Nagrade – PROZAONLINE

30. Sarajevo Film Festival: Počasno Srce Sarajeva i program „Posvećeno“ Eliji Suleimanu

Foto: SFF promo.

30. Sarajevo Film Festival odat će počast palestinskom reditelju Eliji Suleimanu u znak priznanja za njegov izuzetan doprinos filmskoj umjetnosti. Višestruko nagrađivanom autoru bit će uručeno priznanje Počasno Srce Sarajeva, dok će u sklopu programa „Posvećeno“ (Tribute to) biti prikazana retrospektiva njegovih izabranih filmova.

Suleiman je bio gost 25. Sarajevo Film Festivala (2019.) kada je u programu Open Air prikazan njegov film „To mora biti raj“ koji je osvojio posebno priznanje žirija iste godine u Cannesu, predsjednik žirija 22. Sarajevo Film Festivala (2016.) te gost 19. Sarajevo Film Festivala (2013.).

„Čast nam je odati priznanje iznimnom autoru i prijatelju Sarajevo Film Festivala, koji univerzalnim jezikom filma govori o temeljnim ljudskim vrijednostima i emocijama: strahu i nadi, domu i domovini. Svojim prepoznatljivim duhom, humorom i s dubokim razumijevanjem, Elia Suleiman pokazuje kompleksnost našeg postojanja, osvjetljavajući apsurde života s nenadmašnom jasnoćom i dirljivošću, prikazujući duh i identitet Palestine jedinstvenim autorskim stilom. Sada, u najmračnijim vremenima u njegovoj domovini, njegov rad predstavlja svjetionik razumijevanja, podsjećajući nas na moć pripovijedanja kako bi potaknuo tako potreban dijalog“, izjavio je Jovan Marjanović, direktor Sarajevo Film Festivala“, izjavio je Jovan Marjanović, direktor Sarajevo Film Festivala.

Rođen 1960. godine u Nazaretu, Elia Suleiman živio je u New Yorku od 1981. do 1993. godine. Dok je bio u Sjedinjenim Američkim Državama, režirao je svoja prva dva kratka filma: „Introduction to the End of an Argument“ i „Homage by Assassination“, osvojivši brojne nagrade. Godine 1994. nastanio se u Jeruzalemu, gdje mu je Evropska komisija povjerila misiju osnivanja Odsjeka za film i medije na Univerzitetu Birzeit.

Njegov prvi dugometražni film „Chronicle of a Disappearance“ osvojio je nagradu za najbolji prvi film na filmskom festivalu u Veneciji 1996. godine.

Sa filmom „Divine Intervention“ 2002. godine osvojio je nagradu žirija Filmskog festivala u Cannesu i FIPRESCI nagradu koju dodjeljuje međunarodno udruženje filmskih kritičara, kao i nagradu Evropske filmske akademije za najbolji strani film dodijeljenu u Rimu.

Godine 2007. izabran je među 35 reditelja koji su radili na filmu „To Each His Own Cinema“ snimljenom u čast šezdesete godišnjice Filmskog festivala u Cannesu. Njegov igrani film „The Time That Remains“ bio je u službenoj konkurenciji Filmskog festivalu u Cannesu 2009. godine. Godine 2012. završio je kratki film „Diary of a Beginner“, dio omnibusa „7 Days in Havana“, koji je prikazan u okviru programa „Un Certain Regard“ Filmskog festivala u Cannesu.

Njegov posljednji dugometražni film „To mora biti raj“ osvojio je posebno priznanje žirija u Cannesu 2019. godine te FIPRESCI Međunarodnu nagradu kritičara Filmskog festivala u Cannesu.

Bio je član žirija brojnih festivala, uključujući filmske festivale u Cannesu (2006.) i Veneciji. Dobitnik je brojnih priznanja, među kojima se izdvaja „Prince Claus“ iz 2008. godine. Ministarstvo kulture 2020. godine imenovalo ga je „Officier de l’Ordre des Arts et des Lettres“.

Dobitnik je nagrade za evropsko dostignuće u svjetskoj kinematografiji 2022. godine (The European Achievement in World Cinema) Evropske filmske akademije te počasnog doktorata UcLouvain Belgium u februaru 2023. godine.

Elia Suleiman trenutno obnaša dužnost umjetničkog savjetnika Filmskog instituta u Dohi.

Dosadašnji dobitnici Počasnog Srca Sarajeva:

Mark Cousins (2023), Lynne Ramsay (2023), Charlie Kaufman (2023), Jesse Eisenberg (2022), Ruben Östlund (2022), Sergei Loznitsa (2022), Paul Joseph Schrader (2022), Wim Wenders (2021), Michel Franco (2020), Mads Mikkelsen (2020), Tim Roth (2019), Isabelle Huppert (2019), Alejandro González Iñárritu (2019), Paweł Pawlikowski (2019), Nijaz Hastor (2018), Nuri Bilge Ceylan (2018), Oliver Stone (2017), John Cleese (2017), Wolfgang Amadeus Brülhart (2016), Stephen Frears (2016), Robert De Niro (Lifetime Achievement Award, 2016), Benicio Del Toro (2015), Atom Egoyan (2015), Agnès B. (2015), Danis Tanović (2014), Gael García Bernal (2014), Béla Tarr (2013), Roberto Olla (2013), Branko Lustig (2012), Emil Tedeschi (2011), Jafar Panahi (2011), Angelina Jolie (2011), Dieter Kosslick (2010), Manfred Schmidt (2009), Cat Villiers (2008), Steve Buscemi (2007), Mike Leigh (2006), Gavrilo Grahovac (2006), Marco Müller (2005).

Dosadašnji gosti programa Tribute to (Posvećeno) Sarajevo Film Festivala:

Jessica Hausner (2023), Sergei Loznitsa (2022), Wim Wenders (2021), Michel Franco (2020), Paweł Pawlikowski (2019), Nuri Bilge Ceylan (2018), Joshua Oppenheimer, Oliver Stone (2017), Amat Escalante (2016), Brillante Mendoza, Atom Egoyan (2015), Michael Winterbottom (2014), Cristi Puiu (2013), Todd Solondz (2012), Lucrecia Martel (2011), Bruno Dumont (2010), Jia Zhang-ke (2009), Todd Haynes (2008), Tsai Ming-Liang, Ulrich Seidl (2007), Abel Ferrara, Béla Tarr (2006), Alexander Payne (2005), Dušan Makavejev, Gaspar Noé (2004), Peter Mullan (2003), Stephen Frears (2002), Mike Leigh (2001), Steve Buscemi (2000).

PRESTIŽNA NAGRADA TERPSIHORA IGRAČKOM ANSAMBLU KOLO

Oni koji slave radost igre

KOLO. Fotografija iz arhive.

Nagrada Terpsihora, prestižno priznanje Udruženja profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije (PUBS) koje se dodeljuje na godišnjem nivou umetnicima ili institucijama kulture u oblasti umetničke igre, biće svečano dodeljena 25. aprila u Muzeju Narodnog pozorišta (Dositejeva 2) u 13.00 časova.

Terpsihora za 2024. godinu je pripala Igračkom Ansamblu Kolo, a Specijalna pohvala, balerini Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, Katarini Zec.

Nagrada i Specijalna pohvala dodeljuje se u 2024. godini, trinaesti put po redu uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije, povodom Svetskog dana igre, internacionalnog praznika koji slavi čitav svet, a koji je ustanovio Međunarodni savet za igru – CID UNESKO 1982. godine.

Navodimo obrazloženje tročlanog žirija koji je radio u sastavu: koreografkinja Milica Sarić – Predsednik žirija, solista Ansambla Kolo Andrija Karaklajić i solista Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, Toma Križnar.

Ansambla narodnih igara i pesama Srbije „Kolo“ je kao ambasador srpske tradicionalne umetnosti na 75. godišnjicu svog postojanja bio dominantan predstavnik umetničke igre u sezoni 23/24. Na dva celovečernja koncerta gde su predstavljene koreografije narodnih igara sa šireg srpskog kulturnog prostora, igrački ansambl ove nacionalne kuće je pokazao zavidan umetnički, tehnički i izvedbeni nivo. Izvanredna uigranost čitavog ansambla, energičnost, požrtvovanost i vrhunska tehnička spretnost izdvojila je Igrački ansambl Kolo kao jednoglasnog dobitnika prestižnog priznanja ”Terpsihora” u 2024. godini. Pored negovanja tradicionalne narodne igre ono što ovaj ansambl čini superiornim i jedinstvenim jesu virtuozni igrači koji svojim kvalitetnim, ubedljivim i uzbudljivim performativnim izrazom slave radost igre.

A možda najvažnija poruka koju nam prenose je da samo ujedinjeni možemo sve.

Specijalna pohvala

Baletska umetnica Katarina Zec u ovoj pozorišnoj sezoni Srpskog narodnog pozorišta u Novom sadu, ostvaruje premijerno tri značajne prvačke uloge u baletima „Labudovo jezero“, „Krcko Oraščić“ i „Kopelija“. Tri izuzetno različite i tehnički zahtevne uloge, pokazale su umetničku i tehničku spremnost mlade Katarine. U ulogama Odete i Odilija prenosi mekoću i nežnost u pokretu kao bela labudica, a oštrinu i tehničku preciznost kao crna labudica. Sigurnom i čistom tehnikom Katarina savlađuje ulogu Šećerne vile u „Krcku Oraščiću“, a vragolastom i šarmatnom glumom i zavidnom tehnikom predstavlja seosku devojku Svanildu iz baleta „Kopelija“.

Ovogodišnji tročlani žiri jednoglasno dodeljuje specijalnu pohvalu mladoj balerini kao priznanje za važnu sezonu i kao smernicu za buduću karijeru.

Dosadašnji dobitnici nagrade Terpsihora su Ana Pavlović prvakinja baleta, Jovan Veselinović prvak baleta, Konstantin Kostjukov prvak baleta i koreograf, Đorđe Makarević prvak baleta i koreograf, Mira Nešić pedagog klasičnog baleta, Balet Narodnog pozorišta u Beogradu, Bojana Žegarac Knežević prvakinja baleta, Milan Rus prvak baleta, Igor Pastor prvak balet i koreograf, Olga Olćan Miljević solistkinja baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, Ana Ignjatović Zagorac savremena igračica, članica Bitef Dance kompanije i pedagoškinja savremene igre i Toma Križnar, solista baleta Narodnog pozorišta u Beogradu.

Nagrada grada Beograda i regionalna premijera filma „YU Grupa – Trenutak sna“ Darka Lungulova na ZagrebDox festivalu

Filmski reditelj Darko Lungulov dobitnik je „Nagrade grada Beograda“ za filmsko i radio-televizijsko stvaralaštvo za scenario i režiju filma „YU Grupa – Trenutak sna“. Nagrada će biti uručena na svečanosti u Skupštini grada u petak, 19. aprila.

Regionalna premijera nagrađivanog filma o YU Grupi biće održana na 20. ZagrebDox festivalu, jednom od najvažnijih festivala dokumentarnog filma u regionu, u okviru programa Glazbeni globus. Film će biti prikazan u četvrtak, 18. aprila u 19.30 časova uz prisustvo reditelja i u petak, 19. aprila u 17 časova u Kapitol Boutique Cinema.

Premijera filma na Zagreb Dox-u najavljena je u mnogim lokalnim medijima, a izdvaja se cela strana posvećena filmu u zagrebačkom Jutarnjem listu.

„YU Grupa – Trenutak sna“ Darka Lungulova je priča o rokenrol grupi koja je nadživela zemlju po kojoj je dobila ime, ali je i priča o porodici. Film prati trojicu braće Jelić koji se rađaju i odrastaju zajedno sa novom Jugoslavijom, 1940-ih godina. Epsko, ali istovremeno i duboko intimno ostvarenje, kreativno koristi arhivski materijal i do sada neobjavljivane Super 8 filmove da bi ispričao priču o trajanju, ljubavi i borbi.

U ovaj jedinstven film, sniman sedam godina, a montiran duže od dve godine, stalo je 80 godina života, 60 i nešto godina sviranja rokenrola, 50 i nešto godina YU Grupe i 45 godina jedne bivše zemlje.

U filmu učestvuju Žika Jelić, Dragi Jelić, Rade Jelić, Petar Jelić, Raša Đelmaš, Dragoljub Đuričić, Saša Radojević – Žule, Peca Popović, Siniša Škarica…

Originalnu muziku za film komponovao je Petar Jelić. Autor postera je akademski slikar Boban Savić Geto, poznat po ilustracijama, stripovima, koncept-artu, karakter-dizajnu i scenografiji.

Ostvarenje „Yu Grupa – Trenutak sna“ je podržao Filmski centar Srbije. Koproducent filma je Mirko Miljuš.

PRESTIŽNA NAGRADA TERPSIHORA IGRAČKOM ANSAMBLU KOLO

Oni koji slave radost igre

Nagrada Terpsihora, prestižno priznanje Udruženja profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije (PUBS) koje se dodeljuje na godišnjem nivou umetnicima ili institucijama kulture u oblasti umetničke igre, biće svečano dodeljena 25. aprila u Muzeju Narodnog pozorišta (Dositejeva 2) u 13.00 časova.

Terpsihora za 2024. godinu je pripala Igračkom Ansamblu Kolo, a Specijalna pohvala, balerini Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, Katarini Zec.

KOLO. Fotografija iz arhive.

НАГРАДА БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ ЗА 2023. ГОДИНУ

УЖИ ИЗБОР

На Конкурс за Награду Биљана Јовановић за 2023. годину пристигло је 207 књига.

Жири књижевне награде „Биљана Јовановић“, у саставу Драган Бошковић, председник, Тијана Матијевић и Даница Вукићевић је из ширег избора од 17 наслова у ужи уврстио следећих шест:

Срђан Вучинић, Срећни дани, Књижевна радионица Рашић, Београд, 2023.

Бора Ћосић, Руски вртлар, Лом, Београд, 2023.

Стевица Шепра Михајлов, Д Стуџис и поховане тиквице, Нишки културни центар, Ниш, 2023.

Дубравка Матовић, Историја баштованства, КОВ, Вршац, 2023.

Драгослав Дедовић, Фјодоров џез, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2023.

Драгица Стојановић, Мастер клас, Поетикум, Краљево, 2023.

Крајем априла ће бити проглашен/проглашена добитник/добитница награде.

Београд, 9. априла 2024.

DODELJENE NAGRADE ZA MUZIČKA DOSTIGNUĆA U ROK MUZICI – NEKI ROK 2023.

foto- Marko Ristić, Bojan Nikolić.

Asocijacija za očuvanje i unapređenje rokenrol kulture „Neki rok“ se od 2001. godine bavi očuvanjem i promocijom rokenrola, kulture, umetnosti i sporta. Aktivno su podržavali demo festivale, velike festivale, samostalne koncerte bendova, zatim događaje kulture, jer sve je to zona njihovog interesovanja i delovanja. Cilj je od početka bio unapređenje kulturne i rok scene. Do danas su samostalno organizovali demo festivale, koncerte, uređivali su radio emisiju, objavljivali su muzičke kompilacije i knjige. Dodeljuju nagrade za rok stvaralaštvo i opšti doprinos rok kulturi.

„Kada smo osnovali NEKI ROK, u početku je bio pokret, a kasnije smo ga ozvaničili kao udruženje. Za logo smo odabrali palac na gore, što je tada značilo palac na gore za život, a ne like, i dizajnirali ga kao violinski ključ. Taj logo i natpis „neki rok“ sa prvog sajta smo ostavili i sada na redizajniranom sajtu. Naš sajt nekirok.com je jedan od prvih sajtova u Srbiji. Danas se ovakvi sajtovi nazivaju portali i ponosimo se što smo najstariji rok portal u Srbiji. Portalom smo želeli da stvorimo prostor za nove bendove da imaju gde da objave svoje vesti o spotu, albumu i koncertu. Naše udruženje se dodatno bavi i promocijom aktivnosti koje su za cilj uvek imale kvalitet života svakog pojedinca ukazujući na društvene probleme koji nas okružuju. S obzirom da smo svi rokeri rok muzika je bila naš alat, prirodan put delovanja i produžena ruka za ostvarivanje tih ciljeva.“ – rekao nam je osnivač i predsednik Asocijacije Goran Šobić Sirano.

Za 22 godine postojanja aktivno su pratili domaću rok scenu koja stvara autorsku muziku. Članovi asocijacije „Neki rok“ su i u 2023. godini nagradili one koji istrajavaju u rok stvaralaštvu na maternjem jeziku pažljivo prateći muzičku scenu tokom cele godine.

„Drago mi je da udruženje aktivno funkcioniše 22 godine. Kada smo rešili da osnujemo udruženje nazvali smo ga „Neki rok“ jer tada gde god smo se kao muzičari pojavili pitali bi nas šta svirate a mi tada onako kažemo rok, rokenrol, svejedno, oni kažu evo ih ovi što sviraju neki rok. Sada dodeljujemo, da se našalim, neke nagrade. Smatramo da nagrade umnogome pomažu stvaraocima da nastave sa svojim radom, ali i da skrenu pažnju na one čiji rad nije u fokusu. Suština aktivnog bavljenja autorskom muzikom je snimanje singla, albuma, spota i održavanje koncerata. Tim kategorijama smo pridodali nagradu za knjigu godine koje su ili o rokenrolu ili ih pišu rok radnici. Posebno nam je važna nagrada za ukupni doprinos rokenrol kulturi jer ona ide u ruke onih koji su godinama održavali duh rokenrola na različitim poljima delovanja.“ – rekao je osnivač Asocijacije dr Predrag Mitrović.

Dobitnici nagrada NEKI ROK 2023., u šest kategorija, su:

1) Album godine: Ritam nereda – Novo doba

Nagradu je dodelio Marko Ristić, fotograf i menadžer

2) Pesma godine: Six pack – UA!

Nagradu je dodelio Goran Šobić, osnivač i predsednik pokreta NEKI ROK

3) Spot godine: E play – Nije da nije

Nagradu je dodelio Bojan Nikolić, urednik portala nekirok.com i fotograf

4) Koncert godine: Buč Kesidi za koncert na Tašmajdanu

Nagradu je dodelio Nikola Jovanović

5) Knjiga godine: Snežana Varda – Zvuk slobode – Novi talas u ex YU

Nagradu je dodelio Ivan Fece Firči, bubnjar

6) Ukupan doprinos rokenrol kulturi: Petar Peca Popović

Priznanje je dodelio dr Predrag Mitrović, osnivač pokreta NEKI ROK

#PalacNaGore za sve buduće uspehe!

Nova nagrada za autorku Partizanske knjige Tijanu Katić

Žiri za dodelu nagrade „Miroslav Josić Višnjić“, koji je radio u sastavu: Slađana Ilić, Dragan
Babić i Mileta Aćimović Ivkov (predsednik žirija), doneo je odluku da nagradi pripovednu
knjigu Tijane Katić Hod po ivici kruga (Narodna biblioteka „Jovan Popović“, Kikinda,
Partizanska knjiga, Kikinda, 2023.)
U saopštenju stručnog žirija navodi se kako su u tematsku osnovu priča Tijane Katić uvođeni
različiti motivi i situacije: od emotivnih i intimističkih do, kulturoloških i socijalnih. Svi su oni
situirani u savremenost kroz koju, razvijajući se, prolaze junaci u potrazi sa sopstvenim likom,
identitetom.
Služeći se različitim načinima motivacije, od kojih je socijalno- psihološki karakterističan i
upečatljiv, i oblikujući pripovedni izraz stilom koji uključuje različite jezičke obrasce Tijana
Katić je, onim pričama koje su bliske stvarnosnom i egzistencijalno-kritičkom usmerenju, svoj
pripovedni svet delimično približila svetu proze Miroslava Josića Višnjića. Na taj način ona je
pokazala kako se, u književnosti, individualni stvaralački pristupi i glasovi dozivaju i saglašavaju
u polju životnosti i vrednosti, smatra žiri.
Knjiga Hod po ivici kruga prvobitno je u rukopisu nagrađena književnim priznanjem Đura
Đukanov, te je ovo već druga nagrada za zbirku mlade autorke.

Mileniji Marušić ŽAD nagrada za životno delo “Jelisaveta Načić” za 2024. godinu

Žensko arhitektonsko društvo – ŽAD dodeljuje nagradu za životno delo Jelisaveta Načić za 2024. godinu inspirisanu ličnošću i delima prve žene arhitekte u Srbiji, arihitektici Mileniji Marušić za izuzetan doprinos struci tokom svoje profesionalne karijere.

Nagrada će biti uručena u petak, 1. marta u 18.30 časova u prostoru Silosi (Dunavski kej 46, Dorćol). Pre uručenja nagrade u 18 časova biće otvorena peta ŽAD izložba „Oživljavanje“.

Milenija Marušić je svoju plodonosu karijeru započela sredinom šezdesetih godina u okviru Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije, IAUS.

U autorskom timu zajedno sa suprugom Darkom Marušićem realizuje veliki broj projekata među kojima se izdvajaju južni delovi blokova 61 i 62 na Novom Beogradu (sa D. Marušić, M. Miodragović, 1971-76), naselje Cerak Vinogradi (sa D. Marušić, N. Borovnica, 1979-88), stambeni kompleks Cvećara na Dedinju (sa D. Marušić, Ž. Gašparović 1991-93), stambeno-poslovni objekat u Bulevaru kralja Aleksandra u Beogradu (sa D. Marušić 1989-2000), stambeno-poslovni objekat u Bulevaru revolucije (sa D. Marušić, 1989-98) i zgradu Metals banke u Novom Sadu (sa D. Marušić 1989-2007), Vrtić Plava ptica (sa D. Marušićem 2009-2011) i dr.

Bračni par Marušić dobitnici su brojnih nagrada i to Velike nagrade Saveza Arhitekata Srbije za celokupno stvaralaštvo 1993, Nagrade ULUPUDS-a za životno delo 2018, Nagrade iz fonda Đorđa Tabakovića za izuzetan stvaralački i pregalački doprinos u oblasti arhitekture 2018. Za naselje Cerak Vinogradi nagrađeni su i Oktobarskom nagradom grada Beograda 1981. godine, za grupaciju porodičnih kuća Cvećara i stambeno-poslovni objekat u Novom Sadu dobitnici su Nagrade lista Borba, za najbolje arhitektonsko ostvarenje u SR Jugoslaviji 1993. i 1998 godine, a gotovo svi objekti koje su projektovali su u nekom statusu zaštite statusa kulturnog dobra Republike Srbije. Naselje Cerak Vinogradi uvršteno je u stalnu kolekciju muzeja MOMA iz Njujorka 2019. godine (SAD).

„Izuzetnost lika i dela autorskog para Marušić je teško opisati nabrajanjem nagrada jer njihovo stvaralaštvo najbolje opisuju načela projektovanja koje su primenjivali: načelo kontekstualnost, načelo jedinstva prostora (nepostojanje granice između arhitekture i urbanizma), načelo ambijentalnosti i načelo evolucije ideje. Primenjujući načela projektovanja autori su u svojstvu glavnih projektanata radili kompletnu dokumentaciju – urbanističke projekte, arhitektonske projekte objekata i partera, projekte enterijera, projekte vizuelnih komunikacija, vršili su projektantski nadzor nad izvođenjem i učestvovali u „životu“ objekata nakon useljenja korisnika. Jasno uočjiv kvalitet rada i jedinstvenost stvaralaštva produkt su njihove promišljenosti, principielnosti, sveobuhvatnosti, posvećenosti, istrajnosti, pedantnosti i ljubavi prema arhitekturi,“ navodi se u obrazloženju Ženskog arhitektonskog društva.

„Ličnost i profesionalni integritet Milenije Marušić kao i činjenica da je, uglavnom, u muškom društvu koračala hrabro i ceo život istrajavala u odbrani kvaliteta i lepote arhitekture su podsticaj za sve nas. Dodelom nagrade ŽAD za životno delo Jelisaveta Načić za 2024. godinu Mileniji Marušić želimo da novim generacijama skrenemo pažnju na stvaralački pristup iza kojeg stoji arhitekta koja strastveno brani principe humanosti i postulate naše struke,“ zaključuje se u obrazloženju.

Dokumentarci „Ema“ i „Treća i četvrta generacija“ najbolji na DOK #6 festivalu

Proglašenjem pobednika i projekcijom filma „Bioskop Laika“ autora Veljka Vidaka u nedelju, 4. februara u mts Dvorani završen je Šesti festival dokumentarnog filma DOK.

Tokom četiri dana prikazano je 15 dokumentarnih ostvarenja, a projekcije su praćene razgovorima sa gostima festivala. Program DOK-a podeljen je u Glavni i Takmičarski, dok je specijalna selekcija „Izvan mraka“ bila posvećena bioskopima.

Takmičarski program Enter Dok u kome učestvuju debitantski dugometražni dokumentarni filmovi, predstavio je sedam ostvarenja. Uokviru ove selekcije dodeljena su dva priznanja: nagrada publike i nagrada mladog žirija publike koji je bio sastavljen od tri ljubitelja filma koji su glasali za najbolji debitantski film.

Nagradu za najbolji film festivala odlukom mladog žirija, koji je radio u sastavu Una Dimitrijević, Neva Antonijević i Andrej Tomin, dobio je film „Treća i četvrta generacija“ autora Lukasa Zinda iz Švajcarske. U svom obrazloženju žiri je naveo: „Nagradu dodeljujemo filmu koji ima veoma izazovnu i inspirativnu temu i koji je, kroz eksperimentalni pristup, dokumentovao život žene (časne sestre) koja se hrabro suočava sa nacističkom prošlošću svoje porodice“.

Nagrada za najbolji film na osnovu glasova publike pripala je ostvarenju „Ema“ turske autorke Merve Kuš Mataradži. Autorka filma bila je prisutna na zatvaranju i zahvalila se publici na glasovima.

Igor Toholj, umetnički direktor DOK-a jena zatvaranju festivala rekao: „Hteo bih da se zahvalim Ministarstvu kulture i informisanja i Sekretarijatu za kulturu grada Beograda koji već šest godina prepoznaju važnost festivala, kao i mts Dvorani i timu festivala koji predstavlja pravi pokretački motor DOK-a. Večeras ćete videti film Bioskop Laika koji na simboličan način zatvara festival i koji je deo selekcije Izvan mraka posvećene bioskopu, i verujem da ćete ga gledati sa jednim nostalgičnim osećanjem“.

Igor Stanković, direktor mts Dvorane proglasio je najbolji film festivala i publici se obratio rečima: „Ovaj festival i saradnja sa Igorom Toholjem je dokaz da je DOK još jedan u nizu festivala koje organizujemo i koji donosi potpuno drugačiji bioskopski duh. Broj filmova koje prikazujemo na festivalu pokazao se kao prava mera za gledaoce. Sale su bile rasprodate i veoma smo zadovoljni zbog toga”.

Nakon svečane ceremonije uručenja nagrada prikazan je dokumentarac „Bioskop Laika“ Veljka Vidaka o izgradnji prvog bioskopa u malom gradu Karkile u Finskoj koji oživljava zahvaljujući reditelju Akiju Kaurismakiju.

Ivan Švager dobitnik nagrade za životno delo Nišville jazz festivala

Ovogodišnji laureat prestižne nagrade za životno delo predstojećeg jubilarnog, 30-og Nišville jazz festivala je Ivan Švager, eminentni džez muzičar, multiinstrumentalista, kompozitor i aranžer iz Novog Sada.

Rođen je 3.januara 1943.godine u Petrovaradinu. Muzikom je počeo da se bavi u osnovnoj školi. U srednjoj muzičkoj školi, još u prvom razredu, na takmičenju klarinetista muzičkih škola osvojio je prvo mesto. Kada je šezdesetih godina Luj Armstrong posetio Novi Sad, tada mu je na svečanom dočeku svirao i Ivan Švager.

Ivan Švager je još kao srednjoškolac (1962-1965) svirao u velikom džez orkestru Radio Novog Sada. Posle toga je više od jedne decenije bio član raznih sastava i nastupao je u mnogim zemljama Zapadne Evrope, u Mađarskoj i SSSR-u, gde su postigli veliku popularnost. U Sankt Peterburgu je isnimljen i dokumentarni film o njima. Svirali su u mnogim gradovima širom Evrope i Azije i ovi predeli su poslužili i kao inspiracija za neke od njegovih kompozicija, kao što su “Suvenir sa Bajkala”, “Kafići vetrenjače pored Amsterdama”, “Ermitaž”, “Laponian Midnight Sun”, “Aurora Borealis”, itd.

Novi period njegovog života počinje od 1979 godine. Od tada pa do penzionisanja 2003.godne bio je član Big Benda RTS-a, kao lead saksofonista i solista. Pokazao je svoje umeće sviranja na raznim instrumentima: sopran, alt, tenor, bariton saksofon, flauta, alto flauta i klarinet. Nastupao je na mnogim domaćim i inostranim festivalima, a u solo deonicama kroz improvizacije na sceni često je do izražaja dolazila njegova kreativnost i virtuoznost. Sarađivao je sa mnogim poznatim džez muzičarima: sa Ernijem Vilkinsom, Duškom Gojkovićem, Rudijem Tomšićem, Markom Stekarom, Edom Hendersonom, Stjepkom Gutom, Borom Rokovićem…

Usavršavao je aranžiranje preko čuvenog Univerziteta Berkli (Berklee College of Music) iz Bostona. On je kompozitorskim i aranžerskim radom, obogatio repertoar Big Benda RTS-a kompozicijama modernog i novog džeza, kako u obradama, tako i u svojim autorskim delima. Njegov harmonski izraz je bogat, raznovrstan, pun kolorita, napetosti i složenosti sazvučja. Pored stalnog zaposlenja u Big Bendu on je osam godina bio profesor saksofona na džez odseku Muzičke škole „Stanković“ u Beogradu.

Od 2001.godine, Ivan Švager postaje član „The Belgrade Dixieland Orchestra“ gde daje nemerljiv doprinos brzom stasavanju i formiranju jedinstvenog i prepoznatljivog zvuka ovog benda. Njegovi aranžmani i danas čine okosnicu najvećeg broja kompozicija koje orkestar izvodi.

Ivan Švager je autor preko 300 kompozicija. U Radio Beogradu ima preko 100 trajnih snimaka, većinom svojih originalnih kompozicija, a ima i svoje aranžmane poznatih dela velikana džeza. Učestvovao je kao solista na pločama drugih autora, a izdao je i nekoliko svojih albuma.

Novembra 2010. odine obeležio je 50 godina umetničkog rada koncertom u Studentskom kulturnom centru Beograda. Švagerove kompozicije izvodio je Big Bend RTS-a, a povodom jubileja izdavačka kuća “Vertical Jazz” je predstavila CD “Born Again” i zbirku od 108 kompozicija Ivana Švagera. Knjiga sadrži i arhivsku građu u vidu fotografske dokumentacije o vremenu istorijskog razvoja srpskog savremenog džeza.

Nakon zvaničnog odlaska u penziju, Ivan Švager se vraća u Novi Sad i u poslednjoj fazi svoje karijere i dalje aktivno nastupa u raznim jazz postavama na festivalima i u klubovima u regionu.

Nagrada za životno delo Ivanu Švageru biće dodeljena na otvaranju predstojećeg, jubilarnog 30. Nišville jazz festivala.

Mеђународнa наградa за поезију „Петру Крду“

Овогодишњи добитник: МЕТИН ЏЕНГИЗ (METIN CENGIZ)

Учествују:

Михајло Пантић, главни уредник КОВ и председник међународне награде за поезију „Петру Крду“,

добитник Метин Џенгиз,

Ана Крду председница КОВ-а,

и Јелена Грујић члан редакције КОВ-а

Свечана додела ће се одржати 21. децембра у 12:00 у Свечаној сали Градске куће у Вршцу.

Међународни жири Европске награде за поезију „Петру Крду“ која се додељује сваке друге године одлучио је да ове године 22. лауреат буде један од најзначајнијих савремених турских песника, преводилац и издавач МЕТИН ЏЕНГИЗ (METIN CENGIZ).

Овогодишњи жири одлучивао је у саставу: проф. др Михајло Пантић, председник жирија, Саша Радојчић писац и књижевни критичар и Лидија Димковска, македонска песникиња која живи у Словенији, такође добитница Европске награде за поезију „Перту Крду“. Одлука је донета једногласно. Награда се састоји од новчаног износа, дипломе, књиге изабраних песама „Врт вечности“ у преводу Ане Стјеља и слике, уље на платну, вршачке сликарке Даниеле Морариу.

У Свечаној сали Градске куће 21. децембра у 12:00 часова огласиће се гонг Књижевне општине Вршац која већ више од педесет година на најбољи могући начин промовише културу, поезију и град Вршац. Тог дана КОВ ће двадесетдруги пут уручити Европску награду за поезију. Хладан и суморан децембарски дан биће празник за душу у граду под брегом који се увек интересовао за културу, а она је вишеструко узвраћала. Приметиће то свако ко долази у Вршац. Тог дана са вршачких дрвореда виориће се стихови досадашњих лауреата. Тачно у подне са балкона Градске куће полетеће у ваздух и 22 балона украшена стиховима добитника.

Затим ће у Свечаној сали Градске куће бити уручена награда уз образложење председника жирија, проф. др Михајла Пантића, који је уједно и главни уредник КОВ-а. Диплому и књигу изабраних песама као саставни делови награде уручиће Ана Крду, председница Књижевне општине Вршац, а слику, уље на платну, такође саставни део награде значајних уметника са наших простора уручиће Даниела Морариу, академска сликарка, велики дародавац и пријатељ КОВ-а. Свечаност ће увеличати глумац Народног позоришта „Стерија“ Иван Ђорђевић као и мецосопран Анисија Ливијана Бабуц.

Добитници Европске награде за поезију „Петру Крду“ су:

Хусто Хорхе Падрон (Шпанија), Вјачеслав Купријанов (Русија), Јулијан Корнхаузер (Пољска), Штефан Аугустин Дојнаш (Румунија), Томас Транстремер (Шведска), Чарлс Симић (САД/Србија),Тито Патрикије (Грчка), Миодраг Павловић (Србија), Роберто Мусапи (Италија), Еуженио де Андраде (Португалија), Рајнер Кунце (Немачка), Тадеуш Ружевич (Пољска), Паво Хавико (Финска), Пол Малдун (Ирска/САД), Ана Бландијана (Румунија), Весна Парун (Хрватска), Петру Крду (Србија), Адам Загајевски (Пољска), Лидија Димковска (Македонија/Словенија), Љубомир Симовић (Србија), Ото Толнаи (Србија/Мађарска), Метин Џенгиз (Турска).

“Domaćinstvo za početnike” Gorana Stolevskog najbolji film 15. Merlinka Festivala

U nedelju, 10. decembra u Velikoj sali Doma omladine Beograda, svečano je zatvoreno 15. izdanje Međunarodnog festivala queer filma Merlinka. Na zatvaranju su dodeljene nagrade za najbolji dugometražni i kratki igrani film, dugometražni i kratki dokumentarni film, kratki animirani film, specijalna nagrada za najbolje domaće ostvarenje na festivalu, kao i nagrada za umetničku hrabrost, koju dodeljuje omladinski portal Zoomer.

Žiri koji su činili reditelji/ke Petar Lakić, Sholeh Zahraei i Kamil Saldun je za najbolji dugometražni igrani film proglasio “Domaćinstvo za početnike” reditelja Gorana Stolevskog, čijom projekcijom je i zatvoren festival. Ovo ostvarenje ispituje univerzalne porodične istine, i to kako onih porodica u kojima smo rođeni tako i onih koje smo sami izgradili.

Goran Stolevski se zahvalio čitavoj ekipi filma i organizatorima festivala. “Baš mi je falio Beograd. Falili su mi Beograđani”, zaključio je Stolevski.

Specijalnu nagradu za najbolje ostvarenje iz Srbije osvojio je dokumentarni film “Ex You” rediteljke Miline Trišić. Radnja filma prati raznolike životne priče tri transrodne osobe, i postavlja pitanje slobode, razumevanja i prihvatanja u zemljama koje su rastrzane između tradicionalnih principa i težnji ka Zapadu.

Nagradu je u ime ekipe filma primio Vuk Adžić, jedan od troje protagonista u ovom dokumentarnom ostvarenju. “Posle dugo vremena sam istupio javno pre svima vama, jer sam se povukao iz medija. Mnogo sam zahvalan na svemu što sam doživio zadnjih par dana festivala”, rekao je Adžić.

Žiri u sastavu Ljubomir Radanov (novinar), Vera Kulić (rediteljka), i Andrija Mitrović (reditelj), nagradu za najbolji kratki igrani film dodelio je kineskom filmu “Hoćeš li me pogledati” (režija: Shuli Huang). U filmu mladi kineski filmski stvaralac, koji se vraća u svoj rodni grad u potrazi za sobom, obavlja dugo očekivani razgovor sa majkom koji ih baca ih u potragu za prihvatanjem i ljubavlju.

Najbolji dugometražni dokumentarni film Merlinka festivala je irsko ostvarenje „Mnogo buke oko umiranja“ reditelja Simona Chambersa, u kome autor i glavni protagonista prima uznemirujući poziv od svog ujaka Davida, koji nagoveštava svoju nadolazeću smrt. O nagradi je odlučio žiri u sastavu Milan Živanović (novinar), Nikola Spasić (reditelj), i Aleksandar Reljić (reditelj).

Reditelj Simon Chambers se putem video poruke zahvalio na nagradi i izjavio: “Mislim da bi ujak David o kome sam napravio film, o kome sam se brinuo toliko godina i koji više nije živ, bio presrećan kad bi saznao da je film osvojio nagradu na vašem festivalu. Bio bi veoma ponosan i voleo bi da vas sve upozna”.

Najbolji kratki dokumentarni film po izboru žirija u sastavu: Stefan Mihajlovski (pisac), Stefan M. Mladenović (reditelj), i Filip Obradović (koordinator Merlinka festivala u Novom Sadu), jeste ostvarenje iz Irana “Bezimeni” (režija: Iranmehr Salimi). Film prati Zainab, u očima sveta uspešnu devojku koja finansijski podržava svoju porodicu, ali koja se duhovno oseća kao dečko i odlučuje da prođe kroz proces tranzicije.

“Filmovi o LGBTQI pojedincima i zajednici su važni jer podižu svest i povećavaju razumevanje za probleme s kojima se suočavaju ove marginalizovane grupe”, istakla je rediteljka Iranmehr Salimi u video poruci. “Svakog dana se rodi na stotine dece, ali mnoge od njihovih priča neće imati srećan kraj. Ne zbog nedostatka truda, već zbog uslova koje im drugi nameću. Nadam se da ovim filmom mogu da budem njihov tihi glas”.

Žiri u sastavu Dragan Jovićević (scenarista), Mirela Srebrić (animatorka), Kristian Ranđelović (aktivista), za najbolji animirani film odabrao je američki film Aikane (režija: Daniel Sousa, Dean Hamer, Joe Wilson). Radnja prati hrabrog ostrvskog ratnika, ranjenog u bici protiv stranih osvajača, koji pada u misteriozan podvodni svet. Sve se menja kada hobotnica koja ga spasava pretvara u zgodnog mladića.

U ime autorskih tima, putem video poruke se zahvalio reditelj Dean Hamer: “Presrećni smo zbog ove nagrade. Napravili smo ovaj film jer mislimo da svako treba da vidi kvir ljubavnu priču sa hepiendom”.

Redakcija omladinskog portala Zoomer.rs, koja od nedavno ima i izdvojenu specijalizovanu kvir sekciju, odlučila je “da se pre svega vodi principom, kako i sama nagrada nalaže, umetničke hrabrosti i potencijala koje nagrađeno ostvarenje ima da ostavi važan trag u kvir kulturi i istoriji”. Nagrada ovog portala dodeljena je filmu “Rebel Queers: Ukrajinski kvir otpor” rediteljke Angelike Ustymenko, koji portretiše kvir ljude na prvoj liniji fronta rata. Autorka u filmu problematizuje sopstvenu ulogu u ratu dok se u pustom Kijevu pita da li čini dovoljno za svoje prijatelje na frontu.

Svečanom dodelom nagrada završen 29. Festival autorskog filma

Film „Kritična zona” iranskog reditelja Alija Ahmadzadea najbolji na 29. FAF-u

Pobednik 29. Festivala autorskog filma i dobitnik nagrade Grand Prix „Aleksandar Saša Petrović“ je film „Kritična zona“ reditelja Alija Ahmadzadea.

Nagrada za najbolju režiju dodeljena je filmu „Hir“ autora Ilje Povolockog, dok je nagradu „Gordan Mihić“ za najbolji scenario osvojio film „Ekskurzija“ autorke Une Gunjak. Svo troje autora prisustvovali su uručenju nagrada u velikoj sali mts Dvorane, a FAF je svečano zatvoren projekcijom i poklonom ekipe filma „Seljani“ autorskog para DK i Hju Velčman.

Žiri takmičarskog programa ovogodišnjeg FAF-a koji je radio u sastavu Valentina Maurel, Vanja Kovačević i Kamen Kalev nagrade za najbolji film i režiju obrazložio je rečima: „Nagradu dodeljujemo filmu koji uvodi iznenađujuć i kreativan novi glas. Filmu koji je darežljiv i pun ideja, koji pokazuje lice mladosti jedne zemlje koje nam uglavnom ostaje skriveno. Filmu koji se odlikuje neverovatno smelim političkim stavom koji samo humor može s takvom silinom iskazati,“ dok se nagrada za najbolju režiju dodeljuje reditelju Ilji Povolockom “koji je u svom napetom debitantskom ostvarenju demonstrirao snažan i samouveren filmski jezik. Film koji spaja dve generacije, izgubljene u ogromnom prostoru bezvremenog krajolika u kom su junaci naizgled odsečeni od sveta”. Nagrada za najbolji scenario „Gordan Mihić” dodeljena je autorki Uni Gunjak uz obrazloženje: „Nagrada za najbolji scenario dodeljuje se filmu koji pametno razotkriva dinamiku izopštavanja i slika portret mlade junakinje koja na svojim plećima mora izneti breme odgovornosti za neuspeh čitavog društva. Ovaj scenario izbegava ikakvu karikaturu kako bi izgradio delikatnu psihološku studiju junakinje”. Žiri takmičarskog programa je dodelio i posebno priznanje filmu „Stepe” rediteljke Marine Vrode.

Nagrada za najbolji i najodvažniji film u selekciji Hrabri Balkan pripala je filmu „Šutnja razuma“ rediteljke Kumjane Novakove. Žiri Hrabrog Balkana Dina Pokrajac, Dimitris Kerkinos i Nikola Stojanović za nagrađeni film je rekao: „Kroz svedenu prezentaciju forenzičkih dokaza, sudskih svedočenja i transkripta, rediteljka i njen tim transformišu strahote iza uznemirujućih podataka u razorno precizan formalni jezik lišen ičega suvišnog, nejasnog ili emocionalno manipulativnog. Žene iz kampova u Foči u kojima su se odvijala silovanja zadivljuju nas svojom hrabrošću koja je promenila tok međunarodnog prava, dok sam film stavlja akcenat na ulivanje snage umesto na viktimizaciju i demonstrira proces isceljenja kroz otpor i preživljavanje kroz suočavanje. Dekolonizujući i vraćajući pravo na arhivu mi vraćamo pravo na svoja tela i sećanja kojima je pretilo nasilno brisanje, biramo emancipaciju umesto ponovne traumatizacije i insistiramo na tome da nikada više nećemo biti ućutkivane”. Posebno priznanje ove selekcije dodeljeno je filmu “Pero” Damjana Kozolea.

Nagradu za najsinematičniju sekvencu u igranom filmu u čast Slavka Vorkapića je proglasio filmski kritičar Ivan Velisavljević koji je o nagrađenom filmu rekao: „Nagrada za najsinematičniju sekvencu dodeljuje se kineskom reditelju Vej Šuđunu (Wei Shujun) za sekvencu sna policijskog inspektora Ma Žea u filmu Samo reka teče. Kinestezija je u ovoj sekvenci ostvarena oniričnom vizuelnošću koja montažno kombinuje simboličke prizora iz naracije, tako da se sama misterija filma razrešava u snu, snagom filmske slike i gledalačke intuitivne investiranosti. Vorkapić i Petrić bili bi jako zadovoljni.“

Udruženje filmskih umetnika Srbije dodelilo je nagradu za najbolje kinematografsko ostvarenje direktoru fotografije Adrianu Durasu za film “Izgubljeni u noći”. Ovogodišnji žiri radio u tročlanom sastavu Draško Plavšić S.A.S, Goran Volarević S.A.S. i Vojislav Gelevski UFUS.

Podsećamo, 29. FAF na bis održaće se u subotu i nedelju, 2. i 3. decembra u mts Dvorani, Dvorani Kulturnog centra Beograda (DKC) i Jugoslovenskoj kinoteci (Uzun Mirkova).

Montažerka Milena Predić dobitnica nagrade “Marko Glušac” za montažu filma “Čuvari formule” Dragana Bjelogrlića

Beograd, 28. novembar 2023 – Na 29. Festivalu autorskog filma dodeljena je nagrada fondacije “Marko Glušac” montažerki Mileni Predić za montažu filma “Čuvari formule” Dragana Bjelogrlića.

Nagrada fondacije “Marko Glušac” se dodeljuje već devetu godinu zaredom najperspektivnijem mlađem montažeru dugih i kratkih, igranih i dokumentarnih formi.

Srdan Golubović, predsednik saveta FAF-a i selektor programa je na uručenju nagrade rekao: “Ova nagrada je nastala na inicijativu kolega jednog od naših najznačajnijih montažera, ali je pre svega nastala sa idejom da se profesija filmskog montažera, koja je skrajnuta i van fokusa i pažnje javnosti, osvetli i da se promoviše kao važno filmsko zanimanje. Publika najčešće poznaje glumce i publika koja dolazi na Festival autorskog filma voli da otkriva, razume i vodi dijalog sa važnim i velikim filmskim rediteljima. Ali stvaranje filma je duboko kolektivni posao, a posao filmskog montažera je jedan od najvažnijih delova stvaranja budućeg filmskog dela.”

Milena Predić, dobitnica ovogodišnje nagrade zahvalila se na nagradi i prisutnima se obratila rečima: “Montaža je jedna nevidljiva umetnost i za nas retko ko zna i naš doprinos filmu uglavnom ostane nevidljiv. Veoma mi je drago da postoji jedna ovakva fondacija koja čuva ideju o važnosti montaže, ne samo kao filmskog zanata, već kao jedne umetnosti i jednog autorskog doprinosa koji daje svakom filmu”.

Nagradu je uručila Olga Košarić, prošlogodišnja dobitnica nagrade.

Fondaciju “Marko Glušac” osnovali su reditelji, producenti, montažeri i prijatelji, ljudi koji su sarađivali sa jednim od naših najvećih filmskih montažera.

Marko Glušac (1969-2012) je u kratkoj, ali vrlo plodnoj karijeri montirao više od 40 filmova i televizijskih projekata, počev od “Kaži zašto me ostavi” (1993) Olega Novkovića do “Krugova” Srdana Golubovića, čiju premijeru 2013. godine nije dočekao. U njegovom raznovrsnom opusu su svojevremeni generacijski hitovi “Munje” i „Kad porastem biću Kengur“ Radivoja Andrića, dugometražni animirani “Tehnotajz: Edit i ja” Alekse Gajića, niskobudžetni “Život i smrt porno bande” Mladena Đorđevića, domaći blokbaster “Montevideo, Bog te video!” Dragana Bjelogrlića, nagrađivane drame “Klopka” Srdana Golubovića i „Hadersfild“ Ivana Živkovića, dugometražni dokumentarac “Zabranjeni bez zabrane” Milana Nikodijevića i Dinka Tucakovića. Glušac je montirao i popularne TV serije “Vratiće se rode”, “Vojna akademija” i druge.

Dobitnici nagrade “Marko Glušac” u prethodnih osam godina bili su montažeri Lazar Predojev, Đorđe Marković, Jelena Maksimović, Davor Bosankić, Marija Šarac, Mina Petrović, Vanja Kovačević i Olga Košarić.

Pored plakete nagrađeni dobija i novčani iznos u visini od 1000 eura u dinarskoj protivvrednosti koju finansira Filmski centar Srbije.

Foto: Tanja Drobnjak

Bori Draškoviću uručena nagrada za životno delo „Pogled u svet: Vojislav Vučinić“ 29. Festivala autorskog filma

Srđan Vučinić i Boro Drašković, foto Tanja Drobnjak

Boro Drašković: Festival autorskog filma je veliki hram filma

Reditelj Boro Drašković dobitnik je nagrade Pogled u svet: Vojislav Vučinić koju Festival autorskog filma dodeljuje za celokupan doprinos filmskoj umetnosti. Nagrada za životno delo 29. FAF-a uručena je u subotu, 25. novembra u punoj velikoj sali mts Dvorane.

Maša Seničić, selektorka programa je na uručenju rekla: “Vizuelni identitet festivala je posvećen Bori Drašković, odnosno, filmu Horoskop. Nekako mi se čini da je nasilje suptilno ove godine jedna od tema festivala, ali i nežnost, a i jedno i drugo su vidljivi u ovom filmu. Boro Drašković je autor koji je obeležio našu kinematografiju, ali je on takođe i profesor. Ovde ima nekoliko njegovih studenata trenutno. On je veliki mislilac i esejista, i iz tog razloga smo za ovaj festival uradili nešto što Festival autorskog filma do sada nije učinio, a to je publikacija Dijalog Drašković koju možete naći na našim pultovima, i koja je besplatna, a u njoj su dva eseja o Bori i jedan isečak iz njegovog eseja napisanog odavno. Ova publikacija je poziv da se prisetimo koliko je celovito Draškovićevo delo.”

Srđan Vučinić, umetnički direktor FAF-a je Bori Draškoviću uručio nagradu i obratio mu se rečima: “Dragi Boro, ovaj komad drveta i aluminijuma verovatno nije dovoljan da izrazi sav vaš doprinos za našu kulturu kroz vaše filmove, predstave koje ste radili, knjige, putopise, kroz generacije glumaca, reditelja koje ste odškolovali, od kojih su mnogi postali neki od naših najvećih umetnika u bivšoj Jugoslaviji. I da ne zaboravim i vaš doprinos za Festival autorskog filma i u teškim godinama devedesetih, kada ste bili predsednik direktorijuma Festivala, i savetnik za program, i kada ste vašim savetima puno pomogli ovom festivalu. Ali evo, ja vas ipak molim da primite ovu nagradu, koja je jednoglasna odluka našeg tima, svih ljudi koji rade na ovom festivalu. Hvala Vam!”

Boro Drašković se zahvalio na nagradi i poručio: “Ja sam nepristojno dugo bolestan, međutim morao sam da dođem da vam čestitam veliki praznik, vaš festival i da se zahvalim na nagradi. Zaista sam uzbuđen, ovo je vrlo značajna nagrada. Kada dobijete nagradu od ljudi sa kojima sarađujete, sa kojima živite, koji su vaše profesije, onda je to posebno značajno. A kada je ta nagrada Pogled u svet i kada ima ime Vojislava Vučinića, mog prijatelja koji je čitav život posvetio filmu i koji je osnovao ovaj festival, veliki hram filma, onda ta nagrada može i da vas usreći i rasplače. Srđan Vučinić, umetnički direktor festivala na jedan znalački način tumači ovogodišnji festival sa naslovom Čovek na putu. Mislim da smo svi na putu. Ne samo reditelji i gledaoci, već i ono biće koje rađa biser je takođe na putu.”

“Kao što mene sada uzbuđuje kornjača i Dragan Nikolić kao tajanstveni znak na plakatu festivala, na isti način je Horoskop uzbudio publiku u Australiji gde je prvi put prikazan. I tada sam video jednog domoroca sa kornjačom koji je išao na projekciju. I pitao sam se da li će osetiti to što je Dragan osetio, i što je ova kornjača osetila. U Vijetnamu leptir trepne krilca, a u Beogradu ogromno gledalište kroz znake i značenje kornjače na golim prsima Dragana Nikolića ulazi u grčki film (Jadna stvorenja, Jorgos Lantimos), katarza, opet katarza, jer i katarza je opet na putu,” naglasio je Drašković.

Podsećamo, plakat 29. FAF-a, rešenje vizuelne umetnice Dragane Krtinić, inspirisan je filmom Horoskop. Počasna projekcija filma biće održana u sredu, 29. novembra u 19.30 časova u Jugoslovenskoj kinoteci.

Nagrada „Lenkin prsten” pesnikinji Milici Špadijer

Nagradu za najbolju ljubavnu pesmu 2023. godine, „LENKIN PRSTEN” dobila je pesma „Ljubav”, Milice Špadijer, pesnikinje iz Beograda.

Žiri za dodelu prestižne nagrade, koji je radio u sastavu: dr Zoran Đerić (predsednik), dr Dragana V. Todoreskov (članica) i Biljana Puškar (članica), odluku je doneo jednoglasno.

Svečana dodela nagrada biće održana u subotu, 18. novembra u Srbobranu.

Prema propozicijama, u konkurenciji su bile pesme ljubavne tematike, koje su objavljene u periodici, odnosno u posebnim knjigama, između dva dodeljivanja nagrada, od novembra 2022. do novembra 2023. godine.

Nagrađena pesma objavljena je u Letopisu Matice srpske, Novi Sad, oktobra 2023. godine.

Milica Špadijer rođena je 1989. Godine u Beogradu. Osnovne i master studije završila je na Katedri za klasične nauke Filozofskog fakulteta u Beogradu (smer klasični jezici), usavršavala se na Kings koledžu u Londonu, na Nacionalnom Kapodistrijskom Univerzitetu u Atini, te na Univerzitetu u Oksfordu. Kao stipendista vlade Republike Grčke provela je godinu dana na Univerzitetu u Janjini. Doktorske studije pohađala je na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta u Beogradu. Do sada je objavila zbirke poezije „Šar-planina” i „Novo groblje”. Laureat je nagrade „Mladi Dis” za 2019. godinu, a sa svojim zbirkama je ušla i u uži izbor za nagrade „Branko Miljković, „Mika Antić”, „Đura Jakšić” i „Jefimijin vez”. Poeziju, prozu i prevode objavljivala u časopisima Letopis Matice srpske, Polja, Povelja, Koraci, Bosanska vila, Književne novine, Srpski književni magazin, Sent, Buktinja i drugim. Sa grčkog je prevela roman „Kasandra i vuk” Margarite Karapanu, pesničku zbirku „Afrodita u plavom” Petrosa Stefaneasa, kao i izbor iz poezije Tomasa Calapatisa „Ovo mesto”. Član je Udruženja novinara Srbije i trenutno uređuje časopis „Mali Politikin Zabavnik”.

Po motivima iz njene poezije u galeriji „Sanjaj” u Dositejevoj 11 u Beogradu organizovana je grupna izložba šest umetnica pod nazivom „Planine i groblja”, koja će biti otvorena do 25. novembra 2023. godine.

Pesma „Ljubav”, napisana je u duhu narodnih, lirskih, ljubavnih pesama. Ljubavne pesme su stare koliko je staro i osećanje ljubavi. Ovo, osnovno i najjače ljudsko osećanje, iskazano je odgovarajućom melodijom, koja je i po tome nalik na narodnu (naravno, podrazumeva se izvesna distanca, budući da je autorka poetesa doktus, pa i blaga ironija ovog “pevanja”). Osećanje se iskazuje posredno i diskretno, u slikama i alegorijski. Ljubav je samo nagoveštena, tek se naslućuje. Ipak, u njoj ima ljubavne radosti i sreće. Jezik je jednostavan, baš kao i u narodnim lirskim pesmama, igriv, čak i duhovit. Milica Špadijer je savremena srpska pesnikinja, koja namerno podražava pomenute narodne oblike forme, pa i lirske žanrove, kako bi u njih smestila reflekse ličnog i intimnog sveta, ali ukazujući i na univerzalna, svevremena pitanja, htenja, raspoloženja i osećanja.

Ljubav

Došao si mi mlad

I došao si mi star

Došao si mi bor

I došao si mi sad

Došao si mi perje

I došao si mi glad

Došao si mi senka

I došao si mi hlad

Ako me vidite novu

Ako me bude stazom

Ako me pregazi voz

Ako me stigne nadom

Neka me pokrije ples

I neka me pojede raž

Neka me umije mir

I neka me sačuva glas

Milica Špadijer

Dodeljene nagrade pobednicima takmičenja Svetske organizacije za intelektualnu svojinu 2023. godine

U sredu, 15. novembra 2023. u Malom pozorištu „Duško Radović” u Beogradu, povodom obeležavanja 103. godišnjice Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije, dodeljene su nagrade pobednicima takmičenja Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) za 2023. godinu u pet kategorija.

Vladimir Marić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu, u svom uvodnom govoru posebno se osvrnuo na aktuelnost veštačke inteligencije: “Pitanje je hoće li i umetničko stvaralaštvo, koje je u tradicionalnom smislu bilo rezervisano za čoveka, polako preći u ruke mašina kojima upravlja veštačka inteligencija. Ili preciznije – hoćemo li mašinama priznati da su autori. CISAK je pokrenuo inicijativu da se ovo pitanje pravno uredi, pre svega tako što će biti predviđeno da mašine smeju da budu samo sredstvo u čovekovim rukama, koje mu pomaže da stvara. U korenu te filozofije je ista ona filozofija koju je svojevremeno izneo Isak Asimov, govoreći o principima robotike: nijedan robot ne sme da povredi ljudsko biće. I meni se čini da je u korenu ovoga što autori traže isti strah – kako da se zaštitimo od toga da nas veštačka inteligencija ne povredi, da ne ostavi milione kreativnih ljudi na svetu bez posla i egzistencije”.

Milan Čukić, državni sekretar Ministarstva privrede, između ostalog je istakao: “Ključni propis na kome smo u prethodnom periodu radili je Zakon o autorskim i srodnim pravima, i ovo je idealna prilika da posebno istaknem da je Evropska komisija, u svom poslednjem izveštaju pre nekoliko dana, istakla da Srbija ima dobar nivo zaštite intelektualne svojine. Ovaj propis čini temelj naših kreativnih industrija. Preko sto hiljada, mahom mladih ljudi, radi u tom sektoru kod nas”.

Marina Soković, pomoćnik ministra u Sektoru za nauku Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, u svom govoru je istakla: “Kao što svi znamo, nauka kao pokretač društva počiva upravo na dobijenim rezultatima, koji su proizvod intelektualnog razvoja i intelektualnih rezultata koje postižu naši naučnici i naši istraživači. Većina prvo pomisli da se tu radi samo o patentima za zaštitu tehničkih rešenja. Ali, upoznavajući se sa radom u toku izmena podzakonskih akata, primetili da smo tu nije u pitanju samo zaštita pomenutih kategorija, već i raznih bakterijskih sojeva, vrsta, sorti. U razgovoru sa našim kolegama koji se time bave, videli smo da je to zaista iscrpni rad koji traje 10 i više godina. Mislim da ovi ljudi zaista zaslužuju, upravo kroz zaštitu svog rada i zaštitu intelektualne svojine, da dobiju priznanje i da im se to na neki način valorizuje”.

O publikaciji „Preduzetničke ideje: Vodič za intelektualnu svojinu za startape“ i drugim WIPO alatima za startape, govorili su Silvija Trpkovska iz Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (IP for Business Division) i Ryszard Frelek, predstavnik Sekcije za srednjeevropske, baltičke i mediteranske zemlje u ovoj organizaciji.

Silvija Trpkovska je u svom govoru navela: “Srbija je s pravom ponosna na svoju inovativnost i kreativnost, kao i dugu tradiciju intelektualne svojine; izume koji menjaju svet i umetnička dela od istorijskih vremena do danas. Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije se stavio na raspolaganje svojim izumiteljima, stvaraocima, producentima i biznisima, i to je u srži njegove aktivnosti. Zavod predstavlja i odličan primer za čitav region zahvaljujući naprednom i raznovrsnom pristupu u promovisanju intelektualne svojine kao sredstvu za ekonomski i kulturološki razvoj”.

Ryszard Frelek se posebno osvrnuo na industriju video igara kao dobar primer značaja zaštite intelektualne svojine: “Želimo da naglasimo da intelektualna svojina nije samo zakonsko pitanje, gde treba da učimo o zakonskim paragrafima i brojevima. Ona je veoma važan alat za biznise koji će vam pomoći da uspete u vašem poslu. Jedan od primera je razvoj video igara, jer je intelektualna svojina u srcu ove industrije. Od priče, preko muzike, glasovne glume, grafičkog dizajna, do brendiranja i marketinga, sve je omogućeno i zaštićeno intelektualnom svojinom”.

Nagrade Svetske organizacije za intelektualnu svojinu dobitnicima su uručili Vladimir Marić i Silvija Trpkovska.

Vojin Jeremijević je o nagradi i svom izumu rekao: “Ovo je prepoznavanje i priznanje dugogodišnjeg rada na razvoju naizgled toliko jednostavnog, ali vrlo komplikovanog pronalaska sa širokim poljem primene. Novac nikad ne sme da bude problem za sigurnost, a zahvaljujući originalnom dizajnu, sigurnosnoj igli je potrebna minimalna količina ubrizgane plastike za njenu realizaciju. Rezultat je da je njena proizvodna cena identična sa standardnom ubodnom iglom”.

Nagrada WIPO National Award for Enterprises, u kategoriji za domaće pravno lice ili domaćeg preduzetnika za privrednu primenu industrijske svojine, pripala je privrednom društvu ZELENO ŽITO NEMET DOO, Palić, koja trenutno ima 10 zaštićenih žigova za svoje proizvode. Firma se bavi proizvodnjom proizvoda od spelte, a nakon što je uradila liofilizaciju spelte sada ona može da se konzumira u obliku praška, gde sam proizvod čuva u većoj koncentraciji svoje blagotvorne sastojke, može da traje duže, a za one kojima smeta ukus, osmišljena je i spelta u tabletama, kao i spelta sa medom, liofilizirani sok od ječma za energiju i detoksikaciju organizma, spelta za sportiste, itd.

Klementina Kovač Nemet, suvlasnica firme, o značaju nagrade i zaštite intelektualne svojine je rekla: “2014. sam za firmu napravila prvi žig, kada nisam ni znala njegov značaj. 2020. smo imali ozbiljne probleme sa nelojalnim konkurencijama, i to je otišlo do krajnosti kad su nam čak kopirali ambalaže. Tada smo videli naš propust i primetili da smo to trebali da zaštititimo. Tada sam shvatila značaj žiga. Zahvaljujem se stručnom žiriju na nagradi”.

Milan Mirčić je o svom pronalasku rekao: “Imao sam želju da spojim svoju ljubav prema psihologiji i svoju ljubav prema informatici. Tako je nastala ideja za uređaj koji će koristiti veštačku inteligenciju da analizira pokrete tela ljudi, i na osnovu toga procenjuje kako se neko oseća u datom trenutku. Sama analiza govora tela već uveliko postoji i koristi se razne vrste ispitivanja. Jedna od manje popularnih i poželjnih jeste za vreme policijskog ispitivanja, ali takođe i za različite vrste psiholoških analiza. Ovaj rad to može automatizovati i ubrzati. To je bila moja želja”.

Dimitrije Vujadinović istakao nekoliko misli o hlebu: ”Dostojevski je svojevremeno rekao da na svetu ništa nije tako pozitivno kao hleb. Naš narod, kada želi da nekog posebno pohvali, kaže – dobar kao hleb. A kada želi da ga ocrni kaže – hleb mu se ogadio”. Govoreći o sadržaju ovog dela, autor je istakao: “Tema jeste hleb, ali hleb nije samo hrana. On je simbol sreće i nesreće, dobrog i lošeg, zdravlja i bolesti, bogatstva i siromaštva. I naravno, veliki religijski simbol. Na svemu što nas danas okružuje i što smo stvorili, možemo da zahvalimo hlebu”.

U saradnji sa Svetskom organizacijom za intelektualnu svojinu, dodeljena je i nagrada za domaće pravno lice sa najvećim intenzitetom korišćenja međunarodnog sistema registracije žigova tokom 2023. godine – nagrada WIPO National Award for WIPO Users. Ova nagrada je pripala kompaniji „GALENIKA AD BEOGRAD“, koja je tokom 2023. godine u odnosu na sva domaća pravna lica imala najveći broj međunarodno registrovanih žigova.

Aleksandra Mašić, predstavnica nagrađene kompanije, o značaju ove nagrade je rekla: “Od početka svog poslovanja, Galenika značajan segment poslovne politike bazira na intelektualnoj svojini u okviru farmaceutske industrije. To je nesumnjivo važan deo u razvoju korporativnog brenda Galenika, koji je postao čuven žig, koji ma dobru reputaciju i kome se veruje. Isto je i sa našim proizvodima. Štiteći svoje žigove, Galenika štiti znanje, kvalitet, potrošače, i svoje pacijente”.

Film „Duhovi na mojim leđima“ Nikole Stojanovića nagrađen na festivalu u Kotbusu

Nikola Stojanović, reditelj filma „Duhovi na mojim leđima“ dobitnik je posebne nagrade za najboljeg reditelja na Filmskom Festivalu u Kotbusu, Nemačka.

Film „Duhovi na mojim leđima“ je nakon svetske premijere na Sarajevo Film Festivalu, i nedavne domaće premijere na filmskom festivalu „Slobodna Zona“, prikazan na festivalu u Kotbusu. U zvaničnoj selekciji kratkog filma, u konkurenciji sa 11 filmova, Stojanović je predstavio svoj film nemačkoj publici. Filmski festival u Kotbusu je jedan od najvećih festivala istočno evropskog filma, ove godine je obeležio svoje 33. izdanje.

Nikola Stojanović, reditelj filma je o nagradi rekao: „Velika mi je čast i jako sam srećan što sam dobio nagradu i to baš za režiju, u ovako oštroj i probranoj konkurenciji filmova. Kotbus je festival sa posvećenom publikom, koja na moje iznenađenje i radost ima ogromno interesovanje za kratki film, te je sala na našoj projekciji bila prepuna. Takođe, dopada mi se što publika ima otvoren stav prema različitim formama filma, na filmove se dolazi sa vinom ili pivom u ruci, i oseća se energija znatiželje za gledanjem i nečeg drugačijeg od mejnstrima“.

„Duhovi na mojim leđima“ prati tinejdžerku Saru koja putuje u mali provincijski grad da prisustvuje pomenu svoje bake. Inače mirno selo sada remeti izgradnja nove pruge. Dok se bori sa svojim strahovima, Sara pronalazi utočište u društvu jednog radnika sa gradilišta.

Glavnu ulogu u filmu tumači mlada Anita Ognjanović, film je podržao Filmski centar Srbije, dok je producent filma Non-Aligned Films.

Proglašeni pobednici takmičenja Svetske organizacije za intelektualnu svojinu za 2023. godinu

Povodom obeležavanja 103. godišnjice Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije, ova institucija proglasila je pobednike takmičenja za dodelu nagrada Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) za 2023. godinu u četiri kategorije: pronalazača ili grupe pronalazača za patent (WIPO National Award for Inventors), pravnih lica za privrednu primenu industrijske svojine (WIPO National Award for Enterprises), autora za monografsko delo ili studijsku izložbu u oblasti društveno humanističkih nauka (National Award for Creativity), i učenika ili grupe učenika srednje škole za pronalazak (WIPO National Award for Schoolchildren).

Nagrada WIPO National Award for Inventors, u kategoriji za pronalazača ili grupu pronalazača za patent koji je u važnosti i koji ima konkretnu primenu i dokazan uspeh na tržištu, pripala je Vojinu Jeremijeviću, koji je ostvario zaštitu patenta broj RS64046 za pronalazak pod nazivom „Poboljšani uređaj za zaštitu i neutralisanje medicinske igle”. Svrha ovog pronalaska je smanjenje mogućnosti slučajne povrede ubodom igle kod zdravstvenih radnika, a koje nastaju tokom ili nakon davanja injekcije, kao i tokom rukovanja sa zaraženim oštrim predmetima pre i nakon odlaganja. Sigurnosni mehanizam u uređaju kao i sigurnosna ubodna igla minimiziraju verovatnoću povreda i stoga minimiziraju mogućnost infekcije koja se prenosi krvlju. Primenom patenta može se ostvariti direktna korist za društvo, naročito u segmentu zaštite životne sredine kroz smanjenje medicinskog otpada.

O pobedniku u ovoj kategoriji odlučila je komisija u sastavu: dipl. inž. Vladimir Nikić, organizacioni tim Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju – predsednik komisije; dr Danica Mićanović, ekspert za inovacije i transfer znanja i koordinator za oblast intelektualne svojine u Privrednoj komori Srbije; i Nataša Milovanović, načelnik Odeljenja za mašinstvo, opštu tehniku i elektrotehniku u Zavodu za intelektualnu svojinu.

Nagrada WIPO National Award for Enterprises, u kategoriji za domaće pravno lice ili domaćeg preduzetnika za privrednu primenu industrijske svojine, pripala je privrednom društvu ZELENO ŽITO NEMET DOO, Palić, koja trenutno ima 10 zaštićenih žigova za svoje proizvode. Firma se bavi proizvodnjom proizvoda od spelte. Porodična firma “Zeleno Zdravlje” je osnovana 2006. godine, kada se bavila proizvodnjom zelenih sokova od žitarica. Prvih godina firma je proizvodila speltu u vidu zamrznutih kockica koje su se čuvale u zamrzivaču i kasnije konzumirale, da bi kasnije pod novim imenom „Zeleno žito Nemet“ uradila liofilizaciju spelte i sada ona može da se konzumira u obliku praška, gde sam proizvod čuva u većoj koncentraciji svoje blagotvorne sastojke, može da traje duže, a za one kojima smeta ukus, osmišljena je i spelta u tabletama, kao i spelta sa medom, liofilizirani sok od ječma za energiju i detoksikaciju organizma, spelta za sportiste, itd.

O pobedniku u ovoj kategoriji odlučila je komisija u sastavu: dr Sanja Popović Pantić, predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije, savetnik Evropske mreže preduzetništva, i viši naučni saradnik u Centru za istraživanje razvoja nauke i tehnologije u Institutu „Mihajlo Pupin“ – predsednica komisije; Katarina Močilović Matić, viši savetnik u Privrednoj komori Srbije; i Aleksandra Mihailović, pomoćnik direktora u Zavodu za intelektualnu svojinu.

Nagrada National Award for Creativity, u kategoriji za autora za monografsko delo/studijsku izložbu sa katalogom u oblasti društveno humanističkih nauka, pripala je gospodinu Dimitriju Vujadinoviću, za publikaciju sa nazivom: „HLEB U POSLOVICAMA I IZREKAMA NARODA SVETA”. Ova publikacija predstavlja svojevrsnu antropološku istoriju hleba. Hleb je jedna od retkih formi kulture koja spaja preistorijski i moderni svet i kao takav on je svakako konstanta na kojoj počiva civilizacija. Stoga je ovakav publicistički značajan doprinos iza koga stoji veliki, „vukovski“ sakupljački rad od suštinskog značaja za razumevanje čoveka i njegovog opstanka u svetu. Autor je sakupio više od hiljadu jezgrovitih antropoloških misli posvećenih hlebu koje u lakonskim izrazima sabiraju vekovnu narodnu mudrost i osećanje simbioze života i hleba.

O pobedniku za treću kategoriju odlučila je komisija u sastavu: dr Aleksandar Petrović, redovni profesor Kulturne antropologije na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu – predsednik komisije; prof. dr. Jelena Ćeranić Perišić, naučni savetnik i Institutu za uporedno pravo u Beogradu; i Biljana Jovičić, načelnik Odeljenja za registre u Zavodu za intelektualnu svojinu.

Nagrada WIPO National Award for Schoolchildren, u kategoriji učenika ili grupe učenika srednje škole za pronalazak, pripala je Milanu Mirčiću učeniku 4. razreda Gimnazije Mladenovac, za pronalazak pod nazivom: „Sistem veštačke inteligencije za bihejvioralno-psihološku analizu”. Ideja ovog pronalaska bila je napraviti uređaj koji će, koristeći moć veštačke inteligencije za objektnu detekciju, u realnom vremenu analizirati i prepoznavati pokrete tela ispitanika. Uz kreiranje uređaja, cilj je bio i osmisliti metodologiju za upotrebu ovog uređaja u realnim scenarijima, koristeći već postojeće proizvode, resurse i platforme. Uprkos postignutim dobrim rezultatima primenom treniranog modela veštačke inteligencije, ovakav sistem treba posmatrati kao pomoćno sredstvo koje ne može da zameni stručnjake iz oblasti psihologije, već se može koristiti samo kao sredstvo koje će ubrzati i olakšati rad.

Pobednika u ovoj kategoriji takmičenja odabrala je komisija u sastavu: Aleksandar Milićević, direktor Regionalne privredne komore u Nišu – predsednik komisije; Nikola Srzentić, direktor regionalnog Centra za talente; i dr. Nataša Milojević, savetnik u Zavodu za intelektualnu svojinu.

Osim navedenih nagrada, u saradnji sa Svetskom organizacijom za intelektualnu svojinu, dodeljuje se i nagrada za domaće pravno lice sa najvećim intenzitetom korišćenja međunarodnog sistema registracije žigova tokom 2023. godine – nagrada WIPO National Award for WIPO Users. Ova nagrada je pripala kompaniji „GALENIKA AD BEOGRAD“, koja je tokom 2023. godine u odnosu na sva domaća pravna lica imala najveći broj međunarodno registrovanih žigova. Galenika je najstarija farmaceutska kompanija u regionu, osnovana je 1945. godine, a od 2017. posluje kao deo brazilske NC Grupe, u čijem sastavu je i EMS – najveća farmaceutska kompanija u Brazilu. Sa portfoliom od više od 250 proizvoda, Galenika proizvodi najsavremenije generičke lekove, dijetetske suplemente, kozmetičke proizvode i medicinska sredstva. Kompanija poseduje i primenjuje najviše GMP, ISO i HACCP standarde, i nosilac je 15 domaćih i međunarodnih GMP i ISO sertifikata za najviši nivo standarda rada i proizvodnje. Galenika posluje u regionu, ali i na međunarodnim tržištima na tri kontinenta.

Nagrade Svetske organizacije za intelektualnu svojinu će biti dodeljene na dan 103. godišnjice Zavoda za intelektualnu svojinu 15. novembra 2023. godine.

Trijumf Danila Brakočevića na trećem izdanju AURORE – Nagrade grada Bidgošča za najbolji dramski tekst

Danilo Brakočević iz Srbije proglašen je za pobednika trećeg izdanja takmičenja AURORA i dobitnik je Nagrade grada Bidgošča za najbolji dramski tekst za dramu „Otpornost kaljenog stakla“.

Nagrada grada Bidgošča za dramski tekst AURORA dodeljuje se od 2021. godine za izuzetne savremene drame. Takmičenje je otvoreno za pisce i spisateljice iz zemalja Centralne i Istočne Evrope, sa Balkana, iz kavkaske oblasti i Centralne Azije. Na ovogodišnje takmičenje pristiglo je 257 tekstova autorki i autora iz 17 zemalja.

U prvoj fazi takmičenja žiri je izdvojio pet finalnih tekstova koji su, u formi javnih čitanja, bili predstavljeni tokom Festivala: Ifigenija Joane Bednarčik iz Poljske, Otpornost kaljenog staklaDanila Brakočevića iz Srbije, Red nameštenih kreveta. Partitura vertikalnog upitnika Lene Lagušonkove iz Ukrajine, Rigor Mortis Malgorzate Maćijevske iz Poljske i Nestajanje Tomislava Zajeca iz Hrvatske.

O pobedniku AURORE odlučivala je komisija kojom je predsedavao jedan od najpromitentnijih evropskih pozorišnih i operskih reditelja – Krištof Varlikovski, a članice i članovi bili su Davit Gabunia, priznati gruzijski pisac i prevodilac, Julia Holevinska, poljska dramska spisateljica, zamenica direktora Poljskog teatra u Bidgošču, zatim Karolin Loš, dramaturškinja pozorišta Šaušpilhaus iz Štutgarta i Agnješka Ljubomira Pjotrovska, prevoditeljka dramskih tekstova sa ruskog i ukrajinskog jezika, članica Odbora sekcije C Udruženja pisaca ZAiKS.

U govoru prilikom dodele nagrade Danilu Brakočeviću, Varlikovski je rekao: „Ono što posebno cenimo u drami Danila Brakočevića jeste suočavanje ličnih priča i političke istorije Evrope. Ona govori o iskustvima dvoje mladih ljudi koji iz Beograda odlaze u Bergen (Norveška), koji lutaju u potrazi za novim svetovima. Drama je preplavljena likovima koji su prevodioci različitih svetova, u konstantnom bekstvu i vraćanju svojim korenima, bilo da dolaze iz Južne ili Severne Evrope, Azije ili Afrike. U „Otpornosti kaljenog stakla“ Danilo Brakočević spretno kreira prelaz od britkog humora do neočekivanih, tragičnih dubina koje donose preokreti dramskog zapleta. Tekstom je prikazana generacija mladih ljudi u potrazi za novim identitetima, divno izgubljenim u kompleksnosti savremenog sveta. Danilo piše o velikim ličnim tragedijama na čist, suštinski način, preciznošću pažljivo biranih reči. Ovo je izvanredan, svež i jasan novi glas koji moramo slušati.“

U prethodna dva izadnja takmičenja AURORA u finalu su se takođe našle autorke iz Srbije – 2021. godine Tijana Grumić sa dramom Nikad nisam videla zvezde, za koju je osvojila Specijalnu nagradu, i 2022. godine Staša Bajac sa dramom Ova će biti ista. Tada su glavne nagrade takmičenja AURORA osvojili Mikita Ilinčik, pisac i reditelj iz Belorusije (2021, za dramu Mračna soba) i rumunska dramska spisateljica Elize Vilk (2022, za dramu Nestajanje).

O DANILU BRAKOČEVIĆU

Danilo Brakočević je audio-vizuelni umetnik i pisac iz Beograda. Osnovne i master studije glume završio je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, nakon čega je godinu dana proveo u Norveškoj na studijama pozorišta u edukaciji i godinu dana na studijama interkulturalne komunikacije na Šangajskoj pozorišnoj akademiji. Pored glume, bavi se pisanjem filmskih kritika za Filmoskopiju, razvijanjem pozorišta za decu i mlade, kao i pisanjem drama, poezije i proze. Knjigu kratkih formi Sitnice objavio je 2022. godine.

O NAGRADI AURORA

Nagrada AURORA osnovana je 2021. godine od strane Poljskog teatra u Bidgošču, u okviru 20. izdanja festivala Prapremijera. Cilj pokretača bio je da stvore platformu za međunarodne pozorišne umetnike koja bi ih podržala i okupila oko ideje novog i savremenog dramskog pisanja, kao i novih pogleda na svet kroz tekstove koji refelektuju i produbljuju znanja o različitim kulturama.

Sa jedne strane, Aurora je simbol Aurore Borealis, zore i obnove, dok je sa druge strane simbol promene – ideji bliskoj Poljskom teatru u Bidgošču. Zemlje AURORE povezuje pre svega zajednička istorija, ali i ekonomsko i emancipatorsko iskustvo. Sličnosti u političkim i društvenim transformacijama pružaju priliku za razvoj novog jezika, načina pripovedanja i estetika koje, na raznolik i sveobuhvatan način, mogu postati važan glas u izgradnji identiteta regiona. Danas „Istok“ u najširem smislu predstavlja područje na kom se proces dekolonizacije, promena perspektive i percepcije odvija na jasan i višeznačan način. Nacionalne razine, tradicije, često međusobno isključive ideje, pitanja o ljudskom stanju, o nacionalnosti i pripadnosti, istorijska i društvena istina i dalje su živi i postaju tema za pozorišne umetnike, a posebno dramske pisce i spisateljice. Dijalog i razmena iskustava – uključujući one savemene i najbolnije, ali i one koje nisu još postale predmet diskursa – doprinose izgradnji zajednice i sagledavanju globalne promene.

DODELJENE NAGRADE KAKTUS 2023 NAJUSPEŠNIJIM PROJEKTIMA, TIMOVIMA I POJEDINCIMA!

Beograd, 03. novembar 2023. – Marketing mreža nagradila je organizacije, kompanije, institucije i agencije za najkvalitetnije i najprofesionalnije pojedinačne i integrisane kampanje na 9. festivalu integrisanih komunikacija KAKTUS 2023 by Shoppster Srbija. Za nagrade ove godine konkurisalo je čak 207 projekata.

Kampanja „Najvažniji poziv u životu“, koju je osmislila i realizovala agencija Jazavac i Utorak za klijenta Hemofarm Fondacija, proglašena je Integrisanom kampanjom godine – Grand Prix.

Sa ukupno 14 finalista od čega dva dobitnika, kompanija A1 Srbija proglašena je, sedmu godinu za redom, Oglašivačem godine. Agencija Ovation BBDO, sa 17 finaliste od čega 4 dobitnika, proglašena je Agencijom godine.

Agencija Ovation BBDO osvojila je nagrade u kategorijama – Pojedinačni radovi – TV i Cross media integrisana kampanja za projekat „Štark – I osmeh je tu“ za klijenta Atlantic Grupa – Štark; Pojedinačni radovi – Radio za projekat „Tako fina, Patelina“ za klijenta Neoplanta; Pojedinačni radovi – Influencer marketing za projekat “Doritos Vrh trougao” za klijenta PepsiCo.

Agencija Jazavac i Utorak osvojila je nagrade u kategorijama – Pojedinačni radovi – Outdoor, Društveno odgovorna integrisana kampanja i Integrisana kampanja godine – Grand Prix za projekat “Najvažniji poziv u životu”, koji je realizovan za klijenta Hemofarm Fondacija.

Agencija McCann Beograd osvojila je nagrade u kategorijama Pojedinačni radovi – Print za projekat “Na dobrom putu” za klijenta Beogradska filharmonija i Pojedinačni radovi – Social Media za projekat “Kad pijem ne vozim” za klijenta Apatinska pivara.

Agencija SIVO osvojila je nagrade u kategorijama Pojedinačni radovi – BTL i Pojedinačni radovi – Direktni marketing za kampanju “Hoćeš da menjamo mesta?” za klijenta LIDL Srbija.

Kompanija PepsiCo osvojila je nagradu u kategoriji Pojedinačni radovi – PR za kampanju “Plus za planetu – promena počinje od tebe!”, dok je kompanija Mercator-S osvojila nagradu u kategoriji Pojedinačni radovi – Interne komunikacije za projekat “Zajedno za nas”.

Kompanija A1 Srbija osvojila je nagradu u kategoriji Pojedinačni radovi – Event za projekat “A1 Kinoteka letnji bioskop”, kao i nagradu, zajedno sa agencijom Leo Burnett Beograd, u kategoriji Profitna integrisana kampanja za projekat “Dobar start”.

Kompanija Shoppster Srbija osvojila je nagrade u kategorijama Pojedinačni radovi – E-commerce i Digitalna integrisana kampanja za projekat “Sve na jednom mestu”.

Agencija Why Not osvojila je nagrade u kategorijama Pojedinačni radovi – Video za projekat “Josh! Crna ribica – Neam vremena“ za klijenta Bambi i Inovativna integrisana kampanja za projekat “Realno Matis” za klijenta Matis.

Agencija Friday Finally osvojila je nagradu u kategoriji Pojedinačni radovi – Content marketing za projekat #NIJEKROFNA za klijenta Jaffa Crvenka.

Agencija SmartPoint Adria osvojila je nagradu u kategoriji Pojedinačni radovi – TikTok za projekat “HelloWorld video revolucija” za klijenta HelloWorld.

Agencija Executive Group osvojila je nagradu u kategoriji Pojedinačni radovi – Media za projekat “dm podkast” za klijenta dm drogerie markt.

Agencija Represent Communications osvojila je nagradu u kategoriji Pojedinačni radovi – Execution (Dizajn) za projekat “AI oglas za posao”, dok je kompanija SBB osvojila nagradu u kategoriji Pojedinačni radovi – Execution (Produkcija) za projekat “Kad imaš izbor, biraš SBB”.

Agencija Spellcaster osvojila je nagradu u kategoriji Brand awareness integrisana kampanja za projekat “Tvrd spolja, mekan iznutra” za klijenta Frikom.

Creative Disorder Studio osvojio je nagradu u kategoriji Integrisana kampanja kreirana za drugo tržište za projekat “Manifesto in the sky” za klijenta One Albania.

Agencija LUNA\TBWA Belgrade osvojila je nagradu u kategoriji Employer branding integrisana kampanja za projekat “Počinjem iz Meka” za klijenta McDonald’s Srbija.

Web Media Agency osvojila je nagradu u kategoriji Integrisana kampanja na temu medijske i digitalne pismenosti za projekat “Internet bonton od A do Š” za klijenta Telekom Srbija.

O tome ko će dobiti ovogodišnje KAKTUS nagrade odlučivao je stručni žiri koji su činili priznati i ugledni profesionalci iz kompanija, kreativnih, PR, digitalnih agencija i produkcijskih kuća iz Srbije i regiona. Žiri iz Srbije ove godine radio je u sastavu: Aleksandra Milačić Jelača, Marketing Director, The Fun&Fit Company; Arsenije Krnjajski, Creative Director, Why Not Agency; Đorđe Đukanović, Creative Director, Havas Adriatic; Dušica Matijašević, Director of Advertising and Strategy, Executive Group; Filip Đorović, Marketing Director, Shoppster Srbija & Slovenija; Maja Uzelac, Chief Marketing & Digital Officer, L’oréal Adria-Balkan; Marija Kojčić, Head of PR, Lidl Srbija; Marko Anđelković, Digital Team Leader, Smartpoint Adria; Miodrag Marinković, Brand Development Director Adriatics, Frikom; Nevena Balšić, Creative Director, Leo Burnett; Nikoleta Pavlović, Head of Social Media, DRV; Una Zabunov, Šef službe za digitalne marketing komunikacije, Telekom Srbija; Vladimir Mitrović, Creative Director, Ovation BBDO; Vladimir Simić, Creative Director, Mccann Beograd; Zorana Ćirica, Digital Associate Creative Director, Fullhouse Ogilvy.

Regionalni žiri ove godine činio je: Drago Mlakar, Regional Creative Director, Futura DDB (Hrvatska); Elena Božinova, Head of Creative & Design, Idea+ Communications (Severna Makedonija); Eva Gradišnik, Creative Director, SHIFT Agency (Slovenija); Jelena Doderović, Marketing Director, Mercator-CG (Crna Gora); Jurica Ćorluka, Head Of Creative, Señor (Hrvatska); Luka Mavretić, Creative Director, Imago Ogilvy (Hrvatska); Mirka Modrinić, Executive Creative Director, Pristop (Slovenija); Oliver Noveski, Partner & Media Director, Brand Union (Severna Makedonija); Robert Škunca, Managing Director SEE, Grayling (Hrvatska); Sara Grepo, Social Media Team Leader, Bruketa&Žinić&Grey (Hrvatska); Simona Mladenović, Head of Advertising, NLB Group (Slovenija); Stella Bogovac, Creative Director, I TO NIJE SVE! (Hrvatska); Tibor Trupec, Creative Director, Kontra Agency (Hrvatska); Tomislav Rašković, Tiktok Strategist, Degordian (Hrvatska); Uroš Svenšek, Head of Digital, Agencija 101 (Slovenija).

Nagradu KAKTUS Talents (powered by DExpress) osvojio je tim Reprezentacija, koji su činili Ana Zlatanov i Kristina Belomarković iz agencije Represent Communications.

DODELJENA KAKTUS ALL STARS PRIZNANJA

Pored tradicionalnih KAKTUS nagrada, Marketing mreža, i ove godine, dodelila je priznanja najuspešnijim stručnjacima iz agencija u Srbiji – KAKTUS All Stars u 11 kategorija.

Cilj KAKTUS All Stars nagrade jeste da podstakne i motiviše stručnjake iz agencija u Srbiji, ali i ukaže stručnoj javnosti na njihove potencijale, talente i kreativnost. Ovom nagradom, Marketing mreža želi da promoviše profesionalne uzore, ali i da svoj doprinos unapređenju i razvoju kreativne industrije u Srbiji.

Za razliku od drugih strukovnih nagrada na tržištu Srbije koje nagrađuju najuspešnije timove i projekte, među kojima su i tradicionalne KAKTUS nagrade, KAKTUS All Stars nagrađuje i ističe pojedince iz agencija koji svojim radom, kreativnošću, znanjem i veštinama svakoga dana pomeraju granice na tržištu marketinških komunikacija u Srbiji. Nominovani za KAKTUS All Stars priznanja bili su svi stručnjaci iz agencija u Srbiji koji prijave svoje radove za tradicionalne KAKTUS 2023 nagrade.

KAKTUS POWER RANGER je Tia Dokmanović iz agencije Leo Burnett, koja je, zajedno sa svojim timom radila na kampanjama kompanije A1 Srbija.

Priznanje KAKTUS SUPERSTAR pripalo je Suzani Đorđević iz Hemofarm Fondacije, koja je, zajedno sa svojim timovima, radila na kampanji Najvažniji poziv u životu.

Priznanje KAKTUS CMF pripalo je Vladimiru Mitroviću iz agencije Ovation BBDO, koji je zajedno sa timovima radio na kampanjama brendova Patelina, Štark, Clipsy i Doritos.

Priznanje KAKTUS ORIGIN pripalo je Dušanu Kosanoviću, koji je u prethodnom periodu, zajedno sa timovima Ovation BBDO radio na kampanjama brendova Štark i Patelina.

Priznanje KAKTUS FIRE STARTER pripalo je Ani Pupovac iz agencije Jazavac i Utorak, koja je radila na kampanji Najvažniji poziv u životu.

Priznanje KAKTUS BIG PICTURE pripalo je Ognjenu Zdravkoviću iz agencije Jazavac i Utorak, koji je zajedno sa timom radio na projektu Najvažniji poziv u životu.

Priznanje KAKTUS PANTONE pripalo je Sari Mandić iz agencije Jazavac i Utorak, koja je zajedno sa timovima, radila na projektu Najvažniji poziv u životu.

Priznanje KAKTUS LIKE-SHARE-SUBSCRIBE pripalo je Anđeli Tanasković iz agencije Jazavac i Utorak, a koja je zajedno sa timom radila na projektu Najvažniji poziv u životu.

Priznanje KAKTUS FIRST IMPRESSION pripalo je Nikoli Parunu iz agencije Ovation BBDO, a koji je zajedno sa timom radio na kampanjama brendova Patelina, Chipsy, Doritos i dr.

Priznanje KAKTUS BIG SEEN pripalo je Ani Pupovac iz agencije Jazavac i Utorak, a koja je zajedno sa timom radila na projektu Najvažniji poziv u životu.

Priznanje KAKTUS RISING STAR pripalo je Luki Zdravkoviću iz agencije SmartPoint Adria. Ulazak u finale KAKTUS Talents takmičenja doneo joj je 1 bod, a dodatna 3 boda dobila je od članova žirija na javnim prezentacijama, koje su održane 20. oktobra.

Festival KAKTUS 2023 podržalo je preko 50 medijskih kuća iz celog regiona, kao i kompanije Mercator-S, Jaffa Crvenka, Grand kafa, Frikom, Belodore, Knjaz Miloš, Imlek i Neoplanta. Platinum sponzor festivala je Shoppster Srbija, zlatni sponzor festivala je DExpress, srebrni sponzori su Forma Ideale i PepsiCo, dok su ove godine bronzani sponzori SmartPoint Adria i Generali osiguranje. Prijatelj festivala je Propulsion. Partneri festivala su agencije – Ovation BBDO, DRV Agency, Info Media Group, Alma Quattro i DPC Networks. Festival su podržali i Direct Media United Solutions, Fusion Communications, Havas Adriatic, Executive Group, Nova Communications i Cheil Centrade Adriatic.

Više informacija o festivalu možete pronaći na sajtu, kao i spisak finalista i dobitnika sa prosečnim ocenama https://kaktus.rs/

Boro Drašković dobitnik nagrade za životno delo „Pogled u svet: Vojislav Vučinić“ 29. Festivala autorskog filma

Počasna projekcija restaurisane verzije Nostalgije, remek-dela Andreja Tarkovskog

Beograd, 1. novembar 2023 – Boro Drašković ovogodišnji je dobitnik nagrade Pogled u svet: Vojislav Vučinić koju Festival autorskog filma (FAF) dodeljuje za celuokupan doprinos filmskoj umetnosti.

Prizori iz filma Horoskop postali su jedan od ikoničkih znakova jugoslovenskog crnog talasa, dok ukupan Draškovićev opus predstavlja fascinantan umetnički uvid u fenomen nasilja – koji naše društvo još uvek ne uspeva da shvati, niti da na njega nađe odgovor.

Plakat 29. FAF-a, rešenje vizuelne umetnice Dragane Krtinić, inspirisan je filmom Horoskop.

Dragana Krtinić, autorka vizuelnog rešenja ovogodišnjeg Festivala autorskog filma je o inspiraciji rekla: “Plakat 29. FAF-a je inspirisan filmom Horoskop i naizgled bezbrižnim susretom Dragana Nikolića i kornjače, koji su zapravo crtežom smešteni na šine nadolazećeg voza. U drugoj izabranoj sceni na koju se plakat referiše momci odbrojavaju koliko dana je preostalo da jedan od njih zavede devojku, a ovaj prizor prizvan je suptilnom simbolikom – kroz prekrižene brojeve. Lik devojke postaje samo igra, a igra postaje okrutna. Kontrasti pomenutih situacija i alarmantna boja upozoravaju na nasilje i na drske načine na koje ono postaje naša realnost, te na našu nespremnost na njega”.

Povodom 40 godina od nastanka, festival će u terminu Počasne projekcije prikazati restaurisanu verziju Nostalgije u 4K rezoluciji, remek-dela Andreja Tarkovskog. Film je snimljen u Italiji, u produkciji televizije RAI od koje su dobijena i ekskluzivna prava za ovo prikazivanje.

S obzirom na to da Jugoslovenska kinoteka ne poseduje kopiju ovog filma, to će ujedno biti prva filmska projekcija Nostalgije u Beogradu nakon FEST-a 1984. Sumirajući svoj rad na Nostalgiji, Andrej Tarkovski je zapisao: “Svi moji filmovi, na jedan ili drugi način, govore o tome da ljudi nisu usamljeni i napušteni u kosmosu, već da su bezbrojnim nitima povezani sa prošlošću i budućnošću; da svaki čovek, živeći svoj život, dodaje jednu nit koja ga povezuje sa celim svetom, zapravo sa celokupnom povešću čovečanstva.”

29. Festival autorskog filma biće održan od 24. novembra do 1. decembra u Beogradu. Festival će u petak, 24. novembra u 19 časova u mts Dvorani otvoriti ostvarenje „Lost Country“ autora Vladimira Perišića. Glavna lokacija festivala biće mts Dvorana, dok će projekcije filmova biti održane i u Dvorani Kulturnog centra Beograda, Domu omladine Beograda, Jugoslovenskoj kinoteci i bioskopu Cine Grand BIG Rakovica.

Sve informacije o festivalu biće objavljivane na sajtu www.faf.rs.

**Film Na kraju Puta rediteljke Ivane Todorović nagrađen u Urugvaju**

Dokumentarni film „Na kraju puta“ srpske rediteljke Ivane Todorović, osvojio je nagradu za najbolji kratki dokumentarni film na Festival de Cine Indipendiente de Salto u Urugvaju.

Film je premijerno prikazan u junu 202.2 na festivalu Palm Springs International Short Fest u Kaliforniji gde je izazvao veliko interesovanje publike i nastavio svoj put na festivalima u Kaliforniji, Oregonu, Arizoni, Nepalu, Makedoniji, Beogradu, Prizrenu itd. Nagrađen je za najbolji inostrani film na festivalu dokumentarnog filma u Portlandu, Oregonu, kao i za najbolji kratki dokumentarni film na Međunarodnom festivalu dokumentranog filma u Podgorici. Nacionalnu premijeru film je imao na Beldocs festivalu u Beogradu.

Film je nastao u Blok Film produkciji uz podršku Filmskog Centra Srbije.

Film prati Željka i Viki u požrtvovanoj nameri da obezbede sredstva za spokojan kraj života odbačenih konja na svom malom imanju u Lapovu. „Na kraju puta“ istražuje potrebu za saosećanjem, empatijom i dostojanstvom koje treba prema svim živim bićima tokom celog njihovog životnog puta.

Film je režirala i producirala Ivana Todorović, za montažu je bila zadužena Marija Jelušić, snimatelj je Milan Vlaški, ton Douglas Oppedahl, muzika Boris MIjatović, dizajn zvuka Milan Mihajlović, kolor filma Jovana Radovanović. Špicu za film uradili su Isidora Nikolić i Miloš Deskoković,p revod Marta Cvetković, a marketing producent je Kathleen McInnis. Supervizori montaže su Milina Trišić, Jesper Osmund, supervizori dramaturgije Ljubinka Stojanović, Audrius Stonys i Melina Pota Koljević.

Ivana Todorović je rediteljka kratkih socijalno-angažovanih filmova koje je pravila u Beogradu i Njujorku. Njen igrani film „Kada sam kod kuce“ i dokumentarni filmovi „Ademovo ostrvo“, „Ja kada sam bila klinac, bila sam klinka“, „A Harlem Mother“, „Rapresent“ i „Svakodnevica romske dece u Bloku 71“ su prikazani na vise od 200 internacionalnih filmskih festivala.

Ivana je zavrsila master studije Filmske i TV rezije na Fakultetu Dramskih Umetnosti u Beogradu, Graduate Certificate in Documentary Media studies at The New School u Njujorku, Etnologiju i Antropologiju an Filozofskom Fakultetu u Beogradu.

„Muzika nade“ dobitnik značajne nagrade Svedočanstvo o dobroti

Program „Muzika nade“ koji se uspešno sprovodi u Srbiji od 2014. godine dobitnik je značajne nagrade Svedočanstvo o dobroti koju je Srpski filantropski forum dodelio povodom ovogodišnjeg Nacionalnog dana davanja.

U okviru svečanosti dodele nagrada nastupio je i perkusionistički i horski ansambl učenika Osnovne škole „Branko Pešić“ iz Zemuna u kojoj se sprovodi ovaj važan program. Perkusionistički ansambl predvodio je perkusionista iz Beogradske filharmonije, Aleksandar Radulović, a hor profesorka Muzičke škole Stanković, Biljana Simenović.

Povodom uručenja nagrade, Đurđa Papazoglu, izvršna i umetnička direktorka programa je izjavila: „Verujem da rad na postizanju inkluzivnog obrazovnog sistema znači investiranje u ljudske resurse i obrazovnu budućnost učesnika socijalnog i kulturnog života, koji su otvoreniji prema različitostima.”

„Muzika nade“ je program socijalne promene i razvoja dece i mladih koji koristi muziku i grupno muziciranje kako bi podstakao intelektualni, socijalni, emocionalni i moralni razvoj deteta, i na taj način stvorio odgovorne građane koji doprinose svojoj zajednici. Pokrenut je 2014. godine po uzoru na El Sistema program koji je nastao u Venecueli 1974. godine i koji se danas sprovodi u 60 zemalja sveta i obuhvata ukupno oko 4 miliona dece.

Program „Muzika nade“ sarađuje sa odabranim nastavnim kadrom muzičkih škola širom Srbije i brojnim umetnicima, a u cilju izgradnje mreže stručnjaka koji će unaprediti pedagoške metode učenja muzike i time doprineti reformi obrazovanja.

Srpski filantropski forum tradicionalno na Nacionalni dan davanja – 9. oktobra, pohvaljuje istaknute filantrope, pojedince, kompanije, organizacije i skreće pažnju javnosti na značaj solidarnosti i dobročinstva, kao i na važnost zajedničkog ulaganja u opšte dobro. Ove godine, kao odgovor na tragične majske događaje, Forum je odao priznanja i izuzetnim delima učenika svih škola u Srbiji, koji su se pokazali i dokazali svojom posvećenošću negovanju drugarstva, tolerancije, brige o bližnjima i humanosti.

Povodom dodele priznanja programu „Muzika nade“, Veran Matić, izvršni direktor Srpskog filantropskog foruma je izjavio: „U našem društvu imamo manjak nade, bez koje nema života. Posebno je važno da nadu i veru u bolji život imaju ranjive grupe i pojedinci. Muzika nade, kroz kreativnost, kroz muziku, pesmu, pomaže da nam tu nadu prenose upravo oni kojima je najpotrebnija podrška. Širenje nade i dobrote lekovito je i za one koji su deo projekta i za sve nas koji uživamo u muzici koju stvaraju mladi. Zbog toga pozivamo sve donatore da daju podršku kako bi Muzika nade opstala i kako bi se širila po školama širom Srbije.”

Više informacija o programu pročitajte na: https://www.muzikanade.rs/

Dokumentarni film VOJNIČKE LJUBAVI ZAUVEK Osvojio nagradu za Najbolji dokumentarni film u Italiji i New Yorku.

Dokumentarni film VOJNIČKE LJUBAVI ZAUVEK, rađen u produkciji VFC Zastava Film i Optimistic film, reditelja Željka Mirkovića, nagradu za Najbolji dokumentarni film na festivalima Rimini Film Festival, Italija posvećenom čuvenom reditelju Federiku Felliniju, i u New Yorku na International Network Film Festival KEITH HARING Pop Cinema Awards, New York, USA

Ovo je 18-ta nagrada za ovaj dugometražni dokumentarni filma, a 83. Reditelja Dr Željka Mirkovća.

Vojničke ljubavi zauvek do sada je nagrađen je u Istanbulu, za najbolji dugometražni dokumentarni film na Best Istanbul Film Festival, osvojio je Grand Pri na domaćem festivalu Zlatna Buklija, nagradu za najbolju režiju u Londonu na STANLEY FILM AWARDS International Film Festival, zatim nagradu za najboljeg reditelja u Italiji, u Napulju, na Naples Film Awards International Film Festival, nagradu za najbolji dokumentarni film na festivalu u Pensilvaniji, u SAD, na Great Lakes International Film Festival, nagradu za najbolji dugometražni dokumentarni film u Kaliforniji u SAD, na Santa Monica Film Festival Awards, zatim nagrade žirija na festivalima Hollywood Gold Award Film Festival u SAD, Milan Movie Award Film Festival u Italiji, New York Movie Award Film Festival, New York City, kao i za Najbolji film u selekciji TV u fokusu na festivalu Prvi Kadar u Republici Srpskoj, Bosna i Hercegovina.

Dokumentarni film VOJNIČKE LJUBAVI ZAUVEK predstavljavanvremenska priču o traganju za ljubavlju i smislom života, ispričanu kroz svedočanstva istih junaka, mladih vojnika pre 20 godina i danas.

Ne postoji Pravo vreme za Ljubav. Ne postoji Pravo vreme za Porodicu. Pravo vreme, ono se ne čeka. Pravo vreme… ono neće doći …
Pravo vreme …zavisi od nas…

… Pravo vreme… je uvek tu…

Samo slobodno

Zaplovi i naći ćeš ga.”

«Pre 20 godina nakon završenih osnovnih studija filmske i tv režije, posle osnovne obuke vojni rok sam nastavio u Zastava filmu. Ubrzo smo producirali su intimni dokumentarni film “Vojničke ljubavi”. To je bila vanvremenska priča o mojim prijateljima sa kojima sa služio prvi deo vojnog roka. To su bili mladići sa različitim sudbinama, iz različitih krajeva tadašnje Jugoslavije, neposredno nakon bombardovanja 1999. Ovi mladići su tada na jedinstven način preživljavali svoje ljubavne priče i maštali o budućnosti. Dvadeset i više godina kasnije, odlučio sam da potražim te momke sa kojima sam svojevremeno delio vojnički hleb i sa kojima smo napravili film “Vojničke Ljubavi” i da napravimo priču o njima i njihovim vrednostima danas , posle toliko vremena. « – reditelj, dr Željko Mirković

“Vojno filmski centar „Zastava film“ je ponosan na činjenicu da je film «Vojničke ljubavi zauvek»

nagrađen na festivalu u Istanbulu. To je priča o ljubavi i porodici koje čine temelj i

predstavljaju univerzalnu vrednost svakog društva.

Ova filmska kuća 74 godine proizvodi filmska dela koje su pobrala mnogobrojna međunarodna

priznanja posebno u ranijem periodu umetničkog stvaralaštva tako da ovo priznanje vraća

Zastava film na stare staze uspeha što mu daje i poseban značaj.”- producent, direktor VFC Zastava filma, pukovnik Goran Ikonić

Produkcija: VFC Zastava film, Optimistic film

Producenti: Pukovnik Goran Ikonić, Željko Mirković

Reditelj i scenarista: Željko Mirković

Direktor fotografije: Žarko Pekez

Kompozitor: Dejan Ilijić

Montažer: Pavle Nikić

Trajanje: 54 min.

Dokumentarni film VOJNIČKE LJUBAVI ZAUVEK

Osvojio nagradu za Najbolji dokumentarni film i za Najboljeg producenta

na Akira Kurosawa 黒澤明 Prize Film Festival, Tokyo, Japan

Dokumentarni film VOJNIČKE LJUBAVI ZAUVEK, rađen u produkciji VFC Zastava Film i Optimistic film, reditelja Željka Mirkovića, nagradu za Najbolji dokumentarni film i za

Najboljeg producenta na Akira Kurosawa 黒澤明 Prize, Tokyo, Japan

Ovo je 16-ta nagrada za ovaj dugometražni dokumentarni filma.

Ne postoji Pravo vreme za Ljubav. Ne postoji Pravo vreme za Porodicu. Pravo vreme, ono se ne čeka. Pravo vreme… ono neće doći …
Pravo vreme …zavisi od nas…

… Pravo vreme… je uvek tu…

Samo slobodno

Zaplovi i naći ćeš ga.”

“Vojno filmski centar „Zastava film“ je ponosan na činjenicu da je film «Vojničke ljubavi zauvek»

nagrađen na festivalu u Istanbulu. To je priča o ljubavi i porodici koje čine temelj i

predstavljaju univerzalnu vrednost svakog društva.

Ova filmska kuća 74 godine proizvodi filmska dela koje su pobrala mnogobrojna međunarodna

priznanja posebno u ranijem periodu umetničkog stvaralaštva tako da ovo priznanje vraća

Zastava film na stare staze uspeha što mu daje i poseban značaj.”- producent, direktor VFC Zastava filma, pukovnik Goran Ikonić

Produkcija: VFC Zastava film, Optimistic film

Producenti: Pukovnik Goran Ikonić, Željko Mirković

Reditelj i scenarista: Željko Mirković

Direktor fotografije: Žarko Pekez

Kompozitor: Dejan Ilijić

Montažer: Pavle Nikić

Trajanje: 54 min.

30. Sarajevo Film Festival: Počasno Srce Sarajeva i program „Posvećeno“ Eliji Suleimanu

PRESTIŽNA NAGRADA TERPSIHORA IGRAČKOM ANSAMBLU KOLO

Nagrada grada Beograda i regionalna premijera filma „YU Grupa – Trenutak sna“ Darka Lungulova na ZagrebDox festivalu

PRESTIŽNA NAGRADA TERPSIHORA IGRAČKOM ANSAMBLU KOLO

НАГРАДА БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ ЗА 2023. ГОДИНУ

DODELJENE NAGRADE ZA MUZIČKA DOSTIGNUĆA U ROK MUZICI – NEKI ROK 2023.

Nova nagrada za autorku Partizanske knjige Tijanu Katić

Mileniji Marušić ŽAD nagrada za životno delo “Jelisaveta Načić” za 2024. godinu

Dokumentarci „Ema“ i „Treća i četvrta generacija“ najbolji na DOK #6 festivalu

Ivan Švager dobitnik nagrade za životno delo Nišville jazz festivala

Mеђународнa наградa за поезију „Петру Крду“

“Domaćinstvo za početnike” Gorana Stolevskog najbolji film 15. Merlinka Festivala

Film „Kritična zona” iranskog reditelja Alija Ahmadzadea najbolji na 29. FAF-u

Montažerka Milena Predić dobitnica nagrade “Marko Glušac” za montažu filma “Čuvari formule” Dragana Bjelogrlića

Bori Draškoviću uručena nagrada za životno delo „Pogled u svet: Vojislav Vučinić“ 29. Festivala autorskog filma

Nagrada „Lenkin prsten” pesnikinji Milici Špadijer

Dodeljene nagrade pobednicima takmičenja Svetske organizacije za intelektualnu svojinu 2023. godine

Film „Duhovi na mojim leđima“ Nikole Stojanovića nagrađen na festivalu u Kotbusu

Proglašeni pobednici takmičenja Svetske organizacije za intelektualnu svojinu za 2023. godinu

Trijumf Danila Brakočevića na trećem izdanju AURORE – Nagrade grada Bidgošča za najbolji dramski tekst

DODELJENE NAGRADE KAKTUS 2023 NAJUSPEŠNIJIM PROJEKTIMA, TIMOVIMA I POJEDINCIMA!

Boro Drašković dobitnik nagrade za životno delo „Pogled u svet: Vojislav Vučinić“ 29. Festivala autorskog filma

**Film Na kraju Puta rediteljke Ivane Todorović nagrađen u Urugvaju**

„Muzika nade“ dobitnik značajne nagrade Svedočanstvo o dobroti

Dokumentarni film VOJNIČKE LJUBAVI ZAUVEK Osvojio nagradu za Najbolji dokumentarni film u Italiji i New Yorku.

Dokumentarni film VOJNIČKE LJUBAVI ZAUVEK

You missed

Bijenale u Pančevu – 21. Bijenale umetnosti u Pančevu od 25. maja do 25. juna 2024

Fokus na Češku kinematografiju na 17. Beldocsu

Izložba “Preventivni mir” Mikelanđela Pistoleta u Muzeju savremene umetnosti

Jubilarni 10. Dani slovenačkog filma u Jugoslovenskoj kinoteci