Nagrade

Nagrade Internacionalnog teatarskog Nišvil džez festivala

Bilo je veoma pozitivno iskustvo pratiti program ovogodišnjeg Internacionalnog teatarskog Nišvil džez festivala. Osam izvedenih predstava bilo je raznovrsno i uzbudljivo za videti neke od izuzetno talentovanih umetničkih pojava. Takođe, program je sadržao i snažna dela već etabliranih umetnika. Kvalitetu svega viđenog doprinela je i ambijentalna atmosfera festivala.

Žiri je odlučio da nagradu za najbolju predstavu dodeli „Balkanskom bordelu“ Jetona Neziraja, u režiji Blerte Neziraj (La MaMa Njujork u saradnji sa Atelje 212, Moj Balkan i Qendra multimedia).

Bazirana na Eshilovoj trilogiji „Orestija“, dramaturgija predstave sadrži i savremenost aktuelnog trenutka u istoriji Evrope, pogotovo Balkana, na kojem su skorašnji ratovi ostavili ozbiljne posledice. „Balkanski bordelo“ predstavlja izuzetan rad umetnika koji su uspeli ne samo da ispričaju priču, nego da nas uvuku duboko u svet sukoba između roditelja i dece, muškaraca i žena, moćnih i običnih ljudi, Istoka i Zapada… Svi pozorišni elementi predstave su veoma dobro izbalansirani i predvođeni briljantnim glumačkim kreacijama.

Nagrada za najbolju upotrebu muzike dodeljena je predstavi „Crnila remiks“ Jordana Simonova (MKC Skopje: Organizacijata, Republika Severna Makedonija).

Ova predstava je vrlo originalna po tome što angažuje elemente rep muzike u jukstapoziciji sa tradicionalnim makedonskim vokalnim stilovima. Puna je prelepih melodija, ritmova i dinamike, koji proizvode svojevrsnu hip-hop operu, izazivajući snažne emocije.

Žiri se odlučio i za specijalno pominjanje za predstavu „Scooootch!“ Ameli Poirije (Les Nouveax Ballets du Nord – Pas de Calais Lille, Francuska) za veštu i razigranu upotrebu muzike i oblikovanje zvuka koji je na organski način ukomponovan u izvedbu.

Nišville, 9. 8. 2022.

Jocelyn Pook, Nataša Gvozdenović, Igor Burić

Gran pri za “Heroje radničke klase” u Rusiji

Foto: Altertise.

U čast čuvenog ruskog i evropskog sineaste Andreja Tarkovskog (1932-1986) u Ivanovu u Rusiji održava se Međunarodni filmski festival “Zerkalo” (Ogledalo) na kojem je srpski celovečernji igrani film “Heroji radničke klase” u režiji Miloša Pušića upravo osvojio Gran pri. Film nastao uz podršku Filmskog centra Srbije premijerno je prikazan zimus u programu prestižnog Berlinskog festivala, a premijeru u Srbiji imao je na jubilarnom 50. FEST-u.

Film “Heroji radničke klase” nastao je pod okriljem Pušićeve produkcijske kuće “Altertise”, a na scenariju su, pored producenta i reditelja Pušića (“Jesen u mojoj ulici” i “Odumiranje”), radili njegovi vereni saradnici Dušan Spasojević i Ivan Knežević. U ekipi filma su i direktor fotografije Aleksandar Ramadanović, scenografkinja Miljena Vučković, kostimografkinja Marina Sremac, dizajneri zvuka Stevan Milošević i Boris Zaborski. Film su montirali Ivan Knežević i Miloš Pušić.

Priča filma prati Lidiju (Jasna Đuričić) koja radi za kontroverznog građevinskog investitora. Zadatak joj je da kontroliše grupu građevinskih radnika na novootvorenom gradilištu. Radnici su nezadovoljni svojim položajem i pokušavaju da se izbore za svoja prava. Situacija se komplikuje, borba za radnička prava postaje borba za život i smrt, a Lidija mora da se opredeli na čijoj je strani.

Pored Jasne Đuričić, u Pušićevim “Herojima radničke klase” glume i: Boris Isaković, Predrag Momčilović, Stefan Beronja Cile, Aleksandar Đurica, Mihajlo Badža Pleskonjić, Bojana Milanović, Ervin Hadžimurtezić, Filip Đurić, Peđa Marjanović, Marko Vasiljević i drugi. Film je nastao uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Sekretarijata za kulturu AP Vojvodine i Filmskog centra Srbije.

Film “Leto kada sam naučila da letim” osvojio nagradu u Italiji

Dugometražni igrani film “Leto kada sam naučila da letim” reditelja Radivoja Andrića, nastao uz podršku i Filmskog centra Srbije, osvojio je Specijalnu Grifon nagradu za životnu sredinu na upravo završenom 52. festivalu filmova za decu i omladinu Giffoni na jugu Italije.

U obrazloženju, žiri je istakao: “Specijalna nagrada Grifon CIAL za životnu sredinu ove godine ide igranom filmu koji se bavi temama porodičnog života i osećanja. Ove teme su prihvaćene od prirode koje predstavljaju pozadinu moderne i dirljive priče. Iako fokus radnje nije isključivo ekološki, nagrada za životnu sredinu pripala je ovom igranom filmu zbog čvrstog odnosa između glavne junakinje Sofije i hrvatskog ostrva i mora koji je hrane i štite u najtežim godinama, života mlade žene.”

Međunarodni filmski festival Giffoni je jedan od najpoznatijih festivala dečijeg filma na svetu, sa tradicijom dugom više od 50 godina. Održava se u malom italijanskom gradu Giffoni Valle Piana u Kampaniji, u južnoj Italiji, u blizini Salerna i Napulja, a svake godine festivalu prisustvuje više od 2.000 dece iz nekoliko zemalja širom sveta, a oni i ocenjuju filmove i odlučuju o nagradama.

Ovo je četvrta međunarodna nagrada za “Leto kada sam naučila da letim”. Prethodno, film je osvojio nagradu Evropske asocijacije filma za decu (ECFA), koja se dodeljuje najboljem evropskom filmu na festivalu BUFF u Malmeu, kao i dve nagrade na nedavno završenom Pulskom filmskom festivalu, uključujući i nagradu publike.

Film je u zemlji i regionu do sada pogledalo više od 200.000 gledalaca. Početkom avgusta počinje distribucija film u Hrvatskoj, a početkom sledeće godine i u više od deset evropskih zemalja.

Uloge u filmu “Leto kada sam naučila da letim” tumače Klara Hrvanović, Olga Odanović, Snježana Sinovčić, Žarko Laušević, Luka Bajto i Ema Kereta Rogić. Prema knjizi Jasminke Petrović, scenario je napisala Ljubica Luković, a producenti su Maja Popović Milojević i Milan Stojanović iz beogradske kuće “Sense Production”. Film je koprodukcija Srbije, Hrvatske, Bugarske i Slovačke, a podržan je od strane filmskih centara ovih zemalja, kao i od strane programa Kreativna Evropa MEDIA i Fonda Saveta Evrope Eurimages.

Dodeljene nagrade najboljim filmovima festivala “Otvoreni predeli” na Rudniku

Foto: Danica Trajković

U nedelju, 31. jula u Domu kulture „Vojislav Ilić“ na Rudniku, proglašeni su najbolji filmovi festivala “Otvoreni predeli – Festival inovativnog filma Rudnik” (“Open Spaces – Rudnik Festival of Innovative Cinema”).

Žiri koji čine istaknuti srpski regionalni dokumentaristi – Kumjana Novakova, Tea Lukač i Goran Dević, glavnu nagradu festivala “Zapis” dodelio je ostvarenju “Neka vrsta bliskosti” Tobija Bula. Žiri je u obrazloženju naveo da nagradu dodeljuje “za dirljivu minijaturu koja fizičke prostore pretvara u metafizičke, nudeći slojeve značenja tihim, neopaženim prostorima, kao i za duhovitu ali sirovu kontemplaciju o nošenju sa gubitkom”. Pobednik festivala je, uz nagradu „Zapis“, takođe dobio i vaučer za vikend u Etno kući Ostrvica, jednom od prijatelja festivala.

Posebna priznanja žirija osvojili su filmovi “Telurska drama” Riara Rizaldija i „Fantastično“ Maije Blofild

Žiri je je nagradu filmu “Telurska drama” dodelio “zbog pronalaženja specifičnog filmskog sredstva koji spaja međusobno zavisne procese, istorije i subjektivnosti, kao i zbog jedinstvenog pristupa kolektivnom i ličnom kojim se stvara jedno gotovo fizičko iskustvo kolonizacije, kako one iz prošlosti tako i one savremene”.

Film “Fantastično” nagrađen je jer je “uspeo preko ličnih, naoko apolitičnih svedočanstava ljudi o prvim gledalačkim iskustvima zapadnih filmova u Severnoj Koreji, da filmski suvereno izgradi sliku jednog zatvorenog, totalitarnog sveta”.

Festival “Otvoreni predeli – Festival inovativnog filma Rudnik” (“Open Spaces – Rudnik Festival of Innovative Cinema”) održan je od 29. jula do 31. jula 2022. godine u Domu kulture „Vojislav Ilić“ na Rudniku. Ova manifestacija posvećena je prikazivanju i promovisanju hrabrih i nekonvencionalnih kratkih i srednjemetražnih (do 50 minuta) dokumentarnih, eksperimentalnih i hibridnih filmskih formi, kao i njihovih autorki i autora.

Za nagrade je, u okviru jednog objedinjenog takmičarskog programa, konkurisalo 18 filmova autora iz 13 zemalja – Holandije, Španije, Velike Britanije, Finske, Italije, Srbije, Austrije, Nemačke, Francuske, SAD, Indonezije, Kanade i Kolumbije.

Pored takmičarskog filmskog programa, ovogodišnje izdanje festivala posetiocima je ponudilo i specijalnu projekciju i prezentaciju odabranih filmova mladih autorki i autora iz Srbije i regiona, nastalih u okviru radionice čuvene francuske škole dokumentarnog filma Atelje Varan u Beogradu, kao i masterklas Marka Grbe Singha, umetničkog direktora festivala Beldocs i reditelja filma „Rampart“ na temu „Sećanja, snovi i prostori“.

U okviru pratećeg programa, održan je i Prigodan muzički program prve dve festivalske večeri nakon projekcija. U Klubu penzionera Rudnik nastupili su bend Zauvar iz Gornjeg Milanovca, zajedno sa Skreč majstorom Ljubanom, i projekat Lenhart Tapes iz Beograda.

Festival je organizovalo Udruženje Srpski Holywood. Glavni pokrovitelj je Opština Gornji Milanovac, a festival su takođe podržali Kulturni centar Gornji Milanovac, i Rudnik i flotacija D.O.O. Rudnik. Prijatelji festivala su Serbia World Music Festival Gornji Milanovac i Etno kuća Ostrvica.

29. Palić Film Festival: Gorki List nagrada publike filmu „Blizu“ Lukasa Donta

Stilovi iz filma

Gorki List nagrada publike ovogodišnjeg 29. Festivala evropskog filma Palić dodeljena je filmu “Blizu”, reditelja Lukasa Donta. Film je prikazan u okviru Glavnog takmičarskog programa.

U ostvarenju “Blizu”, intenzivno prijateljstvo između dva trinaestogodišnjaka, Lea i Ramija, iznenada je prekinuto. Pokušavajući da shvati šta se desilo, Leo je potražio pomoć Remijeve mame Sofi. Ovaj film je priča o prijateljstvu, odgovornosti i odrastanju.

Kroz ovogodišnje 29. izdanje Festivala evropskog film Palić, nastavlja se višegodišnja saradnja Gorkog Lista i Festivala evropskog filma. Kao odani prijatelj Festivala evropskog filma Palić već pune 24 godine, Gorki List upotpunjuje atmosferu i festivalski ambijent, ali i podstiče na razmišljanje i na reakciju gledaoce i poziva ih da otvorenih čula prate svet oko sebe!

Gorki List nagradom publike za najbolji film, publika preuzima aktivnu ulogu i iz svog ugla sagledava dela filmske umetnosti predstavljena na Festivalu. Na taj način uvaženo je, pored mišljenja stručnog žirija, i mišljenje najbrojnijeg „žirija“ odnosno onih zahvaljujući čijoj lojalnosti i posvećenosti filmu, Festival traje svih ovih godina.

Uvažavajući činjenicu da se izbor najboljeg filma po mišljenju publike često zasniva na drugačijim kriterijumima od kriterijuma stručnog žirija, Festival evropskog filma i Gorki List ovom nagradom pozvali su posetioce festivala da nakon projekcija glasaju za najbolji film iz bogatog filmskog opusa evropske kinematografije, koji su prikazani na ovogodišnjoj 29. po redu filmskoj smotri. Gorki List nagrada publike, ove godine sedmi put za redom nepogrešivo je očitala puls publike, a film koji je imenovan kao laureat dobija posebno dizajniranu statuu.

Prethodni laureati ove nagrade bili su: 2016. godine mađarski film „Ubica čistog srca“ reditelja  Atile Tila, 2017. godine film „O telu i duši“ rediteljke Ildiko Enjedi, 2018. godine belgijsko-holandska koprodukcija „Devojke”, 2019. film „Jadnici” francuskog reditelja Lađa Lija, 2020. „Ime naroda” Darka Bajića, a prošle godine “Nečista krv – Greh predaka” Milutina Petrovića.

Pored bogatog filmskog programa, publika festivala uživala je u brojnim dinamičnim pratećim sadržajima, a ove godine je tradicionalna saradnja sa Gorkim Listom, koji je nezaobilazan deo umetničke scenografije festivala, proširena i na muzički deo festivalskog programa i koncert „Brkova” koji je okupio brojnu publiku, pre svega mlade. To je ujedno i potvrda da se dobra prijateljstva razvijaju i da dugo traju. Neka traje!

Zlatni toranj 29. Festivala evropskog filma Palić filmu „Magnetna rezonanca“ Kristijana Munđua

Foto: stilovi iz filma, i Damir Vujković (fotografije žirija).

Na završnoj konferenciji za medije 29. Festivala evropskog filma Palić, 22. juna na Velikoj terasi proglašeni su dobitnici nagrada Zlatni toranj za najbolji film, Palićki toranj za najbolju režiju, specijalnog priznanja žirija Glavnog takmičarskog programa, nagrade za najbolji film u selekciji Paralele i Sudari, specijalnog priznanja žirija kritike i nagrada žirija FIPRESCI, kojima će priznanja biti uručena na svečanoj ceremoniji zatvaranja festivala.

Žiri glavnog takmičarskog programa 29. Festivala evropskog filma Palić, u sastavu: producenti Majkl Džejms Mekmahon i Katriel Šori; glumica Katarina Radivojević; producentkinja, selektorka i kustoskinja Lorna Ti; i selektor festivala u Kotbusu Džošua Džadi; jednoglasno je dodelio nagradu Zlatni toranj za najbolji film Glavnog takmičarskog programa ostvarenju „Magnetna rezonanca“ reditelja Kristijana Munđua.

Žiri je u svom obrazloženju napisao: „Magnetna rezonanca je veoma složen i potresan prikaz pukotina u društvu izazvanih kapitalizmom i migracijama, prikaz prošlosti koja se uvek vraća da nas proganja i razdvaja umesto da nas spaja i veže. Ubedljivi likovi žive u svetu u kome su zarobljeni u situacijama koje nisu u stanju da promene. Film odlikuje sigurna režija, angažovanje na višestrukim pravcima političkog i ličnog, a sve zajedno na način koji samo majstor filma može elegantno da izvede“.

Nagradu Palićki toranj za najbolju režiju žiri je dodelio Dmitru Suholitkiju-Sobčuku, za film „Pamfir“. U obrazloženju odluke stoji: „Ovaj film je maestralno koreografisana priča o ocu i sinu, uključujući magične životinjske maske koje teraju zle duhove zime na epskim lokacijama, transformišući na sirov način uticaje savremenih migracija radne snage na porodicu“.

Žiri je dodelio specijalno priznanje filmu „Nežno“ Ane Nemeš i Lasla Čuja, „zbog režije sa iskazanim velikim talentom i osećajnošću, kao i za kreiranje nežnih i dirljivih trenutaka, u svetu koji zahteva savršenstvo uz nemoguće žrtve“.

Međunarodni žiri kritike 29. Festivala evropskog filma Palić, u sastavu: Natalija Serebriakova iz Ukrajine, Volfgang Martin Hamdorf iz Nemačke, i Martin Milinković iz Hrvatske, doneo je jednoglasnu odluku da za najbolji film u takmičarskom programu „Paralele i Sudari“ odabere ostvarenje „Vizija leptira“ Maksima Nakonečnija, za „iskazanu sposobnost da se filmskim sredstvima aktuelna dešavanja u Ukrajini prenesu na moderan i savremen način“. Žiri je ocenio da „najviši nivo kinematografskog stvaralaštva mladog reditelja koji obećava, daje nadu da evropska kinematografija ima veoma svetlu budućnost“.

Specijalno priznanje žirija kritike dodeljuje se filmu „Budale“ Tomaša Vasilevskog, za „realističan potret naslikan najfinijom filmskom estetikom“.

Žiri FIPRESCI 29. Festivala evropskog filma Palić, u sastavu: Mikele Sancisi, Sunčica Unevska i Ingrid Berbaum, nagradu FIPRESCI za najbolji film Glavnog takmičarskog programa dodelio je ostvarenju „Rimini“ Ulriha Zajdla – „za jedinstvenu viziju majstora evropskog filma, koji kreira sopstvenu realnost i nove ikone, kao i zbog glavnog junaka Ričija Brava, koji je roker u srcu iako peva šlagere“.

Posebno priznanje žirija FIPRESCI dodeljeno je filmu „Pamfir“ Dmitra Suholitkija-Sobčuka. U obrazloženju stoji da je nagrada dodeljena „mladom reditelju koji je svoj prvi dugometražni film kreirao s jakom, ličnom vizijom i pričom, te besprekornom fotografijom“. Žiri je dodao da je ovo „humana i univerzalna priča o enigmatičnom čoveku koji se trudi da zaštiti blagostanje svoje porodice u najgorim mogućim okolnostima“.

Film “Murina” dobitnik nagrade MIOB New Vision Award na 29. Festivalu evropskog filma Palić

Foto: Damir Vujković

U sredu 20. jula u okviru Festivala evropskog filma Palić, na Letnjoj pozornici dodeljena je nagrada MIOB New Vision Award ostvarenju “Murina” rediteljke Antonete Alamat Kusijanović. Ova nagrada dodeljuje se evropskim filmovima novih obećavajućih reditelja, s izuzetnim kinematografskim pristupom i umetničkim rukopisom, koji zaslužuju širu internacionalnu pažnju.

Rediteljka Antoneta Alamat Kusijanović će uz nagradu dobiti 3.000 evra, a nagrađeni film će dobiti poziv za prikazivanje na festivalima članova MIOB mreže, kao i paket titlova na šest jezika festivala u mreži – francuskom, nemačkom, italijanskom, litvanskom, španskom i srpskom.

U obrazloženju nagrade, koje su u video snimku pročitale direktorke festivala Crossing Europe iz Linca, Sabine Gebetsroither i Katharina Riedler, između ostalog navodi se da je nagrađeni film „napeta psihološka drama o odrastanju, koja iskazuje suptilan, ali snažan stav o mizoginiji i ličnim izborima“, te da je „briljantan debi koji je podržao i Martin Skorseze“.

Antoneta Alamat Kusijanović zahvalila se putem video snimka rečima: “Veoma sam tužna što nisam tu sa vama, i nadam se da će moj tim imati dobru žurku večeras. Nadam se da ću imati priliku da dođem na Palić uskoro”.

Radnja filma “Murina” prati tinejdžerku Juliju koja, kako bi pobegla od svog nemilosrdnog oca, traži očinsku figuru u njegovom prijatelju bogatašu, tokom zajedničkog odmora na Jadranu. Film je premijerno prikazan prošle godine u Kanu gde je osvojio prestižnu nagradu Camera d’Or, koja se dodeljuje najboljem debitantskom filmu u okviru svih festivalskih programa. Uz mladu glumicu Graciju FIlipović u glavnoj roli, ostale vodeće uloge tumače Leon Lučev, Danica Ćurčić i Klif Kurtis.

Mreža MIOB je zvanično formirana i prvi put predstavljena javnosti tokom 25. izdanja festivala na Paliću 2018. godine, nakon čega se ona intenzivno razvija. Mrežu trenutno čini sedam festivala posvećenih evropskoj kinematografiji – Trst (Italija), Sevilja (Španija), Linc (Austrija), Kotbus (Nemačka), Viljnus (Litvanija), Lez Ark (Francuska) i Palić (Srbija), koji godišnje okupljaju preko 250.000 posetilaca filmskih programa, kao i nekoliko hiljada umetnika i filmskih profesionalaca koji učestvuju u realizaciji festivala.

Rubenu Östlundu Počasno Srce Sarajeva,

TROUGAO TUGE otvara 28. Sarajevo Film Festival

Foto: SFF promo

U znak priznanja za izuzetan doprinos filmskoj umjetnosti, švedskom reditelju Rubenu Östlundu bit će uručeno Počasno Srce Sarajeva 28. Sarajevo Film Festivala. Njegov najnoviji film TROUGAO TUGE, dobitnik Zlatne palme na festivalu u Cannesu, otvorit će 28. Sarajevo Film Festival.

Počasno Srce Sarajeva Östlundu će biti uručeno 12. augusta na svečanoj ceremoniji otvaranja Festivala, prije projekcije filma TROUGAO TUGE.

TROUGAO TUGE, za koji Östlund potpisuje i scenarij, koprodukcija je Švedske, Njemačke, Francuske i Velike Britanije. Jedan od koproducenata ovog filma je Obala Art Centar iz Sarajeva, u okviru zajedničkog projekta Obala Art Centra – Sarajevo Film Festivala i Turske državne radio-televizije (TRT) “Sarajevo grad filma za globalne ekrane” (SCF GS). Koproducenti filma u ime Obala Art Centra su Mirsad Purivatra i Jovan Marjanović.

Östlund je bio predsjednik žirija Takmičarskog programa – igrani film 25. Sarajevo Film Festivala.

TROUGAO TUGE je satira koja razotkriva uloge i klase: Carl i Yaya, manekenski par, prolaze kroz uzbuđenje Milanske sedmice mode prije nego što otputuju na ekskluzivno krstarenje jahtom na Karibima. Na brodu su dobrostojeći putnici i brod se održava besprijekorno. Loše vrijeme rezultira morskom bolešću, situacija se pogoršava epidemijom trovanja hranom, te završava brodolomom. Raj se pretvara u košmarnu metaforu za kraj zapadne civilizacije.

Uloge u filmu ostvarili su Harris Dickinson, Charlbi Dean, Woody Harrelson, Vicki Berlin, Henrik Dorsin, Zlatko Burić, Jean-Christophe Folly, Iris Berben, Dolly De Leon, Sunnyi Melles, Amanda Walker, Oliver Ford Davies, Arvin Kananian, Carolina Gynning i Ralph Schicha.

Ruben Östlund je rođen je 1974. u Švedskoj. Njegov prvi igrani film, MONGOLOID S GITAROM, osvojio je nagradu FIPRESCI na Filmskom festivalu u Moskvi 2005. godine. Počevši s njegovim drugim igranim filmom, NESVJESNO, koji je premijerno prikazan u programu Un Certain Regard, svi Östlundovi filmovi prikazani su u Cannesu. Zlatnog medvjeda u Berlinu osvojio je s kratkim filmom INCIDENT KOD BANKE. Östlundov treći igrani film, IGRA, premijerno je prikazan u programu Directors’ Fortnight Filmskog festivala u Cannesu gdje je osvojio nagradu Coup de Coeur, nominacije za nagradu Evropskog parlamenta LUX te najprestižniju skandinavsku filmsku nagradu, Nordic Prize. Njegov četvrti igrani film, TURIST, premijerno je prikazan u programu Un Certain Regard festivala u Cannesu, gdje je osvojio Nagradu žirija. Film je nominovan za nagradu Zlatni globus i ušao je u uži izbor za nagradu Oscar®. Östlundov peti igrani film, KVADRAT, osvojio je Zlatnu palmu na festivalu u Cannesu i nominovan je za nagradu Oscar® za najbolji film na stranom jeziku.

Film TROUGAO TUGE će na Sarajevo Film Festivalu biti prikazan u sklopu Open Air programa.

28. Sarajevo Film Festival bit će održan od 12. do 19. augusta 2022. godine.

Igoru Galu uručena regionalna “Lifka” na 29. Festivalu evropskog filma Palić

Foto: Damir Vujković

Druge festivalske večeri 29. Festivala evropskog filma Palić, direktor festivala Radoslav Zelenović je na Letnjoj pozornici uručio regionalnu “Lifka” nagradu glumcu Igoru Galu.

Radoslav Zelenović je, pre uručenja nagrade, o ovogodišnjem laureatu rekao: “Pojava Igora Gala 1968. godine u filmu Imam dvije mame i dva tate je bila najava jedne velike, zanimljive i blistave karijere. Do 1972. godine snimio je 15 filmova, a 15 nije snimio jer nije imao vremena. Bio je jugoslovenski Alen Delon. Radio je sa svim najznačajnijim rediteljima tog vremena. Ostao je jedinstven po jednoj stvari – nikada nije izneverio film. Čitavu svoju karijeru posvetio je samo i isključivo filmu”.

Igor Galo je prilikom prijema nagrade naglasio kako je ganut, i da se za svašta može pripremiti, ali ne i na ovakve govore. “Kada sam pročitao listu dobitnika nagrade Aleksandar Lifka, onda sam se zapravo zgranuo – tu su imena od Milene Dravić, do još jedne divne dame na kraju, Milene Zupančić iz Slovenije, prve dobitnice regionalne nagrade. To je eufemizam za bivši jugoslovenski prostor kojeg se ja ne stidim. Hvala vam na divnom prijemu i ukazanoj časti, i nadam se da ćemo se opet videti”, zaključio je Igor Galo.

Igor Galo je rođen 5. decembra 1948. godine u Ćupriji. Prvu ulogu je ostvario u filmu “Imam dvije mame i dva tate”, režisera Kreše Golika 1968. godine. Nakon toga je ostvario niz zapaženih uloga na filmskom platnu, a verovatno je najpoznatiji po ulozi Bambina u filmu “Most”, Hajrudina Šibe Krvavca. Glumio je u nekim od najpoznatijih jugoslovenskih filmova — “Valter brani Sarajevo”, Hajrudina Šibe Krvavca “Divljim anđelima” (1969) Fadila Hadžića, sa Nedom Arnerić, “Maškaradi” (1971) Boštjana Hladnika – javno zabranjenim filmom u SFRJ, “ Poslijepodnevu jednog fazana” (1972) Marijana Arhanića, i mnogim drugima. Dobio je nagradu “Marjan Rotar” Pula Film Festivala za doprinos hrvatskom filmu i nagradu “Fabijan Šovagović”, za životno delo, koju dodeljuje Društvo hrvatskih redatelja, 2018. godine.

Uručenjem nagrade “Aleksandar Lifka” Dušanu Kovačeviću svečano otvoren 29. Festival evropskog filma Palić

Foto: Damir Vujković

Ovogodišnje, 29. izdanje Festivala evropskog filma Palić svečano je otvoreno na Letnjoj pozornici na Paliću u subotu 16. jula. Na otvaranju su se prisutnima obratili Stevan Bakić, gradonačelnik Subotice i Radoslav Zelenović, direktor Festivala evropskog filma Palić.

Stevan Bakić, gradonačelnik Subotice, u svom obraćanju je istakao: “Večeras otvaramo 29. izdanje festivala, ali se nalazimo i tačno tri decenije od njegovih početaka, kada je 1992. godine prostor stare Letnje pozornice na Paliću prvi put postao svetilište filma. U najtežem vremenu, kulturni pregaoci su se okupili i pokrenuli festival nade u umetnost i bolje sutra. Tokom 30 godina posvećeni organizatori samo jednom nisu uspeli da se izbore sa nedaćama i održe festival, i zato ćemo njegovo jubilarno trideseto izdanje slaviti sledeće godine. Danas ponovo umetnost prkosi sveopštoj nesigurnosti, kako je to još činila 2020. i 1999. godine. Otvaramo ovu smotru filma uvereni da će lepota spasiti svet, kako je govorio besmrtni Dostojevski“.

Radoslav Zelenović, direktor FEF Palić, i Mira Banjac, legendarna glumica i počasna predsednica Saveta festivala, uručili su nagradu “Aleksandar Lifka” našem proslavljenom piscu, scenaristi i reditelju Dušanu Kovačeviću, za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji.

Radoslav Zelenović je pre uručenja nagrade Kovačeviću izjavio: “Kada smo, pre mesec dana, Dušku Kovačeviću rekli da je ovogodišnji dobitnik nagrade “Aleksandar Lifka” i saopštili listu dosadašnjih dobitnika, rekao je da je u jako dobrom društvu, ali da ga posebno raduje da dobija nagradu koju su dobile Milena Dravić i Mira Banjac. Smatra da su to dve glumice iz istorije kinematografije na ovom prostoru koje su, na potpuno poseban način, obeležile film u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji. I zato je sasvim prirodno da počasna predsednica Saveta festivala ove godine uruči nagradu našem laureatu”.

Mira Banjac je prilikom dodele nagrade rekla: “Za mene je ovo jedan izuzetan i značajan trenutak. Srela su se dvojica ljudi i prepoznali u ovoj lepoj umetnosti, dve jake i značajne biografije. Lifka, koji je zaštitni znak i simbol ovog festivala, i Dušan Kovačević, naš veliki književnik, dramski pisac, filmski pisac i filmski reditelj, koji je potpisao naše najkultnije filmove, koji su davno prešli granicu. U ovom mom životnom zalasku, život me je počastio da mogu da Dušanu Kovačeviću uručim ovu značajnu i veliku nagradu, da mu zahvalim za sve što nam je ostavio, i za sve ono što će tek doći”.

Prilikom prijema nagrade Dušan Kovačević je podsetio prisutne da je Miru Banjac gledao još kao gimnazijalac u Novom Sadu šezdesetih godina, i dodao: “Meni je izuzetna čast što mi je ovu nagradu ona dodelila, jer ja mislim da je Mira najkompletnija glumica u istoriji srpske glume”. Povodom priznanja koje je primio, Dušan Kovačević je konstatovao: „Ova nagrada je simbol ovog evropskog festivala i predstavlja vrhunac nagrade u kinematografiji kod nas. Meni je izuzetna čast, naročito kada pogledate spisak ljudi koji su je dobili pre mene. To su imena koja su ugradila svoj radni vek u istoriju srpskog, jugoslovenskog i evropskog filma“.

Po završetku svečane ceremonije, glavni takmičarski program otvoren je projekcijom filma “Rabije Kurnaz protiv Džorža V. Buša” reditelja Andreasa Dresena. Ovo ostvarenje najavili su Nikolaj Nikitin, selektor Glavnog takmičarskog programa, Miroslav Mogorović, programski direktor festivala, i Marsel Maiga, predstavnik za istočnu Evropu German Films, nacionalnog informativnog i savetodavnog centra za promociju nemačkog filma u svetu.

Marsel Maiga se prisutnima obratio rečima: “Veoma sam srećan što sam ovde, gde su nemački filmovi uvek dobro predstavljeni. Premijeru ovog filma imali smo u Berlinu, ali nam je veoma važno da se prikazuje i u regionu istočne i južne Evrope. Ovde sam prvi put, ali se nadam da nije i poslednji”.

U ovom ostvarenju Rabije Kurnaz, domaćica i brižna majka, očajnički želi da pomogne svom sinu. Odlazi u policiju, obaveštava nadležne, ali nailazi na njihovo nerazumevanje. Uprkos svim nedaćama nešto zaista neverovatno se dešava. Ovaj film biće reprizno prikazan narednog dana u Bioskopu Eurocinema u Subotici, u 12 časova.

Glavni takmičarski program nastavlja se u nedelju 17. jula na Letnjoj pozornici Palić, projekcijama filmova “Strahinja Banović” reditelja Stefana Arsenijevića (21h, van konkurencije) i “Ne” Ditriha Brugemana (23h). Takmičarski program “Paralele i sudari” biće otvoren istog dana u Bioskopu Abazija na Paliću, projekcijama filmova “Budale” Tomaša Vasilevskog (17h) i “Vizija leptira”Maksima Nakonečnija (19h).

U galeriji Otvorenog univerziteta Subotica, u nedelju u 19 časova će biti otvorena izložba „Tragovi jednog vremena: Filmski plakat 1970-1979”, koju je priredio Filmski centar Srbije, i sadrži 41 filmski plakat iz perioda od 1970. do 1979. godine, iz fonda i arhive FCS-a.

PROGLAŠENI POBEDNICI 4. SOMBORSKOG FILMSKOG FESTIVALA

JEDNOGLASNIM ODLUKAMA ŽIRIJA MRAK, reditelja Dušana Milića  najbolji film Četvrtog Somborskog filmskog festivala

Fotografije: Slobodan Jotić

Četiri letnje somborske večeri bile su ispunjene izvanrednim, uzbudljivim filmskim pričama po izboru selektora Dejana Dabića.

Pod sloganom “Tragom snova Ernesta Bošnjaka”, u okviru Četvrtog Somborskog filmskog festivala gledaoci su imali priliku da vide šesnaest filmova, raspoređenih u četiri programske celine.

U Glavnoj takmičarskoj selekciji, bilo je pet ostvarenja, a u Selekciji filmova mladih autora tri značajna i vredna filma. Zahvaljujući ambasadi Austrije i Austrijskom kulturnom forumu, posetioci su stekli dobar uvid u austrijski kratkometražni film, gledajući pet ostvarenja iz ove kategorije.  

Prikazana su i dva filma u selekciji Kad bi Sombor bio Holivud  čiji koncept asocira na težnju zanesenjaka Somborca Ernesta Bošnjaka da u gradu na severu Bačke stvori centar u kome će se proizvoditi i prikazivati filmovi.

Ovom filmskom manifestacijom, Somborci su dokazali da imaju jasnu želju da ostvare Bošnjakov san.

Ogromnu, nesebičnu podršku realizaciji 4. Somborskog filmskog festivala pružio je i predsednik Skupštine Grada Sombora ZORAN RUS.

Gospodinu ZORANU RUSU, dodeljena je nagrada Specijalni “BOER”. Priznanje za izuzetan doprinos razvoju Somborskog filmskog Festivala mu je uručila direktorica festivala Vesna Šašić.

Nagrade 4. Somborskog filmskog festivala

Nagrada “Boer” za najbolji film u Selekciji filmova mladih autora filmu “HEROJI”

Žiri Selekcije filmova mladih autora radio je u sastavu: glumica NINA GRAHOVAC, producentkinja JOVANA ĐURIĆ i reditelj VANJA HOVAN.

Predsednica Žirija, glumica NINA GRAHOVAC, saopštila je odluku i uručila priznanje

“Nakon odgledanih filmova, žiri selekcije mladih autora 4. Somborskog filmskog festivala jednoglasno je doneo odluku da nagradu dodeli filmu HEROJI, reditelja Gorana Nikolića. Za hrabrost autora u izboru teme i za inovativan pristup temi koja do sada na ovaj način nije obrađivana u domaćoj kinematografiji.Zatim zabesprekorni vizuelni identitet i osobenu estetiku autora kojom uspeva da poveže aspekte autorskog i komercijalnog filma., kao i za rad sa glumcima čiji je rezultat sjajan glumački izraz Mladena Sovilja i Todora  Jovanovića, ali i za emociju koju je kroz saradnju sa celokupnom filmskom ekipom uspeo da stvori i da prenese na publiku”.

Nagradu “Boer” za najbolji film u Selekciji filmova mladih autora u ime ekipe filma “HEROJI” preuzeo  je reditelj filma  GORAN NIKOLIĆ.

Nagrada za najbolji film ostvarenju MRAK, reditelja Dušana Milića

O dobitnicima nagrade u Glavnom takmičarskom programu odlučivao je žiri u sastavu: reditelj MILUTIN PETROVIĆ, glumica SONJA KOLAČARIĆ i glumac RADOMIR NIKOLIĆ.

Predsednik Žirija MILUTIN PETROVIĆ saopštio je odluku i pozvao članove Žirija da dodele nagrade.

“Svetlo u tami, to je jedan od najlepših poetskih opisa naše umetnosti. Svetlo u tami je i moguć opis tog sna Ernesta Bošnjaka, sna svih nas koji se bavimo ovim poslom. Za najbolji film ovog festivala, po mišljenju žirija, moglo bi se reći da se bavi temom koja je kao da je sakrivena od svetla ove stvarnosti koju živimo. Zbog toga bilo je potrebno veliko i iskreno nadahnuće da se pronađe gotovo zaumna stilska figura kojom je osvetljena jedna velika muka koja je u dubokoj tami ovoga sveta pa čak i domaće kinematografije. Ponosni smo da, ovde u Somboru, dodelimo nagradu za najbolji film, ostvarenju MRAK u režiji Dušana Milića.“, saopštio je žiri.

Reditelj DUŠAN MILIĆ je u ime autorskog i produkcijskog tima filma MRAK  primio nagradu ERNEST za najbolji film Četvrtog Somborskog filsmkog festivala.

Nagrada za najboljeg glumca Ibrahimu Komi za ulogu Strahinje u filmu STRAHINJA BANOVIĆ

“Na nekoliko jezika od kojih ni jedan nije njegov maternji, ali mnogo više čistim jezikom filmske glume, tom veštinom da kamera zabeleži najtananije istine o ljudskim osećanjima i mislima, ali tako da se nikakav trud oko toga ne primeti, tako nas je vodio kroz blato, zimu, i gadosti ovoga sveta. Ceo film noseći na svojm plećima, kako to i dolikuje nekom ko ima nadimak Strahinja, najbolji glumac Četvrtog filmskog festivala u Somboru je IBRAHIM KOMA”, obrazložio je žiri svoju odluku.

Glumac IBRAHIM KOMA je trenutno u Republici GANI, ali je poslao video poruku, a NAGRADU “BOER” ZA NAJBOLJEG GLUMCA je umesto njega primio producent filma MIROSLAV MOGOROVIĆ.

Nagrada za najbolju glumicu Danici Ćurčić za ulogu Vukice u filmu MRAK

Neke „glumačke partiture“ nude zanosne melodije uronjene u bogate orkestracije. Takve uloge velikim glumcima omogućavaju da pokažu svu virtuoznost i veštinu koju poseduju. Neuporedivo je teže sa filmskim pričama u kojima su likovi pritisnuti jednim teškim stanjem, i sa samo nekoliko reči koju izgovore. Upravo takva je jedna Vukica, gotovo pola filma u potpunom mraku. Ali baš zbog toga, sa najvećim poštovanjem i dubokim naklonom kao najbolju glumicu proglašavamo Danicu Ćurčić”, čulo se obrazloženje žirija sa pozornice Somborskog filmskog festivala

DANICA ĆURČIĆ koja je trenutno u Danskoj poslala je video-pozdrav, a nagradu NAGRADU  “BOER” ZA NAJBOLJU GLUMICU  4. Somborskog filmskog festivala za ulogu u filmu “Mrak” je umesto nje primio reditelj filma DUŠAN MILIĆ.

Puna gledališta tokom prethodna četiri dana festivala, pokazala su važnost ove filmske svetkovine za Grad Sombor.

Fanfare su označile kraj ovogodišnjeg druženja, a u ime Direkcije prisutne je pozdravila direktorica Festivala VESNA ŠAŠIĆ i zahvalila im se na bezuslovnoj podršci.

Na kraju Četvrtog somborskog filmskog festivala, u čast nagrađenih i posetilaca, usledio je “Filmski kabare – koncert filmske muzike” tokom kojeg su nastupile zvezde naše glumačke i muzičke scene: MINA LAZAREVIĆ, IVANA KNEŽEVIĆ i  ŽARKO STEPANOV.

PAUL JOSEPH SCHRADER DOBITNIK POČASNOG SRCA SARAJEVA

Foto: Franck Ferville

U znak priznanja za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, američkom reditelju i scenaristu Paulu Josephu Schraderu biće uručeno Počasno Srce Sarajeva 28. Sarajevo Film Festivala.

Počasno Srce Sarajeva Schraderu će biti uručeno 13. avgusta u Ljetnom kinu Coca-Cola. Nakon toga će uslediti specijalna projekcija filma KOCKAR, sa Oscarom Isaacom i Tiffany Haddish u glavnim ulogama.

Paul Joseph Schrader rođen je 1946. godine. Diplomirao je na koledžu Calvin, a magistrirao na filmskoj školi UCLA dok je radio kao filmski kritičar i pisao knjigu „Transcendentni stil na filmu“. Naknadno je pristupio AFI-u. Napisao je scenarije i režirao više od trideset filmova, uključujući četiri saradnje s Martinom Scorsesejem, od kojih je prvi film, TAKSIST, osvojio Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Cannesu 1976. godine. Svoj prvi film, BLUE COLLAR, režirao je 1978. godine, po scenariju koji je napisao s bratom. Kasnije iste godine, Schrader je pisao scenarije i režirao HARDCORE, AMERIČKI ŽIGOLO, LJUDI MAČKE, MISHIMA i GRAD ZLOČINA.

Schrader je 2019. godine nominovan za Oscara® za najbolji originalni scenario za film PRVI REFORMIRANI, koji je i režirao. KOCKAR, film za koji je nedavno napisao scenarij i režirao ga, premijerno je prikazan na Međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji 2021. godine i osvojio je brojne nagrade i priznanja.

Schrader će na 28. Sarajevo Film Festivalu održati Masterclass 13. avgusta u 11 sati, čime će zvanično biti otvoren ovogodišnji program Talents Sarajevo. Razgovor će moderirati selektorica i rediteljica Bianca Lucas.

28. Sarajevo Film Festival biće održan od 12. do 19. avgusta 2022. godine.

DODELOM NAGRADE „ZLATNA MACOLA 2022“ ZAVRŠEN SLAUGHTER FESTIVAL U DOLJEVCU

Dodeljena ZLATNA MACOLA reditelju Norbert Fafenbihleru za film 2551.01: Dete (Austrija, 2021). Ovaj film koristi sofosticirani filmski izraz kojim se spajaju tekovine nemačkog ekspresionizma te američkog žanrovskog i evropskog andergraund filma. On pokazuje široki dijapazon izražajnih mogućnosti horor filma i zbog toga zaslužuje ovu nagradu. Stoji u odluci žirija Slaughter festivala u sastavu Alin Ludu Dumbrava, predsednik; Jovan Ristić, zamenik i dr Marko Pišev, član.

Nagradu za autorski metal nastup poneo je bugraski sastav REJUVENATON. Ova grupa iz Sofije oformljena je 2014. godine, a prvi EP objavilii su 2017. godine, zapažen Chronology Protection Conjecture’s Negation. Četvrtog aprila ove godine izašao je njihov album Cristalline.

Fotografije i video zapisi svih festivalskih večeri tome svedoče ponajbolje. Ako je sve relativno u svemiru, pogledamo li na sat nakon što je ponoć već odnela 3. jul sa odsviranim zadnjim rifom ril tribjut MetalLICA benda, na samom finalu Slaughter festivala, istovremeno u Los Anđelesu, rodnom gradu grupe Metalika, čekali bi još najmanje sat vremena do 18 sati i prevoza ka Doljevcu. Dakle, negde već prošao dan, a ponegde bajka još uvek traje. Da li ste se uplašili?

Nastupima grupa Kramer, Mud Factory, Rejuvenation i Metallica real tribute, projekciom nagrađenog filma 2551.01: Dete i remasterizovane verzije filma Leptirica završen program na Slaughter festivalu 2022.

Slaughter festival organizuje udruženje građana Komplos Art Factory pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Opštine Doljevac. Na tri bioskopska platna i jednom 9D bioskopu i na dve nezavisne bine tokom tri dana trajanja festivala, selekciju od 20 filmova i 12 metal bendova, ispratilo je ukupno par hiljada posetilaca. Proteklo je sve bez ni najmanje neprijatnosti u energičnoj atmosferi.  

Dodelom nagrada svečano zatvoren 9. Bašta Fest

Foto: Milena Arsenić, Ljubiša Joković

Deveto izdanje internacionalnog festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti, svečano je zatvoreno dodelom nagrada za najbolja filmska i glumačka dostignuća, projekcijom filma “Posle zime” i koncertom grupe Koikoi.

Prisutnima se obratila Vesna Đurić, predsednica opštine Bajina Bašta, koja je izrazila zadovoljstvo što se Bašta Fest održava već punih devet godina u ovom gradu.

“Opština Bajina Bašta je, podrškom organizaciji kulturne manifestacije Bašta fest, pružila šansu mladim i neafirmisanim umetnicima da svoj talenat i umeće promovišu u našem gradu. Posle dve godine borbe sa Covid-19, socijalne distance i izolacije, postali smo gladni kulture i kulturnih dešavanja. Kao opština smo kroz naš budžet opredelili značajna finansijska sredstva, kako za održavanje ove manifestacije, tako i za rekonstrukciju bioskopa, gde je projektom planirana i izgradnja pozorišne scene, tako da ćemo iduće godine deo ove manifestacije moći da održimo i na novoj sceni”, istakla je Vesna Đurić i iskoristila priliku da se zahvali Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije na pokroviteljstvu i podršci od samog početka, te opredeljenim sredstvima u iznosu od 1.25 miliona dinara.

Nagradu “Zlatna imaginacija” za najbolji film u celini dobilo je ostvarenje „Severni pol“ rediteljke Marije Apčevske (Severna Makedonija, Srbija). U svom obrazloženju žiri je istakao da je ovo “iznimno uverljiv generacijski film koji odvažno i na svim nivoima korespondira sa publikom”. Nagrada “Zlatna interpretacija za najbolju žensku ulogu dodeljenja je glumici Katrin Grožan za ulogu Adel u filmu „Atomska porodica“ rediteljke Fostin Krespi iz Belgije, a za najbolju mušku ulogu glumcu Luki Mineliju za ulogu u istom filmu, “za snažnu, emotivnu, ali nadasve suptilnu igru glumaca”. Specijalna nagrada dodeljena je glumačkom ansamblu filma „Krotki“ reditelja Jovana Dimoskog (Srbija).

Glavni žiri festivala činili su Marta Bjelica, glumica iz Srbije, Dušan Kasalica, reditelj iz Crne Gore, i Lana Matić, producentkinja i selektorka Zagreb Film Festivala iz Hrvatske.

Dušan Kasalica je o ovogodišnjoj selekciji filmova u takmičarskom programu rekao: “Specifičnost Bašta Festa je što u selekciji ima isključivo kratke igrane filmove. Mislim da je Maja Šuša napravila dobru mjeru onoga što bi mogli nazvati klasičan pristup u naraciji i formi, i na drugoj strani imamo filmove i autore koji žele eksperimentisati sa filmskim jezikom. Poseban utisak cijele selekcije mi je što se radi o filmovima mladih reditelja i rediteljki koje dolaze iz po svemu različitih zemalja, i koji nam nude svež pogled na probleme s kojima se suočavamo danas”.

Regionalnu nagradu “Zlatna vizualizacija” za najbolju kameru, koja se dodeljuje uz podršku rentala Cineplanet, dobio je Ivan Idžojtić za fotografiju u filmu “Naš prvi pokušaj”, rediteljke i scenaristkinje Sare Grgurić. O nagradi je odlučivala Bojana Andrić, direktorka fotografije iz Srbije, koja je u svom obrazloženju istakla: “Jako sam ponosna na jačinu selekcije i generacije snimateljki i snimatelja koje dolaze. Bilo je filmova koji su snimljeni odlično, precizno, odmereno i savršeno za priču. Međutim, u skladu sa ovim festivalom, ja sam se odlučila za jedan hrabriji, savremen, a izuzetno kinestetičan pristup vizuelnog pripovedanja”.

Žiri mladih u sastavu Danijel Ristivojević, Ivana Leontijević, Nikola Ćosić, Dragana Stanojković i Luka Jakić dodelio je svoju nagradu filmu „Krotki“ reditelja Jovana Dimoskog.

Deveti Bašta Fest zatvoren je projekcijom filma „Posle zime“ Ivana Bakrača u Open air parku „Borići“, nakon dodele nagrada. Festival time nastavlja staru tradiciju da, u okviru revijalnog programa, zatvaranje posveti debitantskom ostvarenju koje je po mišljenju Bašta tima obeležilo prethodnu godinu.

Na zatvaranju je, po završetku projekcije, nastupio popularni beogradski bend KOIKOI, čiji je član i glumac Marko Grabež.

Tokom četiri festivalska dana, u takmičarskom programu festivala prikazano je 25 kratkih igranih filmova iz 16 zemalja. Publika je imala priliku da vidi filmove iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, Austrije, Francuske, Kine, Kanade, Egipta, Belgije, Čilea, Rusije, Libana, Portugala, Poljske i Italije, među kojima je 13 rediteljki i 10 filmova iz regiona.

Bašta Fest, u saradnji sa partnerima iz regionalnih zemalja, Drim Short Film Festival (Struga, Severna Makedonija) i Seanema Film Festival (Ulcinj, Crna Gora), osnovao je i BALKAN SHORT FILM NETWORK, Balkansku mrežu kratkog filma za edukaciju mladih filmskih autora, kao i promociju kratkog filma u regionu. Prvi i trenutno najveći projekat mreže je regionalno proširenje edukativnog programa Bašta Pitch, u okviru kojeg se okupljaju mladi filmski autori iz Srbije, Severne Makedonije i Crne Gore.

Bašta Pitch žiri u sastavu: reditelj Raško Miljković, producent Milan Stojanović, Maja Šuša (Bašta Fest), Anja Sekulić (Seanema Film Festival), Lidija Mojsovska (Drim Short Film Festival), dodelio je nagradu za projekat „Avgust“, reditelja Nikole Stojanovića i producentkinje Andrijane Manojlović.

Tim Bašta Festa dodelio je i nagradu “Baš ta čast” Dnevnom boravku „San“ iz Bajine Bašte za decu, omladinu i odrasle osobe sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, zbog hrabrosti i istrajnosti da se dugogodišnja ideja pretvori u realnost, zbog nesebičnog i požrtvovanog rada i doprinosa celokupnom društvu.

Pet nagrada na Četvrtom Somborskom filmskom festivalu

“Tragom snova Ernesta Bošnjaka“

Četvrti Somborski filmski festival biće održan od 11. do 15. jula 2022. godine u organizaciji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor.

Ovogodišnjim sloganom “Tragom snova Ernesta Bošnjaka“ Festival nas podseća i jasno usmerava ka delu značajnog pionira filma na ovim prostorima. Somborac Ernest Bošnjak bio je osnivač jugoslovenske kinematografije, prvi jugoslovenski snimatelj, reditelj i producent, koji je 1906. doneo u Sombor kino-projektor i otvorio bioskop. Nekoliko godina kasnije i sam je počeo da snima filmove, a za zasluge u razvoju jugoslovenskog filma dobio je državnu penziju.

„Somborski filmski festival je od svog osnivanja 2018. godine zamišljen da neguje vrednosti sredine koju nastanjuje dvadeset i jedna nacionalnost. U takvom okruženju Festival se trudi i radi na podsticanju tolerancije, ravnopravnosti i slobode. Uporište našeg Festivala je u vizionarskom filmskom radu Erensta Bošnjaka, pioniru jugoslovenskog filma, po kome sve nagrade nose ime.“, rekla je direktorica Somborskog filmskog festivala Vesna Šašić.

Nagrada “Specijalni Ernest” za dosadašnji i budući doprinos dobrim filmovima, po odluci Direkcije Festivala, ove godine pripala je glumcu Svetozaru Cvetkoviću.

Direkciju Festivala čine: glumica Vesna Šašić direktorica Kulturnog centra Laza Kostić, producent Ognjen Rakčević, selektor Dejan Dabić, programski direktor Milivoje Mlađenović i kreativni direktor Mihajlo Nestorović.

Poslednjeg dana Festivala biće dodeljene još četiri nagrade

U selekciji Glavni takmičarski program:

  1. Nagrada „Ernest” za najbolji film Festivala
  2. Nagrada „Ernest” za najbolju glumicu Festivala
  3. Nagrada „Ernest” za najboljeg glumca Festivala

U Selekciji mladih autora:

  • Nagrada „Ernest” za najbolji film

Žiri Glavne selekcije čine: reditelj Milutin Petrović ( predsednik žirija), glumica Sonja Kolačarić i glumac Nedim Nezirović. Žiri Selekcije filmova mladih autora čine: glumica Nina Grahovac (predsednica žirija), reditelj Vanja Hovan i producentkinja Jovana Đurić.

Posetioci će tokom trajanje Festivala moći da pogledaju 16 ostvarenja koja su svrstana u pet selekcija: Glavni program, Selekcija filmova mladih autora,  Kad bi Sombor bio Holivud, Panorama austrijskog filma, i Filmski matine za decu, a u okviru pratećeg programa će biti održavane promocije knjiga i koncerti.

Ulaz na sve programe četvrtog izdanja Somborskog filmskog festivala je besplatan, a projekcije i prateći programi će biti održani u Kulturnom centru “Laza Kostić” Sombor, Atrijumu Gradske kuće, Kabareu Narodnog pozorišta Sombor i Dvorištu gradskog muzeja Sombor.

Svetozar Cvetković dobitnik nagrade “Specijalni Ernest” Somborskog filmskog festivala

Svetozar Cvetković ovogodišnji je dobitnik nagrade “Specijalni Ernest” Somborskog filmskog festivala za dosadašnji i budući doprinos dobrim filmovima.

Nagrada će biti uručena na otvaranju četvrtog Somborskog filmskog festivala  koji će biti održan od 11. do 15. jula 2022. godine u organizaciji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor.

Film „Pucnji u Marseju” reditelja Gordana Matića, u kojem jednu od glavnih uloga igra upravo ovogodišnji dobitnik nagrade, biće prikazan 12. jula u Atrijumu Gradske kuće.

 „Somborski filmski festival je od svog osnivanja 2018. godine zamišljen da neguje vrednosti sredine koju nastanjuje dvadeset i jedna nacionalnost. U takvom okruženju Festival se trudi i radi na podsticanju tolerancije, ravnopravnosti i slobode. Uporište našeg Festivala je u vizionarskom filmskom radu Erensta Bošnjaka, pioniru jugoslovenskog filma, po kome sve nagrade nose ime.“, rekla je direktorica Somborskog filmskog festivala Vesna Šašić.

„U susret festivalu“

Izložba „U susret festivalu“ spada u redovne predfestivalske aktivnosti Kulturnog centra. Tradicionalno, biće postavljena u centru Grada, u ulici Laze Kostića, pored glavnog šetališta u Somboru.

Postavku čini trideset panoa na kojima su predstavljene sve pojedinosti važne za Somborski filmski festival, a to su: glavni program, struktura Festivala, prateći programi, zatim predstavljanje direkcije, reč direktora i selektora o ovogodišnjem izdanju Festivala, predstavljanje žirija glavne takmičarske selekcije, predstavljanje žirija selekcije filmova mladih autora, a nisu izostavljeni ni opisi filmova, plakati, fotografije, ali i nagrade koje Festival dodeljuje.

Otvaranje izložbe planirano je za 21. 06.2022. godine u 11 časova na pomenutoj lokaciji. Autorka izložbe je direktorica festivala, glumica Vesna Šašić, a vizuelno rešenje potpisuje grafički dizajner Dejan Podlipec.

„Kao što je Ernest Bošnjak umeo da kombinuje različite vidove umetnosti – od plesa do filma, nadamo se da smo i mi uspeli da iskombinujemo zanimljiv i intrigantan festivalski program dugometražnih i kratkometražnih, igranih i dokumentarnih filmova za sve one koji se osećaju kao duhovni potomci velikog Ernesta Bošnjaka“, poručio je budućim posetiocima selektor Dejan Dabić.

Ulaz na sve programe četvrtog izdanja Somborskog filmskog festivala je besplatan, a projekcije i prateći programi će biti održani u Kulturnom centru “Laza Kostić” Sombor, Atrijumu Gradske kuće, Kabareu Narodnog pozorišta Sombor i Dvorištu gradskog muzeja Sombor.

Svetozar Cvetković biografija

Svetozar Cvetković diplomirao je na Katedri za glumu 1980. godine, na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Iste godine priključio se ansamblu pozorišta “Atelje 212” gde i danas radi, a  ostvario je preko 50 značajnih uloga u modernom pozorišnom repetoaru radeći sa najznačajnijim rediteljima domaće pozorišne scene. U međuvremenu, sarađivao je sa mnogim pozorišnim trupama i pozorištima u Zagrebu, Novom Sadu, Mariboru, Splitu, Somboru, Sarajevu, Budvi, Podgorici. Igrao je u preko 100 dugometražnih filmova, TV serija, TV drama, koje su, uglavnom, producirane u bivšoj Jugoslaviji i Srbiji, dok su neke rađene u inostranstvu.

U poslednjih 40 godina nagrađivan je za glumački rad na svim važnijim festivalima u Jugoslaviji, Srbiji, kako filmskim, tako i pozorišnim – izmedju ostalih dobitnik je tri Sterijine nagrade.

Dobio je nagradu za najboljeg glumca na festivalu u Magdeburgu za film “Gorila se kupa u podne” 1994. godine, kao i nagradu kritike za najboljeg glumca u Hjustonu za film “You go to my head”. Učestvovao je u produkciji i organizaciji obnavljanja veza sa teatrima na prostoru jugoistočne Evrope sa Slovenskim Narodnim Gledališčem u Ljubljani, HKD Rijeka, Dramskim teatrom iz Skoplja, kamernim “Teatrom 55” iz Sarajeva. Godine 1997, od strane odbora Skupštine grada Beograda, postavljen je na mesto upravnika Pozorišta “Atelje 212”. Na tom mestu je bio 12 godina, do kraja juna 2009. godine. Član je EFA – Evropske Filmske Akademije.

Počev od 2005 godine osnivač je i vlasnik producentske kuće“Testament films d.o.o” iz Beograda, koja je producirala 5 filmova: “Budjenje iz mrtvih” (2004), “Odbačen”  (2006), “Turneja” (2008),  „Kako su me ukrali Nemci“ (2011) i “Mnoštvo i manjina” (2016).

Za svoj rad na filmu nagrađivan je, pored glumačkih i nagradama za najbolje godišnje produkcije po oceni žirija YU FIPRESCI za filmove „ Buđenje iz mrtvih“ i „Turneja“ kao i međunarodnim nagradama za oba filma.

Za nagrade Srce Sarajeva za TV serije 28. Sarajevo Film Festivala
17 nominovanih

Za nagrade Srce Sarajeva za TV serije 28. Sarajevo Film Festivala strukovni žiri sastavljen od više od 400 filmskih profesionalaca iz regiona, ove je godine u konkurenciju za nagrade uvrstio 17 serija iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Sjeverne Makedonije, Kosova i Slovenije.

Serije koje su nominovane za nagrade Srce Sarajeva za TV serije su: “Advokado”, “Besa 2”, “Blok 27”, “Crna svadba”, “Čudne ljubavi”, “Dolina rož”, “Kljun”, “Leninov park”, “Lud, zbunjen, normalan”, “Močvara 2”, “Mrkomir I”, “Nečista krv”, “Područje bez signala”, “Složna braća”, “Ubice mog oca 5”, “Šutnja”, “Vreme zla”.

Sarajevo Film Festival nagrade za serije je uspostavio prošle godine, s ciljem promocije i odavanja priznanja najkvalitetnijim regionalnim televizijskim serijama prikazanim u proteklih godinu dana te poticaju njihovog međunarodnog plasmana.

Ove godine kategorije nagrada su proširene. Nagrade Srce Sarajeva za TV serije biće dodeljene u dve kategorije: za dramske serije i za komedije.

U kategoriji dramskih serija, dodeljuje se 8 nagrada: za najbolju dramsku seriju, najbolju glavnu glumicu, najboljeg glavnog glumca, najbolju žensku epizodnu ulogu, najbolju mušku epizodnu ulogu, za Zvezdu u usponu, za najbolju režiju (za epizodu) i za najbolji scenario (za epizodu).

U kategoriji komedija dodeljuje se 6 nagrada: za najbolju komediju, najbolju glavnu glumicu, najboljeg glavnog glumca, za Zvezdu u usponu, najbolju režiju (za epizodu) i za najbolji scenario (za epizodu).

Ceremonija dodele nagrada Srce Sarajeva za TV serije biće održana na 28. Sarajevo Film Festivalu, pod pokroviteljstvom BH Telecoma.

28. Sarajevo Film Festival bit će održan od 12. do 19. avgusta 2022.

Nominovani za nagrade Srce Sarajeva za TV serije 28. Sarajevo Film Festivala:

I. NAJBOLJA DRAMSKA SERIJA

1. BESA 2

2. BLOK 27

3. CRNA SVADBA

4. KLJUN

5. LENINOV PARK

6. NEČISTA KRV

7. PODRUČJE BEZ SIGNALA

8. ŠUTNJA

NAJBOLJA GLAVNA GLUMICA U DRAMSKOJ SERIJI

Jelena Đokić (CRNA SVADBA)

Tihana Lazović (PODRUČJE BEZ SIGNALA)

Kseniia Mishyna (ŠUTNJA)

Nika Rozman (LENINOV PARK)

Hana Selimović (BESA 2)

Jovana Stojiljković (PODRUČJE BEZ SIGNALA)

Nada Šargin (VREME ZLA)

Ivana Vuković (KLJUN)

NAJBOLJI GLAVNI GLUMAC U DRAMSKOJ SERIJI

Arben Bajraktar (BESA 2)

Izudin Bajrović (PODRUČJE BEZ SIGNALA)

Rene Bitorajac (PODRUČJE BEZ SIGNALA)

Dragan Bjelogrlić (NEČISTA KRV)

Goran Bogdan (ŠUTNJA)

Sebastian Cavazza (DOLINA ROŽ, LENINOV PARK)

Uliks Fehmiu (CRNA SVADBA)

Krešimir Mikić (PODRUČJE BEZ SIGNALA)

NAJBOLJA EPIZODNA ULOGA – GLUMICA U DRAMSKOJ SERIJI

Lana Barić (PODRUČJE BEZ SIGNALA)

Ljiljana Blagojević (KLJUN)

Milica Gojković (BESA 2)

Branka Katić (UBICE MOG OCA 5)

Isidora Simijonović (VREME ZLA)

NAJBOLJA EPIZODNA ULOGA – GLUMAC U DRAMSKOJ SERIJI

Zlatko Burić (ŠUTNJA)

Vahid Džanković (KLJUN)

Muhamed Hadžović (MOČVARA 2)

Slavko Štimac (CRNA SVADBA)

Feđa Štukan (NEČISTA KRV)

ZVEZDA U USPONU

Florist Bajgora (BESA 2)

Sara Klimoska (MOČVARA 2)

Pavle Mensur (VREME ZLA)

Robert Ožvar (MOČVARA 2)

Stipe Radoja (PODRUČJE BEZ SIGNALA)

Sara Sandeva (NEČISTA KRV)

Stefan Vukić (KLJUN)

NAJBOLJI SCENARIO ZA EPIZODU – DRAMSKA SERIJA

Marjan Alčevski (ŠUTNJA – 6. epizoda)

Matija Dragojević, Ljubica Luković (KLJUN – 8. epizoda)

Boban Jevtić (BLOK 27 – 5. epizoda)

Hana Jušić, Jelena Paljan, Milan F. Živković (PODRUČJE BEZ SIGNALA – 2. epizoda)

Strahinja Madžarević (CRNA SVADBA – 5. epizoda)

Milena Marković (MOČVARA 2 – 5. epizoda)

Vojislav Nanović (NEČISTA KRV – 3. epizoda)

Igor Stoimenov, Vuk Ršumović, Mladen Matičević (BESA 2 – 1. epizoda)

NAJBOLJA REŽIJA ZA EPIZODU – DRAMSKA SERIJA

Nemanja Ćipranić (CRNA SVADBA – 7. epizoda)

Jelena Gavrilović, Uroš Tomić (KLJUN – 8. epizoda)

Matevž Luzar (DOLINA ROŽ – 1. epizoda)

Nikola Ljuca, Igor Stoimenov, Milan Todorović (BESA 2 – 4. epizoda)

Dalibor Matanić (PODRUČJE BEZ SIGNALA – 6. epizoda)

Dalibor Matanić (ŠUTNJA – 6. epizoda)

Momir Milošević (BLOK 27 – 6. epizoda)

Goran Stanković (NEČISTA KRV – 9. epizoda)

II. NAJBOLJA KOMEDIJA

1. ADVOKADO

2. ČUDNE LJUBAVI

3. LUD, ZBUNJEN, NORMALAN

4. MRKOMIR I

NAJBOLJA GLAVNA GLUMICA – KOMEDIJA

Jasna Đuričić (ADVOKADO)

Nataša Ninković (SLOŽNA BRAĆA)

Milena Predić (ČUDNE LJUBAVI)

Tatjana Šojić (LUD, ZBUNJEN, NORMALAN)

NAJBOLJI GLAVNI GLUMAC – KOMEDIJA

Ljubomir Bandović (ADVOKADO)

Nikola Kojo (ČUDNE LJUBAVI)

Mustafa Nadarević (LUD, ZBUNJEN, NORMALAN)

Goran Navojec (MRKOMIR I)

ZVEZDA U USPONU – KOMEDIJA

Tarik Džinić (LUD, ZBUNJEN, NORMALAN)

Jovan Jovanović (ČUDNE LJUBAVI)

Mirna Mihelčić (MRKOMIR I)

NAJBOLJI SCENARIO ZA EPIZODU – KOMEDIJA

Feđa Isović (LUD, ZBUNJEN, NORMALAN – 1. epizoda)

Boban Jevtić, Nikola Kojo (ČUDNE LJUBAVI – 3. epizoda)

Tonći Kožul, Zoran Lazić (MRKOMIR I – 3. epizoda)

Nikola Pejaković (ADVOKADO – 5. epizoda)

NAJBOLJA REŽIJA ZA EPIZODU – KOMEDIJA

Saša Hajduković (ADVOKADO – 6. epizoda)

Elmir Jukić (LUD, ZBUNJEN, NORMALAN – 1. epizoda)

Nikola  Kojo (ČUDNE LJUBAVI – 1. epizoda)

Snježana Tribuson (MRKOMIR I – 3. epizoda).

Dodelom nagrada svečano zatvoren 15. Beldocs festival

Film Luke Papića „Bez“ dobitnik Grand prix nagrade Beldocs festivala

Najbolji film u međunarodnom takmičarskom programu „Pozni avgust“

Beograd, 18. maj 2022.

Dodelom nagrada na svečanoj ceremoniji u Domu omladine Beograda zatvoren je 15. Beldocs festival. Grand Prix festivala, nagradu za najbolji film u okviru srpskog takmičarskog programa je dobio film „Bez“ Luke Papića. U okviru međunarodnog takmičarskog programa za najbolji film je proglašeno ostvarenje italijanskih reditelja Federika Kamarate i Filipa Foskarinija (Federico Cammarata, Filippo Foscarini) „Pozni avgust“, dok je posebno priznanje žirija u ovoj kategoriji dobila indijska rediteljka Pajal Kapadia (Payal Kapadia) za film „Noć potpunog neznanja“.

Nagradu za najbolju kameru dodeljena je Srđanu Keči za njegov film „Muzej revolucije“, dok je Nagrada za najbolju montažu pripala Jeleni Maksimović za film „Bez“.  Nagradu za najbolji kratki film festivala žiri je u kategoriji 14 filmova dodelio filmu „Mama, zašto ovde?“ tanzanijske rediteljke Nime Ngelime (Neema Ngelime). Posebno priznanje u ovoj kategoriji žiri je odlučio da dodeli filmu „Aralkum“ ukrajinske rediteljke Mile Žluktenko i nemačkog reditelja Daniela Asadi Faezija (Mila Zhluktenko, Daniel Asadi Faezi). Za najbolji film u okviru Teen selekcije mladi žiri je odabrao film reditelja sa Islanda Guđona Ragnarsona (Gudjon Ragnarsson) „Podigni lestvicu“. Posebno priznanje u konkurenciji Teen filmova dobio je film „Misija“ rediteljke Tanie Anderson (Tania Anderson).

Direktorka Beldocs festivala Mara Prohaska Marković je povodom zatvaranja ovogodišnjeg festivala izjavila: „Beldocs je uvek bio orijentisan ka publici i mnogo smo srećni da se ona vratila u bioskope. Iznenadili su nas neki filmovi koje je publika prepoznala i nagradila punim salama. Ukazali smo gostoprimstvo velikom broju autora i filmskih profesionalaca iz celog sveta. Više od 170 gostiju koji odlaze svojim kućama prezadovoljni uz komentare da je divna atmosfera na festivalu, da sve ide glatko „kao švajcarski sat, ali sa balkanskim šarmom“.  Prikazali smo 112 najboljih dokumentarnih filmova i XR sadržaja iz celog sveta, dodelili nagrade najboljim filmovima i projektima, posvetili specijalni program Žena protiv sistema osnaživanju žena, Beldocs Teen mladima, organizovali retrospektive i master klasove velikana jugoslovenskog filma Karpa Godine i Želimira Žilnika. Danas smo priredili i komemorativan događaj u pomen litvanskog reditelja Mantasa Kvedaravičiusa koji je brutalno ubijen u Mariupolju u aprilu ove godine uz prikazivanje njegovog filma Mariupolis iz 2016. Festival smo zatvorili ukrajinskim filmom, jer smo želeli da damo podršku partnerima i filmmejkerima koji se bore za život i ne prestaju da snimaju u ovim strašnim vremenima imajući u svesti pouke dokumentarizma da se tokom vanrednog stanja sastav društvenog poretka može razotkriti na neočekivane načine.“

Stručni žiri za dodelu nagrade u okviru srpskog takmičarskog programa 15. jubilarnog Beldocs festivala su bili Ivana Todorović, Eliz Žalado (Elise Jalladeau) i Džejms Latimer (James Lattimer), a žiri međunarodnog takmičarskog programa su činili: Karpo Godina, Marta Popivoda i Migel Ribeiro (Miguel Ribeiro). Žiri za nagradu za najbolji kratki film festivala je bio u sastavu Stefan Pavlović, Lizbet de Souler (Liesbeth De Ceulaer) i Nađa Tenštet (Nadja Tennstedt). Najbolji film u selekciji Teen ocenjivao je tinejdžerski žiri: Anja Knežević, Helena Stošić, Ivona Jović, Matej Kitanovski, Milica Ubović, Sara Ivanović, Vladimir Mirić.

Obrazlažući odluku žirija Ivana Todorović je rekla: „Hibridni film koji dovitljivo vijuga između priča o psima i umetnosti i onome što oni znače u životu. Neočekivano skreće u politiku, književnost i nadrealizam. U stvarni život stiže na mala vrata jednostavno dokumentujući stanja uma, čežnje i fantazije.“

Govoreći o razlozima za nagradu za najbolju kameru po mišljenju žirija Ivana Todorović je rekla: „Zraci svetlosti probijaju se kroz tamu i vlagu nikada završenog projekta jedne ideologije. Blistavo sunce na prometnim saobraćajnicama, na čistinama parkova prepunih đubreta i na licima i dalje punim nade. Filigransko senčenje, gotovo božansko, slika bolnu stvarnost.“

Zatim je o nagradi za najbolju montažu izjavila: „Vrsna montaža potpuno različite elemente spaja u neodvojivu celinu, pružajući strukturu čija je prirodnost rezultat čiste preciznosti i funkcioniše kao čvrst, ali nežan vodič filmskom stvaraoca koji bi se možda izgubio među svojim mnogobrojnim duhovitim idejama i moćnim slikama.“

Marta Popivoda je u ime žirija koji je ocenjivao radove u Međunarodnom takmičarskom programu u obrazloženju glavne nagrade rekla: „Ovaj film reflektuje svet iz mikrokosmosa – šta je tamo, a šta je spolja, a ipak inkapsulirano u ovim poljima. Film koji sebe oslikava kao da je filmsko platno u stvari slikarsko platno i gde elementi slikaju kroz ceo ekran nastanak mesta. Ovo mesto zadržava život, smrt, sadašnjost i ono što će doći. Ovaj film, koji je izgrađen kroz aktove čistog filma i dubokog poverenja u njegove slike, doneo nam je magično oduševljenje. Žiri je jednoglasno odlučio da nagradu međunarodnog takmičenja Beldocs 2022. dodeli filmu „Pozni avgust“ Filipa Foskarinija i Federika Kamarate.“

Za posebno priznanje u ovoj kategoriji ona je dala sledeće obrazloženje žirija: „Film koji nas sa kinematografskom snagom i nijansiranim pripovedanjem stavlja u neobičnu atmosferu levičarskog studentskog pokreta koji se bori protiv kasti u Indiji. Istovremeno ovaj veoma lični i politički film nam pokazuje da je ponekad lakše protestovati na ulici nego u svom domu. Posebno priznanje međunarodnog takmičenja Beldocs ide filmu „Noć potpunog neznanja“ Pajal Kapadie.“

Grand Prix srpskog takmičarskog programa uključuje diplomu i novčani iznos od 2000 evra, nagrade za najbolju fotografiju i montažu čine diplome i novčani iznos od 500 evra. Nagrade je uručila Aleksandra Mitrić Štifanić u ime Filmskog centra Srbije, pokrovitelja ovih priznanja. Direktorka DOX TV-a Maja Jelišić Kuper, pokrovitelja nagrade, za najbolji film u Međunarodnom takmičarskom programu uručila je nagradu u iznosu od 2000 evra.

Stefan Pavlović je u ime žirija koji je odlučivao o nagradi za najbolji kratki film za dobitnike nagrade rekao: „Mama, zašto ovde?“ Nime Ngelime potpuno je očarala žiri svojom izuzetnom kombinacijom dirljivosti i poezije. Film je prozor u svet koji je još uvek prečesto skriven i pronalazi veličinu u svakodnevnom životu i naizgled malim gestovima. Glavne junakinje su snažne i lepe žene, koje se kroz objektiv reditelja osećaju bliskim i toplim. Mogli bismo da provedemo mnogo vremena na ovom svetu sa njima. Nagrađujemo ovaj film i radujemo se šta će nam ova rediteljka doneti sledeće.“.

O specijalnom priznanju za kratki film je tom prilikom poručio: „Žiri želi da oda posebno priznanje filmu koji se suptilno kreće od ličnog ka univerzalnom i nazad; stvara se nežni ples između glasa, pisanog teksta, mekog posmatračkog snimka i arhivskog materijala; oda je mestu koje se menja, gest ljubavi prema vremenu koje je prošlo. Žiri želi da čestita Mili Žluktenko i Danijelu Asadi Faeziju na njihovom iskrenom filmu Aralkum.“

U obrazloženju za glavnu nagradu žirija u Teen selekciji predsednik žirija Matej Kitanovski je rekao: „Zbog velike raznovrsnosti Teen programa izuzetno je bilo teško odlučiti se za samo jednog pobednika. U ovom izvanrednom dokumentarnom filmu svako može pronaći sebi bitnu poruku i uvideti važnost medjuljudskih odnosa, naročito kada se radi o odnosu mlade osobe i autoriteta. Gledajući dokumentarac lako se uočava kako fizički, tako i mentalni napredak mladih košarkašica zahvaljujući njihovom treneru koji šalje poruku da se neumormo treba boriti za sebe i svoja prava u vremenima kada nastupaju mnoga ograničenja i nepravda.“

U obrazloženju za posebnu nagradu žirija je rečeno: „Nakon veoma dugačke diskusije, veliko nam je zadovoljstvo što smo se složili da dodelimo Posebno priznanje filmu „Misija“ rediteljke Tanie Anderson. Priča prati četiri tinejdžera koja pred sobom imaju najbitniji put svog života. Oslobodiće vas stereotipnog razmišljanja kako su oni „drugačiji“, i shvatićete da su to ipak samo tinejdžeri kao što su možda i vaša deca ili vaši prijatelji, sa istim problemima, brigama i razmišljanjima kao što imamo svi mi u tim godinama. Takođe bi smo posebno istakli neverovatni umetnički sklop scena i muzike.  Ekstremnmi trud i rad se zaista isplatio.“

Beldocs Industry, koji je bio deo 15. Beldocs IDFF-a, završio se 14. maja ceremonijom dodele nagrada za sekciju Beldocs in Progress. Tokom 3 dana trajanja, prikazano je 16 dokumentarnih filmskih projekata u različitim stadijumima razvitka i produkcije, kao i 6 projekata rađenih od strane srpskih produkcijskih kuća, koji su bili prikazani pred grupom internacionalnih  industrijskih članova – medija i emitera, predstavnika festivala, prodajnih i distributivnih preduzeća, kao i predstavnika filmskog tržišta generalno. Svi projekti su bili ocenjivani od strane međunarodnog žirija direktorke German Films-a Simone Bauman, saradnice Sarajevskog Filmskog Festivala Rade Šešić i Đanija Hasečića iz Al Jazeera.

Glavna nagrada, novčana nagrada u iznosu 2000, sponzorisana od strane Al Jazeera Balkans, dodeljenja je projektu „We are pretty loud“ Džoi David Jovanović (Joey David) iz Srbije. Žiri je u izjavi napisao da ovaj projekat šarmantno i harizmatično predstavlja ozbiljne socijalno-političke teme. Žiri je takođe pohvalio snažne likove i njihovu pristupačnost, dobro konstruisan narativ koji obećava filmu veliki međunarodni potencijal, film koji je od velikog značaja i koji predstavlja bitne socijalne probleme.

Dodeljeno je i nekoliko drugih nagrada, podržanih od strane partnera Beldocs IDFF, nagrada za umrežavanje međunarodnog festivala u Solunu pripala je projektu Jelisavete Smit (Ukrajina). Nagrada Istočnog srebrnog karavana instituta dokumentarnog filma (Strategija festivala) pripala je projektu Flotacija Eluned Zoe Aiano i Aleksandri Tatić (Srbija). Nagrada Dokumentarnog udruženja Evropskog podsticanja dodeljena je projektu „Ne želim“ Hanisa Bagashova (Severna Makedonija) i „Pitch the Doc, Kako pričati sa Lidijom?“ Rusudana Gaprindashvilija (Džordžija, Nemačka).

Beldocs je ugostio preko 170 gostiju iz inostranstva: reditelje, producente, kao i predstavnike svetskih kompanija prodaje filmova, festivala, televizija, VoD platformi, nacionalnih filmskih centara, strukovnih organizacija.

Festival su podržali: Evropska unija kroz program Kreativna Evropa MEDIA, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Sekretarijat za kulturu grada Beograda, Filmski centar Srbije, Filmski centar Grčke, Filmski centar Crne Gore, Danski filmski institut, Ambasade Australije, Portugalije, Slovenije, Finske, Gete Institut, Austrijski kulturni forum, Italijanski kulturni centar, Francuski institut, UN Women, Misija OEBS-a u Srbiji, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Fondacija Saša Marčeta, Al Jazeera Balkans, DOX TV, ORION Telekom.

O Beldocs-u.Beldocs, jedan od vodećih međunarodnih festivala dokumentarnog filma u ovom delu Evrope, održava se svake godine u maju u Beogradu. Osnovan 2008. godine, podeljen je u 12 programskih celina, organizuje preko 100 premijernih projekcija svake godine, tokom osam dana trajanja festivala, koji se prikaziju na više od 7 lokacija. Festival Beldocs dodeljuje 6 nagrada u četiri takmičarska programa. Osim filmskih projekcija organizuje niz panela i Master Class predavanja, a u okviru Industry aktivnosti na radionicama, dodeljuju se novčane nagrade za razvoj budućih filmova. Svake godine okupi preko 150 međunarodnih stručnjaka u audio-vizuelnoj industriji, autora i producenata. Više od 200 partnera u Srbiji, regionu i Evropi, podržava rad Beldocs filmskog festivala. Kreativni tim od preko 20 članova organizuje Beldocs festival, uključujući stručnjake iz oblasti filma, dizajna i umetnosti. Beldocs je od 2017. partner u evropskim projektima: #europeanfilmchallenge, AVA Doc, Moving Cinema i član je Evropske dokumentarne mreže. Više informacija o programu i online ulaznice na www.beldocs.rs.

Četiri nagrade za “Strahinju Banovića” u Los Anđelesu

Na upravo završenom 17. Festivalu filmova Jugoistočne Evrope (SEEfest) u Los Anđelesu film „Strahinja Banović“ u režiji Stefana Arsenijevića osvojio je četiri nagrade.

Glavni festivalski žiri nagradio je film Specijalnim priznanjem, Udruženje “Film bez granica” dodelilo je „Strahinji“ Nagradu MOZAIK Bridging The Borders, a film je osvojio i nagradu publike.

Arsenijevićevom filmu pripalo je i novoustanovljeno priznanje BARCO Tech Prize koju tehnološki gigant Barco, specijalizovan za digitalnu filmsku sliku i laserske tehnologije, dodeljuje u uslugama.

„Žao mi je što zbog obaveza nisam mogao da prisustvujem Festivalu. Do mene su dolazili glasovi o odličnom prijemu našeg filma, javljali su se novinari za intervjue, ali ovoliki broj nagrada me je zatekao i prijatno iznenadio. Meni, naravno, najviše znači nagrada publike. Srećan sam što naš film uspeva da izazove emocije u svim krajevima sveta, pa i u centru američke filmske industrije“, izjavio je reditelj Stefan Arsenijević povodom ovih nagrada.

Zbog velikog interesovanja, „Strahinja Banović“ je imao i dodatnu projekciju poslednje večeri festivala. 

Ove godine, festival je predstavio 63 filma u različitim takmičarskim programima, što je najveći broj do sada. Misija festivala je da prezentuje filmsko stvaralaštvo i kulturu Jugoistočne Evrope američkoj publici i holivudskoj industriji. Brojne projekcije pratile su diskusije, okrugli stolovi i radionice.

„Strahinja Banović“ je prošle nedelje osvojio Specijalno priznanje žirija i u Nemačkoj, na 22. Festivalu Centralno i istočnoevropskog filma goEast u Visbadenu.  

Film Stefana Arsenijevića je do sada učestvovao i na još preko 20 filmskih festivala, među kojima su bili i prestižni festivali u Pinđau, Kairu, Sevilji, Monpeljeu, Solunu, Haifi, Trstu i drugim gradovima širom sveta, a do sada je osvojio ukupno 16 festivalskih priznanja.

Film „Strahinja Banović“ po scenariju Stefana Arsenijevića, Bojana Vuletića i Nikole Dikrea (Nicolas Ducray) je nastao u produkciji srpske filmske kompanije Art & Popcorn, odnosno Miroslava Mogorovića kao glavnog producenta. Koproducenti su Surprise Alley (Francuska), Les Films Fauves (Luksemburg), Artbox Production House (Litvanija) i Chouchkov brothers (Bugarska) i pridruženi koproducenti Cinnamon Films. Film međunarodno distribuira beogradska kompanija Soul Food Films and Distribution, a srpski distributer je MCF MegaCom Films.

Film su podržali Filmski centar Srbije, Fond Saveta Evrope – Eurimaž, Filmski fond Luksemburg, Francuski nacionalni centar za film, Bugarski nacionalni filmski centar, Litvanski filmski centar,  Kreativna Evropa – MEDIA i Vlada Republike Srbije.

Važno priznanje za ekipu filma “Nečista krv – Greh predaka” u Vranju

Foto: Nemanja Todorović

Autorski tim produkcijske kuće “This and That”, čiji su osnivači producentkinja Snežana van Hauvelingen i reditelj Goran Stanković, ovogodišnji je dobitnik Godišnjeg priznanja portala “Slobodna reč” iz Vranja, zbog izuzetnog profesionalnog doprinosa i ličnog zalaganja tokom rada na najnovijoj ekranizaciji dela Borisava Stankovića – filmu Milutina Petrovića “Nečista krv – Greh predaka” i istoimenoj seriji koja je emitovana na prvom programu Radio-televizije Srbije. Projekat “Nečista krv” je Vranje i večnog ambasadora grada Boru Stankovića vratio na kulturnu mapu zemlje, regiona i sveta, i umnogome doprineo promociji kulturno-istorijskog nasleđa ovog kraja, kako se navodi u obrazloženju nagrade.

Film “Nečista krv – Greh predaka” premijerno je prikazan prošle godine na Festivalu evropskog filma Palić gde je osvojio nagradu publike, a osvojio je i nagradu za najbolji scenario na 45. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji, kao i niz drugih priznanja na festivalima u zemlji.

Film ”Nečista krv – Greh predaka” postao je dostupan i na svetski priznatoj i renomiranoj VOD platformi Netfliks 17. januara 2022. godine čime je postao prvi film na srpskom jeziku koji se našao na ovoj mreži. Uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, za ovaj film će biti dostupni titlovi i za mađarski, češki, poljski, rumunski i bugarski jezik, pored srpskog, engleskog i turskog koji su već dostupni na Netfliksu.

Film ”Nečista krv-greh predaka” je između ostalih podržalo i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije preko Filmskog centra Srbije i konkursa za filmove sa temom od nacionalnog značaja, Media Kreativna Evropa i Delegacija EU u Srbiji, a TV serija je svoju premijeru imala na Radio-televiziji Srbije u decembru prošle i januaru 2022. godine.

Radnja filma “Nečista krv – Greh predaka” se dešava pre Sofkinog rođenja i prati priču o njenom dedi Hadži Trifunu, uglednom srpskom trgovcu, koji pokušava da očuva mir sa turskim vlastima, ali i održi svoj ugled i uticaj u Vranju, važnoj turskoj varošici u blizini granice sa oslobođenom Srbijom. Uloge tumače Dragan Bjelogrlić, Anđela Jovanović, Katarina Radivojević, Feđa Štukan, Tim Sejfi, Nela Mihailović, Marko Grabež, Aleksandar Ristoski, Nedim Nezirović, Dejan Bućin, Teodora Dragićević, MIlica Gojković i Vaja Dujović. Film je rađen po scenariju Vojislava Nanovića, koji je adaptirala Milena Marković.

Nagrada žirija za najbolji film Luki Papiću za „Bez“ na 51. Festivalu Visions du Réel u Nionu

Foto: Ranč production, stilovi iz filma

Iz Niona u Švajcarskoj stigla nam je vest da je Međunarodnom takmčarskom programu srednjemetražnih i kratkometražnih ostvarenja 51. izdanja Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Visions du Réel Nagradu žirija za najbolji film tog metra osvojilo srpsko ostvarenje „Bez“ (Without) autora Luke Papića. Pomenuti Papićev film nastao je uz podršku i Filmskog centra Srbije i programa MEDIA – Kreativna Evropa. U pitanju je bila svetska premijera filma „Bez“, a festival u Nionu svakako spada u sam vrh festivala tog tipa na tlu čitave Evrope.

Beogradski slikar Aleksandar Denić, u potrazi za svojim izgubljenim psom, vodi nas na putovanje kroz njegovu viziju Srbije, zemlje u konstantnoj tranziciji, gde se prošlost i sadašnjost stalno sudaraju, crkve dižu pored komunističkih spomenika, a  jeftini stambeni blokovi niču na drevnim ruševinama. Lutajući  tim fragmentima stvarnosti, čini se da i Aleksandar i Srbija traže svoj identitet.

O ovom svom filmu Luka Papić nam je pojasnio sledeće: „Imao sam nacrt za scenario o slikaru koji noći provodi tražeći svog izgubljenog psa i jedini je lik u filmu bez psa – svi ljudi koje sreće imaju bar jednog, a dane ispunjava slikajući pejzaže oko nedovršenih crkava u okolini Beograda, putujući sa platnom kao slikari iz devetnaestog veka.  Onda sam predložio Deniću da on igra glavnu ulogu, da ga iskoristimo kao tog lika, uzimajući neke autentične elemente iz njegovog života, a druge falsifikujući slično kao što on to radi na svojim slikama. Denić je to vrlo rado prihvatio, Đorđe Branković je pristao da glumi njegovog prijatelja, pomoćnika u potrazi, pronašli smo likove koji su bili voljni da podele svoje autentične priče o psima i počeli smo da snimamo.“

Protagonisti su: Aleksandar Denić (slikar) i Đorđe Branković (Zoki).

Autorska ekipu čine: Luka Papić (scenario, režija, kamera), Srđa Vučo (scenario, produkcija), Jelena Maksimović (montaža), Jakov Munižaba (zvuk), Branislav Jovančević (muzika), Dimitrije Stojanović, Dušan Šaponja (glasovi pasa), Branka Majstorović (asistentkinja režije).

Film je nastao pod okriljem producentske kuće Ranč production, dok su koproducenti kuće Non-aligned Films i Cinnerent. Film traje 63 minuta.

Trejler:  https://www.youtube.com/watch?v=-0Y-njgMEwE&feature=emb_imp_woyt

Добитница награде Биљана Јовановић за 2021. годину

САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА

ЗА НАГРАДУ БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ ЗА 2021. ГОДИНУ

          На конкурс за Награду БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ за 2021. коју додељује Српско књижевно друштво, конкурисало је 220 наслова најразличитијих жанрова. У шири избор уврштено је двадесет наслова, а у ужи следећих пет:

Бора Ћосић, Без, Лом, Београд, 2021.

Давид Албахари, Поговор, Чаробна књига, Београд, 2021.

Марија Караклајић, Лице од стакла, Архипелаг, Београд, 2021.

Милкица Милетић: Менует у шејтановим папучама, Дерета, Београд, 2021.

Златко Паковић, Јеретичка литургија, Zepter Book World, Београд, 2021.

На седници одржаној 04. априла 2022, жири Награде БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ, у саставу Драган Бошковић (председник), Ана Стишовић Миловановић и Тијана Матијевић, једногласно је донео одлуку да се Награда БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ за 2021. годину додели књизи:

ЛИЦЕ ОД СТАКЛА

МАРИЈЕ КАРАКЛАЈИЋ

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Испитујући границе жанра и драмског писма, Лице од стакла Марије Караклајић је више од књиге драмских текстова. А то више је смештено у сам догађај писања, јер њени драмски текстови као да се исписују изван себе самих, света и нас, у тескобним имагинативним просторима онога „преко“. Од условно речено историјског „драмолета“, до провокативних монолошких медитација, од „сабраног“ до „растреситог“ солилоквија, или од психопоетизованог драмског текста до егзистенцијалистичког трилера, Лице од стакла захтева исто тако „помереног“ читаоца да крене у ове, условно говорећи, драме без лица и то као психопатолошки одраз савременог друштва без лица.  

Дифузне жанровске структуре ‒ „унутрашња драма“, драма „тока свести“, монодрама, неоекспресионистичка драма, драма без лица, или како је већ одређено: антимилитаристичка драма ‒ обликоване су ауторкином потпуном компетенцијом над драмском тензијом и поетиком, интертекстом и смислом. Лице од стакла јесте трагање не само за егзистенцијалним збивањем човека колико трагање за обликом збивања идентитета човека и света. И, даље, ова књига Марије Караклајић – састављена од пет драмских комада: Fausse attaque, mal parer, Млечни зуб земље, Лице од стакла, Кућа с три руке и Pars hostilis – као да нам наговештава нешто друго: да нам се ипак не догађа крај света него крај људских бића. Као стилски усавршени књижевни текстови, ове драме кодирају, антиципирају и производе нове позоришне стварности. У полифоно-парадоксалној игри означавања, у преплитању ероса и насиља или полемичкoм извртању традиције, игри модерног и „класичног“, Лица од стакла нас постављају у просторе истински авангардне и антидогматске уметничке праксе. Праксе која непоновљиво чува – иако, нагласили смо, у моменту његовог дефинитивног нестанка – човека, или можда постчовека као сцене на којој се догађа сећање на човека. Није ли то смештено између следећих реченица, реплика, из два различита текста Марије Карклајић:

Тамо је стајао, у углу.

Ко?

Штап за ходање којим си ме ударао, по глави и леђима.

*

Млади војник никада неће утрчати на сцену. И тако је спасен један живот.

Да није, дакле, никада изашао на историјску сцену, човек би био спасен! – добацује нам Марија Караклајић.

Препознавши далекосежност свих поетичких, смисаоних и жанровских померања која носи Лице од стакла Марије Карклајић, жири је једногласно стао уз ову књигу: уз једну, дакле, актуелну и зато ризичну вредност. И то не само зато што својим жанровским идентитетом кореспондира са драмским стваралаштвом Биљане Јовановић. Нити само зато што је ово први пут да се НАГРАДА БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ додељује за драму. Нити само зато што ауторка проницљиво акцентује проблеме, без вредносних судова, без арбитрирања и, наравно, без дефинитивних одговора. Можда пре зато што је, изборивши се са изазовима писања, књижевне традиције, предрасудама језика и жанра, Марија Караклајић храбро одвојила своју имагинарну и поетичку територију. Отворену, самосвесну, а самим тим немогућу, која чува човека кога више нема, чува драмско стваралаштво кога једва да има. Чува свакога од нас у свом јунаку: Незнанцу.

У Београду, 04. априла 2022. године

____________________________

Драган Бошковић (председник)

____________________________

Ана Стишовић Миловановић

____________________________

Тијана Матијевић

Белешка о добитници

Марија Караклајић, рођена 1978. године у Крагујевцу, дипломирала је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду 2002. године. Као стипендисткиња ДААДа, завршила је 2007. двогодишње мастер студије драматургије на Универзитету „Јохан Волфганг Гете“ у Франкфурту, код ХансТиса Лемана. 

Од 2001. године ради као слободна драматуршкиња у Србији, Немачкој, Аустрији, Швајцарској, Холандији, Словенији и Хрватској. Сарађивала је с бројним институционалним позориштима и фестивалима међу којима су: Народно позориште у Београду, Атеље 212, Битеф театар, Rezidencteatar Minhen, Nacionalteatar Manhajm, Štatsšaušpil Drezden, Dizeldorfer šaušpilhaus, Šaušpilhaus Grac, Lucerner teatar, Het vem teatar, Slovensko narodno gledališče Maribor, Salcburger festšpile, Festival beluar bolverk internacional, Dubrovačke lјetne igre. Током позоришне сезоне 2003/04. била је координаторка програма за развој драмског текста у оквиру пројекта „Нова драма“ у Народном позоришту у Београду, а 2012/13. драматуршкиња Малог позоришта „Душко Радовић“.

Ради за Фондацију „С. Фишер“ из Берлина и преводи с немачког језика.

Драме: „Fausse attaque, mal paré“ (2000), „Млечни зуб земље“ (2002), „Лице од стакла“ (2005), „Кућа с три руке“ (2011), „Pars hostilis“ (2016). Њене драме извођене су у Србији, Немачкој и Швајцарској. Преведене су на немачки, енглески, пољски, италијански и румунски језик и објављене у домаћим и страним часописима и антологијама драма.

Добитница је награде за драмско стваралаштво „Борислав Михајловић Михиз“ за 2007. годину.

O ovogodišnjoj dodeli nagrade „Ljubiša Rajić”

Ovogodišnja dobitnica nagrade „Ljubiša Rajić” za najbolji prevod u 2021. godini je Nađa Parandilović za prevod knjige „Kaštanka” Antona Pavloviča Čehova, u izdanju izdavačke kuće Darma Books.

Svečana dodela biće upriličena 4. aprila na dan studenata i dan rođenja profesora Ljubiše Rajića, u 18 časova u prostorijama Udruženja prevodilaca Srbije.

Nagrada je ustanovljena 2013. godine u čast profesoru Filološkog fakulteta, osnivaču Katedre za skandinavistiku i članu Akademije nauka Norveške. Nagrada se dodeljuje svake dve godine za najbolji prvi prevod.

Nađa Parandilović je izdavačica i urednica u IK Darma Books. Diplomirala je i masterirala na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Predsednik žirija je Radoš Kosović, prevodilac sa norveškog i danskog jezika.

Beti Đorđević – dobitnica Nagrade Nišvila za životno delo

fotografija: Miki Veličkovic

Beti Đorđević – pevačica raskošnog glasa i istančanog osećaja za džez interpretaciju – ovogodišnja je dobitnica Nagrade Nišville jazz festival za životno delo. Nagrada će joj biti uručena 10. avgusta, a publici festivala predstaviće se na otvaranju Nišvilla, 11. avgusta kada će izvesti nekoliko numera uz pratnju Nišville big banda.

 Dosadašnju karijeru Beti Đorđević – dugu pet decenija – obeležilo je nekoliko velikoh hitova iz zlatnog doba jugoslovenske zabavne muzike tokom sedamdesetih, kada je sarađivala sa vrhunskim kompozitorima i aranžerima, ali i nepristajanje na bilo kave kompromise, odnosno, kategorično odbijanje da se zarad održavanja popularnosti prikloni trendovima sumnjivog umetničkog kvaliteta. Umesto snimanja novih pesama, velikih koncerata i gostovanja na televizijima, a sve to sa muzikom koju kako sama kaže “ne oseća i lično ne prihvata”  – odabrala je da za probranu publiku u klubovima izvodi džez i soul program –  i upravo to joj je donelo takoreći kultni status kod poštovaoca kvalitetne muzike. Jer svako ko je makar jednom uživo čuo Beti Đorđević, mora se saglasiti da je reč o jednom od najboljih interpretatora džeza na ovim prostorima svih vremena.

 Rođena je 1946. godine u Kumanovu, a od svoje petnaeste godine živi u Beogradu, gde je završila i srednju muzičku školu. Na muzičku scenu scenu kročila je krajem šezdesetih kao članica grupe pevača i gitariste Slobodana Boba Đorđevića – koji joj postaje i suprug. Kao što je to  bio slučaj i sa neki  drugim značajnim srpskim instrumentalistima i pevačima, uz grupu Boba Đorđevića se “kalila” izvodeći džez i soul na nastupima u američkim klubovima u tadašnjoj Zapadnoj Nemačkoj. Domaća muzička javnost upoznala ju je na nastupima istog orkestra u beogradskom hotelu “Jugoslavija”. Osim “obične” publike koja je zbog Beti tamo dolazaila iz večeri u veče –  slušali su je i ljudi iz diplomatskog kora, značajni domaći i strani umetnici – gosti Beograda, pa su tako njeni nastupi u ovom hotelu postali praktično obavezna destinacija u obilasku Beograda. Legenda kaže da je na njihov nastup jedne večeri posle svog koncerta svratila i čuvena Ela Ficdžerald – i ostala tamo cele noći.   Čuli su je, međutim i značajni autori sa tadašnje jugoslovenske zabavnomuzičke scene, koji su (što se tada podrazumevalo) po pravilu imali i značajan džez “berkgraund”. S obzirom da tada (a na žalost ni sada) u Jugoslaviji nije bilo tržišta za džez izdanja kompozitori aranžeri I tekstopisci kao što su Aleksandar Korać, Zvonimir Skerl, Boba Stefanović, a nešto kasnije i Enco Lesić, Dejan Petković, Slobodan Marković, Vedran Božić, Marina Tucaković, Bora Đorđević…. počinju da specijalno za nju pišu i aranžiraju – u potpunosti poštujući njen džez i soul senzibilitet. Među tim pesmama posebno se izdvajaju “Kraj moje tuge” i “Počnimo ljubav ispočetka” koju je izvela na Beogradskom proleću 1976. godine. Nastupala je na skoro svim značajnim festivalima onog vremena ( Opatija, Split, Hit parada…) u početku sa svojim suprugom Bobom Đorđevićem, a kasnije solo. U vokalnoj postavi snova – sa Biserom Veletanlić, Nadom Knežević i Bobom Stefanovićem snimila je pesme „Dan ljubavi“ i „Ostavi sve“ koje su kao singl objavljene na etiketi PGP RTB. Sa ekipom jugoslevonskih umetnika (među kojima je tada bila i mlada Zvezda u usponu Oliver Dragojević) tri puta je sa ogromnim uspehom gostovala u SSSR-u. Objavila je desetak singlova, dva albuma i jedan kompilacijski album.

Kada su muzički trendovi počeli da se menjaju, iako je imala mnogo ponuda da se oproba u “sumnjvom” popu, pa čak i novokomponavanoj narodnoj muzici, Beti se tiho “povukla u ilegalu”, povremeno nastupajuću u klubovima – izvodeći džez i soul standarde. Pažnju šire javnosti je ponovo dobila učešćem u emisiji RTS-a “Ja mogu sve”, gde je upoznala Ramba Amadesusa, koji specijalno zbog nje i za nju piše pesmu “Nema te” koju su zajedno izveli na Beoviziji 2018. godine. Velikim koncertom u beogragradskoj “Kombak” dvorani, Beti Đorđević je nedavno obeleželila pet decenija na sceni, a prilika da još veći auditorijum čuje kako ona izvodi neke od svojih hitova ali i džez standarde – biće 11. avgusta na Nišvilu 2022.

Linkovi za youtube klipove – All of me

Počnimo ljubav iz početka

Nema te (Beovizija 2018 – sa Rambom Amadeusom)

O Mladosti