Nagrade

ШИРИ ИЗБОР ЗА НАГРАДУ „БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ“ ЗА 2022.

На Конкурс је стигло 204 књиге; жири у саставу Драган Бошковић, председник, Тијана
Матијевић и Даница Вукићевић је у шири избор издвојио ових 16 наслова. Почетком
априла ће бити објављен ужи избор, а крајем априла ће бити проглашен/проглашена
добитник/добитница награде.

1. Драгица Стојановић, Глувонема, Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“,
   Зрењанин, 2022.
2. Ненад Јовановић, Каин и Абот, Авељ и Костело, Архипелаг, Београд, 2022.
3. Тања Ступар Трифуновић, Змијштак, Архипелаг, Београд, 2022.
4. Бојан Васић, Властелинства: роман, Трећи Трг – Сребрно дрво, Београд, 2022.
5. Боривој Герзић, Ја свако и друге песне, Ренде, Београд, 2022.
6. Ратко Дангубић, Воштано платно, Ков, Вршац, 2022.
7. Горан Бабић, Видно поље, Лагуна, Београд, 2022.
8. Гордана Ђилас, Срце мале птице, Архив Војводине, Нови Сад, 2022.
9. Горан Чолакхоџић, Дворишна врата земље, Раштан издаваштво, Београд, 2022.
10. Снежана Минић, Мртва природа са цвећем, Архипелаг, Београд, 2022.
11. Драгољуб Павлов, Пут у Лилипут, Културни центар Новог Сада, Нови Сад, 2022.
12. Маја Солар, А хтела сам, ППМ Енклава, Београд, 2022.
13. Ивана Миланков, У суседству кише, Удружење независних писаца Србије,
    Београд, 2022
14. Александра Јовановић, Прсти у псећем крзну, Књижевна радионица Рашић,
    Београд, 2022.
15. Катарина Пантовић, Ритуал пред спавање, Суматра издаваштво, Београд, 2022.
16. Енес Халиловић, Секвоја, Културни центар Новог Сада, Нови Сад, 2022.

У Београду, 13. марта 2023.

Manjinskoj srpskoj koprodukciji Srebrni medved u Berlinu za najbolji scenario

Manjinska srpska koprodukcija, film “Muzika” nemačke rediteljke Angele Šanelek, nagrađen je Srebrnim medvedom za najbolji scenario na upravo završenom 73. Berlinskom filmskom festivalu. Ovogodišnji laureat Berlinala nastao je u koprodukciji Nemačke, Francuske i Srbije, ovdašnji koproducent je beogradski “Dart Film”, a nastanak ovog filma podržao je i Filmski Centar Srbije (FCS).

Podsetimo, i prethodni film ove autorke, “Bio sam kod kuće, ali…” (2019) takođe je podržao FCS-a, svetska premijera održana je u takmičarskom programu Berlinala 2019. godine, a Šanelek je tada ovenčana nagradom Srebrni medved za najbolju režiju.

Sinopsis “Muzike” glasi: Napušten po rođenju u grčkim planinama u olujnoj noći, Džon je odveden i usvojen, a da nije poznavao ni oca ni majku. Kao mladić, upoznaje Iro, upravnicu u zatvoru gde je zatvoren nakon smrtonosne tragične nesreće. Čini se da ona traži njegovo prisustvo, brine se o njemu, snima muziku za njega. Džon počinje da gubi vid… Od tada će za svaki gubitak koji pretrpi dobiti nešto zauzvrat. Tako će, uprkos tome što je oslepeo, živeti svoj život potpunije nego ikada.

Šanelek je napisala scenario, montirala i režirala film. Direktor fotografije, kao i u njenom prethodnom filmu, Ivan Marković, za zvuk je bio zadužen Rajner Gerlah, za kostime Anert Giter, a za scenografiju Ingo Klier. Uloge tumače: Aliocha Schneider, Agathe Bonitzer, Marisha Triantafyllidou, Argyris Xafs, Frida Tarana, Ninel Skrzypczyk, Miriam Jakob, Wolfgang Michael, Finn-Henry Reyels. Producenti filma su: Kirill Krasovski (Faktura Film), François d’Artemare (Les Films de l’Après-Midi), a koproducenti Vladimir Vidić i Nataša Damnjanović (Dart Film).

Angela Šanelek rođena je 1962. u Alenu u Nemačkoj. Po završetku gimnazije u Frankfurtu, od 1984. do 1990. godine, radila je kao glumica u brojnim nemačkim pozorištima. Akademiju za film i televiziju u Berlinu (DffB) upsala je 1990. godine, gde će upoznati Kristijana Pecolda i Tomasa Arslana, sa kojima čini ono što će kasnije postati poznato pod nazivom “berlinska filmska škola”, odnosno, njen prvi talas. Od tada je napisala i režirala više kratkih i dugometražnih igranih filmova, koji su premijerno prikazani na festivalima u Kanu (2004. “Marsej”, prikazan u programu “Izvestan pogled”; nagrada za najbolji scenario Nemačke asocijacije filmskih kritičara), Berlinu (skoro svi njeni filmovi, osim “Marseja” i “Snolikog puta”), Torontu i Lokarnu (2016. “Snoliki put”). Retrospektive njenih filmova organizovane su u Rimu, Lisabonu, Buenos Ajresu i Meksiko sitiju.

Dokumentarci „Moj prijatelj Tomi“ i „Mavena“  najbolji na DOK #5 festivalu

Proglašenjem pobednika večeras je u mts Dvorani svečano zatvoren Peti međunarodni festival dokumentarnog filma DOK #5.

Tokom četiri festivalske večeri prikazano je 15 najnovijih ostvarenja iz oblasti dokumentarnog filma. U okviru takmičarske selekcije dodeljena su dva priznanja: nagrada publike i nagrada žirija publike koji je bio sastavljen od tri ljubitelja filma koji su glasali za najbolji debitantski film.

Žiri u sastavu Maja Pravdić, Arsenije Vujović i Uroš Stambolić dodelio je nagradu za najbolje ostvarenje u okviru takmičarskog programa Enter DOK. Nagrada za najbolji film festivala odlukom ovog žirija pripala je filmu „Moj prijatelj Tomi“ kanadskog autora srpskog porekla Nema Stankovića. Radnja filma „Moj prijatelj Tomi“ prikazuje istinitu priču o 40-godišnjem muškarcu Tomiju Liju (Tommy Lee) koji živi sa veoma strogim i religioznim roditeljima iz Koreje. Tomi nikada nije kuvao, bio na ljubavnom sastanku, poljubio devojku, ne poseduje račun u banci. Kada njegov najbolji prijatelj Nem odluči da Tomija odvede na epsko putovanje otkriva se čitav svet napetosti, strahova i trauma iz prošlosti.

Nagrada za najbolji film na osnovu glasova publike pripala je ostvarenju „Mavena“ Andrije Lekića. Radnja filma „Mavena“ sastoji se od četiri priče snimljene u periodu od osam godina: krvna osveta i njene posledice, fenomen virdžine, ljubav između sestre i brata koji ima trajno oštećenje mozga i poslednji dani oca u terminalnoj fazi maligne bolesti.

Autori oba ostvarenja bili su prisutni na zatvaranju i zahvalili se publici na glasovima kao i na neverovatnom iskustvu koje su imali na DOK festivalu.

Nakon svečane ceremonije uručenja nagrada prikazan je dokumentarac „Neki drugi Lik“ reditelja Metjua Bauera.

Metju Bauer je bio gost festivala i povodom srpske premijere svog filma rekao: „Čuo sam da je ovo sjajan festival i da ću se dobro provesti u Srbiji. Večeras ćete imati priliku da pogledate film koji se zove The Other Fellow ili kako ste ga vi preveli Neki drugi lik i veoma mi je interesantan vaš prevod. Ovaj film je o životima mnogih ljudi u svetu čije pravo ime je Džejms Bond. Ovo ostvarenje prikazuje kako izgleda kada nosite ime jednog od najpoznatijih ljudi u svetu. Želim da se zahvalim organizatorima i MegaCom filmu, kao i Igoru Toholju koji je uvrstio moj film program“.

Film „Da li ste videli ovu ženu?“ osvojio nagradu kritike na 24. Međunarodnom festivalu nezavisnog filma u Ženevi

Ostvarenje „Da li ste videli ovu ženu?“ Matije Gluščevića i Dušana Zorića osvojio je nagradu kritike na 24. Međunarodnom festivalu nezavisnog filma Black Movie u Ženevi, što je ujedno i glavna nagrada festivala.

Black Movie festivalnastao je početkom devedesetih godina s ciljem da evropskoj publici predstavi filmove nastale u Africi. Festival je tokom godina širio horizonte i danas prikazuje veoma živu i vibrantnu kinematografiju iz celog sveta često zanemarenu od strane komercijalnih i velikih festivala.

Glavnu nagradu festivala dodeluje žiri filmske kritike i grad Ženeva za izuzetna i odvažna filmska ostvarenja koja odlikuje iskrenost, autorska hrabrost i velika kinematografska vrednost.

Povodom nagrade u Ženevi reditelji filma su izjavili:

„Veoma smo srećni zbog ove važne nagrade koju smo osvojili u Ženevi. Nismo mogli bolje da zamislimo početak ove godine. Imali smo priliku da posetimo Ženevu i festival i proveli smo sjajno vreme tamo.“

Podsećamo da će specijalna projekcija filma „Da li ste videli ovu ženu?“ biti održana u nedelju, 5. februara u 20 časova u Dvorani Kulturnog centra Beograda (DKC) kada će sa ekipom filma biti održan razgovor.

„Da li ste videli ovu ženu?“ u 2022. godini privukao je veliku pažnju publike i filmske kritike. Film je osvojio Grand Prix „Aleksandar Saša Petrović“ na 28. Festivalu autorskog filma (FAF), a autorima je pripala i nagrada za najbolju režiju na 15. Međunarodnom filmskom festivalu u Bangkoku (Tajland). Svetska premijera održana je na 79. Filmskom festivalu u Veneciji na kojem je Olga Košarić, montažerka ovog ostvarenja dobila specijalnu priznanje u kategoriji umetnika do 40 godina.

„Da li ste videli ovu ženu?“ je priča o sredovečnoj ženi Draginji, koja kroz tri različita života pokušava da iskoči iz svoje kože. Glavnu ulogu u filmu tumači jedna od najangažovanijih glumica regiona Ksenija Marinković. U pratećim ulogama pojavljuju se Isidora Simijonović, Boris Isaković, Vlasta Velisavljević, Goran Bogdan, Jasna Đuričić, Radoje Čupić, Olga Odanović, Milica Mihajlović, Ivana Vuković, Miloš Timotijević, Isidora Minić, Alex Elektra i drugi.

Radoslavu Zelenoviću uručena nagrada “Nebojša Popović”

Nagradu čine novčani iznos i umetnički predmet/plaketa prema autorskom konceptu Ajle Selenić, koje obezbeđuje Filmski centar Srbije, kao i pravo i privilegija dobitnika nagrade na selekciju filmskog programa prilikom dodele nagrade za narednu godinu.

Nagrada “Nebojša Popović”, za doprinos promociji i kritičkom promišljanju filmske umetnosti i kulture za 2022. godinu, svečano je uručena 11. januara u Dvorani Kulturnog centra Beograda Radoslavu Zelenoviću, nekadašnjem dugogodišnjem direktoru Jugoslovenske kinoteke, filmskom istoričaru i teoretičaru, nagrađenom za celokupan višedecenijski rad u srpskom filmu i kinematografiji.

Zelenović je nagrađen nagrađen za “sve višegodišnje značajne rezultate u oblastima delovanja, koji su vrlo vidljivi, a ogledaju se u zalaganju i trudu u promociji filma i kinematografije, u širenju filmske kritike i teorije, obrazovanju mladih kadrova na početku svog profesionalnog rada u sedmoj umetnosti i stvaranju uslova za što bolje funkcionisanje i dalji razvoj filmskog promišljanja, kulture gledala filma i dijaloga o filmu kao i što boljeg funkcionisanja kinematografije”, odlučio je žiri u sastavu: filmski producent, urednik filmskog programa Dvorane kulturnog centra Beograda Ivan Aranđelović, predsednik, rediteljka Svetlana Popović, prva dobitnica ove nagrade, i teoretičar filma, filmski kritičar i urednik “Filmoskopije” Nikola Radić, članovi; koji je odluku doneo jednoglasno.

Kako je rekao tokom ceremonije dodele nagrade, Zelenović je vest o nagradi primio sa pomešanim osećanjima, jer su Popović i on mnoge godine proveli zajedno u RTS-u. Iz tog profesionalnog odnosa razvilo se veliko prijateljstvo, a nastavili su da sarađuju i na Festivalu evropskog filma Palić, čiji je direktor.

“Govorio mi je: ‘Ti si moj stariji, samim tim pametniji brat’. Nije bilo tako”, rekao je Zelenović i podsetio na Popovićeve izvanredne emisije “Drugi vek”, uz ocenu da ti razgovori sa značajnim filmskim stvaraocima predstavljaju fantastičnu ostavštinu za budućnost.

“Voleli smo film, a i film je voleo nas. Ljubav između filma i ovog grada, ove zemlje, desila se na Terazijama, u kafani ‘Zlatan krst’ 6. juna 1896. godine, gde je danas, kako to dolikuje tranziciji, kockarnica”, rekao je Zelenović, osvrćući se na prvu filmsku projekciju u Beogradu, kao i na potonji razvoj kinematografije u Srbiji, na filmove “Karađorđe”, “Grešnica bez greha”, “Rudareva sreća”…

“Nebojša i ja, imali smo svoje snove i čini mi se da je najvažnije u toj priči da smo mnoge od tih snova dosanjali, da su mnogi od tih snova postali stvarnost. Što se mene tiče, mislim da je to sasvim dovoljno”, zaključio je Zelenović.

Nagradu čine novčani iznos i umetnički predmet/plaketa prema autorskom konceptu Ajle Selenić, koje obezbeđuje Filmski centar Srbije, kao i pravo i privilegija dobitnika nagrade na selekciju filmskog programa prilikom dodele nagrade za narednu godinu.

Nagradu su osnovali: Filmski centar Srbije, Radio-televizija Srbije, Kulturni centar Beograda, Jugoslovenska kinoteka, Otvoreni univerzitet Subotica / Festival evropskog filma Palić, Udruženje građana “Pogled u svet” / Festival autorskog filma, Fond B92 / Festival “Slobodna zona”, Međunarodni festival dokumentarnog filma “Beldoks” i članovi porodice Nebojše Popovića, u želji da sačuvaju uspomenu na njega kao izuzetnog profesionalca i čoveka, kao i na nasleđe koje je ostavio.

Dosadašnji dobitnici nagrade “Nebojša Popović” su: Svetlana i Zoran Popović (2016), prof. Vladimir Vlada Petrić (2017), Milan Vlajčić (2018), Miroljub Stojanović (2019), Srđan Vučinić (2020) i Pavle Levi (2021).

Radoslav Zelenović dobitnik nagrade “Nebojša Popović” za 2022. godinu

Filmski centar Srbije, Radio-televizija Srbije, Kulturni centar Beograd, Jugoslovenska kinoteka, Otvoreni univerzitet Subotica / Festival evropskog filma Palić, Udruženje građana “Pogled u svet” / Festival autorskog filma, Fond B92 / Festival “Slobodna zona”, Međunarodni festival dokumentarnog filma “Beldoks” i članovi porodice Nebojše Popovića, u želji da sačuvaju uspomenu na izuzetnog profesionalca i čoveka, kao i nasleđe koje je ostavio, osnovali su godišnju NAGRADU “NEBOJŠA POPOVIĆ” ZA DOPRINOS PROMOCIJI I KRITIČKOM PROMIŠLJANJU FILMSKE UMETNOSTI I KULTURE.

Dobitnik nagrade za 2022. godinu je RADOSLAV ZELENOVIĆ za celokupan višedecenijski rad u srpskom filmu i kinematografiji. Nagrada “Nebojša Popović” će ovogodišnjem dobitniku biti uručena u sredu, 11. januara 2023. godine u 20 sati u Dvorani Kulturnog centra Beograda, u okviru filmskog maratona koji je koncipirao Pavle Levi, dobitnik nagrade za 2021. godinu.

Nagradu čine novčani iznos i umetnički predmet/plaketa prema autorskom konceptu Ajle Selenić, koje obezbeđuje Filmski centar Srbije, kao i pravo i privilegija dobitnika nagrade na selekciju filmskog programa prilikom dodele nagrade za narednu godinu.

Žiri za dodelu nagrade u sastavu: filmski producent, urednik filmskog programa Dvorane kulturnog centra Beograda Ivan Aranđelović, predsednik, rediteljka Svetlana Popović, prva dobitnica ove nagrade, i teoretičar filma, filmski kritičar i urednik “Filmoskopije” Nikola Radić, članovi, nagradu je doneo jednoglasno, uz obrazloženje da se dodeljuje Zelenoviću za sve višegodišnje značajne rezultate u oblastima delovanja, koji su vrlo vidljivi, a ogledaju se u zalaganju i trudu u promociji filma i kinematografije, u širenju filmske kritike i teorije, obrazovanju mladih kadrova na početku svog profesionalnog rada u sedmoj umetnosti i stvaranju uslova za što bolje funkcionisanje i dalji razvoj filmskog promišljanja, kulture gledala filma i dijaloga o filmu kao i što boljeg funkcionisanja kinematografije.

Dosadašnji dobitnici nagrade “Nebojša Popović” su: Svetlana i Zoran Popović (2016), prof. Vladimir Vlada Petrić (2017), Milan Vlajčić (2018), Miroljub Stojanović (2019), Srđan Vučinić (2020) i Pavle Levi (2021).

RADOSLAV ZELENOVIĆ (1948) je završio osnovnu školu u Kosovu Polju, gimnaziju u Peći i Prištini. Studije je započeo na Filozofskom fakultetu u Prištini (grupa za srpskohrvatski jezik, opštu lingvistiku i jugoslovensku književnost), a diplomirao je 1971. godine, na istoj grupi na Filološkom fakultetu u Beogradu. Tokom studija bio član amaterskog filmskog kluba Doma omladine Beograda, za koji je režirao nekoliko filmova. Profesionalnu karijeru počinje 1971. kao urednik Filmskog programa Doma omladine Beograda, koju je obavljao do 1979. godine. Te godine izabran je za urednika Filmske redakcije Televizije Beograd i na tom mestu ostaje do 1992. godine. Za direktora Jugoslovenske kinoteke izabran je 1. juna 1992. godine i tu funkciju obavljao je od 1992. do 2013. godine. Dužnost vršioca dužnosti direktora Jugoslovenske kinoteke obavljao je do 2. februara 2016. godine. Od 2017. do 2020. godine bio je upravnik Audio vizuelnog Arhiva i Centra za digitalizaciju Srpske akademije nauke i umetnosti. Aktivno je učestvovao u osnivanju filmskih manifestacija poput FEST-a, Festivala kratkometražnog filma, Filmskog festivala u Sopotu, Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji. Osnivač je i direktor Festivala evropskog filma na Paliću. Objavljivao je filmske kritike i eseje, pisao za mnoge časopise i magazine, bio osnivač i glavni i odgovorni urednik časopisa YU VIDEO od 1982. godine, koji se bavio problemima videa i digitalizacije. Autor je mnogih programa koji su pomogli promociji i popularizaciji našeg filma u zemlji i inostranstvu. Bio je profesor istorije filma na Fakultetu umetnosti “Braća Karić”. Član je Srpske komisije UNESCO. Godine 2012. izabran je za člana Evropske akademije za film.

NEBOJŠA POPOVIĆ (1958–2015) je bio jedan od retkih preostalih svetlih glasova kritičarske profesije. Njegove kritike bile su lucidne i eruditske, britke i moderno prezentovane, tako da istovremeno komuniciraju i sa najširim televizijskim auditorijumom i sa intelektualnom elitom. Njegovi čuveni razgovori sa vodećim savremenim svetskim i domaćim filmskim autorima u emisiji “Drugi vek” na RTS-u postavili su visok standard kao sveobuhvatne i dubinske, žive, lične interakcije koje su stvarale slojevite portrete sagovornika i često bacale novu svetlost na njihovo stvaralaštvo. Kao urednik filmskog programa Dvorane Kulturnog centra Beograda profilisao je koncept kvalitetnog umetničkog filma na kojem su ukus formirale generacije gledalaca. Nebojša Popović je svojim celokupnim delovanjem promovisao ljubav prema filmu, kao i njegovo duboko intelektualno promišljanje.

Film „Da li ste videli ovu ženu?“ osvojio nagradu za najbolju režiju na Međunarodnom filmskom festivalu u Bangkoku

Matija Gluščević i Dušan Zorić: Nismo mogli ni da sanjamo da ćemo našim filmom pronaći publiku na drugom kraju sveta

„Da li ste videli ovu ženu?“ film Matije Gluščevića i Dušana Zorića osvojio je nagradu za najbolju režiju na upravo završenom 15. Međunarodnom filmskom festivalu u Bangkoku (Tajland).

„Zbog svoje hrabrosti da upotrebi nenarativni način prikazivanja unutrašnjeg i fizičkog putovanja žene kroz jednu od najsnažnijih glumačkih izvedbi ove godine, beskompromisan u svojim nezaboravnim slikama, u zadivljujućem vizionarskom debiju, nagrada za najbolju režiju zasluženo ide srpskom filmu Da li ste videli ovu ženu?,“ navedeno je u obrazloženju žirija koji su činili Edvinas Puksta, Bianca Balbuena, Mai Meksawan i Anucha Boonyawatana.

Povodom nagrade koja im je uručena u Bangkoku Matija Gluščević i Dušan Zorić su izjavili:

„Već dugo smo maštali o tome da posetimo Tajland, ali nismo mogli ni da sanjamo da će to biti sa našim filmom koji će pronaći publiku na drugom kraju sveta. Da budemo iskreni, iznenađeni smo nagradom s obzirom da je takmičarski program sastavljen od 20 filmova koji su bili uspešni na najznačajnijim svetskim festivalima“.

„Da li ste videli ovu ženu?“ trenutno se prikazuje u bioskopima u Beogradu i širom Srbije: Cineplexx Ušće, Dvorana Kulturnog centra Beograda, mts Dvorana, Tuckwood Cineplex, CineStar Novi Sad Big, Arena Cineplex Novi Sad, KC Gornji Milanovac i u Kulturnom centru Zrenjanina.

Svetska premijera filma održana je na 79. Filmskom festivalu u Veneciji na kojem je Olga Košarić, montažerka ovog ostvarenja dobila specijalnu priznanje u kategoriji umetnika do 40 godina. Na nedavno završenom 28. Festivalu autorskog filma film je osvojio i Grand Prix „Aleksandar Saša Petrović“.

„Da li ste videli ovu ženu?“ je priča o sredovečnoj ženi Draginji, koja kroz tri različita života pokušava da iskoči iz svoje kože. Glavnu ulogu u filmu tumači jedna od najangažovanijih glumica regiona Ksenija Marinković. U pratećim ulogama pojavljuju se Isidora Simijonović, Boris Isaković, Vlasta Velisavljević, Goran Bogdan, Jasna Đuričić, Radoje Čupić, Olga Odanović, Milica Mihajlović, Ivana Vuković, Miloš Timotijević, Isidora Minić, Alex Elektra i drugi.

Dušan Zorić i Matija Gluščević studirali su filmsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, i do sada su se publici predstavili svojim kratkim filmovima „Strano telo“ (2018) i „Loop“ (2017), koji su imali premijere u Veneciji i Lokarnu.

Reditelj i scenarista Dejan Zečević dobitnik nagrade „Bela Lugoši“

Proslavljeni srpski reditelj i scenarista Dejan Zečević ovogodišnji je dobitnik nagrade „Bela Lugoši“ koju Dead Lake Horror & Wine Festival dodeljuje za izuzetan doprinos horor umetnosti.

Osmo izdanje festivala horora i vina Dead Lake, počinje danas, 9. decembra u 19h  pod sloganom “Osma ofanziva horora i vina”. Festival se održava u bioskopu Abazija pokraj jezera Palić i tokom tri dana predstaviće relevantan presek najznačajnijih dugometražnih ostvarenja horor žanra iz celog sveta.

Programski direktor festivala Milan Todorović najavljuje pravu ofanzivu horora i vina ove godine. „Imamo bogat program premijernih filmova, brojni gosti nam dolaze, a imamo čak i jednu veliku premijeru. U pitanju je jedna američko-srpska koprodukcija – film iznenađenja koji prikazujemo u subotu od 19h, uz prisustvo glumaca i ekipe filma. Pored toga ove godine nam je fokus bio na britanskoj kinematografiji, gde bih izdvojio film “Pastir” u kojem igra čuvena Greta Skaki. Festival ce otvoriti kiparski film “Duhovi ponedeljka” a gost festivala je i producent ovog filma Loris Kurči. Ističe se i kratki domaći film Furija u režiji Petra Ristovskog.”

Poslednjeg dana festivala Dejanu Zečeviću će biti uručena nagrada Bela Lugoši za izuzetan doprinos horor umetnosti.

„Velika mi je čast i zadovoljstvo što ćemo ove godine uručiti nagradu Bela Lugoši za izuzetan doprinos horor umetnosti eminentnom domaćem reditelju Dejanu Zečeviću, koji u svojoj filmografiji ima veći broj uspesnih filmova ovog žanra. Zečević je pionir savremenog horor filma u srpskoj kinematografiji. Konzistentno dosledan svom stilu, on je u poslednjih 20 godina ržzirao naslove kao sto su T.T.Sindrom, Neprijatelj i Procep, gde je hororžzanr smisleno uvodio u razlčite teme kojima se bavio. Čak i njegov poslednji igrani film – Izgrednici, nedvosmisleno prati svetski trend tzv „uzdignutog horora. Dejanu Zecevicu bice uručena nagrada u nedelju 11.decembra u 19h, a biće prikazani filmovi Neprijatelj i T.T.Sindrom, sto ce biti odlična prilika da se ovi kultni filmovi pogledaju na velikom platnu“ kaže Todorović.

Ovu nagradu su do sada dobili i Đorđe Kadijević, Ruđero Deodato, Džulijan Ričards, Maksim Aleksandar i Udo Kir.

Dejan Zečević je proslavljeni srpski reditelj koji je za trideset godina rediteljskog stvaralaštva doneo je opus od deset igranih filmova, više od dvesta epiozoda TV serija, nekoliko dokumentarnih, TV, i kratkometražnih filmova. Njegovi filmovi su na domaćim i medjunarodnim filmskim festivalima osvojili preko 100 nagrada, između ostalog na: Martovskom festivalu za kratki igrani film (Nekrofilm),  nagradu Aleksandar Saša Petrović za najbolji film na Međunarodnom Festivalu autorskog filma (Dečak iz Junkovca), nagradu Zlatna mimoza za najboljeg reditelja (T.T. Sindrom) na festivalu u Herceg Novom, Zlatnu arenu za najbolji film i za najboljeg reditelja u Novom sadu (Mala noćna muzika), dve nagrade za scenario na Medjunarodnom festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji (TT Sindorm, Mala noćna muzika), Gran Pri za najbolji film (T.T. Sindrom) na međunarodnom filmskom festivalu Ravenna Nightmare, Italija, te na medjunarodnom filmskom festivalu East West u Rusiji nagradu „Zlatni lav“ za najbolju režiju (Četvrti čovek) kao i nagrade za najbolju režiju na festivalima u Novom sadu i Sopotu (Četvrti čovek).

Film Neprijatelj, koji se prikazuje u nedelju 11. decembra u 19h, učestvovao je u glavnim programima na preko 20 medjunarodnih festivala i osvojio: nagradu publike u Solunu, specijalnu nagradu žirija za režiju u Monpeljeu, Francuska, zatim Gran Prix u Kopru, Slovenija, i nagrade kritike u Busanu, Južna Koreja, u Puli, Hrvastka, i Sofiji, Bugarska, te nagradu za najbolju mušku ulogu u Portugalu, kao i nagradu za najbolji scenario u Ourensu, Španiji.

Poslednji autorski film, Izgrednici imao je svetsku premijeru na Cikago film festivalu a na domaćem FEST-u odneo je nagrade za najbolji film i domaćeg i medjunarodnog žirija filmske kritike (FEDEORA, FIPRESCI), bio je i srpski predstavnik za Oskara. Dobitnik  je godišnjie nagrade FIPRESSCI  za reditelja godine, (1996, 2002, 2007, 2010. godina) u Srbiji.

Nakon dodele nagrade, festival zatvara koncert grupe Vrooom.

Program ovogodišnjeg festivala:

Petak 9. decembar

19h – DUHOVI PONEDELJKA (The Ghosts of Monday, Kipar, 2022)

20.30h – FURIJA (Srbija, 2021)

21h – PASTIR (Shepherd, VB, 2021)

Subota 10. decembar

17.30 – DARKLANDS – rediteljska verzija (VB, 1996, rv 2022)

19h – FILM IZNENAĐENJA – PREMIJERA! (SAD/Srbija, 2022)

20.30 – ZGAŽENE (Srbija, FDU, 2022)

21h – ONI KOJI NISU SPALJENI (SAD, 2022)

Nedelja 11. decembar

17h – T.T.SINDROM (Srbija, 2002)

19h – NEPRIJATELJ (Srbija/BiH/Hrvatska/Mađarska, 2011)

-uručenje nagrade BELA LUGOŠI

21h – koncert grupe VROOOM

23h – PIŠČEVA UTVARA (Ghost writer, VB, 2022)

Ulaz na sve projekcije je slobodan dok su ulaznice za koncert grupe Vrooom dostupne na blagajni bioskopa Abazija po ceni od 500 dinara.

Festival je podržan od strane Ministarstva kulture Republike Srbije.

Organizator festivala je producentska kuća Art & Popcorn.

Detaljne informacije o programu i dešavanjima tokom festivala dostupne su na društvenim mrežama i sajtu bioskopa Abazija.

Svečanom dodelom nagrada završen 28. Festival autorskog filma

Film „Da li ste videli ovu ženu?“ najbolji na 28. FAF-u

Pobednik 28. Festivala autorskog filma i osvajač nagrade Grand Prix „Aleksandar Saša Petrović“ je film „Da li ste videli ovu ženu?“ Dušana Zorića i Matije Gluščevića.

Nagradu za najbolju režiju dodeljena je filmu „Sigurno mjesto“ Juraja Lerotića.

Žiri takmičarskog programa ovogodišnjeg FAF-a koji je radio u sastavu Teona Mitevska, Omar El Zohari i Serž Bozon ove dve nagrade je obrazložio rečima: 

„Oba filma predstavljaju dašak svežeg vazduha u načinu na koji prezentuju stvarnost. Prvi ne prati nikakva pravila i ne nameće sebi nikakva ograničenja, već odvažno ide napred uz dozu humora, inteligencije i neusiljenosti, dok se drugi koristi minimalizmom i veoma preciznom režijom kako bi napao temu kojoj nije lako pristupiti. Oba filma su važna za region jer predstavljaju glas nove generacije.“ 

U ime žirija na ceremoniji zatvaranja Serž Bozon je proglasio i ostale pobednike festivala.

Nagradu „Gordan Mihić“ za najbolji scenario osvojio je film „Oduzimanje“ iranskog autora Manija Hađiđija. 

Žiri 28. FAF-a je dodelio i specijalno priznanje glumcu Arswendy Bening Swara za glavnu ulogu u filmu „Autobiografija“ Makbula Mubaraka.

Filmovi „Planina“ Tome Salvadora i „Bajka“ Aleksandra Sokurova dobili su nagradu profesora Vlade Petrića za najsinematičniju sekvencu u igranom filmu u čast Slavka Vorkapića.

Nagradu je proglasila Ivana Kronja koja je o nagrađenim filmovima rekla: 

„Bajka Aleksandra Sokurova je film izvan uobičajenih kategorija, koji nudi duboko sinematičko iskustvo. Nagradu dobija duga epska sekvenca u kojoj evropski tirani i vođe Drugog svetskog rata Staljin Hitler, Musolini, Čerčil susreću beskrajno more naroda koje, evocirajući biblijske scene, pritiče ispred belih zidna i potom se izlizva u crvene paklene vatre. Planina Tome Salvadora o sredovečnom junaku Pjeru u ličnoj krizi počiva na dve izuzetne noćne sekvence, koje čine samu srž filma. Nagradu dobija druga noćna sekvenca Pjerovog usamljeničkog uspona u Alpe u blizini opasnog mesta odrona, u kojoj junak susreće oživelo vulkansko kamenje i ulazi u stenu, postajući svetleći čovek-kristal.“  

Nagrada „Najhrabriji“ film Hrabrog Balkana pripala je filmu „Pelikan“ autora Filipa Herakovića. Specijalno priznanje iz ove selekcije dobio je film „U ramenima“ Tare Gajović. O ovoj nagradi odlučivao je žiri u sastavu Ivan Bakrač, Jovan Marković i Danijela Šrir. Tara Gajović i Filip Heraković su se zahvalili na nagradi, ekipama svojih filmova, porodicama i prijateljima. 

„Ostvarenje Filipa Herakovića govori o krizi, preispitivanju i pokušaju transformacije identiteta jednog fudbalera. Pelikan uverljivo predstavlja problem koji se događa u potpunosti unutar protagoniste, ne posežući pritom za jednostavnim rešenjima. Svedenom naracijom, režijom koja izvrsno koristi prostore, kao i glumom Edija Ćelića, film sa lakoćom na gledaoca prenosi stanje i atmosferu, pozivajući ga da prizore doživi neposredno i intuitivno, ali ostavljajući i dovoljno podsticaja za tumačenje“, navodi se u obrazloženju žirija.

Posebno priznanje za film „U ramenima“ Tare Gajović dodeljeno je ne samo zato što se radi o najmlađoj autorki u selekciji, već i zato što priču o odnosu majke i ćerke sa periferije Beograda režira tako da prenosi svu složenost njihove međusobne dinamike, ne oslanjajući se mnogo na dijaloško objašnjavanje. „Rediteljka veruje svojim narativnim i stilskim izborima, da junakinje prati pretežno u krupnim planovima, uspevajući da kroz naizgled nevažne događaje izrazi težinu komunikacije među bliskim ljudima, pa zato ovaj film gledamo i u neprestanom blagom grču, možda baš negde u ramenima,“ naveo je žiri.

Nagradu „Aleksandar Petković“ za najbolji snimateljski rad dobio je film „Planina“ Toma Salvadora (snimatelji Alexis Kavyrchine i Victor Pichon). Ovu povelju dodeljuje žiri Udruženja filmskih umetnika Srbije koji je radio u sastavu Predrag Bambić, Miroslav Živanović i Vojislav Gelevski.

Dodeljene AFIFS i nagrada „Marko Glušac“ na 28. Festivalu autorskog filma

Olga Košarić dobitnica nagrade „Marko Glušac“ 

„Leto kada sam naučila da letim“, „Strahinja Banović“ i „Poslije zime“ dobitnici nagrade Asocijacije filmskih festivala Srbije

U četvrtak, 1. decembra u mts Dvorani na 28. Festivalu autorskog filma dodeljena je nagrada „Marko Glušac“, a uručena su i priznanja Asocijacije filmskih festivala Srbije (AFIFS). 

Nagradu „Marko Glušac“ za najperspektivnijeg mlađeg montažera dugih i kratkih, igranih i dokumentarnih formi ove godine dobila je Olga Košarić, montažerka filma „Da li ste videli ovu ženu?“ autora Dušana Zorića i Matije Gluščevića. Nagrađenoj montažerki priznanje je uručila Vanja Kovačević, prošlogodišnja dobitnica ove nagrade.

Olga Košarić montirala je nekoliko kratkih filmova kao što su „Ljubav“ (2017) i „Strano telo“ (2018) Dušana Zorića, koji je prikazan na festivalu u Veneciji 2019. godine, zatim „Onaj koji donosi kišu“ (2019) Isidore Veselinović, „Budna deca sanjaju“ (2020) Hane Pišćević. 2021. godine je na Beldocs festivalu zajedno sa Anom Žugić nagrađena za najbolju montažu, za dugometražni dokumentarni film „Telenovela: Sivo u koloru“ Filipa Martinovića, a 2022. na televiziji N1 emitovana je mini dokumentarna serija „Ona se budi“ (2022) na kojoj potpisuje montažu. U septembru ove godine dobila je specijalno priznanje za montažu filma „Da li ste videli ovu ženu?” koji je premijerno prikazan u takmičarskom programu Venecijanskog filmskog festivala, u selekciji „Nedelja kritike“. Film je imao domaću premijeru u okviru ovogodišnjeg, 28. Festivala autorskog filma. 

Asocijacija filmskih festivala Srbije (AFIFS) osnovana od strane sedam festivala Srbije prema inicijativi Filmskog centra Srbije okuplja Palić Film Festival, Filmske susrete u Nišu, Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji, Leskovački internacionalni festival filmske režije, Šumadijski internacionalni filmski festival debitantskog filma iz Kragujevca, Festival slika u pokretu iz Novog sada i Festival autorskog filma iz Beograda.

U konkurenciji od preko 40 naslova žiri u sastavu Branislav Jević, Milan Todorović, Miloš Ivanović jednoglasno je doneo odluku da se nagrada za najbolje srpske producirane filmove prema uspehu i kvalitetu dodeli filmovima „Strahinja Banović“ u produkciji Art & Popcorn producenta Miroslava Mogorovića i „Leto kada sam naučila da letim“ produkcije Sense production producenta Milana Stojanovića. Na uručenju nagrada publici se obratila Maja Popović Milojević, jedna od producenata filma “Leto kada sam naučila da letim” i Vanja Kovačević ispred ostvarenja „Banović Strahinja”.

Za Najbolju manjinsku kooprodukciju nagradu je dobio film „Poslije zime“ producentske kuće Biberče producentkinje Nikoline Zečević koja je i bila prisutna na ceremoniji dodele. 

Dodeljena Nagrada publike Mreže festivala Jadranske regije

Alma Viva portugalske rediteljke Kristel Alves Mera dobitnik Nagrade publike Mreže festivala Jadranske regije

Dodela nagrada održana je na 28. Festivalu autorskog filma, a pobednika je proglasio Jovan Marjanović, direktor Sarajevo Film Festivala

Dobitnik nagrade publike za najbolji film Mreže festivala Jadranske regije, Adriatic Audience Award, je film Alma Viva Kristel Alves Mere iz Portugala. Najbolji film izabran je zbrajanjem glasova publike Sarajevo Film Festivala, Zagreb Film Festivala, Festivala autorskog filma, Internacionalnog filmskog festivala u Ljubljani i Filmskog festivala Herceg Novi, kao i publike koja je ovaj film imala priliku da gleda online, na VoD platformi ondemand.kinomeetingpoint.ba.

Dodela nagrada održana je na 28. Festivalu autorskog filma, a pobednika je proglasio Jovan Marjanović, direktor Sarajevo Film Festivala.

Igor Stanković, direktor Festivala autorskog filma je na proglašenju rekao: “Mreža festivala Jadranske regije je veoma važan segment koji se već drugu godinu održava u sklopu FAF-a. Misija festivala u mreži je promovisanje evropskih vrednosti filma, talenata i svega onoga što nam različitost Evrope donosi. Ova mreža je uspostavljena na inicijativu Jovana Marjanovića.”

Kristel Alves Mera se zahvalila na nagradi i putem mejla poručila: ”Veoma sam srećna da primim ovu nagradu. Ne pravim filmove kako bi bili nagrađivani, ali kada se to desi veoma je ohrabrujuće. Veliki pozdrav publikama svih festivala.”

Cilj nagrade publike Mreže festivala Jadranske regije – Adriatic Audience Award je promocija i veća vidljivost evropskog filma, a nagrada će omogućiti filmu i da bude prikazan u bioskopima na području bivše Jugoslavije.

Film Alma Viva prati malu Salome koja se, kao i svakog leta, tokom raspusta vraća u rodno selo smešteno u planinama Portugala. Devojčicin bezbrižni odmor prekida iznenadna bakina smrt. Dok se odrasli svađaju oko organizacije sahrane, Salome proganja duh žene za koju se tvrdi da je veštica. Kristel Alves Mera se obrazovala za glumicu, a karijeru je započela kao pozorišna rediteljka. Nakon toga režirala je prvi dokumentarni film u Zelenortskim ostrvima Som & Morabeza, a zatim i jedan u Angoli, Born in Luanda. Kratke igrane filmove snimila je u Portugalu: Sol Brancothen Campo de Víboras, prikazan na Kanskom festivalu, i Invisível Herói. Alma Viva je njen prvi dugometražni film. 

Autor vizuelnog rešenja Nagrade publike Mreže festivala Jadranske regije, Adriatic Audience Award, je Srđan Stefanović (1985), akademski vajar i slikar.

Održana svečana dodela nagrada pobednicima takmičenja Svetske organizacije za intelektualnu svojinu 2022. godine

U utorak, 15. novembra 2022. u Svečanoj Sali Zavoda za intelektualnu svojinu, povodom obeležavanja 102. godišnjice ove institucije, dodeljene su nagrade pobednicima takmičenja Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) za 2022. godinu u pet kategorija.

Prisutnima se obratio Vladimir Marić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu, koji je u svom govoru posebnu pažnju posvetio mladima: “Svako društvo kojem je stalo do sopstvenog napretka ne sme da zanemaruje svoje najkreativnije sinove i kćeri, već mora da stvara pretpostavke da oni ostanu u svojoj zemlji, i svoju kreativnost stave u službu svog naroda. Intelektualna svojina, pored ostalog, ima svoju ulogu u tome. Dobro izbrušen sistem zaštite intelektualne svojine, i njegova dosledna i poštena primena, garantovaće mladim ljudima da će u pogledu njihovog stvaralaštva biti zaštićeni i nagrađeni. To je ono što država može i mora da uradi za svoje mlade ljude”.

Dušan Vučković, pomoćnik ministra privrede, Sektor za privredna društva i privredne registre, između ostalog je rekao:  “Ove godine, predstavnici Ministarstva privrede, zajedno sa stručnjacima iz Zavoda za intelektualnu svojinu, predstavnicima organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, korisnicima autorskih dela i pravnim zastupnicima, i stručnjacima u oblasti prava intelektualne svojine, radili su na izradi novog zakona o autorskom i srodnim pravima, koji će uskoro naći i na javnoj raspravi. Ministarstvo privrede poklanja posebnu pažnju ovom važnom zakonu, koji uređuje čitav spektar kompleksnih odnosa između stvaralaca – autora, i nosilaca srodnih prava s jedne strane, i korisnika autorskih dela i predmeta srodnih prava s druge strane. Evropska komisija je u svom poslednjem izveštaju pohvalila napredak Srbije u ovoj oblasti”.

Aleksandra Popović, direktorka projekta „Srbija inovira“, podržanog od strane USAID, predstavila je projekat namenjen za jačanje ekonomije Srbije kroz povezivanje, podsticanje i korišćenje inovacionog potencijala.  „Naš cilj jeste jačanje ekonomije zasnovane na znanju, odnosno ekonomije zasnovane na tehnološkim inovacijama. Gde su inovacije, tu je i zaštita intelektualne svojine, odnosno patenti. Zato je nama kroz projekat jako važno da, između ostalog, i podignemo svest, među svim našim učesnicima u inovacionom ekosistemu, o važnosti ovog pitanja”.

Nagradu WIPO Medal for Inventors, u kategoriji za pronalazača ili grupu pronalazača za patent koji je u važnosti i koji ima konkretnu primenu i dokazan uspeh na tržištu, primila je Dušanka Roglić, diplomirani mašinski inženjer, vlasnica i direktorka fabrike Korali d.o.o. koja zapošljava oko osamdeset radnika, jer je na tržištu regiona komercijalizovala svoja dva domaća patenta za pronalaske podzemnih kontejnera za ekološko i bezbedno odlaganje otpada. Reč je o patentima kojima je obezbeđena lakša manipulacija, bolji higijenski uslovi, minimalni kontakt korisnika i kontejnera, dugi vek upotrebe, ekonomska isplativost, lep spoljni izgled, pri čemu ispunjavaju međunarodne standarde za uređaje ovog tipa a posebno za poboljšanje kvaliteta života i zaštite životne sredine.

Dušanka Roglić je po prijemu nagrade izjavila: “Ovi patenti mi mnogo znače, računajući da će biti duže u upotrebi, sa prioritetom zaštite životne sredine i potencijalom za moju fabriku kroz domaće, a sada sve više i inostrano tržište. Meni dodeljenu nagradu računam u najzreliji plod dugogodišnjeg stvaranja, koji mojoj porodici i mojim zaposlenim radnicima, saradnicima, i korisnicima podzemnog kontejnera fabrike Korali iz Kraljeva, čini veliku čast”.

Nagradu WIPO IP Enterprise Medal, u kategoriji za domaće pravno lice ili domaćeg preduzetnika za privrednu primenu industrijske svojine, primio je Dejan Dramićanin, direktor kompanije „Bitgear Wireless Design Services d.o.o.“  iz Zemuna. Ova kompanija je u periodu od 2018. do 2022. godine registrovala i privredno primenila dva domaća industrijska dizajna, jedan međunarodni industrijski dizajn i jedan međunarodni žig, pri čemu je privredna primena alarmnog uređaja i senzora, koji su zaštićeni industrijskim dizajnima, direktno i indirektno doprinela povećanju izvoza, povećanju energetske efikasnosti i zaštiti životne sredine. Alarmni uređaj ima široku primenu u zaštiti dragocene infrastrukture koja se nalazi na različitim, često udaljenim lokacijama i omogućava optimizaciju procesa nadgledanja, uštedu resursa potrebnih za reakcije na terenu, kao i povećanje energetske efikasnosti.

Dejan Dramićanin je o radu kompanije i ovom priznanju rekao: “Mi se bavimo inovacijama i to nam je primarna delatnost. Već smo ranije štitili određene inovacije sa patentima, tako da shvatamo bitnost intelektualne svojine. Nama ova nagrada znači zato što potvrđuje da je izuzetno značajno da intelektualna svojina ostane u Srbiji”.

Nagradu WIPO Medal for Creativity, u kategoriji za autora za monografsko delo/studijsku izložbu sa katalogom u oblasti društveno humanističkih nauka, primio je  Živojin Petrović, osnivač obrazovne i neprofitne TV stanice Srpska naučna televizija, za knjigu Ratnik sunca, koja govori o profesoru dr Branislavu Branku Laloviću (1928–1988), protagonisti borbe za solarnu energiju, koji je vizionarski naslutio krizu energije u kojoj se danas nalazimo. On je kao nuklearni fizičar Instituta u Vinči još sedamdesetih godina prošlog veka započeo istraživanja o tehnološkoj primeni solarne energije, i postao tako jedan od pionira istraživanja alternativnih izvora energije, koji je srpsku nauku na ovom polju vinuo u sam svetski vrh inovativnosti.

Živojin Petrović je o Laloviću rekao: “Sedamdesetih godina prošlog veka, profesor Lalović uočava i primećuje da će svetska energetska kriza zahvatiti našu planetu. Okreće se alternativnim izvorima energije, kao pionir u Jugoslaviji. Tada počinje njegovo proučavanje po čemu će i on ostaviti možda i najdublji trag u nauci – proučavao je i tražio najbolji način da transformiše solarnu sunčevu energiju u toplotnu ili električnu energiju. Profesor Lalović je prvi na svetu koristio amorfni silicijum, tada najnoviji materijal na bazi aluminijuma, i osamdesetih godina napravio solarnu ćeliju koja nigde u svetu nije imala takve karakteristike”.

Nagradu WIPO Schoolchildren’s Medal, u kategoriji učenika ili grupe učenika srednje škole za pronalazak, primili su Nikola Teomirović i Miodrag Milanović, učenici 4. razreda Elektrotehničke škole „Nikola Tesla“ u Beogradu, kao i njihov mentor, nastavnik praktične nastave Milan Stanojčić, za pronalazak pod nazivom: „Ekološka antivarozna košnica“. Ovaj pronalazak se odnosi na energetski nezavisan uređaj, koji se napaja preko solarnog panela, za autonomno uklanjanje pčelinjeg krpelja – varoe, koja uništava do 45% pčelinjih društava, pomoću ekološke supstance – mravlje kiseline, a da pri tome nema rezidua u medu. Autori pronalaska su doprineli pronalaženju ekološkog i energetski efikasnog rešenja u oblasti pčelarstva čijom primenom bi se smanjila cena pčelinjih proizvoda, koji bi samim tim postali pristupačniji većem broju ljudi.

Nikola Teomirović je o svom bavljenju pčelarstvom i nagrađenom pronalasku rekao: “Ljubav prema pčelarstvu potiče iz porodične tradicije. Proteklih sedamdeset godina, sa manjim prekidima, moja porodica se bavi ovom granom poljoprivrede. Iz moje ljubavi prema pčelarstvu nastao je ovaj pronalazak. Želja nam je da se u narednih par godina, u domovima svih nas nalazi tegla organskog meda, koju je proizveo srpski pčelar, s našim uređajem. Da bismo to postigli, moramo podići svest naših građana po pitanju ekologije i organskih proizvoda”.

U saradnji sa Svetskom organizacijom za intelektualnu svojinu, dodeljena je i nagrada za domaće pravno lice sa najvećim intenzitetom korišćenja međunarodnog sistema registracije žigova tokom 2022. godine – nagrada WIPO Users’ Medal. Osnovna delatnost kompanije „ADOC D.O.O. Beograd“ koja je osnovana 1990. godine je proizvodnja, uvoz i prodaja farmaceutskih proizvoda. Pored veleprodajnog sektora, proizvođač je i nosilac dozvole za promet za pažljivo selektovane visokokvalitetne lekove, medicinska sredstva i suplemente.

Događaj se odvijao u hibridnom formatu, a snimak možete pogledati na sledećem linku:

Награда 31. Меморијала Надежде Петровић под називом ,,Гестови, знакови живота” додељена је уметници Весни Весић, док су награду Уметничке галерије ,,Надежда Петровић” поделиле Неда Ковинић и пољска уметница Ола Маћијевска (Маciејеwsка). Специјално признање додељено је загребачком извођачком колективу BАDcо.

Уметничка галерија ,,Надежда Петровић” у Чачку приредила је церемонију затварања 31. Меморијала Надежде Петровић ,,Гестови, знакови живота” чији су селектори Бојан Ђорђев и Синиша Илић. Увод читавог дешавања био је завршни део рада ,,АТ -90 Перформативни архив – Прошивање“ Ане Миљанић који се одиграо у Градској библиотеци ,,Владислав Петковић Дис” где је рад и постављен. Након тога посетиоци су имали прилике да у ,,Спомен збирци Богића Рисимовића Рисима” присуствују ауторском вођењу кроз рад Уметничке групе ,,BADco” ,,Временске бомбе“ Горана Сергеја Присташ и Николине Присташ.

У самој Галерији приређена је промоција каталога 31. Меморијала Надежде Петровић ,, Гестови, знакови живота“ као и додела Награда Меморијала и Галерије Надежда Петровић.

Након што је селектор Бојан Ђорђев представио садржај каталога и захвалио се свим учесницима у реализацији овогодишњег Меморијала реч је преузео  директор Галерије Бранко Ћаловић. Приликом обраћања присутнима он је рекао да  припрема сваке од изложби Меморијала Надежде Петровић – укључује цео град, друге установе културе из града, али и знатно шире – колеге из различитих установа и институција у земљи и региону: ,,Наше ангажовање као организатора сада је на нивоу организационо-продукцијског уз тесну сарадњу са селекторима изложбе и наравно уметницима као главним актерима, јер управо за највеће достигнуће Меморијала можемо сматрати повезивање уметника, дијалог генерација, истицање уметничке креативности и критичких погледа на савремени свет – оно чему је пре сто година тежила и сама Надежда радећи на повезивању културног простора југоистока Европе.”

Он је поводом издања каталога Меморијала подсетио на постепене промене у ликовно-графичком и садржајном смислу каталога изложби Галерије: ,,Последњих година у дизајнерском смислу каталози су заправо креације примењене уметности али када су текстови у питању, увек се ради о крајње сериозним текстовима: истраживачко-аналитичким и теоријско-критичким који одражавају синтезу филозофско-уметничких промишљања и уметничке продукције у оквиру уметничко- историјских, актуелних политичких, социолошких и економских тренутака или феномена уметничке ангажованости.”

Након тога су каталог представиле Ана Ереш, научна сарадници Одељења за историју уметности Филозофског факултета, у Београду, ауторка централног текста у каталогу, дизајнерка Катарина Поповић и уредница каталога, Мирјана Рацковић, музејски саветник Уметничке Галерије ,,Надежда Петровић” у Чачку.

Жири у саставу проф. др Никола Шуица са Факултета ликовних уметности (ФЛУ) у Београду (председник), мр Маријана Цветковић, професорка Универзитета уметности у Београду, и виша кустоскиња у Уметничкој галерији ,, Надежда Петровић” донео је одлуку да се награда Меморијала Надежде Петровић додели Весни Весић за рад ,,Зимска бајка” који чине видео и објекти у простору. Представница жирија Маријана Цветковић образложила је награду следећим речима; ,, Дело Весне Весић обједињује искуство и наслеђе социјалистичког друштва и афективне односе који се преносе у промењене друштвене околности. Њена реконструкција личне историје кроз видео, перформанс и објекте је гест феминистичког тумачења друштвених промена које потресају однос приватног и јавног”.

Награду Уметничке Галерије ,,Надежда Петровић” која подразумева смосталну изложбу у Галерији равноправно су добиле Неда Ковинић за перформанс ,,Луцкасте другарице” и пољска уметница Ола Маћијевска за перформанс ,,Просторне фигуре” и видео рад ,,Активација плесне конструкције”.

,,У комплексној целини изложбе ,,Гестови, знакови живота”, жири је препознао вредност та два уметничка рада који отеловљују гестове преласка из визуелног у перформативно и обрнуто, два пола уметничког истраживања слике и покрета” рекла је у образложењу Маријана Цветковић и додала да је перформанс ,, Луцкасте другарице” Неде Ковинић, изведен на отварању 31. Меморијала Надежде Петровић,,успешан пример микростратегија колективног отпора политикама индивидуализма, конформизма и конзумеризма, који своје темеље налазе у гестовима присности, љубави и хумора, насталих кроз заједништво и сарадњу док рад Оле Маћиевске кроз перформанс и видео, наглашава способност кореографског знања да произведе представе и слике које смело ремете устаљене начине опажања односа простора и времена, а притом позиционирају тело као кључни канал комуникације.”

Специјално признање жирија додељено је ове године колективу BADco. за троделни филм ,,Временске бомбе”, као израз подршке и захвалности за вишедеценијски рад у пољу извођачких уметности у региону.

Награда часописа Прича Весни Тријић и Снежани Божић

НАГРАДА ЧАСОПИСА ПРИЧА – ОСНИВАЧ СЛОБОДАН СТОЈАДИНОВИЋ

Саопштење редакције часописа Прича

Награду часописа Прича – оснивач Слободан Стојадиновић, за 2022. годину добиле су Весна Тријић, за књигу Приче у есејима и критикама и Снежана Божић, за књигу За смислом приче.

Награда се додељује за необјављену књигу.

Весна Тријић, књижевна критичарка и есејисткиња, основну и средњу школу завршила је у Краљеву, а дипломирала је и докторирала на Филолошком факултету у Београду. Током студија, била је стипендисткиња Републичког фонда за научни подмладак и радила је као новинарка у редакцији тадашњег радија Индекс. Текућу књижевну критику писала је редовно од 2002. до 2013. године за дневни лист Блиц, а између 2002. и 2004. и за подгорички лист Дан; била је колумнисткиња у политичком магазину Печат, а од 2021. године је сарадница Културног дневника Радио-телевизије Србије, за који такође пише књижевну критику. Била је чланица и председница жирија за доделу награде Биљана Јовановић, награде Београдски победник и других књижевних награда. Серије трибина посвећених српској књижевној критици уређивала је и водила у Српском књижевном друштву у два наврата, 2011. и 2014. године.

Запослена је у Народној библиотеци Србије, у Одељењу за библиографију.

Добитница је Награде „Милан Богдановић“ за најбољу књижевну критику, коју додељује Културно-просветна заједница Србије.

Чланица је Српског књижевног друштва.

Снежана В. Божић (1974, Ниш) ванредни је професор Филозофског факултета Универзитета у Нишу, на предметима из области методике наставе књижевности и српског језика. Магистарске студије завршила је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, а докторат одбранила на Филозофском факултету у Нишу. Научне и стручне радове и књижевну критику објављује у домаћим и међународним публикацијама. Аутор је и коаутор неколико књига и уџбеника, сарадник и истраживач на домаћим и међународним пројектима. Учествовала је на многим домаћим и иностраним научним скуповима (Ниш, Београд, Вроцлав, Темишвар, Москва, Охрид, Лисабон). Од 2016. до 2019. године руководила је Центром за образовање наставника и професионално усавршавање Филозофског факултета у Нишу, а од фебруара 2022. налази се на позицији управника Департмана за србистику Филозофског факултета у Нишу.

Од децембра 2007. до јануара 2014. била члан редакције часописа Градина, а од марта 2019. члан је уредништва часописа Philologia Mediana.

Учествовала је у раду жирија за доделу књижевних награда Стеван Сремац (2005, 2006. и 2012. године), Бранко Миљковић (2010, 2011. и 2012. године), Славиша Николин Живковић (2017. и 2018), Рамонда сербика (2017) и Биљана Јовановић (2020, 2021).

Чланица је Српског књижевног друштва. 

            Објављене књиге: Композиција романа Деобе Добрице Ћосића (Ниш, 2000), Подстицаји, трагања (Београд, 2010), Пријатељство на мрежи – о интернету и настави књижевности (2018); Изазов: читанка за шести разред основне школе (2019), Одсјај: читанка за седми разред основне школе (2019), Аплауз: читанка за осми разред основне школе (Београд, 2021).

“Pepeljuga” italijanskog pozorišta Zakes najbolja predstava 29. Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica

U petak, 23. septembra, svečanom ceremonijom zatvaranja i proglašenjem dobitnika nagrada u Dečjem pozorištu Subotica, zatvoren je 29. Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica.

Žiri u sastavu Marijana Petrović (Srbija) – predsednik, Kliodna Nunan (Irska) i Viktor Ljvovič Šrajman (Izrael, Rusija), Gran Pri Festivala za najbolju predstavu u celini dodelio je predstavi „Pepeljuga“ u režiji Luane Gramegna, italijanskog Pozorišta Zakes.

Kliodna Nunan je u ime žirija pročitala obrazloženje nagrade: “Maštovita snažna predstava sa tačnim rediteljskim rešenjima. Sve komponente predstave: igra glumaca, koreografija, muzika, scenografija, lutke, svetlo su isprepletani, nadopunjuju se. Usaglašeni su, jedinstveni, potčinjeni rediteljskoj zamisli. Predstava je čvrsto jedinstvo svih scenskih komponenata – harmonija sinergije. Disciplina, umetnost animacije, plastika tela, koncentracija i gluma izvođača stvorili su snažnu scensku magiju koja potresa”.

Specijalna nagrada za originalnost i fantaziju dodeljena je predstavi Tamare Kučinović – „Vuk sa mirisom bobica“ Dječijeg pozorišta Republike Srpske.

“Ovo delo bavi se strahovima mnogih mladih ljudi koji stupaju u svet odraslih. Bila bi prava sreća kad bismo svi dobili onoliko brige, strpljenja i podrške koliko je glavni lik dobio od čopora. Jake metafore o životu, izolovanosti, patnji i depresiji, za koje je rešenje briga za ljude, su u ovoj predstavi izvrsne”, stoji u obrazloženju žirija koje je pročitala Nunan.

Tamara Kučinović se zahvalila na nagradi i rekla: “Užasno je važno da mladima krenemo vrlo glasno govoriti o životu, sa apsolutno svim njegovim bojama – i tamnim i svjetlim, i da se ne bojimo toga jer djeca su toga gladna”.

Nagrada za najbolju režiju dodeljena je Luani Gramegna, za režiju predstave „Pepeljuga“ u izvođenju Pozorišta Zakes iz Italije.

Za najbolju scenografiju nagrađena je Isa Soto, za predstavu „Nove cipele“ pozorišta Tjan Gombau – Nacrtani čovek iz Španije.

Mariane Berthault nagrađena je za najbolju originalnu muziku u francuskoj predstavi “SCOOOOOTCH!”.

Nagrada za najbolje estetsko i tehnološko rešenje lutaka dodeljena je Isi Soto za predstvu „Nove cipele“ španskog pozorišta Tjan Gombau – Nacrtani čovek.

Pet ravnopravnih nagrada za glumačko/animatorsko majstorstvo dodeljuju se: predstavi „Pepeljuga“ Pozorišta Zakes iz Italije – Gianluca Gabriele, Amalia Ruocco i Enrica Zampetti za timski rad;  Predstavi „Princeza Ruža i začarani orao“ Pozorišne kuće Tik Tak Nto iz Grčke – Argiro Tamvakou, Athina Velimvasaki, Chris Kapenis za timski rad; predstavi „Priča o metli“ u izvođenju Bon Puppet pozorišta iz Indonezije – Riyanti Wisnu Setyorini Putri, Mohammad Farras Togu Simanjuntak, Reisky Monita za timski rad; Tian Gombau za ulogu u predstavi „Nove cipele“ pozorišta Tjan Gombau – Nacrtani čovek iz  Španije; Szilárdu Zádori za ulogu u predstavi „San vile Mol“ Lutkarskog pozorišta Harlekin iz Mađarske.

Mladi žiri 29. Međunarodnog festivala pozorišta za decu u sastavu: Nika Vizin, Nađa Berecki, Iva Francišković, Mila Popov i Relja Miković, dodelio je nagradu za najbolju predstavu ostvarenju “Devojčica sa šibicama” u režiji Sonje Petrović u izvođenju Pozorišta mladih Novi Sad, Festivala ekološkog pozorišta za decu i mlade i Udruženja “Sloboda nema cenu”.

“Ovu predstavu izabrali smo kao najbolju prvenstveno zbog teme koja je nesvakidašnja u pozorišnim predstavama, a smatramo da je neophodno razgovarati o njoj sa mlađom publikom. Predstava je doprla do nas, izazvala jake emocije i držala pažnju do samog kraja”, stoji u obrazloženju Mladog žirija.

U ime Pozorišta mladih, nagradu su primili glumci u predstavi Kristina Savkov i Danilo Milovanović, koji se obratio prisutnima rečima: “Nama ova nagrada izuzetno znači, pogotovo što dolazi od onih za koje je ova predstava pravljena, a to su deca. Njima ne treba da pokazujemo svet kao jednu šarenu lažu. Važno je da deca kroz predstavu mogu da razviju empatiju i da nauče nešto novo o ljudima koji su drugačiji, a možda i nisu, nego su baš isti kao oni”.

Mladi žiri pohvalio je i predstavu “Pepeljuga” u režiji Luane Gramegne u izvođenju Pozorišta Zakes iz Italije, “zbog vrhunske scenografije koja nam pomaže da doživimo predstavu”.

U petak je, na Sceni „Jadran” Narodnog pozorišta, odigrana poslednja predstava u takmičarskom programu festivala, “Devojčica sa šibicama” u koprodukciji Pozorišta mladih Novi Sad, Festivala ekokološkog pozorišta za decu i mlade i Udruženja “Sloboda nema cenu”. Predstava je zasnovana na bajki o devojčici koja u noći uoči Nove godine luta ulicama pokušavajući da proda šibice, ali joj to ne uspeva. Ovaj autorski projekat govori o sudbini zaboravljene i nevoljene dece sa ulice koja su žrtve trafikinga, a od kojih se društvo udaljava paralelno sa kolektivnim gubitkom osećaja empatije.

Rediteljka Sonja Petrović je o predstavi rekla: “Smatram da sa decom treba razgovarati otvoreno o svemu, pa i o ovakvim problemima, jer ta deca koja žive i rade na ulici se suočavaju sa mnogo surovijim stvarima od onoga što će publika videti u predstavi. U tom smislu, mislim da je u redu podneti teret ovakve teme zarad nekog boljeg sveta, možda i povećanja empatije kod dece u odrastanju”.

U glavnom programu odigrano je 14 predstava za decu iz celog sveta, po izboru selektora festivala, profesora dr Zorana Đerića. Nagrade za životno delo „Mali princ”, za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu, uručene su na otvaranju festivala glumici Marijani Petrović i Viktoru Šrajmanu – ruskom i izraelskom pozorišnom reditelju, glumcu, pedagogu, kritičaru, i jednom od vodećih stručnjaka u oblasti pozorišta lutaka.

Međunarodni forum za istraživanje pozorišne umetnosti za decu i mlade u Subotici od 19. do 22. septembra okupio je teoretičare i pozorišne istraživače iz 11 zemalja. Bogat prateći program festivala činili su i brojne izložbe, radionice, promocije knjiga, filmovi i predstave van takmičarskog programa.

Realizaciju Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica podržali su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu AP Vojvodine i Grad Subotica.

Marijana Petrović: Za Malo pozorište „Duško Radović“ karakteristična je raznovrsnost

Glumica Marijana Petrović, laureatkinja ovogodišnje Nagrade za životno delo „Mali princ”,  za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu, predstavila je knjigu “Malo pozorište Duško Radović – 70 godina raznolikosti (monografija 1949-2019)” koju je priredila, kao i svoju autorsku knjigu “O glumcu sa lutkom”, u okviru pratećeg programa 29. Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica.

Monografija „Duško Radović – 70 godina raznolikosti“ nastala je povodom ovog velikog jubileja Malog pozorišta „Duško Radović“ u Beogradu. „Koncepcija monografije je prilično neuobičajena, jer ne govori samo o predstavama uz prateće fotografije i istorijske podatke koji su ranije bili štampani, već sam je podelila na nekoliko blokova za koje smatram da su veoma bitni. Za Malo pozorište Duško Radović je karakteristična ta raznovrsnost u ponudi različitim ciljnim grupama. Oduvek je postojala lutkarska scena, pa se razvila dečija dramska scena. Onda smo došli do večernje scene, pa te iste scene za mlade, a na kraju je otvorena scena za bebe. Svaka od tih scena unutar monografije ima autore tekstova koji su za nju bitni“, istakla je Marijana Petrović.

Autorka knjige navela je da ova obimna monografija sadrži, između ostalog, i odlomke iz kritika, nabrojane predstave, manifestacije i nagrade, fotografije i imena onih koji trenutno rade u pozorištu. „Mislim da iz ovog materijala možete da zaključite mnogo o stvaraocima i o načinu rada u pozorištu, ali i o mom mišljenju kako bi trebalo da rade pozorišta za decu – već i samim tim kako sam koncipirala monografiju“ zaključila je Marijana Petrović.

Ovogodišnja laureatkinja nagrade „Mali princ“ predstavila je i svoju knjigu „O glumcu s lutkom“, čija su dva dela posvećena čuvenom lutkarskom umetniku Sergeju Obrascovu, dok se treći bavi radom glumca s lutkom u savremenom pozorištu. „Ovo je pogled iznutra, iz srži problema, sa scene, jedne glumice koja piše na osnovu svog glumačko-animatorskog iskustva i rada na predstavama sa lutkama različitih tehnika, a ne samo iz svog teatrološkog ili gledalačkog iskustva. Ona proverava, raspravlja ili opovrgava utvrđene stavove i predlaže nov način razmišljanja o svojoj temi”, navodi recenzent knjige dr Sava Anđelković, u odlomku koji je pročitala sama autorka.

Marijana Petrović je dva dela knjige posvetila čuvenom Sergeju Obrascovu, jednom od najvećih lutkarskih umetnika 20. veka. O radu na knjizi je istakla: “Pročitala sam sve njegove knjige na ruskom jeziku, a onda sam iz svih tih knjiga sklopila njegovu životnu priču, razmišljanja o pozorištu uopšte i lutkarskom pozorištu. Ako sam se već odlučila da pišem o odnosu glumca i lutke, mislim da je on bio najidealniji kao primer, zato što je prvi uveo sistem Stanislavskog u radu za lutkarsku scenu. To nekako promiče ljudima jer o njemu pričaju kao animatoru, glumcu, direktoru i piscu, ali najvažnije je upravo to. Stanislavski je temelj svega“.

Autorka je navela da drugi deo knjige govori o tome šta su naši relevantni kulturni i javni radnici i vrhunski umetnici, koji su gledali Obrascova u svojim mladim danima ili kasnije, rekli o njemu.

Treći deo knjige govori o radu glumca sa lutkom u savremenom lutkarskom pozorištu. “Naravno da razlikujemo pozorište Istoka i Zapada, a ja govorim o zapadnom koje najbolje poznajemo. Tu sam obradila mnoge segmente koji se tiču konrektnog praktičnog rada, počevši od sistema Stanislavskog kao azbuke glumačke umetnosti”, navela je Marijana Petrović.

Marijana Petrović (Beograd, 1957.) je diplomirala na Filološkom fakultetu u Beogradu, (jugoslovenske književnosti i srpskohrvatski jezik), a magistrirala na Fakultetu dramskih umetnosti, na odseku za teatrologiju. Od 1978. je u stalnom angažmanu kao glumica u Malom pozorištu “Duško Radović“ u Beogradu, a bavi se i režijom. Dobitnica je mnogih glumačkih nagrada: Bijenala jugoslovenskog lutkarstva u Bugojnu, Jugoslovenskog festivala za djecu Kotor, Susreta pozorišta lutaka Srbije, Milena Načić, Božidar Valtrović…

Kao profesor, predavala je u srednjoj baletskoj školi „Lujo Davičo“ – organizaciju scensko-muzičkih delatnosti. Osmislila je seminar namenjen učiteljima, pedagozima i psiholozima, u organizaciji Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije 2001. pri Učiteljskom fakultetu u Beogradu, na temu Lutkarstvo u osnovnoj školi, i u okviru njega održala predavanja i vežbe. U okviru projekta Centra za pozorišna istraživanja ApsArt namenjenog edukaciji studenata FASPER- a, realizovala je 2011. radionice na temu: Upotreba lutke u terapeutske svrhe. Realizovala autorske projekte za decu kao saradnik u Školigrici (Centar za kulturu Stari Grad), u Dečjem kulturnom centru Beograd (lutkarske igrice u okviru radionice za bebe do 3 godine), sarađivala sa Centrom za muzejsku didaktiku kao glumac i autor). Članica je Assitej-a i Cedeum-a.

Marijana Petrović i Viktor Šrajman dobitnici Nagrade za životno delo „Mali Princ”

Međunarodni festival pozorišta za decu, čije se 29. izdanje održava od 18. do 23. septembra 2022. u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica, dodeliće Nagradu za životno delo „Mali princ”,  za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu, glumici i rediteljki Marijani Petrović i Viktoru Šrajmanu – ruskom i izraelskom pozorišnom reditelju, glumcu, pedagogu, kritičaru, i jednom od vodećih stručnjaka u oblasti pozorišta lutaka. Nagrada „Mali princ“ dodeljuje se obliku umetničke skulpture istaknutog crnogorskog vajara Mije Mijuškovića.

Marijana Petrović (Beograd, 1957.) je diplomirala na Filološkom fakultetu u Beogradu, (jugoslovenske književnosti i srpskohrvatski jezik), a magistrirala na Fakultetu dramskih umetnosti, na odseku za teatrologiju. Od 1978. je u stalnom angažmanu kao glumica u Malom pozorištu “Duško Radović“ u Beogradu, a bavi se i režijom. Dobitnica je mnogih glumačkih nagrada: Bijenala jugoslovenskog lutkarstva u Bugojnu, Jugoslovenskog festivala za djecu Kotor, Susreta pozorišta lutaka Srbije, Milena Načić, Božidar Valtrović…

Kao profesor, predavala je u srednjoj baletskoj školi „Lujo Davičo“ – organizaciju scensko-muzičkih delatnosti. Osmislila je seminar namenjen učiteljima, pedagozima i psiholozima, u organizaciji Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije 2001. pri Učiteljskom fakultetu u Beogradu, na temu Lutkarstvo u osnovnoj školi, i u okviru njega održala predavanja i vežbe. U okviru projekta Centra za pozorišna istraživanja ApsArt namenjenog edukaciji studenata FASPER- a, realizovala je 2011. radionice na temu: Upotreba lutke u terapeutske svrhe. Realizovala autorske projekte za decu kao saradnik u Školigrici (Centar za kulturu Stari Grad); Dečjem kulturnom centru Beograd (lutkarske igrice u okviru radionice za bebe do 3 godine, sarađivala sa Centrom za muzejsku didaktiku kao glumac i autor). Priredila je monografiju Malo pozorište „Duško Radović“-70 godina raznolikosti (Malo pozorište „Duško Radović“, 2019.). Članica je Assitej-a i Cedeum-a.

Viktor Ljvovič Šrajman (1945, Harkov) je ruski i izraelski pozorišni reditelj, glumac, pedagog, kritičar, jedan od vodećih domaćih stručnjaka u oblasti pozorišta lutaka. Osnivač je i prvi glavni reditelj Magnitogorskog pozorišta lutaka i glumaca „Buratino“. Od 2012. do 2018. godine je bio glavni reditelj Državnog pozorišta za mlade gledaoce Nižnjeg Novgoroda. Predsedavajući je Stručnog veća nagrade koja nosi ime zaslužnog umetnika RSFSR-a, profesora M.M. Koroljeva, potpredsednik Međunarodnog festivala KUKART, član žirija najznačajnije nacionalne pozorišne nagrade „Zlatna maska“, član Komisije za pozorište lutaka STD RF.

Učestvovao je u radu međunarodnih pozorišnih projekata (kongresi, konferencije, festivali) kao predstavnik SSSR-a u SAD-u, Francuskoj, Japanu, Italiji, Norveškoj, Mongoliji, Poljskoj. Rukovodilac je međuregionalnog seminara za glumce pozorišta lutaka, rukovodilac sveruske laboratorije reditelja pozorišta lutaka (Savez pozorišnih radnika Ruske Federacije).

Režirao više od 60 predstava širom Rusije, u Poljskoj i Izraelu i osvojio mnoštvo nagrada. Igrao je u četiri ruska filma, kao i u četiri filma u Izraelu. Bio u žirijima mnogih međunarodnih lutkarskih festivala. Autor je dve knjige: Profesija – glumac (1997) i Analiza komada (2004).

Prošle godine su nagrade “Mali princ” dodeljene reditelju i glumcu Jovanu Caranu, i kreatorki lutaka, kostima i scenografije Ljudmili Konstantinovoj Hense iz Kazahstana. Posthumna nagrada za život posvećen stvalaštvu za decu pripala je reditelju Dragoslavu Todoroviću. Među dobitnicima nagrade, koju Festival dodeljuje od 2000. godine, između ostalih su bili i Branka Veselinović (2019), Zoran Hristić (2016), Minja Subota (2015), Timoti Džon Bajford (2014), Branko Milićević Kockica (2007), Ljubivoje Ršumović (2006), i mnogi drugi ugledni stvaraoci za decu.

Српски академик Горан Петровић лауреат награде „Рамонда сербика“

Награда Рамонда сербика за вишегодишње стваралаштво којe је оставило посебан печат у историји савремене књижевности додељује се српском писцу и академику Горану Петровићу.

Свечаност поводом уручења награде биће уприличена у живописним пределима Сићевачке клисуре на отварању 31. међународне Књижевне колоније Сићево, која се одржава од 13. до 18. септембра 2022. године под покровитељством Града Ниша и Министарства културе и информисања Републике Србије.

Од ове године у сазиву Савета Књижевне колоније Сићево су Владимир Пиштало, Звонко Карановић, Гордана Митић Живковић, Марко Крстић и Томислав Костић, као и Горан Станковић и Милена Мишић Филиповић испред Нишког културног центра, градске установе културе која је организатор Колоније.

На првој седници Савета именован је трочлани жири за доделу награде Рамонда сербика у којем су поред Љубивоја Ршумовића, прошлогодишњег лауреата и Дејан Стојиљковић и Далибор Поповић Поп.  

У образложењу овогодишњи жири наводи:

„Академик Горан Петровић спада у ред наших најбољих савремених писаца, његов опус представља један од најзначајнијих доприноса савременој домаћој прози. Писац модерног сензибилитета, изванредног стила и живог језика, награђиван, читан и превођен на више од четрдесет светских језика, Петровић је аутор бар два класика савремене српске књижевности, а то су романи „Опсада цркве Светог Спаса“ и „Ситничарница код срећне руке“ као и низа изванредних прозних остварења.“

Међународна књижевна колонија Сићево је најстарија таква књижевна манифестацијa у овом делу Европе. Њен оснивач је др Михајло Игњатовић, некадашњи нишки писац и књижевни преводилац, а утемељивачи Културно просветна заједница и Друштво књижевника Ниша. Колонија се од 1991. одржава сваке године половином септембра у Сићеву.

Више о Горану Петровићу:

www.sr.m.wikipedia.org/sr-ec/Горан_Петровић

Filmu “Stric” Grad Prix filmskog festivala u Herceg Novom

Grand Prix 35. Filmskog festivala Herceg Novi – Montenegro film festivala, Velika zlatna mimoza pripao je filmu “Stric” reditelja Davida Kapca i Andrije Mardešića, “za podsjećanje da svaka nacija ima svog oca, ali i strica”. Ovom filmu je pripalo I posebno priznanje, plaketa “Zoran Živković”.

Zlatna mimoza za najbolju režiju pripala je Sonji Tarokić za film “Zbornica”, uz komentar žirija: “kad napustiš učionicu, često završiš u zbornici”.

Nagrada za najbolji scenario dodijeljena je Tanji Šljivar i Milici Tomović za film “Kelti”, u kojem je ponuđen, kako stoji u obrazloženju, “margarin za rođendanski sendvič, bugarski viski za roditelje i bensendin za cijelo društvo”.

Zlatna mimoza za najbolju žensku ulogu otišla je u ruke, ravnopravno, Marini Redžepović za ulogu Ane Marije i Nives Ivanković za ulogu direktorke Vedrane u filmu „Zbornica“, jer “za tango je potrebno dvoje, a za ulogu je potrebna partnerka”.

Nagrada za najbolju mušku ulogu pripala je Predragu Mikiju Manojloviću, za ulogu strica u istoimenom filmu, a u odluci Žirija stoji: “Toliko puta smo ga vidjeli u ulozi potlačenog, red je da se i on opusti u ulozi tlačitelja”.

Nagrada “Živko Nikolić” za specijalni doprinos filmskom izrazu dodijeljena je Jeleni Stanković, za najbolju fotografiju u filmu „Strahinja Banović“, jer “uz svakog uspješnog reditelja, stoji uspješna snimateljka”. 

Specijalno priznanje žirija 35. Filmskog Festivala Herceg Novi – Montenegro film festivala otišlo je u ruke reditelju Ivanu Bakraču, za film „Poslije zime“, koji je “generacijski vapaj za slobodom”.

Zlatnu mimozu za najbolji dokumentarni film žiri je dodijelio filmu “Prilagođeni” reditelja Dejana Petrovića, koji na društveno progresivan način, uz upotrebu precizne filmske nacije, “pokazuje svijet humanosti za koji smo mislili da je autsajderski, a zapravo prilika da publika prođe kroz prilagođavanje”.

U ovoj kategoriji dodijeljeno je i specijalno priznanje filmu “Gnijezdo” reditelja Hlynur Palmasona, uz obrazloženje da kroz minimalistički dispozitiv prikazuje dnevnik jednog radosnog djetinjstva i čini da “zajedno idemo ka utočištu kojem svi težimo”.

Zlatna mimoza za najbolji studentski film pripala je ostvarenju “Planiranje ljeta” u režiji Alexandru Mironescu, studenta Nacionalnog univerziteta za pozorište i film “I.L. Caragiale” u Bukureštu, “za narativno umjeće, osobenost u glumi, ambiciozni vizuelni stil i tehničku virtuoznost kinematografije 35mm filma”.

Žiri je u kategoriji studentskog filma dodijelio i specijalna priznanja: crnogorskom autoru Andriji Mugoši za “specifičan pank vizuelni stil, izuzetnu glumu i tretman životne apsurdnosti” u filmu „Ječam žela“ i Karmen Obrdalj sa banjalučke akademije koja u ostvarenju “Kad jutro svane” nudi “iskren portret snažnog ženskog protagoniste koji se bori za svoje želje i strasti u provincijalnoj sredini”.

Nagrada žirija Federacije filmskih kritičara Evrope i Mediterana – FEDEORA pripala je filmu “Jahači” Dominika Menceja, za autentičan i potentan način na koji kanališe regionalnu realnost. Kako stoji u obrazloženju: “Priču ,,Jahača“ ličnom mogu doživjeti na svim kontinentima, bez bilo kakvog poznavanja konteksta društvene realnosti regiona, što je vrlo važno za naš internacionalni žiri kritičara”.

Plaketa “Milan Žmukić”, o kojoj su odlučivali članovi festivalske Direkcije i predstavnik “Centar filma” Beograd, pripala je Gordani Ogurlić, dugogodišnjoj urednici filmskog programa u JUK “Herceg-fest”, i novinarki i publicistkinji Vitki Vujnović, za angažman na Festivalu od prvog izdanja do danas.

Savjet Festivala je, u saradnji sa Crnogorskom kinotekom, Poveljama zahvalnosti nagradio filmske montažerke Sonju Pekić i Ginu Paović, koje su, pored svog dugogodišnjeg plodonosnog rada na polju FTV montaže, već duže vrijeme angažovane za brigu o celuloidnoj baštini u arhivi Kinoteke.

Savjet festivala ove godine je dodijelio i nagrade za životno djelo reditelju Želimiru Žilniku, direktoru fotografije Bojanu Bazeliju i glumici Vesni Pećanac, a one su uručene na otvaranju Festivala.

Odluke u takmičarskoj selekciji dugometražnog igranog filma donio je žiri u sastavu: glumica Jelena Gavrilović, reditelji Zrinko Ogresta, Srđan Dragojević i Ivan Ikić i scenarista Stefan Bošković.

Žiri dokumentarnog filma činili su reditelji Samir Karahoda i Marko Grba Singh i producentkinja Bojana Radulović.

U žiriju koji je odlučivao o najboljem studentskom filmu bili su reditelj Nikola Ljuca, producent, scenarista i reditelj Gijom de Sej i scenaristkinja Dunja Kusturica.

Zvanični žiri Federacije filmskih kritičara Evrope i Mediterana – FEDEORA činili su Mikelanđelo Mesina, Nino Kovačić i Stojan Stamenić.

Najveći festival filma u Crnoj Gori i jedan od najznačajnijh u regionu, nakon dodjele nagrada na Kanli kuli, zatvara dobitnik Zlatne palme na festival u Kanu, film Rubena Ostlunda “Trougao tuge”.

Festival je tokom proteklih sedam dana u Herceg Novom okupio filmske stvaraoce iz cijelog svijeta i brojne ljubitelje sedme umjetnosti. Publika je imala priliku da uživa u filmovima pet festivalskih programa, na lokacijama na otvorenom: tvrđavama Kanli Kula i Forte Mare, u dvorištu Kuće nobelovca Iva Andrića i u amfiteatru Dvorane Park, ispred palate Burovina.

Pokrovitelji 35. Filmskog festivala Herceg Novi – Montenegro film festivala su Ministarstvo kulture i medija Crne Gore i Opština Herceg Novi, a izvršni producent Javna ustanova kulture „Herceg-fest“.

Herceg Novi, 28.08.2022.

Želimiru Žilniku, Vesni Pećanac i Bojanu Bazeliju uručene nagrade za životno delo na otvaranju 35. Filmskog festivala Herceg Novi – Montenegro film festivala

Najveći festival filma u Crnoj Gori, jubilarni 35. Filmski festival Herceg Novi – Montenegro film festival svečano je otvoren u ponedeljak, 23. avgusta na Kanli-kuli, obraćanjem glumice Vesne Pećanac, dobitnice festivalske nagrade za životno delo.

„Moja radost, radost srca moga je neizmerna. Moja osobita čast, moja dika i moj ponos, i sva ljubav srca moga je sa vama. Rekla sam dolazim, moram, i eto me, došla sam“, kazala je glumica Vesna Pećanac prilikom otvaranja festivala.

Na otvaranju su uručene još dve nagrade za životno delo – reditelju Želimiru Žilniku, kao i direktoru fotografije Bojanu Bazeliju.

„Filmovi, pogotovo kada ih gledate kroz decenije, oni su uvek neka vrsta podsećanja i neka vrsta dokumenta o epohi, o kulturi, o životu, promenama kroz koje smo svi mi prošli. Svi mi kad govorimo o prošlosti gledamo uvek kroz pomalo pozitivnije naočare, kao bolji deo naših života, tako da i ovi moji filmovi koji su nekad prolazili jedva kroz iglene uši, sad kad se skupe na gomilu deluju kao snažno, stameno jelo, mada su u momentu kada su rađeni bili izloženi mojoj brizi da će biti zaustavljeni, porušeni ili zaboravljeni“, rekao je Žilnik.

Bazeli se publici na Kanli-kuli obratio video porukom i poručio da „nijedno priznanje ne nosi takve emocije kao ono koje dodjeljuje grad tvog djetinjstva“:

„Siguran da i danas ima novske djece koja sanjaju o filmskom stvaralaštvu. Premda je danas svijet drugačiji , tehnologijom je povezan u globalnu zajednicu ostvarenje dječijih snova i dalje traži upornost, ljubav, spremnost na žrtvu, padove, započinjanje iz početka. Moja poruka mladima je – vjerujte u svoj put“, kazao je Bazeli.

Predsednik Opštine Herceg Novi Stevan Katić podsetio je da je tokom više od tri decenije novska smotra filma postala manifestacija od posebnog značaja za kulturu Crne Gore, najveći događaj posvećen sedmoj umetnosti u zemlji i jedan od najznačajnijih u regionu. On je istakao da jubilarno izdanje predstavlja svojevrstan omaž „djeci filma“, onima koji su proteklih decenija gradili ovaj Festival, ali i onima u čijim rukama je njegova budućnost, kao i impresivnoj tradiciji koja ovaj festival izdvaja u odnosu na mnoge regionalne smotre.

“Svih proteklih godina, kao i danas, grad Herceg Novi je Filmskom festivalu – i dom i stalna podrška. Od kada ga je osnovao Milan Žmukić, hercegnovski festival je postojao u četiri države i mijenjao ime, ali uvijek uspijevao da ostane vjeran svojoj misiji – posvećen prije i iznad svega filmskoj umjetnosti, promociji kinematografije, afirmaciji i povezivanju stvaralaca, susretu publike sa magijom filmova iz cijelog svijeta”, rekao je Katić.

Milena Durutović, generalna direktorka Direktorata za stvaralaštvo u Ministarstvu kulture i medija istakla je da je jubilej koji se ove godine proslavlja moguć zahvaljujući vizionarstvu osnivača festivala, ljudi kakav je bio Milan Žmugić, ali i znanju, energiji i iskustvu koje je prenosio nedavno preminuli Zoran Živković.

„Lijepo je vidjeti da se ta tradicija održala velikom posvećenošću i predanim radom ljudi koji danas organizuju festival. Posvećenim umjetničkim traganjem ovaj program funkcioniše kao podsticaj za nesvakidašnja vizuelna iskustava i doživljaje, nudeći nam nove poglede na aktuelni trenutak savremenosti, jednu od mogućih refleksija dinamičkih kretanja globalnog sistema umjetnsti“, istakla je Durutović.

Takmičarska konkurencija festivala počela je novim filmom Pjera Žalice “Praznik rada”, kojem je ovo prvi susret sa publikom nakon svetske premijere, a potom je prikazano ostvarenje Sonje Tarokić, “Zbornica”.

Pjer Žalica se zahvalio publici što voli umetnost i film, a nakon projekcije izašao na scenu zajedno sa glumcima Jasnom Žalicom, Muhamedom Hadžovićem, Vedranom Đekićem, Branimirom Popovićem, Dženitom Imamović Omerović, producentima Rusmirom Efendićem, Aidom Husenović i koproducentom Ivanom Đurovićem.

Jubilarno izdanje 35. Filmskog festivala Herceg Novi – Montenegro film festivala održava se od 22. do 28. avgusta. Kompletan program možete pogledati na sajtu www.filmfestival.me , kao i na drustvenim mrežama Festivala.

ŽIRI NIŠVILLE MOVIE SUMMIT 2022. PROGLASIO NAJBOljE FILMOVE

ŽIRI NIŠVIL MUVI SAMITA 2022. u sastavu: Ivo Antov, filmski autor i producent iz Skoplja (Severna Makedonija), predsednik, Gustavo Firmenič, tenor-saksofonista, klarinetista i kompozitor iz Buenos Ajresa (Argentina) iBranislav Miltojević, filmski kritičar iz Niša (Srbija) odlučio je da

NAGRADU ZA NAJBOLJI DOKUMENTARNI FILM dodeli ostvarenju „Stalking Černobil: posle apokalipse“, filmu koji istražuje „podzemnu“, ili bolje reći andergraund kulturu takozvane „černobilske zone zabrane“ a koju su, pre aktuelnog rata, znatiželjni turisti-planinari, tzv. „stalkeri“, pretvorila u bizarnu turističku atrakciju. Rediteljka Lara Li svedenim naturalizmom više analizira nego što pokazuje pomenuti pomahnitali društveni fenomen –  studiozno i odmereno, čak u jednom trenutku i potresno, što sve filmu daje karakter prigušenog ali posve zastrašujućeg distopijskog „horora“.

NAGRADA ZA NAJBOLJI IGRANI FILMA pripala je sirijskom filmu „Komšije“. Reditelj Mao Khalil neorealistočki prati sudbinu šestogodišnjeg kurdskog dečaka čije je odrastanje na sirijsko-turskoj granici ranih 80-ih, zarobljeno svakodnevnim nacionalističkim ispadima. Sa finim smislom za humor i satiru, film govori o detinjstvu, koje, između diktature i mračne drame, poprima i svoje svetle momente. Pri tom reditelj postavlja mnoga aktuelno pitanje, pored ostalog, i : Koliko je prijateljstvo, ljubav i solidarnosti moguća u današnjim smutnim  vremenima rata, represije i despotizma?

NAJBOLJI EKSPERIMENTALNI FILM je „Plastik Tonez“ jedna od „epizoda“ višedelnog projekta, ili kako sami autori ističu „hiperfokusiranog eksperimentalnog istraživanja zvuka, slike i teksta“ kako bi se jednom zauvek „dekodirala moć pamćenja“ koje oslobađaju različite vrste popularne muzike. Umetnik Džastin Vigan u saradnji sa dizajnerom Džejmsom Oklesfordom šire značaj (s)likovnog predstavljalja – na proces registrovanja same strukture filma. Jer upravo ovaj proces može osloboditi film predstavljanja bilo čega osim sebe samog tako da ovaj zanimljiv eksperiment poimamo i kao prilog širenju značenja medija – kao vrste otvorene audio-vizuelne „neznačanjske sintakse“.

NAGRADA NAJBOLJEM IZVOĐAČU MUZIKE u filmu pripala je kantautoru i bandoneonisti, jednom od reditelja filma „Son tango“ – Leonelu Fernandu Kapitanu – čije dva songa čine osnovu ovog dokumentarnog ostvarenja a koji je realizovao zajedno sa Huanom Pablom Tabitom. Film je jedna vrsta muzičkog road-muvija, uvid u današnje kubansko društvo iz perspektive dvojice umetnika koji otrkivaju suštinu umetnosti – son tanga. Filmski odmereno, faktografski jasno miksuju latinoameričku prirodu tanga sa tzv. kubanskim sonom, u stalno isprepletenom kreativnom dijalogu u kojem, oba žanra, prepliću svoje suštine, ritmove i melanholije. ..

Nagrade Internacionalnog teatarskog Nišvil džez festivala

Bilo je veoma pozitivno iskustvo pratiti program ovogodišnjeg Internacionalnog teatarskog Nišvil džez festivala. Osam izvedenih predstava bilo je raznovrsno i uzbudljivo za videti neke od izuzetno talentovanih umetničkih pojava. Takođe, program je sadržao i snažna dela već etabliranih umetnika. Kvalitetu svega viđenog doprinela je i ambijentalna atmosfera festivala.

Žiri je odlučio da nagradu za najbolju predstavu dodeli „Balkanskom bordelu“ Jetona Neziraja, u režiji Blerte Neziraj (La MaMa Njujork u saradnji sa Atelje 212, Moj Balkan i Qendra multimedia).

Bazirana na Eshilovoj trilogiji „Orestija“, dramaturgija predstave sadrži i savremenost aktuelnog trenutka u istoriji Evrope, pogotovo Balkana, na kojem su skorašnji ratovi ostavili ozbiljne posledice. „Balkanski bordelo“ predstavlja izuzetan rad umetnika koji su uspeli ne samo da ispričaju priču, nego da nas uvuku duboko u svet sukoba između roditelja i dece, muškaraca i žena, moćnih i običnih ljudi, Istoka i Zapada… Svi pozorišni elementi predstave su veoma dobro izbalansirani i predvođeni briljantnim glumačkim kreacijama.

Nagrada za najbolju upotrebu muzike dodeljena je predstavi „Crnila remiks“ Jordana Simonova (MKC Skopje: Organizacijata, Republika Severna Makedonija).

Ova predstava je vrlo originalna po tome što angažuje elemente rep muzike u jukstapoziciji sa tradicionalnim makedonskim vokalnim stilovima. Puna je prelepih melodija, ritmova i dinamike, koji proizvode svojevrsnu hip-hop operu, izazivajući snažne emocije.

Žiri se odlučio i za specijalno pominjanje za predstavu „Scooootch!“ Ameli Poirije (Les Nouveax Ballets du Nord – Pas de Calais Lille, Francuska) za veštu i razigranu upotrebu muzike i oblikovanje zvuka koji je na organski način ukomponovan u izvedbu.

Nišville, 9. 8. 2022.

Jocelyn Pook, Nataša Gvozdenović, Igor Burić

Gran pri za “Heroje radničke klase” u Rusiji

U čast čuvenog ruskog i evropskog sineaste Andreja Tarkovskog (1932-1986) u Ivanovu u Rusiji održava se Međunarodni filmski festival “Zerkalo” (Ogledalo) na kojem je srpski celovečernji igrani film “Heroji radničke klase” u režiji Miloša Pušića upravo osvojio Gran pri. Film nastao uz podršku Filmskog centra Srbije premijerno je prikazan zimus u programu prestižnog Berlinskog festivala, a premijeru u Srbiji imao je na jubilarnom 50. FEST-u.

Film “Heroji radničke klase” nastao je pod okriljem Pušićeve produkcijske kuće “Altertise”, a na scenariju su, pored producenta i reditelja Pušića (“Jesen u mojoj ulici” i “Odumiranje”), radili njegovi vereni saradnici Dušan Spasojević i Ivan Knežević. U ekipi filma su i direktor fotografije Aleksandar Ramadanović, scenografkinja Miljena Vučković, kostimografkinja Marina Sremac, dizajneri zvuka Stevan Milošević i Boris Zaborski. Film su montirali Ivan Knežević i Miloš Pušić.

Priča filma prati Lidiju (Jasna Đuričić) koja radi za kontroverznog građevinskog investitora. Zadatak joj je da kontroliše grupu građevinskih radnika na novootvorenom gradilištu. Radnici su nezadovoljni svojim položajem i pokušavaju da se izbore za svoja prava. Situacija se komplikuje, borba za radnička prava postaje borba za život i smrt, a Lidija mora da se opredeli na čijoj je strani.

Pored Jasne Đuričić, u Pušićevim “Herojima radničke klase” glume i: Boris Isaković, Predrag Momčilović, Stefan Beronja Cile, Aleksandar Đurica, Mihajlo Badža Pleskonjić, Bojana Milanović, Ervin Hadžimurtezić, Filip Đurić, Peđa Marjanović, Marko Vasiljević i drugi. Film je nastao uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Sekretarijata za kulturu AP Vojvodine i Filmskog centra Srbije.

Film “Leto kada sam naučila da letim” osvojio nagradu u Italiji

Dugometražni igrani film “Leto kada sam naučila da letim” reditelja Radivoja Andrića, nastao uz podršku i Filmskog centra Srbije, osvojio je Specijalnu Grifon nagradu za životnu sredinu na upravo završenom 52. festivalu filmova za decu i omladinu Giffoni na jugu Italije.

U obrazloženju, žiri je istakao: “Specijalna nagrada Grifon CIAL za životnu sredinu ove godine ide igranom filmu koji se bavi temama porodičnog života i osećanja. Ove teme su prihvaćene od prirode koje predstavljaju pozadinu moderne i dirljive priče. Iako fokus radnje nije isključivo ekološki, nagrada za životnu sredinu pripala je ovom igranom filmu zbog čvrstog odnosa između glavne junakinje Sofije i hrvatskog ostrva i mora koji je hrane i štite u najtežim godinama, života mlade žene.”

Međunarodni filmski festival Giffoni je jedan od najpoznatijih festivala dečijeg filma na svetu, sa tradicijom dugom više od 50 godina. Održava se u malom italijanskom gradu Giffoni Valle Piana u Kampaniji, u južnoj Italiji, u blizini Salerna i Napulja, a svake godine festivalu prisustvuje više od 2.000 dece iz nekoliko zemalja širom sveta, a oni i ocenjuju filmove i odlučuju o nagradama.

Ovo je četvrta međunarodna nagrada za “Leto kada sam naučila da letim”. Prethodno, film je osvojio nagradu Evropske asocijacije filma za decu (ECFA), koja se dodeljuje najboljem evropskom filmu na festivalu BUFF u Malmeu, kao i dve nagrade na nedavno završenom Pulskom filmskom festivalu, uključujući i nagradu publike.

Film je u zemlji i regionu do sada pogledalo više od 200.000 gledalaca. Početkom avgusta počinje distribucija film u Hrvatskoj, a početkom sledeće godine i u više od deset evropskih zemalja.

Uloge u filmu “Leto kada sam naučila da letim” tumače Klara Hrvanović, Olga Odanović, Snježana Sinovčić, Žarko Laušević, Luka Bajto i Ema Kereta Rogić. Prema knjizi Jasminke Petrović, scenario je napisala Ljubica Luković, a producenti su Maja Popović Milojević i Milan Stojanović iz beogradske kuće “Sense Production”. Film je koprodukcija Srbije, Hrvatske, Bugarske i Slovačke, a podržan je od strane filmskih centara ovih zemalja, kao i od strane programa Kreativna Evropa MEDIA i Fonda Saveta Evrope Eurimages.

Dodeljene nagrade najboljim filmovima festivala “Otvoreni predeli” na Rudniku

U nedelju, 31. jula u Domu kulture „Vojislav Ilić“ na Rudniku, proglašeni su najbolji filmovi festivala “Otvoreni predeli – Festival inovativnog filma Rudnik” (“Open Spaces – Rudnik Festival of Innovative Cinema”).

Žiri koji čine istaknuti srpski regionalni dokumentaristi – Kumjana Novakova, Tea Lukač i Goran Dević, glavnu nagradu festivala “Zapis” dodelio je ostvarenju “Neka vrsta bliskosti” Tobija Bula. Žiri je u obrazloženju naveo da nagradu dodeljuje “za dirljivu minijaturu koja fizičke prostore pretvara u metafizičke, nudeći slojeve značenja tihim, neopaženim prostorima, kao i za duhovitu ali sirovu kontemplaciju o nošenju sa gubitkom”. Pobednik festivala je, uz nagradu „Zapis“, takođe dobio i vaučer za vikend u Etno kući Ostrvica, jednom od prijatelja festivala.

Posebna priznanja žirija osvojili su filmovi “Telurska drama” Riara Rizaldija i „Fantastično“ Maije Blofild

Žiri je je nagradu filmu “Telurska drama” dodelio “zbog pronalaženja specifičnog filmskog sredstva koji spaja međusobno zavisne procese, istorije i subjektivnosti, kao i zbog jedinstvenog pristupa kolektivnom i ličnom kojim se stvara jedno gotovo fizičko iskustvo kolonizacije, kako one iz prošlosti tako i one savremene”.

Film “Fantastično” nagrađen je jer je “uspeo preko ličnih, naoko apolitičnih svedočanstava ljudi o prvim gledalačkim iskustvima zapadnih filmova u Severnoj Koreji, da filmski suvereno izgradi sliku jednog zatvorenog, totalitarnog sveta”.

Festival “Otvoreni predeli – Festival inovativnog filma Rudnik” (“Open Spaces – Rudnik Festival of Innovative Cinema”) održan je od 29. jula do 31. jula 2022. godine u Domu kulture „Vojislav Ilić“ na Rudniku. Ova manifestacija posvećena je prikazivanju i promovisanju hrabrih i nekonvencionalnih kratkih i srednjemetražnih (do 50 minuta) dokumentarnih, eksperimentalnih i hibridnih filmskih formi, kao i njihovih autorki i autora.

Za nagrade je, u okviru jednog objedinjenog takmičarskog programa, konkurisalo 18 filmova autora iz 13 zemalja – Holandije, Španije, Velike Britanije, Finske, Italije, Srbije, Austrije, Nemačke, Francuske, SAD, Indonezije, Kanade i Kolumbije.

Pored takmičarskog filmskog programa, ovogodišnje izdanje festivala posetiocima je ponudilo i specijalnu projekciju i prezentaciju odabranih filmova mladih autorki i autora iz Srbije i regiona, nastalih u okviru radionice čuvene francuske škole dokumentarnog filma Atelje Varan u Beogradu, kao i masterklas Marka Grbe Singha, umetničkog direktora festivala Beldocs i reditelja filma „Rampart“ na temu „Sećanja, snovi i prostori“.

U okviru pratećeg programa, održan je i Prigodan muzički program prve dve festivalske večeri nakon projekcija. U Klubu penzionera Rudnik nastupili su bend Zauvar iz Gornjeg Milanovca, zajedno sa Skreč majstorom Ljubanom, i projekat Lenhart Tapes iz Beograda.

Festival je organizovalo Udruženje Srpski Holywood. Glavni pokrovitelj je Opština Gornji Milanovac, a festival su takođe podržali Kulturni centar Gornji Milanovac, i Rudnik i flotacija D.O.O. Rudnik. Prijatelji festivala su Serbia World Music Festival Gornji Milanovac i Etno kuća Ostrvica.