Nagrade

Održana svečana dodela nagrada pobednicima takmičenja Svetske organizacije za intelektualnu svojinu

U ponedeljak, 15. novembra u Klubu poslanika, povodom obeležavanja 101. godišnjice Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije, ova institucija je dodelila nagrade pobednicima takmičenja Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) za 2021. godinu u pet kategorija.

Prisutnima se obratio Vladimir Marić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu, koji je ovom prilikom istakao: “Broj prijava prava industrijske svojine, patenata, žigova i dizajna raste na svetskom nivou. U svetu modernih tehnologija, digitalizacije i interneta, uloga intelektualne svojine nije više ista kao pre, niti su iste potrebe nosilaca prava intelektualne svojine. U takvim okolnostima i nacionalni zavodi za intelektualnu svojinu moraće da koriguju svoju tradicionalnu ulogu organa koji registruju prava industrijske svojine, i da preuzmu veću odgovornost u oblikovanju sistema intelektualne svojine svojih zemalja. Naš zavod već uveliko nosi karakteristike zavoda budućnosti”.

Dušan Vučković, pomoćnik ministra privrede, Sektor za privredna društva i privredne registre, u svom obraćanju je naglasio: “Zaposleni i direktor u Zavodu za intelektualnu svojinu su toliko profesionalni i stručni, da je pravo zadovoljstvo raditi i na zakonima i u svim drugim oblastima gde se dodiruju nadležnosti i delokrug Ministarstva i Zavoda. Kada su u pitanju evropske integracije i poglavlja 6 i 7 koja su u resoru i nadležnosti Ministarstva privrede i Zavoda za intelektualnu svojinu, a to su prava intelektualne svojine i prava privrednih društava, poslednji izveštaj za ovu godinu ukazuje da su ta poglavlja najbolje ocenjena od strane Evropske komisije”.

Nagrada WIPO Medal for Inventors, u kategoriji za pronalazača ili grupu pronalazača za patent koji je registrovan u inostranstvu i koji ima konkretnu primenu, dodeljena je dr Milošu Stankoviću, vanrednom profesoru i rukovodiocu Inovacionog centra na Visokoj školi za menadžment i ekonomiju u Kragujevcu i naučnom saradniku na Institutu primenjenih nauka u Beogradu, za pronalazak pod nazivom Apparatus for destroying weeds/Uređaj za uništavanje korova. Ovaj uređaj je registrovan u Švedskoj, a zaštićen je i  domaćim patentom.

Miloš Stanković je o svom pronalasku rekao: “Ovaj uređaj u korenu uništava korov i on više ne raste u toku sezone. Dok sam ga razvijao, poenta je bila ekologija i zaštita životne sredine. Fokus je bio na ambroziji, zato što sam hteo da pomognem ljudima prvenstveno u našoj zemlji, gde milion i po ljudi pati od tog polena. Nadam se da ćemo to uskoro rešiti”.

Nagradu WIPO IP Enterprise Trophy, u kategoriji za domaća pravna lica za komercijalnu primenu međunarodno registrovanog industrijskog dizajna, primio je glumac Nikola Kojo,  zaštitno lice kompanije „BAHUS DOO, STRIŽA“ iz Paraćina, koje je nagrađeno za industrijski dizajn novog rešenja boce od 60 mililitara za dodatke ishrani i drugih bezalkoholnih pića, koja je zaštićena međunarodno registrovanim industrijskim dizajnom za zemlje Evropske Unije, Nemačke i Rusije. Takođe, novo rešenje boce je zaštićeno i domaćim industrijskim dizajnom.

Nikola Kojo je u ime kompanije rekao: “Ova godina je jako bitna za kompaniju jer proslavlja 30 godina postojanja. Uprkos velikoj tržišnoj konkurenciji u proizvodnji bezalkoholnih osvežavajućih napitaka, trudimo se da konstantnim ulaganjem postignemo visok nivo kvaliteta proizvoda i ispratimo globalne trendove. Konkurenciju izuzetno poštujemo i cenimo, i ona nas motiviše da budemo još bolji, a svesni smo koliko je bitno stvoriti brend i odgovarajuće ga zaštititi”.

Nagrada WIPO Medal for Creativity, u kategoriji za autora za monografsko delo/studijsku izložbu sa katalogom u oblasti društveno humanističkih nauka, uručena je dr Milanu Popadiću, vanrednom profesoru Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, za knjigu Diskretni šum peščanika-baština i njene nauke (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Centar za muzeologiju i heritologiju).

Milan Popadić je o naslovu knjige i njegovom značenju rekao: “Metafora peščanika je veoma stara. To stalno pretakanje iskustva i odnosa vremena, merenja vremena, odnosa baštine i nauke kao dve pozicije koje ponekad deluju u saglasju, a ponekad suprotstavljeno, delovalo mi je da se može prikazati kroz poznatu književnu i likovnu simboliku peščanog sata. Kada pogledamo u njega, on deluje kao jedan zatvoren sistem, ali to nije istina. Iz peščanika ipak nešto izlazi. Ako pažljivo posmatramo svet oko sebe, ako uspemo da se izuzmemo iz buke i besa koji nas okružuju, mi ćemo čuti jedan fin i diskretan šum. Da bismo to naučili moramo da slušamo, pre svega jedni druge”.

Nagrada WIPO Schoolchildren’s Trophy, u kategoriji učenika ili grupe učenika srednje škole za pronalazak, dodeljena je Mari Raičković, učenici 3. razreda Osme beogradske gimnazije i polaznici Regionalnog centra za talente Beograd 2, za pronalazak pod nazivom: Environmental importance of in vitro propagation of selected mushroom species: The case study of extracellular metabolites/ Ekološki značaj in vitro razmnožavanja odabranih vrsta pečuraka: studija slučaja ekstracelularnih metabolita. Pronalazak Mare Raičković pripada oblasti biopakovanja za prehrambene proizvode.

Mara Raičković je o motivaciji za svoj pronalazak izjavila: “Od 2,12 milijardi tona otpada koji se godišnje odloži, reciklira se preskromnih 13 posto, a čak 63 posto od tog ukupnog broja zapravo potiče od pakovanja za hranu. Upravo iz ovog razloga ja sam odlučila da svoja interesovanja fokusiram u ovom smeru i na rešavanje ovog problema, kao i stvaranja bio pakovanja od nekog prirodnog, netoksičnog i biorazgradivog materijala. Nadam se da ću u tome uspeti i da ću biti deo tima koji će doprineti rešavanju ovog problema”.

Maja Bađin Georgijević, menadžer korporativnih komunikacija „MLEKARA ŠABAC AKCIONARSKO DRUŠTVO Šabac“, u ime kompanije primila je nagradu za domaće pravno lice sa najvećim intenzitetom korišćenja međunarodnog sistema registracije žigova tokom 2021. godine – nagrada WIPO Users’ Trophy.

Maja Bađin Georgijević je u ime kompanije rekla: “Ove godine obeležavamo 90 godina postojanja,  a naše proizvode izvozimo na 15 svetskih tržišta. Zato nam je zaštita našeg znaka i praktično prepoznatljivosti jako bitna, da ne bi moglo da dođe do krivotvorenja proizvoda, da bismo mogli da opravdamo poverenje i kvalitet koji imamo zahvaljujući pre svega domaćim odgajivačima stoke, odnosno onima koji nas snabdevaju domaćim mlekom”.

Svečana dodela nagrada pobednicima takmičenja Svetske organizacije za intelektualnu svojinu

Povodom obeležavanja 101. godišnjice Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije, ova institucija će u ponedeljak, 15. novembra u 13 časova, dodeliti nagrade pobednicima takmičenja Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) za 2021. godinu u pet kategorija. Prisutnima će se obratiti Vladimir Marić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu, Dušan Vučković, pomoćnik ministra privrede, Sektor za privredna društva i privredne registre, kao i laureati nagrada.

Nagrada WIPO Medal for Inventors, u kategoriji za pronalazača ili grupu pronalazača za patent koji je registrovan u inostranstvu i koji ima konkretnu primenu, biće dodeljena dr Milošu Stankoviću, vanrednom profesoru i rukovodiocu Inovacionog centra na Visokoj školi za menadžment i ekonomiju u Kragujevcu i naučnom saradniku na Institutu primenjenih nauka u Beogradu, za pronalazak pod nazivom Apparatus for destroying weeds/Uređaj za uništavanje korova.

Nagradu WIPO IP Enterprise Trophy, u kategoriji za domaća pravna lica za komercijalnu primenu međunarodno registrovanog industrijskog dizajna, primiće glumac Nikola Kojo, zaštitno lice kompanije „BAHUS DOO, STRIŽA“ iz Paraćina, koje je nagrađeno za industrijski dizajn novog rešenja boce od 60 mililitara za dodatke ishrani i drugih bezalkoholnih pića, koja je zaštićena međunarodno registrovanim industrijskim dizajnom za zemlje Evropske Unije, Nemačke i Rusije.

Nagrada WIPO Medal for Creativity, u kategoriji za autora za monografsko delo/studijsku izložbu sa katalogom u oblasti društveno humanističkih nauka, biće uručena dr Milanu Popadiću, vanrednom profesoru Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, za knjigu Diskretni šum peščanika-baština i njene nauke (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Centar za muzeologiju i heritologiju).

Nagrada WIPO Schoolchildren’s Trophy, u kategoriji učenika ili grupe učenika srednje škole za pronalazak, biće dodeljena Mari Raičković, učenici 3. razreda Osme beogradske gimnazije i polaznici Regionalnog centra za talente Beograd 2, za pronalazak pod nazivom: Environmental importance of in vitro propagation of selected mushroom species: The case study of extracellular metabolites/ Ekološki značaj in vitro razmnožavanja odabranih vrsta pečuraka: studija slučaja ekstracelularnih metabolita.

Maja Bađin Georgijević, menadžer korporativnih komunikacija „MLEKARA ŠABAC AKCIONARSKO DRUŠTVO Šabac“, u ime kompanije će primiti nagradu za domaće pravno lice sa najvećim intenzitetom korišćenja međunarodnog sistema registracije žigova tokom 2021. godine – nagrada WIPO Users’ Trophy.

Dodelu nagrada biće moguće pratiti uživo putem video linka: https://www.youtube.com/watch?v=xdZ6sOVo9uE

Proglašeni pobednici takmičenja Svetske organizacije za intelektualnu svojinu

Povodom obeležavanja 101. godišnjice Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije, ova institucija proglasila je pobednike takmičenja za dodelu nagrada Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) za 2021. godinu u četiri kategorije: pronalazača ili grupe pronalazača za patent (WIPO Medal for Inventors), pravnih lica za registrovan industrijski dizajn (WIPO IP Enterprise Trophy), autora za monografsko delo ili studijsku izložbu u oblasti društveno humanističkih nauka (WIPO Medal for Creativity), i učenika ili grupe učenika srednje škole za pronalazak (WIPO Schoolchildren’s Trophy).

Nagrada WIPO Medal for Inventors, u kategoriji za pronalazača ili grupu pronalazača za patent koji je registrovan u inostranstvu i koji ima konkretnu primenu, pripala je dr Milošu Stankoviću, vanrednom profesoru i rukovodiocu Inovacionog centra na Visokoj školi za menadžment i ekonomiju u Kragujevcu i naučnom saradniku na Institutu primenjenih nauka u Beogradu, za pronalazak pod nazivom Apparatus for destroying weeds/Uređaj za uništavanje korova, koji je registrovan u Švedskoj. Takođe, uređaj za uništavanje korova je zaštićen i domaćim patentom. Ovim pronalaskom Miloš Stanković je rešio veoma rasprostranjen problem ekološkog i sistematičnog uništavanja korovskih biljaka koji na bazi određene struje i frekvence fizičkim kontaktom uništava ambroziju u korenu, a što ovaj uređaj izdvaja u odnosu na konkurentne na tržištu koji imaju samo funkciju trimera.

Nagrada WIPO IP Enterprise Trophy, u kategoriji za domaća pravna lica za komercijalnu primenu međunarodno registrovanog industrijskog dizajna, pripala je privrednom društvu „BAHUS DOO, STRIŽA“` iz Paraćina za industrijski dizajn novog rešenja boce od 60 mililitara za dodatke ishrani i drugih bezalkoholnih pića, koja je zaštićena međunarodno registrovanim industrijskim dizajnom za zemlje Evropske Unije, Nemačke i Rusije. Takođe, novo rešenje boce je zaštićeno i domaćim industrijskim dizajnom.

O pobednicima za prve dve kategorije odlučila je komisija u sastavu: Dr Viktor Nedović, redovni profesor na Katedri za prehrambenu tehnologiju i biohemiju na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu i direktor Projekta akceleracije inovacija i podsticanja rasta preduzetništva – predsednik komisije; dr Danica Mićanović, ekspert za inovacije i transfer znanja i koordinator za oblast intelektualne svojine u Privrednoj komori Srbije; Mirjana Jelić, savetnik u Zavodu za intelektualnu svojinu i koordinator takmičenja za dodelu WIPO nagrada.

Nagrada WIPO Medal for Creativity, u kategoriji za autora za monografsko delo/studijsku izložbu sa katalogom u oblasti društveno humanističkih nauka, pripala je dr Milanu Popadiću, vanrednom profesoru Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, za knjigu Diskretni šum peščanika-baština i njene nauke (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Centar za muzeologiju i heritologiju). Popadić je srpskoj nauci i kulturi darovao delo koje stariji čitaoci mogu smatrati raspravom, mlađi konceptom, u kojem se na hrabar i intelektualno zavodljiv način raspravlja o odnosu baštine i nauke u najširem smislu reči.

O pobedniku za treću kategoriju odlučila je komisija u sastavu: dr Aleksandar Petrović, redovni profesor Kulturne antropologije na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu – predsednik komisije; dr Radomir Popović, naučni savetnik u Istorijskom institutu SANU u Beogradu; dr Nikola Demonja, savetnik u Zavodu za intelektualnu svojinu u penziji.

Nagrada WIPO Schoolchildren’s Trophy, u kategoriji učenika ili grupe učenika srednje škole za pronalazak, pripala je Mari Raičković, učenici 3. razreda Osme beogradske gimnazije i polaznici Regionalnog centra za talente Beograd 2, za pronalazak pod nazivom: Environmental importance of in vitro propagation of selected mushroom species: The case study of extracellular metabolites/ Ekološki značaj in vitro razmnožavanja odabranih vrsta pečuraka: studija slučaja ekstracelularnih metabolita.

Pronalazak Mare Raičković pripada oblasti biopakovanja za prehrambene proizvode, odnosno pakovanja koja su zasnovana na prirodnim makromolekulima, tačnije polisaharidima. Mara Raičković je svojim pronalaskom, u skladu sa savremenim težnjama, doprinela pronalaženju odgovora na nedavne epidemije mikroba koje se šire hranom i na potražnju potrošača za visokokvalitetnom hranom i pakovanjem koje je naprednije i kreativnije od onoga što se trenutno nudi.

 Za četvrtu kategoriju takmičenja odlučila je komisija u sastavu: mr Srđan Ognjanović, profesor matematike u Računarskoj gimnaziji u Beogradu – predsednik komisije; dr Marko Krstić, direktor Centra za promociju nauke; dr Nataša Milojević, savetnik u Zavodu za intelektualnu svojinu.

Osim navedenih nagrada, u saradnji sa Svetskom organizacijom za intelektualnu svojinu, dodeljuje se i nagrada za domaće pravno lice sa najvećim intenzitetom korišćenja međunarodnog sistema registracije žigova tokom 2021. godine – nagrada WIPO Users’ Trophy. Ova nagrada je pripala privrednom društvu „MLEKARA ŠABAC AKCIONARSKO DRUŠTVO Šabac“ iz Šapca, koje je tokom 2021. godine u odnosu na sva domaća pravna lica imalo najveći broj međunarodno registrovanih žigova.

Nagrade Svetske organizacije za intelektualnu svojinu će biti dodeljene na dan 101. godišnjice Zavoda za intelektualnu svojinu, 15. novembra 2021. godine.

Nagrada žirija čitalaca bečkog lista „Štandard“ za srpski film „Kelti“ Milice Tomović na Viennale Film Festivalu u Beču

Sinoć je u Beču završeno ovogodišnje izdanje Filmskog festivala Viennale, pokrenutog još davne 1960. Dodeljeno je pet nagrada i priznanja, a među nagrađenima je i srpski film „Kelti“ Milice Tomović, koji je ovenčan nagradom žirija čitalaca bečkog lista „Štandard“. Filmski centar Srbije podržao je nastanak i pomenutog, već višestruko nagrađivanog ostvarenja, koje u isti mah predstavlja i debi Milice Tomović na planu režije igranog filma dugog metra. 

Ovu nagradu dobija film koji nema austrijskog distributera i čije onda prikazivanje po bioskopima Austrije žiri posebno preporučuje. Ukoliko film pronađe distributera, „Štandard“će to podržati besplatnim reklamnim prostorom na svojim stranicama. Kada je o dugometražnim ostvarenjima reč, na ovom izdanju prikazana su još dva srpska filma – Pejzaži otpora Marte Popivode i Rampart Marka Grbe Singha. Prikazani su i brojni zapaženi festivalski hitovi iz ove godine, kao što su: The Power of the Dog Džejn Kempion, Zeros and Ones Ejbela Ferare, Happening Odri Divan, The Card Counter Pola Šrejdera, The French Exit Ejzezela Džejkobsa, Benedetta Pola Ferhovena, Cow Andree Arnold, Spencer Pabla Laraina, Francuska Brune Dimona, Red Rocket Šona Bejkera, Babi Yar. Context Sergeja Loznice, Everything Went Fine Fransoe Ozona, The Souvenir II Džoane Hog, House Arrest Alekseja Germana mlađeg…

Kelti“ u prvoj polovini juna ove godine osvojili  nagradu za najbolji dugometražni film u međunarodnom takmičarskom programu pedesetog izdanje Međunarodnog filmskog festivala „Molodist“ u Kijevu, kao i nagradu žirija kritike FIPRESCI istom prilikom, a tu je i nagrada Srce Sarajeva za Milicu Tomović za režiju. Svetsku premijeru ovaj film je  imao zimus u „Panorama“, zvaničnom programu Berlinskog filmskog festivala.

Kelte je režirala Milica Tomović, koja je, uz Tanju Šljivar, i autorka scenarija. Producent filma je Vladimir Vasiljević, a izvršna producentkinja Jelena Radenković. Pomoćnica režije je Maša Nešković, direktor fotografije Dalibor Tonković. Film je montirala Jelena Maksimović, a za dizajn zvuka se postarao Jakov Munižaba. Scenografkinja je Marija Mitrić, kostimografkinja Maja Mirković, dok je za šminku/masku zadužena Marija Kovačević Jovanović. Uloge u „Keltima“ tumače: Dubravka Kovjanić, Stefan Trifunović, Nikola Rakočević, Milica Grujičić, Jelena Đokić, Slaven Došlo, Nada Šargin, Jovana Gavrilović, Olga Odanović, Jovan Belobrković… Film je nastao u produkciji kompanije EED Productions iz Beograda, dok je koproducent kuća Film Danas.

Na sajtu Berlinskog festivala, zaplet „Kelti“ je pojašnjen sledećim rečima: „Beograd, 1993. godine. Srbija je u ratu, ljudi pate zbog sankcija i inflacije, ali se svi trude da pomognu koliko mogu. Majka Marijana drži porodicu na okupu, dok njen suprug živne samo u prisustvu ćerkice Minje koja mu ulepšava tmurnu svakodnevnicu… Minja slavi osmi rođendan. Umesto da na poklon dobije koker španijela, tu je komšijin tronogi pas da se sa njim igra, a torta je napravljena od margarina umesto od putera. U dnevnoj sobi, Minja i njeni školski drugovi se zabavljaju obučeni u Nindža kornjače, dok se za to vreme odrasli okupljaju u kuhinji… Pijano veče puno duvanskog dima, koketiranja i alkohola uzima svoj danak. Film „Kelti“ nudi intiman i iskren uvid u život jedne porodice u kojoj se sudaraju politički identiteti i zapleteni odnosi koji uzrokuju sukobe.“

O ovom svom filmu Milica Tomović je u rediteljskoj eksplikaciji rekla i sledeće: „Kelti su porodična drama sa elementima komedije, pisana sa željom da se stvori zabavan, lud, nostalgičan i emotivan film za koji će publika poželeti da se nikada ne završi. To je film o nestanku jedne zemlje i gubitku identiteta koji su prikazani kroz tri različite generacije unutar jedne porodice i njihove svakodnevne rutine, a tokom priprema rođendanske zabave za najmlađu kćerku. Zamisao je bila da se se istovremeno pozabavim i svojim detinjstvom i svojim životom odrasle osobe i da, pružajući tačku gledišta osmogodišnjakinje na taj period, sebi obezbedim priliku da, sada kada sam i sama u tim njihovim godinama, u potpunosti razumem ono kroz šta su moji roditelji prolazili tada.“

Milica Tomović je režirala segment „Diplomiranje“ u sklopu omnibusa „Oktobar“ (2011), kao i neke od epizoda hvaljene i popularne televizijske serije Jutro će promeniti sve. Međutim, najprepoznatljivija je kao rediteljka i na međunarodnom planu zapaženog igranog filma „Tranzicija“ (2016), koji je prikazan na festivalima u Torontu, Lokarnu, Kotbusu i na Kipru, a koji je  ovenčan glavnim nagradama u svojoj kategoriji na Martovskom festivalu, Festivalu autorskog filma i Sarajevskom filmskom festivalu („Srce Sarajeva“), te na festivalu NDU u Libanu. „Kelti“ su njen prvenac na planu celovečernjeg igranog filma.

ZAVRŠEN 12. UNDERHILL FEST U PODGORICI

Film “Potreba za mržnjom” Filipa Čolovića dobio specijalno priznanje žirija

Sinoć je dodelom nagrada završen 12. Međunarodni festival dokumentarnog filma Underhill Fest u Podgorici. Žiri u sastavu: Lejla Dedić – producentkinja AJB i selektorka AJB Doc, Dragan Nikolić – reditelj i Veliša Popović – producent odlučili su da specijalno priznanje žirija u REGIONALNOJ kategoriji dobije film POTREBA ZA MRŽNJOM (Recipe for Hate) u režiji Filipa Čolovića.

Obrazloženje žirija: “Urgentnost i važnost ove teme, kao i hrabrost reditelja da progovori o svom najdubljem bolu, i najtežem gubitku, gubitku brata, ostavljaju nas bez daha, i bude u nama najdublje emocije. Kroz slične gubitke i patnje drugih ljudi nismo ostavljeni bez nade da je promjena stanja u kojem se naša društva nalaze nemoguća, već naprotiv, ovaj film budi uspavani otpor u nama, da poželimo i sami da se uhvatimo u koštaca sa mrakom iz koga sve ovo naše društveno zlo dolazi, i da ga jednom za svagda svi zajedno pobijedimo.”

Film “Potreba za mržnjom” prikazan je u okviru regionalnog takmičarskog programa 24. septembra. Organizatori Underhill festivala podelili su ovu informaciju sa pratiocima na društvenim mrežama nakon projekcije filma: „Veče je obilježio razgovor sa rediteljem Filipom Čolovićem i čini nam se da za ovih 12 godina festivala nismo imali ovoliko pitanja iz publike na Q&A. Film ‘Potreba za mržnjom’ nikoga nije ostavio ravnodušnim.“

Nagrada MASLAČAK u MEĐUNARODNOJ kategorijipripala je filmu Kroćenje vrta (Taming the Garden) u režiji Salomé Jashi.

“Sve je više i više dobrih dokumentaraca, ali kada neki od njih uspije kroz svoju priču, prije svega slikama, što je ovdje slučaj, da pokaže veću i dublju metaforu našeg globalnog trenutka u kome živimo, onda možemo sa velikim zadovoljstvom potvrditi da se tu radi ne samo o dobrom dokumentarcu, već o izuzetnom filmu. “Kroćenje vrta” svedenim opservacijskim sredstvima donosi jednu nevjerovatnu priču o čovjeku i prirodi, o prirodi i ljudskom društvu, o bogatima i siromašnima, o migraciji, i o jednoj maloj zelenoj tački nade, na nepreglednom bespuću svih naših želja, mogućnosti, ambicija, nadanja i stradanja, modernu dokumentarnu bajku o drveću koje se sa svojim korenjem odcijepilo od svog rodnog tla, i otisnula u nepoznato, u potragu za nekim boljim svetom.”

Tročlani žiri je odlučio da SPECIJALNO PRIZNANJE u MEĐUNARODNOJ kategoriji dobije film Insajder (The Mole Agent)u režiji Maite Alberdi.

“Genijalnost narativne strukture, same postavke priče i zapleta navodi nas na trenutak na ideju da gledamo neki duhoviti igrani film, ali vrlo brzo nas emocije preplavljuju i shvatamo da za ljubav, kao i sve druge emocije, kroz koje kao rolerkoster prolazimo sa junacima ovog filma, ne postoje starosne granice.  Ova priča o špijunu  u jednom staračkom domu na jedan krajnje neposredan način pogađa sve ljude,  jer ona govori o tome da na putu kojim idemo sa ciljvima i željama koje nosimo i kojima stremimo, često naša svrha na ovom mjestu, i u ovom životu, ima neki drugi plan sa nama. Ako uspijemo, kao glavni junak ove priče, ali i kao svaki uspješan dokumentarista, što rediteljka ovog ostvarenja nesumljivo jeste, da prepoznamo taj momenat, i da mu se bez ostatka predamo, onda nismo daleko od samog centra mete.”

Nagradu MASLAČAK u REGIONALNOJ kategoriji dobio je film NUN OF YOUR BUSINESS u režiji Ivane Marinić Kragić.

“Nerijetko teme koje se bave pitanjima o jednakim pravima i slobodama za sve ljude, ma kojih seksualnih opredeljenja bili, zaglave na tom prvom stepeniku, na toj samoj temi kojom se bave. Ivana Marinić Kragić je jedna hrabra i prije svega duhovita Splićanka, a usput i rediteljka ovog filma, koja uspješno nadilazi sve moguće zamke ove tema i to na kakav način! Inovativnim, svježim i modernim rediteljskim postupkom, ona nas sve vrijeme miluje i nježno navodi na smijeh tamo gdje je u pitanju najdublja emotivna drama kroz koju su njene junakinje prolazile zajedno sa njom.  Duhovit i genijalan film o časnim sestrama i njihovoj potrazi za Bogom, kroz koju one konačno pronalaze ljubav i jedna drugu!”

Sve odluke žiri je donio jednoglasno.

Nagradu publike 12. UnderhillFesta dobio je film BLIZANCI SATKANI OD SNA (Twins Woven from Dreams) u režiji Seada Šabotića i Lee Vahrušev s prosječnom ocjenom 4,9.

Autori fotografija su Una Jovović i Milica Nedeljković.

Dodelom nagrada najboljim filmovima završen 14. Beldocs festival

Dodelom nagrada najboljim filmovima u 4 kategorije, večeras (četvrtak, 16. septembar) u 20 sati u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije, svečano je zatvoren 14. Beldocs festival, koji se ove godine održavao u Beogradu i online od 9. do 16. septembra.

Za nagrade za najbolji film, snimatelja i montažu u okviru selekcije Srpski takmičarski program takmičilo se sedam domaćih dokumentaraca. O nagradama je odlučivao žiri u sastavu dr Aleksandra Milovanović, Tristan Priimägi, i Vuk Perović.

Nagradu za najbolji film Srpske takmičarske selekcije dobila je rediteljka Marta Popivoda za ostvarenje „Pejzaži otpora“. Prema odluci žirija, nagrada za najbolji film dodeljuje se dokumentarnom filmu koji „sa svojom empatijskom toplinom i optimističnim tonom može da se nosi sa prošlim traumatičnim iskustvima. U tome uspeva ne umanjujući važnost poruke i stvarajući most između jučerašnjih i današnjih borbi“.

Marta Popivoda, rediteljka filma „Pejzaži otpora“, prilikom prijema nagrade je izjavila: „Ogromna je čast dobiti jednu ovakvu nagradu na Beldocsu i naravno kod kuće, u Beogradu. Ovu nagradu posvećujemo Sonji, koja nažalost više nije sa nama, koja nas je naučila šta znači transgeneracijska solidarnost i ljubav“.

Nagrada za najbolju kameru Srpskog takmičarskog programa dodeljena je Sari Preradović za film „Koreni“. U obrazloženju žirija stoji da nas u ovom filmu „nenametljivo, ali precizno i jasno, kamera vodi kroz intimnu studiju o prostoru i ljudima gde priroda jednako kao i sagovornici postaje uverljiv protagonist storije ispričane u dugim i statičnim kadrovima. Vještim kadriranjem, pažljivo se gradi struktura i kontekst filma“.

Za najbolju montažu domaćeg programa nagrađene su Ana Žugič i Olga Košarić, za film „Telenovela sivo u koloru“. Žiri je odluku obrazložio rečima: „Nekonvencionalna struktura filma proizilazi iz neobičnog senzibiliteta njegovog autora. Ritmički i vizuelno, montaža osnažuje zabavni i neočekivani žanr dokumentarne sapunice u ovom filmu. Montažno gradeći njegovu “nemoguću“ formu, kao i u svakoj uzbudljivoj telenoveli, razvija se čitav spektar emocija, od smeha i ljubavi do nostalgije i tuge”.

Posebno priznanje dodeljuje se filmu “Dida”, po rečima žirija “nepokolebljivo iskrenom porodičnom prikazu koji meša komediju i tragediju u ličnom svedočenju reditelja i jednostavnom, posmatračkom stilu snimanja”.

Za nagradu najbolji film Međunarodne takmičarske selekcije nadmetalo se 11 internacionalnih dokumentarnih ostvarenja.

Žiri u sastavu Yun-hua Chen,  Marija Stojnić,  Igor Marković, odlučio je da nagrada za najbolji film pripadne Alini Gorlovoj, rediteljki filma „Ova kiša će zauvek padati“. U obrazloženju odluke žirija stoji: “Ponekad panoptični, ponekad gotovo nezamislivo detaljni, prizori, sekvence i fragmenti putovanja jednog čoveka iz rata u rat, od granice do granice, i sa jednog kontinenta na drugi, odražavaju načine na koje se svi prisećamo sopstvenih života, ali takođe otkrivaju provaliju nad kojom je izatkana istorija sveta”.

Alina Gorlova, rediteljka filma „Ova kiša će zauvek padati“, zahvalila se na nagradi i izjavila: „Bilo mi je veoma važno da pokažem moj film ovde, u Srbiji. Vi ste takođe iskusili rat, kao i mi u Ukrajini, i u Siriji. Sigurna sam da svi shvataju kako je rat zapravo samo ružna stvar, koja više ne bi smela da se ponovi“.

Posebno priznanje žirija pripalo je filmu „Holgut“ rediteljke Lizbet De Seler. Žiri je odluku obrazložio rečima: „Ovaj filmski dragulj pronađen je u večnom ledu Sibira, gde zbog porasta temperature izazvanog klimatskim promenama, skeleti mamuta sada izlaze na videlo. Mističan, poetičan i sanjiv, slobodnog stila – lebdeći od dečjih uspavanki do dubokog šamanskog doživljaja – autorka spaja stvarno i imaginarno, elegantno i skromno – gotovo bestežinski – oživljavajući ne tako daleku prošlost kada su legende bile stvarne, a mit i istorija bili samo odjek jedno drugog, kada je svaka senka bila priča, a prošlost, sadašnjost i budućnost hodale srećno ruku pod ruku“.

Nagrada za najbolji kratki film 14. Beldocsa pripala je Olgi Lukovnikovoj za film „Moj teča Tudor“. Žiri u sastavu Neil Young, Iva Plemić Divjak, Josip Lukić u odluci je napisao: „Mnogi filmovi imaju za cilj da obrade bolne i važne teme, ali retko se sreću oni u kojima delikatnost izvođenja savršeno dopunjuje i pojačava složenost i hitnost teme. Naš pobednik koristi jednostavne vizuelne i audio elemente i kombinuje ih na načine koji duboko ličnu hroniku zlostavljanja i lečenja pretvaraju u trajno delo filmske umetnosti. Rezultat je snažno emocionalno iskustvo za gledaoca u tandemu sa presudnom, pročišćavajućom katarzom za samu rediteljku“.

Posebno priznanje dobio je kratkometražni film „U plitkoj vodi“ reditelja Mareka Moučke. „U kratkim filmovima, pitanje trajanja je ključno: inteligentna štednja može biti faktor koji odvaja dobar film od izvanrednog. Odličan primer je primalac našeg posebnog priznanja, koji pokazuje izuzetnu konciznost i pravi talenat tokom samo 10 minuta. Koliko je ohrabrujuće da jedno od najuspešnijih i najinovativnijih dela dolazi od jednog od najmlađih reditelja na festivalu“, stoji u odluci žirija.

Nagradu za najbolji film u selekciji Beldocs Teen, žiri u sastavu Anđela Nikolić, Dunja Trifunović, Gordan Šašić, Nađa Vučković, Tarja Antić dodelio je Anđeli i Davoru Rostuharu za ostvarenje „Ljubav oko svijeta“. Žiri je ocelio da je film „nosilac univerzalne teme sa kojom je svako od nas u nekom trenutku mogao da se poistoveti“ i da osećaj katarze koji je u njima probudio oslikava veliku vrednost ovog dela.

Autorka filma Anđela Rostuhar je povodom priznanja izjavila: „Ovim putem želim zahvaliti žiriju na dodijeljenoj nagradi za najbolji film u teen programu. Rad sa mladima i projekcije u školama velik su dio svakog našeg projekta, pa tako i posljednjeg Ljubav oko svijeta, zato nam je drago upravo od te skupine dobiti priznanje za naš film. Trenutno radimo na organizaciji kino turneje u Srbiji, tako da se uskoro vidimo u Beogradu, nadam se u velikom broju“.

Posebno priznanje žirija pripalo je ostvarenju „Tinejdžerske priče iz karantina“, a u odluci žirija stoji da je ovaj film „dokument iskustava tinejdžera tokom pandemije sa kojom smo se svi susreli“, te da je na žiri poseban utisak ostavila povezanost sa likovima i njihovim pričama.

U okviru Beldocs Industry programa, dodeljene su vredne nagrade: Marija Stojanova nagrađena je sa 1.000 evra za najbolji projekat, Žana Maksimenko Kavčić dobitnica je nagrade DAE – Documentary Association of Europe Award za projekat „Peace for Nina“, Sara Stijović osvojila je nagradu Thessaloniki Documentary Film Festival Award za projekat „Gina“, Arturas Jevdokimovas je za projekat „Life and Death of a Christmas Tree“ osvojio Pitch the Doc Award, a Kiril Karakaš i Svetislav Podlešanov osvojili su East Silver Caravan Award za projekat „Ironman“.

Serbian Docs in Progress nagrada za najbolji projekat u iznosu od 500 evra dodeljena je projektu „Boro-Ramiz“ Ane Dragić, a DOKSrbija Encouragement Award pripao je Milici Đenić za projekat “Tales of the Plum Spirit”.

Beldocs festival je po prvi put zatvorio film iz Beldocs Teen programa. “Draga deco budućnosti“ mladog nemačkog reditelja Franca Bema je dokumentarac o borbi tri mlade žene iz tri zemlje (Čilea, Ugande, Hong Konga) na tri kontinenta. Nosioci filma su mlade generacije koje se nalaze u centru političkih promena i globalnih potresa, a njihov aktivizam manifestuje se u hrabroj i beskompromisnoj borbi za društvenu pravdu, demokratiju i suočavanje sa posledicama klimatskih promena. Film je ušao u programsku selekciju Beldocs Teen odlukom devet mladih selektora – tinejdžera iz Srbije, koji su zajedno sa tri aktivistkinje Minom Milošević, Daxi Stošić, Jovanom Jankov, takođe iz Srbije, na svečanom zatvaranju Beldocsa najavile film, pričale o svojim borbama, aktivističkom radu, prostorima slobode i poslale poruke završnice Beldocsa.

Beldocs je realizovan zahvaljujući podršci Evropske Unije kroz program Kreativna Evropa, potprogram MEDIA, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Filmskog centra Srbije, ambasada Australije, Portugalije, Ukrajine, Izraela, Švajcarske, Slovenije, Gete instituta, Austrijskog kulturnog foruma, Italijanskog kulturnog centra, Francuskog instituta, Filmskog centra Crne Gore, Grčkog filmskog centra, Misije OEBS-a u Srbiji, RYCO, DOX TV, TV Al Jazeera Balkans i Orion Telekoma.

Jovan Caran i Ljudmila Konstantinova Hense dobitnici Nagrade za životno delo Mali Princ”

Međunarodni festival pozorišta za decu, čije se 28. izdanje održava od 19. do 24. septembra 2021. u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica, dodeliće Nagradu za životno delo „Mali princ” reditelju i glumcu Jovanu Caranu, i kreatorki lutaka, kostima i scenografije Ljudmili Konstantinovoj Hense iz Kazahstana, za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu. Posthumna nagrada za život posvećen stvalaštvu za decu pripala je reditelju Dragoslavu Todoroviću.

Jovan Caran rođen je 1951. u Zrenjaninu. U Zrenjaninskom lutkarskom pozorištu radio je kao glumac-lutkar od 1974. Igrao je u gotovo svim predstavama Lutkarskog pozorišta. Ima i tridesetak nagrada sa raznih festivala – za glumu, dizajn lutaka, scenografiju, režiju, lutkarski tekst, itd.

Do sada je režirao oko pedeset predstava, od toga u zrenjaninskom lutkarskom pozorištu sledeće: „Kutijica bajkalica“, „Lutkarska vrteška“, „Mala prodavnica čuda“, „Biberče“, „Uspavana lepotica“, „Čizme lutalice“, „Čarobni stočić“, „Hrabri konjić“, „Tigrić Tika“, „Ko se boji smeća još“, „Tvrdoglavo jaje“, „Smehurići“, „Bakina fotelja za daleka putovanja“, „Trči trči Trčuljak“, „Peća i vuk“, „Guskalica“, „Priče ptice lažljivice“, „Lutak nevaljalko“, „Pobratim vetra“, „Divljožder“, i druge. U kikindskom Pozorištu režirao je desetak predstava: „Loptica Skočica“, „Stočiću postavi se“, „Ružno Pače“, „Biberče“, „Roboti s’ Kobola“, „Noćni svirači“, „Veseli circus“, „Puk“, „Ivica i Marica“, „Tri Praseta“, „Tigrić Peća“, „Pinokio“, „Čarobne makaze“, itd.

Vodio je dramski studio iz koga je potekla mlada generacija glumaca lutkara. Do penzionisanja je uređivao i održavao o sopstvenom trošku internet sajt „DNK Lutkarstva” koji je sadržavao bazu gotovo svih tekstova o lutkarstvu na našem jeziku.Sada piše nove tekstove za lutkarske predstave a i za časopise posvećene lutkarstvu. Priprema rečnik lutkarstva. Populariše lutkarsku umetnost kroz razne radionice. U pripremi je i knjiga o mitskim bićima iz lutkarskog sveta. Izrađuje i konstruiše lutke u sopstvenoj radionici.

Ljudmila Konstantinova Hense kreatorka je lutaka, kostima i scenografije iz Kazahstana (rođena 1965. godine u Hankavanu u Jermeniji). Školovala se u gradu Kustanaj u Kazahstanu a potom u Čeljabinsku u Rusiji. Diplomirala je grafički dizajn sa odličnim ocenama. Radila je kao rekviziter u Pozorištu lutaka Kostanaj pre nego što je diplomirala na Državnom pozorišno-umetničkom institutu u Alma-Ati, 1992. godine, na Fakultetu za pozorišnu i dekorativnu umetnost, specijalizujući se kao umetnik-vajar lutkarskog pozorišta, umetnik-scenski tehnolog. Tokom studija napravila je autorsku lutkarsku predstavu za dečiji program na regionalnoj televiziji.

Posle diplomiranja, do odlaska u Nemačku, radila je kao glavni umetnik Ruskog dramskog i lutkarskog pozorišta u gradu Kostanaju (Kazahstan), istovremeno postavljajući predstave u više ruskih gradova, kao scenograf i kreator lutaka. Radila je lutkarske predstave u Rusiji, Poljskoj, Nemačkoj, Srbiji i Crnoj Gori. Njene predstave učestvovale su na mnogim festivalima lutkarskih pozorišta širom Evrope. Trenutno živi u Minhenu.

Dragoslav Todorović je rođen 3. novembra 1948. godine u Parizu. Diplomirao je pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1979. godine u klasi profesorke Borjane Prodanović. Dok je, kao mlad, živeo u Hamburgu, učio je glumu i pantomimu i igrao u pozorištima i kabareima.

Uradio je veliki broj dramskih i lutkarskih predstava. Učestvovao je na mnogim festivalima u zemlji i inostranstvu, osvojio šest Grand Prix nagrada i dvanaest nagrada za režiju. Živeo je pet godina u Torontu. Bavio se režijom i predavao glumu. Pored rediteljskog posla, predavao je predmet Lutkarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na odsecima scenografija i scenski kostim.

Njegove najznačajnije dramske predstave su „Ivica i Marica“ (Dječje pozorište Republike Srpske), „Pohvala Snegu“ (Novosadski novi teatar), „Profesionalac“  (The Robert Gill Theatre   Toronto), „Putujuće pozorište Šopalović“   (The Equity Showcase Theatre  Toronto ) „Mrešćenje šarana“ (Pozorište „Zoran Radmilović“ Zaječar), itd. Među lutkarskim predstavama u kojima je učestvovao su „Vuk koji je ispao iz knjige“ (Pozorište lutaka Niš), „Tobi“  (Teatar za deca i mladinci Skopje), „Džejms i džinovska breskva“  (Dječje kazalište Branka Mihaljevića Osijek) „Crvenkapa“  (Pozorište mladih  Novi Sad), „Ivica i Marica“ (   Narodno Pozorište „Toša Jovanović“ Zrenjanin i mnoge druge.

Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici jedan je od najznačajnijih festivala u regionu koji više od četvrt veka okuplja stvaraoce koji su svoj rad posvetili najmlađima. Sa fokusom na lutkarstvu ali i sa prostorom za druge umetničke forme, Festival kontinuirano doprinosi promociji i razvoju pozorišta u Srbiji.

Za 28. Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici prijavljeno je 130 predstava iz 31 zemlje sveta: od Indije, Indonezije, Izraela, Irana, Kine, Brazila, Meksika, preko Nemačke, Mađarske, Češke, Rusije, Poljske, Italije, Letonije, Estonije, Austrije, Belgije, Portugala, Ukrajine, Francuske, Austrije, Bugarske, Rumunije, do Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije i Srbije, itd. U pitanju su lutkarske i dramske predstave, od tradicionalnih tehnika i tema, do savremenih i aktuelnih, od klasične književnosti za decu i narodnih mitova do svakodnevnih problema sa kojima se sada susrećemo. Dominiraju male predstave limitirane finansijskim mogućnostima i prilagodljive uslovima scenskog izvođenja. Sve više je predstava bez teksta, oslonjenih isključivo na svetlosno-zvučne efekte, scenski pokret, animaciju lutaka i njihov univerzalni jezik gesta i pokreta.

Prošle godine su nagrade “Mali princ” dodeljene dramaturgu i reditelju Vladimiru Andriću i bugarskom reditelju Slavču Malenovu, dok je posthumna nagrada za život posvećen stvaralaštvu za decu pripala glumcu i reditelju Zoranu Lozančiću.  Među dobitnicima nagrade, koju Festival dodeljuje od 2000. godine, između ostalih su bili i Branka Veselinović (2019), Zoran Hristić (2016), Minja Subota (2015), Timoti Džon Bajford (2014), Branko Milićević Kockica (2007), Ljubivoje Ršumović (2006), i mnogi drugi ugledni stvaraoci za decu.

Strahinja Banović osvojio Karlove Vari

Na večeras završenom 55. izdanju Međunarodnog filmskog festivala u Karlovim Varima, film „Strahinja Banović“ reditelja Stefana Arsenijevića osvojio je glavnu nagradu, Gran Pri Kristalni globus za najbolji film festivala. Film je osvojio i nagrade u još dve važne kategorije: Ibrahim Koma dobio je nagradu za najboljeg glumca za ulogu Strahinje, a Jeleni Stanković dodeljeno je specijalno priznanje za direkora fotografije. Producentu Miroslavu Mogoroviću i reditelju Stefanu Arsenijeviću je pripala i novčana nagrada u vrednosti od 25.000 dolara.

Film „Strahinja Banović“ (međunarodni naslov „As Far As I Can Walk“) Stefana Arsenijevića takmičio se u Glavnom programu Festivala. Ovo je prvi put posle 20 godina da se srpski film nađe u glavnom takmičarskom programu i prvi put posle 55 godina da osvoji glavnu nagradu ovog prestižnog festivala.

Ovo je i prvi put da je na festivalu u Karlovim Varima srpski film osvojio nagradu za najboljeg glumca.  Ibrahim Koma je proslavljeni francuski glumac koji se za ulogu Strahinje doselio u Beograd nekoliko meseci pre početka snimanja kako bi učio jezik i upijao srpsku kulturu.

Jelena Stanković dobila je jedno od ukupno dva Specijalna priznanja koja se dodeljuju na celom festivalu, i to Specijalno priznanje za direktora fotografije.

Osim ove tri nagrade, „Strahinja Banović“ je ranije danas osvojio i Nagradu Ekumenskog žirija i  žirija mreže Evropskih prikazivača Europa Cinemas Label, što ga čini najuspešnijim filmom festivala.

Film je adaptacija čuvene narodne epske pesme „Banović Strahinja“, smeštena u savremeni kontekst izbegličke krize. Glavni junak je mladi migrant iz Afrike (Ibrahim Koma) koji je, u želji da se što bolje uklopi u novu sredinu, uzeo srpsko ime Strahinja. Sa svojom ženom Ababuo (Nancy Mensah-Offei) on živi u izbegličkom kampu u Krnjači, dok novi talas izbeglica iz Sirije, među kojima je i harizmatični Ali (Maxim Khalil), ne unese nemir u njihov život.

Arsenijević je slavu stekao sa kratkim filmom „(A)torzija“ za koji je dobio Zlatnog medveda na Berlinskom festivalu, Nagradu Evropske filmske akademije i potom bio nominovan za Oskara. „Strahinja Banović“ je njegov drugi dugometražni film, nakon ostvarenja „Ljubav i drugi zločini“ koji je premijerno prikazan na Berlinalu.

Film „Strahinja Banović“ po scenariju Stefana Arsenijevića, Bojana Vuletića i Nikole Dikrea (Nicolas Ducray) je nastao u produkciji Miroslava Mogorovića ispred kuće Art & Popcorn, u saradnji sa Cinnamon filmom. Koproducenti su Surprise Alley (Francuska), Les Films Fauves (Luksemburg), Artbox Production House (Litvanija) i Chouchkov brothers (Bugarska). Film međunarodno distribuira beogradska kompanija Soul Food Films.

Film su podržali Filmski centar Srbije, Fond Saveta Evrope – Eurimaž, Filmski fond Luksemburg, Francuski nacionalni centar za film, Bugarski nacionalni filmski centar, Litvanski filmski centar,  Kreativna Evropa – MEDIA i Vlada Republike Srbije.

Sinoć završen 4. Dunav Film Fest u Smederevu

NAGRADA ZA NAJBOLJE GLUMAČKO OSTVARENJE GLUMAČKOJ EKIPI NEČISTA KRV – GREH PREDAKA

Ekipa filma poklonila se publici sinoć na premijeri u bioskopu Arena Cineplex u Novom Sadu

Sinoć je proglašenjem nagrada u Smederevu završen 4. Dunav Film Fest. Tročlani žiri u sastavu Ana Maria Rosi, Mladen Sovilj i Emir Ćatović odlučili su da nagradu za najbolje glumačko ostvarenje dodele čitavom ansamblu filma “Nečista krv – Greh predaka”.

Obrazloženje žirija kojim je predsedavala naša rediteljka Ana Maria Rosi prenosimo u celosti:“Nagrada za najbolje glumačko ostvarenje pripala je glumačkom ansamblu filma Necista krv – greh predaka. Akteri su izuzetnom glumačkom igrom, (kako pojedinačno tako i svi zajedno), stilskom ujednačenošću u igri čitavog glumačkog ansambla filma pod rediteljskom palicom Milutina Petrovića, uverljivo oživeli likove Nanovićevog scenarija, na način koji zaslužuje najviše ocene.”

Ovogodišnje izdanje festivala je otvoreno upravo projekcijom filma “Nečista krv – Greh predaka” i jedna od glavnih glumica Katarina Radivojević, koja u filmu tumači lik Cone svečano je proglasila festival otvorenim pre šest dana, dok ga je sinoć svečano zatvorio Srđan Dragojević pre projekcije svog filma “Nebesa” koji je time doživeo srpsku premijeru.

U toku proglašenja nagrada koje ovaj festival dodeljuje deo mnogobrojne glumačke ekipe filma bio je na novosadskoj premijeri koja je održana sinoć u bioskopu Arena Cineplex i poklonio se novosadskoj publici koja ih je pozdravila dugim aplauzom.

Film “Nečista krv – Greh predaka” je od danas u bioskopima širom Srbije, a ekipa filma danas će nastaviti turneju i pozdraviti publiku u Banja Luci, dok se željno isčekuje dolazak glumačke i autorske ekipe filma na premijeru u Vranju, koja će biti održana 28. avgusta u pozorištu “Bora Stanković”.

Radnja filma „Nečista krv – Greh predaka” se dešava pre Sofkinog rođenja i prati priču o njenom dedi Hadži Trifunu, uglednom srpskom trgovcu, koji pokušava da očuva mir sa turskim vlastima, ali i održi svoj ugled i uticaj u Vranju, važnoj turskoj varošici u blizini granice sa oslobođenom Srbijom. Dok Trifun priprema dva sina da ga naslede na poziciji vođe među srpskim narodom, muke mu stvaraju ne samo moćni turski begovi nego i sama njegova porodica. Trifun donosi niz teških odluka koje će kasnije uticati na njegove potomke, junake iz romana „Nečista krv”.

Uloge tumače Dragan Bjelogrlić, Anđela Jovanović, Katarina Radivojević, Feđa Štukan, Tim Sejfi, Nela Mihailović, Marko Grabež, Aleksandar Ristoski, Nedim Nezirović, Dejan Bućin, Teodora Dragićević, MIlica Gojković, Vaja Dujović i Nikola Vujović.

Film je rađen po scenariju Vojislava Nanovića, koji je adaptirala Milena Marković. Za scenografiju je bio zadužen Milenko Jeremić, koji je sa svojim timom za potrebe filma izgradio rekonstrukciju Vranja iz 19. veka, dok je veličanstvene kostime epohe kreirala kostimografkinja Marina Medenica. Producent filma je Snežana van Hauvelingen, a film je nastao u produkciji This and That Productions.

Film je do sada već nagrađen kao najbolji film po izboru publike na 28. Evropskom filmskom festivalu Palić, kao i prvu nagradu na 45. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji, za scenaristu Vojislava Nanovića i autora adaptacije scenarija Milenu Marković.

Bioskopska distribucija u Srbiji i celoj Evropi počinje istovremeno, 26. avgusta, i sa velikim iščekivanjem bioskopske publike otvara jesenju sezonu bioskopa.

Ovaj film od nacionalnog značala podržali su Filmski centar Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, MEDIA fond Kreativne Evrope i Delegacija EU u Srbiji.

Trejler filma možete pogledati putem ovog linka: https://www.youtube.com/watch?v=-iFqVz-zhC0

Sarajevski filmski festival: Srca Sarajeva za Milicu Tomović i Martu Popivodu

Sinoć je svečanom ceremonijom dodele nagrada završen 27. Sarajevski filmski festival. Među ovogodišnjim laureatima našle su se i srpske autorke Marta Popivoda i Milica Tomović.

Srce Sarajeva za najbolju režiju pripalo je mladoj srpskoj filmskoj autorki Milici Tomović za film „Kelti“.  Podećamo da je ovaj film premijerno prikazan u zvaničnom programu „Panorama“ ovogodišnjeg Berlinskog filmskog festivala i da je nastao uz podršku i Filmskog centra Srbije. Kratak sinopsis, u samo jednoj rečenici, glasi: Usred raspada zemlje, tri generacije, svi podjednako urnebesni i sluđeni, prisustvuju dečijoj kostimiranoj rođendanskoj zabavi. Novčanu nagradu, u iznosu od 10.000 €, obezbeđuje Agnes B.

Srce Sarajeva za najbolji dokumentarni film dobilo je ostvarenje „Pejzaži otpora“ u režiji Marte Popivode. Svetska premijera ovog dugometražnog dokumentarnog filma bilo je glavnom takmičarskom programu jubilarnog, 50. Međunarodnog filmskog festivala u Roterdamu. Film je realizovan uz podršku Filmskog centra Srbije i beleži putovanje kroz sećanja antifašističke borkinje Sonje (97), jedne od prvih partizanki u Srbiji, koja je bila i među vođama pokreta otpora u Aušvicu. Novčanu nagradu, u iznosu od 3.000 €, obezbeđuje vlada Švajcarske.

To nije sve.

Eurimages Co-Production Development nagradu u iznosu od 20.000 € dobio je projekat igrano-dokumentarnog filma „Zaboravimo okean“ (engleski naziv: „Forget the Ocean, Why Not Try Surfing These Insane River Waves“) u režiji Marka Grbe Singa koji nastaje u okviru produkcijske kuće Non-Aligned Films (producentkinja Dragana Jovović).

Srpsko-slovenački projekat „Flašaroši“ u režiji Nemanje Vojinovića dobio je dve nagrade: Cat&Docs nagradu (novčani deo nagrade je 2.000 €)  i IDFA Project nagradu & Dok Preview nagradu (nagrada je učešće i prezentacija na IDFA 2021. i festivalu Dok Leipzig, u DOK Preview selekciji).

Nagradu Filmskog centra Srbije u iznosu od 10.000 € dobio je nemački projekat „Vanja“ u režiji Aleksandre Odić.

Srce Sarajeva za najbolji igrani film dobilo je nemačko-austrijsko ostvarenje „Konačna sloboda“ u režiji Sebastijana Majzea (na naslovnoj fotografiji).

Nagrada za najbolji scenario filmu Nečista krv – Greh predaka” na 45. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji

Film “Nečista krv – Greh predaka” dobio je prvu nagradu na 45. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji, za scenaristu Vojislava Nanovića i autora adaptacije scenarija Milenu Marković. Nagradu je dodelio žiri u sastavu: Ivana Vujić, Aleksandar Đaja, i Radoslav Zelenović. U obrazloženju odluke stoji da je ovaj scenario “izvanredna freska likova Bore Stankovića, kao i slika srpskog patrijarhalnog mentaliteta i njegove borbe za opstanak i oslobođenje od turske vlasti”. Film “Nečista krv – Greh predaka” prikazan je 13. avgusta na svečanom otvaranju festivala u Vrnjačkoj Banji, kada su se publici poklonili glumci i ekipa filma.

Jovana Stanojlović, unuka Vojislava Nanovića, primila je nagradu u njegovo ime i tim povodom izjavila: „Vojislav Nanović je imao troje dece, sedmoro unučadi, i deseto praunuče na putu. U njihovo i u svoje ime zahvaljujem se žiriju i festivalu, reditelju i celoj ekipi filma, produkcijskoj kući This and That Production i Snežani van Hauvelingen, koji su sve ovo izgurali. Zahvaljujem se i u ime Milene Marković, koja nije ovde iz opravdanih razloga, ali i u ime Zadužbine Vojislava Nanovića. Na simboličan način, ovo je u stvari prvi kapital koji je Voja uneo u Zadužbinu, svojim velikim delom. Njegov blagoslov nas prati“.

Nakon prikazivanja u Vrnjačkoj banji, publika će „Nečistu krv – Greh predaka” moći da pogleda 20. avgusta na svečanom otvaranju četvrtog Dunav Film Festa i 22. avgusta u Nišu, na 56. Festivalu glumačkih ostvarenja – Filmski susreti. Beogradska bioskopska premijera zakazana je za 24. avgust u Kombank dvorani i dvorani Cineplexx Galerija Belgrade, a bioskopska distribucija u Srbiji i celoj Evropi počinje istovremeno, 26. avgusta, i sa velikim iščekivanjem bioskopske publike otvara jesenju sezonu bioskopa.

Radnja filma „Nečista krv – Greh predaka” se dešava pre Sofkinog rođenja i prati priču o njenom dedi Hadži Trifunu, uglednom srpskom trgovcu, koji pokušava da očuva mir sa turskim vlastima, ali i održi svoj ugled i uticaj u Vranju, važnoj turskoj varošici u blizini granice sa oslobođenom Srbijom. Dok Trifun priprema dva sina da ga naslede na poziciji vođe među srpskim narodom, muke mu stvaraju ne samo moćni turski begovi nego i sama njegova porodica. Trifun donosi niz teških odluka koje će kasnije uticati na njegove potomke, junake iz romana „Nečista krv”.

Uloge tumače Dragan Bjelogrlić, Anđela Jovanović, Katarina Radivojević, Feđa Štukan, Tim Sejfi, Nela Mihailović, Marko Grabež, Aleksandar Ristoski, Nedim Nezirović, Dejan Bućin, Teodora Dragićević, MIlica Gojković i Vaja Dujović. Film je rađen po scenariju Vojislava Nanovića, koji je adaptirala Milena Marković. Za scenografiju je bio zadužen Milenko Jeremić, koji je sa svojim timom za potrebe filma izgradio rekonstrukciju Vranja iz 19. veka, dok je veličanstvene kostime epohe kreirala kostimografkinja Marina Medenica. Producent filma je Snežana van Hauvelingen, a film je nastao u produkciji This and That Productions.

Ovaj film od nacionalnog značala podržali su Filmski centar Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, MEDIA fond Kreativne Evrope i Delegacija EU u Srbiji.

Žiri Nišville jazz TEATARSKOG festivala 2021. koji je radio u sastavu Franko Ungaro (Italija) teatrolog i pisac, Aleksandra Glovacki (Srbija) dramaturškinja i pozorišna kritičarka i Ana Tasić (Srbija) teatrološkinja i pozorišna kritičarka donosi sledeću odluku:

Nagradu za najbolju predstavu u celini dobija „Bread dolls/Lutke hleb“ Mediteranske glumačke akademije Leće (Italija)

Nagradu za najbolje korišćenu muziku dobija „Blues for alto sax/ Bluz za alt saksofon“ u nezavisnoj produkciji umetnika iz Tirane (Albanija)

Obrazloženje:

Članovi žirija cene hrabrost, osećaj i inteligenciju umetničke direktorke i selektorke Maje Matić što je u skladu sa misijom Nišvil Jazz Teatarskog Festivala 2021 data prilika, pre svega mladim i nezavisnim grupama da predlože inovativne predstave, koje se zasnivaju na odnosima između muzike, pevanja i drugih izražajnih jezika, odnosno pozorišta, plesa i vizuelnog.

U teškom i rizičnom trenutku, poput pandemije, ali i velikih budžetskih rezova, velika je zasluga Festivala i Maje Matić što su umetnički program usredsredili na tri osnovna aspekta:

  • Međunarodna dimenzija festivala kao izraz multikulturalne perspektive i vizije
  • Poređenje različitih umetničkih praksi i kultura, stavljajući u središte ulogu muzičkog jezika
  • Interakcija umetnika sa prostorima i lokacijama izvođenja koja su dodala lepotu zanimljivim umetničkim predlozima u srećno ostvarenoj zajednici između umetničkih jezika i pejzaža, između istorijskog nasleđa grada i jezika savremenosti

U skladu sa ovim pretpostavkama, žiri je odlučio da Nagradu za najbolju predstavu dodeli “Bread dolls / Hleb lutke” Mediteranske glumačke akademije u Lecceu (Italija) jer je pet glumica (Carmen Ines Tarantino, Benedetta Pati, Giulia Piccinni, Antonella Sabetta, Angelica Dipace) u režiji Tonio De Nitto zadivilo kolektivnu maštu publike, pričajući priče koje pripadaju sećanju svakog od nas. Žiri je cenio koncept performansa koji na originalan način meša verbalni, fizički i pevački jezik, sve u službi rituala, pripreme hleba, koji nas vraća na drevne zvukove i geste koji su univerzalni i uvek blizu nas.

Specijalna nagrada za povezivanje muzičkog jezika i pozorišta dodeljena je predstavi “Blues for alto sax / Blues za alto saksofon” sa albanskim izvođačem Hulianom Briskuom i rediteljem Adonisom Filipijem, pozorišnoj predstavi u potpunosti usredsređenoj na temu muzike gde ljubav prema muzici postaje hrana za dušu .

Štaviše, žiri želi da posebno istakne originalnu muziku Stanislava Genadijeva u plesnoj predstavi “Love Cage” i talentovane izvođače francuske LPM kompanije sposobne, kao retko ko, da publiku uključe svojom energijom i izražajnim veštinama.

Zlatni toranj 28. Festivala evropskog filma Palić filmu „Najgora osoba na svetu“ Joakima Trira

Na završnoj konferenciji za medije 28. Festivala evropskog filma Palić, 23. juna na Velikoj terasi proglašeni su dobitnici nagrada Zlatni toranj za najbolji film, Palićki toranj za najbolju režiju, specijalnog priznanja žirija Glavnog takmičarskog programa, nagrade za najbolji film u selekciji Paralele i Sudari, specijalnog priznanja žirija kritike i nagrade žirija FIPRESCI, kojima će priznanja biti uručena na svečanoj ceremoniji zatvaranja festivala.

Međunarodni žiri 28. Festivala evropskog filma Palić 2021, je za najbolji film Glavnog takmičarskog programa festivala odabrao ostvarenje „Najgora osoba na svetu“ reditelja Joakima Trira. Žiri u sastavu: filmski kritičar Klaus Eder (Nemačka), glumica Minja Peković (Srbija), filmski reditelj Jovan Arsenić (Nemačka), filmski reditelj Kristos Nikou (Grčka) i filmska rediteljka Daria Oniščenko (Ukrajina), nagradu Zlatni toranj dodeljuje „za majstorstvo korišćenja svih elemenata kinematografije u dubinskom istraživanju psihologije ljudskih odnosa u savremenom društvu“.

Nagrada Palićki toranj za najbolju režiju pripala je Feritu Karahanu za režiju filma „Čuvar brata svojega“, realizovanog u tursko-rumunskoj koprodukciji. Žiri je obrazloženju naglasio da nagradu reditelju dodeljuje „za prefinjen način na koji otkriva društveno stanje u Istočnoj Turskoj“

Žiri dodeljuje specijalno priznanje britanskoj produkciji „Dnevnik iz Gvantanama“ u režiji Kevina Mekdonalda, „za glumačku bravuru Tahara Rahima i režiju Kevina Mekdonalda zbog kojih smo osetili patnju zatvorenika u Gvantanamu.“

Žiri je ovogodišnji Glavni takmičarski program ocenio kao odličan.

Međunarodni žiri kritike 28. Festivala evropskog filma Palić, u sastavu: filmska kritičarka Ana Šturm (Slovenija), filmski kritičar Dominik Sobolevski (Poljska) i filmska kritičarka Suzana Zlatanović (Srbija), doneo je jednoglasnu odluku da za najbolji film u takmičarskom programu Paralele i Sudari odabere ostvarenje „Nun of your business“ Ivane Marinić Kragić.

„Glavna nagrada za selekciju Paralele i Sudari ide odvažnom, tematski izazovnom, ali i inspirativnom, toplom i duhovitom filmu koji je duboko odjeknuo u nama. Ovo je priča o snazi ljubavi, ali i priča o neizmernoj količini hrabrosti – hrabrosti da se suprotstavimo institucijama koje i dalje – tako često – oblikuju i definišu naš život, hrabrosti da ustanemo za svoja prava, svoje želje, svoju ljubav i slobodu. Ovaj film je važan jer je hrabro umetničko delo, ali je još važniji jer je poruka od ljudi za ljude. A poruka glasi: ko sam ja i kako živim svoj život is Nun of Your Business.“, navodi se u obrazloženju Međunarodnog žirija kritike.

Specijalno priznanje žirija kritike dodeljuje se filmu „Dečak“ Vitalija Akimova, koji je ovu odluku obrazložio rečima: „Žiri bi želeo da posebno istakne brutalno iskren i duboko ličan film koji se urezao u naše stomake, ali  i u naša srca – nešto što su u stanju da urade samo sjajni filmovi i filmski stvaraoci. Iako je ovo prvi film koji je režiser Akimov ikada snimio, primećuju se tragovi genijalnosti koje poseduju samo veliki majstori filma. Imati hrabrosti i pogledati pravo u ponor bola, bede i krhkosti ljudskih života, kao i sposobnost pretvaranja toga u umetnost zaista je izuzetna stvar. Ovaj mali a istovremeno veoma veliki film takođe nam govori nešto važno o moći umetnosti: umetnost spašava živote.“

Žiri FIPRESCI 28. festivala evropskog filma Palić, u sastavu: Andoni Iturbe Tolosa (Španija), Dinu-Joan Nikula (Rumunija) i Barbara Gaser (Austrija), nagradu FIPRESCI za najbolji film Glavnog takmičarskog programa proglasio je film „Najgora osoba na svetu“ Joakima Trira, „za oporu i otrežnjujuću studiju karaktera, koja stavlja u fokus stanje savremene žene kao nesigurne ali osnažene ličnosti, u obliku vizionarskog postromantičnog filma.“

Oaza” Ivana Ikića najbolji domaći film po izboru kritičara FIPRESCI Srbija

Film „Oaza“ Ivana Ikića proglašen je za najbolji srpski film po izboru Srpske sekcije Međunarodne Federacije kritičara (FIPRESCI). Ovu nagradu je 19. jula, na Festivalu evropskog Filma Palić, po prvi put dodelila novoosnovana Asocijacija filmskih festivala Srbije – AFIFS, koju čini sedam filmskih festivala u Srbiji: Festival evropskog filma Palić, Festival filmskog scenarija (Vrnjačka Banja), Festival glumačkih ostvarenja – Filmski susreti (Niš), Leskovački internacionalni festival filmske režije – LIFFE, Festival autorskog filma (Beograd), Šumadijski internacionalni filmski festival debitantskog filma (Kragujevac) i festival Slika u pokretu (Novi Sad).

Milan Nikodijević, član žirija FIPRESCI Srbija koji je odlučivao o najboljem filmu, uručio je nagradu producentu filma Milanu Stojanoviću (Sense Production) i reditelju Ivanu Ikiću. Novčana vrednost nagrade je 300.000 dinara.

Milan Stojanović producent filma „Oaza”, prilikom dodele ovog priznanja je rekao: „Hvala Asocijaciji filmskih festivala na ovoj divnoj nagradi, hvala FIPRESCI-ju za to što su upravo odabrali naš film, ali hvala i Festivalu evropskog filma Palić na divnom gostoprimstvu. Ivanov i moj prvi film „Varvari” je ovde imao svoju premijeru 2014. godine i tada je takođe osvojio nagradu. Ove godine film nije na festivalu, ali ipak je osvojio nagradu. Veliko mi je zadovoljstvo“.

U obrazloženju žirija (Milan Nikodijević, Ivan Karl i Borislav Anđelić) stoji da reditelj Ivan Ikić „na autorski uzbudljiv i estetski ubedljiv način vešto artikuliše glumu svojih naturščika”, te da je reč o „svojevrsnom autorskom eksperimentu, u kome Ikić „beg u slobodu“ svojih mladih junaka, inače deficitarne teme u srpskom filmu o mladima sa posebnim potrebama, vodi delikatnim putevima autodestrukcije oko koje reditelj smelim rešenjima i autorskom suptilnosću plete poetiku surovosti i bolne stvarnosti „Oaze“. Žiri dalje konstatuje i da ovaj film „po svom autorskom pristupu i visokim estetskim i moralnim vrednostima do kojih je dosegao u realizaciji ovog projekta predstavlja najbolji srpski film u ovoj godini, a ovo ostvarenje po ukupnim dometima stavlja ga na visoko mesto među ostvarenjima u poslednjoj dekadi srpskog filma”.

Film „Oaza“ reditelja i scenariste Ivana Ikića premijerno je prikazan prošle godine na prestižnom Venecijanskom filmskom festivalu, gde je osvojio nagradu za Najbolji evropski film u sekciji Dani autora, koju dodeljuje mreža Europa Cinemas. U Srbiji je premijerno prikazan na FEST-u, gde je dobio nagradu za najbolji film u Glavnom takmičarskom programu. Radnja prati tri osobe u instituciji za mlade sa posebnim potrebama. Marija se ubrzo sprijatelji sa podjednako neustrašivom devojkom Draganom, a kada postane jasno da su obe zaljubljene u povučenog mladića Roberta, njihov odnos biva ugrožen i postepeno prerasta u opasnu igru žmurke sa ciljem da se on osvoji. U glavnim ulogama su Marijana Novakov, Tijana Marković, Valentino Zenuni, Milica Đinđić, Saša Strugar, Maruša Majer, Goran Bogdan.

Svečano zatvoren Treći somborski filmski festival

Svečanom ceremonijom dodele nagrada i koncertom rok grupe Love Hunters na Velikoj sceni Narodnog pozorišta Sombor, zatvoren je Treći somborski filmski festival, koji je trajao od 13. do 16. jula u organizaciji Kulturnog centra „Laza Kostić” Sombor.

Dejan Dabić, selektor festivala, povodom zatvaranja manifestacije je rekao: „Publika u Somboru je pokazala da joj je stalo do ovog festivala, Sombor ima dobru pozorišnu publiku, ima filmsku istoriju, ali nije imao festivalsku publiku jer nije bilo festivala. Sombor je pokazao da želi ovakav festival, a ja imam običaj da kažem da prvi festival može da se desi slučajno, drugi festival je podvig, a od trećeg festivala počinje tradicija“.

Žiri Glavnog takmičarskog programa, koji čine producent Filip Feti Dautović, glumci Marija Bergam i Petar Strugar, dodelio je nagradu Ernest za najbolji film ostvarenju „Oaza” reditelja Ivana Ikića. U obrazloženju žirija se, između ostalog, navodi da je „delikatna tema, koja je bila privilegija samo najhrabrijih autora dokumentarnih filmova, ovog puta obrađena u igranoj formi, što već samo po sebi predstavlja ogroman poduhvat, kako produkcijski tako i rediteljski”. Žiri je obrazloženje zaključio rečima: „Ovaj potresan film nikoga ne ostavlja ravnodušnim, i kao glas vapijućeg u pustinji dopire do svakog srca na planeti, opominjujući nas da se velike ljubavi i velike tragedije događaju i izvan naših komfornih, ušuškanih svetova”.

Dobitnica nagrade Ernest za najbolju glumicu je Daria Lorenci Flatz za ulogu u filmu „Mater” reditelja Jure Pavlovića. U obrazloženju nagrade žiri je naveo: „Prateći intimističku priču o odnosu majke i ćerke, izvanredna glumica Daria Lorenci, u okviru rediteljskog postupka koji je presedan u kinematografiji i filmskoj poetici, uspela je da u krupnom planu tokom celog filma, minimalnim glumačkim sredstvima angažuje gledaoca i uvuče ga u svoja stanja koja su apsolutno iskrena i tačna. Fascinantan je način na koji ona izaziva empatiju gledaoca i čini film u svakom trenutku uzbudljivim. Maestralna Daria doprinela je da ova teška i teskobna priča na momente zasija dečijom radošću”.

Branimir Popović je nagrađen za najbolju mušku ulogu, za rolu u filmu „Koncentriši se, baba”, reditelja Pjera Žalice. Žiri je odluku obrazložio rečima: „Branimir Popović iznenađujuće smelo i uverljivo, koristeći širok i inteligentan izbor glumačkih sredstava, tumači lik Baneta krećući se izuzetno precizno u okvirima zadatog žanra. Unutar uspostavljenih stereotipa o Crnogorcima, Branimir je uspeo da vešto i duhovito oživi dvodimenzionalnu karikaturu, koja u jednom trenutku prerasta u snažan zaokružen dramski lik“.

Žiri selekcije mladih autora nagradu za najbolji film dodelio je reditelju Nemanji Ćeraniću za film „Lihvar”. U obrazloženju žirija, koji su činili reditelj Filip Markovinović, glumica Jovana Petronijević i glumac Žarko Stepanov, između ostalog stoji: „Film Lihvar donosi jednostavnu, zgusnutu i dinamičnu priču koja nam prikazuje jedan dan glavnog junaka sa margine, uterivača dugova, koji pokušava da sredi svoj život. Reditelj filma, Nemanja Ćeranić, prikazao je raskošan talenat u svim segmentima rada na filmu. Izvanredan rad sa glumcima od kojih su jedan deo natruščici, brz ritam, dosledno sprovođena naracija sa atraktivnim I dobro tempiranim epizodnim likovima u krajnjem ishodu daju film u najboljem maniru žanrovskog neo-noara”.

Žiri je takođe odlučio da specijalnim priznanjem nagradi film „Ivana Grozna“ autorke Ivane Mladenović zbog njenog inovativnog pristupa u kojem kombinuje autofikciju, fikciju i dokumentarizam. Tim pristupom autorka je stvorila ujednačen, i pre svega duhovit film, u kom polazeći od krajnje ličnog daje živopisnu sliku malog grada iz koga je potekla.

Zoran Rus, predsednik Skupštine grada Sombora, uručio je nagradu Specijalni Ernest našem legendarnom glumcu Slavku Štimcu, prošlogodišnjem laureatu ove nagrade.

Slavko Štimac je prilikom dodele nagrade izjavio: „Želim da se zahvalim svima koji su odlučivali o tome da ja treba da dobijem jedno ovakvo priznanje koje u svom nazivu nosi ime entuzijaste i zaljubljenika u film Ernesta Bošnjaka koji se, s punim pravom, uz Aleksandra Lifku, može smatrati pionirom kinematografije i filma na ovim prostorima. Ja sam premlad da bih bio pionir kinematografije, ali je činjenica da sam bio pionir kada sam ušao u svet filma iz koga još uvek nemam nameru da izađem, nadam se, još neko duže vreme. Jako mi je drago što ovu nagradu dobijam u lepom gradu kao što je Sombor i čestitam vam što imate sugrađanina koji je najbolji košarkaš na planeti”.

Vesna Šašić, direktorica Trećeg somborskog filmskog festivala, povodom zatvaranja je izjavila: „Grad Sombor disao je ovih lepih noći zajedno s filmskim stvaraocima. To nas motiviše i obavezuje da Somborski filmski festival, nadahnut delom i mišlju Ernesta Bošnjaka, stalno inoviramo i unapređujemo, da tragamo za novim prostorima, a sve u slavu građana našeg Grada i njegovu promociju u zemlji i regionu.”

Podsećamo, Mira Banjac, legendarna glumica jugoslovenske i srpske kinematografije, ovogodišnja je dobitnica nagrade Specijalni Ernest, za dosadašnji i budući doprinos dobrim filmovima. Njoj je na otvaranju festivala nagradu uručio Antonio Ratković, gradonačelnik Sombora.

Tokom trajanja Trećeg somborskog filmskog festivala publika je mogla da pogleda 15 filmova u pet selekcija: Glavni program, Selekcija mladih autora, Panorama švedskog filma, Kad bi Sombor bio Holivud i Filmski matine za decu. Pored filmskih ostvarenja, posetioci festivala mogli su da uživaju i u pratećem programu, u okviru kojeg su održane promocije knjiga, pozorišne predstave, radionice i koncerti.

Nagrada Underground Spirit“ Festivala evropskog filma Palić za Adu Solomon

Rumunska producentkinja Ada Solomon dobitnica je ovogodišnje nagrade „Underground spirit“ koju Festival evropskog filma Palić dodeljuje za izuzetan rad na polju nezavisnog filma, kao i za jedinstven pristup filmskom jeziku i autentičnu autorsku poetiku izgrađenu van glavnih tokova industrije.  

Ada Solomon je producirala filmove predstavljene i nagrađivane na najprestižnijim festivalima, među kojima su „Baksuzni kres ili luda pornografija” Radu Žudea, koji je 2021. dobio Zlatnog medveda u Berlinu, „Aferim!” (Radu Žude, 2015, Srebrni Medved, Berlin), „Pozicija deteta” (Kalin Peter Necer, 2013, Zlatni medved, Berlin). Bila je zadužena za produkcijske usluge za projekte poput „Kalas zauvek” Franka Zafirelija i „Toni Erdmann” rediteljke Maren Ade, koji je nominovan i za Oskara.

Nil Jang, selektor programa „Mladi duh Evrope” i „Paralele i sudari” na Festivalu evropskog filma Palić, u obrazloženju ove nagrade je naglasio: „U poslednjih 25 godina samo je jedan producent odgovoran za dva dobitnika Zlatnog medveda na Berlinalu: Rumunka Ada Solomon bila je organizaciona snaga kako filma Radu Žudea, “Baksuzni kres ili luda pornografija”, koji je nagradu dobio ovog februara, tako i filma Kalina Petera Necera “Pozicija deteta”, laureata 2013. godine. Osvajanje dva Zlatna medveda je dovoljno retko; učiniti to preko dva različita reditelja zaista je istorijsko dostignuće. Solomon, odgovorna za brojne filmove prikazane na FEF-u tokom godina, zaista je sila prirode na sceni producenata. Oduševljeni smo što smo prepoznali njena dosadašnja postignuća, u iščekivanju decenija filmskih poslastica koji tek predstoje”.

Dobitnici nagrade posvećen je i Omaž program, u okviru kojeg će biti prikazana ostvarenja „Aferim!”, „Toni Erdmann” i „Pozicija deteta”.

Nagrada Underground spirit, ustanovljena 2008. godine, dodeljena je do sada F.Ž. Osanu, nemačkom reditelju Uliju M. Šupelu, domaćem reditelju Želimiru Žilniku, Norvežaninu škotskog porekla Jernu Utkilenu, švedskom rediteljskom tandemu Ola Simonsonu i Johanu S. Nilsonu, francuskom animatoru Eduaru Salijeru, mađarskom super-8 dvojcu – braći Buharov, umetničkoj grupi pet španskih reditelja koju je britanski filmski magazin Sight & Sound nazvao “Električnim jahačima Apokalipse”, te jugoslovenskom i slovenačkom direktoru fotografije i reditelju, jednom od začetnika crnog talasa Karpu Godini, francuskom animatoru, reditelju i vizuelnom umetniku Bertranu Mandikou (Bertrand Mandico), italijanskoj rediteljki i scenaristkinji Tic Kovi i austrijskom reditelju i fotografu Rajneru Frimelu francuskom reditelju Žanu Šarlu Iju, dok je prošlogodišnja dobitnica italijanska rediteljka i montažerka Sara Fgaier.

Ovogodišnje, dvadeset osmo izdanje Festivala evropskog filma Palić, održaće se u tradicionalnom festivalskom terminu, od 17. do 23. jula na Paliću i u Suboticu, u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica. Festival se ove godine održava na više lokacija među kojima su jedinstvena Letnja pozornica na Paliću, kao i bioskopi Eurocinema, Abazija i Lifka.

Tokom predfestivalskog programa i centralnog dela manifestacije publici će biti predstavljeno više od 130 filmova iz svih krajeva Evrope, u 15 različitih selekcija i programskih celina. Mnogi od filmova imaće svoju srpsku i regionalnu premijeru upravo na Paliću. Pored bogatog  filmskog programa, publika će moći da uživa u brojnim dinamičnim pratećim sadržajima – koncertima, izložbama, promocijama, radionicama i stručnim predavanjima.

DODELOM NAGRADA SVEČANO ZAVRŠEN

 4. RAVNO SELO MEĐUNARODNI FESTIVAL DEBITANTSKOG FILMA

Lili Horvat najbolja rediteljka debitantkinja

“Lihvar” najbolji film festivala

“Jedini izlaz” najbolji debitantski film po izboru publike

Ravno Selo, 4. jul 2021. – Večeras je progašenjem pobednika svečano završen 4. Ravno Selo Međunarodni festival debitantskog fima.  Stručni žiri u sastavu Svetozar Cvetković Cvele, Staša Koprivica i Vuk Ršumović dodelili su glavne nagrade za najboljeg reditelja debitanta i najbolji film festivala.

Zlatni klip za najboljeg reditelja debitanta festivala po izboru stručnog žirija osvojila je mađarska rediteljka Lili Horvat za film “Priprema za zajednički život na neodređeno vreme” uz novčanu nagradu u iznosu od 1.000EUR.

Nagradu je uručila članica žirija glavnog takmičarskog programa Staša Koprivica uz obrazloženje: “Za najbolju režiju ove godine nagrađuje se Lili Horvat, autorka neobičnog i uzbudljivog filma „Priprema za zajednički život na neodređeno vreme“. Danas je izrazito teško snimiti film o ljubavi koji će biti svež, čini se kao da je sve već viđeno, ali rediteljka je uspela upravo to – da nam jedna intimna priča o zaljubljivanju i strahu od ljubavi bude zanimljiva i napeta kao da je u pitanju triler. Minucioznom vizuelnom naracijom, savršenim ritmom i dinamikom, suptilnom, ali snažnom glumačkom igrom, uz provejavanje mračnog humora, ovaj film nas podseća na to koliko čežnja može biti mučna, ali i koliko čini da se osećamo živim.”

Zlatni klip za najboljI film po izboru stručnog žirija u iznosu od  1.500 evra dobio je film “Lihvar” reditelja Nemanje Ćeranića. Nagradu je primio producent filma Nemanja Ćeranić, uz obrazloženje žirija: “Film „Lihvar“, po scenariju Strahinje Madžarevića, a u režiji Nemanje Ćeranića, jeste najbolji film ovogodišnje selekcije. „Lihvar“ je promišljeno i precizno napisan, mudro i inovativno režiran, hrabro odigran spojivši pritom često nespojivo – glumu naturščika i profesionalnih glumaca na neprimetan, a za film dragocen način. Uprkos veoma skromnim produkcijskim mogućnostima, „Lihvar“ nam smelo pruža slojevitu idejnu raskoš, i to u žanru atipičnom za srpsku kinematografiju. Ovaj film nije najbolji samo na ovom festivalu, u srbiji, on je sasvim sigurno bolji i od mnogih u svetu, što će nam vreme i pokazati.”

Zlatni klip za najbolji debitantski film po izboru publike u iznosu od 500 evra, po izboru žirija u sastavu Maja Maraš, predsednica Organizacionog odbora Ravnog Sela, Tijana Aleksić, zamenica Predsednika Opštine Vrbas i Marija Bognar, bibliotekarka dodelili su nagradu filmu “Jedini izlaz” koju je primio producentu filma Marko Stanković. Obrazloženje žirija: “Ovo je film koji donosi mnogo uzbuđenja, ali i mnogo pitanja. Prateći misteriju jednog nerazrešenog zločina i patnju kroz koju glavna junakinja mora da prođe da bi tu misteriju rešila, mi kao publika prinuđeni smo da razmislimo i o mnogim problemima društva u kom živimo, pritom sve vreme uživajući u jedinstvenoj igri naših sjajnih glumaca i uzbudljivim obrtima. Ovo je film koji se gleda bez daha, pa nismo imali nikakvu dilemu kome sleduje naša nagrada.”

Zlatni klip za najbolji dokumentarni film 500 evra dodelio je jednočlani žiri kojim je predsedavao profesor Dejan Petrović dobitnici Maji Novaković za film “ A sad se spušta veče”, naglasivši da je ovo je 41. nagrada ovog filma do sada uz obrazloženje:  “A kada pogledate film, u kome glavna junakinja razgovara sa prirodom, tada ostanete bez reči i prepustite se živopisnim slikama koje svedoče o neraskidivoj vezi čoveka sa prirodom.  Prikazujući svakodnevicu svojih baka, koje žive izolovano u brdima istočne bosne, rediteljka nam poetikom minimalizma, koristeći sjajne metafore, ukazuje na prolaznost života. Sve je pojednostavljeno, baš kao i životi junakinja. pojednostavljeno, ali ne površno. naprotiv, ovo je duboko promišljen, unapred precizno osmišljen film  koji nas emotivno dotiče i pokreće na razmišljanje.”

Specijalnu nagradu u kategoriji “Kratkih 100 minuta” dobio je poljski film “Tell me more” Martine Pesiko, uz obrazloženje: “Nežnost,  toplinu,  iskrenost, osećao sam sve vreme tokom gledanja filma. Izuzetnu prisnost sa junakinjama filma i njihov bol, takođe sam osetio. U dodiru i zagrljaju osetio sam ljubav, a u njihovim očima neverovatnu čežnju za razmenom reči, potrebu da jedna drugoj kažu reč više. “

Plaketa Prvi metar za najbolji omladinski film u iznosu od 300 evra Nevena Matović, žiri u kategoriji studentskog filma dodelila je filmu “Sve je dobro” Ružice Anje Tadić uz obrazloženje: “Glavna nagrada pripada filmu Sve je dobro Ružice Anje Tadić zbog preciznog rediteljskog postupka u radu sa protagonistkinjom koja nas vodi kroz svoja raspoloženja. Film je zaslužio nagradu i zbog toga što njegovu produkciju potpisuje čak sedam regionalnih producenata. Takvi projekti će, nadam se, sve češće moći da se vide na RSFF.”

U studentskoj kategoriji  dodeljeno je i Specijalno priznanje filmu “Tišina” Batuhana Ibrahima uz obrazloženje žirija: “Moja je odluka da specijalno priznanje u okviru selekcije studentskih filmova iz mnogo specijalnih razloga dobije film Tišina Batuhana Ibrahima, film koji smo –reći će neko- gledali milion puta, o toj temi/ temama diskutujemo i polemišemo, a ona opstaje snažnija i jača nego ikad. Na našu žalost. U vremenima kada su nam sa svih strana napadnuta dečija, ljudska, radna, rodna i ženska prava, treba specijalno da se potrudimo da ubuduće takve slike gledamo samo na filmu.”

Specijalno priznanje za đački film snimljen u Ravnom Selu I poziv da budu gosti petog jubilarnog izdanja festivala dodelila je predsednica žirija Maja Maraš i uručila nagradu Dunji Lukić, Emiliji Bojković i Mihajlu Nikoliću za film “Nada”. Obrazloženje žirija: “Ova kratka poema o šansama i mogućnostima, o nadanjima i ispunjenju istih, o veri u sebe i veri drugih u tebe, koja je, ponekad, čak i više potrebna u ovom surovom svetu punom nežnih umetničkih duša, koje pokleknu pod pritiscima života i neostvare svoje potencijale. one, kojima treba i moraju imati podrsku, o njima i za njih je ovaj najkonzistentiji i najkompletniji medju filmovima iz filmske radionice festivala, kako idejno, tako i poetski, u svom iskrenom i doziranom sentimentalizmu, ali i ljubavi prema autsajderima.”

Lazar Ristovski, osnivač festivala najavio je početak gradnje novog Doma kulture koja će početi već sutradan i najavio: “Srećan sam što je uspešno završeno četvrto izdanje festivala. Sledeće godine imaćemo festival u ovom istom terminu i pod vedrim nebom i u novom Domu kulture. Hvala svima vama u Ravnom Selu zbog kojih smo napravili ovaj festival i saradnicima na organizaciji festivala.”

Kao film zatvaranja ovogodišnjeg festivala prikazan je upravo najbolji film po izboru publike “Jedini izlaz” reditelja Darka Nikolića.

Festival se održava uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, Ministarstva kulture Republike Srbije, Grada Vrbasa i producentske kuće Zillion film.

Foto – Vidoje Vujatović.

Nova nagrada Mreže festivala Jadranske regije:

Publika regije zajedno bira najbolji film

Publika Sarajevo Film Festivala (BiH), Zagreb Film Festivala (Hrvatska), Festivala autorskog filma (Srbija) i Filmskog festivala Herceg Novi (Crna Gora) dodijelit će novu nagradu u sklopu Mreže festivala Jadranske regije – posebnog regionalnog festivalskog okupljanja, pokrenutog na inicijativu Sarajevo Film Festivala.

Publika ova četiri festivala iz četiri zemlje zajedno će izabrati najbolji film iz posebnog programa koji će biti održan na svakom od festivala: program Mreže festivala Jadranske regije. U selekciji će biti predstavljeni neki od najzanimljivijih ostvarenja europske kinematografije iz ove godine. Ovakvi naslovi, s manjih europskih teritorija, obično ne ulaze u redovnu kinodistribuciju, a u doba globalne pandemije još teže pronalaze put do svoje publike.

Nagrada publike, “Adriatic Audience Award”, bit će dodijeljena najboljem filmu u novčanom iznosu od 5000 eura, i to za kinodistribuciju filma na teritoriji bivše Jugoslavije.

Kriza uzrokovana pojavom COVID 19 i u filmskoj industriji zahtijeva nova promišljanja i nova kreativna rješenja. Ovi značajni festivali iz četiri zemlje zajedničkog govornog područja različite su veličine i profila, ali svi dijele zajedničku misiju – platforma su za promociju i predstavljanje europskog audio-vizualnog sadržaja i talenata. Cilj partnerstva među festivalima je očuvanje publike i stvaranje nove, te unaprjeđenje organizacije i realizacije festivala uz pomoć najnovijih tehnologija.

Prvi zajednički regionalni filmski festival – program u sklopu Mreže festivala Jadranske regije, održan je online u aprilu. U zajedničkom programu selektori četiri festivala napravili su izbor filmova prikazanih i nagrađenih na posljednjim izdanjima filmskih festivala u Cannesu, Berlinu i Veneciji te dva remasterizovana jugoslavenska klasika, sve u želji da pandemija koronavirusa ne zaustavi “put” filma od autora do publike.

Saradnja se nastavlja i na redovnim izdanjima sva četiri festivala: u programu svakog od festivala bit će održan poseban program pod nazivom “Mreža festivala Jadranske regije”, sa izborom najboljeg od europskog filma. Zbrajanjem glasova publike sa sva četiri festivala, najboljem filmu po izboru publike bit će dodijeljena nagrada “Adriatic Audience Award”, a nagrada će dobitniku biti uručena na Festivalu autorskog filma u Beogradu.

“Zajedničkim programom želimo publiku podstaknuti da otkrije savremeni europski film, a kroz nagradu podržati napore kinodistributera i prikazivača u regiji da vrate svoje gledatelje. Promjene u filmskoj industriji, u organizaciji i promišljanju festivala, u novim okolnostima su ogromne. Zajedničkim programom i udruživanjem pružili smo jedni drugima podršku, ojačali svoje kapacitete i istovremeno pokazali kreativnost, prilagodljivost i inovativnost. Film i filmski festivali bez publike ne postoje. Sretni smo zbog novog programa, novog izbora najkvalitetnijih evropskih nezavisnih filmova, a posebno zbog susreta s publikom, koja se sada okuplja i zahvaljujući novoj nagradi naših festivala”, izjavio je Jovan Marjanović, direktor Industrijskog odjela Sarajevo Film Festivala.

27. Sarajevo Film Festival bit će održan od 13. do 20. augusta 2021.

16 nominiranih serija za nagrade Srca Sarajeva za TV serije

27. Sarajevo Film Festivala

U želji da unaprijedi i potakne produkciju kvalitetnih audio-vizualnih sadržaja, Sarajevo Film Festival od ove je godine ustanovio novu kategoriju nagrada: Srca Sarajeva za TV serije.

Nagradama Srca Sarajeva za TV serije Sarajevo Film Festival odaje priznanje i promovira najkvalitetnije regionalne televizijske serije i njihove autore, glumice i glumce te potiče njihov međunarodni plasman.

Iz produkcije TV serija iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Sjeverne Makedonije, Kosova i Slovenije, koje su premijerno prikazane u periodu od 1. septembra 2019. do 31. maja 2021., selekcioni odbor Sarajevo Film Festivala ove je godine u konkurenciju za nagrade Srca Sarajeva za TV serije uvrstio 16 serija.

TV serije nominirane su za nagrade u šest kategorija: Najbolja dramska serija, Najbolja komedija, Najbolji kreator/i serije, Najbolja glumica, Najbolji glumac i Zvijezda u usponu.

Za Srca Sarajeva u kategoriji Najbolje dramske serije nominirano je 7 serija:

“Grupa” (Srbija),

“Jezero” (Slovenija),

“Klan” (Srbija),

“Kosti” (Bosna i Hercegovina i Srbija),

“Novine”, 3. sezona (Hrvatska),

“Porodica” (Srbija),

“Tajkun” (Srbija).

Za najbolju komediju nominirane su četiri serije:

“Crno-bijeli svijet”, 4. sezona (Hrvatska),

“Dnevnik velikog Perice” (Hrvatska),

“Mama i tata se igraju rata” (Srbija),

“Zlatni Dani” (Srbija).

Za najboljeg kreatora/kreatore serije nominirani su:

Uroš Tomić i Dragan Đurković – “Grupa” (Srbija),

Bojan Vuletić – “Porodica” (Srbija),

Matevž Luzar – “Jezero” (Slovenija),

Ivica Đikić, Nebojša Taraba, Miodrag Sila, Dalibor Matanić – “Novine”, 3. sezona (Hrvatska),

Slobodan Skerlić – “Klan” (Srbija),

Dragan Bjelogrlić – “Senke nad Balkanom”, 2. sezona (Srbija),

Albino Uršić – “Dnevnik velikog Perice” (Hrvatska).

U kategoriji Najbolje glumice i Najboljeg glumca po osam je nominiranih.

Za najbolju glumicu nominirane su:

Jasna Đuričić (Srbija) – “Grupa”,

Jovana Stojiljković (Srbija) – “Južni vetar”,

Mirjana Karanović (Srbija) – “Porodica”,

Nada Šargin (Srbija) – “Kalup”,

Nika Rozman (Slovenija) – “Jezero”,

Olga Pakalović (Hrvatska) – “Novine”, 3. sezona,

Tihana Lazović (Hrvatska) – “Tajkun”,

Jelena Miholjević (Hrvatska) – “Crno-bijeli svijet”, 4. sezona.

U kategoriji Najboljeg glumca nominirani su:

Boris Isaković (Srbija) – “Porodica”,

Dragan Bjelogrlić (Srbija) – “Tajkun”,

Feđa Štukan (Bosna i Hercegovina) – “Klan”,

Filip Đurić (Srbija) – “Grupa”,

Goran Bogdan (Bosna i Hercegovina, Hrvatska) – “Močvara”,

Jovo Maksić (Srbija) – “Kosti”,

Sebastian Cavazza (Slovenija) – “Jezero”,

Zdenko Jelčić (Hrvatska) – “Novine”, 3. sezona.

Za Zvijezdu u usponu pet je nominiranih:

Aleksandar Dimitrijević (Srbija) – “Klan”,

Ivana Zečević (Srbija) – “Grupa”,

Jana Bjelica  (Crna Gora) – “Porodica”,

Kaja Šišmanović (Hrvatska) – “Crno-bijeli svijet”, 4. sezona,

Petar Petkovski (Sjeverna Makedonija) – “Porodica Markovski”, 2. sezona.

Prema broju nominacija, u kategoriji dramskih serija najviše nominacija imaju serije “Grupa” i “Porodica” – po 5 nominacija; po četiri nominacije imaju serije “Jezero”, “Novine” – 3. sezona i “Klan”, tri nominacije ima serija “Tajkun”, serija “Kosti” ima dvije nominacije, a po jednu nominaciju imaju serije “Porodica Markovski” – 2. sezona, “Južni vetar”, “Senke nad Balkanom” – 2. sezona, “Močvara” i “Kalup”. U kategoriji TV komedija tri nominacije ima serija “Crno-bijeli svijet” – 4. sezona, dvije nominacije “Dnevnik velikog Perice”, a po jednu nominaciju “Mama i tata se igraju rata” i “Zlatni dani”.

O dobitnicima nagrada odlučit će žiri od više stotina filmskih i televizijskih profesionalaca sa područja bivše Jugoslavije, a najbolja ostvarenja izabrat će online glasanjem po uzoru na slične svjetske godišnje nagrade filmskih i televizijskih akademija. Ovogodišnji žiri će biti nukleus strukovne akademije koja će u budućnosti donositi odluke o nagradama.

Ceremonija dodjele nagrada Srca Sarajeva za TV serije biće održana za vrijeme 27. Sarajevo Film Festivala.

27. Sarajevo Film Festival bit će održan od 13. do 20. augusta.

„Oaza“ Ivana Ikića najbolji film Glavnog takmičarskog programa FEST-a

U nedelju, 16. maja u Kombank dvorani, svečano je zatvoreno 49. izdanje Međunarodnog filmskog festivala – FEST, koji je održan u organizaciji Centra beogradskih festivala – CEBEF. Žiri Glavnog takmičarskog programa dodelio je nagradu „Beogradski pobednik“ za najbolji film ostvarenju „Oaza“ Ivana Ikića, nagradu za najbolju režiju Oskaru Ruleru za film „Enfant Terrible“, za najbolji scenario su nagrađeni Damijano Dinoćenco i Fabio Dinoćenco za film „Tamna Bajka“, za najbolju žensku ulogu nagrađena je Lana Barić, za glumačku kreaciju u filmu „Tereza37”, najbolju mušku ulogu, po mišljenju žirija, odigrao je Nikola Đuričko u filmu „Živ čovek”, dok je nagradu za najbolji debi osvojio Erdžan Kesal, reditelj filma „Potencijalni kandidat”. U selekciji FEST Fokus, za najbolji film proglašen je „Polje maka“ Eudžena Žebelanua. Svečanosti zatvaranja i dodeli nagrada prisustvovala je Maja Gojković, potpredsednik Vlade i ministar kulture i informisanja Republike Srbije.

Damir Handanović, direktor CEBEF-a, obratio se večeras povodom zatvaranja 49. FEST-a. Handanović se ovom prilikom zahvalio gostima, žiriju i publici, a govorio je i o sledećem 50. jubilarnom FEST-u: „Zahvalio bih se gostima, žiriju, a pre svega publici koja je nastavila da nas podržava svojim prisustvom u dvoranama. Obećavam naredni FEST dostojan svog 50. jubileja. Posebna zahvalnost Gradu Beogradu, Ministarstvu kulture i informisanja i mojoj prijateljici Maji Gojković koja je ovde sa nama”, rekao je Handanović.

Glavni žiri, koji čine glumac Igor Đorđević, reditelj Dane Komljen, reditelj i scenarista Zaharijas Mavroidis, glumica Dubravka Kovjanić, i rediteljka Ines Tanović, dodelio je nagradu za najbolji film u Glavnom takmičarskom programu ostvarenju „Oaza” Ivana Ikića, „za jedinstveno i emotivno iskustvo koje snagu filma pronalazi u dalekosežnoj i ogoljenoj empatiji”.

Povodom osvajanja ovog prestižnog priznanja, reditelj Ivan Ikić je rekao: „Nismo razmišljali o ovom trenutku, da bi mogao da se desi. Sa ove iste bine smo se klanjali pre neku noć, zajedno sa našim glumcima iz Doma u Sremčici. Pozdravljam ih još jednom. Oni večeras nisu sa nama, ali će biti jako srećni zbog ovoga”.

Nagradu glavnog žirija za najbolju režiju dobio je nemački reditelj Oskar Ruler za film „Enfant Terrible”. U obrazloženju žirija stoji da je ovo ostvarenje „izvanredan i inventivan rediteljski prikaz koji nas vodi kroz stvaralaštvo Rajnera Vernera Fasbindera, brišući granice između života i filma” .

 „Beogradskog pobednika” za najbolji scenario dobili su Italijani Damijano Dinoćenco i Fabio Dinoćenco za film „Tamna Bajka“, koji su zajednički i režirali. Žiri je nagradio njihovo delo za „kohezivnu sintezu pripovedanja u ansamblu, njegov upečatljiv prikaz italijanskog predgrađa i dirljiv komentar stvarne prirode dramaturgije”.

Scenaristički duo obratio se publici putem video snimka rečima: „Ova nagrada je poput velikog zagrljaja od prijatelja. Napisali smo ovaj scenario kada smo imali 19 godina, i on je za nas poput odlaska u slatku, nežnu i poetičnu prošlost.  Zbog kovida nismo sa vama, ali montiramo naš treći film koji nameravamo da predstavimo u vašoj prelepoj zemlji. Osetili smo povezanost sa vašim magičnim gradom:  Beograd je deo naše duše. Nikad ga nismo posetili, ali prepoznali smo dosta sličnosti sa našom istorijom, i nadamo se da ćemo se dogodine videti uživo”.

Glavni žiri je nagradu za najbolju žensku ulogu dodelio hrvatskoj glumici Lani Barić „za hrabru, temeljnu kreaciju žene u potrazi za slobodom”, u filmu „Tereza37” Danila Šerbedžije.

Lana Barić se zahvalila FEST-u na nagradi i prokomentarisala ovogodišnje festivalsko izdanje: „Znam da su vremena jako teška i da nije bilo lako organizirat festival uživo. Svaka vam čast i hvala što gledamo filmove uživo, u kinu”. Lana Barić se potom osvrnula na FEST-ovo priznanje: „Dobili smo jako puno nagrada za ovaj film, ali ja nisam dobila za glumicu, tako da sam presretna”.

Nikola Đuričko nagrađen je „Beogradskim pobednikom” za najbolju mušku ulogu u Glavnom takmičarskom programu, za ulogu Igora Đelića Đele u filmu „Živ čovek” Olega Novkovića. Žiri je njegovu kreaciju ocenio kao „jedinstveni glumački izraz kojim nas vodi kroz katarzu glavnog lika koristeći ceo glumački habitus: od suptilnih sredstava pa sve do unutrašnjih tektonskih promena – smrti i njene pobede”.

Nikola Đuričko se zahvalio FEST-u „što postoji i što je opstao”, žiriju, i ekipi filma „Živ čovek”. “Najviše hvala mojim dragim kolegama, koje igraju sa mnom u filmu. Bez njihove igre ne bi bilo ni ove nagrade”, zaključio je svoje obraćanje popularni glumac.

Nagradu za najbolji debi u ovoj selekciji dobio je reditelj Erdžan Kesal za film „Potencijalni kandidat”, „za precizan, živopisan i britak prikaz glavnog lika, njegovog miljea i savremene političke korumpiranosti”.

Erdžan Kesal je u video poruci govorio o svojoj povezanosti sa našom zemljom: „Dobiti nagradu za prvi film, na ovako prestižnom festivalu daje nam odgovornost i želju da pravimo još bolje filmove. Srbija i Beograd imaju veoma posebno mesto u mom ličnom životu. Prva ozbiljna knjiga koju mi je otac kupio, bila je “Na Drini ćuprija” Ive Andrića. Mnogo godina kasnije, kada sam 2010. posetio Kustendorf, Emir mi je poklonio istu knjigu na odlasku. Toga ću se uvek sećati. Osećam da smo ljudi sa istim navikama, i mislim da na isti način doživljavamo agoniju, tugu, humor, nadu”. Kesal se zahvalio Filmskom centru Srbije i koproducentima Dimčetu Stojanovskom i Stefanu Orlandiću na doprinosu realizaciji filma, uz nadu da će se to partnerstvo nastaviti i na budućim projektima.

Žiri programa FEST Fokus, koji čine rediteljka Katarina Koljević, glumica Isidora Simijonović i reditelj Darko Nikolić, za najbolje ostvarenje u ovoj selekciji izabrao je film „Polje maka” mladog rumunskog reditelja Eudžena Žebeleanua. Nagrada je dodeljena za „precizan i suptilan rediteljski izraz u kojem se ističe snažan glumački postupak“, uz ocenu da nam ovaj film „daje duboki uvid u složeni unutrašnji sukob glavnog junaka, čija lična priča se izdiže na nivo jedne univerzalno važne društvene teme“. Žiri je obrazloženje zaključio konstatacijom: „U portretnoj dramaturgiji koja je u vrlo aktivnom odnosu sa sredinom u kojoj je film smešten, reditelj nam nudi ono najvažnije u filmskoj umetnosti – a to je jasna katarza.

Eudžen Žebelanu se prisutnima obratio putem video snimka: „Počastvovan sam što sam dobio ovu nagradu. Želim da zahvalim svom timu, producentu, scenaristi, svim glumcima, distributeru, i čitavoj ekipi koja je radila na ovom predivnom, prvom filmu koji smo zajedno radili. Za nas je veoma važno što je film prikazan u bioskopskim salama i na festivalima, jer govori priču o mladom policajcu homoseksualcu u današnjoj Rumuniji. To je priča koju ne viđamo tako često u rumunskom filmu. Divno je što ova nagrada stigla tačno pred Međunarodni dan protiv homofobije”.

Žiri kritičara za dodelu nagrade „Nebojša Đukelić”, koji su činili reditelj i teoretičar filma Vlastimir Sudar, filmski kritičar Miroljub Stojanović i filmski kritičar i istoričar Daniel Rafaelić, za najbolji regionalni film na festivalu proglasio je „Oazu” Ivana Ikića. U obrazloženju žirija, između ostalog stoji: „Akcenat smo stavili na inovaciju i originalnost i u filmskom govoru i u izboru tematike. Vodeći se pristupom da treba nagraditi proširenje prostora savremene filmske umjetnosti, žiri je jednoglasno odlučio da nagradi film Oaza, Ivana Ikića, kao jedan od najautentičnijih filmova ne samo u ovom programu, već i proteklih nekoliko godina”.

Žiri za nagradu dnevnog lista Poliika „Milutin Čolić”, u sastavu Goran Radovanović (reditelj, scenarista i producent), Mladen Đorđević (reditelj,scenarista i producent) i Dubravka Lakić (filmski kritičar, osnivač nagrade), za najbolji domaći film je proglasio ostvarenje „Lihvar” Nemanje Ćeranića. Žiri je nagradu dodelio “za autentičan i osvežavajući pristup žanru kriminalističke drame, sa veštim korišćenjem rešenja koja spadaju u domen autorskog filma”. U nastavku obrazloženja stoji: „Kao sveže i inovativne elemente žiri je prepoznao i izuzetan rad sa glumcima naturščicima, angažovano posmatranje društvenih problema i smeštanje radnje i celokupne produkcije izvan glavnog grada – u funkciji demetropolizacije srpske kinematografije.

Nemanja Ćeranić, reditelj filma „Lihvar”, zahvalio se FEST-u žiriju jer je „prepoznao trud i energiju, koja dolazi isključivo iz ljubavi prema filmu”. Mladi reditelj zahvalio se i ekipi koja je radila film u teškim uslovima, kao i opštini Inđija koja je podržala ovaj projekat.

Ivan Karl, sekretar Grada Beograda za kulturu i predsednik odbora FEST-a, uručio je počasnu nagradu „Beogradski pobednik“ scenografu Miljenu Kljakoviću Kreki za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti. Tom prilikom je Karl izjavio: „FEST sada već daleke 1992. godine je obeležio film „Delikatesna radnja“. FEST ove 2021. u doba korone je bio jedna velika, ali uspešna delikatesna radnja. Scenograf pomenutog filma bio je Miljen Kreka Kljaković. Kreka je filmove koje je radio učinio magičnim i stvarnim. Zato je on pobednik i juče, i danas, i sutra. Čestitam Kreki i čestitam svima nama na povratku u budućnost. Tamo nas za manje od godinu dana čeka 50. FEST. Hvala vam.“

Miljen Kljaković Kreka je povodom velikog priznanja rekao: „Ovo je još jedna vrlo značajna i važna nagrada u mojoj karijeri, kojoj sam bio posvećen svih ovih 45 godina. Zahvaljujem se svima onima koji su mi pomogli da ostvarim ovo što sam ostvario. Zahvaljujem se i FEST-u na dodeli ove nagrade i svima onima koji su još uvek među nama, a kojih više nema“.

Nakon dodele nagrada, FEST je zatvoren svetskom premijerom dokumentarnog filma „Kreka: Lovac na snove“ Slobodana Ivetića.

Međunarodni filmski festival – FEST, održan je 49. put od 7. do 16. maja 2021. u salama Sava Centra, Kombank dvorane, Doma omladine Beograda i Cineplexx Galerija Belgrade, i predstavio je više od 70 premijernih filmova najnovije svetske, evropske i domaće kinematografije u sedam selekcija. Festival je ove godine održan pod sloganom „Povratak u budućnost“ sa namerom da kao najveća i nadaleko poznata filmska manifestacija u zemlji i regionu, doprinese ponovnom oživljavanju bioskopskih platna i povratku filmske publike u bioskope.

Podsećamo, od 17. do 23. maja 2021. biće održan i program „PostFESTum” koji će obuhvatiti projekcije 33 filma iz redovnog festivalskog programa. Usled specifičnih okolnosti održavanja FEST-a zbog pandemije i smanjenog kapaciteta bioskopskih dvorana, najpoznatiji domaći filmski festival ove godine želi da izađe u susret svojoj vernoj publici, kao i svima onima koji nisu uspeli da pogledaju svoje filmske favorite tokom prethodnih dana. PostFESTum će se održavati u Domu omladine Beograda i bioskopu Cineplexx Ušće Shopping Center, a satnicu programa PostFEST-um možete pogledati na sajtu festivala na linku: https://www.fest.rs/upload/document/postfestum_-_dom_omladine_beograda_i_cineplexx_ue.pdf

ФОНДАЦИЈА ЗА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ „МИOДРАГ И БРАНКА ЋУПИЋ” -ПОДГОРИЦА

„МИОДРАГ ЋУПИЋ” ЗУБОВИЋУ И ЋУКОВИЋУ

Регионална књижевна награда „Миодраг Ћупић”, једногласном одлуком жирија припала је Браниславу Зубовићу из Новог Сада за књигу поезије „Тремор” и Александру Ћуковићу из Никшића за књигу поезије „Херостратов асистент”.

Жири је радио у саставу: Андрија Радуловић (предсједник), проф.др Радоје Головић (члан) и Миомир Ђуришић (члан).

Из саопштења жирија:

Бранислав Зубовић је написао књигу поезије „Тремор” у стилу старих мајстора, ослањајући се на понајбољу традицију српске поезије, књигу без позе, нижући потресне слике гдје се иронија повлачи пред стварношћу, будно ослушкујући судбину човјека и свијета.

Александар Ћуковић ,писац кратких прича особеног стила, овај пут нас је изненадио изванредном књигом поезије под необичним насловом „Херостратов асистент”, гдје на модеран начин – готово афористички третита и критички проматра многа питња властитог свијета у који је провалила једнако историја и свакодневница.

Награда „Миодраг Ћупић” лауреатима ће бити уручена током овог мјесеца у Подгорици.

DODELJENE NAGRADE SVETSKE ORGANIZACIJE ZA INTELEKTUALNU SVOJINU

U ponedeljak, 26. aprila, kada se obeležava Svetski dan intelektualne svojine, u Zavodu za intelektualnu svojinu dodeljene su nagrade Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) za 2020. godinu, u pet kategorija stvaralaštva.

Prisutnima se obratio direktor Zavoda za intelektualnu svojinu Vladimir Marić, koji se osvrnuo na uticaj pandemije na aktivnosti ove institucije: „Interesantno je da smo uprkos pandemiji, u prethodnoj godini imali vidno povećanje broja domaćih prijava. Takođe, uočava se i porast interesovanja za prava intelektualne svojine među građanima Srbije. Protekla godina bila je najuspešnija do sada kada je reč o razvoju usluge naše elektronske prijave. Urađeno je više tehničkih unapređenja same platforme, ali je dosta urađeno i na njenoj popularizaciji među korisnicima”.

Pobednik takmičenja u kategoriji za pronalazača ili grupu pronalazača za patent – Nagrada WIPO Medal for Inventors, pripala je spec. vet. med. Aleksandaru Pavlićeviću i dipl. inž. hemije Predragu Kovačeviću za patentirani pronalazak pod nazivom: „Smeša koja sadrži parafinsko ulje kao insekticidno i akaricidno aktivno jedinjenje“, koji je poznat pod tržišnim nazivom Pulcap, za koji je ostvarena patentna zaštita na teritoriji Nemačke, a u toku je i postupak zaštite na teritorijama Poljske i Kine. Osim toga, navedeni pronalazak je zaštićen i na teritoriji Srbije. Pronalazači su navedenim pronalaskom rešili problem kontrole i uklanjanja crvenih grinja kod uzgoja živine bez ikakvog negativnog efekta na živinu ili proizvodnju jaja i životnu sredinu, dok se istovremeno obezbeđuju značajne uštede za uzgajivače, tako što je smanjeno stradanje kokošaka izazvano ovim parazitima.

Nagrada je uručena vlasniku patenta, odnosno Aleksandru Nikoliću, direktoru kompanije „Pulcap“ D.O.O. iz Beograda, koji je tim povodom rekao: „Pulcap je proizvod koji je možda i jedini na svetu dokazao da je moguće iskorenjavanje grinja u industrijskim proizvodnjama jaja, a nastao je u pokušaju da uklonim sopstveni problem u proizvodnji. Ovaj proizvod je našao primenu u celom regionu, od Turske, Bugarske, Grčke, Mađarske, Slovenije, i drugih zemalja, izvozno je orijentisan, i s obzirom da je ekološki i dalje će imati potencijal“.

Pobednik takmičenja u kategoriji za pravna lica za registrovani industrijski dizajn – Nagrada WIPO IP Enterprise Trophy pripala je kompaniji „Chips Way“ d.o.o. iz Čačka, koja je međunarodno registrovala industrijski dizajn ambalaže za biskvite na sledećim inostranim tržištima: u EU, Albaniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Kompanija „Chips Way“ d.o.o. iz Čačka, koja se bavi proizvodnjom čipsa sa tradicijom dugom 50 godina, od 2020. godine je svoj proizvodni program proširila na proizvodnju biskvita a za 2021. godinu planirana je proizvodnja sa punim kapacitetom od 1000 tona gotovog proizvoda i angažovanje 35 radnika, kao i proširenje izvoza na tržište EU.

Nagrada je uručena Gordani Jarić, marketing menadžerki kompanije „Chips Way“ d.o.o. iz Čačka, koja se osvrnula na značaj zaštite intelektualne svojine: „Mi znamo koliko je važan vizualni identitet i koliko je zapravo važno zaštititi intelektualnu svojinu. Ljudi reaguju na nešto kreativno i lepo, i dosta se pokazalo da na temelju dizajna potrošači kupuju određeni proizvod. To pokazuje koliko je bitan industrijski dizajn u marketingu, ali takođe i koliko utiče na direktnu kupovinu“.

Pobednik takmičenja u okviru kategorije za autora za monografsko delo/studijsku izložbu sa katalogom u oblasti društveno humanističkih nauka – Nagrada WIPO Medal for Creativity pripala je Milanu Stepanoviću za monografsko delo  “U tom Somboru – Grad u prizmi stoleća”. Autor monografije je posvećeni i požrtvovani istraživač prošlosti Sombora, a ovo delo predstavlja krunu njegovih naučnih dostignuća. Metodološki utemeljena na principima humanističkih i društvenih nauka, stilski akribična, zasnovana na izvanrednoj izvornoj osnovi, knjiga Milana Stepanovića uverljivo prikazuje zapretenu istoriju jednog grada i prostora.

Milan Stepanović, autor knjige, prilikom prijema nagrade je rekao: „Interesovanja savremene istoriografije sve više se kreću ka proučavanju istorije svakodnevnog života. Zbog toga je poslednjih decenija vidno prisutan uspon lokalne, mikro-istorije koja teži za odgovorima na velika pitanja u malim sredinama. Stoga i monografija “U tom Somboru – Grad u prizmi stoleća” prikazuje ovaj naš stari panonski grad, ali ne samo njegove fizičke siluete i strukture, nego i sve one ključne dimenzije koje oblikuju društvo.

Pobednik u okviru kategorije učenik ili grupa učenika srednje škole – Nagrada WIPO Schoolchildren’s Trophy pripala je Mihailu Mirkoviću, koji je tokom 2020. godine bio učenik 4. godine Prve Beogradske gimnazije, za pronalazak Jonske tečnosti kao potencijalnog industrijskog rastvarača sa regiodirigujućim efektom na reakciju FRIEDEL-CRAFTS-ovog alkilovanja. Mihailo Mirković je četiri godine bio polaznik Regionalnog centra za talente „Beograd 2“ i polaznik seminara u Istraživačkoj stanici „Petnica“, gde je sticao dodatna znanja u oblasti hemije. Njegov pronalazak pripada oblasti zelene hemije, odnosno doprinosi znatnom smanjenju zagađenja hemijskim otpadom koji nastaje u procesima koji se standardno primenjuju u hemijskoj industriji.

Povodom ovog vrednog priznanja Mihajlo Mirković je podsetio na svoje dosadašnje interesovanje i postignuća u nauci: „Još od svojih osnovnoškolskih dana bio sam zainteresovan za nauku, pogotovo za hemiju. Učestvovao sam na takmičenjima tokom osnovne i srednje škole i bio nagrađivan, a 2019. sam predstavljao sam Srbiju na Svetskoj hemijskoj olimpijadi u Parizu, sa koje sam doneo u našu zemlju bronzanu medalju. Učestovao sam na seminarima hemije u istraživačkoj stanici Petnica i u Regionalnom centru za talente „Beograd 2“ i ovom prilikom se zahvaljujem koordinatorima ovih programa za podršku, znanje i iskustvo koje sam dobio u svom dosadašnjem školovanju, i koji su mi na kraju krajeva i omogućili da stvorim ovaj izum“.

Osim navedenih nagrada, u saradnji sa Svetskom organizacijom za intelektualnu svojinu, dodeljuje se i nagrada za domaće pravno lice sa najvećim intenzitetom korišćenja međunarodnog sistema registracije žigova tokom 2020. godine – nagrada WIPO Users’ Trophy. Ova nagrada je pripala privrednom društvu „Atlantic Štark“ d.o.o. iz Beograda, koje je tokom 2020. godine u odnosu na sva domaća pravna lica imalo najveći broj podnetih međunarodnih prijava za žig.

Nagrada je uručena Nataši Šarčević, direktorki marketinga i inovacija kompanije „Atlantic Štark“ D.O.O. iz Beograda, koja je tim povodom rekla: „Ovu nagradu pre svega vidimo kao priznanje za kvalitet, jer da nije bilo kvaliteta naših brendova i njihovog napretka, ne bi bilo ni razloga za obnovu saradnje sa Zavodom. Inicijalna zaštita jeste dobar i neophodan početak, zato što na taj način bezbedno i sigurno možemo ulagati u naše brendove i u komunikaciju sa potrošačima. Ova višedecenijska obnova naših robnih žigova i dugogodišnja saradnja sa Zavodom potvrđuje da smo zaista uspeli u osvajanju potrošača i da su oni prepoznali vrednost naših brendova“.

Ovom prilikom predstavljeni su i  sporazumi o saradnji Zavoda za intelektualnu svojinu sa Naučno-tehnološkim parkom u Beogradu i Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja na projektu Najbolja tehnološka inovacija 21. O ovoj saradnji govorili su  prof. dr. Dragan Povrenović, koordinator Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju za 2021. godinu, i Gordana Danilović Grković, v. d. direktora Naučno- tehnološkog parka u Beogradu.

Više o dobitnicima nagrada možete pročitati na sledećem linku: https://www.zis.gov.rs/pocetna.281.html?newsId=2627

Snimak prenosa proslave Svetskog dana intelektualne svojine možete pogledati na našem YouTube kanalu, na sledećem linku:  https://www.youtube.com/watch?v=Iu9ZApTJ_2U  

U PONEDELJAK 26. APRILA DODELA NAGRADA SVETSKE ORGANIZACIJE ZA INTELEKTUALNU SVOJINU

U ponedeljak, 26. aprila, kada se obeležava Svetski dan intelektualne svojine, u 13 časova u Zavodu za intelektualnu svojinu biće dodeljene nagrade Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) za 2020. godinu, u pet kategorija stvaralaštva. Prisutnima će se obratiti Vladimir Marić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu, koji će uručiti nagrade laureatima. Ovom prilikom biće i predstavljeni sporazumi o saradnji Zavoda za intelektualnu svojinu sa Naučno-tehnološkim parkom u Beogradu i Najboljom tehnološkom inovacijom 21. Direktan prenos dodele nagrada biće organizovan preko youtube kanala ove institucije (https://www.youtube.com/channel/UC499IQ4jihaCX8fopcK8F7Q )

Dodela nagrada Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) za 2020. godinu organizovana je povodom obeležavanja 100. godišnjice Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije, sa ciljem promovisanja kreativnosti i značaja zaštite intelektualne svojine za razvoj savremene ekonomije i društva.  Nagrade se dodeljuju u kategorijama pronalazača ili grupe pronalazača za patent (WIPO Medal for Inventors), pravnih lica za registrovan industrijski dizajn (WIPO IP Enterprise Trophy), autora za monografsko delo ili studijsku izložbu u oblasti društveno humanističkih nauka (WIPO Medal for Creativity), i učenika ili grupe učenika srednje škole za pronalazak (WIPO Schoolchildren’s Trophy). Pored navedenih nagrada za koje je sproveden konkurs, dodeljuje se i nagrada za domaće pravno lice sa najvećim intenzitetom korišćenja međunarodnog sistema registracije žigova tokom 2020. godine.

САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ „БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ”

Жири за доделу Награде „Биљана Јовановић”, који је ове године радио у саставу Милица Ћуковић, Катарина Пантовић, Весна Тријић, Ана Стишовић Миловановић и Снежана Божић (председница), на електронској седници одржаној 10. априла 2021. године, донео је одлуку да Награда припадне Соњи Веселиновић за песничку збирку Проклизавање (Краљево: Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, 2020).

Одлука је донета већином гласова, а у  најужем избору нашла су се и дела Катарине Митровић Немају све куће двориште (Београд: PPM Enklava) и Енеса Халиловића Људи без гробова (Београд: Laguna).

Збирку песама Проклизавање Соње Веселиновић одликују рафинираност и интелектуализам који, изненађујуће, не суспрежу и рационализују доживљајно, већ постају инструменти његовог продубљивања и обогаћивања. Спуштено у себе, унутар ствари (у сну), биће постоји наспрам надирућег спољашњег света, док је поетички образац проклизавања заправо образац осцилирања између измишљеног и реалног, сна и јаве, споља и унутра. Лирско ја посвећено је преиспитивању комплексног (урбаног, женског) егзистенцијалног искуства, освешћујући, у тим самопонирањима, потребу за искакањем из наметнутог и, у исто време, стрепњу/узнемиреност од таквих проклизавања. Свет и лирски јунак ове збирке су нестабилни, они који клизе, измичући и самоизмичући, отворени и незаокружени, али свесни да су као такви могући захваљујући игри и писму. Разуђена и функционална интертекстуалност, низ успелих, иновативних поређења, наративни замах, брижљиво изграђена лајтмотивска структура збирке, преламање друштвено-историјских метанаратива кроз призму личне/породичне судбине и индивидуалних сећања савременог (женског) субјекта, неки су од елемената којима се аргументује закључак о зрелости, заокружености и укупној уметничкој вредности збирке песама Проклизавање Соње Веселиновић; истовремено, међу њима није тешко пронаћи и тачке додира са сензибилитетом и стваралаштвом Биљане Јовановић.

 Београд – Ниш, 11. 4. 2021.                                                 

Чланице Жирија