentske kuće „Teorija na Delu“ (Theory at Work) iz Srbije, kao i Jasmina Sijerčić ispred „Bocalupo Films“ iz Francuske.

Film je realizovan uz podršku Filmskog centra Srbije, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Rekonstrukcije Ženski fond, Medienboard-a Berlin-Brandenburg, ARTE France – La Lucarne i CNC – Centre National de la Cinématographie et de l’Image Animée.

Marta Popivoda (Beograd / Berlin) je filmska rediteljka, video umetnica i kulturna radnica. Njen rad istražuje tenzije između sećanja i istorije, kolektivnih i individualnih tela, kao i ideologije i svakodnevnog života, sa posebnim fokusom na antifašističke i feminističke potencijale jugoslovenskog socijalističkog projekta. U svom umetničkom stvaralaštvu i istraživanju, ona neguje kolektivne prakse, i dugi niz godina je bila članica kolektiva TkH (Teorija koja hoda). Popivodin prvi dugometražni dokumentarac, „Jugoslavija, kako je ideologija pokretala naše kolektivno telo“ imao je premijeru na 63. Berlinalu, a zatim je prikazan na brojnim međunarodnim i domaćim filmskim festivalima. Popivodin rad je predstavljen i u galerijama i muzejima, kao što su Tate Modern u Londonu, MoMA u Njujorku, M HKA u Antverpenu, Muzej moderne umetnosti u Ljubljani, Muzej savremene umetnosti u Beogradu itd. Popivoda je dobitnica prestižne nagrade za vizuelnu umetnost Berlin Art Prize, koju dodeljuje berlinska Akademija umetnosti, kao i nagrade za mlade umetnike Edith-Russ-Haus Award for Emerging Media Artist. Njen novi dugometražni dokumentarni film „Pejzaži otpora“ imaće premijeru na filmskom festivalu u Roterdamu IFFR 2021, u glavnom takmičarskom programu.

Vimeo link: https://vimeo.com/494231566

Podrška Hrvatskog audiovizualnog veća (HAVC) za nove filmove Vladimira Perišića i Igora M. Toholja

Na šestoj sednici Hrvatskog audiovizualnog veća (HAVC) u trećem sazivu, koja je održana u onlajn vidu, doneta je, između ostalih, i odluka o dodeli sredstava za podršku filmskih koprodukcija sa manjinskim hrvatskim udelom. Tom odlukom, podrška tog tela odobrena je i projektima novog dugometražnog igranog filma Vladimira Perišića, „Lost Country“, i kratkog eksperimentalnogfilma „Upload Memories“ Igora M. Toholja.

Lost Country, rečima reditelja, istražuje čulno, emocionalno i političko odrastanje glavnog junaka Stefana koji se nalazi u situaciji da bira izmedju vernosti porodici i sopstvenim uverenjima. Kroz portrete tri generacije jedne porodice, film je ujedno priča o istorijskoj i politickoj transformaciji jugoslovenskog drustva. 

Lost Country, ranije podržan i na konkursu Filmskog centra Srbije (FCS), nastaje u koprodukciji producentskih kuća Trilema (Srbija),  KinoElektron (Francuska) i Kinorama (Hrvatska). Kao i u slučaju prethodnog mu filma, višestruko nagrađivanog ostvarenja Ordinary People, Perišić i ovog puta sarađuje sa scenaristkinjom Alis Vinokur, inače, i scenaristkinjom zapaženog filma Mustang, ali i scenaristkinjom i rediteljkom filmova Disorder i Proxima.

Kako stoji u obrazloženju HAVC-a, Uploaded memories eksperimentalni je film strukturiran od niza kadrova koji su automatiovani kompjuterski generisanim algoritmom koji pravi njihov poredak. Reč je o digitalizovanim kadrovima Super 8 koji su lična  arhiva autora. Redatelj, manipulišući privatnim snimcima, reinterpretira proces sećanja. On postavlja pitanje da li je moguće napraviti mašinu koja može da virtuelno rekonstruiše proces sećanja, a krajnji ishod je vrlo začudna, nostalgična, mešavina kadrova koji u kombinaciji sa zvučnom slikom deluju upravo kao sećanje kakvo bi bilo ako bi bilo moguće da se ono preseli na filmsko platno.

Projekat je koprodukcija između Srbije i Hrvatske, a hrvatski koproducent je F.F. Produkcija. I ovaj projekat je (u julu ove godine) podržan na konkursu Filmskog centra Srbije, a ovdašnji producent je kuća Zero produkcija.

HAVC je ovom projektu odobrio podršku u iznosu od 35 hiljada kuna, dok je projekat novog filma Vladimira Perišića dobio podršku od 550 hiljada kuna.

Projekat novog celovečernjeg igranog filma Vuka Ršumovića izborio i podršku fonda Eurimages

Sasvim očekivano, a usled dobro poznatih okolnosti, 161. sastanak Upravnog odbora Fonda Eirimages, tela Saveta Evrope, održan je u onlajn vidu; tom prilikom, doneta je odluka da podršku ovog koprodukcionog fonda dobiju projekti 17  dugometražnih filmova, među kojima su su i projekat novog celovečernjeg igranog filma Vuka Ršumovića i jedna manjinska srpska koprodukcija – projekat filma Marka Šantića.

Projekat srpskog dugometražnog igranog filma „Priča o Fateme“ Vuka Ršumovića, koji u ovom terenutku nastaje kao koprodukcija Srbije, Italije i Hrvatske, dobila je podršku u iznosu od 115 hiljada evra. Projekat ovog filma (ranijeg naslova „Živi“), podržan je svojevremeno i na konkursu Filmskog centra Srbije. Ovo će biti drugi rediteljski rad u opusu Vuka Ršumovića, zasad najpoznatijeg po višestruko nagrađivanom i hvaljenom filmu Ničije dete.

U obrazloženju komisije koja je u maju 2017., na Konkursu Filmskog centra Srbije za sufinansiranje proizvodnje domaćih igranih filmova Upravnom odboru predložila da podrži i projekat ovog filma navedeno je sledeće: „ Živi Vukа Ršumovićа nа vrlo vešt i jedinstven nаčin, svedenim sredstvimа plete komplikovаnu sliku Evrope u vreme аzilаntske krize. Umesto već više putа reciklirаne perspektive strаdаlnikа, Ršumović nаjveću drаmu dаnаšnjice koristi kаo povod zа priču o nаmа sаmimа, Evropljаnimа, deci velike, аli umorne civilizаcije nа izdisаju, o tome kаkvi smo ljudi, kаkvi smo nа rečimа а kаkvi ustvаri. Frаktаlnа drаmаturgijа vodi nаs kroz osаm rаzličitih poglаvljа sа osаm rаzličitih glаvnih junаkа, svаki zаtrpаn svojim mаlim životimа, i svаki stаvljen pred isti test čovečnosti. Vuk Ršumović je svojim debitаntskim filmom Ničije dete postigаo uspeh nа kome bi mu i dаleko iskusniji аutori pozаvideli, а Živi deluje kаo logičаn nаstаvаk već jаsno uspostаvljene poetike аutorа, te se i od ovog filmа može očekivаti uspešаn festivаlski život, аli, zаšto dа ne, i pristojаn bioskopski rezultаt u nаšoj zemlji.“

A projekat filma Probudi me (Wake me) reditelja Marka Šantića, koprodukcij Slovenije, Hrvatske i naše zemlje, dobiila je podršku od 210 hiljada evra. Sredinom prošlog meseca projekat ovog filma zvanično je izborio podršku Filmskog centra Srbije. Tada je u obrazloženju komisije istaknuto i ovo: „Veoma aktuelna i važna tema ksenofobije i odnosa manjinske i većinske zajednice, pretočena u konkretnu i zanimljivu dramu glavnog junaka koji pod uticajem amnezije mora da se ponovo suoči sa svojim uverenjima i preispita ih.“

Projekat  Ršumovićevog filma Priča o Fateme nastaje pod okriljem kuća BaBoon  Production i Art & Popcorn, dok je ovdašnji koproducent projekta filma Marka Šantića beogradska kompanija Living Pictures.

Eurimages je na ovoj 161. svojoj sesiji podržao 17 projekata dugometražnih filmova u ukupnom iznosu od 4,124,000 evra.

Film Jasmile Žbanić Quo Vadis, Aida?” od sutra dostupan u Srbiji

 Od sutra, 3. decembra u 20h, film „Quo Vadis, Aida?”, bosanskohercegovačke rediteljke i scenaristkinje Jasmile Žbanić, biće dostupan za gledaoce u Srbiji na onlajn platformi Kinomeeting point (Ondemand.kinomeetingpoint.ba).

Ova ratna drama prati sudbinu Aide, nekadašnje profesorke, koja radi kao prevoditeljka za mirovne snage UN u Srebrenici. Kada srpska vojska preuzme vlast u gradu, njena porodica i hiljade stanovnika traže zaštitu unutar UN kampa. Kao insajder u pregovorima, Aida ima pristup svim informacijama i pokušava da spasi svoju porodicu od sigurne smrti. Glavne uloge tumače Jasna Đuričić, Izudin Bajrović, Raymond Thiry, Johan Heldenbergh,  Boris Isaković, Emir Hadžihafizbegović,  Boris Ler , Dino Bajrović i drugi.

Film „Quo Vadis, Aida?” imao je svetsku premijeru na Venecijanskom filmskom festivalu početkom septembra ove godine, odmah iza toga i američku na Toronto Film Festivalu, da bi tokom narednih meseci bio prikazan i na mnogim drugim internacionalnim filmskim festivalima. Nakon premijernog prikazivanja u Veneciji film je dobio i tri nezavisne nagrade: organizacije UNIMED (Mediterranean university Union), nagradu Brian organizacije UAAR (Union of Agnostics and Rationalist), kao i nagradu SIGNIS asocijacije SIGNIS International (World Catholic Association for Communication). Na Antalija Film Festivalu, „Quo Vadis, Aida?” je oktobra ove godine dobio nagradu za najbolji internacionalni igrani film. Na El Gouna Filmskom festivalu u Egiptu dobio je Zlatnu zvezdu za najbolji film, dok je Jasna Đuričić dobila nagradu za najbolju žensku ulogu.  Poslednju nagradu film „Quo Vadis, Aida?” je  osvojio na 21. Arras film festivalu u Francuskoj – Gran Pri  “Zlatni atlas” za najbolji film.

Film je u bioskopskoj distribuciji u  Bosni i Hercegovini od oktobra, a i pored toga što još nije počelo prikazivanje na teritoriji Republike Srpske, već dugo je najgledaniji film u zemlji. Takođe, „Quo Vadis, Aida?”  je odabran i kao bosanskohercegovački kandidat za nagradu Oskar.

Autorsku ekipu filma čine i Christine A. Maier (direktorica fotografije), Hannes Salat (dizajner produkcije), Małgorzata Karpiuk i Ellen Lens (kostimografkinje), Michaela Prayer (majstorica maske), Jarosław Kamiński (montažer), Igor Čamo (dizajner zvuka), Antoni Komasa-Lazarkiewicz (kompozitor).

Producenti filma su Damir Ibrahimović i Jasmila Žbanić (Deblokada, BiH), a film je realizovan u koprodukciji sa Coop99 (Austrija), Digital Cube (Rumunija), N279 Productions (Holandija), Razor Film (Nemačka), Extreme Emotions (Poljska), Indie Prod (Francuska) i Torden Film (Norveška), u partnerstvu sa Radio-televizijom Bosne i Hercegovine, turskom TRT, nemačko-francuskom TV ARTE/ ZDF i austrijskom ORF. Partner filma je Radio Televizije Bosne i Hercegovine, u realizaciju filma su uključeni i Turska TRT, njemačko-francuska TV ARTE/ ZDF i austrijski ORF.

Sinoć na Paliću završen prvi deo 6. Dead Lake Festivala horora i vina

Da bi se prilagodili novim merama Vlade Republike Srbije za suzbijanje epidemije korona virusa, organizatori „Dead Lake Horror & Wine“ filmskog festivala su ovogodišnji program podelili na dva dela. Prvi deo programa prikazan je u bioskopu Abazija na Paliću, od petka 27. do nedelje 29. novembra. Drugi deo programa publika će moći da gleda sledećeg vikenda, a program će biti blagovremeno objavljen.

Na festivalu Dead Lake 666 tokom proteklog vikenda prikazani su filmovi „Igra strave“ („Come play“) reditelja Džejkoba Čejsa, potom film argentinskog reditelja Pabla Paresa „Ja sam toksičan“ („I am toxic“), kratki film Miroslava Lakobrije „Krvave kokice“ (Bloody popcorn“) i “Čistilište” (“C.L.E.A.N.“), psihološki horor o zastrašujućoj terapiji koja se primenjuje na mladima u sanatorijumu, čiju režiju potpisuje Aurelio Toni Agliata.

Tokom sledećeg vikenda publika će gledati još 3 tri dugometražna i jedan kratki film. Očekuje nas „Posednik“ („Possessor“) reditelja  Brendona Kronemberga, sina čuvenog Dejvida Kronenberga. Film “Posednik” prati agentkinju elitne tajanstvene korporacije koja koristeći neuralne implante zaposeda tela drugih ljudi, i tera ih počine ubistva bogatih klijenata.

Na programu je i premijera američkog filma „Sam“ („Alone“), reditelja Džonija Martina, sa Donaldom Saterlendom u glavnoj ulozi. Kada dođe do izbijanja epidemije, Ejdan se zabarikadira u svom stanu. Njegovu zgradu preplavljuju zaraženi Vrištači, a kako se svet raspada i nastaje haos, on ostaje potpuno sam u borbi za život.

Kratki ispitni film druge godine filmske produkcije FDU „Ludnica subotnje večeri“ reditelja Gorana Nikolića. Glavne uloge tumače Andrea Ržaničanin, Gordana Paunović, Matea Milosavljević i pevačica Kija Kockar, koja u filmu zapravo glumi sebe. Inspiracija za film Ludnica subotnje večeri bio je svetski poznat film Mamurluk u Las Vegasu.

Poslednja projekcija drugog dana Festivala je premijera američkog filma „Sam“ („Alone“), reditelja Džonija Martina, sa Tajlerom Pozijem i Donaldom Saterlendom u glavnoj ulozi. Kada dođe do izbijanja epidemije, Ejdan se zabarikadira u svom stanu. Njegovu zgradu preplavljuju zaraženi Vrištači, a kako se svet raspada i nastaje haos, on ostaje potpuno sam u borbi za život.

Novitet na Festivalu je segment „Dead Lake za mlade“ a biće prikazan film „Pinokio“ („Pinocchio“) čuvenog Matea Garona.

Festival će zatvoriti film australijskog reditelja Marka Sevidža „Put pročišćenja“ („Purgatory road“) u kome psihotični sveštenik i njegov brat kreću u krstaški rat da oslobode grešnike posebnim načinom ubistva koji su sami osmislili. 

Organizator festivala je producentska kuća „Art & Popcorn“, a ove godine ulaz za sve projekcije je besplatan.

Srpska onlajn distribucija filma Quo Vadis, Aida?” Jasmile Žbanić od 3. decembra na platformi Kinomeeting

Film „Quo Vadis, Aida?”, bosanskohercegovačke rediteljke i scenaristkinje Jasmile Žbanić, od 3. decembra u 20h biće dostupan za gledaoce u Srbiji na onlajn platformi Kinomeeting point (Ondemand.kinomeetingpoint.ba).

Ova ratna drama prati sudbinu Aide, nekadašnje profesorke, koja radi kao prevoditeljka za mirovne snage UN u Srebrenici. Kada srpska vojska preuzme vlast u gradu, njena porodica i hiljade stanovnika traže zaštitu unutar UN kampa. Kao insajder u pregovorima, Aida ima pristup svim informacijama i pokušava da spasi svoju porodicu od sigurne smrti. Glavne uloge tumače Jasna Đuričić, Izudin Bajrović, Raymond Thiry, Johan Heldenbergh,  Boris Isaković, Emir Hadžihafizbegović,  Boris Ler , Dino Bajrović i drugi.

Jasmila Žbanić, rediteljka filma, o snimanju filma je rekla: „Osećala sam veliku odgovornost radeći ovaj film. On je pravljen sa namjerom da o teškim temama naše prošlosti progovorimo na način koji će omogućiti da se bolje vidimo i razumijemo. Potrebno nam je svima više empatije i solidarnosti. Voljela bih da publika u Srbiji pogleda film otvorenog uma i srca „. 

Film „Quo Vadis, Aida?” imao je svetsku premijeru na Venecijanskom filmskom festivalu početkom septembra ove godine, odmah iza toga i američku na Toronto Film Festivalu, da bi tokom narednih meseci bio prikazan i na mnogim drugim internacionalnim filmskim festivalima. Nakon premijernog prikazivanja u Veneciji film je dobio i tri nezavisne nagrade: organizacije UNIMED (Mediterranean university Union), nagradu Brian organizacije UAAR (Union of Agnostics and Rationalist), kao i nagradu SIGNIS asocijacije SIGNIS International (World Catholic Association for Communication). Na Antalija Film Festivalu, „Quo Vadis, Aida?” je oktobra ove godine dobio nagradu za najbolji internacionalni igrani film. Na El Gouna Filmskom festivalu u Egiptu dobio je Zlatnu zvezdu za najbolji film, dok je Jasna Đuričić dobila nagradu za najbolju žensku ulogu.  Poslednju nagradu film „Quo Vadis, Aida?” je  osvojio na 21. Arras film festivalu u Francuskoj – Gran Pri  “Zlatni atlas” za najbolji film.

Film je u bioskopskoj distribuciji u  Bosni i Hercegovini od oktobra, a i pored toga što još nije počelo prikazivanje na teritoriji Republike Srpske, već dugo je najgledaniji film u zemlji. Takođe, „Quo Vadis, Aida?”  je odabran i kao bosanskohercegovački kandidat za nagradu Oskar.

Autorsku ekipu filma čine i Christine A. Maier (direktorica fotografije), Hannes Salat (dizajner produkcije), Małgorzata Karpiuk i Ellen Lens (kostimografkinje), Michaela Prayer (majstorica maske), Jarosław Kamiński (montažer), Igor Čamo (dizajner zvuka), Antoni Komasa-Lazarkiewicz (kompozitor).

Producenti filma su Damir Ibrahimović i Jasmila Žbanić (Deblokada, BiH), a film je realizovan u koprodukciji sa Coop99 (Austrija), Digital Cube (Rumunija), N279 Productions (Holandija), Razor Film (Nemačka), Extreme Emotions (Poljska), Indie Prod (Francuska) i Torden Film (Norveška), u partnerstvu sa Radio-televizijom Bosne i Hercegovine, turskom TRT, nemačko-francuskom TV ARTE/ ZDF i austrijskom ORF. Partner filma je Radio Televizije Bosne i Hercegovine, u realizaciju filma su uključeni i Turska TRT, njemačko-francuska TV ARTE/ ZDF i austrijski ORF.

Trejler filma „Quo Vadis, Aida?”: https://vimeo.com/483469205

Devet srpskih premijera igranih filmova na Merlinka festivalu

 U Glavnom takmičarskom programu predstojećeg Merlinka festivala, koji će se održati od 3. do 6. decembra u Domu omladine Beograda, biće prikazano 17 filmskih naslova, a devet igranih filmova koji čine deo ove selekcije imaće srpsku premijeru. Reč je o filmskim produkcijama većinom iz Evrope i Južne Amerike koje će publika moći da pogleda na ovogodišnjem izdanju, pored mnogih drugih ostvarenja. 

Dvanesto festivalsko izdanje otvoriće litvansko-srpski film „Advokat“ Romasa Zabarauske, koji je tom prilikom sarađivao sa producentkinjom Milenom Džambasović, dok jednu od uloga u filmu tumači i naša poznata glumica Jelena Stupljanin. Snimana u Litvaniji i Beogradu, ova drama prati odnos advokata Mariusa i Alija, izbeglice iz Sirije, koji boravi u Centru za azil u Krnjači. Nakon smrti otuđenog oca, Marius preko interneta upoznaje Alija sa kojim razvija iznenadnu vezu i pomaže mu da zatraži azil, što dodatno produbljuje njihovu vezu i testira lične i fizičke granice.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=fVpE0AQlQb8

Prema rečima organizatora, ovogodišnji „hit“ festivala je francusko ostvarenje „Leto ’85“ reditelja Fransoa Ozona, trostrukog dobitnika Srebrnog medveda na Berlinalu, koje se ove godine našlo i u zvaničnoj selekciji Kanskog festivala. Ovo je priča o ljubavi i prijateljstvu dva tinejdžera Alexisa i Davida, koji provode leto u Normandiji i ujedno saga o njihovom odrastanju i sazrevanju tokom osamdesetih godina.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=klk4W9MSAVM

Još jedna strana produkcija sa srpskim glumcem koja će obeležiti festival je debitantski film Davida Färdmara „Izgubljeni zauvek?“ u kojem glumi Nemanja Stojanović. Film ispituje šta se dešava kada dvoje ljudi, nakon tri godine zajedničkog života, odluči da krene različitim putevima, dok su im životi i dalje ispunjeni ljubavlju i strašću koje su ih spojile. Reč je o drami koja na gorko-sladak način prikazuje bolan period nakon završetka duge veze.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=Tvi1PF3RnEk

Australijski film „Nečujan“ Ijana Votsona je priča o dvoje mladih ljudi na prekretnici njihovih života. Kada se gitarista Noa vrati iz Velike Britanije kod majke u Sidnej, nailazi na noćni klub za gluve, koji vodi Fin. Dok se njih dvojica upuštaju u vezu, Noa podržava Fina da postane transrodni muškarac, a njihova ljubavna priča odvija se kroz međusobnu ljubav prema muzici iz dve različite perspektive.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=aYvs9yhtYko

Dobitnik Teddy nagrade za najbolji film sa LGBT tematikom na ovogodišnjem Berlinalu, gde je imao svetsku premijeru, film „Bez ljutnje“ Farijaza Šarijata prati Parvisa, sina prognanih Iranaca, koji živi u potkrovlju roditeljske kuće u mirnom i novom stambenom naselju u Donjoj Saksoniji. Parvis je zauzet isprobavanjem svega i svačega, od seks dejtova do rejvova. Nakon što biva uhvaćen u krađi, on odlazi na društveni rad u sklonište za izbeglice, gde se zaljubljuje u Amona, koji je sa sestrom pobegao iz Irana. Trojac uživa u letu žestokih žurki do jutra, obojenih spoznajom da se niko od njih u Nemačkoj ne oseća kao kod kuće.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=nfDkdXcIMEc

„Muzika za slomljena srca“ brazilskog reditelja Rafaela Gomeza je savremena i uzbudljiva filmska priča smeštena u današnji Sao Paolo, gde se trio mladih ljudi sprema da raskine. Rikardo ima i stabilnog dečka, a zagledao se i u novog kolegu. Izabela pravi pauzu i od svog dečka i od svog najboljeg prijatelja Rikarda, a beznadežni romantik Felipe iznenada se nađe između njih dvoje. Njih troje imaju velike snove, čežnju za strašću i sigurna poznanstva, ali su svi nespremni za ono što dolazi iz Kupidonovih strela.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=QRkuq7w2Xzg

Čileanski reditelj Hoze Luiz Tores Liva u svom filmu „Smrt će doći i imaće tvoje oči“ prikazuje dve žene koje su čitav život delile zajedno, a koje se sada suočavaju sa neizbežnom bolešću jedne od njih. Bolesna žena odlučuje da se ne leči, i njih dve se sele u malu kolibu u kojoj će se ponovo prepustiti ljubavi, učvrstiti svoju vezu, dok smrt čeka svoj trenutak.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=Ldq6SOfS4as

Film „Emilija“ argentinskog reditelja Cezara Sodera prati priču devojke koja se vraća u selo kod svoje majke, nakon višegodišnjeg života u gradu. Raskid sa Anom, njenom devojkom ubrzao je odluku da se preseli u mesto gde ubrzo dobija posao nastavnice u školi. Postepeno, Emilija se ponovo zbližava sa ljudima iz sela i osećanjima zbog kojih se odselila, a ovo mesto, za koje je ona uvek mislila da je statično i predvidivo, postaće prostor koji će joj dati novu šansu da redefiniše smisao svog života.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=BROj_Tn3aGU

Debitantsko dugometražno ostvarenje austrijskog reditelja Davida Mosera, film „Crno belo šareno“ je priča o odrastanju mlade devojke Matilde, koja plašljivo i zbunjeno istražuje svoju ličnost. U potrazi za velikim životnim pitanjima i odgovorima, Matilda se tokom jednog vikenda susreće sa porodicom, prijateljima i strancima, ne bi li pronašla izlaz iz mladalačke konfuzije.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=3TwgaCxa7fk

Pored pomenutih igranih filmova iz Glavnog takmičarskog programa, na festivalu će takođe premijerno biti prikazano više od 80 dokumentarnih i kratkih LGBT filmova.

Više o programu na sajtu festivala: https://merlinka.com/