Nagrade

Dokumentarni film VOJNIČKE LJUBAVI ZAUVEK

Osvojio nagradu za Najbolji dokumentarni film i za Najboljeg producenta

na Akira Kurosawa 黒澤明 Prize Film Festival, Tokyo, Japan

Dokumentarni film VOJNIČKE LJUBAVI ZAUVEK, rađen u produkciji VFC Zastava Film i Optimistic film, reditelja Željka Mirkovića, nagradu za Najbolji dokumentarni film i za

Najboljeg producenta na Akira Kurosawa 黒澤明 Prize, Tokyo, Japan

Ovo je 16-ta nagrada za ovaj dugometražni dokumentarni filma.

Vojničke ljubavi zauvek do sada je nagrađen je u Istanbulu, za najbolji dugometražni dokumentarni film na Best Istanbul Film Festival, osvojio je Grand Pri na domaćem festivalu Zlatna Buklija, nagradu za najbolju režiju u Londonu na  STANLEY FILM AWARDS International Film Festival, zatim nagradu za najboljeg reditelja u Italiji, u Napulju, na Naples Film Awards International Film Festival, nagradu za najbolji dokumentarni film na festivalu u Pensilvaniji, u SAD, na Great Lakes International Film Festival, nagradu za najbolji dugometražni dokumentarni film u Kaliforniji u SAD, na Santa Monica Film Festival Awards, zatim nagrade žirija na festivalima Hollywood Gold Award Film Festival u SAD, Milan Movie Award Film Festival u Italiji, New York Movie Award Film Festival, New York City, kao i za Najbolji film u selekciji TV u fokusu na festivalu Prvi Kadar u Republici Srpskoj, Bosna i Hercegovina, za Najbolji dokumentarni film na festivalima Frida Film Festival, Verona (Italy) and Paris (France), Bettiah International Film Festival, India, Gold Award na International Gold Awards Film Festival, New York, I za Najbolji dokumentarni film na 195 Countries Film Festival, India.

Dokumentarni film VOJNIČKE LJUBAVI ZAUVEK predstavljavanvremenska priču
o traganju za ljubavlju i smislom života, ispričanu kroz svedočanstva istih junaka, mladih vojnika
pre 20 godina i danas.

Ne postoji Pravo vreme za Ljubav. Ne postoji Pravo vreme za Porodicu. Pravo vreme, ono se ne čeka. Pravo vreme… ono neće doći …
Pravo vreme …zavisi od nas…

… Pravo vreme… je uvek tu…

Samo slobodno

Zaplovi i naći ćeš ga.”

«Pre 20 godina nakon završenih osnovnih studija filmske i tv režije, posle osnovne obuke vojni rok sam nastavio u Zastava filmu. Ubrzo smo producirali su intimni dokumentarni film “Vojničke ljubavi”. To je bila vanvremenska priča o mojim prijateljima sa kojima sa služio prvi deo vojnog roka. To su bili mladići sa različitim sudbinama, iz različitih krajeva tadašnje Jugoslavije, neposredno nakon bombardovanja 1999. Ovi mladići su tada na jedinstven način preživljavali svoje ljubavne priče i maštali o budućnosti. Dvadeset i više godina kasnije, odlučio sam da potražim te momke sa kojima sam svojevremeno delio vojnički hleb i sa kojima smo napravili film “Vojničke Ljubavi” i da napravimo priču o njima i njihovim vrednostima danas , posle toliko vremena. « – reditelj, dr Željko Mirković

“Vojno filmski centar „Zastava film“ je ponosan na činjenicu da je film «Vojničke ljubavi zauvek»

nagrađen na festivalu u Istanbulu. To je priča o ljubavi i porodici koje čine temelj i

predstavljaju univerzalnu vrednost svakog društva.

Ova filmska kuća 74 godine proizvodi filmska dela koje su pobrala mnogobrojna međunarodna

priznanja posebno u ranijem periodu umetničkog stvaralaštva tako da ovo priznanje vraća

Zastava film na stare staze uspeha što mu daje i poseban značaj.”- producent, direktor VFC Zastava filma, pukovnik Goran Ikonić

Produkcija: VFC Zastava film, Optimistic film

Producenti: Pukovnik Goran Ikonić, Željko Mirković

Reditelj i scenarista: Željko Mirković

Direktor fotografije: Žarko Pekez

Kompozitor: Dejan Ilijić

Montažer: Pavle Nikić

Trajanje: 54 min.

30. Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica, 17-22. septembar 2023.

Zoran Đerić prvi dobitnik novoustanovljene nagrade „Oton Tomanić“

U sredu, 20. septembra, na 30. Međunarodnom festivalu pozorišta za decu Subotica, održan je razgovor s profesorom dr Zoranom Đerićem, prvim dobitnikom novoustanovljene festivalske nagrade „Oton Tomanić“, za teatrološko promišljanje u domenu pozorišta za decu i mlade. Sa ovogodišnjim laureatom je u subotičkom hotelu Patria razgovarala dr Marijana Prpa Fink, rukovodilac Foruma za istraživanje pozorišne umetnosti za decu i mlade.

Nagrada „Oton Tomanić“ nosi ime utemeljivača lutkarskog pozorišta za decu u Subotici i zbog toga je veoma važna, istakla je dr Marijana Prpa Fink u uvodnom obraćanju prisutnima. Osvrnuvši se na njegovu biografiju, navela je da se radi o Čehu koji je došao u Suboticu, gde je kao član Sokolskog društva započeo i utemeljio lutkarsku scenu, nakon što  je o tome učio u Ljubljani. Bio je i zamenik glavnog inženjera Grada Subotice. „Bavio se pisanjem, scenografijom, izradom lutaka, igranjem predstava, pa je samim tim i ovaj festival duboko oslonjen na rad Otona Tomanića“, navela je ona.  Govoreći o samom laureatu, dr Zoranu Đeriću, istakla je da je on autor šest knjiga o lutkarskom pozorištu za decu, preko 30 stručnih radova i dva zbornika, ocenjujući njegov stručni i istraživački rad kao „misionarski“.

Zoran Đerić je konstatovao da mu je posebno drago što je dobitnik ove nagrade, te da je istorijom lutkarstva počeo da se bavi upravo u vreme kada je Oton Tomanić umro, 1988. godine. „Nisam odmah saznao za njega, ali sam kasnije, proučavajući neke podatke vezane za naše lutkarstvo, došao i do njegovog imena. Drago mi je da sam mogao da vidim koliko je bio važan i značajan za osnivanje lutkarstva u Subotici. Posebno je dragoceno što je pisao lutkarske komade, kojih je bilo mnogo. To su komadi koji su bili namenski pisani za lutkarsku scenu. On je režirao, kreirao likove i animirao ih“, naveo je Đerić.

U svojoj višedecenijskoj istraživačkoj i naučnoj karijeri, imao je sreću da se upozna i radi sa velikim brojem značajnih aktera međunarodne lutkarske scene, kakav je bio reditelj, osnivač i profesor lutkarske akademije u Sofiji, Atanas Ilkov. „On je bio vrlo zanimljiv čovek i odličan reditelj. Zaista je bilo dragoceno to što je radio u Pozorištu mladih i drugim zemljama. Na neki način, to su bile jedine škole za neke naše lutkare – rad s njim. Dok se kasnije nisu edukovali s drugim rediteljima“.

U svom prvom mandatu na mestu upravnika i dramaturga Pozorišta mladih, od 1988. do 1993. godine, Zoran Đerić razvija ljubav prema lutkarstvu. „Baš te godine kada sam došao, bili smo domaćini Susreta profesionalnih pozorišta lutaka Srbije. Vrlo brzo posle toga sam obišao i neke poslednje jugoslovenske lutkarske festivale, između ostalih u Šibeniku i Bugojnu. Bio sam na nekoliko velikih festivala gde sam se susreo s različitim predstavama, tipovima lutaka,  rediteljima, lutkarskim poetikama“, naveo je dugogodišnji selektor programa Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica.

„Druga velika škola mi je bio Henrik Jurkovski. Jednom prilikom tokom festivala u Banjaluci, upoznao sam Jurkovskog, u vreme kada je ovde objavljena njegova knjiga Metamorfoze lutaka u XX veku. Odmah me je predložio da prevedem njegovu sledeću knjigu koja je trebalo da izađe ovde. Nisam mogao da stignem pa je to uradila Biserka Rajčić, a ja sam preveo drugi tom Teorije lutkarstva, koji je izašao par godina kasnije. Tako sam odmah ušao u tu literaturu. Njegove istorije lutkarstva i teorijske knjige su bile velika škola za mene“, pojasnio je Đerić.

Među brojnim velikanima lutkarstva i teorijske misli o pozorištu s kojima je sarađivao, posebno ističe i Mariju Kulundžić koja je 1988. objavila knjigu Moj život s lutkom. „Upoznao sam je dok je još bila aktivna, i hteo sam da je dovedem u Novi Sad da napravimo predstavu Kuku Todore, pošto sam bio fasciniran tom pričom koju je ona obradila u svojoj knjizi. Gledao sam tu predstavu pozorišta „Duško Radović“ 1986. godine, i posle toga se Amela Vučenović poduhvatila tog velikog posla. Kasnije sam uspeo da nagovorim Mariju da dođe, i ona je u Pozorištu mladih režirala jednu lepu marionetsku predstavu Loptica skočica.  Bilo je to vrlo zanimljivo to iskustvo“.

Na kraju razgovora, Marijana Prpa Fink i Zoran Đerić dotakli su se pitanja – kako animirati mlade da se bave lutkarskim pozorištem i teorijom, a u svetlu činjenice da je u našoj sredini objavljeno veoma malo stručne literature i tekstova koji se bave ovim temama. „Došli smo na ideju da organizujemo radionicu kritičara, gde bismo se bavili lutkarskim pozorištem. To nam nedostaje. Da probamo da zainteresujemo mlade ljude koji se bave pozorištem, da bace pogled više i na pozorište lutaka. Da ih uvučemo kroz kritiku“, zaključio je Đerić.

***

Ovogodišnje izdanje 30. Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica održava se od 17. do 22. septembra na nekoliko lokacija u Subotici. U Glavnom takmičarskom programu na repertoaru je 13 predstava za decu iz celog sveta, po izboru selektora festivala, profesora dr Zorana Đerića. Od 18. do 21. septembra održava se i 14. Međunarodni forum za istraživanje pozorišne umetnosti za decu i mlade, na temu “Vreme i odgovornost u pozorištu za decu i mlade”, na kome učestvuje 30 izlagača iz 16 zemalja pod rukovodstvom dr Marijane Prpe Fink.

Amela Vučenović: Nije mala stvar dobiti Malog princa

Glumica i rediteljka Amela Vučenović, jedna od troje ovogodišnjih dobitnika nagrade za životno delo Mali princ koju dodeljuje Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica, drugog dana ove manifestacije govorila je, u javnom razgovoru s dr Zoranom Đerićem, o svojoj karijeri i stvaralaštvu.

Ova umetnica, koja je odigrala više od 50 uloga u lutkarskom pozorištu, napisala 20 scenarija za lutkarsko pozorište, i režirala oko 40 predstava, od kojih 17 u svom pozorištu „Bajkamela“ u Srbiji, tri u Estoniji i oko 20 u Rusiji, dobitnica je preko 50  nagrada, među kojima su najčešće one za očuvanje kulture i tradicije lutkarskom umetnošću.

Mali princ je poslednja nagrada u ovom dugačkom nizu. “Zahvaljujem se na ovom velikom profesionalnom priznanju. Zaista ne umem da se radujem svojim nagradama. Možda ću za mesec dana shvatiti da sam dobila Malog princa. Postoji i taj momenat – nagrada za životno delo. A ja se tek zalećem, razumete“, rekla je Amela Vučenović tokom razgovora u Hotelu Patria, naglašavajući da je profesionalno rasla zajedno sa festivalom tokom njegovih 30 godina. „Nije mala stvar dobiti Malog princa“, naglasila je ona.

Dr Zoran Đerić osvrnuo se na detalje iz radne biografije Amele Vučenović, te istakao kako je ona bila stalni član Pozorišta Pinokio u Beogradu, i da je na mnogim festivalima dobijala nagrade, što ju je opredelilo kao lutkarsku glumicu, reditelja, i pisca scenarija, tj. drama za lutkarsko pozorište. „Ona je, slobodno možemo reći, gotovo totalni autor svojih predstava – od same ideje do realizacije, radila je sve“, zaključio je Đerić.

Amela Vučenović radila je preko 20 predstava u Rusiji, zemlji poznatoj po izuzetnoj tradiciji i renomeu dečijeg i lutkarskog pozorišta. Godine 2009. završavila je specijalizaciju na smeru predavača u oblasti lutkarskog pozorišta u Sankt Peterburgu, na Sankt-Peterburškoj državnoj akademiji pozorišne umetnosti, na kojoj počinje i svoju predavačku delatnost 2015. godine kao stariji predavač glume na fakultetu lutkarskog pozorišta (katedra režije i glume), a od 2022. godine stupa na dužnost docenta.

„U Rusiju sam otišla iz privatnih razloga, ali i iz ljubavi prema toj zemlji. Mi smo vaspitavani da poštujemo tu zemlju, koja je u svetu naše pozorišne umetnosti apsolutni favorit. Kad sam otišla, više nisam mogla da igram predstave, zato što za moj ruski kažu da ima pribaltički akcenat. Prvi put sam na duže otišla na tromesečnu specijalizaciju za predavača, ali ja tada nisam mislila da ću ikad da predajem. Samo sam želela da se usavršim, da naučim nešto što nisam mogla ovde. Putujući po svetu i festivalima u praksi sam videla neke stvari za koje nisam imala objašnjenja“, rekla je ona.

„Konkretan povod je zapravo bila predstava Kuku Todore, odnosno svi njegovi analozi koje sam sretala po svetu i koji su me jako nervirali – zašto se biju, zašto se deru, šta im je? Kakva je to režija, na šta to liči?“, prisetila se Amela.

„Kada se stvorila mogućnost da nešto više saznam o tome, otišla sam na stažiranje i prošla ceo proces od pravljenja lutke u praktičnom smislu do vođenja načina postojanja glumca u uslovima te vrlo specifične kabine, paravana. Istovremeno, pošto ti tamo ne daju baš mnogo teorijskog znanja nego moraš sam da se potrudiš – sedela sam danima i noćima ne dižući se s kreveta na kome sam rasprostrla knjige. Shvatila sam da sam hronično bila gladna znanja iz naše lutkarske umetnosti. Nemamo dovoljno knjiga, ne bavimo se dovoljno da bismo mogli da utolimo svoju glad. To je bio razlog zbog koga sam naučila ruski jezik“.

Nekoliko godina radila je na istraživanju i knjizi o ovoj predstavi. Godine 2011. rekonstruiše predstavu Kuku Todore, po izvođenju Ilije Božića, u svom pozorištu „Bajkamela“, a 2015. izlazi iz štampe naučno-praktična monografija „Put ka mome Todoru“ na ruskom jeziku. Godine 2016. prevodi i u Srbiji publikuje dopunjeno izdanje knjige.

„Rusko izdanje je nešto kraće od srpske verzije, koju sam specijalno dopunila u prevođenju. Između ostalog, dolazila sam do još nekih novih podataka. Na moju veliku sreću, radost i gordost, imala sam poslednju šansu da razgovaram sa ljudima koju su stvarali tu legendarnu predstavu u pozorištu Duško Radović – a to su Melita Bihali i Braca Todorović. Sve ostalo pre mene uradila je naša čuvena Marija Kulundžić, koju sam imala čast da upoznam nekada davno, kada nisam imala pojma da Kuku Todore uopšte postoji“, navela je ovogodišnja dobitnica Malog princa. 

Kako navodi, usled birokratskih problema koje sa sobom nosi izvođenje u privatnom pozorištu, pokušavala je da pronađe rešenje da ova predstava zaživi institucionalno. „Moja koleginica Marta Aroksalaši iz Dečjeg pozorišta Subotica želela je da ja režiram predstavu i obučim glumca iz njenog pozorišta. Tada sam shvatila da će Marta sigurno bolje znati od mene kako da se izbori s tim problemom, da nađe put da u Subotici i celoj Vojvodini može da se igra ta predstava. Učila sam predivnog, sjajnog glumca Stefana Ostojića iz Dečjeg pozorišta u Subotici. Međutim, glumac digne sidro i ode, a to što smo ga učili ne može svako da uradi. To je vrlo specifičan rad. Nema svako tu tananu žicu da se izbori s tim teškim zadatkom, da vodi 10-12 lutaka onom brzinom koju zahteva Kuku Todore.“

Ipak, Amela Vučenović optimistički zaključuje: „Marta i ja sada spašavamo našeg nacionalnog heroja Kuku Todora, tražeći glumca, razgovarajući ko bi to mogao da bude. Ne damo Todoru da nestane ponovo. Zajedno smo jači“.

Ovogodišnje, 30. izdanje Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica održava se od 17. do 22. septembra na nekoliko lokacija u Subotici. U Glavnom takmičarskom programu na repertoaru je 13 predstava za decu iz celog sveta, po izboru selektora festivala, profesora dr Zorana Đerića. Od 18. do 21. septembra održava se i Međunarodni forum za istraživanje pozorišne umetnosti za decu i mlade, na temu “Vreme i odgovornost u pozorištu za decu i mlade”, gde učestvuje 30 izlagača iz 16 zemalja pod rukovodstvom dr Marijane Prpe Fink.

Додела награде Биљана Јовановић за 2022. годину

Петак, 22. септембар 2023. у 20 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Учествују:

Ненад Јовановић, добитник награде Биљана Јовановић за 2022. годину за збирку песама Каин и Абот, Авељ и Костело

Чланови/чланице жирија

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА

Колико само поезије у једној књизи. Колико фигура, прелаза значења, слојева културолошких знакова. Колика лакоћа писања поезије. Као могући резиме певања, као наговештај неког будућег певања, песничка књига Каин и Абот, Авељ и Костело изнова потврђује колико је Ненад Јовановић аутентичан песник, а свака његова песма поезија за себе. И не само да се у његовим стиховима рефлектују неке трансисторијске/интертекстуалне песничке нити, нити је његова поезија само духовит онолико колико је трезвен дијалог са културом и савременошћу, него као да наша поезија овом књигом добија неки свој будући глас. И то онолико колико „класик“ једног времена говори из будућности. А Ненад Јовановић се овом својом књигом потврдио као класик.

Јовановићеву поезију треба читати на најмање три равни: прва је иронијска/пародијска, друга је интелектуална, трећа: чиста поетска фигурација. И да је само једну од наведених равни активирао и уобличио, већ би то била изванредна поезија. Јовановић, опет, хоће СВЕ. И да се отвореном или деликатном иронијом поигра са свим могућим друштвеним, културним (медији, филм, литература, најшире схваћена уметност) стереотипима, и да нам покаже интелектуалну надмоћ преобиља знања, и да нам све то презентује у тако благом, чак ненаметљивом језику, који левитира између филозофског и уличног дискурса. Без грча, чак без имало напора, Јовановићев „стил“ нас води у спиралу тако суптилно а драстично диференцираних планова да више не знамо у чему уживамо: у иронији која се смекшава, у интелекту који се претвара у осећај/слику, у самим преливима слика које мисле. Зато читалац Каина и Абота, Авеља и Костела мора бити отворен сложеним слојевима и значењима поетских знакова и њиховом смислу који ће га запосести. Или све, или ништа; или поезија или ништа – био би кредо ове књиге Ненада Јовановића.

И ова поезија није разарајућа, није ни нихилистичка, па ни трагичка. Она је поезија и утолико људска, и то у временима када све људско одлази у заборав. Рецимо: мангупски људска, интелектуално надмена, а опет блага као гутљај далекоисточног чаја. Сто десет страна „вожње“ кроз свет (и историју) поезије и културе, кроз различите геокултурне топониме којима је Јовановић завртео не ову земљу какву је културноисторијски знамо него нас је убацио у неку нову, садашњу а будућу „ГЕУ“ и њену културу. Сто десет страна „вожње“, опет, неким исувише личним трансверзалама. А оно што нам Јовановић несвесно говори: нема, ипак, више нас, оног посебног, индивидуалног, спутавајуће локалног: „возимо“ неком новом земљом, новом културном топографијом, „возимо“ бескајима новог света, семиолошки „возимо“ као производи културе. Али и поезије. И зато још увек људи! И цела та „вожња“ испраћена је прелепом музиком језика. Сто десет страна музике; али и (глобално)културно-песничка енциклопедија на сто десет страна, поетски катихизис; дневник…? У сваком случају: нови LP Ненада Јовановића. А на овом виртуелном винилу непоновљиви звук, понављамо, Јовановићевог (трансмодернистичког) СВЕ.

Ништа друго жирију није остало него да награди то СВЕ Ненада Јовановића, оно СВЕ Каина и Абота, Авеља и Костела. Јер оно се не може изговорити на неком другом дискурсу, нити у овом саопштењу, већ само на језику поезије Ненада Јовановића. И то онако како

„Свети Фрања није изговарао, него

блејао име Витлејема“!

Жири је радио у саставу: Драган Бошковић (председник), Даница Вукићевић, Тијана Матијевић

У Београду, 26. априла 2023. године

Добитник

Ненад Јовановић (Београд, 1973) српски је писац. Школовао се у Београду и Торонту.

Добитник је Бранкове награде (Фрезно), награде Бранко Миљковић (Живети на модеран и умрети на старински начин) и награде Милош Црњански (Инсистирање).

Објавио је књиге:

Фрезно (1993) – песме

Welt- (1994) – песме

XIX (1996) – песме

Игњат (1997) – песме

Бела имена (2000) – песме

Пломбе (2001) – приче

Болест вожње (2002) – песме

Живети на модеран и умрети на старински начин (2004) – песме

Инсистирање (2005) – роман

Оглед о зиду (2006) – драме

Лице места (2007) – песме

Делфини (2014) – песме

Низ гeлендер (2015) – приче

Brechtian Cinemas: Montage and Theatricality in Jean-Marie Straub and Danièle Huillet, Peter Watkins, and Lars von Trier (2017) – студија

Kлaсe (2018) – песме

Обичност (2020) – изабране песме

Каин и Абот, Авељ и Костело (2022) – песме

Награда „Биљана Јовановић“

Награда „Биљана Јовановић“ установљена је 2005. године. Додељује се уз континуирану подршку Министарства културе и информисања Републике Србије, као и уз подршку Секретаријата за културу Града Београда.

Досадашњи добитници су: Срђан Ваљаревић за књигу „Дневник друге зиме“ (за 2005. годину), Даница Вукићевић за књигу поезије „Лук и стрела“ и Ибрахим Хаџић за песничку књигу „Непрочитане и нове песме“ (за 2006. годину), Немања Митровић за књигу „Бајке са Венере“ и Угљеша Шајтинац за књигу „Вок он!“ (за 2007. годину), Јелена Ленголд за књигу прича „Вашарски мађионичар“ (за 2008. годину), Милена Марковић за књигу песама „Птичије око на тараби“ и Слободан Тишма за роман „Quatro stagioni“ (за 2009. годину), Владислава Војновић за књигу поезије „PeeMeSme“ (за 2010. годину), Срђан Срдић за збирку прича „Espirando“ (за 2011. годину), Иванчица Ђерић за роман „Несрећа и стварне потребе“ (за 2012. годину), Звонко Карановић за књигу „Кавези“ (за 2013. годину), Ото Хорват за роман „Сабо је стао“ (за 2014. годину), Светислав Басара за роман „Анђео атентата“ (за 2015. годину), Жарко Радаковић за роман „Кафана“ (за 2016. годину), Мирјана Митровић за роман „Хелена или о немиру“ (за 2017. годину), Зоран Пешић Сигма за књигу поезије „Биће све у реду“ (за 2018. годину), Ненад Милошевић за књигу поезије „Песме из лимба“ (за 2019. годину), Соња Веселиновић за књигу поезије „Проклизавање“ (за 2020. годину), Марија Караклајић за књигу драма „Лице од стакла“ (за 2021. годину).

Amela Vučenović, Jelena Sitar i Bonjo Lungov dobitnici Nagrade za životno delo „Mali Princ”

Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica, čije se 30. izdanje održava od 17. do 22. septembra 2023. u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica, dodeliće ovogodišnju Nagradu za životno delo „Mali princ”, za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu, glumici i rediteljki Ameli Vučenović, Jeleni Sitar – lutkaru, pedagogu i publicisti, i Bonju Lungovu, glumcu i reditelju.

Ove godine će Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica prvi put dodeliti i nagradu “Oton Tomanić,” priznanje za teatrološko promišljanje u domenu pozorišta za decu i mlade. Teatrolozi iz celog sveta koji postignu najviše domete u ovoj oblasti biće laureati nagrade koja nosi ime lutkara koji je utemeljio pozorište za decu u Subotici. Ovogodišnji laureat je profesor dr Zoran Đerić.

Amela Vučenović (Sarajevo, 1961.) radila u nekoliko narodnih pozorišta, snimala na TV, filmu i radiju, a od 1991. godine postaje stalni član pozorišta „Pinokio“. Od 3. oktobra 2005. godine posvećuje se potpuno radu u svom privatnom pozorištu „Bajkamela“, a od 2011. godine ostaje u njemu u funkciji umetničkog rukovodioca. Godine 2009. završava specijalizaciju na smeru predavača u oblasti lutkarskog pozorišta u Sankt Peterburgu na Sankt-Peterburškoj državnoj akademiji pozorišne umetnosti na kojoj počinje i svoju predavačku delatnost 2015. godine kao stariji predavač glume na fakultetu lutkarskog pozorišta (katedra režije i glume), a od 2022. godine stupa na dužnost docenta.

Odigrala je više od 50 uloga u lutkarskom pozorištu, napisala 20 scenarija za lutkarsko pozorište, i režirala oko 40 predstava, od kojih 17 u svom pozorištu „Bajkamela“ u Srbiji, tri u Estoniji i oko 20 u Rusiji. Dobitnica je preko 50  nagrada od kojih najčešće dobija nagrade za očuvanje kulture i tradicije lutkarskom umetnošću.

Jelena Sitar od 1983. do 1986. radila je kao samostalni stručni konsultant za pozorište i lutkarstvo u Savezu kulturnih organizacija Slovenije, od 1986. kao slobodni dramaturg, a od 2007. do 2010. godine kao umetnički direktor u Lutkarskom pozorištu Ljubljana. Od 2010. predaje lutkarstvo i pozorište na Pedagoškom fakultetu Univerziteta Primorska u Kopru, sada kao vanredni profesor.

Režirala je oko 65 lutkarskih predstava u profesionalnim i alternativnim pozorištima u Sloveniji i inostranstvu, više puta u saradnji sa Igorom Cvetkom. Mnoge od njih su nagrađivane na međunarodnim festivalima. Pored umetničkog stvaralaštva, Sitareva vodi lutkarske radionice za decu i seminare za nastavnike, pozorišne pedagoge, terapeute i glumce u Sloveniji i inostranstvu. Piše članke i rasprave o lutkarstvu za novine i stručne časopise. Pored stručne literature, piše i beletristiku i povremeno objavljuje u dečijim književnim časopisima. Poslednjih godina istražuje i stvara kamišibaj kao umetničku formu zajedno sa Igorom Cvetkom, začetnikom kamišibaja u Sloveniji. Predvode slovenački kamišibaj pozorišni pokret i obučavaju nove kamišibajiste u zemlji i inostranstvu.

Bonjo Andrejev Lungov  rođen je 1953. u Sofiji. Nakon stečene diplome na Višem institutu za pozorišnu umetnost, prof. Lungov je dobio zvaničan premeštaj u Plovdiv gde je primljen na poziciji glumca u Narodnom lutkarskom pozorištu; Godine 1981. prof. Lungov postaje glumac u Centralnom lutkarskom pozorištu u Sofiji, otkada je zaposlen i u Nacionalnoj akademiji za pozorišnu i filmsku umetnost. Od 1989. je vodeći umetnički supervizor u oblasti glume za lutkarsko pozorište u mnoštvu pozorišne nastave.

Osnivač je i rukovodilac Pozorišta 13 (do 1996.) koje je, pod njegovim rukovodstvom, realizovalo turneje i učešća na međunarodnim pozorišnim festivalima.  Lungov je osnivač i direktor pozorišta Albena (od 1996.) koje organizuje turneje i učestvuje na mnogobrojnim međunarodnim pozorišnim festivalima i, od 1996. do 2007. godine, učestvuje u razvoju kulturnog programa primorskog odmarališta Albena. Godine 2000. prof. Lungov je izabran za odgovornog urednika svih umetničkih programa i izložbi bugarskog paviljona u okviru manifestacije EKSPO 2000 u Hanoveru u Nemačkoj, a 2008. je izabran za odgovornog urednika svih kulturnih programa i prezentacija bugarskog paviljona u okviru manifestacije EKSPO 2008 u Saragosi u Španiji.

Prošle godine su nagrade “Mali princ” dodeljene glumici i rediteljki Marijani Petrović i Viktoru Šrajmanu – ruskom i izraelskom pozorišnom reditelju, glumcu, pedagogu, kritičaru, i jednom od vodećih stručnjaka u oblasti pozorišta lutaka. Među dobitnicima nagrade, koju Festival dodeljuje od 2000. godine, između ostalih su bili i Branka Veselinović (2019), Zoran Hristić (2016), Minja Subota (2015), Timoti Džon Bajford (2014), Branko Milićević Kockica (2007), Ljubivoje Ršumović (2006), i mnogi drugi ugledni stvaraoci za decu.

Ovogodišnje izdanje festivala održava se od 17. do 22. septembra na nekoliko lokacija u Subotici, i u Glavnom takmičarskom programu ugostiće 14 predstava za decu iz celog sveta, po izboru selektora festivala, profesora dr Zorana Đerića. Od 18. do 21. septembra će biti održan Međunarodni forum za istraživanje pozorišne umetnosti za decu i mlade, na temu “Vreme i odgovornost u pozorištu za decu i mlade”, gde će učestvovati 30 izlagača iz 16 zemalja pod  rukovodstvom dr Marijane Prpe Fink.

Nagrada Dunavska lađa za film „Da li me voliš“ Tonje Najabrove iz Ukrajine na 6. Dunav Film Festu

Svečanom dodelom nagrada i premijernim prikazivanjem tizera za film „Što se bore misli moje“ reditelja Milorada Milinkovića večeras je u Smederevu završen 6. Dunav Film Fest.

Tokom šest dana (od 22. do 27. avgusta) na Dunav Film Festu je prikazano više od 30 igranih, dokumentarnih i animiranih filmova iz Evrope i čitavog sveta, održana je i premijera prve dve epizode serije “Tunel”, a publika je uživala i u razgovorima sa filmskim autorima.

Žiri koji je odlučivao o nagradama radio je u sledećem sastavu: Iveta Ivanova, glumica i rediteljka iz Bugarske, Jelena Mihajlović, glumica, i Zoran Amar, reditelj. Glavna festivalska nagrada – „Dunavska lađa“, umetnički je rad smederevskog vajara mr Vlaste Filipovića.

Nagradu za najbolji film u takmičarskoj selekciji dobio je film „Da li me voliš?“ autorke Tonje Najabrove. „Pažljivo odabranim glumačko-rediteljskim sredstvima film Da li me voliš donosi odličnu rekonstrukciju jednog vremena u emotivnoj drami o odrastanju i krahu porodice dok u odjeku svedočimo i krahu zemlje,” navodi se u obrazloženju žirija.

Specijalno priznanje festivala dodeljeno je filmu „Nula kalorija“ autorke Džesike Hausner zato što „skreće pažnju na veoma važne teme osetljivosti mladih ljudi i njihove potrebe za bliskošću i zajednicom u ovoj eri usamljenosti u kojoj nam se stalno nude nove i nove ideologije koje će nas konačno učiniti srećnim”.

Češki reditelj Robert Hloz nagrađen je nagradom za najbolju režiju za ostvarenje „Tačka povratka“ za „uspešno prikazanu blisku budućnost evropskog grada, preciznu režiju koja je kvalitetno povezala sve važne aspekte filmskog izraza”. Srpskom koproducentu filma Marku Paljiću nagradu je uručila zamenica gradonačelnika Smedereva Marija Marković Stavrić. Autor ostvarenja prisutnima se obratio putem video poruke.

Nagradu za najbolji scenario osvojio je Juraj Lerotić za film „Sigurno mjesto“. Prema rečima žirija u pitanju je „retko human pristup o tragičnoj temi samoubistva. Scenarista Juraj Lerotić, koji je ujedno i glavni glumac i režiser prikazuje nezaustavljivi pad iz depresije u smrt na ličan, duboko doživljen i izvanredno snažan način”.

Nagradu za najbolju glumu osvojili su Juraj Lerotić (Sigurno mjesto) i Karina Kimčuk (Karyna Khymckuk) za film „Da li me voliš?“. „U duboko ličnoj priči igrajući zapravo samoga sebe, Juraj Lerotić nas je i kao glumac svakim kadrom dirnuo i podario publici upečatljivu, snažnu i slojevitu ulogu. Iako veoma mlada Karina Kimčuk zrelo nosi film Da li me voliš? i gradi ulogu birajući suptilna i autentična izražajna sredstva i dočarava nam sve slojeve lika tako da zaista osećamo njene borbe i emotivne krahove,” obrazložio je žiri svoju odluku.

NAGRADE NIŠVILLE MOVIE SUMMITA 2023

Autor fotgrafije: Saša Djordjević

Žiri NIŠVILLE MOVIE SUMMITA 2023. u sastavu –  Besim Petrela, direktor Tirana Jazz Festivala (Albanija), Vinko Mihajlović, direktor Petrovac Jazz festivala (Crna Gora) i Sašo Popovski, džez gitarista, kompozitor i umetnički direktor Jazz Factory festvala  (Bitolj, Severna Makedonija) odlučio je da:

Priznanje za najbolji igrani film dodeli filmu  “Ni prvi, ni drugi” južnokorejskog stvaraoca So Bo-janga (Seo Bo-hyung). Glavni junak prekida sve veze sa stvarnošću i istrajava u tzv. Seon (Zen) praksi/ zoni da bi postigao totalno prosvetljenje. Ali ne samo životno, već i stvaralačko – pripremajući se za novi umetnički izazov, likovnu postaku. Pri tom, reditelj filma vešto, asketski, svedenim stilom, primenjuje strategiju minimalizma koja je danas, u vremenu opšte blokbasterske holivudske imperije, jedva vudljiva na velikom kino platnu.

Najbolji eksperimentalni film je „Oslobođen, u zoni pritiska“ iranskog stvaraoca Hašemjana Homauna (Hashemyan Homaun). Reč je o „apsolutnom eksperimentu“ ostvarenom metodom „fiksacije“ u okviru zadatog medija. Homaun statičnim, dugim kadrovima ne sugeriše samo odsustvo autora iza kamere, već ide i korak dalje. Postavljanjem kamere u ulogu „skrivenog voajera“ koncentriše fokus naše pažnje na duhovni potencijal slučajno oslobođenih audio-vizuelnih prizora, realizovanih u zaumnom andergraund prostoru – podzemnog metroa

Po oceni Žirija najbolji dokumentarni film je “Memorija vode” argentinskog reditelja Gabrijela Alberta Pinjeira (Gabriel Alberto Piñeiro). “Memorija vode” je delo sa očiglednim ekološkim pristupom aktuelnim pitanjima zaštite životne sredine. Pinjeirov film razvija ideju o vodi kao matičnoj supstanci univerzuma. Jedan je od retkih dokumentaraca sa jasno usmerenom eko-porukom, koja snažno upozorava na posledice degradacije životne sredine.

NAGRADA NAJBOLJEM IZVOĐAČU MUZIKE u filmu pripala je italijanskom reditelju Pjetru Marčelu (Pietro Marcello), odnosno delu “Za Lučija” posvećenom poznatom kantautoru i džezeru Lučiju  Dali, čije pesme/ muzika, sredinom prošlog veka, direktno svedoče o kulturnom razvoju Italije. Zahvaljujući svedočenju Lučijevog menadžera i prijatelja Tobija Rigija, ali efikasnom korišćenju arhivskog muzičkog materijala, Marčelo vraća u život zaboravljenog kompozitora, pokazuje, pored ostalog, i kako je vešto interpretirao poeziju čuvenog italijanskog poete Roberta Roversija.

Treća nagrada u Americi za ostvarenje „Ovuda će proći put“ Nine Ognjanović

Film u bioskopima od septembra

Ostvarenje „Ovuda će proći put“ Nine Ognjanović dobitnik je nagrade Spirit of Independent Filmmaking Award na festivalu Stony Brook Film u Njujorku.

Stony Brook Film Festival se već 28 godina održava u Staller Centru for the Arts na Long Island-u, a nagrada dodeljena našoj autorki predstavlja priznanje za „duh nezavisnog filmskog stvaralaštva koja se dodeljuje autorima i autorkama koji koriste jedinstveni indie objektiv kako bi oživeli svoje neverovatne priče“.

Povodom treće nagrade koju film osvaja u Americi Nina Ognjanović je izjavila da je izuzetno zadovoljna iskustvom koje je stekla na festivalu, kao i prikazivanjem u punoj velikoj sali Staller Centra.

„Ovuda će proći put“ će zatvoriti Festival Mediteranskog i Evropskog Filma Trebinje (5. avgusta), a nakon toga biće prikazan na Brač Film Festivalu. Srpska publika će priliku da pogleda film imati u bioskopima širom Srbije u septembru.

Podsetimo „Ovuda će proći put“ svetsku premijeru je imao na Slamdance festivalu u Americi gde je dobio nagradu publike i specijalnog priznanje žirija, dok je domaća premijera održana na ovogodišnjem beogradskom FEST-u na kom je film osvojio nagradu publike. Film je nagrađen i na Internacionalnom filmskom festivalu Riviera u Sestri Levante u Italiji gde je osvojio nagradu studentskog žirija, dok je na festivalu Mammoth Lakes u Kaliforniji ostvarenje Nine Ognjanović dobilo dve nagrade, nagradu publike i žirija za najbolji film. Autorka ostvarenja dobitnica je i nagrade za najboljeg reditelja debitanta na nedavno održanom Ravno selo festivalu. Film je na nedavno završenom festival u Somboru osvojio nagradu Ernest za najbolji, glumica Jana Bjelica je osvojila nagradu za najbolju mladu glumicu, dok je glumac Zlatan Vidović dobio posebno priznanje za upečatljiva glumačka ostvarenja u tri filma.

Radnja filma smeštena je u odsečeno, zaboravljeno selo blizu kog će uskoro biti izgrađen autoput. U selo, osim autoputa, stiže i stranac. Meštani, puni nepoverenja i straha prema promeni koju put donosi, sumnjaju da i stranac ima neke veze sa tim i da skriva svoje prave namere. Nekoliko nesporazuma i laži je dovoljno da netrpeljivost meštana prema strancu preraste u otvoreni sukob, a Jana, devojka iz sela koja se zaljubila u stranca, shvata da je ona jedina koja može da ga spasi od opasnosti koja se nad njim nadvila. Uloge u filmu tumače Jana Bjelica, Zlatan Vidović, Vladimir Maksimović, Ninoslav Ćulum, Svetozar Cvetković, Branislava Stefanović, Igor Filipović, Pavle Čemerikić, Marta Bogosavljević, Eva Ras i Demijan Kostić.

„Ovuda će proći put” podržan je od strane Ministarstva kulture Republike Srbije i Filmskog centra Srbije. Producent filma je Pointless Films, dok su koproducenti Fakultet dramskih umetnosti i Radio Televizija Srbije.

Dve Zlatne arene za “Da li ste videli ovu ženu?” na 70. Pulskom filmskom festivalu

Pula, 22. jul – Film „Da li ste videli ovu ženu?“ autora Matije Gluščevića i Dušana Zorića osvojio je dve Zlatne arene za najbolju glumicu (Ksenija Marinković) i kameru (Marko Kažić, Aleksa Radunović i Milica Cimi Drinić) na upravo završenom 70. Pulskom filmskom festivalu u kategoriji manjinskih koprodukcija.

Ksenija Marinković, glavna glumica u filmu i jedna od najangažovanijih glumica u regionu je povodom nagrade u Puli izjavila: „Sve je počelo 2017. godine kao kratki studentski film, a nakon pet godina pretvorilo se u film koji je stigao do festivala u Veneciji, do Njujorka, preko pola svijeta i sad je došao i kod nas, u Pulu. Presretna sam zbog svih nagrada koje su svi iz filma dobili, pa tako i zbog Arena koje smo dobili na ovom festivalu. Zahvaljujem se žiriju, ali veliko hvala i ovim divnim mladim ljudima koji su potrošili godine i godine i polako skupljali novac i napravili sjajan film ni iz čega.“

Marko Kažić, Aleksa Radunović i Milica Cimi Drinić su povodom priznanja za najbolju kameru rekli: „Ovaj film je važan zbog više razloga, ali pre svega zbog njegove društvene analize. Izrazito dobro pokazuje kako su određena društvena očekivanja nametnuta ženama uprkos njihovim željama. Zbog toga smo se svi povezali s likom Draginje. Pulski festival je oduvek bio jedan od najznačajnih filmskih festivala na našim prostorima i ova nagrada nas izuzetno usrećuje. Posebno nam je drago što smo zajedno kao tri direktora fotografije uspeli da doprinesemo ovoj priči svako na sebi poseban i drugačiji način.“

Podsećamo, svetska premijera filma „Da li ste videli ovu ženu?“ održana je na 79. Filmskom festivalu u Veneciji gde je dobio specijalno priznanje za montažu. Srpska premijera održana je na 28. FAF-u gde je osvojio Gran Prix „Aleksandar Saša Petrović“, a nakon toga su usledile nagrade za najbolju režiju na Međunarodnom filmskom festivalu u Bangkoku, za najbolji film na 24. Međunarodnom festivalu nezavisnog filma Black Movie u Ženevi, i nagrada za najbolji domaći film Asocijacije filmskih festivala 30. Palićkog festivala.

„Da li ste videli ovu ženu?“ je priča o sredovečnoj ženi Draginji, koja kroz tri različita života pokušava da iskoči iz svoje kože. Glavnu ulogu u filmu tumači jedna od najangažovanijih glumica regiona Ksenija Marinković. U pratećim ulogama pojavljuju se Isidora Simijonović, Boris Isaković, Vlasta Velisavljević, Goran Bogdan, Jasna Đuričić, Radoje Čupić, Olga Odanović, Milica Mihajlović, Ivana Vuković, Miloš Timotijević, Isidora Minić, Alex Elektra i drugi.

Film je realizovan u produkciji Non-Aligned Films, Radio Televizije Srbije, Dinaridi i Fakulteta dramskih umetnosti.

30. Palić Film Festival: Gorki List nagrada publike filmu “Stari hrast” Kena Louča

Gorki List nagrada publike ovogodišnjeg 30. Festivala evropskog filma Palić dodeljena je filmu “Stari hrast”, reditelja Kena Louča. Film je prikazan van konkurencije u okviru Glavnog takmičarskog programa.

“Stari hrast” je film o budućnosti poslednjeg preostalog paba, Stari Hrast u selu na severoistoku Engleske, gde ljudi napuštaju zemlju zbog zatvorenih rudnika. Kuće su jeftine i dostupne, što ga čini idealnom lokacijom za sirijske izbeglice.

Kroz ovogodišnje 30. izdanje Festivala evropskog film Palić, nastavlja se višegodišnja saradnja Gorkog Lista i Festivala evropskog filma. Kao odani prijatelj Festivala evropskog filma Palić već punih 27 godina, Gorki List upotpunjuje atmosferu i festivalski ambijent, ali i podstiče na razmišljanje i na reakciju gledaoce i poziva ih da otvorenih čula prate svet oko sebe!

Gorki List nagradom publike za najbolji film, publika preuzima aktivnu ulogu i iz svog ugla sagledava dela filmske umetnosti predstavljena na Festivalu. Na taj način uvaženo je, pored mišljenja stručnog žirija, i mišljenje najbrojnijeg „žirija“ odnosno onih zahvaljujući čijoj lojalnosti i posvećenosti filmu, Festival traje svih ovih godina.

Uvažavajući činjenicu da se izbor najboljeg filma po mišljenju publike često zasniva na drugačijim kriterijumima od kriterijuma stručnog žirija, Festival evropskog filma i Gorki List ovom nagradom pozvali su posetioce festivala da nakon projekcija glasaju za najbolji film iz bogatog filmskog opusa evropske kinematografije, koji su prikazani na ovogodišnjoj 30. po redu filmskoj smotri. Gorki List nagrada publike, ove godine osmi put za redom nepogrešivo je očitala puls publike, a film koji je imenovan kao laureat dobija posebno dizajniranu statuu.

Prethodni laureati ove nagrade bili su: 2016. godine mađarski film „Ubica čistog srca“ reditelja  Atile Tila, 2017. godine film „O telu i duši“ rediteljke Ildiko Enjedi, 2018. godine belgijsko-holandska koprodukcija „Devojke”, 2019. film „Jadnici” francuskog reditelja Lađa Lija, 2020. „Ime naroda” Darka Bajića, 2021. “Nečista krv – Greh predaka” Milutina Petrovića, i prošle godine film “Blizu” Lukasa Donta.

Pored bogatog filmskog programa, publika festivala uživala je u brojnim dinamičnim pratećim sadržajima, a i ove godine je tradicionalna saradnja sa Gorkim Listom, koji je nezaobilazan deo umetničke scenografije festivala, još jednom bila proširena i na muzički deo festivalskog programa i koncert grupe 357, koji je okupio brojnu domaću i internacionalnu publiku. To je ujedno i potvrda da dobra prijateljstva dugo traju. Neka traju!

Uručene nagrade “Aleksandar Lifka” i “Underground Spirit” na 30. Festivalu evropskog filma Palić

U četvrtak, 20. jula na Letnjoj pozornici Palić, nagrada “Aleksandar Lifka” Festivala evropskog filma Palić u kategoriji inostranih stvaralaca uručena je reditelju Andreasu Drezenu, regionalna nagrada “Aleksandar Lifka” glumcu Nikoli Ristanovskom, dok je festivalska nagrada “Underground Spirit” uručena multimedijalnoj umetnici Mariji Kanjas.

Miroslav Mogorović, programski direktor festivala, uručio je nagradu Andreasu Drezenu i tom prilikom izjavio: „Velika mi je čast i zadovoljstvo da večeras mogu da uručim nagradu za doprinos evropskoj kinematografiji gospodinu Andreasu Drezenu, ne samo zato da bismo ovom malom nagradom istakli njegov veliki doprinos evropskoj kinematografiji, već i da bismo mu se zahvalili na prijateljstvu s našim festivalom. Jako mi je drago da je ponovo ovde sa nama, i znam da će se ovo prijateljstvo nastaviti“.

Andreas Drezen se zahvalio organizatorima na pozivu i obratio publici rečima: “Ovo je predivno mesto, s divnim ljudima. Uvek je zadovoljstvo sresti vas. Postoji puno festivala na kojima vam kažu kako možete da upoznate ljude i stupite u kontakt s publikom. Ali ovde, na Paliću, to je stvarnost. To je istina. Razgovaramo jedni s drugima, pijemo zajedno, gledamo filmove zajedno. To je retkost u čitavoj Evropi”.

Radoslav Zelenović, direktor Festivala evropskog filma Palić, uručio je regionalnu nagradu “Aleksandar Lifka” Nikoli Ristanovskom.

“U tridesetogodišnjoj istoriji našeg festivala uvek smo se trudili da napravimo neki korak napred. Nekada su oni bili više, nekada manje vidljivi. Ali odluka od pre tri godine, da ustanovimo nagradu Aleksandar Lifka za regionalni doprinos, primljena je sa velikim oduševljenjem u čitavom regionu,” rekao je Radoslav Zelenović i istakao da ovogodišnju nagradu gospodinu Ristanovskom dodeljuje sa velikim profesionalnim i ličnim zadovoljstvom.

Nikola Ristanovski je prilikom prijema nagrade rekao: “Posle dugo vremena sam zaista uzbuđen zbog neke nagrade, jer sam osetio da neke priče koje stvaramo ipak imaju smisla, da ih ipak delimo. Želim da čestitam pre svega ovogodišnjim dobitnicima nagrada, i velika mi je čast što sam u njihovom društvu. Takođe, želim da pomenem sve dosadašnje dobitnike ove vrlo ozbiljne nagrade, jer je puno njih imalo veliku ulogu u mom formiranju. Hvala vam puno!”

Ilija Tatić, izvršni producent festivala, uručio je nagradu “Underground Spirit” Mariji Kanjas koja se prisutnima obratila rečima: “Zahvaljujem se Iliji Tatiću i celom timu festivala. Veoma ste ljubazni. Hvala svima”.

Andreas Drezen, ovogodišnji laureat nagrade “Aleksandar Lifka” u kategoriji inostranih stvaralaca, rođen je 1963. u Istočnoj Nemačkoj. Potiče iz pozorišne porodice i prve amaterske filmove je snimao još 1979. Godine 1984/85. radio je kao tonski inženjer u pozorištu u Šverinu pre nego što je završio pripravnički staž na DEFA studiju za igrane filmove i radio kao asistent režije Ginteru Rajšu. Od 1986. do 1991. studirao je režiju na Akademiji za film i televiziju Konrad Volf u Potsdam-Babelsbergu. Od 1992. godine radi kao slobodni autor i reditelj. Njegov debitantski film “Tiha zemlja” (1992), tragikomedija o događajima u Istočnoj Nemačkoj u vreme raspada Sovjetskog Saveza, doneo mu je i Hesen filmsku nagradu kao i Nagradu nemačke kritike. Usledio je niz njegovih nagrađivanih filmova, od kojih je poslednji “Rabije Kurnaz protiv Džordža V. Buša” (2022) premijerno prikazan u takmičarskom programu Berlinala kao i u Glavnom takmičarskom programu FEF Palić. Član je Akademije umetnosti, Akademije filmskih umetnosti i nauka, Evropske filmske akademije i član osnivač Nemačke filmske akademije.

Nikola Ristanovski rođen je 1969. U Ostravi (Čehoslovačka). Od 1978. živi u Severnoj Makedoniji. Godine 1993. diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u skoplju u klasi profesora Vladimira Milčina. Igrao je na većini bitnih scena u regionu i ostvario mnoge zapažene uloge. Od 1993. prvak je Makedonskog narodnog teatra a trenutno je prvak i Narodnog pozorišta u Beogradu. Igrao je u više od pedeset filmova i serija u regionu i ostvario mnoštvo zapaženih uloga kao što su Hadži Zamfir (“Zona Zamfirova”), Viktor Kolar (“Jedini izlaz”), Dr Viktor (“Na terapiji”), Trendafilov (“Oslobođenje Skoplja”) i druge. Ristanovski je najnagrađivaniji makedonski glumac, sa velikim brojem nagrada dobijenih i za predstave proizvedene van zemlje, među kojima su Sterijina nagrada za glumačko ostvarenje, (Ahmed Nurudin – “Derviš i smrt”, 2009.), Glumac godine u Makedoniji (2006.), Zlatni lovorov venac (“Don Žuan”, MESS Sarajevo, 2006), i druge.

Dela Marije Kanjas su puna ironije, sa dominantnim kritičkim i kontradiktornim smislom u  instalacijama i video radovima koji istražuju granice između fikcije i stvarnosti. U svom delu bavi se snimanjem i prikupljanjem audiovizuelnog materijala kojim se iznose kritički diskursi koji se odnose na kolektivne imaginacije o tradicijama, stereotipima ili rodovima, koristeći se klasičnim i eksperimentalnim filmom, found footage tehnikom i brojnim resursima koji karakterišu njen transgresivni, eklektični i ironični pristup. Dolazak Marije Kanjas na FEF Palić podržan je kroz program mobilnosti umetnika u okviru PICE fonda organizacije Acción Cultural Española (AC/E).

“Da li ste videli ovu ženu?” dobitnik nagrade Asocijacije filmskih festivala Srbije (AFIFS) za najbolji srpski film

Film “Da li ste videli ovu ženu?” reditelja Dušana Zorića i Matije Gluščevića ovogodišnji je dobitnik nagrade Asocijacije filmskih festivala Srbije (AFIFS) za najbolji srpski film. Za najbolji film u srpskoj manjinskoj koprodukciji proglašeno je ostvarenje “Sneg i medved” turske rediteljke Selčen Ergun, u kome su učestvovali producenti iz Srbije Miloš Ivanović i Andrijana Sofranić Šućur (Set Sail Films). Odluku je donela Nacionalna sekcija Srbije Međunarodne Federacije kritičara (FIPRESCI).

Nagrade za ova dva filma je 18. jula, na 30. Festivalu evropskog Filma Palić, dodelila Asocijacija filmskih festivala Srbije – AFIFS, koju čini sedam filmskih festivala u Srbiji: Festival evropskog filma Palić, Festival filmskog scenarija (Vrnjačka Banja), Festival glumačkih ostvarenja – Filmski susreti (Niš), Leskovački internacionalni festival filmske režije – LIFFE, Festival autorskog filma (Beograd), Šumadijski internacionalni filmski festival debitantskog filma (Kragujevac) i festival Slika u pokretu (Novi Sad).

Božidar Zečević, predsednik Nacionalne sekcije FIPRESCI Srbija, uručio je nagradu za najbolji srpski film producentkinji Čarni Vučinić, koja se poklonila publici zajedno sa rediteljima nagrađenog ostvarenja, Dušanom Zorićem i Matijom Gluščevićem. Nagradu za najbolju srpsku manjinsku koprodukciju primili su Miloš Ivanović i Andrijana Sofranić Šućur.

Film “Da li ste videli ovu ženu?” reditelja Dušana Zorića i Matije Gluščevića premijerno je prikazan prošle godine na Filmskom festivalu u Veneciji, u okviru zvaničnog takmičarskog programa “Nedelja kritike” (Settimana Internazionale della Critica). Osvojio je nagradu za najbolju režiju na Bangkok World Film Festivalu i nagradu kritike za najbolji film na 24. Međunarodnom festivalu nezavisnog filma „Black Movie“ u Ženevi. Kroz tri različita života, film prati život jedne sredovečne žene koja pokušava da iskoči iz svoje kože, stoji u sinopsisu ovog ostvarenja.

Film “Sneg i medved” turske rediteljke Selčen Ergun imao je svetsku premijeru na prošlogodišnjem, 47. festivalu u Torontu (TIFF), jednom od najprestižnijih i najrelevantnijih u svetu. Osvojio je nagradu za najbolji debitantski film 2022. na Antalya Golden Orange Film Festivalu, a prikazan je na festivalima širom sveta.Radnja filma prati mladu medicinsku sestru Asli, koja je nedavno dobila službu u malom snegom prekrivenom zabačenom gradu u Turskoj. “U ovom malom gradu, gde su policajcima najveće probleme pričinjavali slepi miševi, iznenadni nestanak čoveka stvara pometnju. Korak po korak, Asli se nalazi usred vrtloga odnosa moći, tajni i sumnji”, navodi se u opisu filma.

Apsolutni trijumf u Somboru

Nagrada za najbolji film i još dva priznanja za „Ovuda će proći put“ na Somborskom filmskom festivalu

Ostvarenje „Ovuda će proći put“ Nine Ognjanović dobitnik je nagrade Ernest za najbolji film Somborskog filmskog festivala. Glumica Jana Bjelica je osvojila nagradu za najbolju mladu glumicu, dok je glumac Zlatan Vidović dobio posebno priznanje za upečatljiva glumačka ostvarenja u tri filma.

Nina Ognjanović, autorka filma je povodom nagrade izjavila: „Bila nam je čast da prikažemo film na otvaranju Somborskog filmskog festivala. Atmosfera je bila divna, a domaćini izuzetno topli i gostoljubivi prema ekipi i glumcima koji su prisustvovali. Ove nagrade su samo zaokružile festivalsko iskustvo na najlepši mogući način“.

„Želela bih da se zahvalim Somborskom filmskom festivalu i žiriju festivala pre svega na poruci koju su ovogodišnjim sloganom poslali Za sve nas koji dolazimo, upravo oslanjajući se na one koji su bili, i one koji su tu. Želim da nam ovakve nagrade pored pohvale budu i obaveza da nastavimo da stvaramo. A za sve vas koji ste tu, hvala na podršci koju nam pružate,“ rekla je glumica Jana Bjelica.

Glumac Zlatan Vidović je povodom posebnog priznanja za tri ostvarenjakazao: „Veoma mi je drago i počastvovan sam zbog ove nagrade, jer je to u suštini nagrada za ekipe ovih filmova u kojima sam igrao, a to su mladi ljudi ljudi pred kojima je budućnost i sjajne karijere, i bas zbog toga mi je ova nagrada posebna jer sam radio sa takvim ljudima i na taj način napravio ovaj rezultat. Hvala svima koji su učestvovali u ovim filmovima. Ovo je zajednička nagrada svih nas jer je film, što ja kolokvijalno volim uvijek reći, timski sport“.

Podsetimo „Ovuda će proći put“ svetsku premijeru je imao na Slamdance festivalu u Americi gde je dobio nagradu publike i specijalnog priznanje žirija, dok je domaća premijera održana na ovogodišnjem beogradskom FEST-u na kom je film osvojio nagradu publike. Film je nagrađen i na Internacionalnom filmskom festivalu Riviera u Sestri Levante u Italiji gde je osvojio nagradu studentskog žirija, dok je na festivalu Mammoth Lakes u Kaliforniji ostvarenje Nine Ognjanović dobilo dve nagrade, nagradu publike i žirija za najbolji film. Autorka ostvarenja dobitnica je i nagrade za najboljeg reditelja debitanta na nedavno održanom Ravno selo festivalu.

Srpska publika će priliku da pogleda film imati u bioskopima širom Srbije na jesen ove godine.

Radnja filma smeštena je u odsečeno, zaboravljeno selo blizu kog će uskoro biti izgrađen autoput. U selo, osim autoputa, stiže i stranac. Meštani, puni nepoverenja i straha prema promeni koju put donosi, sumnjaju da i stranac ima neke veze sa tim i da skriva svoje prave namere. Nekoliko nesporazuma i laži je dovoljno da netrpeljivost meštana prema strancu preraste u otvoreni sukob, a Jana, devojka iz sela koja se zaljubila u stranca, shvata da je ona jedina koja može da ga spasi od opasnosti koja se nad njim nadvila. Uloge u filmu tumače Jana Bjelica, Zlatan Vidović, Vladimir Maksimović, Ninoslav Ćulum, Svetozar Cvetković, Branislava Stefanović, Igor Filipović, Pavle Čemerikić, Marta Bogosavljević, Eva Ras i Demijan Kostić.

„Ovuda će proći put” podržan je od strane Ministarstva kulture Republike Srbije i Filmskog centra Srbije. Producent filma je Pointless Films, dok su koproducenti Fakultet dramskih umetnosti i Radio Televizija Srbije.

Nišville dodeljuje još jedno priznanje

Bata Kandi nagrada za promociju Balkanskog džeza

Poznatom muzičaru i kompozitoru koji se uspešno ogledau mnogim muzičkim pravcima, Vladeti Kandiću – Bata Kandi biće uručena specijalna nagrada Nišvila za doprinos promociji balkanskog džeza. Nagrada će biti urucena na otvaranju Nišville jazz festivala.

Vladeta Kandić – Bata Kanda rođen je 19. jula 1938. godine u Beogradu gde je završio  nižu muzičku školu. Maturirao je u Drugoj muškoj gimnaziji 1957. Sa nepunih 20 godina, postao je član AKUD Branko Krsmanović Beogradskog Univerziteta kao brucoš gradjevinskog fakulteta u Beogradu. Sa „Krsmanovićem“ je svirao na mnogim koncertima širom sveta. 1961 Kuba , otvaranje kolor televizije 1963 Tokio, Carnegie Hall, New York 1968. Nastupao je na preko 2000 koncerata uključujući i koncerte na olimpijskim igrama, olimpijade, Ganefo festival – Jakarta (1963), Mexico (1968). 

Bio je solista,rukovodilac  i korepetitor Narodnog orkestra i hora ovog društva. Pored srpskog i balkanskog folklora ljubav prema džez muzici inspirisala ga je ka stvaralaštvu etno džeza balkana i svetske muzike (World music). 

Od 1969 godine pa sve do danas, Vladeta Kandić je sarađivao sa poznatim našim džez muzičarima: Lala Kovačev, Lazar Tošić,  Petar Radmilović, Miša Blam, Mališa Draškoci, Slaviša Pavlović- Stenli, Jovan Maljoković, Goce Dimitrovski, Miloš Petrović, Vladan Maričić, Ivan Aleksijević, Vladimir Vitas, Zvonimir Skerl, Ivan Ilić, Jovan Pavičević, Vlatko Stefanovski, Milčo Levijev i Jovan Pavlović. Vladeta je komponovao  i aranžirao veliki broj instrumentalnih numera. Najpoznatije su: Kandoro, Najciganskije vašarsko kolo, Sofkina ljubavna igra, Kandin sa, Tanino oro, Niškovac i mnoge druge. U saradnji sa Simfonijskim orkestrom RTS-a komponovao je 200 pesama srpske poezije koje je pretočio u muziku.

Vladeta je nastupao na svetskim džez festivalima širom evrope. Festival Hanover , Balvej, Grac, Berlin, Solun, Patros, Opatija, Ljubljana, Zagreb, Beograd, Skoplje.

Član je udruženja američkih džez harmonikaša u Los Andjelesu od 1989 (Friends of the accordion)  gde su mu priznanje uručili džez velikani harmonike Frank Marocco, i Art Van Dame.

Vladeta Kandić je dobitnik mnogobrojnih nagrada i priznanja u zemlji i inostranstvu.

„ZLATNA MACOLA“ reditelju filma „MEGALOMANIJAK“ 

Žiri Internacionalnog festivala umetničkog horor filma „SLAUGHTER“ u sastavu: Dejan Zečević, Miroslav Lakobrija i Nenad Bekvalac; na sednici održanoj 2. jula u Doljevcu, doneo je jednoglasnu odluku da nagrada „ZLATNA MACOLA“ u konkurenciji za dugometražni film pripadne Karimu Uelažu, reditelju filma MEGALOMANIJAK.

U obrazloženju žiri navodi: Zlatna macola za dugometražni film

Megalomanijak Karima Uelaža nije samo film o serijskom ubici nego i o njegovim potomcima i o tome da li je greh nasledan. Provokativan i zastrašujući, ali vas tera i na razmišljanje o društvu u kome živimo. U trenucima težak i mučan, a ipak ne okrećete glavu od platna nego nastavljate da gledate. Megalomanijak nas vodi na mesto na kome nada mora biti u potpunosti eliminisana da bi se odbranila premisa da ne postoji ništa sem sudbine koja je upisana na samom rođenju, kao u Grčkim tragedijama.

Nakon raspisanog konkursa, kako bi ohrabrili domaće filmske stvaraoce kratkih horor filmova, u trajanju od pet do 30 minuta, u oštroj selekciji, našla su se tri filmska ostvarenja, od tridesetak prispelih, a žiri je doneo jednoglasnu odluku da film BDENJE ponese nagradu „ZLATNA MACOLA“ za najbolji kratkometražni film .

U obrazloženju žiri navodi: Zlatna macola za kratkometražni domaći film

Noć je uvek ta koja nam otkriva misterije života, čuda prirode, ćud ljudi i upozorava da treba da budemo uvek oprezni, pogotovo ako nas sudbina nanese da pokucamo na vrata nepoznate kuće. Bdenje Maraka Marinkovića nam otkriva jednu od tih misterija i pokazuje važnost porodice, rituala koji se moraju ispoštovati, i kako se neko ophodi prema smrti. Isto tako nam pokazuje da ona ne mora da predstavlja kraj i da poštapalica koju često koristimo „mora samo da se umre“ ne važi za sve.

Svečano uručenje Nagrade „ZLATNA MACOLA“ je večeras, na prostoru WATER MOVIE SCREEN sa počekom u 21č. Nakon uručenja nagrada slede projekcije nagrađenih filmova, kratkometražnog BDENJE i pobedničkog MEGALOMANIJAK, ovaj put sa srpskim prevodom.

Prevoz do Doljevca na završno veče, kao i sinoć, od 18 do 18:30 sa parkinga ispred Doma vojske Srbije u Nišu, a ulaz na festival se ne naplaćuje.

Slaughter Festival je podržan na konkursima Ministarstva kulture Republike Srbije i Opštine Doljevac.

Dva priznanja za manjinsku srpsku koprodukciju „El Shatt – nacrt za utopiju“ autora Ivana Ramljaka na 16. Festivalu mediteranskog filma u Splitu

„El Shatt – nacrt za utopiju“, novi film hrvatskog dokumentariste Ivana Ramljaka, inače, manjinska srpska koprodukcija nastala uz podršku i Filmskog centra Srbije, osvojila je dve nagrade na sinoć završenom 16. „Festivalu mediteranskog filma“ u Splitu: Nagradu publike za najbolji dugometražni film u programu „Mediteran“ i Posebno priznanje žirija.

Ovaj film je doživeo svetsku premijeru upravo na pomenutom festivalu.

U žiriju za dugometražni program „Mediteran“ bili su regionalni kinoprikazivači, jer je ideja organizatora bila da se vidi, kako ljudi koji programiraju bioskope vide festivalski program i kakav je njihov sud, pogotovo u kontekstu umrežavanja u vezi sa distribucijom filmova, što je bitna veza FMFS-a i nezavisnih bioskopa.

Odluku o pobedniku doneli su: Boban Stefanović iz Kulturnog centra Gornji Milanovac, ujedno i predsednik Upravnog odbora Mreže kinoprikazivača Srbije, Artur Logar iz Kulturnog centra Cerknica, predstavnik Art kino mreže Slovenije, te Darko Tumpić iz Pučkog otvorenog učilišta Pazin, predstavnik Kino mreže Hrvatske.

Producent filma „El Shatt – nacrt za utopiju“ je Kompot iz Zagreba (Tibor Keser), dok je srpski koproducent Horopter Filmska produkcija (Iva Plemić Divjak). Film je produciran uz učešće brojnih autora i kreativnih saradnika iz Srbije. Jelena Maksimović potpisuje montažu, a Vladimir Živković dizajn i miks zvuka. Postprodukcija filma i istraživanje dela arhivskog materijala, takođe su urađeni u Srbiji.

Ovaj dugometražni dokumentarni film govori o izuzetno važnom delu jugoslovenske prošlosti, koji je obeležio živote velikog broja stanovnika Dalmacije – evakuaciju i život 28 hiljada Dalmatinaca u Egiptu tokom Drugog svetskog rata.

Kroz zapanjujuće snimke svedočimo činu Josipa Broza Tita koji je uz pomoć Saveznika organizovao evakuaciju desetine hiljada ljudi u pustinju egipatskog poluostrva Sinaja, stvarajući kompleks izbegličkih logora. Ti logori su predstavljali svojevrsni komunistički model naselja, kojim je trebalo pokazati Zapadu kako će funkcionisati nova Jugoslavija kad se završi Drugi svetski rat.

Film je 24. juna bio prikazan u Zagrebu na Ljetnoj pozornici Tuškanac. Film uskoro kreće u bioskopsku distribuciju i letnju turneju po Dalmaciji u sklopu Kina Mediteran.

Ivan Ramljak je istaknuti hrvatski reditelj i filmski kustos. Uradio je brojne dokumentarne i igrane filmove, dok je poslednji dokumentarac O jednoj mladosti osvojio niz međunarodnih nagrada i priznanja. Odnedavno radi kao selektor renomiranog Međunarodnog filmskog festivala u Roterdamu.

Dokumentarni film „Na kraju puta“ Ivane Todorović najbolji na festivalu u Podgorici

Dokumentarni film „Na kraju puta“ srpske rediteljke Ivane Todorović, osvojio je nagradu Maslačak za najbolji kratki film na Medjunarodnom festivalu dokumentarnog filma “ Underhill“ u Podgorici. 

Film je premijerno prikazan u junu na festivalu Palm Springs International ShortFestu u Kaliforniji gde je izazvao veliko interesovanje publike i nastavio je svoj put na festivalima u Kaliforniji, Oregonu, Arizoni, Nepalu, Makedoniji. Nagrađen je kao najbolji inostrani film na festivalu dokumentarnog filma u Portlandu, Oregon. Nacionalnu premijeru je imao na Beldocs festovalu u Beogradu. Film je nastao u Blok Film produkciji uz podršku Filmskog Centra Srbije.

Film prati Željka i Viki u požrtvovanoj nameri da obezbede sredstva za spokojan kraj života odbačenih konja na svom malom imanju u Lapovu. „Na kraju puta“ istražuje potrebu za saosećanjem, empatijom i dostojanstvom koje treba prema svim živim bićima tokom celog njihovog životnog puta.

Film je režirala i producirala Ivana Todorović, za montažu je bila zadužena  Marija Jelušić, snimatelj je  Milan Vlaški, ton Douglas Oppedahl, muzika Boris MIjatović, dizajn zvuka Milan Mihajlović, kolor filma Jovana Radovanović. Špicu za film uradili su Isidora Nikolić i Miloš Deskoković,prevod Marta Cvetković, a marketing producent je Kathleen McInnis. Supervizori montaže su Milina Trišić, Jesper Osmund, supervizori dramaturgije Ljubinka Stojanović, Audrius Stonys i Melina Pota Koljević.

Ivana Todorović  je rediteljka kratkih socijalno-angažovanih filmova koje je pravila u Beogradu i Njujorku. Igrani film „Kada sam kod Kuće“ (2019, Beograd)  je osvojio nekoliko nagrada (Best Narrative Short, LA Independent Woman Film Awards, LA; Best Director award, Jelly Fest, American Film Institute, LA; Best Woman Film Award na Independent Shorts Awards festivalu  u Los Andjelesu, Woman Film critics Award, Socially Relevant Film Festival, NYC…).

Njeni dokumentarni filmovi  „Ademovo ostrvo“, „Ja kada sam bila klinac, bila sam klinka“,  „A Harlem Mother“, „Rapresent“ i  „Svakodnevica romske dece u Bloku 71“ su prikazani na vise od 150 internacionalnih filmskih festivala – 63. Berlin Film Festival, Berlinale Shorts takmičarskog programa, Traverse City, IFF Rotterdam, Palm Springs Int Shorts, gde su osvojili preko 40 nagrada.

Ivana je završila master studije Filmske i TV rezije na Fakultetu Dramskih Umetnosti u Beogradu, Graduate Certificate in Documentary Media studies at The New School u Njujorku, Etnologiju i Antropologiju an Filozofskom Fakultetu u Beogradu. 

Dodelom nagrade “Arhitektonski događaj godine” svečano zatvorena 18. Beogradska internacionalna nedelja arhitekture – BINA 2023

Osamnaesto izdanje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA 2023, u organizaciji Društva arhitekata Beograda i Kulturnog centra Beograda, svečano je zatvoreno u petak 16. juna u Likovnoj galeriji KCB-a.

Ovom prilikom Društvo arhitekata dodelilo je nagradu “Arhitektonski događaj godine” za 2022. godinu izložbi “Nikola Dobrović – Pod zastavama modernih pokreta” održanoj u Galeriji SANU od 24. maja do 2. oktobra prošle godine, u realizaciji autorskog tima koji su činili dr Marta Vukotić Lazar i mr Bojan Kovačević, dok je za dizajn postavke bila zadužena Marina Dokmanović.

U obrazloženju nagrade, koje su potpisali članovi žirija Goran Vojvodić, Milena Kordić i Slobodan Giša Bogunović,  između ostalog stoji: “Sadržaj izložbe “Nikola Dobrović – pod zastavama modernih pokreta” predstavlja, do sada, najpotpuniji obim materijala koji prikazuje život i rad jednog od najznačajnijih stvaralaca u oblasti arhitekture ovog regiona pa stoga, dobija i istorijsku važnost; ona postaje svojevrsna, početna platforma za buduće istraživače Dobrovićevog dela i epohe u kojoj je stvarao kako samim materijalom prikazanim na izložbi tako i u pogledu veza s drugim istorijskim izvorima.

U obrazloženju koje je pročitao član žirija Goran Vojvodić, navodi se i sledeće: “U našoj, dominantno usmenoj kulturi koja se polako stapa s kulturom prečica, skraćenica i emotikona, ovakav poduhvat ima neprocenjivu vrednost. Izložba o kojoj je reč, svojim sadržajem, značajem, značenjem i odjekom u javnosti zavređuje titulu arhitektonskog događaja godine”.

mr Bojan Kovačević, jedan od autora nagrađene izložbe, između ostalog je istakao: “Jedan mali arhitektonski događaj godine, unutar ovog ukupnog događanja, jeste izrada makete zgrade Generalštaba na čemu smo insistirali početka. To je urađeno tako da negde u Beogradu, a sada u Muzeju nauke i tehnike u stalnoj postavci, može da se vidi celina tog kompleksa kakav je bio pre destrukcije 1999. godine”.

dr Marta Vukotić Lazar, članica autorskog tima, zahvalila se svima koji su posetili nagrađenu izložbu i dodala: “Kao istoriograf se nadam da će izložbe ovog monografskog tipa biti korisne, posebno mladim ljudima, i da će imati podstreka da razmišljaju o istorijski poznatim arhitektama kao uzorima. To je bila naša želja”.

Ova izložba predstavljala je središnji događaj obeležavanja 125 godina od rođenja arhitekte Nikole Dobrovića, pod pokroviteljstvom Srpske akademije nauka i umetnosti uz saradnju Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, Filozofskog fakulteta u Beogradu i BINA – e, u organizaciji Odbora pod predsedništvom akademika Milana Lojanice.

Priznanje “Arhitektonski događaj godine” dodeljeno je izložbi “Osmi kilometar” održanoj u Muzeju Jugoslavije   od 12. decembra 2021. do 27. marta 2022. godine, koju je kao autorski tim realizovala grupa arhitekta okupljenih oko platforme “Moderni u Beogradu”: Iva Bekić, Petar Cigić, Dalia Dukanac, Stefan Đorđević, Irena Gajić, Mirjana Ješić, Hristina Stojanović i Snežana Zlatković. Saradnici na izložbi bili su Katarina Đorđević, Stefan Đorđević i Dragan Stojmenović. Izložba „Osmi kilometar“ je premijerno prikazana u Paviljonu Republike Srbije na 17. Međunarodnoj izložbi arhitekture u Veneciji 2021. godine.

“Arhitektura se bavi pitanjima opšteg dobra pa je deo njenog delovanja i osvešćivanje pojedinaca na razmišljanje o pitanjima koja se tiču svih nas. Ovoga puta Moderni u Beogradu su svojom postavkom ponudili taj prostor i taj okvir za promišljanje kakve gradove želimo u budućnosti, za koga su i što je najvažnije kako do njih da dođemo iz ove pozicije u kojoj danas jesmo”, stoji u obrazloženju ovog priznanja, koje je na zatvaranju pročitala članica žirija Milena Kordić.

U ime nagrađenog tima, članovima žirija i Muzeju Jugoslavije zahvalila se Snežana Zlatković.

Nagrada Arhitektonski događaj godine predstavlja priznanje Društva arhitekata Beograda za izuzetan doprinos razvoju i afirmaciji vrednosti arhitektonske kulture grada Beograda. Nagrada se odnosi na ideje, aktivnosti i dela kojima se ostvaruje iskorak u oblasti arhitekture, iniciraju i osvajaju novi prostori kreativnosti i ukazuje na moguće pravce razvoja stvaralačke misli i arhitektonske kulture. Nagrada se dodeljuje pojedincima i institucijama.

Ivan Rašković, predsednik Društva arhitekata Beograda, dodelio je priznanja i volonterima koji su učestvovali u realizaciji programa 18. BINA-e.

Ovogodišnje, 18. izdanje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA 2022 održana je od 11. maja do 16. juna. U fokusu manifestacije bila je izložba  “Daljina koja spaja” posvećena radu arhitekte Bratislava Toškovića, koji je sa publikom podelio svoja dostignuća, za koja je od Udruženja arhitekata Srbije dobio Veliku nagradu arhitekture za životno delo za 2021. godinu.

Predstavljene su i izložbe “To Dwell/BEST – Južni Tirol/Beograd” – arhitektonski susrete troje arhitekata iz Beograda i troje iz Južnog Tirola; “Arhitektura u Španiji u 21. veku: procvat arhitekture kroz vizuru Rikarda Santonhe” u Institutu Servantes s fokusom na radove renomiranih španskih arhitekata iz 21. veka; izložba na otvorenom “Arhitektura. Skulptura. Sećanje – Umetnost spomenika Jugoslavije 1941-1945.” (Boštjan Bugarčić/Maja Ivanič/Špela Kuhar, Jelica Jovanović- Docomomo Srbija); izložbe aktuelnih konkursa za grad Beograd (2021/2022), “Piranesi 2022”, i “Ponesi svoj studio” u BINA kabini.

Saradnja BINE i internacionalne platforme LINA predstavljena je kroz program “Urbane mitologije” inspirisan Atinom, dokumentarni film “Public housing: Belgrade Mode” Rebeke Bratož Gornik, i predstavljanje kolektiva Space for Future.

Poseban segment programa činio je DOBAR URBANI ŽIVOT 3/GOOD URBAN LIFE 3 koji se ove godine odigrao u Kragujevcu u saradnji sa Filološko umetničkim fakultetom FILUM iz Kragujevca i Arhitektonskim fakultetom iz Beograda.

U okviru programa predavanja, održani su programi “Revitalizacija modernističkih naselja slučaj Cerak”, Seminar o poslovnom objektu Kampus NCR u bloku 42 na Novom Beogradu koji je projektovao Vladimir Lojanica, pod nazivom Arhitekti / projektanti / praktičari), predavanje biroa mladih arhitekata Space Love Studio, Bratislava Toškovića i predavanje Docomomo Srbija povodom izložbe “Arhitektura, skulptura, sećanje”.

Kao i svake godine značajan deo programa činile BINA šetnje: praćenje traga arhitekture Alekseja Brkića i Mihaila Mitrovića, obilazak Francuske ambasade, Spomenika zahvalnosti Francuskoj i Zavoda za zaštitu spomenika kulture, kao i tradicionalna šetnja Jevrejskim grobljem. Izletnike ljubitelje arhitekture ove godine, posle Novog sada, Zrenjanina, Pančeva, Kragujevca i Šapca, BINA je vodila u Valjevo i  putevima spomenika NOB-a.

Nagrada „Underground Spirit“ Festivala evropskog filma Palić za Mariju Kanjas

Španska multimedijalna umetnica Marija Kanjas (María Cañas) dobitnica je ovogodišnje nagrade „Underground spirit“ koju Festival evropskog filma Palić dodeljuje za izuzetan rad na polju nezavisnog filma, kao i za jedinstven pristup filmskom jeziku i autentičnu autorsku poetiku izgrađenu van glavnih tokova industrije. Dolazak Marije Kanjas na FEF Palić podržan je kroz program mobilnosti umetnika u okviru PICE fonda organizacije Acción Cultural Española (AC/E).

Dela Marije Kanjas su puna ironije, sa dominantnim kritičkim i kontradiktornim smislom u  instalacijama i video radovima koji istražuju granice između fikcije i stvarnosti. U svom delu bavi se snimanjem i prikupljanjem audiovizuelnog materijala kojim se iznose kritički diskursi koji se odnose na kolektivne imaginacije o tradicijama, stereotipima ili rodovima, koristeći se klasičnim i eksperimentalnim filmom, found footage tehnikom i brojnim resursima koji karakterišu njen transgresivni, eklektični i ironični pristup.

Jedna od najkontroverznijih instalacija Marije Kanjas je „Nasleđena supstanca „, koju je stvorila u saradnji sa Huanom Romerom, a izložena je 1999. godine u prostoru „Zona u usponu“ Andaluzijskog centra za savremenu umetnost (CAAC). U delu „Budi zla (Sevilja đavola)“ iz 2013. u umetnica suočava protivrečan odnos koji održava sa svojim rođenim gradom kroz, kako sama kaže, „oštro i groteskno putovanje kroz suštinu Sevilje u njenoj najdublje ukorenjenoj tradiciji i njenim izvanrednim izvedbama koje odaju počast ljudima ne samo kao izvoru folklornog materijala već i kao autentičnim protagonistima istorije“. U delu „Sveti triler“ (2011) dolazi do neobičnog susreta između Majkla Džeksona i orkestra bratstva tokom Uskršnjeg posta.

CAAC iz Sevilje je koproducirao četiri njena dela, među kojima je video instalacija sa tri kanala “Smeh u tami” (2015), omaž kinematografskim arhetipovima nezavisnih žena koje se bune protiv ustaljenog i pokazuju svoju moć kroz smeh; i “Ruka koja cvrkuće” (2015), satira o novoj „religiji selfija“ i drugim patologijama povezanim sa digitalizacijom savremenog društva. Bila je direktorka Animalario TVProducciones, platforme za eksperimentalnu audiovizuelnu umetnost koja istražuje različite načine stvaranja kao što su  muzički spotovi, video art, digitalna slika, instalacije i internet projekti.

Dobitnici nagrade posvećen je i Omaž program u bioskopu Abazija, u okviru kojeg će biti prikazani izabrani kratki filmovi nastali u poslednjih desetak godina.

Nagrada Underground spirit, ustanovljena 2008. godine, dodeljena je do sada F.Ž. Osanu, nemačkom reditelju Uliju M. Šupelu, domaćem reditelju Želimiru Žilniku, Norvežaninu škotskog porekla Jernu Utkilenu, švedskom rediteljskom tandemu Ola Simonsonu i Johanu S. Nilsonu, francuskom animatoru Eduaru Salijeru, mađarskom super-8 dvojcu – braći Buharov, umetničkoj grupi pet španskih reditelja koju je britanski filmski magazin Sight & Sound nazvao “Električnim jahačima Apokalipse”, te jugoslovenskom i slovenačkom direktoru fotografije i reditelju, jednom od začetnika crnog talasa Karpu Godini, francuskom animatoru, reditelju i vizuelnom umetniku Bertranu Mandikou, italijanskoj rediteljki i scenaristkinji Tici Kovi i austrijskom reditelju i fotografu Rajneru Frimelu, francuskom reditelju Žanu Šarlu Iju, austrijskoj rediteljki i montažerki Sari Fgaier, rumunskoj producentkinji Adi Solomon, i švedskom snimatelju i direktoru fotografije Ištvanu Borbašu.

Jubilarno 30. izdanje Festivala evropskog filma Palić, u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica, održaće se od 15. do 21. jula 2023. na Paliću i u Subotici, dok bogat predfestivalski program počinje već prvog dana jula. Na ovogodišnjem festivalskom izdanju očekuje se preko 150 filmskih profesionalaca iz zemlje i inostranstva, a pored bogatog filmskog programa, publika će moći da uživa u brojnim dinamičnim pratećim sadržajima – koncertima, izložbama, promocijama knjiga, radionicama i stručnim predavanjima.

Za nagrade Srce Sarajeva za TV serije po odluci struke nominovano 19 serija iz protekle sezone

Za nagrade Srce Sarajeva za TV serije 29. Sarajevo Film Festivala strukovni žiri sastavljen od više od 450 filmskih profesionalaca iz regiona, ove je godine nominovao 19 serija u 14 kategorija.

Pravo prijave imale su dramske serije i komedije iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Sjeverne Makedonije, Kosova* i Slovenije, premijerno prikazane u periodu od 1. aprila 2022. do 30. aprila 2023. godine.

Odluka o nominovanim serijama donesena je na osnovu rezultata elektronskog glasanja filmskih i TV profesionalaca članova strukovnog žirija. Isti strukovni žiri će novim elektronskim glasanjem doneti odluku i o dobitnicima nagrada Srce Sarajeva za TV serije, a najbolji će biti proglašeni na ceremoniji koja će biti održana za vrijeme 29. Sarajevo Film Festivala.

„Bila je ovo još jedna godina nove ere kvalitetnih dramskih serija i komedija iz regiona. Ovogodišnje nominacije pokazuju da je produkcija TV serija brzo dosegla zrelost: zadržala se brojnost i kvalitet proizvedenih serija, više zemalja sada redovno proizvodi serije, a činjenica da njihovu kvalitetu već treću godinu za redom sa velikim zanimanjem ocenjuje nekoliko stotina filmskih profesionalaca iz regiona, verujemo predstavlja još jedan poticaj za daljnji razvoj ove industrije. Nakon petogodišnjeg perioda iza nas u kojem je konstantno rastao broj proizvedenih serija, u predstojećem periodu bit će zanimljivo pratiti trend u kojem će najveći igrači na tržištu morati naći način kako da sarađuju još bolje i pored domaćih ostvare još bolji plasman na međunarodna tržišta, jer verujemo da će fokus biti na smanjenju ukupnog broja produkcija, ali povećanju produkcijske vrijednosti i umetničke kvalitete, verovatno kroz regionalnu koprodukciju“, izjavio je Jovan Marjanović, direktor Sarajevo Film Festivala.

Nagrade Srce Sarajeva za TV serije bit će dodeljene u dve kategorije: za dramske serije i za komedije.

U kategoriji dramskih serija dodeljuje se 8 nagrada: za najbolju dramsku seriju, najbolju glavnu glumicu, najboljeg glavnog glumca, najbolju žensku epizodnu ulogu, najbolju mušku epizodnu ulogu, za Zvezdu u usponu, za najbolju režiju (za epizodu) i za najbolji scenario (za epizodu).

U kategoriji komedija dodjeljuje se 6 nagrada: za najbolju komediju, najbolju glavnu glumicu, najboljeg glavnog glumca, za Zvezdu u usponu, za najbolju režiju (za epizodu) i za najbolji scenario (za epizodu).

29. Sarajevo Film Festival bit će održan od 11. do 18. avgusta 2023.

Nominirani za nagrade Srce Sarajeva za TV serije 29. Sarajevo Film Festivala:

I. NAJBOLJA DRAMSKA SERIJA

BUNAR (Srbija)

INHUMANUM: NEČLOVEŠKO RAVNANJE ČLOVEKA (Slovenija)

KLAN 2 & 3 (Srbija)

KOTLINA (Bosna i Hercegovina)

PAD (Srbija)

TRIGRAD (Slovenija)

VERA (Srbija)

ZLATNI DEČKO (Srbija)

NAJBOLJA GLAVNA GLUMICA U DRAMSKOJ SERIJI

Vedrana Božinović (KOTLINA)

Anica Dobra (BELEŽNICA PROFESORA MIŠKOVIĆA 2)

Jovana Gavrilović (ZLATNI DEČKO)

Milica Janevski (BUNAR)

Milica Janevski (PAD)

Katarina Stegnar (TRIGRAD)

Jovana Stojiljković (JUŽNI VETAR – NA GRANICI)

Jovana Stojiljković (VERA)

NAJBOLJI GLAVNI GLUMAC U DRAMSKOJ SERIJI

Aleksandar Dimitrijević (KLAN 2)

Andrija Kuzmanović (ŠETNJA SA LAVOM)

Marko Mandić (TRIGRAD)

Milan Marić (DRŽAVNI SLUŽBENIK 3)

Milan Marić (PAD)

Denis Murić (ZLATNI DEČKO)

Momčilo Otašević (BELEŽNICA PROFESORA MIŠKOVIĆA 2)

Feđa Štukan (KOTLINA)

NAJBOLJA EPIZODNA ULOGA – GLUMICA U DRAMSKOJ SERIJI

Anica Dobra (ŠETNJA SA LAVOM)

Milica Gojković (BUNAR)

Anđela Jovanović (PAD)

Ida Keškić (KOTLINA)

Suzana Krevh (TRIGRAD)

Anita Mančić (VERA)

Gorica Popović (KLAN 2)

Vesna Trivalić (DUG MORU 3)

NAJBOLJA EPIZODNA ULOGA – GLUMAC U DRAMSKOJ SERIJI

Igor Benčina (ZLATNI DEČKO)

Zoran Cvijanović (BUNAR)

Nikola Kojo (VERA)

Žarko Laušević (KALKANSKI KRUGOVI 2)

Boris Ler (KOTLINA)

Krešimir Mikić (PAD)

Feđa Štukan (KLAN 2)

Miralem Zupčević (DUG MORU 3)

ZVEZDA U USPONU

Milica Gojković (JUŽNI VETAR – NA GRANICI)

Suzana Krevh (TRIGRAD)

Ana Lečić (DRŽAVNI SLUŽBENIK 3)

Denis Murić (ZLATNI DEČKO)

Lenka Petrović (VERA)

Admir Šehović (KOTLINA)

Timon Šturbej (INHUMANUM: NEČLOVEŠKO RAVNANJE ČLOVEKA)

Jovan Veljković (PAD)

NAJBOLJI SCENARIO ZA EPIZODU – DRAMSKA SERIJA

Kristina Đuković (VERA – 5. epizoda)

Gregor Fon, Nina Zupančić, Sonja Prosenc (TRIGRAD – 1. epizoda)

Aleksa Ršumović (ZLATNI DEČKO – 1. epizoda)

Slobodan Skerlić (KLAN 2  – 2. epizoda)

Danis Tanović, Amra Bakšić Čamo, Nikola Kuprešanin, Adnan Lugonić (KOTLINA – 4. epizoda)

Bojan Vuletić (PAD – 1. epizoda)

NAJBOLJA REŽIJA ZA EPIZODU – DRAMSKA SERIJA

Ognjen Janković (ZLATNI DEČKO – 5. epizoda)

Sonja Prosenc (TRIGRAD – 1. epizoda)

Slobodan Skerlić (KLAN 2 – 8. epizoda)

Slobodan Skerlić (KLAN 3 – 2. epizoda)

Danis Tanović, Aida Begić (KOTLINA – 5. epizoda)

Bojan Vuletić (PAD – 8. epizoda)

II. NAJBOLJA KOMEDIJA

MAMA I TATA SE IGRAJU RATA 2 (Srbija)

NA RUBU PAMETI 2 (Bosna i Hercegovina)

POPADIJA (Srbija)

TENDER (Bosna i Hercegovina)

NAJBOLJA GLAVNA GLUMICA – KOMEDIJA

Aida Bukva (TENDER)

Nina Janković (MAMA I TATA SE IGRAJU RATA 2)

Gorica Popović (POPADIJA)

NAJBOLJI GLAVNI GLUMAC – KOMEDIJA

Tarik Džinić (TENDER)

Admir Glamočak (NA RUBU PAMETI 2)

Gordan Kičić (MAMA I TATA SE IGRAJU RATA 2)

ZVEZDA U USPONU – KOMEDIJA

Aleksej Bjelogrlić (MAMA I TATA SE IGRAJU RATA 2)

Amar Ćorović (SLOŽNA BRAĆA – NEXT ĐENERATION 2)

Dražen Pavlović (TENDER)

NAJBOLJI SCENARIO ZA EPIZODU – KOMEDIJA

Gvozden Đurić, Marko Manojlović, Gordan Kičić (MAMA I TATA SE IGRAJU RATA 2 – 6. epizoda)

Adnan Kapetanović (NA RUBU PAMETI 2 – 4. epizoda)

Srđan Vuletić (TENDER – 4. epizoda)

NAJBOLJA REŽIJA ZA EPIZODU – KOMEDIJA

Elmir Jukić (NA RUBU PAMETI 2 – 4. epizoda)

Gordan Kičić (MAMA I TATA SE IGRAJU RATA 2 – 1. epizoda)

Amra Mehić (TENDER – 4. epizoda)

* Ovaj naziv, bez prejudiciranja statusa Kosova, u skladu je sa Rezolucijom 1244 i mišljenjem MSP-a o deklaraciji o nezavisnosti Kosova.

Još jedno priznanje Davidu Kecmanu

Međunarodna povelja libanske fondacije „Nadži Naman“ za ukupno književno stvaralaštvo
U veoma kratkom vremsnkom razmaku, krajem maja i početkom juna, Davidu Kecmanu Daki, pesniku, proznom piscu, književnom kritičaru i esejisti koji živi i stvara u Somboru, autoru dvadeset i osam do sada objavljenih dela, pripale su dve prestižene književne nagrade. Najre „Sunčani sat“, dobijena za ostvarenja u oblasti književnosti za decu i mlade, uručena 31. maja na svečanosti u Sremskoj Mitrovici u vreme održavanja 13. Festivala „Mašta i snovi“, a početkom juna stigla je i vest da je Kecman među dobitnicima ugledne nagrade i u svetu znane Fondacije „Nadži Naman“ za 2023. godinu. Na predlog međunarodnog žirija, Nagradu „Nadži Naman“ svake godine dobijaju pisci sa svih kontinenata a daje je istoimena fondacija iz grada Džunije koje se nalazi u blizini Bejruta, u Libanu.
Predlog da David Kecman Dako ove godine dobije priznanje i to za ukupno književno stvaralaštvo, uz iscrpune izvode iz njegove, inače, bogate bibliografije i uz odabrane prevode njegovih pesama na engleski, ruski, poljski i rumunski jezik, upućen je iz poljskog rada Dukle, od strane Olge Lalić Krovicki, pesnikinje, dramskog pisca i prevodioca.
Fondacija „Nadži Naman“ je utemeljena 1991. godine. Od 2002. njeno priznanje se dodeljuje i kao nagrada svetskim autorima-piscima sve sa ciljem oživljavanja i razvoja ljudskih vrednosti, kakav je bio libanski humanista, pisac, izdavač Nadži Naman, promoter kulture, po kome je i nazvana.
Po dobijanju priznanja, prevedeni književni prilozi nagrađenih bivaju objavljeni u Godišnjaku Fondacije i uz Povelju dostavljaju svim autorima.
(Preuzeto sa – https://www.soinfo.org/vesti/vest/29103/jos-jedno-priznanje-davidu-kecmanu/ )

Filmovi „Sveta Petka – Krst u pustinji“, „Krošnja“, „Freska“, „Avantura karikature“, „Čudotvorac tumanski“, laureti 32. Međunarodnog filmskom festivalu „Zlatni Vitez“

FOTO: Hadži-Aleksandar Đurović

Na 32. Međunarodnom filmskom festivalu „Zlatni Vitez“, održanom u gradu Grozni (Čečenska Republika, Rusija), filmovi iz Srbije osvojili su značajne nagrade. Među laureatima su ostvarenja: „Sveta Petka – Krst u pustinji“, „Krošnja“, „Freska“, „Avantura karikature“, „Čudotvorac tumanski“. Sedmodnevni program činila je konkurecnija od 190 filmova iz 22 zemlje.

U katogoriji dugometražni igrani film – priznanje „Zlatna diploma“ pripala je ostvarenju „Sveta Petka – Krst u pustinji“. Kratkometražni dokumentarni film „Krošnja“ osvojio je priznanje „Zlatna diploma“. Priznanje „Diploma“ dodeljeno je filmu „Freska“. Animirani film „Avantura karikature“ dobio je „Specijalnu Diplomu žirija“. „Specijalno priznanje Mahačkalinske Eparhije Ruske Pravoslavne Crkve“  pripalo je  kratkometražnom igranom filmu-„Čudotvorac tumanski“.

U selekciji dugometražnih igranih filmova našli su se i filmovi: „Oluja“ (r. Miloš Radunović), „Nebesko“ (r. Mario Glamazić), „Sveta Petka – Krst u pustinji“ (r. Hadži-Aleksandar Đurović).

U selekciji kratkometražnih igranih filmova Srbiju je predstavljao film  „Čudotvorac Tumanski“ (r. Bojana Krstić).

U selekciji dugometražnih dokumentarnih filmova srpski predstavnici su bili : „Bez“ (r. Luka Papić),  „Srpska princeza Ana Jakšić“ (r. Ranka Jakšić), „Vojničke ljubavi zauvek“ (r. Željko Mirković).

U selekciji kratkometražnih dokumentarnih filmova su prikazani: „Krošnja“ (r. Predrag Todorović), „Mali i veliki“ (r. Želimir Gvardiol), „Gligorićeva Mar del Plata – Kraljeva indijska varijanta“ (r. Milan Todorović), „Na daljinu“ (r. Slobodan Simojlović), „Jagorida“ (r. Nebojša Ilić Ikle).

U selekciji studentskih filmova su bili „Agape“ (r. Jovana Pejović) , „Nada“ (r. Miloš Živanović).

U selekciji animiranih filmova su nas predstavljali: „Avantura karikature“ (r. Vera Vlajić), „Iza vidljivog“ (r. Dana Vukajlović), „Polutorka“ (r. Jakov Popov), „Robi“ (r. Sofija Stojanović), „Smešilo“ (r. Izabela Radisavljević).

Osim filmova iz Srbije, u selekcijama su se našli i filmovi srpskih autora iz Republike Srpske „Ne plači majko“ (r. Milana Majar), kao i iz Crne Gore – „Freska“ (r. Radisav Jevrić).

Na festivalu su među članovima žirija bili scenarista i producent Jovan Marković (animirani film), producent Sveta Strahinjić (kratkometražni dokumentarni film), glumica Ivana Žigon (dugometražni dokumentarni film), reditelj Hadži-Aleksandar Đurović (studentski film), i doktorand na Kembridžu Vukan Marković (dugometražni igrani film).

Z. Janković,

Mladi srpski glumac Jovan Ginić proglašen za otkrovenje Kanskog festivala

Iz Kana je upravo stigla vesta da je Jovan Ginić, mladi glumac koji tumači glavnu ulogu u filmu „Lost Country“ Vladimira Perišića, osvojio Nagradu „Otkrovenje“ koju najboljem mladom glumcu festivala dodeljuje fondacija „Luj Roderer“. Nagrada je uspotavljena pre šest godina kako bi se ohrabrili mladi glumački talenti, i dodeljuje se u okviru kanskog programa „Nedelja kritike“. Pored nagrađenog Ginića, u filmu „Lost Country“ glumi još troje mladih glumaca-debitanata: Miodrag Jovanović, Lazar Kocić i Ana Simeunović , koji su takođe u Kanu, kao i svetski priznati dramski umetnici Jasna Đuričić i Boris Isaković.

Podsećamo da je svetska premijera filma „Lost Country“ održana 22. maja, u do poslednjeg mesta popunjenom bioskopu „Miramar“. Perišić i njegova ekipa nagrađeni su dugim i srdačnim aplauzom. 

Ovogodišnje, 62. izdanje „Nedelje kritike“ obuhvata jedanaest ostvarenja iz čitavog sveta, od kojih se sedam, uključujući i „Lost Country“, takmiče za gran-pri i druge nagrade. Žirijem programa „Nedelja kritike“ ove godine predsedava francuska rediteljka Odri Divan čiji je film „Događaj“ osvojio „Zlatnog lava“ 2021. godine u Veneciji. Pored Dinanove, u žiriju su nemački glumac Franc Rogovski, filmske profesionalke Kim Jutani i Minakši Šede, kao i portugalski direktor fotografije Rui Posas. 

Jovan Ginić u filmu „Lost Country“ glumi Stefana, petnaestogodišnjeg gimanazijalca koji 1996. godine, tokom studentskih demonstracija protiv Miloševićevog režima, shvata da je njegova majka saučesnica korumpirane vlasti. „Lost Country“ je koproduckija Francuske, Srbije, Luksemburga i Hrvatske, i jedini film iz ovog dela Evrope u ovogodišnjim kanskim programima. 

Perišić je u izjavi za sajt FCS-a rekao da je uživao u radu sa mlafim glumcima, i dodao: „Rad sa naturščicima je za mene najlepši deo rada na filmu. Jovanova posvećenost ovom filmu je bila izuzetna i ostvario je ulogu o kojoj će se, verujem, dosta pričati. On je u samom srcu događaja mog novog filma, a pred njim je jedna veoma teška borba: da prihvati neprihvatljivo i suoči se sa stvarnošću sveta iz kojeg dolazi, što je utoliko teže jer se radi o njegovoj majci. To je suština priče koji sam želeo da ispričam svojim novim filmom.“

Nastanak filma „Lost Country“ podržao je Filmski centar Srbije na Konkursu za Sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova, prepoznavši „potencijal za dug i uspešan život na najvažnijim internacionalnim festivalima, kao i u svetskoj arthouse distribuciji“. Srpska kinematografija je svog predstavnika u Kanu poslednji put imala 2018. godine kada je u programu „Petnaest dana autora“ prikazan „Teret“ u režiji Ognjena Glavonića. Nagrada za Ginića je prva kanska nagrada za sprski film posle mnogo godina.

DODELOM NAGRADE PUBLIKE ZA NAJBOLJI EVROPSKI FILM I PROJEKCIJOM FILMA „GRU TU JE“ ZATVORENO 16. IZDANJE BELDOCS FESTIVALA

foto – Vidoje Manojlović

Nagradu publike dobio film „Prizvan i pozvan’’ Luke Papića i Srđe Vuča

Šesnaesti Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs zatvoren je sinoć u prepunoj sali Doma omladine Beograda, dodelom nagrade publike za Najbolji evropski film i projekcijom filma „Gru tu je“ koji su režirali Bojan Vinulović i Rene Miškolci.

Nagradu publike za Najbolji evropski film dobili su Luka Papić i Srđa Vučo za ostvarenje ‘’Prizvan i pozvan’’. Nagradu je uručila Plamena Halačeva, zamenica šefa delegacije Evropske Unije  u Srbiji, pod čijim se pokroviteljstvom nagrada i dodeljuje.

„Gru tu je“ je film o domaćoj hip hop legendi, Daliboru Andonovu Gruu, koji su prethodnih nekoliko godina snimali Bojan Vinulović i Rene Miškolci. Više od 50 sagovornika priča svoja iskustva sa poznatim reperom, a 95 minuta filma sadrži i brojne novootkrivene činjenice i uvide, predstavlja Grua kao čoveka koji je, vođen svojim brojnim talentima i strastima i ovenčan profesionalnim uspesima, prepoznat kao simbol značajnih kretanja u urbanoj kulturi i kulturi mladih na našim prostorima. Premijeri je prisustvoao veliki broj protagonista filma, a ova projekcija je bila danima unazad rasprodata.

Nakon projekcije muzičar Marko Luis, otpevao je dva najveća Gruova hita: “Srce“ i Biću tu“.

Igor Stanojević, selektor festivala, posle projekcije je izjavio da sve dok bude rep muzike u Srbiji, i Gru će uvek biti tu – citirajući poznate stihove iz Gruove pesme.

Tokom prethodnih 8 dana festivala prikazano je 105 filmova na osam lokacija. Beograd je posetilo 220 gostiju iz zemlje i inostranstva, a za festival je vladalo veliko medijsko interesovanje, te je bilo akreditovano blizu 100 novinara iz više od 60 medijskih kuća.

U svom obraćanju na zatvaranju festivala umetnički direktor Beldocsa, Marko Grba Singh, izjavio je da je ovogodišnje izdanje imalo rekordan broj domaćih filmova, zbog čega je festivalski tim posebno ponosan.

’’Želim da zahvalim pokroviteljima i partnerima koji su doprineli realizaciji ovodišnjeg Beldocsa. Mnogo hvala na podršci, inspiraciji i poverenju rediteljima i producentima iz Srbije i iz celog sveta koji su nam poverili svoje filmove i projekte i posvetili svoje vreme da budu naši dragi gosti. Prilika da se okupimo oko kreativne dokumentaristike, da zajedno gledamo vrhunske dokumentarne filmove, da razgovaramo, i da se na stvaralački način suočavamo sa realnošću koju živimo dragocena je i lekovita.’’ – izjavila je Mara Prohaska Marković, direktorka Beldocs festivala, i dodala „Beskrajno hvala sjajnom Beldocs timu koji je, po ko zna koji put, pokazao i dokazao da je najveća pokretačka snaga Beldocsa.’’

I ove godine Beldocs vam je omogućio da pogledate jedan broj filmova online iz udobnosti svog doma i to od 17. maja od 23.59 do 24. maja do 23.59. Biće dostupni svi domaći filmovi i nekoliko strahih ostvarenja.
Informacija o dostupnosti filma online biće istaknuti na stranici filma.
Gledanje je omogućeno preko Vimeo servisa. Potrebna je jednokratna registracija (ukoliko već nemate svoj vimeo nalog). Detaljnije uputstvo biće istaknuto na stranici Beldocs online na www.beldocs.rs.
Cena karte za gledanje filma online je 215 RSD (2 USD) za dugometražne filmove.

Film možete da pogledate koliko god puta želite u narednih 48 sati od kupovine.

Od 1. juna 2023. godine Beldocs Eho će obići nekoliko gradova po Srbiji.

Uručene nagrade 16. Beldocs festivala

foto: Vidoje Manojlović

Najbolji filmovi:  ‘’Vodič za obalska utvrđenja’’, autorke Tijane Petrović i ’’TrećIII’’, autora Karima Kasema

Film ‘’Sestrinstvo suve saune’’, autorke Ane Hints dobitnik Eurimaž Audencija nagrade za najbolju režiserku

Nagrade šesnaestog Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs 2023, dodeljene su večeras u Jugoslovenskoj kinoteci.

Tokom prethodnih 7 dana prikazano je blizu 100 filmova u 12 različitih programskih celina.

Kao što je i pre početka festivala selektor Beldocsa, Igor Stanojević rekao, selekcija je poseban fokus stavila na sveže izraze novih autora i vizuelno upečatljive filmove.

U selekciji Srpski takmičarski program bilo je ukupno 12 filmova.

Za najbolji film proglašen je film ’’Vodič za obalska utvrđenja’’ autorke Tijane Petrović, a u obrazloženju žiri je naglasio:

Nagrada za najbolji film dodeljuje se filmu koji istražuje odnos između ljudi i prirode. 

U pitanju je vizuelno impresivan esej koji spretno integriše raznolik materijal. Film koji istražuje strukturu zemlje, sa ciljem da prikaže strukture vojne moći

Nagrada za najbolju montažu dodeljuje mladim stvaraocima srpskog filma koji obećavaju, a to su Luka Papić i Srđa Vučo za film „Prizvan i pozvan’’, a žiri je u svom obrazloženju rekao:

Za najdosledniji film u srpskom takmičarskom programu koji kombinuje autentičan arhivski materijal sa veštim savremenim kadrovima, stvarajući redak žanr – dokumentarnu tragikomediju o prvim srpskim izborima. 

Za najbolju kameru nagrada je pripala filmu ’’Aurorin san’’ Dragane Jovanović, članovi žirija su ovom prilikom istakli:

Film koji iznenađuje već u prvim minutima. Impresivno bogat koncept nastao iz jednostavne ideje: snimanje prijatelja u trenucima vanrednog stanja.

Još jedan film o karantinu? Možda, ali ne poput drugih. Upečatljivi prizori snimani samo kompjuterskom kamerom i montaža kojom se stvara jedinstveni materijal, čine da ovaj film prikaže toliko stvari, a sve pod velom čiste fantazije – stoji u obrazloženju žirija.

U Međunarodnom takmičarskom programu, nagradu za najbolji film dobio je film

’’TrećIII’’, autora Karima Kasema, dok je Specijalno priznanje pripalo filmu ’’Zbogom divljaku’’, autora Serhija Guatakira Sarmienta:

Za imerzivan film koji okupira pažnju publike saosećanjem i poštovanjem koje ispoljava prema svojim likovima, razvijajući ih svesno i postepeno kako vreme odmiče. Vizuelni stil naracije, rediteljevo poznavanje mesta o kome stvara i kontekst koji nam pruža organski su i prirodni – stičemo utisak da su svi ljudi i mesta koje vidimo postojali pre nego što je kamera ikada kročila u njihove živote, i da će nastaviti da postoje i kada ih mi (publika i filmska ekipa) napustimo. Film Karima Kasema uvlači nas u priču razoružavajućim i spretnim promenama perspektive koje stvaraju ubedljiv dijalog između realnog i fiktivnog sveta.

U selekciji Kratkom takmičarskog programa nagrada za najbolji film pripala je filmu

’’Silos u budimpešti’’, autorke Žofije Pacolaj, a specijalno priznanje dobio je film ’’Zlo vatre’’, rediteljke Alis Brigo

Hrabar autorski stil, nepretencioznost i inovativnost ostavili su jak utisak na žiri.

Autorka nas postavlja u situaciju iz koje posmatramo događaj iz kojeg se širi teskoba i reflektuje psihološki eho pojedinca.

Ovogodišnji Beldocs festival je domaćin prestižne međunarodne nagrade Eurimaž Audencija (Eurimages Audentia), koja se dodeljuje po osmi put za najbolju režiserku. Dobitnica ove nagrade je autorka filma ’’Sestrinstvo suve saune’’ Ana Hints.

U svom obrazloženju zašto je Baš Anin film dobio ovu prestićnu nagradu, članovi žirija navode:

Reči koje postaju priče, uverenja koja stvaraju svetove, priče koje prevazilaze opipljivo. Dok ih kamera posmatra saučesnički, sa nežnošću i poštovanjem, grupa žena pronalazi utočište u međuprostoru, na mestu zamrznutom u prostoru i vremenu koje postaje njihovo čistilište, ispovedaonica, sigurno mesto za pročišćenje duše i tela – poput neke vrste modernog Šabata ili paganskog rituala koji spaja mističnu i opipljivo dimenziju. Nešto između nordijske bajke, plemenskih rituala i toplote koju proizilazi iz osećaja prihvaćenosti – arhetipsko, hipnotičko, intimno i besramno politički angažovano ostvarenje.

Nagradu Eurimaž Audencija, Ani Hints uručila je Jasmina Pašić sa Insajder televizije, a rediteljka se na veoma emotivan i iskren način zahvalila:

’’Izvinite što plačem, dosta ljudi mi prilazi posle mojih filmova i izvinjava se što plače, ali u stvari ne bi trebalo da se izvinjavamo za ono što osećamo u našim srcima, i za naša iskustva.

Treba imati hrabrosti da to podelimo, i da saslušamo, pre svega. 

To je jedino moguće u sigurnom okruženju.

Sestrinstvo suve saune prikazuje jedno sigurno okruženje gde se zaista može osetiti ranjivost, i to prevazilazi svaku granicu i kulturu. Želim da posvetim ovu nagradu sestrinstvu, koje je bilo uz mene svih 7 godina za vreme snimanja filma. Bilo je hrabro da se ogoli i telom i dušom. Sestrinstvo je svuda gde se krećemo, ono gleda film, ono je iznad država, jezika, religija i rodova. Moramo da budemo solidarni.

Zahvaljujem se iz srca, zaista svima, festivalu, mom timu, porodici. Svima koji su  verovali u mene, jer ja sama nisam to mogla uvek. Ali tu sam sada, zato hajde da preživimo i da budemo nežni prema sebi! Ja obećavam da ću preuzeti na sebe ovu odgovornost i ovo ohrabrenje veoma ozbiljno.Ova nagrada je za sva slobodna mesta, slobodne stvari i za glasove koji su ućutkani a koji treba da se čuju!“  – poručila je na kraju.

Šesnaesti Beldocs festival zatvoriće sutra film ’’Gru tu je’’ koji su režirali Rene Miškolci i Bojan Vinulović, a pre same projekcije u Domu omladine Beograda, biće uručena nagrada za najbolji evropski film po izboru publike, koja se dodeljuje pod pokroviteljstvom Delegacije EU u Srbiji.

Film „Ovuda će proći put“ Nine Ognjanović dobitnik nagrade studentskog žirija na ekskluzivnom festivalu u Italiji

Ostvarenje mlade autorke je bilo u konkurenciji od samo 10 igranih filmova iz celog sveta

Film „Ovuda će proći put“ Nine Ognjanović osvojio je nagradu studentskog žirija na 7. Internacionalnom filmskom festivalu Riviera u Sestri Levante u Italiji.

Filmski festival Riviera je mladi, ekskluzivni festival na kom se prikazuju filmovi autora do 35 godina i to samo po pozivu. „Ovuda će proći put“ je bio u konkurenciji od ukupno 10 igranih filmova iz celog sveta, a ovo je ujedno bila i italijanska premijera ostvarenja mlade rediteljke iz Srbije.

Nina Ognjanović, autorke filma je povodom nagrade u Italiji izjavila:

„Ovo je diplomski film koji su napravili studenti te me posebno raduje da smo upravo dobili nagradu od studentskog žirija. Drago nam je što smo prikazali film italijanskoj publici na Riviera film festivalu i hvala im na sjajnoj prilici koju daju mladim rediteljima“.

Prestižni festival u Italiji postaje sve značajniji za filmske autore. Prethodnih godina su u žiriju učestvovali glumac Kejsi Aflek, dobitnik Oskara (Mančester na moru), producent Majls Dejl takođe dobitnik Oskara (Oblik Vode), Dejvid Franzoni, scenarista i dobitnik Oskara za Gladijatora, reditelj Kenneth Lonergan dobitnik Oskara (Mančester na moru) i mnogi drugi.

Od 24. maja film nastavlja svoju svetsku turneju povratkom u Ameriku na festival Mamoth Lakes u Kaliforniji.

Podsetimo „Ovuda će proći put“ svetsku premijeru je imao na Slamdance festivalu u Americi gde je dobio nagradu publike i specijalnog priznanje žirija, dok je domaću premijeru imao na ovogodišnjem beogradskom FEST-u na kom je film osvojio nagradu publike.

Srpska publika će priliku da pogleda film imati u bioskopima širom Srbije na jesen ove godine.

Radnja filma smeštena je u odsečeno, zaboravljeno selo blizu kog će uskoro biti izgrađen autoput. U selo, osim autoputa, stiže i stranac. Meštani, puni nepoverenja i straha prema promeni koju put donosi, sumnjaju da i stranac ima neke veze sa tim i da skriva svoje prave namere. Nekoliko nesporazuma i laži je dovoljno da netrpeljivost meštana prema strancu preraste u otvoreni sukob, a Jana, devojka iz sela koja se zaljubila u stranca, shvata da je ona jedina koja može da ga spasi od opasnosti koja se nad njim nadvila. Uloge u filmu tumače Jana Bjelica, Zlatan Vidović, Vladimir Maksimović, Ninoslav Ćulum, Svetozar Cvetković, Branislava Stefanović, Igor Filipović, Pavle Čemerikić, Marta Bogosavljević, Eva Ras i Demijan Kostić.

„Ovuda će proći put” podržan je od strane Ministarstva kulture Republike Srbije i Filmskog centra Srbije. Producent filma je Pointless Films, dok su koproducenti Fakultet dramskih umetnosti i Radio Televizija Srbije.