Nagrade

Dodelom nagrada svečano zatvoren 15. Beldocs festival

Film Luke Papića „Bez“ dobitnik Grand prix nagrade Beldocs festivala

Najbolji film u međunarodnom takmičarskom programu „Pozni avgust“

Beograd, 18. maj 2022.

Dodelom nagrada na svečanoj ceremoniji u Domu omladine Beograda zatvoren je 15. Beldocs festival. Grand Prix festivala, nagradu za najbolji film u okviru srpskog takmičarskog programa je dobio film „Bez“ Luke Papića. U okviru međunarodnog takmičarskog programa za najbolji film je proglašeno ostvarenje italijanskih reditelja Federika Kamarate i Filipa Foskarinija (Federico Cammarata, Filippo Foscarini) „Pozni avgust“, dok je posebno priznanje žirija u ovoj kategoriji dobila indijska rediteljka Pajal Kapadia (Payal Kapadia) za film „Noć potpunog neznanja“.

Nagradu za najbolju kameru dodeljena je Srđanu Keči za njegov film „Muzej revolucije“, dok je Nagrada za najbolju montažu pripala Jeleni Maksimović za film „Bez“.  Nagradu za najbolji kratki film festivala žiri je u kategoriji 14 filmova dodelio filmu „Mama, zašto ovde?“ tanzanijske rediteljke Nime Ngelime (Neema Ngelime). Posebno priznanje u ovoj kategoriji žiri je odlučio da dodeli filmu „Aralkum“ ukrajinske rediteljke Mile Žluktenko i nemačkog reditelja Daniela Asadi Faezija (Mila Zhluktenko, Daniel Asadi Faezi). Za najbolji film u okviru Teen selekcije mladi žiri je odabrao film reditelja sa Islanda Guđona Ragnarsona (Gudjon Ragnarsson) „Podigni lestvicu“. Posebno priznanje u konkurenciji Teen filmova dobio je film „Misija“ rediteljke Tanie Anderson (Tania Anderson).

Direktorka Beldocs festivala Mara Prohaska Marković je povodom zatvaranja ovogodišnjeg festivala izjavila: „Beldocs je uvek bio orijentisan ka publici i mnogo smo srećni da se ona vratila u bioskope. Iznenadili su nas neki filmovi koje je publika prepoznala i nagradila punim salama. Ukazali smo gostoprimstvo velikom broju autora i filmskih profesionalaca iz celog sveta. Više od 170 gostiju koji odlaze svojim kućama prezadovoljni uz komentare da je divna atmosfera na festivalu, da sve ide glatko „kao švajcarski sat, ali sa balkanskim šarmom“.  Prikazali smo 112 najboljih dokumentarnih filmova i XR sadržaja iz celog sveta, dodelili nagrade najboljim filmovima i projektima, posvetili specijalni program Žena protiv sistema osnaživanju žena, Beldocs Teen mladima, organizovali retrospektive i master klasove velikana jugoslovenskog filma Karpa Godine i Želimira Žilnika. Danas smo priredili i komemorativan događaj u pomen litvanskog reditelja Mantasa Kvedaravičiusa koji je brutalno ubijen u Mariupolju u aprilu ove godine uz prikazivanje njegovog filma Mariupolis iz 2016. Festival smo zatvorili ukrajinskim filmom, jer smo želeli da damo podršku partnerima i filmmejkerima koji se bore za život i ne prestaju da snimaju u ovim strašnim vremenima imajući u svesti pouke dokumentarizma da se tokom vanrednog stanja sastav društvenog poretka može razotkriti na neočekivane načine.“

Stručni žiri za dodelu nagrade u okviru srpskog takmičarskog programa 15. jubilarnog Beldocs festivala su bili Ivana Todorović, Eliz Žalado (Elise Jalladeau) i Džejms Latimer (James Lattimer), a žiri međunarodnog takmičarskog programa su činili: Karpo Godina, Marta Popivoda i Migel Ribeiro (Miguel Ribeiro). Žiri za nagradu za najbolji kratki film festivala je bio u sastavu Stefan Pavlović, Lizbet de Souler (Liesbeth De Ceulaer) i Nađa Tenštet (Nadja Tennstedt). Najbolji film u selekciji Teen ocenjivao je tinejdžerski žiri: Anja Knežević, Helena Stošić, Ivona Jović, Matej Kitanovski, Milica Ubović, Sara Ivanović, Vladimir Mirić.

Obrazlažući odluku žirija Ivana Todorović je rekla: „Hibridni film koji dovitljivo vijuga između priča o psima i umetnosti i onome što oni znače u životu. Neočekivano skreće u politiku, književnost i nadrealizam. U stvarni život stiže na mala vrata jednostavno dokumentujući stanja uma, čežnje i fantazije.“

Govoreći o razlozima za nagradu za najbolju kameru po mišljenju žirija Ivana Todorović je rekla: „Zraci svetlosti probijaju se kroz tamu i vlagu nikada završenog projekta jedne ideologije. Blistavo sunce na prometnim saobraćajnicama, na čistinama parkova prepunih đubreta i na licima i dalje punim nade. Filigransko senčenje, gotovo božansko, slika bolnu stvarnost.“

Zatim je o nagradi za najbolju montažu izjavila: „Vrsna montaža potpuno različite elemente spaja u neodvojivu celinu, pružajući strukturu čija je prirodnost rezultat čiste preciznosti i funkcioniše kao čvrst, ali nežan vodič filmskom stvaraoca koji bi se možda izgubio među svojim mnogobrojnim duhovitim idejama i moćnim slikama.“

Marta Popivoda je u ime žirija koji je ocenjivao radove u Međunarodnom takmičarskom programu u obrazloženju glavne nagrade rekla: „Ovaj film reflektuje svet iz mikrokosmosa – šta je tamo, a šta je spolja, a ipak inkapsulirano u ovim poljima. Film koji sebe oslikava kao da je filmsko platno u stvari slikarsko platno i gde elementi slikaju kroz ceo ekran nastanak mesta. Ovo mesto zadržava život, smrt, sadašnjost i ono što će doći. Ovaj film, koji je izgrađen kroz aktove čistog filma i dubokog poverenja u njegove slike, doneo nam je magično oduševljenje. Žiri je jednoglasno odlučio da nagradu međunarodnog takmičenja Beldocs 2022. dodeli filmu „Pozni avgust“ Filipa Foskarinija i Federika Kamarate.“

Za posebno priznanje u ovoj kategoriji ona je dala sledeće obrazloženje žirija: „Film koji nas sa kinematografskom snagom i nijansiranim pripovedanjem stavlja u neobičnu atmosferu levičarskog studentskog pokreta koji se bori protiv kasti u Indiji. Istovremeno ovaj veoma lični i politički film nam pokazuje da je ponekad lakše protestovati na ulici nego u svom domu. Posebno priznanje međunarodnog takmičenja Beldocs ide filmu „Noć potpunog neznanja“ Pajal Kapadie.“

Grand Prix srpskog takmičarskog programa uključuje diplomu i novčani iznos od 2000 evra, nagrade za najbolju fotografiju i montažu čine diplome i novčani iznos od 500 evra. Nagrade je uručila Aleksandra Mitrić Štifanić u ime Filmskog centra Srbije, pokrovitelja ovih priznanja. Direktorka DOX TV-a Maja Jelišić Kuper, pokrovitelja nagrade, za najbolji film u Međunarodnom takmičarskom programu uručila je nagradu u iznosu od 2000 evra.

Stefan Pavlović je u ime žirija koji je odlučivao o nagradi za najbolji kratki film za dobitnike nagrade rekao: „Mama, zašto ovde?“ Nime Ngelime potpuno je očarala žiri svojom izuzetnom kombinacijom dirljivosti i poezije. Film je prozor u svet koji je još uvek prečesto skriven i pronalazi veličinu u svakodnevnom životu i naizgled malim gestovima. Glavne junakinje su snažne i lepe žene, koje se kroz objektiv reditelja osećaju bliskim i toplim. Mogli bismo da provedemo mnogo vremena na ovom svetu sa njima. Nagrađujemo ovaj film i radujemo se šta će nam ova rediteljka doneti sledeće.“.

O specijalnom priznanju za kratki film je tom prilikom poručio: „Žiri želi da oda posebno priznanje filmu koji se suptilno kreće od ličnog ka univerzalnom i nazad; stvara se nežni ples između glasa, pisanog teksta, mekog posmatračkog snimka i arhivskog materijala; oda je mestu koje se menja, gest ljubavi prema vremenu koje je prošlo. Žiri želi da čestita Mili Žluktenko i Danijelu Asadi Faeziju na njihovom iskrenom filmu Aralkum.“

U obrazloženju za glavnu nagradu žirija u Teen selekciji predsednik žirija Matej Kitanovski je rekao: „Zbog velike raznovrsnosti Teen programa izuzetno je bilo teško odlučiti se za samo jednog pobednika. U ovom izvanrednom dokumentarnom filmu svako može pronaći sebi bitnu poruku i uvideti važnost medjuljudskih odnosa, naročito kada se radi o odnosu mlade osobe i autoriteta. Gledajući dokumentarac lako se uočava kako fizički, tako i mentalni napredak mladih košarkašica zahvaljujući njihovom treneru koji šalje poruku da se neumormo treba boriti za sebe i svoja prava u vremenima kada nastupaju mnoga ograničenja i nepravda.“

U obrazloženju za posebnu nagradu žirija je rečeno: „Nakon veoma dugačke diskusije, veliko nam je zadovoljstvo što smo se složili da dodelimo Posebno priznanje filmu „Misija“ rediteljke Tanie Anderson. Priča prati četiri tinejdžera koja pred sobom imaju najbitniji put svog života. Oslobodiće vas stereotipnog razmišljanja kako su oni „drugačiji“, i shvatićete da su to ipak samo tinejdžeri kao što su možda i vaša deca ili vaši prijatelji, sa istim problemima, brigama i razmišljanjima kao što imamo svi mi u tim godinama. Takođe bi smo posebno istakli neverovatni umetnički sklop scena i muzike.  Ekstremnmi trud i rad se zaista isplatio.“

Beldocs Industry, koji je bio deo 15. Beldocs IDFF-a, završio se 14. maja ceremonijom dodele nagrada za sekciju Beldocs in Progress. Tokom 3 dana trajanja, prikazano je 16 dokumentarnih filmskih projekata u različitim stadijumima razvitka i produkcije, kao i 6 projekata rađenih od strane srpskih produkcijskih kuća, koji su bili prikazani pred grupom internacionalnih  industrijskih članova – medija i emitera, predstavnika festivala, prodajnih i distributivnih preduzeća, kao i predstavnika filmskog tržišta generalno. Svi projekti su bili ocenjivani od strane međunarodnog žirija direktorke German Films-a Simone Bauman, saradnice Sarajevskog Filmskog Festivala Rade Šešić i Đanija Hasečića iz Al Jazeera.

Glavna nagrada, novčana nagrada u iznosu 2000, sponzorisana od strane Al Jazeera Balkans, dodeljenja je projektu „We are pretty loud“ Džoi David Jovanović (Joey David) iz Srbije. Žiri je u izjavi napisao da ovaj projekat šarmantno i harizmatično predstavlja ozbiljne socijalno-političke teme. Žiri je takođe pohvalio snažne likove i njihovu pristupačnost, dobro konstruisan narativ koji obećava filmu veliki međunarodni potencijal, film koji je od velikog značaja i koji predstavlja bitne socijalne probleme.

Dodeljeno je i nekoliko drugih nagrada, podržanih od strane partnera Beldocs IDFF, nagrada za umrežavanje međunarodnog festivala u Solunu pripala je projektu Jelisavete Smit (Ukrajina). Nagrada Istočnog srebrnog karavana instituta dokumentarnog filma (Strategija festivala) pripala je projektu Flotacija Eluned Zoe Aiano i Aleksandri Tatić (Srbija). Nagrada Dokumentarnog udruženja Evropskog podsticanja dodeljena je projektu „Ne želim“ Hanisa Bagashova (Severna Makedonija) i „Pitch the Doc, Kako pričati sa Lidijom?“ Rusudana Gaprindashvilija (Džordžija, Nemačka).

Beldocs je ugostio preko 170 gostiju iz inostranstva: reditelje, producente, kao i predstavnike svetskih kompanija prodaje filmova, festivala, televizija, VoD platformi, nacionalnih filmskih centara, strukovnih organizacija.

Festival su podržali: Evropska unija kroz program Kreativna Evropa MEDIA, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Sekretarijat za kulturu grada Beograda, Filmski centar Srbije, Filmski centar Grčke, Filmski centar Crne Gore, Danski filmski institut, Ambasade Australije, Portugalije, Slovenije, Finske, Gete Institut, Austrijski kulturni forum, Italijanski kulturni centar, Francuski institut, UN Women, Misija OEBS-a u Srbiji, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Fondacija Saša Marčeta, Al Jazeera Balkans, DOX TV, ORION Telekom.

O Beldocs-u.Beldocs, jedan od vodećih međunarodnih festivala dokumentarnog filma u ovom delu Evrope, održava se svake godine u maju u Beogradu. Osnovan 2008. godine, podeljen je u 12 programskih celina, organizuje preko 100 premijernih projekcija svake godine, tokom osam dana trajanja festivala, koji se prikaziju na više od 7 lokacija. Festival Beldocs dodeljuje 6 nagrada u četiri takmičarska programa. Osim filmskih projekcija organizuje niz panela i Master Class predavanja, a u okviru Industry aktivnosti na radionicama, dodeljuju se novčane nagrade za razvoj budućih filmova. Svake godine okupi preko 150 međunarodnih stručnjaka u audio-vizuelnoj industriji, autora i producenata. Više od 200 partnera u Srbiji, regionu i Evropi, podržava rad Beldocs filmskog festivala. Kreativni tim od preko 20 članova organizuje Beldocs festival, uključujući stručnjake iz oblasti filma, dizajna i umetnosti. Beldocs je od 2017. partner u evropskim projektima: #europeanfilmchallenge, AVA Doc, Moving Cinema i član je Evropske dokumentarne mreže. Više informacija o programu i online ulaznice na www.beldocs.rs.

Četiri nagrade za “Strahinju Banovića” u Los Anđelesu

Na upravo završenom 17. Festivalu filmova Jugoistočne Evrope (SEEfest) u Los Anđelesu film „Strahinja Banović“ u režiji Stefana Arsenijevića osvojio je četiri nagrade.

Glavni festivalski žiri nagradio je film Specijalnim priznanjem, Udruženje “Film bez granica” dodelilo je „Strahinji“ Nagradu MOZAIK Bridging The Borders, a film je osvojio i nagradu publike.

Arsenijevićevom filmu pripalo je i novoustanovljeno priznanje BARCO Tech Prize koju tehnološki gigant Barco, specijalizovan za digitalnu filmsku sliku i laserske tehnologije, dodeljuje u uslugama.

„Žao mi je što zbog obaveza nisam mogao da prisustvujem Festivalu. Do mene su dolazili glasovi o odličnom prijemu našeg filma, javljali su se novinari za intervjue, ali ovoliki broj nagrada me je zatekao i prijatno iznenadio. Meni, naravno, najviše znači nagrada publike. Srećan sam što naš film uspeva da izazove emocije u svim krajevima sveta, pa i u centru američke filmske industrije“, izjavio je reditelj Stefan Arsenijević povodom ovih nagrada.

Zbog velikog interesovanja, „Strahinja Banović“ je imao i dodatnu projekciju poslednje večeri festivala. 

Ove godine, festival je predstavio 63 filma u različitim takmičarskim programima, što je najveći broj do sada. Misija festivala je da prezentuje filmsko stvaralaštvo i kulturu Jugoistočne Evrope američkoj publici i holivudskoj industriji. Brojne projekcije pratile su diskusije, okrugli stolovi i radionice.

„Strahinja Banović“ je prošle nedelje osvojio Specijalno priznanje žirija i u Nemačkoj, na 22. Festivalu Centralno i istočnoevropskog filma goEast u Visbadenu.  

Film Stefana Arsenijevića je do sada učestvovao i na još preko 20 filmskih festivala, među kojima su bili i prestižni festivali u Pinđau, Kairu, Sevilji, Monpeljeu, Solunu, Haifi, Trstu i drugim gradovima širom sveta, a do sada je osvojio ukupno 16 festivalskih priznanja.

Film „Strahinja Banović“ po scenariju Stefana Arsenijevića, Bojana Vuletića i Nikole Dikrea (Nicolas Ducray) je nastao u produkciji srpske filmske kompanije Art & Popcorn, odnosno Miroslava Mogorovića kao glavnog producenta. Koproducenti su Surprise Alley (Francuska), Les Films Fauves (Luksemburg), Artbox Production House (Litvanija) i Chouchkov brothers (Bugarska) i pridruženi koproducenti Cinnamon Films. Film međunarodno distribuira beogradska kompanija Soul Food Films and Distribution, a srpski distributer je MCF MegaCom Films.

Film su podržali Filmski centar Srbije, Fond Saveta Evrope – Eurimaž, Filmski fond Luksemburg, Francuski nacionalni centar za film, Bugarski nacionalni filmski centar, Litvanski filmski centar,  Kreativna Evropa – MEDIA i Vlada Republike Srbije.

Važno priznanje za ekipu filma “Nečista krv – Greh predaka” u Vranju

Foto: Nemanja Todorović

Autorski tim produkcijske kuće “This and That”, čiji su osnivači producentkinja Snežana van Hauvelingen i reditelj Goran Stanković, ovogodišnji je dobitnik Godišnjeg priznanja portala “Slobodna reč” iz Vranja, zbog izuzetnog profesionalnog doprinosa i ličnog zalaganja tokom rada na najnovijoj ekranizaciji dela Borisava Stankovića – filmu Milutina Petrovića “Nečista krv – Greh predaka” i istoimenoj seriji koja je emitovana na prvom programu Radio-televizije Srbije. Projekat “Nečista krv” je Vranje i večnog ambasadora grada Boru Stankovića vratio na kulturnu mapu zemlje, regiona i sveta, i umnogome doprineo promociji kulturno-istorijskog nasleđa ovog kraja, kako se navodi u obrazloženju nagrade.

Film “Nečista krv – Greh predaka” premijerno je prikazan prošle godine na Festivalu evropskog filma Palić gde je osvojio nagradu publike, a osvojio je i nagradu za najbolji scenario na 45. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji, kao i niz drugih priznanja na festivalima u zemlji.

Film ”Nečista krv – Greh predaka” postao je dostupan i na svetski priznatoj i renomiranoj VOD platformi Netfliks 17. januara 2022. godine čime je postao prvi film na srpskom jeziku koji se našao na ovoj mreži. Uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, za ovaj film će biti dostupni titlovi i za mađarski, češki, poljski, rumunski i bugarski jezik, pored srpskog, engleskog i turskog koji su već dostupni na Netfliksu.

Film ”Nečista krv-greh predaka” je između ostalih podržalo i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije preko Filmskog centra Srbije i konkursa za filmove sa temom od nacionalnog značaja, Media Kreativna Evropa i Delegacija EU u Srbiji, a TV serija je svoju premijeru imala na Radio-televiziji Srbije u decembru prošle i januaru 2022. godine.

Radnja filma “Nečista krv – Greh predaka” se dešava pre Sofkinog rođenja i prati priču o njenom dedi Hadži Trifunu, uglednom srpskom trgovcu, koji pokušava da očuva mir sa turskim vlastima, ali i održi svoj ugled i uticaj u Vranju, važnoj turskoj varošici u blizini granice sa oslobođenom Srbijom. Uloge tumače Dragan Bjelogrlić, Anđela Jovanović, Katarina Radivojević, Feđa Štukan, Tim Sejfi, Nela Mihailović, Marko Grabež, Aleksandar Ristoski, Nedim Nezirović, Dejan Bućin, Teodora Dragićević, MIlica Gojković i Vaja Dujović. Film je rađen po scenariju Vojislava Nanovića, koji je adaptirala Milena Marković.

Nagrada žirija za najbolji film Luki Papiću za „Bez“ na 51. Festivalu Visions du Réel u Nionu

Foto: Ranč production, stilovi iz filma

Iz Niona u Švajcarskoj stigla nam je vest da je Međunarodnom takmčarskom programu srednjemetražnih i kratkometražnih ostvarenja 51. izdanja Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Visions du Réel Nagradu žirija za najbolji film tog metra osvojilo srpsko ostvarenje „Bez“ (Without) autora Luke Papića. Pomenuti Papićev film nastao je uz podršku i Filmskog centra Srbije i programa MEDIA – Kreativna Evropa. U pitanju je bila svetska premijera filma „Bez“, a festival u Nionu svakako spada u sam vrh festivala tog tipa na tlu čitave Evrope.

Beogradski slikar Aleksandar Denić, u potrazi za svojim izgubljenim psom, vodi nas na putovanje kroz njegovu viziju Srbije, zemlje u konstantnoj tranziciji, gde se prošlost i sadašnjost stalno sudaraju, crkve dižu pored komunističkih spomenika, a  jeftini stambeni blokovi niču na drevnim ruševinama. Lutajući  tim fragmentima stvarnosti, čini se da i Aleksandar i Srbija traže svoj identitet.

O ovom svom filmu Luka Papić nam je pojasnio sledeće: „Imao sam nacrt za scenario o slikaru koji noći provodi tražeći svog izgubljenog psa i jedini je lik u filmu bez psa – svi ljudi koje sreće imaju bar jednog, a dane ispunjava slikajući pejzaže oko nedovršenih crkava u okolini Beograda, putujući sa platnom kao slikari iz devetnaestog veka.  Onda sam predložio Deniću da on igra glavnu ulogu, da ga iskoristimo kao tog lika, uzimajući neke autentične elemente iz njegovog života, a druge falsifikujući slično kao što on to radi na svojim slikama. Denić je to vrlo rado prihvatio, Đorđe Branković je pristao da glumi njegovog prijatelja, pomoćnika u potrazi, pronašli smo likove koji su bili voljni da podele svoje autentične priče o psima i počeli smo da snimamo.“

Protagonisti su: Aleksandar Denić (slikar) i Đorđe Branković (Zoki).

Autorska ekipu čine: Luka Papić (scenario, režija, kamera), Srđa Vučo (scenario, produkcija), Jelena Maksimović (montaža), Jakov Munižaba (zvuk), Branislav Jovančević (muzika), Dimitrije Stojanović, Dušan Šaponja (glasovi pasa), Branka Majstorović (asistentkinja režije).

Film je nastao pod okriljem producentske kuće Ranč production, dok su koproducenti kuće Non-aligned Films i Cinnerent. Film traje 63 minuta.

Trejler:  https://www.youtube.com/watch?v=-0Y-njgMEwE&feature=emb_imp_woyt

Добитница награде Биљана Јовановић за 2021. годину

САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА

ЗА НАГРАДУ БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ ЗА 2021. ГОДИНУ

          На конкурс за Награду БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ за 2021. коју додељује Српско књижевно друштво, конкурисало је 220 наслова најразличитијих жанрова. У шири избор уврштено је двадесет наслова, а у ужи следећих пет:

Бора Ћосић, Без, Лом, Београд, 2021.

Давид Албахари, Поговор, Чаробна књига, Београд, 2021.

Марија Караклајић, Лице од стакла, Архипелаг, Београд, 2021.

Милкица Милетић: Менует у шејтановим папучама, Дерета, Београд, 2021.

Златко Паковић, Јеретичка литургија, Zepter Book World, Београд, 2021.

На седници одржаној 04. априла 2022, жири Награде БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ, у саставу Драган Бошковић (председник), Ана Стишовић Миловановић и Тијана Матијевић, једногласно је донео одлуку да се Награда БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ за 2021. годину додели књизи:

ЛИЦЕ ОД СТАКЛА

МАРИЈЕ КАРАКЛАЈИЋ

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Испитујући границе жанра и драмског писма, Лице од стакла Марије Караклајић је више од књиге драмских текстова. А то више је смештено у сам догађај писања, јер њени драмски текстови као да се исписују изван себе самих, света и нас, у тескобним имагинативним просторима онога „преко“. Од условно речено историјског „драмолета“, до провокативних монолошких медитација, од „сабраног“ до „растреситог“ солилоквија, или од психопоетизованог драмског текста до егзистенцијалистичког трилера, Лице од стакла захтева исто тако „помереног“ читаоца да крене у ове, условно говорећи, драме без лица и то као психопатолошки одраз савременог друштва без лица.  

Дифузне жанровске структуре ‒ „унутрашња драма“, драма „тока свести“, монодрама, неоекспресионистичка драма, драма без лица, или како је већ одређено: антимилитаристичка драма ‒ обликоване су ауторкином потпуном компетенцијом над драмском тензијом и поетиком, интертекстом и смислом. Лице од стакла јесте трагање не само за егзистенцијалним збивањем човека колико трагање за обликом збивања идентитета човека и света. И, даље, ова књига Марије Караклајић – састављена од пет драмских комада: Fausse attaque, mal parer, Млечни зуб земље, Лице од стакла, Кућа с три руке и Pars hostilis – као да нам наговештава нешто друго: да нам се ипак не догађа крај света него крај људских бића. Као стилски усавршени књижевни текстови, ове драме кодирају, антиципирају и производе нове позоришне стварности. У полифоно-парадоксалној игри означавања, у преплитању ероса и насиља или полемичкoм извртању традиције, игри модерног и „класичног“, Лица од стакла нас постављају у просторе истински авангардне и антидогматске уметничке праксе. Праксе која непоновљиво чува – иако, нагласили смо, у моменту његовог дефинитивног нестанка – човека, или можда постчовека као сцене на којој се догађа сећање на човека. Није ли то смештено између следећих реченица, реплика, из два различита текста Марије Карклајић:

Тамо је стајао, у углу.

Ко?

Штап за ходање којим си ме ударао, по глави и леђима.

*

Млади војник никада неће утрчати на сцену. И тако је спасен један живот.

Да није, дакле, никада изашао на историјску сцену, човек би био спасен! – добацује нам Марија Караклајић.

Препознавши далекосежност свих поетичких, смисаоних и жанровских померања која носи Лице од стакла Марије Карклајић, жири је једногласно стао уз ову књигу: уз једну, дакле, актуелну и зато ризичну вредност. И то не само зато што својим жанровским идентитетом кореспондира са драмским стваралаштвом Биљане Јовановић. Нити само зато што је ово први пут да се НАГРАДА БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ додељује за драму. Нити само зато што ауторка проницљиво акцентује проблеме, без вредносних судова, без арбитрирања и, наравно, без дефинитивних одговора. Можда пре зато што је, изборивши се са изазовима писања, књижевне традиције, предрасудама језика и жанра, Марија Караклајић храбро одвојила своју имагинарну и поетичку територију. Отворену, самосвесну, а самим тим немогућу, која чува човека кога више нема, чува драмско стваралаштво кога једва да има. Чува свакога од нас у свом јунаку: Незнанцу.

У Београду, 04. априла 2022. године

____________________________

Драган Бошковић (председник)

____________________________

Ана Стишовић Миловановић

____________________________

Тијана Матијевић

Белешка о добитници

Марија Караклајић, рођена 1978. године у Крагујевцу, дипломирала је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду 2002. године. Као стипендисткиња ДААДа, завршила је 2007. двогодишње мастер студије драматургије на Универзитету „Јохан Волфганг Гете“ у Франкфурту, код ХансТиса Лемана. 

Од 2001. године ради као слободна драматуршкиња у Србији, Немачкој, Аустрији, Швајцарској, Холандији, Словенији и Хрватској. Сарађивала је с бројним институционалним позориштима и фестивалима међу којима су: Народно позориште у Београду, Атеље 212, Битеф театар, Rezidencteatar Minhen, Nacionalteatar Manhajm, Štatsšaušpil Drezden, Dizeldorfer šaušpilhaus, Šaušpilhaus Grac, Lucerner teatar, Het vem teatar, Slovensko narodno gledališče Maribor, Salcburger festšpile, Festival beluar bolverk internacional, Dubrovačke lјetne igre. Током позоришне сезоне 2003/04. била је координаторка програма за развој драмског текста у оквиру пројекта „Нова драма“ у Народном позоришту у Београду, а 2012/13. драматуршкиња Малог позоришта „Душко Радовић“.

Ради за Фондацију „С. Фишер“ из Берлина и преводи с немачког језика.

Драме: „Fausse attaque, mal paré“ (2000), „Млечни зуб земље“ (2002), „Лице од стакла“ (2005), „Кућа с три руке“ (2011), „Pars hostilis“ (2016). Њене драме извођене су у Србији, Немачкој и Швајцарској. Преведене су на немачки, енглески, пољски, италијански и румунски језик и објављене у домаћим и страним часописима и антологијама драма.

Добитница је награде за драмско стваралаштво „Борислав Михајловић Михиз“ за 2007. годину.

O ovogodišnjoj dodeli nagrade „Ljubiša Rajić”

Ovogodišnja dobitnica nagrade „Ljubiša Rajić” za najbolji prevod u 2021. godini je Nađa Parandilović za prevod knjige „Kaštanka” Antona Pavloviča Čehova, u izdanju izdavačke kuće Darma Books.

Svečana dodela biće upriličena 4. aprila na dan studenata i dan rođenja profesora Ljubiše Rajića, u 18 časova u prostorijama Udruženja prevodilaca Srbije.

Nagrada je ustanovljena 2013. godine u čast profesoru Filološkog fakulteta, osnivaču Katedre za skandinavistiku i članu Akademije nauka Norveške. Nagrada se dodeljuje svake dve godine za najbolji prvi prevod.

Nađa Parandilović je izdavačica i urednica u IK Darma Books. Diplomirala je i masterirala na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Predsednik žirija je Radoš Kosović, prevodilac sa norveškog i danskog jezika.

Dve nagrade za “Strahinju Banovića“ u Parizu

Foto sa dodele nagrada: Adriana Matla Montoya

Na sinoć završenom Festivalu evropskog filma u Parizu (Festival L’Europe autour de l’Europe) film Stefana Arsenijevića “Strahinja Banović” osvojio je dve nagrade: specijalno priznanje glavnog žirija i nagradu LUNA za najbolji film, koju dodeljuje mladi žiri. Ceremoniji je prisustvovao glavni glumac Ibrahim Koma koji je primio nagrade u ime ekipe.

U svom obrazloženju, mladi žiri je naveo: „Posebno ističemo impresivnu originalnost filma. Reditelj nikad ne koristi uobičajena sredstva i nikada ne upada u patetiku, što bi bilo lako, imajući u vidu temu. Njegov postupak, blizak naturalizmu, pokušava da pronađe istinu između globalnog dešavanja migrantske krize i intimne ljubavne drame. Film postiže čak i veći zamah, osavremenjavajući srpsku srednjovekovnu pesmu „Banović Strahinja“, putujući na taj način i kroz vreme, dok se Strahinja kreće kroz prostor. Ukorenjena istovremeno u realnosti i epu, tako nam se otvara iskrena, tragična i snažna ljubavna priča koju toliko sugestivno i zaokruženo nose glavni glumci, da uspevaju da učine da zaboravimo da su glumci. Svi ovi kvaliteti čine „Strahinju Banovića“ važnim delom, humanim i snažnim.“    

Podsećamo, film je imao svetsku premijeru na 55. Međunarodnom filmskom festivalu u Karlovim Varima, gde je osvojio čak pet nagrada, uključujući i glavnu nagradu, Gran-pri Kristalni globus za najbolji film. Ovo je prvi put u ovom veku da je srpski film trijumfovao u glavnom takmičarskom programu na nekom od svetskih festivala najvažnije A kategorije. Takođe, “Strahinja Banović” je do sada učestvovao i na još preko 20 filmskih festivala, među kojima su bili i prestižni festivali u Pinđau, Kairu, Sevilji, Monpeljeu, Solunu, Haifi, Trstu i drugim gradovima širom sveta, a do sada je osvojio ukupno 11 festivalskih nagrada.

Film su podržali Filmski centar Srbije, Fond Saveta Evrope – Eurimaž, Filmski fond Luksemburg, Francuski nacionalni centar za film, Bugarski nacionalni filmski centar, Litvanski filmski centar,  Kreativna Evropa – MEDIA i Vlada Republike Srbije.

DOBITNIK NAGRADE „DUŠAN VASILJEV“ ZA 2021. GODINU

Na konferenciji za medije održanoj u petak, 25. 3. 2022. godine, u prostorijama G Kikinda, žiri za dodelu književne nagrade Dušan Vasiljev objavio je da će priznanje za 2021. godinu, plaketa kao i novčani iznos, pripasti Lazaru Pavloviću za knjigu priča Priče o Adamu („PPM Enklava“). Žiri je odluku doneo većinom glasova. U konkurenciji  se našao 181 naslov, a u najužem izboru, pored nagrađene knjige, našli su se i romani Ilije Đurovića Sampas („Treći trg“), Noćna projekcija Ota Horvata(„Akademska knjiga“) i  Tonemo Dubravke Rebić, te knjige poezije Afera: štampanja, štampanja Vuka Vučkovića („Književna radionica Rašić“), Gledaj, vraćaju se Jelice Kiso („Presing“), kao i Igra makazama Marije Vujošević („Treći trg“).

U obrazloženju žirija u sastavu Dunja Ilić, Ivan Radosavljević i Srđan Srdić, naglašava se da nagrađena knjiga predstavlja izraz pasivnosti, očaja, ali i revolta jedne nove generacije, one koja dolazi čitav vek iza Dušana Vasiljeva, a koja mu u velikoj meri duguje, ali i nalikuje njegovoj generaciji po svojoj izgubljenosti. Pošto je nedovoljno poznato da je Vasiljev, prevashodno pesnik, bio i autor određenog broja izrazito socijalno angažovanih priča, onih koje kritički promišljaju društvenu stvarnost, Priče o Adamu Lazara Pavlovića mogle bi da predstavljaju povod za novo čitanje i vrednovanje Vasiljevljeve proze. Pavlovićeva knjiga, iako debitantska, jeste plod ozbiljnog rada i promišljanja, na tragu najboljih tradicija anglosaksonske proze, pre svega one iz druge polovine dvadesetog veka, stilistički i strukturalno superiorna, i kao takva predstavlja momenat afirmacije inače zapostavljenog žanra kratke priče. Članovi žirija iskazuju veliko zadovoljstvo činjenicom da je laureat jedan od najmlađih autora u dosadašnjoj istoriji nagrade, kao i da će mu ovo priznanje dobijeno u nimalo zanemarljivoj konkurenciji predstavljati podstrek za dalji rad i sve intenzivnije prisustvo u savremenoj srpskoj literaturi.

Književnu nagradu Dušan Vasiljev na godišnjem nivou dodeljuje G Kikinda u znak promocije savremene srpske književnosti, kao i simbol sećanja na velikog kikindskog i srpskog ekspresionističkog pesnika.  

Filmu “Strahinja Banović” Stefana Arsenijevića nagrada za najbolji scenario na festivalu u Belgiji

Foto: Promo

Na upravo završenom 37. Međunarodnom filmskom festivalu u Monsu u Belgiji, nagrada za najbolji scenario pripala je Stefanu Arsenijeviću, Bojanu Vuletiću i Nikoli Dikreju za film “Strahinja Banović”. Predsednik žirija bio je čuveni reditelj Majkl Redford, autor kultnih ostvarenja “Il Postino” i “1984”. Na ceremoniji zatvaranja, nagradu je u ime laureata primio scenarista Nikola Dikrej.

 “Posebno sam srećan zbog ove nagrade, jer znači da je naš scenaristički eksperiment spajanja dva naoko sasvim različita sveta, tradicionalnog srpskog i savremenog migrantskog, uspeo. Dodatno sam počastvovan što je predsednik žirija reditelj čije filmove veoma volim”, izjavio je Stefan Arsenijević, koji je zajedno sa glumcem Ibrahimom Komom i producentom Žilom Šanijelom prisustvovao projekciji filma koja je ujedno bila i belgijska premijera.

Nikola Dikrej, jedan od trojice scenarista, povodom priznanja je rekao: “Ovo je prva filmska nagrada koju sam ikada dobio i jako mi znači. Izuzetno sam srećan što je delim sa Stefanom i Bojanom, sa kojima sam zaista uživao u radu i izgradio veliko prijateljstvo. Za nagradu su zaslužni i mnogobrojni migranti koji su podelili sa nama svoje životne priče. Na tom ukazanom poverenju smo im beskrajno zahvalni.”

“Strahinja Banović” je moderna adaptacija čuvene srpske epske pesme, smeštena u savremeni kontekst migrantske krize. Film je imao svetsku premijeru na 55. Međunarodnom filmskom festivalu u Karlovim Varima, gde je osvojio čak pet nagrada, uključujući i glavnu nagradu, Gran-pri Kristalni globus za najbolji film. Ovo je prvi put u ovom veku da je srpski film trijumfovao u glavnom takmičarskom programu na nekom od svetskih festivala najvažnije A kategorije. Takođe, “Strahinja Banović” je do sada učestvovao i na još 20 filmskih festivala, među kojima su bili i prestižni festivali u Pinđau, Kairu, Sevilji, Monpeljeu, Solunu, Haifi, Trstu i drugim gradovima širom sveta.

Film su podržali Filmski centar Srbije, Fond Saveta Evrope – Eurimaž, Filmski fond Luksemburg, Francuski nacionalni centar za film, Bugarski nacionalni filmski centar, Litvanski filmski centar,  Kreativna Evropa – MEDIA i Vlada Republike Srbije.

Stefan Arsenijević: Čast mi je što je “Strahinji Banoviću” pripala nagrada koja nosi ime osnivača FEST-a

Foto: Dušan Milenković

Žiri za dodelu „Politikine“ nagrade „Milutin Čolić“ jednoglasno je odlučio da priznanje za najbolji većinski srpski film u programima 50. FEST-a pripadne reditelju Stefanu Arsenijeviću za film “Strahinja Banović”. U obrazloženju stoji da je nagrada dodeljena “za izvanrednu glumačku izvedbu, vizuelnu atmosferu filmskih slika visokog evropskog standarda i za rediteljsko umeće s kojim je jedna od važnih tema našeg kontinenta spojena sa minijaturnom ljubavnom pričom koja je poprimila epske razmere”.

Stefan Arsenijević, reditelj filma, povodom ove nagrade je izjavio: “Uvek je značajno i posebno emotivno kada dobijete priznanje za svoj rad u zemlji u kojoj živite. Osećam veliku čast što je baš u godini velikog jubileja našem filmu pripala nagrada koja nosi ime osnivača FEST-a Milutina Čolića. Posebno mi je značajno što su u žiriju bili kritičarka „Politike“ Dubravka Lakić i dvojica mojih kolega, Miloš Avramović i Nemanja Ćeranić. Hvala!”.

Zbog velikog interesovanja publike, film „Strahinja Banović“ biće još jednom prikazan u velikoj sali  Kombank Dvorane večeras, 7. marta u 20 časova.

Srpska premijera filma “Strahinja Banović” održana je 25. februara u Kombank dvorani na otvaranju jubilarnog 50. FEST-a. Ovo ostvarenje će se prikazivati u nekoliko evropskih zemalja, SAD, Kanadi i u karipskim zemljama, a početak bioskopske distribucije u Srbiji najavljen je za septembar ove godine, nakon prikazivanja na letnjim filmskim festivalima.

 “Strahinja Banović” je imao svetsku premijeru na 55. Međunarodnom filmskom festivalu u Karlovim Varima, gde je osvojio čak pet nagrada, uključujući i glavnu nagradu, Gran-pri Kristalni globus za najbolji film. Ovo je prvi put u ovom veku da je srpski film trijumfovao u glavnom takmičarskom programu na nekom od svetskih festivala najvažnije A kategorije.

“Strahinja Banović” je do sada učestvovao i na još 20 filmskih festivala, među kojima su bili i prestižni festivali u Pinđau, Kairu, Sevilji, Monpeljeu, Solunu, Haifi, Trstu i drugim gradovima širom sveta.

Film „Strahinja Banović“ po scenariju Stefana Arsenijevića, Bojana Vuletića i Nikole Dikrea (Nicolas Ducray) je nastao u produkciji srpske filmske kompanije Art & Popcorn, odnosno Miroslava Mogorovića kao glavnog producenta. Koproducenti su Surprise Alley (Francuska), Les Films Fauves (Luksemburg), Artbox Production House (Litvanija) i Chouchkov brothers (Bugarska) i pridruženi koproducenti Cinnamon Films. Film međunarodno distribuira beogradska kompanija Soul Food Films and Distribution, a srpski distributer je MCF MegaCom Films.

Film su podržali Filmski centar Srbije, Fond Saveta Evrope – Eurimaž, Filmski fond Luksemburg, Francuski nacionalni centar za film, Bugarski nacionalni filmski centar, Litvanski filmski centar,  Kreativna Evropa – MEDIA i Vlada Republike Srbije.

Beti Đorđević – dobitnica Nagrade Nišvila za životno delo

fotografija: Miki Veličkovic

Beti Đorđević – pevačica raskošnog glasa i istančanog osećaja za džez interpretaciju – ovogodišnja je dobitnica Nagrade Nišville jazz festival za životno delo. Nagrada će joj biti uručena 10. avgusta, a publici festivala predstaviće se na otvaranju Nišvilla, 11. avgusta kada će izvesti nekoliko numera uz pratnju Nišville big banda.

 Dosadašnju karijeru Beti Đorđević – dugu pet decenija – obeležilo je nekoliko velikoh hitova iz zlatnog doba jugoslovenske zabavne muzike tokom sedamdesetih, kada je sarađivala sa vrhunskim kompozitorima i aranžerima, ali i nepristajanje na bilo kave kompromise, odnosno, kategorično odbijanje da se zarad održavanja popularnosti prikloni trendovima sumnjivog umetničkog kvaliteta. Umesto snimanja novih pesama, velikih koncerata i gostovanja na televizijima, a sve to sa muzikom koju kako sama kaže “ne oseća i lično ne prihvata”  – odabrala je da za probranu publiku u klubovima izvodi džez i soul program –  i upravo to joj je donelo takoreći kultni status kod poštovaoca kvalitetne muzike. Jer svako ko je makar jednom uživo čuo Beti Đorđević, mora se saglasiti da je reč o jednom od najboljih interpretatora džeza na ovim prostorima svih vremena.

 Rođena je 1946. godine u Kumanovu, a od svoje petnaeste godine živi u Beogradu, gde je završila i srednju muzičku školu. Na muzičku scenu scenu kročila je krajem šezdesetih kao članica grupe pevača i gitariste Slobodana Boba Đorđevića – koji joj postaje i suprug. Kao što je to  bio slučaj i sa neki  drugim značajnim srpskim instrumentalistima i pevačima, uz grupu Boba Đorđevića se “kalila” izvodeći džez i soul na nastupima u američkim klubovima u tadašnjoj Zapadnoj Nemačkoj. Domaća muzička javnost upoznala ju je na nastupima istog orkestra u beogradskom hotelu “Jugoslavija”. Osim “obične” publike koja je zbog Beti tamo dolazaila iz večeri u veče –  slušali su je i ljudi iz diplomatskog kora, značajni domaći i strani umetnici – gosti Beograda, pa su tako njeni nastupi u ovom hotelu postali praktično obavezna destinacija u obilasku Beograda. Legenda kaže da je na njihov nastup jedne večeri posle svog koncerta svratila i čuvena Ela Ficdžerald – i ostala tamo cele noći.   Čuli su je, međutim i značajni autori sa tadašnje jugoslovenske zabavnomuzičke scene, koji su (što se tada podrazumevalo) po pravilu imali i značajan džez “berkgraund”. S obzirom da tada (a na žalost ni sada) u Jugoslaviji nije bilo tržišta za džez izdanja kompozitori aranžeri I tekstopisci kao što su Aleksandar Korać, Zvonimir Skerl, Boba Stefanović, a nešto kasnije i Enco Lesić, Dejan Petković, Slobodan Marković, Vedran Božić, Marina Tucaković, Bora Đorđević…. počinju da specijalno za nju pišu i aranžiraju – u potpunosti poštujući njen džez i soul senzibilitet. Među tim pesmama posebno se izdvajaju “Kraj moje tuge” i “Počnimo ljubav ispočetka” koju je izvela na Beogradskom proleću 1976. godine. Nastupala je na skoro svim značajnim festivalima onog vremena ( Opatija, Split, Hit parada…) u početku sa svojim suprugom Bobom Đorđevićem, a kasnije solo. U vokalnoj postavi snova – sa Biserom Veletanlić, Nadom Knežević i Bobom Stefanovićem snimila je pesme „Dan ljubavi“ i „Ostavi sve“ koje su kao singl objavljene na etiketi PGP RTB. Sa ekipom jugoslevonskih umetnika (među kojima je tada bila i mlada Zvezda u usponu Oliver Dragojević) tri puta je sa ogromnim uspehom gostovala u SSSR-u. Objavila je desetak singlova, dva albuma i jedan kompilacijski album.

Kada su muzički trendovi počeli da se menjaju, iako je imala mnogo ponuda da se oproba u “sumnjvom” popu, pa čak i novokomponavanoj narodnoj muzici, Beti se tiho “povukla u ilegalu”, povremeno nastupajuću u klubovima – izvodeći džez i soul standarde. Pažnju šire javnosti je ponovo dobila učešćem u emisiji RTS-a “Ja mogu sve”, gde je upoznala Ramba Amadesusa, koji specijalno zbog nje i za nju piše pesmu “Nema te” koju su zajedno izveli na Beoviziji 2018. godine. Velikim koncertom u beogragradskoj “Kombak” dvorani, Beti Đorđević je nedavno obeleželila pet decenija na sceni, a prilika da još veći auditorijum čuje kako ona izvodi neke od svojih hitova ali i džez standarde – biće 11. avgusta na Nišvilu 2022.

Linkovi za youtube klipove

All of me

Počnimo ljubav iz početka

Nema te (Beovizija 2018 – sa Rambom Amadeusom)

O Mladosti

NAGRADA „DUŠAN VASILJEV“ ZA 2021, UŽI IZBOR

Dušan Vasiljev

Žiri za dodelu književne nagrade Dušan Vasiljev za 2021. godinu proglasio je uži izbor koji obuhvata sedam naslova. Na spisku se nalaze romani Sampas Ilije Đurovića (Treći trg), Noćna projekcija Ota Horvata (Akademska knjiga) i Tonemo Dubravke Rebić (Prometej),  zbirke poezije Afera: štampanja, štampanja Vuka Vučkovića (Književna radionica Rašić), Gledaj, vraćaju se Jelice Kiso (Presing), Igra makazama Marije Vujošević(Treći trg), kao i zbirka priča Priče o Adamu Lazara Pavlovića (PPM Enklava).

            U konkurenciji za nagradu Dušan Vasiljev za 2021. godinu našlo se 181 delo, a žiri će odluku o laureatu saopštiti, 27. 3. 2022.

Dodeljene nagrade Neki rok 2021. za rok muziku

I ove godine Asocijacija NEKI ROK nastavlja sa dodelom nagrada uspešnim pojedincima i bendovima u oblasti kulture i muzike.  

„U skladu sa simbolom Asocijacije NEKI ROK, palac podignut na gore, koji na prvom mestu označava gest kojim se daje podrška, ali označava i palac na gore za pozitivne životne i društvene vrednosti. Neki rok u tom smislu označava rock muziku, ali i nedefinisano vreme što život i jeste”– rekao nam je osnivač asocijacije Goran Šobić Sirano.

Članovi Asocijacije NEKI ROK su i u 2021. godini odlučili da nagrade one koji istrajavaju u stvaralaštvu. Nagrade su podeljene u sedam kategorija.

A dobitnici nagrada su:

Album godine: BES, za album „Periferija ljudskosti“

Spot godine: Repetitor, za spot „Kroz vetar“

Pesma godine: Zaradsutra, za pesmu „Vidim“

Knjiga godine: Igor Marojević, za knjigu „Ostaci sveta“

https://dereta.rs/p/11220/Ostaci-sveta

Izdavač godine: PGP-RTS

Koncert godine: Riblja Čorba, Tašmajdan, za „Koncert u čast Miši Aleksiću“

Ukupni doprinos rock’n’roll kulturi: Saša Gočanin, izdavač

Izdavačke kuće su značajna karika u lancu muzičke industrije pa je PGP-RTS istaknut kao izdavač ove godine, prvenstveno zbog boks seta povodom pedesetogodišnjice  „YU grupe” ali i zbog izdavanja albuma mladih bendova „Dram” i „Underforce”. U izboru za knjigu godine učestvuju knjige i autori koji imaju veze sa rok muzikom. Igor Marojević je ove godine za roman „Ostaci sveta“ već dobio dve značajne nagrade, nagradu Grada Beograda i nagradu „Meša Selimović“. Koncert Riblje Čorbe na Tašmajdanu ima posebnu emotivnu vrednost, posvećen je Miši Aleksiću, pa je ova plaketa indirektno dodeljena posthumno i Miši. Nagradu u ime Riblje Čorbe je primila Mišina ćerka Mina Aleksić. Nagradu za ukupan doprinos rock’n’roll kulturi smo posthumno dodelili Saši Gočaninu, vlasniku izdavačke kuće „Take it or leave it“ za životno delo kao izdavaču, novinaru, menadžeru i producentu. Nagradu za Sašu Gočanina primio je Miroslav Stašić u ime Zavičajnog odeljenja Narodne biblioteke „dr. Dušan Radić“ u Vrnjačkoj Banji.

„Pored muzičke zaostavštine koja se redovno emituje i sluša potrebno je stvarati novu muziku koja će obeležiti aktuelno vreme. Nagradili smo one koji se trude da uvek iznova kažu i naprave novo delo, koji će se boriti da ono ostane zapamćeno u vremenu i bude značajno nekim novim generacijama. Stoga sa ponosom ističemo bendove BES, Repetitor i Zaradsutra kao nosioce ovogodišnjih nagrada.“ – dodao  je Goran Šobić Sirano.

Asocijacija NEKI ROK se od 2001. godine bavi očuvanjem i promocijom rock’n’roll-a, kulture, umetnosti i sporta. Za 20 godina postojanja aktivno su pratili domaću rock scenu koja stvara autorsku muziku, bili su podrška u razvoju mladih muzičara i demo bendova, promovisali su kulturu ponašanja i scenskog nastupa kao i sve pojedinačne uspehe koji su doveli do unapređenja domaće kulturne scene.

Na sajtu asocijacije, www.nekirok.com, možete pronaći sve o asocijacijaciji i njenim aktivnostima i saradnji. Sajt je ujedno i rock portal na kojem ćete lako ispratiti najave koncerata, novitete, spotove, albume, recenzije, foto izveštaje, festivale, top listu i razne interesantne vesti o domaćem rock’n’roll-u.

#PalacNaGore za sve buduće uspehe!

Filmu „Mrak“ nagrada publike na festivalu u Trstu; specijalna priznanje za „Kelte“ i „Strahinu Banovića“

Slavko Štimac i Danica Čurčić u Mraku: Kiril Prodanov

U toku je 33. Filmski festival u Trstu, u čijoj žiži su i dalje kinematografije država na tlu Centralne i Istočne Evrope, a sada su poznati i dobitnici većine festivalskih odličja. Nagradu publike osvojio je srpski dugometražni igrani film „Mrak“ scenariste i reditelja Dušana Milića; „Mraku“, čiji je nastanak podržao i Filmski centar Srbije, to je bilo prvo festivalsko učešće. U programu dugometražnih filmova specijalnim priznanjima nagrađena su dva srpska filma, takođe nastala uz podršku FCS-a; u pitanju su filmovi „Kelti“ Milice Tomović i „Strahinja Banović“ Stefana Arsenijevića.

A ovih je dana obelodanjeno da je takođe u Trstu rediteljka Milica Tomović ovenčana je nagradom CEI Award upravo za film „Kelti“. Ovu nagradu daje Asocijacija Alpe Adria rediteljima iz zemalja CEI (Centralno-evropske inicijative), a prethodni dobitnici ovog odličja iz naše zemlje bili su reditelji Dragan Nikolić, Želimir Žilnik i Srdan Golubović.

Radnja psihološkog trilera „Mrak“ se dešava u vreme Martovskog pogroma na Kosovu i Metohiji, nakon Uskrsa 2004. godine. Film obrađuje temu života u stalnom strahu srpske devojčice Milice koja, nakon što su joj otac i ujak nestali, ostaje sama sa majkom i dedom u sablasnoj kući. Porodicu čuvaju prijateljski nastrojeni pripadnici italijanskog KFOR-a čija prekomanda, ipak, menja sve…

Autorsku ekipu filma čine scenarista i reditelj Dušan Milić, direktor fotografije Kiril Prodanov, scenograf Milenko Jeremić, kostimografkinja Lidija Jovanović, montažer Janis Halkijadakis i kompozitor Kristijan Ejdnes Andersen (čest saradnik Larsa fon Trira i Nikolasa Vindinga Refna)…  U „Mraku“ glume Danica Ćurčić, Slavko Štimac, Miona Ilov, kao i Flavio Parenti, Ivan Zerbinati, Nikola Kent, Daren Peti, Nikola Rakočević, Slaviša Čurović, Slađana Bukejlović…

Strahinja Banović je moderna adaptacija čuvene narodne epske pesme smeštena u savremeni kontekst izbegličke krize. Glavni junak je mladi migrant iz Afrike koji, u želji da se što bolje uklopi u novu sredinu, uzima srpsko ime Strahinja. Strahinja sa svojom ženom Ababuo živi u izbegličkom kampu u Krnjači, dok novi talas izbeglica iz Sirije, među kojima je i harizmatični Ali, ne unese nemir u njihov život…

Režiju filma potpisuje Stefan Arsenijević, koji je na scenario radio sa Bojanom Vuletićem i Nikolasom Dukrajem. Pored nagrađene direktorke fotografije Jelene Stanković, na filmu su radili montažerka Vanja Kovačević, scenografkinja Zorana Petrov, kompozitor Martinas Bialobžeskis, kostimografkinja Karin Rando de Felis… U filmu, pored u Karlovim Varima nagrađenog francuskog glumca Ibrahima Kome, glume austrijska glumica Nensi Mensa Ofei i sirijski glumac Maksim Kalil. U filmu epizodne role tumače srpski glumici Nebojša Dugalić, Slaviša Čurović, Strahinja Blažić i Jelena Mihajlović.

Kako je ranije najavljivano i Mrak i Strahinja Banović po prvi prikazan pred srpskom publikom biće prikazani u okviru predstojećeg 50. FEST-a (koji se održava od od 25. februara do 6. marta 2022. godine pod sloganom „Novi hrabri svet“).

Članica žirija u festivalskom segmentu dugometražnih filmova je filmska kritičarka iz Srbije, Dubravka Lakić.

„Znaci života“ reditelja Marka Nikolića najbolji kratki dokumentarni film na festivalu Cannes Shorts u Kanu

Film „Znaci života“ reditelja Marka Nikolića proglašen je za najbolji kratki dokumentarni film na festivalu Cannes Shorts u Kanu.

Ovo je, kako navode autori, film potrage za sudbinom odavno napuštenih hotela u Srbiji, kroz koje nas vrlo emotivno vode bivši zaposleni. Kombinacijom vizuelno i istorijsko-narativnih elemenata otkrivamo da se u nekada punim hodnicima i salama hotela još uvek kriju snažni znaci života. Njihova sudbina je metafora stanja u kojem se naše društvo nalazi. Film se završava utihnućem nabujalih znaka života i pokušajima disanja, uz neizrečeno pitanje – šta dalje? Da li ih eutanazirati, zadati coup de grâce, skratiti im muke ili pokušati da se ova „bića“ ožive, omogućiti im da ispunjavaju svoju životnu svrhu? Da li bismo produžavanjem, obnovom nijhovih života vratili bar deo onoga što nam toliko danas nedostaje? Ovaj film prikazuje lepšu prošlost u nadi da će budućnost biti bolja prema nama nego sadašnjica.

Film je podržao Filmski centar Srbije, a tu je i podrška Turističke organziacije grada Loznice, A.D. Planinke i Eternal Glory d.o.o.

Ekipu filma čine: Marko Nikolić, reditelj i montažer, Obrad Kokotović, direktor fotografije, Janja Lončar, kompozitorka, Miloš Drobnjaković, dizajner zvuka, Nebojša Miljković, producent. Film, koji traje 34 minuta, nastao je pod okriljem kuće LUDOVICO FILMS.

Premijera filma u Srbiji se očekuje na nekom od narednih festivala u zemlji, a ekipa se nada domaćoj premijeri na festivalu Beldocs.

Trejler: https://vimeo.com/559907469/6cebb5a221

Godišnja nagrada Udruženja filmskih umetnika

SLOBODANU PEŠIĆU ZA REŽIJU FILMA

“NE IGRAJ NA ENGLEZE”

U bioskopima od maja 2022. godine

Beograd, 22. decembar – Udruženje filmskih umetnika Srbije dodelilo je juče prestižne godišnje nagrade UFUS-a za 2021. Godišnja nagrada za filmsko stvaralaštvo u 2021, u kategoriji dugometražnog igranog filma, pripala je Slobodanu Pešiću za režiju filma „Ne igraj na Engleze“.

Zahvalivši se na nagradi, reditelj Slobodan Pešić je citirao urugvajskog pisca, novinara i političara Eduarda Galeana: „Mi živimo u svetu gde su sahrane važnije od pokojnika, gde su svadbe važnije od ljubavi, gde je izgled važniji od pameti. Mi živimo u kulturi ambalaže koja prezire sadržaj“, opisujući stanje u srpskoj, ali i svetskoj kinematografiji i medijima.

„Ne igraj na Engleze“ prati trojicu dugogodišnjih prijatelja Buleta, Piksija i Pauna koje povezuje zajednička strast prema klađenju na rezultate utakmica engleske fudbalske lige. Tokom samo jednog poluvremena, prelazeći iz komedije u dramu i nazad, neizvesnost rezultata će izbaciti nenadano na površinu sav “prljav veš” njihovog odnosa. 

Glavne uloge tumače nedavno preminuli glumac Marko Živić, Danijel Sič i Ivan Tomić, dok se u sporednim pojavljuju Isidora Građanin, Frano Lasić, Vesna Čipčić, Milorad Kapor, Marija Vicković, Pavle Veselinović, Mariana Aranđelović, Đorđe Kreća i Irena Mišović.

Film „Ne igraj na Engleze“ doživeo je svetsku premijeru na ovogodišnjim 56. Filmskim susretima u Nišu, na kojem je Ivanu Tomiću dodeljena Povelja za izuzetnu mušku ulogu.

Film će početi da se prikazuje u našim bioskopima od 12. maja.

Svečanom ceremonijom i dodelom nagrada najboljim filmovima zatvoren 13. Merlinka festival

U nedelju, 12. decembra u Velikoj Sali Doma omladine Beograda, svečano je zatvoreno trinaesto izdanje Međunarodnog festivala queer filma Merlinka. Uz stand up nastup „Žene koje pričaju“ na zatvaranju je muzički performans izveo ZZ Bottom, a dodeljene su nagrade za dugometražni igrani film, dokumentarac, animirani film, kratkometražni film i najbolje domaće ostvarenje na festivalu.

Za najbolji film festivala proglašen je “Privatna pustinja” reditelja Alyja Muritibe, brazilski kandidat za nagradu Oskar. U ovom filmu koji dovodi u pitanje svakodnevnicu glavnih junaka, nakon neočekivanog susreta, kroz bes, i razočaranje glavni junak inspirisan zabranjenim odnosom povezuje se sa sobom i svojim emocijama. Žiri koji su činili Zoran Pajić i Dušan Kaličanin u svom obrazloženju je istakao: “Dva života zaglavljena između mogućeg i nemogućeg, između dva sveta – konzervativnog i naprednog, predvođen delikatnom glumom Antonia Sabola, rezultira filmom koji preispituje koncept lične slobode koji je u kavezima koje sami zaključavamo”.

Žiri koji su činili Goran Mitrović i Marcelo Diaz za najbolji dokumentarni film na Merlinki izabrao je norveško ostvarenje “Seks, Revolucija i islam” rediteljke Nefise Özkal Lorentzen. Ovo je priča o ličnoj i ideološkoj borbi Sejran Ateš, jednoj od prvih ženskih imama u Evropi, za modernizaciju islama. Prema oceni žirija ovaj film predstavlja “jedinstveni narativ zasnovan na elaboriranoj estetici, i povezan sa duhom protagonistkinje, te daje glas inkluzivnoj veri koja pruža dobrodošlicu, sa ženskim vođstvom”.

Najbolji kratkometražni film festivala je švedski “Staza duha” reditelja Nomoa Safajdena. Žiri u sastavu Entoni Hikling, Štefan Langtaler i Gvozden Ilić, u obrazloženju je naveo: “Naš pobednik ove godine je jedan nežan film. Ova tema nije često u prvom planu a u ovom filmu se obrađuje na vrlo jednostavan a snažan i efektan način. Usamljenost i emocija glavnog junaka nadmašuje granice godina, socijalno-ekonomskog položaja i seksualne orijentacije, što film čini jednim univerzalnim jezikom. Ovo je glas kome mi kao žiri želimo da damo veći odjek i da nagradimo film koji sa malo sredstava prenosi veliku emociju”.

Žiri je ove godine želeo da nagradi još jedan film, pa je specijalno priznanje dobilo švedsko ostvarenje “Noćni voz” Jerryja Carlssona. U obrazloženju stoji da ovaj film “prikazuje strast i čežnju u najizvornijem obliku, predstavlja kontrolisanost rediteljskog stila i sposobnost da se stvori mikrouniverzum unutar jednog kupea voza. “The night train je uspeo da nas natera da zaboravimo sve van tog voza i da nas transportuje u neko drugo vreme”.

Nagradu za najbolji animirani film festivala žiri u sastavu Dragan Jovićević, Mirela Srebrić, Kristian Ranđelović, dodelio je švajcarskom ostvarenju “U prirodi”. “Ovaj film na duhovit način prikazuje koliko priroda pokazuje raznolikost i boja i sadržaja. Film predstavlja svet oko nas za koji nismo ni svesni u kojoj meri je sličan nama, ali u kojem se različitost ne shvata kao nenormalnost”, naveo je žiri u svom obrazloženju”.

Za izuzetno balansiran odnos animacije i teme, tehnologije i tehnike pripovedanja, ovaj žiri dao je  specijalnu pohvalu hrvatskom filmu “Sve te senzacije u mom trbuhu” Marka Djeske.

Nagradu festivala za najbolji srpski film dobio je Balše Radovića za “Plašio sam se tvojih cipela kad sam bio mali“. Glavni junak filma je Marko, 19-godišnji dečko koji nije upisao fakultet odmah nakon završetka gimnazije. Nakon što od majke traži da mu plati pregled kod privatnog lekara jer se razboleo, ona ga upućuje kod oca koji je lekar. Marko ga dugo nije video i odlaskom kod njega po prvi put u potpunosti shvata koliko njihov odnos utiče na Markove potrebe, ljubav i slobodu. Uz ovu nagradu Filmski centar Srbije dodeljuje i novčanu nagradu u iznosu od 60.000 dinara.

Merlinka festival ove godine je dodelio i specijalnu nagradu festivala filmu “Kelti” Milice Tomović. Direktor festivala Predrag Azdejković je na zatvaranju istakao da se radi o “najznačajnijem domaćem kvir filmu koji se pojavio u poslednjih nekoliko godina”.

Trinaesto izdanje Međunarodnog festivala queer filma Merlinka održano  je od  9. do 12. decembra 2021. godine u Domu omladine Beograda, pod sloganom “Festival 13”. Tokom četiri dana manifestacije na repertoaru je 80 igranih, dokumentarnih i kratkih filmova. Merlinka festival u Novom Sadu održava se od 10. do 13. decembra u Kulturnom centru Novog Sada.

Održana svečana dodela nagrada pobednicima takmičenja Svetske organizacije za intelektualnu svojinu

U ponedeljak, 15. novembra u Klubu poslanika, povodom obeležavanja 101. godišnjice Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije, ova institucija je dodelila nagrade pobednicima takmičenja Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) za 2021. godinu u pet kategorija.

Prisutnima se obratio Vladimir Marić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu, koji je ovom prilikom istakao: “Broj prijava prava industrijske svojine, patenata, žigova i dizajna raste na svetskom nivou. U svetu modernih tehnologija, digitalizacije i interneta, uloga intelektualne svojine nije više ista kao pre, niti su iste potrebe nosilaca prava intelektualne svojine. U takvim okolnostima i nacionalni zavodi za intelektualnu svojinu moraće da koriguju svoju tradicionalnu ulogu organa koji registruju prava industrijske svojine, i da preuzmu veću odgovornost u oblikovanju sistema intelektualne svojine svojih zemalja. Naš zavod već uveliko nosi karakteristike zavoda budućnosti”.

Dušan Vučković, pomoćnik ministra privrede, Sektor za privredna društva i privredne registre, u svom obraćanju je naglasio: “Zaposleni i direktor u Zavodu za intelektualnu svojinu su toliko profesionalni i stručni, da je pravo zadovoljstvo raditi i na zakonima i u svim drugim oblastima gde se dodiruju nadležnosti i delokrug Ministarstva i Zavoda. Kada su u pitanju evropske integracije i poglavlja 6 i 7 koja su u resoru i nadležnosti Ministarstva privrede i Zavoda za intelektualnu svojinu, a to su prava intelektualne svojine i prava privrednih društava, poslednji izveštaj za ovu godinu ukazuje da su ta poglavlja najbolje ocenjena od strane Evropske komisije”.

Nagrada WIPO Medal for Inventors, u kategoriji za pronalazača ili grupu pronalazača za patent koji je registrovan u inostranstvu i koji ima konkretnu primenu, dodeljena je dr Milošu Stankoviću, vanrednom profesoru i rukovodiocu Inovacionog centra na Visokoj školi za menadžment i ekonomiju u Kragujevcu i naučnom saradniku na Institutu primenjenih nauka u Beogradu, za pronalazak pod nazivom Apparatus for destroying weeds/Uređaj za uništavanje korova. Ovaj uređaj je registrovan u Švedskoj, a zaštićen je i  domaćim patentom.

Miloš Stanković je o svom pronalasku rekao: “Ovaj uređaj u korenu uništava korov i on više ne raste u toku sezone. Dok sam ga razvijao, poenta je bila ekologija i zaštita životne sredine. Fokus je bio na ambroziji, zato što sam hteo da pomognem ljudima prvenstveno u našoj zemlji, gde milion i po ljudi pati od tog polena. Nadam se da ćemo to uskoro rešiti”.

Nagradu WIPO IP Enterprise Trophy, u kategoriji za domaća pravna lica za komercijalnu primenu međunarodno registrovanog industrijskog dizajna, primio je glumac Nikola Kojo,  zaštitno lice kompanije „BAHUS DOO, STRIŽA“ iz Paraćina, koje je nagrađeno za industrijski dizajn novog rešenja boce od 60 mililitara za dodatke ishrani i drugih bezalkoholnih pića, koja je zaštićena međunarodno registrovanim industrijskim dizajnom za zemlje Evropske Unije, Nemačke i Rusije. Takođe, novo rešenje boce je zaštićeno i domaćim industrijskim dizajnom.

Nikola Kojo je u ime kompanije rekao: “Ova godina je jako bitna za kompaniju jer proslavlja 30 godina postojanja. Uprkos velikoj tržišnoj konkurenciji u proizvodnji bezalkoholnih osvežavajućih napitaka, trudimo se da konstantnim ulaganjem postignemo visok nivo kvaliteta proizvoda i ispratimo globalne trendove. Konkurenciju izuzetno poštujemo i cenimo, i ona nas motiviše da budemo još bolji, a svesni smo koliko je bitno stvoriti brend i odgovarajuće ga zaštititi”.

Nagrada WIPO Medal for Creativity, u kategoriji za autora za monografsko delo/studijsku izložbu sa katalogom u oblasti društveno humanističkih nauka, uručena je dr Milanu Popadiću, vanrednom profesoru Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, za knjigu Diskretni šum peščanika-baština i njene nauke (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Centar za muzeologiju i heritologiju).

Milan Popadić je o naslovu knjige i njegovom značenju rekao: “Metafora peščanika je veoma stara. To stalno pretakanje iskustva i odnosa vremena, merenja vremena, odnosa baštine i nauke kao dve pozicije koje ponekad deluju u saglasju, a ponekad suprotstavljeno, delovalo mi je da se može prikazati kroz poznatu književnu i likovnu simboliku peščanog sata. Kada pogledamo u njega, on deluje kao jedan zatvoren sistem, ali to nije istina. Iz peščanika ipak nešto izlazi. Ako pažljivo posmatramo svet oko sebe, ako uspemo da se izuzmemo iz buke i besa koji nas okružuju, mi ćemo čuti jedan fin i diskretan šum. Da bismo to naučili moramo da slušamo, pre svega jedni druge”.

Nagrada WIPO Schoolchildren’s Trophy, u kategoriji učenika ili grupe učenika srednje škole za pronalazak, dodeljena je Mari Raičković, učenici 3. razreda Osme beogradske gimnazije i polaznici Regionalnog centra za talente Beograd 2, za pronalazak pod nazivom: Environmental importance of in vitro propagation of selected mushroom species: The case study of extracellular metabolites/ Ekološki značaj in vitro razmnožavanja odabranih vrsta pečuraka: studija slučaja ekstracelularnih metabolita. Pronalazak Mare Raičković pripada oblasti biopakovanja za prehrambene proizvode.

Mara Raičković je o motivaciji za svoj pronalazak izjavila: “Od 2,12 milijardi tona otpada koji se godišnje odloži, reciklira se preskromnih 13 posto, a čak 63 posto od tog ukupnog broja zapravo potiče od pakovanja za hranu. Upravo iz ovog razloga ja sam odlučila da svoja interesovanja fokusiram u ovom smeru i na rešavanje ovog problema, kao i stvaranja bio pakovanja od nekog prirodnog, netoksičnog i biorazgradivog materijala. Nadam se da ću u tome uspeti i da ću biti deo tima koji će doprineti rešavanju ovog problema”.

Maja Bađin Georgijević, menadžer korporativnih komunikacija „MLEKARA ŠABAC AKCIONARSKO DRUŠTVO Šabac“, u ime kompanije primila je nagradu za domaće pravno lice sa najvećim intenzitetom korišćenja međunarodnog sistema registracije žigova tokom 2021. godine – nagrada WIPO Users’ Trophy.

Maja Bađin Georgijević je u ime kompanije rekla: “Ove godine obeležavamo 90 godina postojanja,  a naše proizvode izvozimo na 15 svetskih tržišta. Zato nam je zaštita našeg znaka i praktično prepoznatljivosti jako bitna, da ne bi moglo da dođe do krivotvorenja proizvoda, da bismo mogli da opravdamo poverenje i kvalitet koji imamo zahvaljujući pre svega domaćim odgajivačima stoke, odnosno onima koji nas snabdevaju domaćim mlekom”.

Svečana dodela nagrada pobednicima takmičenja Svetske organizacije za intelektualnu svojinu

Povodom obeležavanja 101. godišnjice Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije, ova institucija će u ponedeljak, 15. novembra u 13 časova, dodeliti nagrade pobednicima takmičenja Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) za 2021. godinu u pet kategorija. Prisutnima će se obratiti Vladimir Marić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu, Dušan Vučković, pomoćnik ministra privrede, Sektor za privredna društva i privredne registre, kao i laureati nagrada.

Nagrada WIPO Medal for Inventors, u kategoriji za pronalazača ili grupu pronalazača za patent koji je registrovan u inostranstvu i koji ima konkretnu primenu, biće dodeljena dr Milošu Stankoviću, vanrednom profesoru i rukovodiocu Inovacionog centra na Visokoj školi za menadžment i ekonomiju u Kragujevcu i naučnom saradniku na Institutu primenjenih nauka u Beogradu, za pronalazak pod nazivom Apparatus for destroying weeds/Uređaj za uništavanje korova.

Nagradu WIPO IP Enterprise Trophy, u kategoriji za domaća pravna lica za komercijalnu primenu međunarodno registrovanog industrijskog dizajna, primiće glumac Nikola Kojo, zaštitno lice kompanije „BAHUS DOO, STRIŽA“ iz Paraćina, koje je nagrađeno za industrijski dizajn novog rešenja boce od 60 mililitara za dodatke ishrani i drugih bezalkoholnih pića, koja je zaštićena međunarodno registrovanim industrijskim dizajnom za zemlje Evropske Unije, Nemačke i Rusije.

Nagrada WIPO Medal for Creativity, u kategoriji za autora za monografsko delo/studijsku izložbu sa katalogom u oblasti društveno humanističkih nauka, biće uručena dr Milanu Popadiću, vanrednom profesoru Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, za knjigu Diskretni šum peščanika-baština i njene nauke (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Centar za muzeologiju i heritologiju).

Nagrada WIPO Schoolchildren’s Trophy, u kategoriji učenika ili grupe učenika srednje škole za pronalazak, biće dodeljena Mari Raičković, učenici 3. razreda Osme beogradske gimnazije i polaznici Regionalnog centra za talente Beograd 2, za pronalazak pod nazivom: Environmental importance of in vitro propagation of selected mushroom species: The case study of extracellular metabolites/ Ekološki značaj in vitro razmnožavanja odabranih vrsta pečuraka: studija slučaja ekstracelularnih metabolita.

Maja Bađin Georgijević, menadžer korporativnih komunikacija „MLEKARA ŠABAC AKCIONARSKO DRUŠTVO Šabac“, u ime kompanije će primiti nagradu za domaće pravno lice sa najvećim intenzitetom korišćenja međunarodnog sistema registracije žigova tokom 2021. godine – nagrada WIPO Users’ Trophy.

Dodelu nagrada biće moguće pratiti uživo putem video linka: https://www.youtube.com/watch?v=xdZ6sOVo9uE

Proglašeni pobednici takmičenja Svetske organizacije za intelektualnu svojinu

Povodom obeležavanja 101. godišnjice Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije, ova institucija proglasila je pobednike takmičenja za dodelu nagrada Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) za 2021. godinu u četiri kategorije: pronalazača ili grupe pronalazača za patent (WIPO Medal for Inventors), pravnih lica za registrovan industrijski dizajn (WIPO IP Enterprise Trophy), autora za monografsko delo ili studijsku izložbu u oblasti društveno humanističkih nauka (WIPO Medal for Creativity), i učenika ili grupe učenika srednje škole za pronalazak (WIPO Schoolchildren’s Trophy).

Nagrada WIPO Medal for Inventors, u kategoriji za pronalazača ili grupu pronalazača za patent koji je registrovan u inostranstvu i koji ima konkretnu primenu, pripala je dr Milošu Stankoviću, vanrednom profesoru i rukovodiocu Inovacionog centra na Visokoj školi za menadžment i ekonomiju u Kragujevcu i naučnom saradniku na Institutu primenjenih nauka u Beogradu, za pronalazak pod nazivom Apparatus for destroying weeds/Uređaj za uništavanje korova, koji je registrovan u Švedskoj. Takođe, uređaj za uništavanje korova je zaštićen i domaćim patentom. Ovim pronalaskom Miloš Stanković je rešio veoma rasprostranjen problem ekološkog i sistematičnog uništavanja korovskih biljaka koji na bazi određene struje i frekvence fizičkim kontaktom uništava ambroziju u korenu, a što ovaj uređaj izdvaja u odnosu na konkurentne na tržištu koji imaju samo funkciju trimera.

Nagrada WIPO IP Enterprise Trophy, u kategoriji za domaća pravna lica za komercijalnu primenu međunarodno registrovanog industrijskog dizajna, pripala je privrednom društvu „BAHUS DOO, STRIŽA“` iz Paraćina za industrijski dizajn novog rešenja boce od 60 mililitara za dodatke ishrani i drugih bezalkoholnih pića, koja je zaštićena međunarodno registrovanim industrijskim dizajnom za zemlje Evropske Unije, Nemačke i Rusije. Takođe, novo rešenje boce je zaštićeno i domaćim industrijskim dizajnom.

O pobednicima za prve dve kategorije odlučila je komisija u sastavu: Dr Viktor Nedović, redovni profesor na Katedri za prehrambenu tehnologiju i biohemiju na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu i direktor Projekta akceleracije inovacija i podsticanja rasta preduzetništva – predsednik komisije; dr Danica Mićanović, ekspert za inovacije i transfer znanja i koordinator za oblast intelektualne svojine u Privrednoj komori Srbije; Mirjana Jelić, savetnik u Zavodu za intelektualnu svojinu i koordinator takmičenja za dodelu WIPO nagrada.

Nagrada WIPO Medal for Creativity, u kategoriji za autora za monografsko delo/studijsku izložbu sa katalogom u oblasti društveno humanističkih nauka, pripala je dr Milanu Popadiću, vanrednom profesoru Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, za knjigu Diskretni šum peščanika-baština i njene nauke (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Centar za muzeologiju i heritologiju). Popadić je srpskoj nauci i kulturi darovao delo koje stariji čitaoci mogu smatrati raspravom, mlađi konceptom, u kojem se na hrabar i intelektualno zavodljiv način raspravlja o odnosu baštine i nauke u najširem smislu reči.

O pobedniku za treću kategoriju odlučila je komisija u sastavu: dr Aleksandar Petrović, redovni profesor Kulturne antropologije na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu – predsednik komisije; dr Radomir Popović, naučni savetnik u Istorijskom institutu SANU u Beogradu; dr Nikola Demonja, savetnik u Zavodu za intelektualnu svojinu u penziji.

Nagrada WIPO Schoolchildren’s Trophy, u kategoriji učenika ili grupe učenika srednje škole za pronalazak, pripala je Mari Raičković, učenici 3. razreda Osme beogradske gimnazije i polaznici Regionalnog centra za talente Beograd 2, za pronalazak pod nazivom: Environmental importance of in vitro propagation of selected mushroom species: The case study of extracellular metabolites/ Ekološki značaj in vitro razmnožavanja odabranih vrsta pečuraka: studija slučaja ekstracelularnih metabolita.

Pronalazak Mare Raičković pripada oblasti biopakovanja za prehrambene proizvode, odnosno pakovanja koja su zasnovana na prirodnim makromolekulima, tačnije polisaharidima. Mara Raičković je svojim pronalaskom, u skladu sa savremenim težnjama, doprinela pronalaženju odgovora na nedavne epidemije mikroba koje se šire hranom i na potražnju potrošača za visokokvalitetnom hranom i pakovanjem koje je naprednije i kreativnije od onoga što se trenutno nudi.

 Za četvrtu kategoriju takmičenja odlučila je komisija u sastavu: mr Srđan Ognjanović, profesor matematike u Računarskoj gimnaziji u Beogradu – predsednik komisije; dr Marko Krstić, direktor Centra za promociju nauke; dr Nataša Milojević, savetnik u Zavodu za intelektualnu svojinu.

Osim navedenih nagrada, u saradnji sa Svetskom organizacijom za intelektualnu svojinu, dodeljuje se i nagrada za domaće pravno lice sa najvećim intenzitetom korišćenja međunarodnog sistema registracije žigova tokom 2021. godine – nagrada WIPO Users’ Trophy. Ova nagrada je pripala privrednom društvu „MLEKARA ŠABAC AKCIONARSKO DRUŠTVO Šabac“ iz Šapca, koje je tokom 2021. godine u odnosu na sva domaća pravna lica imalo najveći broj međunarodno registrovanih žigova.

Nagrade Svetske organizacije za intelektualnu svojinu će biti dodeljene na dan 101. godišnjice Zavoda za intelektualnu svojinu, 15. novembra 2021. godine.

Nagrada žirija čitalaca bečkog lista „Štandard“ za srpski film „Kelti“ Milice Tomović na Viennale Film Festivalu u Beču

Sinoć je u Beču završeno ovogodišnje izdanje Filmskog festivala Viennale, pokrenutog još davne 1960. Dodeljeno je pet nagrada i priznanja, a među nagrađenima je i srpski film „Kelti“ Milice Tomović, koji je ovenčan nagradom žirija čitalaca bečkog lista „Štandard“. Filmski centar Srbije podržao je nastanak i pomenutog, već višestruko nagrađivanog ostvarenja, koje u isti mah predstavlja i debi Milice Tomović na planu režije igranog filma dugog metra. 

Ovu nagradu dobija film koji nema austrijskog distributera i čije onda prikazivanje po bioskopima Austrije žiri posebno preporučuje. Ukoliko film pronađe distributera, „Štandard“će to podržati besplatnim reklamnim prostorom na svojim stranicama. Kada je o dugometražnim ostvarenjima reč, na ovom izdanju prikazana su još dva srpska filma – Pejzaži otpora Marte Popivode i Rampart Marka Grbe Singha. Prikazani su i brojni zapaženi festivalski hitovi iz ove godine, kao što su: The Power of the Dog Džejn Kempion, Zeros and Ones Ejbela Ferare, Happening Odri Divan, The Card Counter Pola Šrejdera, The French Exit Ejzezela Džejkobsa, Benedetta Pola Ferhovena, Cow Andree Arnold, Spencer Pabla Laraina, Francuska Brune Dimona, Red Rocket Šona Bejkera, Babi Yar. Context Sergeja Loznice, Everything Went Fine Fransoe Ozona, The Souvenir II Džoane Hog, House Arrest Alekseja Germana mlađeg…

Kelti“ u prvoj polovini juna ove godine osvojili  nagradu za najbolji dugometražni film u međunarodnom takmičarskom programu pedesetog izdanje Međunarodnog filmskog festivala „Molodist“ u Kijevu, kao i nagradu žirija kritike FIPRESCI istom prilikom, a tu je i nagrada Srce Sarajeva za Milicu Tomović za režiju. Svetsku premijeru ovaj film je  imao zimus u „Panorama“, zvaničnom programu Berlinskog filmskog festivala.

Kelte je režirala Milica Tomović, koja je, uz Tanju Šljivar, i autorka scenarija. Producent filma je Vladimir Vasiljević, a izvršna producentkinja Jelena Radenković. Pomoćnica režije je Maša Nešković, direktor fotografije Dalibor Tonković. Film je montirala Jelena Maksimović, a za dizajn zvuka se postarao Jakov Munižaba. Scenografkinja je Marija Mitrić, kostimografkinja Maja Mirković, dok je za šminku/masku zadužena Marija Kovačević Jovanović. Uloge u „Keltima“ tumače: Dubravka Kovjanić, Stefan Trifunović, Nikola Rakočević, Milica Grujičić, Jelena Đokić, Slaven Došlo, Nada Šargin, Jovana Gavrilović, Olga Odanović, Jovan Belobrković… Film je nastao u produkciji kompanije EED Productions iz Beograda, dok je koproducent kuća Film Danas.

Na sajtu Berlinskog festivala, zaplet „Kelti“ je pojašnjen sledećim rečima: „Beograd, 1993. godine. Srbija je u ratu, ljudi pate zbog sankcija i inflacije, ali se svi trude da pomognu koliko mogu. Majka Marijana drži porodicu na okupu, dok njen suprug živne samo u prisustvu ćerkice Minje koja mu ulepšava tmurnu svakodnevnicu… Minja slavi osmi rođendan. Umesto da na poklon dobije koker španijela, tu je komšijin tronogi pas da se sa njim igra, a torta je napravljena od margarina umesto od putera. U dnevnoj sobi, Minja i njeni školski drugovi se zabavljaju obučeni u Nindža kornjače, dok se za to vreme odrasli okupljaju u kuhinji… Pijano veče puno duvanskog dima, koketiranja i alkohola uzima svoj danak. Film „Kelti“ nudi intiman i iskren uvid u život jedne porodice u kojoj se sudaraju politički identiteti i zapleteni odnosi koji uzrokuju sukobe.“

O ovom svom filmu Milica Tomović je u rediteljskoj eksplikaciji rekla i sledeće: „Kelti su porodična drama sa elementima komedije, pisana sa željom da se stvori zabavan, lud, nostalgičan i emotivan film za koji će publika poželeti da se nikada ne završi. To je film o nestanku jedne zemlje i gubitku identiteta koji su prikazani kroz tri različite generacije unutar jedne porodice i njihove svakodnevne rutine, a tokom priprema rođendanske zabave za najmlađu kćerku. Zamisao je bila da se se istovremeno pozabavim i svojim detinjstvom i svojim životom odrasle osobe i da, pružajući tačku gledišta osmogodišnjakinje na taj period, sebi obezbedim priliku da, sada kada sam i sama u tim njihovim godinama, u potpunosti razumem ono kroz šta su moji roditelji prolazili tada.“

Milica Tomović je režirala segment „Diplomiranje“ u sklopu omnibusa „Oktobar“ (2011), kao i neke od epizoda hvaljene i popularne televizijske serije Jutro će promeniti sve. Međutim, najprepoznatljivija je kao rediteljka i na međunarodnom planu zapaženog igranog filma „Tranzicija“ (2016), koji je prikazan na festivalima u Torontu, Lokarnu, Kotbusu i na Kipru, a koji je  ovenčan glavnim nagradama u svojoj kategoriji na Martovskom festivalu, Festivalu autorskog filma i Sarajevskom filmskom festivalu („Srce Sarajeva“), te na festivalu NDU u Libanu. „Kelti“ su njen prvenac na planu celovečernjeg igranog filma.

ZAVRŠEN 12. UNDERHILL FEST U PODGORICI

Film “Potreba za mržnjom” Filipa Čolovića dobio specijalno priznanje žirija

Sinoć je dodelom nagrada završen 12. Međunarodni festival dokumentarnog filma Underhill Fest u Podgorici. Žiri u sastavu: Lejla Dedić – producentkinja AJB i selektorka AJB Doc, Dragan Nikolić – reditelj i Veliša Popović – producent odlučili su da specijalno priznanje žirija u REGIONALNOJ kategoriji dobije film POTREBA ZA MRŽNJOM (Recipe for Hate) u režiji Filipa Čolovića.

Obrazloženje žirija: “Urgentnost i važnost ove teme, kao i hrabrost reditelja da progovori o svom najdubljem bolu, i najtežem gubitku, gubitku brata, ostavljaju nas bez daha, i bude u nama najdublje emocije. Kroz slične gubitke i patnje drugih ljudi nismo ostavljeni bez nade da je promjena stanja u kojem se naša društva nalaze nemoguća, već naprotiv, ovaj film budi uspavani otpor u nama, da poželimo i sami da se uhvatimo u koštaca sa mrakom iz koga sve ovo naše društveno zlo dolazi, i da ga jednom za svagda svi zajedno pobijedimo.”

Film “Potreba za mržnjom” prikazan je u okviru regionalnog takmičarskog programa 24. septembra. Organizatori Underhill festivala podelili su ovu informaciju sa pratiocima na društvenim mrežama nakon projekcije filma: „Veče je obilježio razgovor sa rediteljem Filipom Čolovićem i čini nam se da za ovih 12 godina festivala nismo imali ovoliko pitanja iz publike na Q&A. Film ‘Potreba za mržnjom’ nikoga nije ostavio ravnodušnim.“

Nagrada MASLAČAK u MEĐUNARODNOJ kategorijipripala je filmu Kroćenje vrta (Taming the Garden) u režiji Salomé Jashi.

“Sve je više i više dobrih dokumentaraca, ali kada neki od njih uspije kroz svoju priču, prije svega slikama, što je ovdje slučaj, da pokaže veću i dublju metaforu našeg globalnog trenutka u kome živimo, onda možemo sa velikim zadovoljstvom potvrditi da se tu radi ne samo o dobrom dokumentarcu, već o izuzetnom filmu. “Kroćenje vrta” svedenim opservacijskim sredstvima donosi jednu nevjerovatnu priču o čovjeku i prirodi, o prirodi i ljudskom društvu, o bogatima i siromašnima, o migraciji, i o jednoj maloj zelenoj tački nade, na nepreglednom bespuću svih naših želja, mogućnosti, ambicija, nadanja i stradanja, modernu dokumentarnu bajku o drveću koje se sa svojim korenjem odcijepilo od svog rodnog tla, i otisnula u nepoznato, u potragu za nekim boljim svetom.”

Tročlani žiri je odlučio da SPECIJALNO PRIZNANJE u MEĐUNARODNOJ kategoriji dobije film Insajder (The Mole Agent)u režiji Maite Alberdi.

“Genijalnost narativne strukture, same postavke priče i zapleta navodi nas na trenutak na ideju da gledamo neki duhoviti igrani film, ali vrlo brzo nas emocije preplavljuju i shvatamo da za ljubav, kao i sve druge emocije, kroz koje kao rolerkoster prolazimo sa junacima ovog filma, ne postoje starosne granice.  Ova priča o špijunu  u jednom staračkom domu na jedan krajnje neposredan način pogađa sve ljude,  jer ona govori o tome da na putu kojim idemo sa ciljvima i željama koje nosimo i kojima stremimo, često naša svrha na ovom mjestu, i u ovom životu, ima neki drugi plan sa nama. Ako uspijemo, kao glavni junak ove priče, ali i kao svaki uspješan dokumentarista, što rediteljka ovog ostvarenja nesumljivo jeste, da prepoznamo taj momenat, i da mu se bez ostatka predamo, onda nismo daleko od samog centra mete.”

Nagradu MASLAČAK u REGIONALNOJ kategoriji dobio je film NUN OF YOUR BUSINESS u režiji Ivane Marinić Kragić.

“Nerijetko teme koje se bave pitanjima o jednakim pravima i slobodama za sve ljude, ma kojih seksualnih opredeljenja bili, zaglave na tom prvom stepeniku, na toj samoj temi kojom se bave. Ivana Marinić Kragić je jedna hrabra i prije svega duhovita Splićanka, a usput i rediteljka ovog filma, koja uspješno nadilazi sve moguće zamke ove tema i to na kakav način! Inovativnim, svježim i modernim rediteljskim postupkom, ona nas sve vrijeme miluje i nježno navodi na smijeh tamo gdje je u pitanju najdublja emotivna drama kroz koju su njene junakinje prolazile zajedno sa njom.  Duhovit i genijalan film o časnim sestrama i njihovoj potrazi za Bogom, kroz koju one konačno pronalaze ljubav i jedna drugu!”

Sve odluke žiri je donio jednoglasno.

Nagradu publike 12. UnderhillFesta dobio je film BLIZANCI SATKANI OD SNA (Twins Woven from Dreams) u režiji Seada Šabotića i Lee Vahrušev s prosječnom ocjenom 4,9.

Autori fotografija su Una Jovović i Milica Nedeljković.

Dodelom nagrada najboljim filmovima završen 14. Beldocs festival

Dodelom nagrada najboljim filmovima u 4 kategorije, večeras (četvrtak, 16. septembar) u 20 sati u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije, svečano je zatvoren 14. Beldocs festival, koji se ove godine održavao u Beogradu i online od 9. do 16. septembra.

Za nagrade za najbolji film, snimatelja i montažu u okviru selekcije Srpski takmičarski program takmičilo se sedam domaćih dokumentaraca. O nagradama je odlučivao žiri u sastavu dr Aleksandra Milovanović, Tristan Priimägi, i Vuk Perović.

Nagradu za najbolji film Srpske takmičarske selekcije dobila je rediteljka Marta Popivoda za ostvarenje „Pejzaži otpora“. Prema odluci žirija, nagrada za najbolji film dodeljuje se dokumentarnom filmu koji „sa svojom empatijskom toplinom i optimističnim tonom može da se nosi sa prošlim traumatičnim iskustvima. U tome uspeva ne umanjujući važnost poruke i stvarajući most između jučerašnjih i današnjih borbi“.

Marta Popivoda, rediteljka filma „Pejzaži otpora“, prilikom prijema nagrade je izjavila: „Ogromna je čast dobiti jednu ovakvu nagradu na Beldocsu i naravno kod kuće, u Beogradu. Ovu nagradu posvećujemo Sonji, koja nažalost više nije sa nama, koja nas je naučila šta znači transgeneracijska solidarnost i ljubav“.

Nagrada za najbolju kameru Srpskog takmičarskog programa dodeljena je Sari Preradović za film „Koreni“. U obrazloženju žirija stoji da nas u ovom filmu „nenametljivo, ali precizno i jasno, kamera vodi kroz intimnu studiju o prostoru i ljudima gde priroda jednako kao i sagovornici postaje uverljiv protagonist storije ispričane u dugim i statičnim kadrovima. Vještim kadriranjem, pažljivo se gradi struktura i kontekst filma“.

Za najbolju montažu domaćeg programa nagrađene su Ana Žugič i Olga Košarić, za film „Telenovela sivo u koloru“. Žiri je odluku obrazložio rečima: „Nekonvencionalna struktura filma proizilazi iz neobičnog senzibiliteta njegovog autora. Ritmički i vizuelno, montaža osnažuje zabavni i neočekivani žanr dokumentarne sapunice u ovom filmu. Montažno gradeći njegovu “nemoguću“ formu, kao i u svakoj uzbudljivoj telenoveli, razvija se čitav spektar emocija, od smeha i ljubavi do nostalgije i tuge”.

Posebno priznanje dodeljuje se filmu “Dida”, po rečima žirija “nepokolebljivo iskrenom porodičnom prikazu koji meša komediju i tragediju u ličnom svedočenju reditelja i jednostavnom, posmatračkom stilu snimanja”.

Za nagradu najbolji film Međunarodne takmičarske selekcije nadmetalo se 11 internacionalnih dokumentarnih ostvarenja.

Žiri u sastavu Yun-hua Chen,  Marija Stojnić,  Igor Marković, odlučio je da nagrada za najbolji film pripadne Alini Gorlovoj, rediteljki filma „Ova kiša će zauvek padati“. U obrazloženju odluke žirija stoji: “Ponekad panoptični, ponekad gotovo nezamislivo detaljni, prizori, sekvence i fragmenti putovanja jednog čoveka iz rata u rat, od granice do granice, i sa jednog kontinenta na drugi, odražavaju načine na koje se svi prisećamo sopstvenih života, ali takođe otkrivaju provaliju nad kojom je izatkana istorija sveta”.

Alina Gorlova, rediteljka filma „Ova kiša će zauvek padati“, zahvalila se na nagradi i izjavila: „Bilo mi je veoma važno da pokažem moj film ovde, u Srbiji. Vi ste takođe iskusili rat, kao i mi u Ukrajini, i u Siriji. Sigurna sam da svi shvataju kako je rat zapravo samo ružna stvar, koja više ne bi smela da se ponovi“.

Posebno priznanje žirija pripalo je filmu „Holgut“ rediteljke Lizbet De Seler. Žiri je odluku obrazložio rečima: „Ovaj filmski dragulj pronađen je u večnom ledu Sibira, gde zbog porasta temperature izazvanog klimatskim promenama, skeleti mamuta sada izlaze na videlo. Mističan, poetičan i sanjiv, slobodnog stila – lebdeći od dečjih uspavanki do dubokog šamanskog doživljaja – autorka spaja stvarno i imaginarno, elegantno i skromno – gotovo bestežinski – oživljavajući ne tako daleku prošlost kada su legende bile stvarne, a mit i istorija bili samo odjek jedno drugog, kada je svaka senka bila priča, a prošlost, sadašnjost i budućnost hodale srećno ruku pod ruku“.

Nagrada za najbolji kratki film 14. Beldocsa pripala je Olgi Lukovnikovoj za film „Moj teča Tudor“. Žiri u sastavu Neil Young, Iva Plemić Divjak, Josip Lukić u odluci je napisao: „Mnogi filmovi imaju za cilj da obrade bolne i važne teme, ali retko se sreću oni u kojima delikatnost izvođenja savršeno dopunjuje i pojačava složenost i hitnost teme. Naš pobednik koristi jednostavne vizuelne i audio elemente i kombinuje ih na načine koji duboko ličnu hroniku zlostavljanja i lečenja pretvaraju u trajno delo filmske umetnosti. Rezultat je snažno emocionalno iskustvo za gledaoca u tandemu sa presudnom, pročišćavajućom katarzom za samu rediteljku“.

Posebno priznanje dobio je kratkometražni film „U plitkoj vodi“ reditelja Mareka Moučke. „U kratkim filmovima, pitanje trajanja je ključno: inteligentna štednja može biti faktor koji odvaja dobar film od izvanrednog. Odličan primer je primalac našeg posebnog priznanja, koji pokazuje izuzetnu konciznost i pravi talenat tokom samo 10 minuta. Koliko je ohrabrujuće da jedno od najuspešnijih i najinovativnijih dela dolazi od jednog od najmlađih reditelja na festivalu“, stoji u odluci žirija.

Nagradu za najbolji film u selekciji Beldocs Teen, žiri u sastavu Anđela Nikolić, Dunja Trifunović, Gordan Šašić, Nađa Vučković, Tarja Antić dodelio je Anđeli i Davoru Rostuharu za ostvarenje „Ljubav oko svijeta“. Žiri je ocelio da je film „nosilac univerzalne teme sa kojom je svako od nas u nekom trenutku mogao da se poistoveti“ i da osećaj katarze koji je u njima probudio oslikava veliku vrednost ovog dela.

Autorka filma Anđela Rostuhar je povodom priznanja izjavila: „Ovim putem želim zahvaliti žiriju na dodijeljenoj nagradi za najbolji film u teen programu. Rad sa mladima i projekcije u školama velik su dio svakog našeg projekta, pa tako i posljednjeg Ljubav oko svijeta, zato nam je drago upravo od te skupine dobiti priznanje za naš film. Trenutno radimo na organizaciji kino turneje u Srbiji, tako da se uskoro vidimo u Beogradu, nadam se u velikom broju“.

Posebno priznanje žirija pripalo je ostvarenju „Tinejdžerske priče iz karantina“, a u odluci žirija stoji da je ovaj film „dokument iskustava tinejdžera tokom pandemije sa kojom smo se svi susreli“, te da je na žiri poseban utisak ostavila povezanost sa likovima i njihovim pričama.

U okviru Beldocs Industry programa, dodeljene su vredne nagrade: Marija Stojanova nagrađena je sa 1.000 evra za najbolji projekat, Žana Maksimenko Kavčić dobitnica je nagrade DAE – Documentary Association of Europe Award za projekat „Peace for Nina“, Sara Stijović osvojila je nagradu Thessaloniki Documentary Film Festival Award za projekat „Gina“, Arturas Jevdokimovas je za projekat „Life and Death of a Christmas Tree“ osvojio Pitch the Doc Award, a Kiril Karakaš i Svetislav Podlešanov osvojili su East Silver Caravan Award za projekat „Ironman“.

Serbian Docs in Progress nagrada za najbolji projekat u iznosu od 500 evra dodeljena je projektu „Boro-Ramiz“ Ane Dragić, a DOKSrbija Encouragement Award pripao je Milici Đenić za projekat “Tales of the Plum Spirit”.

Beldocs festival je po prvi put zatvorio film iz Beldocs Teen programa. “Draga deco budućnosti“ mladog nemačkog reditelja Franca Bema je dokumentarac o borbi tri mlade žene iz tri zemlje (Čilea, Ugande, Hong Konga) na tri kontinenta. Nosioci filma su mlade generacije koje se nalaze u centru političkih promena i globalnih potresa, a njihov aktivizam manifestuje se u hrabroj i beskompromisnoj borbi za društvenu pravdu, demokratiju i suočavanje sa posledicama klimatskih promena. Film je ušao u programsku selekciju Beldocs Teen odlukom devet mladih selektora – tinejdžera iz Srbije, koji su zajedno sa tri aktivistkinje Minom Milošević, Daxi Stošić, Jovanom Jankov, takođe iz Srbije, na svečanom zatvaranju Beldocsa najavile film, pričale o svojim borbama, aktivističkom radu, prostorima slobode i poslale poruke završnice Beldocsa.

Beldocs je realizovan zahvaljujući podršci Evropske Unije kroz program Kreativna Evropa, potprogram MEDIA, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Filmskog centra Srbije, ambasada Australije, Portugalije, Ukrajine, Izraela, Švajcarske, Slovenije, Gete instituta, Austrijskog kulturnog foruma, Italijanskog kulturnog centra, Francuskog instituta, Filmskog centra Crne Gore, Grčkog filmskog centra, Misije OEBS-a u Srbiji, RYCO, DOX TV, TV Al Jazeera Balkans i Orion Telekoma.

Jovan Caran i Ljudmila Konstantinova Hense dobitnici Nagrade za životno delo Mali Princ”

Međunarodni festival pozorišta za decu, čije se 28. izdanje održava od 19. do 24. septembra 2021. u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica, dodeliće Nagradu za životno delo „Mali princ” reditelju i glumcu Jovanu Caranu, i kreatorki lutaka, kostima i scenografije Ljudmili Konstantinovoj Hense iz Kazahstana, za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu. Posthumna nagrada za život posvećen stvalaštvu za decu pripala je reditelju Dragoslavu Todoroviću.

Jovan Caran rođen je 1951. u Zrenjaninu. U Zrenjaninskom lutkarskom pozorištu radio je kao glumac-lutkar od 1974. Igrao je u gotovo svim predstavama Lutkarskog pozorišta. Ima i tridesetak nagrada sa raznih festivala – za glumu, dizajn lutaka, scenografiju, režiju, lutkarski tekst, itd.

Do sada je režirao oko pedeset predstava, od toga u zrenjaninskom lutkarskom pozorištu sledeće: „Kutijica bajkalica“, „Lutkarska vrteška“, „Mala prodavnica čuda“, „Biberče“, „Uspavana lepotica“, „Čizme lutalice“, „Čarobni stočić“, „Hrabri konjić“, „Tigrić Tika“, „Ko se boji smeća još“, „Tvrdoglavo jaje“, „Smehurići“, „Bakina fotelja za daleka putovanja“, „Trči trči Trčuljak“, „Peća i vuk“, „Guskalica“, „Priče ptice lažljivice“, „Lutak nevaljalko“, „Pobratim vetra“, „Divljožder“, i druge. U kikindskom Pozorištu režirao je desetak predstava: „Loptica Skočica“, „Stočiću postavi se“, „Ružno Pače“, „Biberče“, „Roboti s’ Kobola“, „Noćni svirači“, „Veseli circus“, „Puk“, „Ivica i Marica“, „Tri Praseta“, „Tigrić Peća“, „Pinokio“, „Čarobne makaze“, itd.

Vodio je dramski studio iz koga je potekla mlada generacija glumaca lutkara. Do penzionisanja je uređivao i održavao o sopstvenom trošku internet sajt „DNK Lutkarstva” koji je sadržavao bazu gotovo svih tekstova o lutkarstvu na našem jeziku.Sada piše nove tekstove za lutkarske predstave a i za časopise posvećene lutkarstvu. Priprema rečnik lutkarstva. Populariše lutkarsku umetnost kroz razne radionice. U pripremi je i knjiga o mitskim bićima iz lutkarskog sveta. Izrađuje i konstruiše lutke u sopstvenoj radionici.

Ljudmila Konstantinova Hense kreatorka je lutaka, kostima i scenografije iz Kazahstana (rođena 1965. godine u Hankavanu u Jermeniji). Školovala se u gradu Kustanaj u Kazahstanu a potom u Čeljabinsku u Rusiji. Diplomirala je grafički dizajn sa odličnim ocenama. Radila je kao rekviziter u Pozorištu lutaka Kostanaj pre nego što je diplomirala na Državnom pozorišno-umetničkom institutu u Alma-Ati, 1992. godine, na Fakultetu za pozorišnu i dekorativnu umetnost, specijalizujući se kao umetnik-vajar lutkarskog pozorišta, umetnik-scenski tehnolog. Tokom studija napravila je autorsku lutkarsku predstavu za dečiji program na regionalnoj televiziji.

Posle diplomiranja, do odlaska u Nemačku, radila je kao glavni umetnik Ruskog dramskog i lutkarskog pozorišta u gradu Kostanaju (Kazahstan), istovremeno postavljajući predstave u više ruskih gradova, kao scenograf i kreator lutaka. Radila je lutkarske predstave u Rusiji, Poljskoj, Nemačkoj, Srbiji i Crnoj Gori. Njene predstave učestvovale su na mnogim festivalima lutkarskih pozorišta širom Evrope. Trenutno živi u Minhenu.

Dragoslav Todorović je rođen 3. novembra 1948. godine u Parizu. Diplomirao je pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1979. godine u klasi profesorke Borjane Prodanović. Dok je, kao mlad, živeo u Hamburgu, učio je glumu i pantomimu i igrao u pozorištima i kabareima.

Uradio je veliki broj dramskih i lutkarskih predstava. Učestvovao je na mnogim festivalima u zemlji i inostranstvu, osvojio šest Grand Prix nagrada i dvanaest nagrada za režiju. Živeo je pet godina u Torontu. Bavio se režijom i predavao glumu. Pored rediteljskog posla, predavao je predmet Lutkarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na odsecima scenografija i scenski kostim.

Njegove najznačajnije dramske predstave su „Ivica i Marica“ (Dječje pozorište Republike Srpske), „Pohvala Snegu“ (Novosadski novi teatar), „Profesionalac“  (The Robert Gill Theatre   Toronto), „Putujuće pozorište Šopalović“   (The Equity Showcase Theatre  Toronto ) „Mrešćenje šarana“ (Pozorište „Zoran Radmilović“ Zaječar), itd. Među lutkarskim predstavama u kojima je učestvovao su „Vuk koji je ispao iz knjige“ (Pozorište lutaka Niš), „Tobi“  (Teatar za deca i mladinci Skopje), „Džejms i džinovska breskva“  (Dječje kazalište Branka Mihaljevića Osijek) „Crvenkapa“  (Pozorište mladih  Novi Sad), „Ivica i Marica“ (   Narodno Pozorište „Toša Jovanović“ Zrenjanin i mnoge druge.

Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici jedan je od najznačajnijih festivala u regionu koji više od četvrt veka okuplja stvaraoce koji su svoj rad posvetili najmlađima. Sa fokusom na lutkarstvu ali i sa prostorom za druge umetničke forme, Festival kontinuirano doprinosi promociji i razvoju pozorišta u Srbiji.

Za 28. Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici prijavljeno je 130 predstava iz 31 zemlje sveta: od Indije, Indonezije, Izraela, Irana, Kine, Brazila, Meksika, preko Nemačke, Mađarske, Češke, Rusije, Poljske, Italije, Letonije, Estonije, Austrije, Belgije, Portugala, Ukrajine, Francuske, Austrije, Bugarske, Rumunije, do Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije i Srbije, itd. U pitanju su lutkarske i dramske predstave, od tradicionalnih tehnika i tema, do savremenih i aktuelnih, od klasične književnosti za decu i narodnih mitova do svakodnevnih problema sa kojima se sada susrećemo. Dominiraju male predstave limitirane finansijskim mogućnostima i prilagodljive uslovima scenskog izvođenja. Sve više je predstava bez teksta, oslonjenih isključivo na svetlosno-zvučne efekte, scenski pokret, animaciju lutaka i njihov univerzalni jezik gesta i pokreta.

Prošle godine su nagrade “Mali princ” dodeljene dramaturgu i reditelju Vladimiru Andriću i bugarskom reditelju Slavču Malenovu, dok je posthumna nagrada za život posvećen stvaralaštvu za decu pripala glumcu i reditelju Zoranu Lozančiću.  Među dobitnicima nagrade, koju Festival dodeljuje od 2000. godine, između ostalih su bili i Branka Veselinović (2019), Zoran Hristić (2016), Minja Subota (2015), Timoti Džon Bajford (2014), Branko Milićević Kockica (2007), Ljubivoje Ršumović (2006), i mnogi drugi ugledni stvaraoci za decu.