Nagrade

Svečanom dodelom nagrada završen 28. Festival autorskog filma

Film „Da li ste videli ovu ženu?“ najbolji na 28. FAF-u

Foto: Tanja Drobnjak

Pobednik 28. Festivala autorskog filma i osvajač nagrade Grand Prix „Aleksandar Saša Petrović“ je film „Da li ste videli ovu ženu?“ Dušana Zorića i Matije Gluščevića.

Nagradu za najbolju režiju dodeljena je filmu „Sigurno mjesto“ Juraja Lerotića.

Žiri takmičarskog programa ovogodišnjeg FAF-a koji je radio u sastavu Teona Mitevska, Omar El Zohari i Serž Bozon ove dve nagrade je obrazložio rečima: 

Oba filma predstavljaju dašak svežeg vazduha u načinu na koji prezentuju stvarnost. Prvi ne prati nikakva pravila i ne nameće sebi nikakva ograničenja, već odvažno ide napred uz dozu humora, inteligencije i neusiljenosti, dok se drugi koristi minimalizmom i veoma preciznom režijom kako bi napao temu kojoj nije lako pristupiti. Oba filma su važna za region jer predstavljaju glas nove generacije.“ 

U ime žirija na ceremoniji zatvaranja Serž Bozon je proglasio i ostale pobednike festivala.

Nagradu „Gordan Mihić“ za najbolji scenario osvojio je film „Oduzimanje“ iranskog autora Manija Hađiđija. 

Žiri 28. FAF-a je dodelio i specijalno priznanje glumcu Arswendy Bening Swara za glavnu ulogu u filmu „Autobiografija“ Makbula Mubaraka.

Filmovi „Planina“ Tome Salvadora i „Bajka“ Aleksandra Sokurova dobili su nagradu profesora Vlade Petrića za najsinematičniju sekvencu u igranom filmu u čast Slavka Vorkapića.

Nagradu je proglasila Ivana Kronja koja je o nagrađenim filmovima rekla: 

„Bajka Aleksandra Sokurova je film izvan uobičajenih kategorija, koji nudi duboko sinematičko iskustvo. Nagradu dobija duga epska sekvenca u kojoj evropski tirani i vođe Drugog svetskog rata Staljin Hitler, Musolini, Čerčil susreću beskrajno more naroda koje, evocirajući biblijske scene, pritiče ispred belih zidna i potom se izlizva u crvene paklene vatre. Planina Tome Salvadora o sredovečnom junaku Pjeru u ličnoj krizi počiva na dve izuzetne noćne sekvence, koje čine samu srž filma. Nagradu dobija druga noćna sekvenca Pjerovog usamljeničkog uspona u Alpe u blizini opasnog mesta odrona, u kojoj junak susreće oživelo vulkansko kamenje i ulazi u stenu, postajući svetleći čovek-kristal.“  

Nagrada „Najhrabriji“ film Hrabrog Balkana pripala je filmu „Pelikan“ autora Filipa Herakovića. Specijalno priznanje iz ove selekcije dobio je film „U ramenima“ Tare Gajović. O ovoj nagradi odlučivao je žiri u sastavu Ivan Bakrač, Jovan Marković i Danijela Šrir. Tara Gajović i Filip Heraković su se zahvalili na nagradi, ekipama svojih filmova, porodicama i prijateljima. 

„Ostvarenje Filipa Herakovića govori o krizi, preispitivanju i pokušaju transformacije identiteta jednog fudbalera. Pelikan uverljivo predstavlja problem koji se događa u potpunosti unutar protagoniste, ne posežući pritom za jednostavnim rešenjima. Svedenom naracijom, režijom koja izvrsno koristi prostore, kao i glumom Edija Ćelića, film sa lakoćom na gledaoca prenosi stanje i atmosferu, pozivajući ga da prizore doživi neposredno i intuitivno, ali ostavljajući i dovoljno podsticaja za tumačenje“, navodi se u obrazloženju žirija.

Posebno priznanje za film „U ramenima“ Tare Gajović dodeljeno je ne samo zato što se radi o najmlađoj autorki u selekciji, već i zato što priču o odnosu majke i ćerke sa periferije Beograda režira tako da prenosi svu složenost njihove međusobne dinamike, ne oslanjajući se mnogo na dijaloško objašnjavanje. „Rediteljka veruje svojim narativnim i stilskim izborima, da junakinje prati pretežno u krupnim planovima, uspevajući da kroz naizgled nevažne događaje izrazi težinu komunikacije među bliskim ljudima, pa zato ovaj film gledamo i u neprestanom blagom grču, možda baš negde u ramenima,“ naveo je žiri.

Nagradu „Aleksandar Petković“ za najbolji snimateljski rad dobio je film „Planina“ Toma Salvadora (snimatelji Alexis Kavyrchine i Victor Pichon). Ovu povelju dodeljuje žiri Udruženja filmskih umetnika Srbije koji je radio u sastavu Predrag Bambić, Miroslav Živanović i Vojislav Gelevski.

Dodeljene AFIFS i nagrada „Marko Glušac“ na 28. Festivalu autorskog filma

Olga Košarić dobitnica nagrade „Marko Glušac“ 

„Leto kada sam naučila da letim“, „Strahinja Banović“ i „Poslije zime“ dobitnici nagrade Asocijacije filmskih festivala Srbije

Foto: Vladimir Opsenica

U četvrtak, 1. decembra u mts Dvorani na 28. Festivalu autorskog filma dodeljena je nagrada „Marko Glušac“, a uručena su i priznanja Asocijacije filmskih festivala Srbije (AFIFS). 

Nagradu „Marko Glušac“ za najperspektivnijeg mlađeg montažera dugih i kratkih, igranih i dokumentarnih formi ove godine dobila je Olga Košarić, montažerka filma „Da li ste videli ovu ženu?“ autora Dušana Zorića i Matije Gluščevića. Nagrađenoj montažerki priznanje je uručila Vanja Kovačević, prošlogodišnja dobitnica ove nagrade.

Olga Košarić montirala je nekoliko kratkih filmova kao što su „Ljubav“ (2017) i „Strano telo“ (2018) Dušana Zorića, koji je prikazan na festivalu u Veneciji 2019. godine, zatim „Onaj koji donosi kišu“ (2019) Isidore Veselinović, „Budna deca sanjaju“ (2020) Hane Pišćević. 2021. godine je na Beldocs festivalu zajedno sa Anom Žugić nagrađena za najbolju montažu, za dugometražni dokumentarni film „Telenovela: Sivo u koloru“ Filipa Martinovića, a 2022. na televiziji N1 emitovana je mini dokumentarna serija „Ona se budi“ (2022) na kojoj potpisuje montažu. U septembru ove godine dobila je specijalno priznanje za montažu filma „Da li ste videli ovu ženu?” koji je premijerno prikazan u takmičarskom programu Venecijanskog filmskog festivala, u selekciji „Nedelja kritike“. Film je imao domaću premijeru u okviru ovogodišnjeg, 28. Festivala autorskog filma. 

Asocijacija filmskih festivala Srbije (AFIFS) osnovana od strane sedam festivala Srbije prema inicijativi Filmskog centra Srbije okuplja Palić Film Festival, Filmske susrete u Nišu, Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji, Leskovački internacionalni festival filmske režije, Šumadijski internacionalni filmski festival debitantskog filma iz Kragujevca, Festival slika u pokretu iz Novog sada i Festival autorskog filma iz Beograda.

U konkurenciji od preko 40 naslova žiri u sastavu Branislav Jević, Milan Todorović, Miloš Ivanović jednoglasno je doneo odluku da se nagrada za najbolje srpske producirane filmove prema uspehu i kvalitetu dodeli filmovima „Strahinja Banović“ u produkciji Art & Popcorn producenta Miroslava Mogorovića i „Leto kada sam naučila da letim“ produkcije Sense production producenta Milana Stojanovića. Na uručenju nagrada publici se obratila Maja Popović Milojević, jedna od producenata filma “Leto kada sam naučila da letim” i Vanja Kovačević ispred ostvarenja „Banović Strahinja”.

Za Najbolju manjinsku kooprodukciju nagradu je dobio film „Poslije zime“ producentske kuće Biberče producentkinje Nikoline Zečević koja je i bila prisutna na ceremoniji dodele. 

Dodeljena Nagrada publike Mreže festivala Jadranske regije

Alma Viva portugalske rediteljke Kristel Alves Mera dobitnik Nagrade publike Mreže festivala Jadranske regije

Foto: Vladimir Opsenica

Dodela nagrada održana je na 28. Festivalu autorskog filma, a pobednika je proglasio Jovan Marjanović, direktor Sarajevo Film Festivala

Dobitnik nagrade publike za najbolji film Mreže festivala Jadranske regije, Adriatic Audience Award, je film Alma Viva Kristel Alves Mere iz Portugala. Najbolji film izabran je zbrajanjem glasova publike Sarajevo Film Festivala, Zagreb Film Festivala, Festivala autorskog filma, Internacionalnog filmskog festivala u Ljubljani i Filmskog festivala Herceg Novi, kao i publike koja je ovaj film imala priliku da gleda online, na VoD platformi ondemand.kinomeetingpoint.ba.

Dodela nagrada održana je na 28. Festivalu autorskog filma, a pobednika je proglasio Jovan Marjanović, direktor Sarajevo Film Festivala.

Igor Stanković, direktor Festivala autorskog filma je na proglašenju rekao: “Mreža festivala Jadranske regije je veoma važan segment koji se već drugu godinu održava u sklopu FAF-a. Misija festivala u mreži je promovisanje evropskih vrednosti filma, talenata i svega onoga što nam različitost Evrope donosi. Ova mreža je uspostavljena na inicijativu Jovana Marjanovića.”

Kristel Alves Mera se zahvalila na nagradi i putem mejla poručila: ”Veoma sam srećna da primim ovu nagradu. Ne pravim filmove kako bi bili nagrađivani, ali kada se to desi veoma je ohrabrujuće. Veliki pozdrav publikama svih festivala.”

Cilj nagrade publike Mreže festivala Jadranske regije – Adriatic Audience Award je promocija i veća vidljivost evropskog filma, a nagrada će omogućiti filmu i da bude prikazan u bioskopima na području bivše Jugoslavije.

Film Alma Viva prati malu Salome koja se, kao i svakog leta, tokom raspusta vraća u rodno selo smešteno u planinama Portugala. Devojčicin bezbrižni odmor prekida iznenadna bakina smrt. Dok se odrasli svađaju oko organizacije sahrane, Salome proganja duh žene za koju se tvrdi da je veštica. Kristel Alves Mera se obrazovala za glumicu, a karijeru je započela kao pozorišna rediteljka. Nakon toga režirala je prvi dokumentarni film u Zelenortskim ostrvima Som & Morabeza, a zatim i jedan u Angoli, Born in Luanda. Kratke igrane filmove snimila je u Portugalu: Sol Brancothen Campo de Víboras, prikazan na Kanskom festivalu, i Invisível Herói. Alma Viva je njen prvi dugometražni film. 

Autor vizuelnog rešenja Nagrade publike Mreže festivala Jadranske regije, Adriatic Audience Award, je Srđan Stefanović (1985), akademski vajar i slikar.

Održana svečana dodela nagrada pobednicima takmičenja Svetske organizacije za intelektualnu svojinu 2022. godine

Foto: Zorica Obradović

U utorak, 15. novembra 2022. u Svečanoj Sali Zavoda za intelektualnu svojinu, povodom obeležavanja 102. godišnjice ove institucije, dodeljene su nagrade pobednicima takmičenja Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) za 2022. godinu u pet kategorija.

Prisutnima se obratio Vladimir Marić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu, koji je u svom govoru posebnu pažnju posvetio mladima: “Svako društvo kojem je stalo do sopstvenog napretka ne sme da zanemaruje svoje najkreativnije sinove i kćeri, već mora da stvara pretpostavke da oni ostanu u svojoj zemlji, i svoju kreativnost stave u službu svog naroda. Intelektualna svojina, pored ostalog, ima svoju ulogu u tome. Dobro izbrušen sistem zaštite intelektualne svojine, i njegova dosledna i poštena primena, garantovaće mladim ljudima da će u pogledu njihovog stvaralaštva biti zaštićeni i nagrađeni. To je ono što država može i mora da uradi za svoje mlade ljude”.

Dušan Vučković, pomoćnik ministra privrede, Sektor za privredna društva i privredne registre, između ostalog je rekao:  “Ove godine, predstavnici Ministarstva privrede, zajedno sa stručnjacima iz Zavoda za intelektualnu svojinu, predstavnicima organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, korisnicima autorskih dela i pravnim zastupnicima, i stručnjacima u oblasti prava intelektualne svojine, radili su na izradi novog zakona o autorskom i srodnim pravima, koji će uskoro naći i na javnoj raspravi. Ministarstvo privrede poklanja posebnu pažnju ovom važnom zakonu, koji uređuje čitav spektar kompleksnih odnosa između stvaralaca – autora, i nosilaca srodnih prava s jedne strane, i korisnika autorskih dela i predmeta srodnih prava s druge strane. Evropska komisija je u svom poslednjem izveštaju pohvalila napredak Srbije u ovoj oblasti”.

Aleksandra Popović, direktorka projekta „Srbija inovira“, podržanog od strane USAID, predstavila je projekat namenjen za jačanje ekonomije Srbije kroz povezivanje, podsticanje i korišćenje inovacionog potencijala.  „Naš cilj jeste jačanje ekonomije zasnovane na znanju, odnosno ekonomije zasnovane na tehnološkim inovacijama. Gde su inovacije, tu je i zaštita intelektualne svojine, odnosno patenti. Zato je nama kroz projekat jako važno da, između ostalog, i podignemo svest, među svim našim učesnicima u inovacionom ekosistemu, o važnosti ovog pitanja”.

Nagradu WIPO Medal for Inventors, u kategoriji za pronalazača ili grupu pronalazača za patent koji je u važnosti i koji ima konkretnu primenu i dokazan uspeh na tržištu, primila je Dušanka Roglić, diplomirani mašinski inženjer, vlasnica i direktorka fabrike Korali d.o.o. koja zapošljava oko osamdeset radnika, jer je na tržištu regiona komercijalizovala svoja dva domaća patenta za pronalaske podzemnih kontejnera za ekološko i bezbedno odlaganje otpada. Reč je o patentima kojima je obezbeđena lakša manipulacija, bolji higijenski uslovi, minimalni kontakt korisnika i kontejnera, dugi vek upotrebe, ekonomska isplativost, lep spoljni izgled, pri čemu ispunjavaju međunarodne standarde za uređaje ovog tipa a posebno za poboljšanje kvaliteta života i zaštite životne sredine.

Dušanka Roglić je po prijemu nagrade izjavila: “Ovi patenti mi mnogo znače, računajući da će biti duže u upotrebi, sa prioritetom zaštite životne sredine i potencijalom za moju fabriku kroz domaće, a sada sve više i inostrano tržište. Meni dodeljenu nagradu računam u najzreliji plod dugogodišnjeg stvaranja, koji mojoj porodici i mojim zaposlenim radnicima, saradnicima, i korisnicima podzemnog kontejnera fabrike Korali iz Kraljeva, čini veliku čast”.

Nagradu WIPO IP Enterprise Medal, u kategoriji za domaće pravno lice ili domaćeg preduzetnika za privrednu primenu industrijske svojine, primio je Dejan Dramićanin, direktor kompanije „Bitgear Wireless Design Services d.o.o.“  iz Zemuna. Ova kompanija je u periodu od 2018. do 2022. godine registrovala i privredno primenila dva domaća industrijska dizajna, jedan međunarodni industrijski dizajn i jedan međunarodni žig, pri čemu je privredna primena alarmnog uređaja i senzora, koji su zaštićeni industrijskim dizajnima, direktno i indirektno doprinela povećanju izvoza, povećanju energetske efikasnosti i zaštiti životne sredine. Alarmni uređaj ima široku primenu u zaštiti dragocene infrastrukture koja se nalazi na različitim, često udaljenim lokacijama i omogućava optimizaciju procesa nadgledanja, uštedu resursa potrebnih za reakcije na terenu, kao i povećanje energetske efikasnosti.

Dejan Dramićanin je o radu kompanije i ovom priznanju rekao: “Mi se bavimo inovacijama i to nam je primarna delatnost. Već smo ranije štitili određene inovacije sa patentima, tako da shvatamo bitnost intelektualne svojine. Nama ova nagrada znači zato što potvrđuje da je izuzetno značajno da intelektualna svojina ostane u Srbiji”.

Nagradu WIPO Medal for Creativity, u kategoriji za autora za monografsko delo/studijsku izložbu sa katalogom u oblasti društveno humanističkih nauka, primio je  Živojin Petrović, osnivač obrazovne i neprofitne TV stanice Srpska naučna televizija, za knjigu Ratnik sunca, koja govori o profesoru dr Branislavu Branku Laloviću (1928–1988), protagonisti borbe za solarnu energiju, koji je vizionarski naslutio krizu energije u kojoj se danas nalazimo. On je kao nuklearni fizičar Instituta u Vinči još sedamdesetih godina prošlog veka započeo istraživanja o tehnološkoj primeni solarne energije, i postao tako jedan od pionira istraživanja alternativnih izvora energije, koji je srpsku nauku na ovom polju vinuo u sam svetski vrh inovativnosti.

Živojin Petrović je o Laloviću rekao: “Sedamdesetih godina prošlog veka, profesor Lalović uočava i primećuje da će svetska energetska kriza zahvatiti našu planetu. Okreće se alternativnim izvorima energije, kao pionir u Jugoslaviji. Tada počinje njegovo proučavanje po čemu će i on ostaviti možda i najdublji trag u nauci – proučavao je i tražio najbolji način da transformiše solarnu sunčevu energiju u toplotnu ili električnu energiju. Profesor Lalović je prvi na svetu koristio amorfni silicijum, tada najnoviji materijal na bazi aluminijuma, i osamdesetih godina napravio solarnu ćeliju koja nigde u svetu nije imala takve karakteristike”.

Nagradu WIPO Schoolchildren’s Medal, u kategoriji učenika ili grupe učenika srednje škole za pronalazak, primili su Nikola Teomirović i Miodrag Milanović, učenici 4. razreda Elektrotehničke škole „Nikola Tesla“ u Beogradu, kao i njihov mentor, nastavnik praktične nastave Milan Stanojčić, za pronalazak pod nazivom: „Ekološka antivarozna košnica“. Ovaj pronalazak se odnosi na energetski nezavisan uređaj, koji se napaja preko solarnog panela, za autonomno uklanjanje pčelinjeg krpelja – varoe, koja uništava do 45% pčelinjih društava, pomoću ekološke supstance – mravlje kiseline, a da pri tome nema rezidua u medu. Autori pronalaska su doprineli pronalaženju ekološkog i energetski efikasnog rešenja u oblasti pčelarstva čijom primenom bi se smanjila cena pčelinjih proizvoda, koji bi samim tim postali pristupačniji većem broju ljudi.

Nikola Teomirović je o svom bavljenju pčelarstvom i nagrađenom pronalasku rekao: “Ljubav prema pčelarstvu potiče iz porodične tradicije. Proteklih sedamdeset godina, sa manjim prekidima, moja porodica se bavi ovom granom poljoprivrede. Iz moje ljubavi prema pčelarstvu nastao je ovaj pronalazak. Želja nam je da se u narednih par godina, u domovima svih nas nalazi tegla organskog meda, koju je proizveo srpski pčelar, s našim uređajem. Da bismo to postigli, moramo podići svest naših građana po pitanju ekologije i organskih proizvoda”.

U saradnji sa Svetskom organizacijom za intelektualnu svojinu, dodeljena je i nagrada za domaće pravno lice sa najvećim intenzitetom korišćenja međunarodnog sistema registracije žigova tokom 2022. godine – nagrada WIPO Users’ Medal. Osnovna delatnost kompanije „ADOC D.O.O. Beograd“ koja je osnovana 1990. godine je proizvodnja, uvoz i prodaja farmaceutskih proizvoda. Pored veleprodajnog sektora, proizvođač je i nosilac dozvole za promet za pažljivo selektovane visokokvalitetne lekove, medicinska sredstva i suplemente.

Događaj se odvijao u hibridnom formatu, a snimak možete pogledati na sledećem linku:

Награда 31. Меморијала Надежде Петровић под називом ,,Гестови, знакови живота” додељена је уметници Весни Весић, док су награду Уметничке галерије ,,Надежда Петровић” поделиле Неда Ковинић и пољска уметница Ола Маћијевска (Маciејеwsка). Специјално признање додељено је загребачком извођачком колективу BАDcо.

Уметничка галерија ,,Надежда Петровић” у Чачку приредила је церемонију затварања 31. Меморијала Надежде Петровић ,,Гестови, знакови живота” чији су селектори Бојан Ђорђев и Синиша Илић. Увод читавог дешавања био је завршни део рада ,,АТ -90 Перформативни архив – Прошивање“ Ане Миљанић који се одиграо у Градској библиотеци ,,Владислав Петковић Дис” где је рад и постављен. Након тога посетиоци су имали прилике да у ,,Спомен збирци Богића Рисимовића Рисима” присуствују ауторском вођењу кроз рад Уметничке групе ,,BADco” ,,Временске бомбе“ Горана Сергеја Присташ и Николине Присташ.

У самој Галерији приређена је промоција каталога 31. Меморијала Надежде Петровић ,, Гестови, знакови живота“ као и додела Награда Меморијала и Галерије Надежда Петровић.

Након што је селектор Бојан Ђорђев представио садржај каталога и захвалио се свим учесницима у реализацији овогодишњег Меморијала реч је преузео  директор Галерије Бранко Ћаловић. Приликом обраћања присутнима он је рекао да  припрема сваке од изложби Меморијала Надежде Петровић – укључује цео град, друге установе културе из града, али и знатно шире – колеге из различитих установа и институција у земљи и региону: ,,Наше ангажовање као организатора сада је на нивоу организационо-продукцијског уз тесну сарадњу са селекторима изложбе и наравно уметницима као главним актерима, јер управо за највеће достигнуће Меморијала можемо сматрати повезивање уметника, дијалог генерација, истицање уметничке креативности и критичких погледа на савремени свет – оно чему је пре сто година тежила и сама Надежда радећи на повезивању културног простора југоистока Европе.”

Он је поводом издања каталога Меморијала подсетио на постепене промене у ликовно-графичком и садржајном смислу каталога изложби Галерије: ,,Последњих година у дизајнерском смислу каталози су заправо креације примењене уметности али када су текстови у питању, увек се ради о крајње сериозним текстовима: истраживачко-аналитичким и теоријско-критичким који одражавају синтезу филозофско-уметничких промишљања и уметничке продукције у оквиру уметничко- историјских, актуелних политичких, социолошких и економских тренутака или феномена уметничке ангажованости.”

Након тога су каталог представиле Ана Ереш, научна сарадници Одељења за историју уметности Филозофског факултета, у Београду, ауторка централног текста у каталогу, дизајнерка Катарина Поповић и уредница каталога, Мирјана Рацковић, музејски саветник Уметничке Галерије ,,Надежда Петровић” у Чачку.

Жири у саставу проф. др Никола Шуица са Факултета ликовних уметности (ФЛУ) у Београду (председник), мр Маријана Цветковић, професорка Универзитета уметности у Београду, и виша кустоскиња у Уметничкој галерији ,, Надежда Петровић” донео је одлуку да се награда Меморијала Надежде Петровић додели Весни Весић за рад ,,Зимска бајка” који чине видео и објекти у простору. Представница жирија Маријана Цветковић образложила је награду следећим речима; ,, Дело Весне Весић обједињује искуство и наслеђе социјалистичког друштва и афективне односе који се преносе у промењене друштвене околности. Њена реконструкција личне историје кроз видео, перформанс и објекте је гест феминистичког тумачења друштвених промена које потресају однос приватног и јавног”.

Награду Уметничке Галерије ,,Надежда Петровић” која подразумева смосталну изложбу у Галерији равноправно су добиле Неда Ковинић за перформанс ,,Луцкасте другарице” и пољска уметница Ола Маћијевска за перформанс ,,Просторне фигуре” и видео рад ,,Активација плесне конструкције”.

,,У комплексној целини изложбе ,,Гестови, знакови живота”, жири је препознао вредност та два уметничка рада који отеловљују гестове преласка из визуелног у перформативно и обрнуто, два пола уметничког истраживања слике и покрета” рекла је у образложењу Маријана Цветковић и додала да је перформанс ,, Луцкасте другарице” Неде Ковинић, изведен на отварању 31. Меморијала Надежде Петровић,,успешан пример микростратегија колективног отпора политикама индивидуализма, конформизма и конзумеризма, који своје темеље налазе у гестовима присности, љубави и хумора, насталих кроз заједништво и сарадњу док рад Оле Маћиевске кроз перформанс и видео, наглашава способност кореографског знања да произведе представе и слике које смело ремете устаљене начине опажања односа простора и времена, а притом позиционирају тело као кључни канал комуникације.”

Специјално признање жирија додељено је ове године колективу BADco. за троделни филм ,,Временске бомбе”, као израз подршке и захвалности за вишедеценијски рад у пољу извођачких уметности у региону.

Награда часописа Прича Весни Тријић и Снежани Божић

НАГРАДА ЧАСОПИСА ПРИЧА – ОСНИВАЧ СЛОБОДАН СТОЈАДИНОВИЋ

Саопштење редакције часописа Прича

Награду часописа Прича – оснивач Слободан Стојадиновић, за 2022. годину добиле су Весна Тријић, за књигу Приче у есејима и критикама и Снежана Божић, за књигу За смислом приче.

Награда се додељује за необјављену књигу.

Весна Тријић, књижевна критичарка и есејисткиња, основну и средњу школу завршила је у Краљеву, а дипломирала је и докторирала на Филолошком факултету у Београду. Током студија, била је стипендисткиња Републичког фонда за научни подмладак и радила је као новинарка у редакцији тадашњег радија Индекс. Текућу књижевну критику писала је редовно од 2002. до 2013. године за дневни лист Блиц, а између 2002. и 2004. и за подгорички лист Дан; била је колумнисткиња у политичком магазину Печат, а од 2021. године је сарадница Културног дневника Радио-телевизије Србије, за који такође пише књижевну критику. Била је чланица и председница жирија за доделу награде Биљана Јовановић, награде Београдски победник и других књижевних награда. Серије трибина посвећених српској књижевној критици уређивала је и водила у Српском књижевном друштву у два наврата, 2011. и 2014. године.

Запослена је у Народној библиотеци Србије, у Одељењу за библиографију.

Добитница је Награде „Милан Богдановић“ за најбољу књижевну критику, коју додељује Културно-просветна заједница Србије.

Чланица је Српског књижевног друштва.

Снежана В. Божић (1974, Ниш) ванредни је професор Филозофског факултета Универзитета у Нишу, на предметима из области методике наставе књижевности и српског језика. Магистарске студије завршила је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, а докторат одбранила на Филозофском факултету у Нишу. Научне и стручне радове и књижевну критику објављује у домаћим и међународним публикацијама. Аутор је и коаутор неколико књига и уџбеника, сарадник и истраживач на домаћим и међународним пројектима. Учествовала је на многим домаћим и иностраним научним скуповима (Ниш, Београд, Вроцлав, Темишвар, Москва, Охрид, Лисабон). Од 2016. до 2019. године руководила је Центром за образовање наставника и професионално усавршавање Филозофског факултета у Нишу, а од фебруара 2022. налази се на позицији управника Департмана за србистику Филозофског факултета у Нишу.

Од децембра 2007. до јануара 2014. била члан редакције часописа Градинаа од марта 2019. члан је уредништва часописа Philologia Mediana.

Учествовала је у раду жирија за доделу књижевних награда Стеван Сремац (2005, 2006. и 2012. године), Бранко Миљковић (2010, 2011. и 2012. године), Славиша Николин Живковић (2017. и 2018), Рамонда сербика (2017) и Биљана Јовановић (2020, 2021).

Чланица је Српског књижевног друштва. 

            Објављене књигеКомпозиција романа Деобе Добрице Ћосића (Ниш, 2000), Подстицаји, трагања (Београд, 2010), Пријатељство на мрежи – о интернету и настави књижевности (2018); Изазов: читанка за шести разред основне школе (2019), Одсјај: читанка за седми разред основне школе (2019), Аплауз: читанка за осми разред основне школе (Београд, 2021).

“Pepeljuga” italijanskog pozorišta Zakes najbolja predstava 29. Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica

Foto: Damir Vujković

U petak, 23. septembra, svečanom ceremonijom zatvaranja i proglašenjem dobitnika nagrada u Dečjem pozorištu Subotica, zatvoren je 29. Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica.

Žiri u sastavu Marijana Petrović (Srbija) – predsednik, Kliodna Nunan (Irska) i Viktor Ljvovič Šrajman (Izrael, Rusija), Gran Pri Festivala za najbolju predstavu u celini dodelio je predstavi „Pepeljuga“ u režiji Luane Gramegna, italijanskog Pozorišta Zakes.

Kliodna Nunan je u ime žirija pročitala obrazloženje nagrade: “Maštovita snažna predstava sa tačnim rediteljskim rešenjima. Sve komponente predstave: igra glumaca, koreografija, muzika, scenografija, lutke, svetlo su isprepletani, nadopunjuju se. Usaglašeni su, jedinstveni, potčinjeni rediteljskoj zamisli. Predstava je čvrsto jedinstvo svih scenskih komponenata – harmonija sinergije. Disciplina, umetnost animacije, plastika tela, koncentracija i gluma izvođača stvorili su snažnu scensku magiju koja potresa”.

Specijalna nagrada za originalnost i fantaziju dodeljena je predstavi Tamare Kučinović – „Vuk sa mirisom bobica“ Dječijeg pozorišta Republike Srpske.

“Ovo delo bavi se strahovima mnogih mladih ljudi koji stupaju u svet odraslih. Bila bi prava sreća kad bismo svi dobili onoliko brige, strpljenja i podrške koliko je glavni lik dobio od čopora. Jake metafore o životu, izolovanosti, patnji i depresiji, za koje je rešenje briga za ljude, su u ovoj predstavi izvrsne”, stoji u obrazloženju žirija koje je pročitala Nunan.

Tamara Kučinović se zahvalila na nagradi i rekla: “Užasno je važno da mladima krenemo vrlo glasno govoriti o životu, sa apsolutno svim njegovim bojama – i tamnim i svjetlim, i da se ne bojimo toga jer djeca su toga gladna”.

Nagrada za najbolju režiju dodeljena je Luani Gramegna, za režiju predstave „Pepeljuga“ u izvođenju Pozorišta Zakes iz Italije.

Za najbolju scenografiju nagrađena je Isa Soto, za predstavu „Nove cipele“ pozorišta Tjan Gombau – Nacrtani čovek iz Španije.

Mariane Berthault nagrađena je za najbolju originalnu muziku u francuskoj predstavi “SCOOOOOTCH!”.

Nagrada za najbolje estetsko i tehnološko rešenje lutaka dodeljena je Isi Soto za predstvu „Nove cipele“ španskog pozorišta Tjan Gombau – Nacrtani čovek.

Pet ravnopravnih nagrada za glumačko/animatorsko majstorstvo dodeljuju se: predstavi „Pepeljuga“ Pozorišta Zakes iz Italije – Gianluca Gabriele, Amalia Ruocco i Enrica Zampetti za timski rad;  Predstavi „Princeza Ruža i začarani orao“ Pozorišne kuće Tik Tak Nto iz Grčke – Argiro Tamvakou, Athina Velimvasaki, Chris Kapenis za timski rad; predstavi „Priča o metli“ u izvođenju Bon Puppet pozorišta iz Indonezije – Riyanti Wisnu Setyorini Putri, Mohammad Farras Togu Simanjuntak, Reisky Monita za timski rad; Tian Gombau za ulogu u predstavi „Nove cipele“ pozorišta Tjan Gombau – Nacrtani čovek iz  Španije; Szilárdu Zádori za ulogu u predstavi „San vile Mol“ Lutkarskog pozorišta Harlekin iz Mađarske.

Mladi žiri 29. Međunarodnog festivala pozorišta za decu u sastavu: Nika Vizin, Nađa Berecki, Iva Francišković, Mila Popov i Relja Miković, dodelio je nagradu za najbolju predstavu ostvarenju “Devojčica sa šibicama” u režiji Sonje Petrović u izvođenju Pozorišta mladih Novi Sad, Festivala ekološkog pozorišta za decu i mlade i Udruženja “Sloboda nema cenu”.

“Ovu predstavu izabrali smo kao najbolju prvenstveno zbog teme koja je nesvakidašnja u pozorišnim predstavama, a smatramo da je neophodno razgovarati o njoj sa mlađom publikom. Predstava je doprla do nas, izazvala jake emocije i držala pažnju do samog kraja”, stoji u obrazloženju Mladog žirija.

U ime Pozorišta mladih, nagradu su primili glumci u predstavi Kristina Savkov i Danilo Milovanović, koji se obratio prisutnima rečima: “Nama ova nagrada izuzetno znači, pogotovo što dolazi od onih za koje je ova predstava pravljena, a to su deca. Njima ne treba da pokazujemo svet kao jednu šarenu lažu. Važno je da deca kroz predstavu mogu da razviju empatiju i da nauče nešto novo o ljudima koji su drugačiji, a možda i nisu, nego su baš isti kao oni”.

Mladi žiri pohvalio je i predstavu “Pepeljuga” u režiji Luane Gramegne u izvođenju Pozorišta Zakes iz Italije, “zbog vrhunske scenografije koja nam pomaže da doživimo predstavu”.

U petak je, na Sceni „Jadran” Narodnog pozorišta, odigrana poslednja predstava u takmičarskom programu festivala, “Devojčica sa šibicama” u koprodukciji Pozorišta mladih Novi Sad, Festivala ekokološkog pozorišta za decu i mlade i Udruženja “Sloboda nema cenu”. Predstava je zasnovana na bajki o devojčici koja u noći uoči Nove godine luta ulicama pokušavajući da proda šibice, ali joj to ne uspeva. Ovaj autorski projekat govori o sudbini zaboravljene i nevoljene dece sa ulice koja su žrtve trafikinga, a od kojih se društvo udaljava paralelno sa kolektivnim gubitkom osećaja empatije.

Rediteljka Sonja Petrović je o predstavi rekla: “Smatram da sa decom treba razgovarati otvoreno o svemu, pa i o ovakvim problemima, jer ta deca koja žive i rade na ulici se suočavaju sa mnogo surovijim stvarima od onoga što će publika videti u predstavi. U tom smislu, mislim da je u redu podneti teret ovakve teme zarad nekog boljeg sveta, možda i povećanja empatije kod dece u odrastanju”.

U glavnom programu odigrano je 14 predstava za decu iz celog sveta, po izboru selektora festivala, profesora dr Zorana Đerića. Nagrade za životno delo „Mali princ”, za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu, uručene su na otvaranju festivala glumici Marijani Petrović i Viktoru Šrajmanu – ruskom i izraelskom pozorišnom reditelju, glumcu, pedagogu, kritičaru, i jednom od vodećih stručnjaka u oblasti pozorišta lutaka.

Međunarodni forum za istraživanje pozorišne umetnosti za decu i mlade u Subotici od 19. do 22. septembra okupio je teoretičare i pozorišne istraživače iz 11 zemalja. Bogat prateći program festivala činili su i brojne izložbe, radionice, promocije knjiga, filmovi i predstave van takmičarskog programa.

Realizaciju Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica podržali su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu AP Vojvodine i Grad Subotica.

Marijana Petrović: Za Malo pozorište „Duško Radović“ karakteristična je raznovrsnost

Foto: Damir Vujković

Glumica Marijana Petrović, laureatkinja ovogodišnje Nagrade za životno delo „Mali princ”,  za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu, predstavila je knjigu “Malo pozorište Duško Radović – 70 godina raznolikosti (monografija 1949-2019)” koju je priredila, kao i svoju autorsku knjigu “O glumcu sa lutkom”, u okviru pratećeg programa 29. Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica.

Monografija „Duško Radović – 70 godina raznolikosti“ nastala je povodom ovog velikog jubileja Malog pozorišta „Duško Radović“ u Beogradu. „Koncepcija monografije je prilično neuobičajena, jer ne govori samo o predstavama uz prateće fotografije i istorijske podatke koji su ranije bili štampani, već sam je podelila na nekoliko blokova za koje smatram da su veoma bitni. Za Malo pozorište Duško Radović je karakteristična ta raznovrsnost u ponudi različitim ciljnim grupama. Oduvek je postojala lutkarska scena, pa se razvila dečija dramska scena. Onda smo došli do večernje scene, pa te iste scene za mlade, a na kraju je otvorena scena za bebe. Svaka od tih scena unutar monografije ima autore tekstova koji su za nju bitni“, istakla je Marijana Petrović.

Autorka knjige navela je da ova obimna monografija sadrži, između ostalog, i odlomke iz kritika, nabrojane predstave, manifestacije i nagrade, fotografije i imena onih koji trenutno rade u pozorištu. „Mislim da iz ovog materijala možete da zaključite mnogo o stvaraocima i o načinu rada u pozorištu, ali i o mom mišljenju kako bi trebalo da rade pozorišta za decu – već i samim tim kako sam koncipirala monografiju“ zaključila je Marijana Petrović.

Ovogodišnja laureatkinja nagrade „Mali princ“ predstavila je i svoju knjigu „O glumcu s lutkom“, čija su dva dela posvećena čuvenom lutkarskom umetniku Sergeju Obrascovu, dok se treći bavi radom glumca s lutkom u savremenom pozorištu. „Ovo je pogled iznutra, iz srži problema, sa scene, jedne glumice koja piše na osnovu svog glumačko-animatorskog iskustva i rada na predstavama sa lutkama različitih tehnika, a ne samo iz svog teatrološkog ili gledalačkog iskustva. Ona proverava, raspravlja ili opovrgava utvrđene stavove i predlaže nov način razmišljanja o svojoj temi”, navodi recenzent knjige dr Sava Anđelković, u odlomku koji je pročitala sama autorka.

Marijana Petrović je dva dela knjige posvetila čuvenom Sergeju Obrascovu, jednom od najvećih lutkarskih umetnika 20. veka. O radu na knjizi je istakla: “Pročitala sam sve njegove knjige na ruskom jeziku, a onda sam iz svih tih knjiga sklopila njegovu životnu priču, razmišljanja o pozorištu uopšte i lutkarskom pozorištu. Ako sam se već odlučila da pišem o odnosu glumca i lutke, mislim da je on bio najidealniji kao primer, zato što je prvi uveo sistem Stanislavskog u radu za lutkarsku scenu. To nekako promiče ljudima jer o njemu pričaju kao animatoru, glumcu, direktoru i piscu, ali najvažnije je upravo to. Stanislavski je temelj svega“.

Autorka je navela da drugi deo knjige govori o tome šta su naši relevantni kulturni i javni radnici i vrhunski umetnici, koji su gledali Obrascova u svojim mladim danima ili kasnije, rekli o njemu.

Treći deo knjige govori o radu glumca sa lutkom u savremenom lutkarskom pozorištu. “Naravno da razlikujemo pozorište Istoka i Zapada, a ja govorim o zapadnom koje najbolje poznajemo. Tu sam obradila mnoge segmente koji se tiču konrektnog praktičnog rada, počevši od sistema Stanislavskog kao azbuke glumačke umetnosti”, navela je Marijana Petrović.

Marijana Petrović (Beograd, 1957.) je diplomirala na Filološkom fakultetu u Beogradu, (jugoslovenske književnosti i srpskohrvatski jezik), a magistrirala na Fakultetu dramskih umetnosti, na odseku za teatrologiju. Od 1978. je u stalnom angažmanu kao glumica u Malom pozorištu “Duško Radović“ u Beogradu, a bavi se i režijom. Dobitnica je mnogih glumačkih nagrada: Bijenala jugoslovenskog lutkarstva u Bugojnu, Jugoslovenskog festivala za djecu Kotor, Susreta pozorišta lutaka Srbije, Milena Načić, Božidar Valtrović…

Kao profesor, predavala je u srednjoj baletskoj školi „Lujo Davičo“ – organizaciju scensko-muzičkih delatnosti. Osmislila je seminar namenjen učiteljima, pedagozima i psiholozima, u organizaciji Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije 2001. pri Učiteljskom fakultetu u Beogradu, na temu Lutkarstvo u osnovnoj školi, i u okviru njega održala predavanja i vežbe. U okviru projekta Centra za pozorišna istraživanja ApsArt namenjenog edukaciji studenata FASPER- a, realizovala je 2011. radionice na temu: Upotreba lutke u terapeutske svrhe. Realizovala autorske projekte za decu kao saradnik u Školigrici (Centar za kulturu Stari Grad), u Dečjem kulturnom centru Beograd (lutkarske igrice u okviru radionice za bebe do 3 godine), sarađivala sa Centrom za muzejsku didaktiku kao glumac i autor). Članica je Assitej-a i Cedeum-a.

Marijana Petrović i Viktor Šrajman dobitnici Nagrade za životno delo „Mali Princ”

Fotografije: privatna arhiva

Međunarodni festival pozorišta za decu, čije se 29. izdanje održava od 18. do 23. septembra 2022. u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica, dodeliće Nagradu za životno delo „Mali princ”,  za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu, glumici i rediteljki Marijani Petrović i Viktoru Šrajmanu – ruskom i izraelskom pozorišnom reditelju, glumcu, pedagogu, kritičaru, i jednom od vodećih stručnjaka u oblasti pozorišta lutaka. Nagrada „Mali princ“ dodeljuje se obliku umetničke skulpture istaknutog crnogorskog vajara Mije Mijuškovića.

Marijana Petrović (Beograd, 1957.) je diplomirala na Filološkom fakultetu u Beogradu, (jugoslovenske književnosti i srpskohrvatski jezik), a magistrirala na Fakultetu dramskih umetnosti, na odseku za teatrologiju. Od 1978. je u stalnom angažmanu kao glumica u Malom pozorištu “Duško Radović“ u Beogradu, a bavi se i režijom. Dobitnica je mnogih glumačkih nagrada: Bijenala jugoslovenskog lutkarstva u Bugojnu, Jugoslovenskog festivala za djecu Kotor, Susreta pozorišta lutaka Srbije, Milena Načić, Božidar Valtrović…

Kao profesor, predavala je u srednjoj baletskoj školi „Lujo Davičo“ – organizaciju scensko-muzičkih delatnosti. Osmislila je seminar namenjen učiteljima, pedagozima i psiholozima, u organizaciji Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije 2001. pri Učiteljskom fakultetu u Beogradu, na temu Lutkarstvo u osnovnoj školi, i u okviru njega održala predavanja i vežbe. U okviru projekta Centra za pozorišna istraživanja ApsArt namenjenog edukaciji studenata FASPER- a, realizovala je 2011. radionice na temu: Upotreba lutke u terapeutske svrhe. Realizovala autorske projekte za decu kao saradnik u Školigrici (Centar za kulturu Stari Grad); Dečjem kulturnom centru Beograd (lutkarske igrice u okviru radionice za bebe do 3 godine, sarađivala sa Centrom za muzejsku didaktiku kao glumac i autor). Priredila je monografiju Malo pozorište „Duško Radović“-70 godina raznolikosti (Malo pozorište „Duško Radović“, 2019.). Članica je Assitej-a i Cedeum-a.

Viktor Ljvovič Šrajman (1945, Harkov) je ruski i izraelski pozorišni reditelj, glumac, pedagog, kritičar, jedan od vodećih domaćih stručnjaka u oblasti pozorišta lutaka. Osnivač je i prvi glavni reditelj Magnitogorskog pozorišta lutaka i glumaca „Buratino“. Od 2012. do 2018. godine je bio glavni reditelj Državnog pozorišta za mlade gledaoce Nižnjeg Novgoroda. Predsedavajući je Stručnog veća nagrade koja nosi ime zaslužnog umetnika RSFSR-a, profesora M.M. Koroljeva, potpredsednik Međunarodnog festivala KUKART, član žirija najznačajnije nacionalne pozorišne nagrade „Zlatna maska“, član Komisije za pozorište lutaka STD RF.

Učestvovao je u radu međunarodnih pozorišnih projekata (kongresi, konferencije, festivali) kao predstavnik SSSR-a u SAD-u, Francuskoj, Japanu, Italiji, Norveškoj, Mongoliji, Poljskoj. Rukovodilac je međuregionalnog seminara za glumce pozorišta lutaka, rukovodilac sveruske laboratorije reditelja pozorišta lutaka (Savez pozorišnih radnika Ruske Federacije).

Režirao više od 60 predstava širom Rusije, u Poljskoj i Izraelu i osvojio mnoštvo nagrada. Igrao je u četiri ruska filma, kao i u četiri filma u Izraelu. Bio u žirijima mnogih međunarodnih lutkarskih festivala. Autor je dve knjige: Profesija – glumac (1997) i Analiza komada (2004).

Prošle godine su nagrade “Mali princ” dodeljene reditelju i glumcu Jovanu Caranu, i kreatorki lutaka, kostima i scenografije Ljudmili Konstantinovoj Hense iz Kazahstana. Posthumna nagrada za život posvećen stvalaštvu za decu pripala je reditelju Dragoslavu Todoroviću. Među dobitnicima nagrade, koju Festival dodeljuje od 2000. godine, između ostalih su bili i Branka Veselinović (2019), Zoran Hristić (2016), Minja Subota (2015), Timoti Džon Bajford (2014), Branko Milićević Kockica (2007), Ljubivoje Ršumović (2006), i mnogi drugi ugledni stvaraoci za decu.

Српски академик Горан Петровић лауреат награде „Рамонда сербика“

Награда Рамонда сербика за вишегодишње стваралаштво којe је оставило посебан печат у историји савремене књижевности додељује се српском писцу и академику Горану Петровићу.

Свечаност поводом уручења награде биће уприличена у живописним пределима Сићевачке клисуре на отварању 31. међународне Књижевне колоније Сићево, која се одржава од 13. до 18. септембра 2022. године под покровитељством Града Ниша и Министарства културе и информисања Републике Србије.

Од ове године у сазиву Савета Књижевне колоније Сићево су Владимир Пиштало, Звонко Карановић, Гордана Митић Живковић, Марко Крстић и Томислав Костић, као и Горан Станковић и Милена Мишић Филиповић испред Нишког културног центра, градске установе културе која је организатор Колоније.

На првој седници Савета именован је трочлани жири за доделу награде Рамонда сербика у којем су поред Љубивоја Ршумовића, прошлогодишњег лауреата и Дејан Стојиљковић и Далибор Поповић Поп.  

У образложењу овогодишњи жири наводи:

„Академик Горан Петровић спада у ред наших најбољих савремених писаца, његов опус представља један од најзначајнијих доприноса савременој домаћој прози. Писац модерног сензибилитета, изванредног стила и живог језика, награђиван, читан и превођен на више од четрдесет светских језика, Петровић је аутор бар два класика савремене српске књижевности, а то су романи „Опсада цркве Светог Спаса“ и „Ситничарница код срећне руке“ као и низа изванредних прозних остварења.“

Међународна књижевна колонија Сићево је најстарија таква књижевна манифестацијa у овом делу Европе. Њен оснивач је др Михајло Игњатовић, некадашњи нишки писац и књижевни преводилац, а утемељивачи Културно просветна заједница и Друштво књижевника Ниша. Колонија се од 1991. одржава сваке године половином септембра у Сићеву.

Више о Горану Петровићу:

www.sr.m.wikipedia.org/sr-ec/Горан_Петровић

Filmu “Stric” Grad Prix filmskog festivala u Herceg Novom

Foto: Vuk Ilić

Grand Prix 35. Filmskog festivala Herceg Novi – Montenegro film festivala, Velika zlatna mimoza pripao je filmu “Stric” reditelja Davida Kapca i Andrije Mardešića, “za podsjećanje da svaka nacija ima svog oca, ali i strica”. Ovom filmu je pripalo I posebno priznanje, plaketa “Zoran Živković”.

Zlatna mimoza za najbolju režiju pripala je Sonji Tarokić za film “Zbornica”, uz komentar žirija: “kad napustiš učionicu, često završiš u zbornici”.

Nagrada za najbolji scenario dodijeljena je Tanji Šljivar i Milici Tomović za film “Kelti”, u kojem je ponuđen, kako stoji u obrazloženju, “margarin za rođendanski sendvič, bugarski viski za roditelje i bensendin za cijelo društvo”.

Zlatna mimoza za najbolju žensku ulogu otišla je u ruke, ravnopravno, Marini Redžepović za ulogu Ane Marije i Nives Ivanković za ulogu direktorke Vedrane u filmu „Zbornica“, jer “za tango je potrebno dvoje, a za ulogu je potrebna partnerka”.

Nagrada za najbolju mušku ulogu pripala je Predragu Mikiju Manojloviću, za ulogu strica u istoimenom filmu, a u odluci Žirija stoji: “Toliko puta smo ga vidjeli u ulozi potlačenog, red je da se i on opusti u ulozi tlačitelja”.

Nagrada “Živko Nikolić” za specijalni doprinos filmskom izrazu dodijeljena je Jeleni Stanković, za najbolju fotografiju u filmu „Strahinja Banović“, jer “uz svakog uspješnog reditelja, stoji uspješna snimateljka”. 

Specijalno priznanje žirija 35. Filmskog Festivala Herceg Novi – Montenegro film festivala otišlo je u ruke reditelju Ivanu Bakraču, za film „Poslije zime“, koji je “generacijski vapaj za slobodom”.

Zlatnu mimozu za najbolji dokumentarni film žiri je dodijelio filmu “Prilagođeni” reditelja Dejana Petrovića, koji na društveno progresivan način, uz upotrebu precizne filmske nacije, “pokazuje svijet humanosti za koji smo mislili da je autsajderski, a zapravo prilika da publika prođe kroz prilagođavanje”.

U ovoj kategoriji dodijeljeno je i specijalno priznanje filmu “Gnijezdo” reditelja Hlynur Palmasona, uz obrazloženje da kroz minimalistički dispozitiv prikazuje dnevnik jednog radosnog djetinjstva i čini da “zajedno idemo ka utočištu kojem svi težimo”.

Zlatna mimoza za najbolji studentski film pripala je ostvarenju “Planiranje ljeta” u režiji Alexandru Mironescu, studenta Nacionalnog univerziteta za pozorište i film “I.L. Caragiale” u Bukureštu, “za narativno umjeće, osobenost u glumi, ambiciozni vizuelni stil i tehničku virtuoznost kinematografije 35mm filma”.

Žiri je u kategoriji studentskog filma dodijelio i specijalna priznanja: crnogorskom autoru Andriji Mugoši za “specifičan pank vizuelni stil, izuzetnu glumu i tretman životne apsurdnosti” u filmu „Ječam žela“ i Karmen Obrdalj sa banjalučke akademije koja u ostvarenju “Kad jutro svane” nudi “iskren portret snažnog ženskog protagoniste koji se bori za svoje želje i strasti u provincijalnoj sredini”.

Nagrada žirija Federacije filmskih kritičara Evrope i Mediterana – FEDEORA pripala je filmu “Jahači” Dominika Menceja, za autentičan i potentan način na koji kanališe regionalnu realnost. Kako stoji u obrazloženju: “Priču ,,Jahača“ ličnom mogu doživjeti na svim kontinentima, bez bilo kakvog poznavanja konteksta društvene realnosti regiona, što je vrlo važno za naš internacionalni žiri kritičara”.

Plaketa “Milan Žmukić”, o kojoj su odlučivali članovi festivalske Direkcije i predstavnik “Centar filma” Beograd, pripala je Gordani Ogurlić, dugogodišnjoj urednici filmskog programa u JUK “Herceg-fest”, i novinarki i publicistkinji Vitki Vujnović, za angažman na Festivalu od prvog izdanja do danas.

Savjet Festivala je, u saradnji sa Crnogorskom kinotekom, Poveljama zahvalnosti nagradio filmske montažerke Sonju Pekić i Ginu Paović, koje su, pored svog dugogodišnjeg plodonosnog rada na polju FTV montaže, već duže vrijeme angažovane za brigu o celuloidnoj baštini u arhivi Kinoteke.

Savjet festivala ove godine je dodijelio i nagrade za životno djelo reditelju Želimiru Žilniku, direktoru fotografije Bojanu Bazeliju i glumici Vesni Pećanac, a one su uručene na otvaranju Festivala.

Odluke u takmičarskoj selekciji dugometražnog igranog filma donio je žiri u sastavu: glumica Jelena Gavrilović, reditelji Zrinko Ogresta, Srđan Dragojević i Ivan Ikić i scenarista Stefan Bošković.

Žiri dokumentarnog filma činili su reditelji Samir Karahoda i Marko Grba Singh i producentkinja Bojana Radulović.

U žiriju koji je odlučivao o najboljem studentskom filmu bili su reditelj Nikola Ljuca, producent, scenarista i reditelj Gijom de Sej i scenaristkinja Dunja Kusturica.

Zvanični žiri Federacije filmskih kritičara Evrope i Mediterana – FEDEORA činili su Mikelanđelo Mesina, Nino Kovačić i Stojan Stamenić.

Najveći festival filma u Crnoj Gori i jedan od najznačajnijh u regionu, nakon dodjele nagrada na Kanli kuli, zatvara dobitnik Zlatne palme na festival u Kanu, film Rubena Ostlunda “Trougao tuge”.

Festival je tokom proteklih sedam dana u Herceg Novom okupio filmske stvaraoce iz cijelog svijeta i brojne ljubitelje sedme umjetnosti. Publika je imala priliku da uživa u filmovima pet festivalskih programa, na lokacijama na otvorenom: tvrđavama Kanli Kula i Forte Mare, u dvorištu Kuće nobelovca Iva Andrića i u amfiteatru Dvorane Park, ispred palate Burovina.

Pokrovitelji 35. Filmskog festivala Herceg Novi – Montenegro film festivala su Ministarstvo kulture i medija Crne Gore i Opština Herceg Novi, a izvršni producent Javna ustanova kulture „Herceg-fest“.

Herceg Novi, 28.08.2022.

Želimiru Žilniku, Vesni Pećanac i Bojanu Bazeliju uručene nagrade za životno delo na otvaranju 35. Filmskog festivala Herceg Novi – Montenegro film festivala

Foto Vuk Ilić

Najveći festival filma u Crnoj Gori, jubilarni 35. Filmski festival Herceg Novi – Montenegro film festival svečano je otvoren u ponedeljak, 23. avgusta na Kanli-kuli, obraćanjem glumice Vesne Pećanac, dobitnice festivalske nagrade za životno delo.

„Moja radost, radost srca moga je neizmerna. Moja osobita čast, moja dika i moj ponos, i sva ljubav srca moga je sa vama. Rekla sam dolazim, moram, i eto me, došla sam“, kazala je glumica Vesna Pećanac prilikom otvaranja festivala.

Na otvaranju su uručene još dve nagrade za životno delo – reditelju Želimiru Žilniku, kao i direktoru fotografije Bojanu Bazeliju.

„Filmovi, pogotovo kada ih gledate kroz decenije, oni su uvek neka vrsta podsećanja i neka vrsta dokumenta o epohi, o kulturi, o životu, promenama kroz koje smo svi mi prošli. Svi mi kad govorimo o prošlosti gledamo uvek kroz pomalo pozitivnije naočare, kao bolji deo naših života, tako da i ovi moji filmovi koji su nekad prolazili jedva kroz iglene uši, sad kad se skupe na gomilu deluju kao snažno, stameno jelo, mada su u momentu kada su rađeni bili izloženi mojoj brizi da će biti zaustavljeni, porušeni ili zaboravljeni“, rekao je Žilnik.

Bazeli se publici na Kanli-kuli obratio video porukom i poručio da „nijedno priznanje ne nosi takve emocije kao ono koje dodjeljuje grad tvog djetinjstva“:

„Siguran da i danas ima novske djece koja sanjaju o filmskom stvaralaštvu. Premda je danas svijet drugačiji , tehnologijom je povezan u globalnu zajednicu ostvarenje dječijih snova i dalje traži upornost, ljubav, spremnost na žrtvu, padove, započinjanje iz početka. Moja poruka mladima je – vjerujte u svoj put“, kazao je Bazeli.

Predsednik Opštine Herceg Novi Stevan Katić podsetio je da je tokom više od tri decenije novska smotra filma postala manifestacija od posebnog značaja za kulturu Crne Gore, najveći događaj posvećen sedmoj umetnosti u zemlji i jedan od najznačajnijih u regionu. On je istakao da jubilarno izdanje predstavlja svojevrstan omaž „djeci filma“, onima koji su proteklih decenija gradili ovaj Festival, ali i onima u čijim rukama je njegova budućnost, kao i impresivnoj tradiciji koja ovaj festival izdvaja u odnosu na mnoge regionalne smotre.

“Svih proteklih godina, kao i danas, grad Herceg Novi je Filmskom festivalu – i dom i stalna podrška. Od kada ga je osnovao Milan Žmukić, hercegnovski festival je postojao u četiri države i mijenjao ime, ali uvijek uspijevao da ostane vjeran svojoj misiji – posvećen prije i iznad svega filmskoj umjetnosti, promociji kinematografije, afirmaciji i povezivanju stvaralaca, susretu publike sa magijom filmova iz cijelog svijeta”, rekao je Katić.

Milena Durutović, generalna direktorka Direktorata za stvaralaštvo u Ministarstvu kulture i medija istakla je da je jubilej koji se ove godine proslavlja moguć zahvaljujući vizionarstvu osnivača festivala, ljudi kakav je bio Milan Žmugić, ali i znanju, energiji i iskustvu koje je prenosio nedavno preminuli Zoran Živković.

„Lijepo je vidjeti da se ta tradicija održala velikom posvećenošću i predanim radom ljudi koji danas organizuju festival. Posvećenim umjetničkim traganjem ovaj program funkcioniše kao podsticaj za nesvakidašnja vizuelna iskustava i doživljaje, nudeći nam nove poglede na aktuelni trenutak savremenosti, jednu od mogućih refleksija dinamičkih kretanja globalnog sistema umjetnsti“, istakla je Durutović.

Takmičarska konkurencija festivala počela je novim filmom Pjera Žalice “Praznik rada”, kojem je ovo prvi susret sa publikom nakon svetske premijere, a potom je prikazano ostvarenje Sonje Tarokić, “Zbornica”.

Pjer Žalica se zahvalio publici što voli umetnost i film, a nakon projekcije izašao na scenu zajedno sa glumcima Jasnom Žalicom, Muhamedom Hadžovićem, Vedranom Đekićem, Branimirom Popovićem, Dženitom Imamović Omerović, producentima Rusmirom Efendićem, Aidom Husenović i koproducentom Ivanom Đurovićem.

Jubilarno izdanje 35. Filmskog festivala Herceg Novi – Montenegro film festivala održava se od 22. do 28. avgusta. Kompletan program možete pogledati na sajtu www.filmfestival.me , kao i na drustvenim mrežama Festivala.

ŽIRI NIŠVILLE MOVIE SUMMIT 2022. PROGLASIO NAJBOljE FILMOVE

ŽIRI NIŠVIL MUVI SAMITA 2022. u sastavu: Ivo Antov, filmski autor i producent iz Skoplja (Severna Makedonija), predsednik, Gustavo Firmenič, tenor-saksofonista, klarinetista i kompozitor iz Buenos Ajresa (Argentina) iBranislav Miltojević, filmski kritičar iz Niša (Srbija) odlučio je da

NAGRADU ZA NAJBOLJI DOKUMENTARNI FILM dodeli ostvarenju „Stalking Černobil: posle apokalipse“, filmu koji istražuje „podzemnu“, ili bolje reći andergraund kulturu takozvane „černobilske zone zabrane“ a koju su, pre aktuelnog rata, znatiželjni turisti-planinari, tzv. „stalkeri“, pretvorila u bizarnu turističku atrakciju. Rediteljka Lara Li svedenim naturalizmom više analizira nego što pokazuje pomenuti pomahnitali društveni fenomen –  studiozno i odmereno, čak u jednom trenutku i potresno, što sve filmu daje karakter prigušenog ali posve zastrašujućeg distopijskog „horora“.

NAGRADA ZA NAJBOLJI IGRANI FILMA pripala je sirijskom filmu „Komšije“. Reditelj Mao Khalil neorealistočki prati sudbinu šestogodišnjeg kurdskog dečaka čije je odrastanje na sirijsko-turskoj granici ranih 80-ih, zarobljeno svakodnevnim nacionalističkim ispadima. Sa finim smislom za humor i satiru, film govori o detinjstvu, koje, između diktature i mračne drame, poprima i svoje svetle momente. Pri tom reditelj postavlja mnoga aktuelno pitanje, pored ostalog, i : Koliko je prijateljstvo, ljubav i solidarnosti moguća u današnjim smutnim  vremenima rata, represije i despotizma?

NAJBOLJI EKSPERIMENTALNI FILM je „Plastik Tonez“ jedna od „epizoda“ višedelnog projekta, ili kako sami autori ističu „hiperfokusiranog eksperimentalnog istraživanja zvuka, slike i teksta“ kako bi se jednom zauvek „dekodirala moć pamćenja“ koje oslobađaju različite vrste popularne muzike. Umetnik Džastin Vigan u saradnji sa dizajnerom Džejmsom Oklesfordom šire značaj (s)likovnog predstavljalja – na proces registrovanja same strukture filma. Jer upravo ovaj proces može osloboditi film predstavljanja bilo čega osim sebe samog tako da ovaj zanimljiv eksperiment poimamo i kao prilog širenju značenja medija – kao vrste otvorene audio-vizuelne „neznačanjske sintakse“.

NAGRADA NAJBOLJEM IZVOĐAČU MUZIKE u filmu pripala je kantautoru i bandoneonisti, jednom od reditelja filma „Son tango“ – Leonelu Fernandu Kapitanu – čije dva songa čine osnovu ovog dokumentarnog ostvarenja a koji je realizovao zajedno sa Huanom Pablom Tabitom. Film je jedna vrsta muzičkog road-muvija, uvid u današnje kubansko društvo iz perspektive dvojice umetnika koji otrkivaju suštinu umetnosti – son tanga. Filmski odmereno, faktografski jasno miksuju latinoameričku prirodu tanga sa tzv. kubanskim sonom, u stalno isprepletenom kreativnom dijalogu u kojem, oba žanra, prepliću svoje suštine, ritmove i melanholije. ..

Nagrade Internacionalnog teatarskog Nišvil džez festivala

Bilo je veoma pozitivno iskustvo pratiti program ovogodišnjeg Internacionalnog teatarskog Nišvil džez festivala. Osam izvedenih predstava bilo je raznovrsno i uzbudljivo za videti neke od izuzetno talentovanih umetničkih pojava. Takođe, program je sadržao i snažna dela već etabliranih umetnika. Kvalitetu svega viđenog doprinela je i ambijentalna atmosfera festivala.

Žiri je odlučio da nagradu za najbolju predstavu dodeli „Balkanskom bordelu“ Jetona Neziraja, u režiji Blerte Neziraj (La MaMa Njujork u saradnji sa Atelje 212, Moj Balkan i Qendra multimedia).

Bazirana na Eshilovoj trilogiji „Orestija“, dramaturgija predstave sadrži i savremenost aktuelnog trenutka u istoriji Evrope, pogotovo Balkana, na kojem su skorašnji ratovi ostavili ozbiljne posledice. „Balkanski bordelo“ predstavlja izuzetan rad umetnika koji su uspeli ne samo da ispričaju priču, nego da nas uvuku duboko u svet sukoba između roditelja i dece, muškaraca i žena, moćnih i običnih ljudi, Istoka i Zapada… Svi pozorišni elementi predstave su veoma dobro izbalansirani i predvođeni briljantnim glumačkim kreacijama.

Nagrada za najbolju upotrebu muzike dodeljena je predstavi „Crnila remiks“ Jordana Simonova (MKC Skopje: Organizacijata, Republika Severna Makedonija).

Ova predstava je vrlo originalna po tome što angažuje elemente rep muzike u jukstapoziciji sa tradicionalnim makedonskim vokalnim stilovima. Puna je prelepih melodija, ritmova i dinamike, koji proizvode svojevrsnu hip-hop operu, izazivajući snažne emocije.

Žiri se odlučio i za specijalno pominjanje za predstavu „Scooootch!“ Ameli Poirije (Les Nouveax Ballets du Nord – Pas de Calais Lille, Francuska) za veštu i razigranu upotrebu muzike i oblikovanje zvuka koji je na organski način ukomponovan u izvedbu.

Nišville, 9. 8. 2022.

Jocelyn Pook, Nataša Gvozdenović, Igor Burić

Gran pri za “Heroje radničke klase” u Rusiji

Foto: Altertise.

U čast čuvenog ruskog i evropskog sineaste Andreja Tarkovskog (1932-1986) u Ivanovu u Rusiji održava se Međunarodni filmski festival “Zerkalo” (Ogledalo) na kojem je srpski celovečernji igrani film “Heroji radničke klase” u režiji Miloša Pušića upravo osvojio Gran pri. Film nastao uz podršku Filmskog centra Srbije premijerno je prikazan zimus u programu prestižnog Berlinskog festivala, a premijeru u Srbiji imao je na jubilarnom 50. FEST-u.

Film “Heroji radničke klase” nastao je pod okriljem Pušićeve produkcijske kuće “Altertise”, a na scenariju su, pored producenta i reditelja Pušića (“Jesen u mojoj ulici” i “Odumiranje”), radili njegovi vereni saradnici Dušan Spasojević i Ivan Knežević. U ekipi filma su i direktor fotografije Aleksandar Ramadanović, scenografkinja Miljena Vučković, kostimografkinja Marina Sremac, dizajneri zvuka Stevan Milošević i Boris Zaborski. Film su montirali Ivan Knežević i Miloš Pušić.

Priča filma prati Lidiju (Jasna Đuričić) koja radi za kontroverznog građevinskog investitora. Zadatak joj je da kontroliše grupu građevinskih radnika na novootvorenom gradilištu. Radnici su nezadovoljni svojim položajem i pokušavaju da se izbore za svoja prava. Situacija se komplikuje, borba za radnička prava postaje borba za život i smrt, a Lidija mora da se opredeli na čijoj je strani.

Pored Jasne Đuričić, u Pušićevim “Herojima radničke klase” glume i: Boris Isaković, Predrag Momčilović, Stefan Beronja Cile, Aleksandar Đurica, Mihajlo Badža Pleskonjić, Bojana Milanović, Ervin Hadžimurtezić, Filip Đurić, Peđa Marjanović, Marko Vasiljević i drugi. Film je nastao uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Sekretarijata za kulturu AP Vojvodine i Filmskog centra Srbije.

Film “Leto kada sam naučila da letim” osvojio nagradu u Italiji

Dugometražni igrani film “Leto kada sam naučila da letim” reditelja Radivoja Andrića, nastao uz podršku i Filmskog centra Srbije, osvojio je Specijalnu Grifon nagradu za životnu sredinu na upravo završenom 52. festivalu filmova za decu i omladinu Giffoni na jugu Italije.

U obrazloženju, žiri je istakao: “Specijalna nagrada Grifon CIAL za životnu sredinu ove godine ide igranom filmu koji se bavi temama porodičnog života i osećanja. Ove teme su prihvaćene od prirode koje predstavljaju pozadinu moderne i dirljive priče. Iako fokus radnje nije isključivo ekološki, nagrada za životnu sredinu pripala je ovom igranom filmu zbog čvrstog odnosa između glavne junakinje Sofije i hrvatskog ostrva i mora koji je hrane i štite u najtežim godinama, života mlade žene.”

Međunarodni filmski festival Giffoni je jedan od najpoznatijih festivala dečijeg filma na svetu, sa tradicijom dugom više od 50 godina. Održava se u malom italijanskom gradu Giffoni Valle Piana u Kampaniji, u južnoj Italiji, u blizini Salerna i Napulja, a svake godine festivalu prisustvuje više od 2.000 dece iz nekoliko zemalja širom sveta, a oni i ocenjuju filmove i odlučuju o nagradama.

Ovo je četvrta međunarodna nagrada za “Leto kada sam naučila da letim”. Prethodno, film je osvojio nagradu Evropske asocijacije filma za decu (ECFA), koja se dodeljuje najboljem evropskom filmu na festivalu BUFF u Malmeu, kao i dve nagrade na nedavno završenom Pulskom filmskom festivalu, uključujući i nagradu publike.

Film je u zemlji i regionu do sada pogledalo više od 200.000 gledalaca. Početkom avgusta počinje distribucija film u Hrvatskoj, a početkom sledeće godine i u više od deset evropskih zemalja.

Uloge u filmu “Leto kada sam naučila da letim” tumače Klara Hrvanović, Olga Odanović, Snježana Sinovčić, Žarko Laušević, Luka Bajto i Ema Kereta Rogić. Prema knjizi Jasminke Petrović, scenario je napisala Ljubica Luković, a producenti su Maja Popović Milojević i Milan Stojanović iz beogradske kuće “Sense Production”. Film je koprodukcija Srbije, Hrvatske, Bugarske i Slovačke, a podržan je od strane filmskih centara ovih zemalja, kao i od strane programa Kreativna Evropa MEDIA i Fonda Saveta Evrope Eurimages.

Dodeljene nagrade najboljim filmovima festivala “Otvoreni predeli” na Rudniku

Foto: Danica Trajković

U nedelju, 31. jula u Domu kulture „Vojislav Ilić“ na Rudniku, proglašeni su najbolji filmovi festivala “Otvoreni predeli – Festival inovativnog filma Rudnik” (“Open Spaces – Rudnik Festival of Innovative Cinema”).

Žiri koji čine istaknuti srpski regionalni dokumentaristi – Kumjana Novakova, Tea Lukač i Goran Dević, glavnu nagradu festivala “Zapis” dodelio je ostvarenju “Neka vrsta bliskosti” Tobija Bula. Žiri je u obrazloženju naveo da nagradu dodeljuje “za dirljivu minijaturu koja fizičke prostore pretvara u metafizičke, nudeći slojeve značenja tihim, neopaženim prostorima, kao i za duhovitu ali sirovu kontemplaciju o nošenju sa gubitkom”. Pobednik festivala je, uz nagradu „Zapis“, takođe dobio i vaučer za vikend u Etno kući Ostrvica, jednom od prijatelja festivala.

Posebna priznanja žirija osvojili su filmovi “Telurska drama” Riara Rizaldija i „Fantastično“ Maije Blofild

Žiri je je nagradu filmu “Telurska drama” dodelio “zbog pronalaženja specifičnog filmskog sredstva koji spaja međusobno zavisne procese, istorije i subjektivnosti, kao i zbog jedinstvenog pristupa kolektivnom i ličnom kojim se stvara jedno gotovo fizičko iskustvo kolonizacije, kako one iz prošlosti tako i one savremene”.

Film “Fantastično” nagrađen je jer je “uspeo preko ličnih, naoko apolitičnih svedočanstava ljudi o prvim gledalačkim iskustvima zapadnih filmova u Severnoj Koreji, da filmski suvereno izgradi sliku jednog zatvorenog, totalitarnog sveta”.

Festival “Otvoreni predeli – Festival inovativnog filma Rudnik” (“Open Spaces – Rudnik Festival of Innovative Cinema”) održan je od 29. jula do 31. jula 2022. godine u Domu kulture „Vojislav Ilić“ na Rudniku. Ova manifestacija posvećena je prikazivanju i promovisanju hrabrih i nekonvencionalnih kratkih i srednjemetražnih (do 50 minuta) dokumentarnih, eksperimentalnih i hibridnih filmskih formi, kao i njihovih autorki i autora.

Za nagrade je, u okviru jednog objedinjenog takmičarskog programa, konkurisalo 18 filmova autora iz 13 zemalja – Holandije, Španije, Velike Britanije, Finske, Italije, Srbije, Austrije, Nemačke, Francuske, SAD, Indonezije, Kanade i Kolumbije.

Pored takmičarskog filmskog programa, ovogodišnje izdanje festivala posetiocima je ponudilo i specijalnu projekciju i prezentaciju odabranih filmova mladih autorki i autora iz Srbije i regiona, nastalih u okviru radionice čuvene francuske škole dokumentarnog filma Atelje Varan u Beogradu, kao i masterklas Marka Grbe Singha, umetničkog direktora festivala Beldocs i reditelja filma „Rampart“ na temu „Sećanja, snovi i prostori“.

U okviru pratećeg programa, održan je i Prigodan muzički program prve dve festivalske večeri nakon projekcija. U Klubu penzionera Rudnik nastupili su bend Zauvar iz Gornjeg Milanovca, zajedno sa Skreč majstorom Ljubanom, i projekat Lenhart Tapes iz Beograda.

Festival je organizovalo Udruženje Srpski Holywood. Glavni pokrovitelj je Opština Gornji Milanovac, a festival su takođe podržali Kulturni centar Gornji Milanovac, i Rudnik i flotacija D.O.O. Rudnik. Prijatelji festivala su Serbia World Music Festival Gornji Milanovac i Etno kuća Ostrvica.

29. Palić Film Festival: Gorki List nagrada publike filmu „Blizu“ Lukasa Donta

Stilovi iz filma

Gorki List nagrada publike ovogodišnjeg 29. Festivala evropskog filma Palić dodeljena je filmu “Blizu”, reditelja Lukasa Donta. Film je prikazan u okviru Glavnog takmičarskog programa.

U ostvarenju “Blizu”, intenzivno prijateljstvo između dva trinaestogodišnjaka, Lea i Ramija, iznenada je prekinuto. Pokušavajući da shvati šta se desilo, Leo je potražio pomoć Remijeve mame Sofi. Ovaj film je priča o prijateljstvu, odgovornosti i odrastanju.

Kroz ovogodišnje 29. izdanje Festivala evropskog film Palić, nastavlja se višegodišnja saradnja Gorkog Lista i Festivala evropskog filma. Kao odani prijatelj Festivala evropskog filma Palić već pune 24 godine, Gorki List upotpunjuje atmosferu i festivalski ambijent, ali i podstiče na razmišljanje i na reakciju gledaoce i poziva ih da otvorenih čula prate svet oko sebe!

Gorki List nagradom publike za najbolji film, publika preuzima aktivnu ulogu i iz svog ugla sagledava dela filmske umetnosti predstavljena na Festivalu. Na taj način uvaženo je, pored mišljenja stručnog žirija, i mišljenje najbrojnijeg „žirija“ odnosno onih zahvaljujući čijoj lojalnosti i posvećenosti filmu, Festival traje svih ovih godina.

Uvažavajući činjenicu da se izbor najboljeg filma po mišljenju publike često zasniva na drugačijim kriterijumima od kriterijuma stručnog žirija, Festival evropskog filma i Gorki List ovom nagradom pozvali su posetioce festivala da nakon projekcija glasaju za najbolji film iz bogatog filmskog opusa evropske kinematografije, koji su prikazani na ovogodišnjoj 29. po redu filmskoj smotri. Gorki List nagrada publike, ove godine sedmi put za redom nepogrešivo je očitala puls publike, a film koji je imenovan kao laureat dobija posebno dizajniranu statuu.

Prethodni laureati ove nagrade bili su: 2016. godine mađarski film „Ubica čistog srca“ reditelja  Atile Tila, 2017. godine film „O telu i duši“ rediteljke Ildiko Enjedi, 2018. godine belgijsko-holandska koprodukcija „Devojke”, 2019. film „Jadnici” francuskog reditelja Lađa Lija, 2020. „Ime naroda” Darka Bajića, a prošle godine “Nečista krv – Greh predaka” Milutina Petrovića.

Pored bogatog filmskog programa, publika festivala uživala je u brojnim dinamičnim pratećim sadržajima, a ove godine je tradicionalna saradnja sa Gorkim Listom, koji je nezaobilazan deo umetničke scenografije festivala, proširena i na muzički deo festivalskog programa i koncert „Brkova” koji je okupio brojnu publiku, pre svega mlade. To je ujedno i potvrda da se dobra prijateljstva razvijaju i da dugo traju. Neka traje!

Zlatni toranj 29. Festivala evropskog filma Palić filmu „Magnetna rezonanca“ Kristijana Munđua

Foto: stilovi iz filma, i Damir Vujković (fotografije žirija).

Na završnoj konferenciji za medije 29. Festivala evropskog filma Palić, 22. juna na Velikoj terasi proglašeni su dobitnici nagrada Zlatni toranj za najbolji film, Palićki toranj za najbolju režiju, specijalnog priznanja žirija Glavnog takmičarskog programa, nagrade za najbolji film u selekciji Paralele i Sudari, specijalnog priznanja žirija kritike i nagrada žirija FIPRESCI, kojima će priznanja biti uručena na svečanoj ceremoniji zatvaranja festivala.

Žiri glavnog takmičarskog programa 29. Festivala evropskog filma Palić, u sastavu: producenti Majkl Džejms Mekmahon i Katriel Šori; glumica Katarina Radivojević; producentkinja, selektorka i kustoskinja Lorna Ti; i selektor festivala u Kotbusu Džošua Džadi; jednoglasno je dodelio nagradu Zlatni toranj za najbolji film Glavnog takmičarskog programa ostvarenju „Magnetna rezonanca“ reditelja Kristijana Munđua.

Žiri je u svom obrazloženju napisao: „Magnetna rezonanca je veoma složen i potresan prikaz pukotina u društvu izazvanih kapitalizmom i migracijama, prikaz prošlosti koja se uvek vraća da nas proganja i razdvaja umesto da nas spaja i veže. Ubedljivi likovi žive u svetu u kome su zarobljeni u situacijama koje nisu u stanju da promene. Film odlikuje sigurna režija, angažovanje na višestrukim pravcima političkog i ličnog, a sve zajedno na način koji samo majstor filma može elegantno da izvede“.

Nagradu Palićki toranj za najbolju režiju žiri je dodelio Dmitru Suholitkiju-Sobčuku, za film „Pamfir“. U obrazloženju odluke stoji: „Ovaj film je maestralno koreografisana priča o ocu i sinu, uključujući magične životinjske maske koje teraju zle duhove zime na epskim lokacijama, transformišući na sirov način uticaje savremenih migracija radne snage na porodicu“.

Žiri je dodelio specijalno priznanje filmu „Nežno“ Ane Nemeš i Lasla Čuja, „zbog režije sa iskazanim velikim talentom i osećajnošću, kao i za kreiranje nežnih i dirljivih trenutaka, u svetu koji zahteva savršenstvo uz nemoguće žrtve“.

Međunarodni žiri kritike 29. Festivala evropskog filma Palić, u sastavu: Natalija Serebriakova iz Ukrajine, Volfgang Martin Hamdorf iz Nemačke, i Martin Milinković iz Hrvatske, doneo je jednoglasnu odluku da za najbolji film u takmičarskom programu „Paralele i Sudari“ odabere ostvarenje „Vizija leptira“ Maksima Nakonečnija, za „iskazanu sposobnost da se filmskim sredstvima aktuelna dešavanja u Ukrajini prenesu na moderan i savremen način“. Žiri je ocenio da „najviši nivo kinematografskog stvaralaštva mladog reditelja koji obećava, daje nadu da evropska kinematografija ima veoma svetlu budućnost“.

Specijalno priznanje žirija kritike dodeljuje se filmu „Budale“ Tomaša Vasilevskog, za „realističan potret naslikan najfinijom filmskom estetikom“.

Žiri FIPRESCI 29. Festivala evropskog filma Palić, u sastavu: Mikele Sancisi, Sunčica Unevska i Ingrid Berbaum, nagradu FIPRESCI za najbolji film Glavnog takmičarskog programa dodelio je ostvarenju „Rimini“ Ulriha Zajdla – „za jedinstvenu viziju majstora evropskog filma, koji kreira sopstvenu realnost i nove ikone, kao i zbog glavnog junaka Ričija Brava, koji je roker u srcu iako peva šlagere“.

Posebno priznanje žirija FIPRESCI dodeljeno je filmu „Pamfir“ Dmitra Suholitkija-Sobčuka. U obrazloženju stoji da je nagrada dodeljena „mladom reditelju koji je svoj prvi dugometražni film kreirao s jakom, ličnom vizijom i pričom, te besprekornom fotografijom“. Žiri je dodao da je ovo „humana i univerzalna priča o enigmatičnom čoveku koji se trudi da zaštiti blagostanje svoje porodice u najgorim mogućim okolnostima“.

Film “Murina” dobitnik nagrade MIOB New Vision Award na 29. Festivalu evropskog filma Palić

Foto: Damir Vujković

U sredu 20. jula u okviru Festivala evropskog filma Palić, na Letnjoj pozornici dodeljena je nagrada MIOB New Vision Award ostvarenju “Murina” rediteljke Antonete Alamat Kusijanović. Ova nagrada dodeljuje se evropskim filmovima novih obećavajućih reditelja, s izuzetnim kinematografskim pristupom i umetničkim rukopisom, koji zaslužuju širu internacionalnu pažnju.

Rediteljka Antoneta Alamat Kusijanović će uz nagradu dobiti 3.000 evra, a nagrađeni film će dobiti poziv za prikazivanje na festivalima članova MIOB mreže, kao i paket titlova na šest jezika festivala u mreži – francuskom, nemačkom, italijanskom, litvanskom, španskom i srpskom.

U obrazloženju nagrade, koje su u video snimku pročitale direktorke festivala Crossing Europe iz Linca, Sabine Gebetsroither i Katharina Riedler, između ostalog navodi se da je nagrađeni film „napeta psihološka drama o odrastanju, koja iskazuje suptilan, ali snažan stav o mizoginiji i ličnim izborima“, te da je „briljantan debi koji je podržao i Martin Skorseze“.

Antoneta Alamat Kusijanović zahvalila se putem video snimka rečima: “Veoma sam tužna što nisam tu sa vama, i nadam se da će moj tim imati dobru žurku večeras. Nadam se da ću imati priliku da dođem na Palić uskoro”.

Radnja filma “Murina” prati tinejdžerku Juliju koja, kako bi pobegla od svog nemilosrdnog oca, traži očinsku figuru u njegovom prijatelju bogatašu, tokom zajedničkog odmora na Jadranu. Film je premijerno prikazan prošle godine u Kanu gde je osvojio prestižnu nagradu Camera d’Or, koja se dodeljuje najboljem debitantskom filmu u okviru svih festivalskih programa. Uz mladu glumicu Graciju FIlipović u glavnoj roli, ostale vodeće uloge tumače Leon Lučev, Danica Ćurčić i Klif Kurtis.

Mreža MIOB je zvanično formirana i prvi put predstavljena javnosti tokom 25. izdanja festivala na Paliću 2018. godine, nakon čega se ona intenzivno razvija. Mrežu trenutno čini sedam festivala posvećenih evropskoj kinematografiji – Trst (Italija), Sevilja (Španija), Linc (Austrija), Kotbus (Nemačka), Viljnus (Litvanija), Lez Ark (Francuska) i Palić (Srbija), koji godišnje okupljaju preko 250.000 posetilaca filmskih programa, kao i nekoliko hiljada umetnika i filmskih profesionalaca koji učestvuju u realizaciji festivala.

Rubenu Östlundu Počasno Srce Sarajeva,

TROUGAO TUGE otvara 28. Sarajevo Film Festival

Foto: SFF promo

U znak priznanja za izuzetan doprinos filmskoj umjetnosti, švedskom reditelju Rubenu Östlundu bit će uručeno Počasno Srce Sarajeva 28. Sarajevo Film Festivala. Njegov najnoviji film TROUGAO TUGE, dobitnik Zlatne palme na festivalu u Cannesu, otvorit će 28. Sarajevo Film Festival.

Počasno Srce Sarajeva Östlundu će biti uručeno 12. augusta na svečanoj ceremoniji otvaranja Festivala, prije projekcije filma TROUGAO TUGE.

TROUGAO TUGE, za koji Östlund potpisuje i scenarij, koprodukcija je Švedske, Njemačke, Francuske i Velike Britanije. Jedan od koproducenata ovog filma je Obala Art Centar iz Sarajeva, u okviru zajedničkog projekta Obala Art Centra – Sarajevo Film Festivala i Turske državne radio-televizije (TRT) “Sarajevo grad filma za globalne ekrane” (SCF GS). Koproducenti filma u ime Obala Art Centra su Mirsad Purivatra i Jovan Marjanović.

Östlund je bio predsjednik žirija Takmičarskog programa – igrani film 25. Sarajevo Film Festivala.

TROUGAO TUGE je satira koja razotkriva uloge i klase: Carl i Yaya, manekenski par, prolaze kroz uzbuđenje Milanske sedmice mode prije nego što otputuju na ekskluzivno krstarenje jahtom na Karibima. Na brodu su dobrostojeći putnici i brod se održava besprijekorno. Loše vrijeme rezultira morskom bolešću, situacija se pogoršava epidemijom trovanja hranom, te završava brodolomom. Raj se pretvara u košmarnu metaforu za kraj zapadne civilizacije.

Uloge u filmu ostvarili su Harris Dickinson, Charlbi Dean, Woody Harrelson, Vicki Berlin, Henrik Dorsin, Zlatko Burić, Jean-Christophe Folly, Iris Berben, Dolly De Leon, Sunnyi Melles, Amanda Walker, Oliver Ford Davies, Arvin Kananian, Carolina Gynning i Ralph Schicha.

Ruben Östlund je rođen je 1974. u Švedskoj. Njegov prvi igrani film, MONGOLOID S GITAROM, osvojio je nagradu FIPRESCI na Filmskom festivalu u Moskvi 2005. godine. Počevši s njegovim drugim igranim filmom, NESVJESNO, koji je premijerno prikazan u programu Un Certain Regard, svi Östlundovi filmovi prikazani su u Cannesu. Zlatnog medvjeda u Berlinu osvojio je s kratkim filmom INCIDENT KOD BANKE. Östlundov treći igrani film, IGRA, premijerno je prikazan u programu Directors’ Fortnight Filmskog festivala u Cannesu gdje je osvojio nagradu Coup de Coeur, nominacije za nagradu Evropskog parlamenta LUX te najprestižniju skandinavsku filmsku nagradu, Nordic Prize. Njegov četvrti igrani film, TURIST, premijerno je prikazan u programu Un Certain Regard festivala u Cannesu, gdje je osvojio Nagradu žirija. Film je nominovan za nagradu Zlatni globus i ušao je u uži izbor za nagradu Oscar®. Östlundov peti igrani film, KVADRAT, osvojio je Zlatnu palmu na festivalu u Cannesu i nominovan je za nagradu Oscar® za najbolji film na stranom jeziku.

Film TROUGAO TUGE će na Sarajevo Film Festivalu biti prikazan u sklopu Open Air programa.

28. Sarajevo Film Festival bit će održan od 12. do 19. augusta 2022. godine.

Igoru Galu uručena regionalna “Lifka” na 29. Festivalu evropskog filma Palić

Foto: Damir Vujković

Druge festivalske večeri 29. Festivala evropskog filma Palić, direktor festivala Radoslav Zelenović je na Letnjoj pozornici uručio regionalnu “Lifka” nagradu glumcu Igoru Galu.

Radoslav Zelenović je, pre uručenja nagrade, o ovogodišnjem laureatu rekao: “Pojava Igora Gala 1968. godine u filmu Imam dvije mame i dva tate je bila najava jedne velike, zanimljive i blistave karijere. Do 1972. godine snimio je 15 filmova, a 15 nije snimio jer nije imao vremena. Bio je jugoslovenski Alen Delon. Radio je sa svim najznačajnijim rediteljima tog vremena. Ostao je jedinstven po jednoj stvari – nikada nije izneverio film. Čitavu svoju karijeru posvetio je samo i isključivo filmu”.

Igor Galo je prilikom prijema nagrade naglasio kako je ganut, i da se za svašta može pripremiti, ali ne i na ovakve govore. “Kada sam pročitao listu dobitnika nagrade Aleksandar Lifka, onda sam se zapravo zgranuo – tu su imena od Milene Dravić, do još jedne divne dame na kraju, Milene Zupančić iz Slovenije, prve dobitnice regionalne nagrade. To je eufemizam za bivši jugoslovenski prostor kojeg se ja ne stidim. Hvala vam na divnom prijemu i ukazanoj časti, i nadam se da ćemo se opet videti”, zaključio je Igor Galo.

Igor Galo je rođen 5. decembra 1948. godine u Ćupriji. Prvu ulogu je ostvario u filmu “Imam dvije mame i dva tate”, režisera Kreše Golika 1968. godine. Nakon toga je ostvario niz zapaženih uloga na filmskom platnu, a verovatno je najpoznatiji po ulozi Bambina u filmu “Most”, Hajrudina Šibe Krvavca. Glumio je u nekim od najpoznatijih jugoslovenskih filmova — “Valter brani Sarajevo”, Hajrudina Šibe Krvavca “Divljim anđelima” (1969) Fadila Hadžića, sa Nedom Arnerić, “Maškaradi” (1971) Boštjana Hladnika – javno zabranjenim filmom u SFRJ, “ Poslijepodnevu jednog fazana” (1972) Marijana Arhanića, i mnogim drugima. Dobio je nagradu “Marjan Rotar” Pula Film Festivala za doprinos hrvatskom filmu i nagradu “Fabijan Šovagović”, za životno delo, koju dodeljuje Društvo hrvatskih redatelja, 2018. godine.

Uručenjem nagrade “Aleksandar Lifka” Dušanu Kovačeviću svečano otvoren 29. Festival evropskog filma Palić

Foto: Damir Vujković

Ovogodišnje, 29. izdanje Festivala evropskog filma Palić svečano je otvoreno na Letnjoj pozornici na Paliću u subotu 16. jula. Na otvaranju su se prisutnima obratili Stevan Bakić, gradonačelnik Subotice i Radoslav Zelenović, direktor Festivala evropskog filma Palić.

Stevan Bakić, gradonačelnik Subotice, u svom obraćanju je istakao: “Večeras otvaramo 29. izdanje festivala, ali se nalazimo i tačno tri decenije od njegovih početaka, kada je 1992. godine prostor stare Letnje pozornice na Paliću prvi put postao svetilište filma. U najtežem vremenu, kulturni pregaoci su se okupili i pokrenuli festival nade u umetnost i bolje sutra. Tokom 30 godina posvećeni organizatori samo jednom nisu uspeli da se izbore sa nedaćama i održe festival, i zato ćemo njegovo jubilarno trideseto izdanje slaviti sledeće godine. Danas ponovo umetnost prkosi sveopštoj nesigurnosti, kako je to još činila 2020. i 1999. godine. Otvaramo ovu smotru filma uvereni da će lepota spasiti svet, kako je govorio besmrtni Dostojevski“.

Radoslav Zelenović, direktor FEF Palić, i Mira Banjac, legendarna glumica i počasna predsednica Saveta festivala, uručili su nagradu “Aleksandar Lifka” našem proslavljenom piscu, scenaristi i reditelju Dušanu Kovačeviću, za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji.

Radoslav Zelenović je pre uručenja nagrade Kovačeviću izjavio: “Kada smo, pre mesec dana, Dušku Kovačeviću rekli da je ovogodišnji dobitnik nagrade “Aleksandar Lifka” i saopštili listu dosadašnjih dobitnika, rekao je da je u jako dobrom društvu, ali da ga posebno raduje da dobija nagradu koju su dobile Milena Dravić i Mira Banjac. Smatra da su to dve glumice iz istorije kinematografije na ovom prostoru koje su, na potpuno poseban način, obeležile film u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji. I zato je sasvim prirodno da počasna predsednica Saveta festivala ove godine uruči nagradu našem laureatu”.

Mira Banjac je prilikom dodele nagrade rekla: “Za mene je ovo jedan izuzetan i značajan trenutak. Srela su se dvojica ljudi i prepoznali u ovoj lepoj umetnosti, dve jake i značajne biografije. Lifka, koji je zaštitni znak i simbol ovog festivala, i Dušan Kovačević, naš veliki književnik, dramski pisac, filmski pisac i filmski reditelj, koji je potpisao naše najkultnije filmove, koji su davno prešli granicu. U ovom mom životnom zalasku, život me je počastio da mogu da Dušanu Kovačeviću uručim ovu značajnu i veliku nagradu, da mu zahvalim za sve što nam je ostavio, i za sve ono što će tek doći”.

Prilikom prijema nagrade Dušan Kovačević je podsetio prisutne da je Miru Banjac gledao još kao gimnazijalac u Novom Sadu šezdesetih godina, i dodao: “Meni je izuzetna čast što mi je ovu nagradu ona dodelila, jer ja mislim da je Mira najkompletnija glumica u istoriji srpske glume”. Povodom priznanja koje je primio, Dušan Kovačević je konstatovao: „Ova nagrada je simbol ovog evropskog festivala i predstavlja vrhunac nagrade u kinematografiji kod nas. Meni je izuzetna čast, naročito kada pogledate spisak ljudi koji su je dobili pre mene. To su imena koja su ugradila svoj radni vek u istoriju srpskog, jugoslovenskog i evropskog filma“.

Po završetku svečane ceremonije, glavni takmičarski program otvoren je projekcijom filma “Rabije Kurnaz protiv Džorža V. Buša” reditelja Andreasa Dresena. Ovo ostvarenje najavili su Nikolaj Nikitin, selektor Glavnog takmičarskog programa, Miroslav Mogorović, programski direktor festivala, i Marsel Maiga, predstavnik za istočnu Evropu German Films, nacionalnog informativnog i savetodavnog centra za promociju nemačkog filma u svetu.

Marsel Maiga se prisutnima obratio rečima: “Veoma sam srećan što sam ovde, gde su nemački filmovi uvek dobro predstavljeni. Premijeru ovog filma imali smo u Berlinu, ali nam je veoma važno da se prikazuje i u regionu istočne i južne Evrope. Ovde sam prvi put, ali se nadam da nije i poslednji”.

U ovom ostvarenju Rabije Kurnaz, domaćica i brižna majka, očajnički želi da pomogne svom sinu. Odlazi u policiju, obaveštava nadležne, ali nailazi na njihovo nerazumevanje. Uprkos svim nedaćama nešto zaista neverovatno se dešava. Ovaj film biće reprizno prikazan narednog dana u Bioskopu Eurocinema u Subotici, u 12 časova.

Glavni takmičarski program nastavlja se u nedelju 17. jula na Letnjoj pozornici Palić, projekcijama filmova “Strahinja Banović” reditelja Stefana Arsenijevića (21h, van konkurencije) i “Ne” Ditriha Brugemana (23h). Takmičarski program “Paralele i sudari” biće otvoren istog dana u Bioskopu Abazija na Paliću, projekcijama filmova “Budale” Tomaša Vasilevskog (17h) i “Vizija leptira”Maksima Nakonečnija (19h).

U galeriji Otvorenog univerziteta Subotica, u nedelju u 19 časova će biti otvorena izložba „Tragovi jednog vremena: Filmski plakat 1970-1979”, koju je priredio Filmski centar Srbije, i sadrži 41 filmski plakat iz perioda od 1970. do 1979. godine, iz fonda i arhive FCS-a.

PROGLAŠENI POBEDNICI 4. SOMBORSKOG FILMSKOG FESTIVALA

JEDNOGLASNIM ODLUKAMA ŽIRIJA MRAK, reditelja Dušana Milića  najbolji film Četvrtog Somborskog filmskog festivala

Fotografije: Slobodan Jotić

Četiri letnje somborske večeri bile su ispunjene izvanrednim, uzbudljivim filmskim pričama po izboru selektora Dejana Dabića.

Pod sloganom “Tragom snova Ernesta Bošnjaka”, u okviru Četvrtog Somborskog filmskog festivala gledaoci su imali priliku da vide šesnaest filmova, raspoređenih u četiri programske celine.

U Glavnoj takmičarskoj selekciji, bilo je pet ostvarenja, a u Selekciji filmova mladih autora tri značajna i vredna filma. Zahvaljujući ambasadi Austrije i Austrijskom kulturnom forumu, posetioci su stekli dobar uvid u austrijski kratkometražni film, gledajući pet ostvarenja iz ove kategorije.  

Prikazana su i dva filma u selekciji Kad bi Sombor bio Holivud  čiji koncept asocira na težnju zanesenjaka Somborca Ernesta Bošnjaka da u gradu na severu Bačke stvori centar u kome će se proizvoditi i prikazivati filmovi.

Ovom filmskom manifestacijom, Somborci su dokazali da imaju jasnu želju da ostvare Bošnjakov san.

Ogromnu, nesebičnu podršku realizaciji 4. Somborskog filmskog festivala pružio je i predsednik Skupštine Grada Sombora ZORAN RUS.

Gospodinu ZORANU RUSU, dodeljena je nagrada Specijalni “BOER”. Priznanje za izuzetan doprinos razvoju Somborskog filmskog Festivala mu je uručila direktorica festivala Vesna Šašić.

Nagrade 4. Somborskog filmskog festivala

Nagrada “Boer” za najbolji film u Selekciji filmova mladih autora filmu “HEROJI”

Žiri Selekcije filmova mladih autora radio je u sastavu: glumica NINA GRAHOVAC, producentkinja JOVANA ĐURIĆ i reditelj VANJA HOVAN.

Predsednica Žirija, glumica NINA GRAHOVAC, saopštila je odluku i uručila priznanje

“Nakon odgledanih filmova, žiri selekcije mladih autora 4. Somborskog filmskog festivala jednoglasno je doneo odluku da nagradu dodeli filmu HEROJI, reditelja Gorana Nikolića. Za hrabrost autora u izboru teme i za inovativan pristup temi koja do sada na ovaj način nije obrađivana u domaćoj kinematografiji.Zatim zabesprekorni vizuelni identitet i osobenu estetiku autora kojom uspeva da poveže aspekte autorskog i komercijalnog filma., kao i za rad sa glumcima čiji je rezultat sjajan glumački izraz Mladena Sovilja i Todora  Jovanovića, ali i za emociju koju je kroz saradnju sa celokupnom filmskom ekipom uspeo da stvori i da prenese na publiku”.

Nagradu “Boer” za najbolji film u Selekciji filmova mladih autora u ime ekipe filma “HEROJI” preuzeo  je reditelj filma  GORAN NIKOLIĆ.

Nagrada za najbolji film ostvarenju MRAK, reditelja Dušana Milića

O dobitnicima nagrade u Glavnom takmičarskom programu odlučivao je žiri u sastavu: reditelj MILUTIN PETROVIĆ, glumica SONJA KOLAČARIĆ i glumac RADOMIR NIKOLIĆ.

Predsednik Žirija MILUTIN PETROVIĆ saopštio je odluku i pozvao članove Žirija da dodele nagrade.

“Svetlo u tami, to je jedan od najlepših poetskih opisa naše umetnosti. Svetlo u tami je i moguć opis tog sna Ernesta Bošnjaka, sna svih nas koji se bavimo ovim poslom. Za najbolji film ovog festivala, po mišljenju žirija, moglo bi se reći da se bavi temom koja je kao da je sakrivena od svetla ove stvarnosti koju živimo. Zbog toga bilo je potrebno veliko i iskreno nadahnuće da se pronađe gotovo zaumna stilska figura kojom je osvetljena jedna velika muka koja je u dubokoj tami ovoga sveta pa čak i domaće kinematografije. Ponosni smo da, ovde u Somboru, dodelimo nagradu za najbolji film, ostvarenju MRAK u režiji Dušana Milića.“, saopštio je žiri.

Reditelj DUŠAN MILIĆ je u ime autorskog i produkcijskog tima filma MRAK  primio nagradu ERNEST za najbolji film Četvrtog Somborskog filsmkog festivala.

Nagrada za najboljeg glumca Ibrahimu Komi za ulogu Strahinje u filmu STRAHINJA BANOVIĆ

“Na nekoliko jezika od kojih ni jedan nije njegov maternji, ali mnogo više čistim jezikom filmske glume, tom veštinom da kamera zabeleži najtananije istine o ljudskim osećanjima i mislima, ali tako da se nikakav trud oko toga ne primeti, tako nas je vodio kroz blato, zimu, i gadosti ovoga sveta. Ceo film noseći na svojm plećima, kako to i dolikuje nekom ko ima nadimak Strahinja, najbolji glumac Četvrtog filmskog festivala u Somboru je IBRAHIM KOMA”, obrazložio je žiri svoju odluku.

Glumac IBRAHIM KOMA je trenutno u Republici GANI, ali je poslao video poruku, a NAGRADU “BOER” ZA NAJBOLJEG GLUMCA je umesto njega primio producent filma MIROSLAV MOGOROVIĆ.

Nagrada za najbolju glumicu Danici Ćurčić za ulogu Vukice u filmu MRAK

Neke „glumačke partiture“ nude zanosne melodije uronjene u bogate orkestracije. Takve uloge velikim glumcima omogućavaju da pokažu svu virtuoznost i veštinu koju poseduju. Neuporedivo je teže sa filmskim pričama u kojima su likovi pritisnuti jednim teškim stanjem, i sa samo nekoliko reči koju izgovore. Upravo takva je jedna Vukica, gotovo pola filma u potpunom mraku. Ali baš zbog toga, sa najvećim poštovanjem i dubokim naklonom kao najbolju glumicu proglašavamo Danicu Ćurčić”, čulo se obrazloženje žirija sa pozornice Somborskog filmskog festivala

DANICA ĆURČIĆ koja je trenutno u Danskoj poslala je video-pozdrav, a nagradu NAGRADU  “BOER” ZA NAJBOLJU GLUMICU  4. Somborskog filmskog festivala za ulogu u filmu “Mrak” je umesto nje primio reditelj filma DUŠAN MILIĆ.

Puna gledališta tokom prethodna četiri dana festivala, pokazala su važnost ove filmske svetkovine za Grad Sombor.

Fanfare su označile kraj ovogodišnjeg druženja, a u ime Direkcije prisutne je pozdravila direktorica Festivala VESNA ŠAŠIĆ i zahvalila im se na bezuslovnoj podršci.

Na kraju Četvrtog somborskog filmskog festivala, u čast nagrađenih i posetilaca, usledio je “Filmski kabare – koncert filmske muzike” tokom kojeg su nastupile zvezde naše glumačke i muzičke scene: MINA LAZAREVIĆ, IVANA KNEŽEVIĆ i  ŽARKO STEPANOV.

DODELOM NAGRADE „ZLATNA MACOLA 2022“ ZAVRŠEN SLAUGHTER FESTIVAL U DOLJEVCU

Dodeljena ZLATNA MACOLA reditelju Norbert Fafenbihleru za film 2551.01: Dete (Austrija, 2021). Ovaj film koristi sofosticirani filmski izraz kojim se spajaju tekovine nemačkog ekspresionizma te američkog žanrovskog i evropskog andergraund filma. On pokazuje široki dijapazon izražajnih mogućnosti horor filma i zbog toga zaslužuje ovu nagradu. Stoji u odluci žirija Slaughter festivala u sastavu Alin Ludu Dumbrava, predsednik; Jovan Ristić, zamenik i dr Marko Pišev, član.

Nagradu za autorski metal nastup poneo je bugraski sastav REJUVENATON. Ova grupa iz Sofije oformljena je 2014. godine, a prvi EP objavilii su 2017. godine, zapažen Chronology Protection Conjecture’s Negation. Četvrtog aprila ove godine izašao je njihov album Cristalline.

Fotografije i video zapisi svih festivalskih večeri tome svedoče ponajbolje. Ako je sve relativno u svemiru, pogledamo li na sat nakon što je ponoć već odnela 3. jul sa odsviranim zadnjim rifom ril tribjut MetalLICA benda, na samom finalu Slaughter festivala, istovremeno u Los Anđelesu, rodnom gradu grupe Metalika, čekali bi još najmanje sat vremena do 18 sati i prevoza ka Doljevcu. Dakle, negde već prošao dan, a ponegde bajka još uvek traje. Da li ste se uplašili?

Nastupima grupa Kramer, Mud Factory, Rejuvenation i Metallica real tribute, projekciom nagrađenog filma 2551.01: Dete i remasterizovane verzije filma Leptirica završen program na Slaughter festivalu 2022.

Slaughter festival organizuje udruženje građana Komplos Art Factory pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Opštine Doljevac. Na tri bioskopska platna i jednom 9D bioskopu i na dve nezavisne bine tokom tri dana trajanja festivala, selekciju od 20 filmova i 12 metal bendova, ispratilo je ukupno par hiljada posetilaca. Proteklo je sve bez ni najmanje neprijatnosti u energičnoj atmosferi.