Nagrade

Film „Za danas toliko“ Marka Đorđevića osvojio nagradu Ernest za najbolje ostvarenje na 6. Somborskom filmskom festivalu

Najbolji glumci festivala Paulina Manov i Svetozar Cvetković

Svečanom ceremonijom dodele nagrada i koncertom filmske muzike Mine Lazarević u atrijumu Gradske kuće zatvoren je šesti Somborski filmski festival, koji je trajao od 11. do 14. jula u organizaciji Kulturnog centra „Laza Kostić“.

Žiri Glavnog takmičarskog programa koji je radio u sastavu Vesna Čipčić, Ana Maria Rossi i Radovan Vujović dodelio je nagradu Ernest na najbolji film festivala ostvarenju Za danas toliko reditelja i scenariste Marka Đorđevića. Žiri je svoju odluku obrazložio rečima: „U potrazi za vremenom, drugačijim od surove realnosti u kojoj živimo, ovaj film nas je ubedio da će lepota spasiti svet. Iako lišeno konvencionalnih postulata pričanja priče, ovo delo sa podjednakim uspehom postiže ono što i jeste cilj svake uzvišene umetnosti, a to je katarza. Svojim gotovo dokumentarističkim pristupom autor i glumci stvaraju čitav jedan svet u kome likovi nastavljaju da žive i kada se kadar završi. Ti likovi nas uče da se sa najneprijatnijim događajima u našim životima možemo suočiti, da ih ljubav i toplina bližnjih mogu preobraziti u najnežnija osećanja. Tako smo dobili jedan potpuno srpski neorealistički pozdrav iz Kragujevca od članova porodice Šarenac. Njegov dosadašnji uspeh u bioskopima i prijem kod publike dokaz su da nam je u ovom vremenu u kome živimo upravo takav film i potreban da nam pokaže da može i drugačije. Uverli su nas da je sve moguće, da treba verovati, želeti, nadati se i pevati vratio sam se živote.

Dobitnici nagrade Boer za najbolju žensku i mušku ulogu su Paulina Manov i Svetozar Cvetković za uloge u filmu Ruski konzul Miroslava Lekića uz obrazloženje: „Paulina Manov u Ruskom konzulu još jednom pokazuje svoju najbolju glumačku osobinu – snagu uverljivog korišnjenja minimalnih sredstava. Ona je tanano i suptilno prešla iz jednog u drugi emotivan odnos koji je dodeljen njenoj Milici, pokazavši umeće svojstveno samoistinski velikim glumcima. Tačan i ekspresivan u izrazu, Svetozar Cvetković je svoju izvanrednu glumačku igru, obogatio snažnim ličnim tonom čoveka, umetnika, koji veruje da je nemoguće moguće. Tako je odigrao jednu od svojih najboljih filmskih uloga“. Paulina Manov i Svetotar Cvetković su se zahvalili žiriju na nagradi. “Lepota malih festivala kao što je ovaj u Somboru jeste u tome što ovakve divne sredine donose veliko zadovoljstvo da naš rad, kao glumaca,  može da se prepozna,” istakao je u svom obraćanju Svetozar Cvetković.

Žiri selekcije filmova mladih autora u kome su bili Pavle Mensur, Ljubomir Bulajić i Stefan Vukić nagradu u ovoj selekciji je dodelio filmu Ekskurzija rediteljke Une Gunjak. U obrazloženju ovog žirija stoji: Ovo ostvarenje se u datoj selekciji filmova izdvojilo pre svega istinošću ispričane priče, dozvoljavajući gledaocu da se u potpunosti prepusti rediteljskom narativu bez sumnje u verodostojnost problema kojim se film bavi. Brilijantna izvedba mlade Asje Zare Lagumdžije, utemeljena na prirodnosti, donesena na jedan sveden način, danas više ne tako omiljen među glumcima mlađe generacije, glavni je stub ovog filma. Pored glavnog problema kojim se film bavi, rediteljka uspeva da na jedan suptilan način protka i kritiku društva na podneblju Balkana, poručujući nam da su deca slika i prilika roditelja”.

Specijalnu nagradu žirija za režiju dobio je film Radnička klasa ide u pakao“ Mladena Đorđevića, zbog besprekornog pristupa temi filma, svog autorskog angažmana koji je duboko okrenut u društvenoj stvarnosti u kojoj živimo.

Ksenija Janković, direktorica Somborskog filmskog festivala i Kulturnog centra „Laza Kostić“ je na svečanoj ceremoniji zatvaranja rekla: „Prepuna sam prelepih utisaka sa festivala koji večeras zatvaramo. Hvala somborskoj publici koja je svako veče u velikom broju posećivala filmske projekcije, i što je osetila drugačiju energiju ovogodišnjeg festivala. Zahvaljujem se timu festivala, a posebno Filmskom centru Srbije kao pokrovitelju glavnih nagrada. Želim svima da sa ovog festivala odu sa porukom da će lepota i ljubav pobediti sve“.

Vesna Čipčić, glumica i predsednica žirija svečano je zatvorila festival poželevši da naredno, sedmo izdanje bude voljeno i posećeno kao i ovogodišnji festival.

Podsećamo, ovogodišnji dobitnik nagrade „Specijalni Ernest“ je, posthumno, srpski i jugoslovenski filmski i pozorišni glumac i pisac Žarko Laušević. Tokom četiri dana festivala publika je imala priliku da pogleda 14 ostvarenja podeljenih u četiri programske celine. Pored filmova, posetioci su imali priliku da prisustvuju i promocijama knjiga u čijem fokusu je filmsko stvaralaštvo. 

Foto: Milan Đurđević

Žarko Laušević posthumno dobitnik nagrade „Specijalni Ernest“ Somborskog filmskog festivala

Pod sloganom Nije lako kad si mlad u četvrtak, 11. jula u 20.30 časova u Atrijumu Gradske kuće biće svečano otvoren šesti Somborski filmski festival.

Ovogodišnji dobitnik nagrade Specijalni Ernest je, posthumno, srpski i jugoslovenski filmski i pozorišni glumac i pisac Žarko Laušević. Nagrada „Specijalni Ernest“ dodeljuje se za dosadašnji doprinos dobrim filmovima, a po odluci Direkcije Festivala (Ksenija Janković, Milivoje Mlađenović i Mihajlo Nestorović).

Nagrada će biti uručena na otvaranju festivala.

Program festivala podeljen je u četiri selekcije u okviru kojih će biti prikazano 13 filmova. 

Žiri Glavnog takmičarskog programa radiće u sastavu Vesna Čipčić, Ana Maria Rossi i Radovan Vujović, dok će u žiriju selekcije filmova mladih autora biti Pavle Mensur, Ljubomir Bulajić i Stefan Vukić.

U selekciji Glavni takmičarski program biće dodeljene nagrade: „Ernest” za najbolji film, kao i priznanjе „Boer” za najbolju glumicu i najboljeg glumca. U selekciji filmova mladih autora biće dodeljena nagrada „Boer” za najbolji film.

Nagrada „Ernest” nosi naziv po filmskom pioniru Ernestu Bošnjakusomborskom kinematografu i jednom od prvih filmskih autora u Srbiji. Bošnjak je bio osnivač Jugoslovenske kinematografije, prvi jugoslovenski snimatelj, reditelj i producent, koji je 1906. doneo u Sombor kino-projektor i otvorio bioskop. Kao pristalica filma i entuzijasta i sam je počeo da snima filmove 1909. godine, a za zasluge na razvoju jugoslovenskog filma dobio je državnu penziju. Nagrada „Boer” dobila je naziv po filmskom preduzeću „BOER film” koje je Ernest Bošnjak osnovao i uložio u njega svoju celokupnu imovinu.

Podsećamo, predfestivalski program biće održan dan pred početak festivala, u sredu, 10. jula u 18 časova projekcijom filma „Izmišljeni prijatelji“, a na dan početka festivala biće otvorena i izložba fotografija „Bata u 90 slika“. Oba programa biće održana u Kulturnom centru „Laza Kostić“ koji je ujedno i organizator festivala.

Više o programu festivala: https://kclazakostic.rs/

Fotografije Žarka Lauševića: Nebojša Babić

ZLATNA MACOLA ZA FILM SUPSTANCA

Prema izboru žirija, koji je ove godine radio u sastavu Romen Rol, predsednik i članova Luka Bursać i Arpad Slančik, dobitnik treće Zlatne macole (2024) za najbolji dugometražni horor film jeste film Supstanca, rediteljke Korali Faržea.

Isti žiri proglasio je i dobitnika Zlatne macole za najbolji srpski kratkometražni horor film, a to je Mijazma, reditelja Petra Tkaleca.

Obrazloženja:

1. Supstanca rediteljke Korali Faržea nagrađuje se za hrabrost pristupa, originalnost u reimaginaciji velikih klasika telesnog horora, i zbog uspelog i smelog rušenja barijera između tzv. festivalskog i žanrovskog filma.

2. Mijazma, reditelja Petra Tkaleca, kratki je film koji pleni jakim vizuelnim ugođajem, kvalitetnom fotografijom i originalnim preokretom u temi gde sin daje život za onu koja mu je život dala. 

Žiri takođe objavljuje Posebnu pohvalu (Special mention) filmu Bunar Federika Zampaljonea, kao žestokom i brutalnom hororu koji nas podseća na zlatne dane italijanskog horor filma.

Ceremonija dodela nagrada biće priređena večeras od 20:30č na prostoru bioskopa „Water Movie Screen“, nakon čega će biti prikazan pobednički film SUPSTANCA, rediteljke Korali Faržea.

Podsećamo, ulaz za posetioce se ne naplaćuje, a za publiku iz Niša besplatan prevoz polazi i večeras sa parkinga Doma vojske Srbije u 18:30 časova, dok je povratak po završetku programa. Obezbeđen je i besplatan parking za sve one koji dolaze svojim automobilima.

Slaughter festivalse održava pod pokroviteljstvom Opštine Doljevac, Ministarstava kulture i Kabineta ministra za razvoj nedovoljno razvijenih opština.

Dodelom nagrada svečano zatvoren 7. Ravno Selo Film Festival

Pod tradicionalnim sloganom „Selom kruže filmske priče“ u nedelju, 30. juna u Ravnom Selu završen je 7. Ravno Selo Film Festival, međunarodni festival prvog ili drugog filma. Tokom četiri dana festivala prikazano je više od 40 filmova iz 19 zemalja, a na svečanom zatvaranju dodeljene su i vredne nagrade.

Zlatni klip za najboljeg reditelja uz novčanu nagradu u iznosu od 1.500 EUR pripao je rediteljki Selin Song za ostvarenje “Prošli životi” (SAD, Južna Koreja).  Žiri je u obrazloženju nagrade ovaj film okarakterisao kao “priču koja na suptilan način duboko emotivno dodiruje bioskopsku publiku terajući je da se zamisli nad pitanjem šta je ono što je zaista važno u našim životima, i da li ćemo te živote podrediti ljubavi, ili ćemo ljubav podrediti životu”.

Zlatni klip za najbolji film i novčana nagrada u iznosu od 1.000 EUR dodeljeni su za film “Nedelja” (Srbija) snimljen po scenariju Stefana Boškovića i u režiji Nemanje Ćeranića i Miloša Radunovića. “Biografska priča inspirisana istinitim događajima iz života jednog od najomiljenijih pevača sa ovih prostora pretočena je u film izuzetne poetske snage koji odlikuje kvalitetan ritam u vođenju radnje, respektabilan produkcioni domet, fascinantan glumački ansambl i sjajan prijem kod publike”, navodi se u obrazloženju žirija.

Zlatni klip za najbolji film po izboru publike i nagrada u iznosu od 500 EUR dodeljeni su filmu “Poslednji strelac” (Srbija) reditelja Darka Nikolića, sa Nenadom Jezdićem u glavnoj ulozi. U obrazloženju odluke navedeno je da je “ovaj uzbudljivi triler, pun neočekivanih obrta i napetih scena, držao publiku u iščekivanju i stalnoj tenziju od početka do kraja”.

Zlatni klip za najbolji dokumentarni film uz novčanu nagradu u iznosu od 500 EUR dodeljen je za film “P ozivi” (Poljska) koji je režirao Ming-Vej Ćiang, “zbog toga što je uspeo da nas uroni u srce jedne prostorije u kojoj kao da se smestio ceo svet i prikaže svu apsurdnost, bol i tragiku, koje svakoga dana, kao u nekom napetom trileru, proživljavaju operatori hitnih službi.” Posebno priznanje (Special mention) žiri je dodelio filmu “Panorama” (Brazil) Džuli Gava i Daniel Leao “zbog toga što nas je podsetio na to da jednostavne amaterske fotografije imaju neverovatnu moć da pokrenu naše unutrašnje procese, probude u nama asocijacije i sećanja i dovedu nas u kontakt sa onim nevidljivim životnim tokom koji svi, koji se bave dokumentarnim filmom, pokušavaju da uhvate”.

Plaketa Prvi metar za najbolji studentski film uz novčanu nagradu u iznosu od 500 EUR dodeljena je rediteljki i scenaristikinji Tini Veličković za film “Tuga” (Severna Makedonija). U obrazloženju žirija stoji da je ovaj film “vešto vođena priča, koja kroz glavnog junaka koji se bori sa posledicama tragedije koja mu se dogodila, vrši svojevrsnu sondažu i vivisekciju društva na vrlo zreo način”.

I ove godine kompanija GORKI LIST dodelila je nagradu za najboljeg mladog glumca ili glumicu festivala u novčanom iznosu od 1.000 EUR, a nagrada je pripala Luni Pilić za ulogu Janje u filmu “Sveta obitelj” (Hrvatska). U obrazloženju nagrade navedeno je da je ova glumica “odmerenim, suptilnim sredstvima pristupila veoma komplikovanom glumačkom zadatku i uspela da uverljivo odigra višeslojan kompleksan lik epohe šezdesetih godina 20. veka”.

Žiri glavnog takmičarskog programa činili su glumica Ana Lečić, reditelj Marko Novaković i glumac Miodrag Radonjić. Filmski montažer i profesor FDU Dragan Dimčić bio je predsednik jednočlanog žirija dokumentarnog programa “Kratkih 100 minuta”, a reditelj Nemanja Ćipranić predsednik jednočlanog žirija selekcije studentskog filma.

Lazar Ristovski, osnivač festivala, na ceremoniji zatvaranja je rekao: „Svih ovih sedam godina borili smo se da festival bude sve vidljiviji i mislim da smo u tome uspeli. Veliku pomoć u tome ste nam pružili vi, koji ste svake večeri popunjavali gledalište ne samo svojim prisustvom, već i svojim duhom i podrškom da ovaj festival i Dom kulture budu ono što jesu. A to je budućnost ovih mladih ljudi. Dobili smo jedan od najlepših kulturnih prostora u celoj Srbiji i sada nam ostaje da taj Dom predamo mladim ljudima koji ovde pohađaju osnovnu školu, kao i onima koji su završili školu i odlučili da ostanu ovde. Čvrsto verujem da među ovim mladim ljudima sigurno postoje i oni koji će napraviti velike karijere“.

Na zatvaranju festivala održana je i projekcija đačkih filmova filmske radionice festivala, a filmski program završen je projekcijom filma “Nedelja” Nemanje Ćeranića i Miloša Radunovića o čuvenom pevaču narodne muzike Džeju Ramadanovskom. Pre same projekcije, ekipa filma poklonila se publici, dok je glavni glumac Husein Alijević Husa otpevao čuveni Džejev hit po kome je naslovljen film.

Lice u fokusu Festivala ove godine bila je Ana Lečić, a raznovrsnu internacionalnu selekciju filmova pripremili su selektor glavnog programa Dragan Jeličić i selektor dokumentarnog programa “Kratkih sto minuta”  Igor Toholj. Prikazano je i devet ostvarenja u programu studentskih filmova, 15 filmova u okviru smotre kratkog đačkog filma “Filmić”, kao i jedna specijalna projekcija.

U okviru pratećeg programa 7. Ravno Selo Film Festivala održana je i radionica za sinhronizaciju crtaća koju su vodili glumci Vesna Paštrović i Marko Marković, kao i likovna kolonija sa temom “Dvorište vetrenjače”.

Festival će ostati upamćen i po koncertnim nastupima i kulturno-umetničkim programima kako velikih domaćih glumačkih i vokalnih zvezda, tako i lokalnih umetnika.

Festival je održan uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, Ministarstva kulture Republike Srbije, Grada Vrbasa, producentske kuće Zillion film, Filmskog centra Srbije, Gorkog lista i Voda Vode.

Filmski centar Srbije finansijski je podržao nagrade za najbolji film i najbolju režiju.

Kao verni poštovalac filmske umetnosti, Gorki List je tradicionalno i ove godine bio neizostavni partner festivala Ravno Selo.

Dodelom nagrade “Arhitektonski događaj godine” svečano zatvorena 19. Beogradska internacionalna nedelja arhitekture – BINA 2024

Devetnaesto izdanje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA 2024, u organizaciji Društva arhitekata Beograda i Kulturnog centra Beograda, svečano je zatvoreno u subotu 29. juna u Likovnoj galeriji KCB-a.

Ovom prilikom Društvo arhitekata dodelilo je nagradu “Arhitektonski događaj godine” za 2023. godinu manifestaciji „100 godina od rođenja arhitekte profesora i akademika Ivana Antića“, koja je održana u svečanoj Sali Srpske akademije nauka i umetnosti SANU u Beogradu i na Univerzitetu u Beogradu – Arhitektonskom fakultetu.

Milena Kordić, predsednica Društva arhitekata Beograda, u uvodnom obraćanju je istakla: „Društvo arhitekata Beograda pokušava da skrene pažnju na ulogu arhitekture u širem društvenom kontekstu i da stavi fokus na događaje koji zanimaju ne samo stručnu, već i širu javnost. Ova nagrada pokušava da nađe nešto što nije formalno arhitektonski objekat, ali može da ostvari značajniji uticaj“.

U obrazloženju nagrade koje je pročitao predsednik žirija, arhitekta Goran Vojvodić, između ostalog je navedeno: “Da kojim slučajem postoji jedan Srpski arhitektonski bukvar, ilustracija pored slova A pripala bi bez sumnje Ivanu Antiću. Kao što bi pored slova D stajao portret Nikole Dobrovića, a sličica Jovana Ilkića pored I. Ta njihova mesta ostala bi nepromenjena i kada bi se sva slova bukvara ispremeštala, učila odnazad ili na preskok. Antićev položaj u vrhu srpske ahitektonske azbuke do danas je ostao neprikosnoven, ali je protokom vremena njegovo delo ispunjeno dubljim slojevima značenja i obogaćeno novim tumačenjima.”

Uz Gorana Vojvodića, žiri su činili dr Milena Kordić, arhitekta,  i Slobodan Giša Bogunović, filozof i teoretičar arhitekture.

Nagrada se dodeljuje Naučnom odboru međunarodnog skupa – predsedniku akademiku Milanu Lojanici i potpredsednici dr Dijani Milašinović Marić i članovima Odbora: akademiku Branislavu Mitroviću; dopisnom članu SANU Milanu Mariću; profesoru Vladimiru Lojanici; dr Marti Vukotić Lazar; dr Milanu Popadiću i dr Igoru Mariću. Takođe i predavačima na naučnom skupu –  prof. Milanu Vujoviću; dr Milici Vujošević; prof. dr Vladimiru Makou; prof. dr Milanu Popadiću; dr Paolu Tomaseli, dr Maroju Mrduljašu; Andrei Čeko; dr Tanji Damljanović Konli; dr Aleksandri Mokranjac; prof. dr Marti Vukotić Lazar; prof. dr Ani Nikezić; Milici Petrović; vanr. prof. dr Marku Nikoliću i prof.Ivanu Raškoviću; autorima monografije „ARHITEKTONIČNO: arhitekta Ivan Antić“ dr Dijani Marić Milašinović i dr Igoru Mariću, i autorima izložbe „ARHITEKTA IVAN ANTIĆ – elementi“ prof. Vladimiru Lojanici, vanr. prof. Zoranu Abadiću i as. dr Jeleni Bogosavljević koji su rukovodili i priredili izložbu studentskih radova.

U ime tima koji je radio na ovoj manifestaciji, nagradu je primila dr Dijana Milašinović Marić, koja se prisutnima obratila rečima: “Opusom Ivana Antića bavim se više od 20 godina. Fascinirao me je jednostavan način na koji on rešava arhitektonske probleme. To je zaista uzbudljivo jer kada reši taj problem, on sažima sve ono što važno za arhitekturu i njenu ulogu. Iz toga izlazi jedna estetična forma koja deluje svojom unutrašnjom logikom. Za njega je arhitektura bila sve, i to pokazuje njegov život. Nadam se da smo barem delimično doprineli afirmaciji njegovog celokupnog rada”.

***

Ovogodišnje, 19. izdanje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA 2024 održano je od 30. maja do 29. juna u organizaciji Društva arhitekata Beograda i Kulturnog centra Beograda.

Centralna tema ovogodišnje manifestacije bila je “Odjeci modernizma” koja se bavila pitanjima odnosa savremene arhitekture  i modernizma,  a posebna pažnja posvećena je modernističkom periodu arhitekte i profesora Milana Zlokovića (1898-1965) koji je uz Nikolu Dobrovića jedan od naših najznačajnih arhitekata moderne arhitekture. 

Predstavljene su izložbe  “Vila Prendić – novi pogled, novo trajanje”, koja je bila posvećena delu Milana Zlokovića; Međunarodna izložba savremenog stanovanja “HOUSING 23” – peta smotra aktuelnih arhitektonskih ostvarenja, koja su svojevrstan manifest savremenih projektantskih praksi i promišljanja na temu stanovanja; tradicionalna izložba “Ponesi svoj projekat” koja je predstavila rad mladih arhitekata Natalije Bogdanović i Alekse Đurića iz  kragujevačkog Addicted Design Studija; Izložba “Nagrada Piranesi 2023” – revija recentne arhitekture iz regiona; i  video izložba “Nagrade i konkursi (2023-2024)” koja je predstavila godišnje nagrade za arhitekturu i Arhitektonske i urbanističke konkurse u periodu april 2023 – mart 2024. godine u organizaciji Društva arhitekata Beograda.

Saradnja BINE i internacionalne platforme LINA, predstavljena je kroz izložbu “Razumeti kako grad raste” nastalu u okviru istoimenog rezidencijalnog programa, kada je desetoro LINA rezidenata upoznavalo život na Novom Beogradu i Bežaniji, kao i kroz predavanje Đulija Galasa i Natalije Vorošilove “Grand-Ensemble-Dörfli/Garden City susedstva u Cirihu 1943-57”.

Na tradicionalnom Seminaru “Arhitekti / Projektanti / Praktičari” posebna posvećena je obilasku objekta Sava centra, projektu i realizaciji rekonstrukcije kongresnog centra, primenjenim novim tehnološkim rešenjima, materijalima i detaljima izvođenja u saradnji sa Delta Real Estatom i kompanijama koje su učestvovale u procesu izvođenja radova delova objekta.

Projekat “Beogradske urbane oaze: Održive transformacije zapostavljenih prostora u Beogradu”  u saradnji sa EUNIC – Srbija, Arhitektonskim i Šumarskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, Centrom za za integraciju mladih (CIM) i Centrom za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju bavio se aktiviranjem lokalne zajednice kroz radionice urbanog dizajna za građane, javne događaje i umetničke intervencije, u koje su aktivno bili uključeni i štićenici oba Centra i studenti fakulteta.

Poseban segment programa bio je DOBAR URBANI ŽIVOT 4/GOOD URBAN LIFE 4 koji se ove godine još jednom održao u Kragujevcu sa centralnom temom Arsenal Placemaking, s fokusom na obnovu i rehabilitaciju kompleksa Arsenal u Kragujevcu, kao i studentske vizije za prostor Arsenala predstavljene projektima u okviru studijskih programa FILUM-a.

U okviru tradicionalnog programa BINA šetnji, posetioci su mogli da obiđu gradske vile u Profesorskoj koloniji, Beogradski sajam, Hotel Jugoslavija i Palatu Srbija, dok je BINA izlet u Novi Sad vodio u svet realizovane arhitekture Lazara Kuzmanova, jednog od najistaknutijih arhitekata srednje generacije, odnosno kroz priču o našim železnicama polazeći od stanice Prokop u Beogradu, putovanjem brzom prugom i konačnim odredištem modernističke železničke stanice Novi Sad iz 1964. godine.

Specijalni gost ovogodišnjeg izdanja manifestacije bio je arhitekta, profesor, osnivač Docomomo International, Wessel de Jonge sa Delft univerziteta iz Holandiie, koji je sa studentima Arhitektonskog fakulteta održao radionicu “Obnavljanje arhitekture 20. veka”, održao predavanje „Redizajn modernističke baštine. O ikonama moderne i svakodnevnom modernizmu, istorijskoj vrednosti i projektovanju za održivu budućnost“ i učestvovao u tribinskim programima “Uspešne rekonstrukcije – Staro sajmište, Sava centar i BIGZ” i „Ugrožena baština – Beogradski sajam, Hotel Jugoslavija, Generalštab”.

U govornom programu BINE održan je i okrugli sto  “Vila Prendić –  jedno od retkih rekonstruisanih dela Milana Zlokovića”, predavanje Vladimira Lojanice i Verice Krstić „U domenu domova – razmišljanje o perspektivama savremenog stanovanja”, tribina “Uspostavljanje novih stambenih ekosistema – Šta je pokrenulo momentum zadružnog stanovanja u Barseloni?”, promocije knjiga “Oči kože: arhitektura i čula – Juhani Palasmaa”, u izdanju mlade izdavačke kuće Atelje A22 iz Crne Gore, kao i predavanje Karoline Petrović “Značaj cvetnih livada u urbanom ekosistemu” u okviru EUNIC programa “Beogradske urbane oaze”.

Posebnu zahvalnost iskazujemo pokroviteljima, partnerima, prijateljima i sponzorima manifestacije 19. BINA 2024.

Foto: Aleksandar Gazibara.

30 FILMOVA U TRCI ZA NAGRADU „ZLATNA MACOLA“

Treće izdanje festivala umetničkog horor filma Slaughter Fest prikazaće od 5. do 7. jula u prostoru bivše klanice u Doljevcu stručnu selekciju od tridesetak najnovijih dugometražnih i kratkih horor filmova svetske produkcije (Evropa, Severna i Južna Amerika, Azija).

Upravo je obznanjen kompletan filmski program. Među najnovijim atraktivnim naslovima koji se nadmeću za nagradu „Zlatna macola“, ističe se srpska premijera francuskog filma Supstanca sa Demi Mur i Denisom Kvejdom,koji je na nedavno održanom festivalu u Kanu dobio nagradu za najbolji scenario.

Pre dve godine u Kanu je Zlatnu palmu za Najbolji film dobio film Titan, sa jakim elementima horora, koji se sada prikazuje na Slaughteru kao podsećanje na sve veće prihvatanje horora od strane mejnstrima.

Organizatori ističu i dva italijanska horora: Bunar, žestok film u kojem noseću ulogu igra glavna glumica iz kultnog filma Terifajer 2 i nešto nežniji Mimi, princ tame, o mladiću koji stupa u dodir sa vampirskom potkulturom.

Na festivalu će biti prikazana i dva najnovija dugometražna domaća filma sa elementima horora: Radnička klasa ide u pakao reditelja Mladena Đorđevića i Videoteka Luke Bursaća. Bursać će biti i gost festivala.

Pored toga, u programu „Omaž Dejvidu Linču“ biće prikazani njegovi kultni filmovi Glava za brisanje i Tvin Piks: vatro, hodaj sa mnom čiju će magiju mlađa publika na Slaughteru premijerno moći da doživi na velikom platnu.

Van konkurencije će biti prikazani i filmovi Amelijina deca, Pričaj sa mnom, Skup senki, Čudovište, Izgreban, 1978: Tinejdžerski noćni provod i drugi.

Posebna poslastica biće izbor najboljih novih kratkih horora iz međunarodne konkurencije koji su se na slovenačkom festivalu fantastičnog filma i vina Grossmann 2024 takmičili za nagradu „Hudi maček“.

Publika će moći da pogleda i kratke srpske horor filmove koji su prijavljeni za nagradu „Zlatna macola“.

Selektor programa je ujedno i umetnički direktor festivala, dr Dejan Ognjanović, dobitnik nagrade Rondo Haton za klasični horor (2023), i finalista nagrade Bram Stoker (2022), najprestižnije svetske nagrade u oblasti horora. Njegov roman Zadušnice bio je u užem izboru za NIN-ovu nagradu 2024. godine.

Ognjanović će u subotu, 6. jula biti moderator tribine pod naslovom „HOROR U VIDEO KLUBOVIMA“. Biće održana u DELI prostoru, kod Sinagoge (Davidova 2A), s početkom u 13 časova, a učesnici su: Luka Bursać, scenarista i reditelj filma VIDEOTEKA koji se prikazuje na Slaughter Festu, Miško Jančić, vlasnik video-kluba MB i Nenad Bekvalac, stručnjak za retke horor naslove i ko-autor emisije ŠOK KORIDOR. Tema tribine je video-klub kao hram zaljubljenika u horor i prisećanje na zlatno doba 1980-ih i 1990-ih, na potrage za retkim, kultnim naslovima i druge horor avanture. Istovremeno, to je i predstavljanje domaćeg horor omnibusa, VIDEOTEKA, inspirisanog hororima iz video-klubova.

Predsednik žirija i glavni gost biće Romen Rol, iz Luksemburga, koji je 33 godine radio na Briselskom međunarodnom festivalu fantastičnog filma u Belgiji. Dugo je koordinisao Melijesovu međunarodnu federaciju festivala a tokom deset godina imao je svoj festival žanrovskog filma „Sinenigma“ („Cinenigma“) u Luksemburgu. Producirao je nekoliko filmova u Luksemburgu i već 40 godina je aktivan u različitim oblastima žanrovske filmske industrije.

U prostoru doljevačke klanice biće priređena i izložba originalnih jezovitih skulptura subotničkog umetnika Arpada Slančika koje će upotpuniti ugođaj neobične strave.

Ulaz za posetioce se ne naplaćuje, a za goste iz Niša i Leskovca, biće organizovan besplatan prevoz do Doljevca i nazad, kao i besplatan parking za sve one koji dolaze svojim automobilima.

Festival se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i Opštine Doljevac. Otvaranje festivala biće 4. jula, od 20 sati, na istorijskom lokalitetu u tvrđavi Korvin grad (Koprijan). Nastupiće bend „Coby`s Death“, a biće i prikazana skulptura „Leptirica“ Arpad Slančika i emitovan istoimeni film Đorđa Kadijevića.

Dodeljene nagrade 17.Beldocs festivala

Hrabra i beskompromisna selekcija 17. Beldocs festivala!

„Kadence za vrt“ Daneta Komljena, najbolji film u Srpskom takmičarskom programu 

„Sunčani sat“ estonske rediteljke Lis Nimik, najbolji film Međunarodnog takmičarskog programa

Posebno priznanje žirija Nikoli Poliću za film „Kako biti Slobodan?“

Sinoć su u Jugoslovenskoj kinoteci dodeljene nagrade 17. Beldocs festivala.

Dobitnici nagrada 17. Beldocsa – Foto: Filip Olćan

Kustoskinja Muzeja savremene umetnosti Mišela Blanuša nominovana za ICOM nagradu

Na listi nominovanih za Nagrade Nacionalnog komiteta ICOM Srbije, kustoskinja Muzeja savremene umetnosti Mišela Blanuša nalazi se u užem krugu od pet kandidatkinja za nagradu u kategoriji stručnjakinja. U 2023. godini svoja iskustva je usmerila na timski rad na izložbama iz kolekcije MSUB koje su kroz različite koncepcije u svom fokusu imale istorijski značajna dela i umetničke pojave i prakse, koje su obeležile modernu i savremenu umetnost 20. i 21. veka.

Koautorski, sa Miroslavom Karićem, osmislila je i realizovala izložbu Rez-linija-otisak čija je koncepcija zasnovana na dijalogu između nasleđa socijalno-angažovane umetnosti međuratnog perioda- muzejskih dela prvenstveno u mediju grafike s jedne stane, a sa druge dela nastalih kao interpretacija savremenih umetnika sa aktuelne scene na istorijsko nasleđe koje baštini Muzej. Izložbu je pratio bogati prateći govorni i edukativni program, kao i koautorski studijski tekst u reprezentativnom katalogu izložbe.

Drugu, umetničko-dokumentarnu izložbu Nadežda Petrović u Parizu, autorski je osmislila i realizovala sa Katarinom Krstić u Kulturnom centru u Parizu, povodom obeležavanja jubileja 150 godina od rođenja naše slikarke, koji je UNESCO uvrstio u kalendar značajnih datuma.

Bila je deo kustoskog tima izložbe Grad: mesto identiteta (sa Unom Popović, Svetlanom Mitić, Žaklinom Ratković i Rajkom Bošković) u čijem fokusu je bila promocija muzejske kolekcije koja je koncepcijski sagledana kroz različite stilske i medijske prakse koje referišu na temu grada/mesta kao polazišta umetničkog delovanja, kroz vizuru urbanog, društvenog pa i ritualnog, formirajući poimanje njegovog značenja (grada), kroz kulturološke, antropološke, sociloške dimenzije.

Mr Mišela Blanuša, muzejska savetnica, od 2000. godine radi kao kustoskinja u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, trenutno na pozicijama šefice Odeljenja umetničkih zbirki i izložbi i kustoskinje Zbirke slikarstva od 1900. do 1950. Bila je kustoskinja i autorka, samostalno ili u timu, velikog broja izložbi. Ostvarila je brojne saradnje sa drugim ustanovama, institucijama, pojedincima u zemljii i inostranstvu. Tokom više od 20 godina kustoskog rada u MSUB stekla je veliko iskustvo u muzeološkim poslovima obrade, proučavanja, revalorizacije i koncepcijske prezentacije umetničkih dela iz muzejskog fonda. 

Foto: Bojana Janjić.

30. Sarajevo Film Festival: Počasno Srce Sarajeva i program „Posvećeno“ Eliji Suleimanu

Foto: SFF promo.

30. Sarajevo Film Festival odat će počast palestinskom reditelju Eliji Suleimanu u znak priznanja za njegov izuzetan doprinos filmskoj umjetnosti. Višestruko nagrađivanom autoru bit će uručeno priznanje Počasno Srce Sarajeva, dok će u sklopu programa „Posvećeno“ (Tribute to) biti prikazana retrospektiva njegovih izabranih filmova.

Suleiman je bio gost 25. Sarajevo Film Festivala (2019.) kada je u programu Open Air prikazan njegov film „To mora biti raj“ koji je osvojio posebno priznanje žirija iste godine u Cannesu, predsjednik žirija 22. Sarajevo Film Festivala (2016.) te gost 19. Sarajevo Film Festivala (2013.).

„Čast nam je odati priznanje iznimnom autoru i prijatelju Sarajevo Film Festivala, koji univerzalnim jezikom filma govori o temeljnim ljudskim vrijednostima i emocijama: strahu i nadi, domu i domovini. Svojim prepoznatljivim duhom, humorom i s dubokim razumijevanjem, Elia Suleiman pokazuje kompleksnost našeg postojanja, osvjetljavajući apsurde života s nenadmašnom jasnoćom i dirljivošću, prikazujući duh i identitet Palestine jedinstvenim autorskim stilom. Sada, u najmračnijim vremenima u njegovoj domovini, njegov rad predstavlja svjetionik razumijevanja, podsjećajući nas na moć pripovijedanja kako bi potaknuo tako potreban dijalog“, izjavio je Jovan Marjanović, direktor Sarajevo Film Festivala“, izjavio je Jovan Marjanović, direktor Sarajevo Film Festivala.

Rođen 1960. godine u Nazaretu, Elia Suleiman živio je u New Yorku od 1981. do 1993. godine. Dok je bio u Sjedinjenim Američkim Državama, režirao je svoja prva dva kratka filma: „Introduction to the End of an Argument“ i „Homage by Assassination“, osvojivši brojne nagrade. Godine 1994. nastanio se u Jeruzalemu, gdje mu je Evropska komisija povjerila misiju osnivanja Odsjeka za film i medije na Univerzitetu Birzeit.

Njegov prvi dugometražni film „Chronicle of a Disappearance“ osvojio je nagradu za najbolji prvi film na filmskom festivalu u Veneciji 1996. godine.

Sa filmom „Divine Intervention“ 2002. godine osvojio je nagradu žirija Filmskog festivala u Cannesu i FIPRESCI nagradu koju dodjeljuje međunarodno udruženje filmskih kritičara, kao i nagradu Evropske filmske akademije za najbolji strani film dodijeljenu u Rimu.

Godine 2007. izabran je među 35 reditelja koji su radili na filmu „To Each His Own Cinema“ snimljenom u čast šezdesete godišnjice Filmskog festivala u Cannesu. Njegov igrani film „The Time That Remains“ bio je u službenoj konkurenciji Filmskog festivalu u Cannesu 2009. godine. Godine 2012. završio je kratki film „Diary of a Beginner“, dio omnibusa „7 Days in Havana“, koji je prikazan u okviru programa „Un Certain Regard“ Filmskog festivala u Cannesu.

Njegov posljednji dugometražni film „To mora biti raj“ osvojio je posebno priznanje žirija u Cannesu 2019. godine te FIPRESCI Međunarodnu nagradu kritičara Filmskog festivala u Cannesu.

Bio je član žirija brojnih festivala, uključujući filmske festivale u Cannesu (2006.) i Veneciji. Dobitnik je brojnih priznanja, među kojima se izdvaja „Prince Claus“ iz 2008. godine. Ministarstvo kulture 2020. godine imenovalo ga je „Officier de l’Ordre des Arts et des Lettres“.

Dobitnik je nagrade za evropsko dostignuće u svjetskoj kinematografiji 2022. godine (The European Achievement in World Cinema) Evropske filmske akademije te počasnog doktorata UcLouvain Belgium u februaru 2023. godine.

Elia Suleiman trenutno obnaša dužnost umjetničkog savjetnika Filmskog instituta u Dohi.

Dosadašnji dobitnici Počasnog Srca Sarajeva:

Mark Cousins (2023), Lynne Ramsay (2023), Charlie Kaufman (2023), Jesse Eisenberg (2022), Ruben Östlund (2022), Sergei Loznitsa (2022), Paul Joseph Schrader (2022), Wim Wenders (2021), Michel Franco (2020), Mads Mikkelsen (2020), Tim Roth (2019), Isabelle Huppert (2019), Alejandro González Iñárritu (2019), Paweł Pawlikowski (2019), Nijaz Hastor (2018), Nuri Bilge Ceylan (2018), Oliver Stone (2017), John Cleese (2017), Wolfgang Amadeus Brülhart (2016), Stephen Frears (2016), Robert De Niro (Lifetime Achievement Award, 2016), Benicio Del Toro (2015), Atom Egoyan (2015), Agnès B. (2015), Danis Tanović (2014), Gael García Bernal (2014), Béla Tarr (2013), Roberto Olla (2013), Branko Lustig (2012), Emil Tedeschi (2011), Jafar Panahi (2011), Angelina Jolie (2011), Dieter Kosslick (2010), Manfred Schmidt (2009), Cat Villiers (2008), Steve Buscemi (2007), Mike Leigh (2006), Gavrilo Grahovac (2006), Marco Müller (2005).

Dosadašnji gosti programa Tribute to (Posvećeno) Sarajevo Film Festivala:

Jessica Hausner (2023), Sergei Loznitsa (2022), Wim Wenders (2021), Michel Franco (2020), Paweł Pawlikowski (2019), Nuri Bilge Ceylan (2018), Joshua Oppenheimer, Oliver Stone (2017), Amat Escalante (2016), Brillante Mendoza, Atom Egoyan (2015), Michael Winterbottom (2014), Cristi Puiu (2013), Todd Solondz (2012), Lucrecia Martel (2011), Bruno Dumont (2010), Jia Zhang-ke (2009), Todd Haynes (2008), Tsai Ming-Liang, Ulrich Seidl (2007), Abel Ferrara, Béla Tarr (2006), Alexander Payne (2005), Dušan Makavejev, Gaspar Noé (2004), Peter Mullan (2003), Stephen Frears (2002), Mike Leigh (2001), Steve Buscemi (2000).

PRESTIŽNA NAGRADA TERPSIHORA IGRAČKOM ANSAMBLU KOLO

Oni koji slave radost igre

  KOLO. Fotografija iz arhive.

Nagrada Terpsihora, prestižno priznanje Udruženja profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije (PUBS) koje se dodeljuje na godišnjem nivou umetnicima ili institucijama kulture u oblasti umetničke igre, biće svečano dodeljena 25. aprila u Muzeju Narodnog pozorišta (Dositejeva 2) u 13.00 časova.

Terpsihora za 2024. godinu je pripala Igračkom Ansamblu Kolo, a Specijalna pohvala, balerini Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, Katarini Zec.

Nagrada i Specijalna pohvala dodeljuje se u 2024. godini, trinaesti put po redu uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije, povodom Svetskog dana igre, internacionalnog praznika koji slavi čitav svet, a koji je ustanovio Međunarodni savet za igru – CID UNESKO 1982. godine.

Navodimo obrazloženje tročlanog žirija koji je radio u sastavu: koreografkinja Milica Sarić – Predsednik žirija, solista Ansambla Kolo Andrija Karaklajić i solista Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, Toma Križnar.

Ansambla narodnih igara i pesama Srbije „Kolo“ je kao ambasador srpske tradicionalne umetnosti na 75. godišnjicu svog postojanja bio dominantan predstavnik umetničke igre u sezoni 23/24. Na dva celovečernja koncerta gde su predstavljene koreografije narodnih igara sa šireg srpskog kulturnog prostora, igrački ansambl ove nacionalne kuće je pokazao zavidan umetnički, tehnički i izvedbeni nivo. Izvanredna uigranost čitavog ansambla, energičnost, požrtvovanost i vrhunska tehnička spretnost izdvojila je Igrački ansambl Kolo kao jednoglasnog dobitnika prestižnog priznanja ”Terpsihora” u 2024. godini. Pored negovanja tradicionalne narodne igre ono što ovaj ansambl čini superiornim i jedinstvenim jesu virtuozni igrači koji svojim kvalitetnim, ubedljivim i uzbudljivim performativnim izrazom slave radost igre.

A možda najvažnija poruka koju nam prenose je da samo ujedinjeni možemo sve.

Specijalna pohvala

Baletska umetnica Katarina Zec u ovoj pozorišnoj sezoni Srpskog narodnog pozorišta u Novom sadu, ostvaruje premijerno tri značajne prvačke uloge u baletima „Labudovo jezero“, „Krcko Oraščić“ i „Kopelija“. Tri izuzetno različite i tehnički zahtevne uloge, pokazale su umetničku i tehničku spremnost mlade Katarine. U ulogama Odete i Odilija prenosi mekoću i nežnost u pokretu kao bela labudica, a oštrinu i tehničku preciznost kao crna labudica. Sigurnom i čistom tehnikom Katarina savlađuje ulogu Šećerne vile u „Krcku Oraščiću“, a vragolastom i šarmatnom glumom i zavidnom tehnikom predstavlja seosku devojku Svanildu iz baleta „Kopelija“.

Ovogodišnji tročlani žiri jednoglasno dodeljuje specijalnu pohvalu mladoj balerini kao priznanje za važnu sezonu i kao smernicu za buduću karijeru.

Dosadašnji dobitnici nagrade Terpsihora su Ana Pavlović prvakinja baleta, Jovan Veselinović prvak baleta, Konstantin Kostjukov prvak baleta i koreograf, Đorđe Makarević prvak baleta i koreograf, Mira Nešić pedagog klasičnog baleta, Balet Narodnog pozorišta u Beogradu, Bojana Žegarac Knežević prvakinja baleta, Milan Rus prvak baleta, Igor Pastor prvak balet i koreograf, Olga Olćan Miljević solistkinja baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, Ana Ignjatović Zagorac savremena igračica, članica Bitef Dance kompanije i pedagoškinja savremene igre i Toma Križnar, solista baleta Narodnog pozorišta u Beogradu.

Nagrada grada Beograda i regionalna premijera filma „YU Grupa – Trenutak sna“ Darka Lungulova na ZagrebDox festivalu

Filmski reditelj Darko Lungulov dobitnik je „Nagrade grada Beograda“ za filmsko i radio-televizijsko stvaralaštvo za scenario i režiju filma „YU Grupa – Trenutak sna“. Nagrada će biti uručena na svečanosti u Skupštini grada u petak, 19. aprila.

Regionalna premijera nagrađivanog filma o YU Grupi biće održana na 20. ZagrebDox festivalu, jednom od najvažnijih festivala dokumentarnog filma u regionu, u okviru programa Glazbeni globus. Film će biti prikazan u četvrtak, 18. aprila u 19.30 časova uz prisustvo reditelja i u petak, 19. aprila u 17 časova u Kapitol Boutique Cinema.

Premijera filma na Zagreb Dox-u najavljena je u mnogim lokalnim medijima, a izdvaja se cela strana posvećena filmu u zagrebačkom Jutarnjem listu.

 „YU Grupa – Trenutak sna“ Darka Lungulova je priča o rokenrol grupi koja je nadživela zemlju po kojoj je dobila ime, ali je i priča o porodici. Film prati trojicu braće Jelić koji se rađaju i odrastaju zajedno sa novom Jugoslavijom, 1940-ih godina. Epsko, ali istovremeno i duboko intimno ostvarenje, kreativno koristi arhivski materijal i do sada neobjavljivane Super 8 filmove da bi ispričao priču o trajanju, ljubavi i borbi.

U ovaj jedinstven film, sniman sedam godina, a montiran duže od dve godine, stalo je 80 godina života, 60 i nešto godina sviranja rokenrola, 50 i nešto godina YU Grupe i 45 godina jedne bivše zemlje.

U filmu učestvuju Žika Jelić, Dragi Jelić, Rade Jelić, Petar Jelić, Raša Đelmaš, Dragoljub Đuričić, Saša Radojević – Žule, Peca Popović, Siniša Škarica…

Originalnu muziku za film komponovao je Petar Jelić. Autor postera je akademski slikar Boban Savić Geto, poznat po ilustracijama, stripovima, koncept-artu, karakter-dizajnu i scenografiji.

Ostvarenje „Yu Grupa – Trenutak sna“ je podržao Filmski centar Srbije. Koproducent filma je Mirko Miljuš.

PRESTIŽNA NAGRADA TERPSIHORA IGRAČKOM ANSAMBLU KOLO

Oni koji slave radost igre

Nagrada Terpsihora, prestižno priznanje Udruženja profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije (PUBS) koje se dodeljuje na godišnjem nivou umetnicima ili institucijama kulture u oblasti umetničke igre, biće svečano dodeljena 25. aprila u Muzeju Narodnog pozorišta (Dositejeva 2) u 13.00 časova.

Terpsihora za 2024. godinu je pripala Igračkom Ansamblu Kolo, a Specijalna pohvala, balerini Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, Katarini Zec.

Nagrada i Specijalna pohvala dodeljuje se u 2024. godini, trinaesti put po redu uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije, povodom Svetskog dana igre, internacionalnog praznika koji slavi čitav svet, a koji je ustanovio Međunarodni savet za igru – CID UNESKO 1982. godine. 

Navodimo obrazloženje tročlanog žirija koji je radio u sastavu: koreografkinja Milica Sarić – Predsednik žirija, solista Ansambla Kolo Andrija Karaklajić i solista Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, Toma Križnar.

KOLO. Fotografija iz arhive.

НАГРАДА БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ ЗА 2023. ГОДИНУ

УЖИ ИЗБОР

На Конкурс за Награду Биљана Јовановић за 2023. годину пристигло је 207 књига.

Жири књижевне награде „Биљана Јовановић“, у саставу Драган Бошковић, председник, Тијана Матијевић и Даница Вукићевић је из ширег избора од 17 наслова у ужи уврстио следећих шест:

Срђан Вучинић, Срећни дани, Књижевна радионица Рашић, Београд, 2023.

Бора Ћосић, Руски вртлар, Лом, Београд, 2023.

Стевица Шепра Михајлов, Д Стуџис и поховане тиквице, Нишки културни центар, Ниш, 2023.

Дубравка Матовић, Историја баштованства, КОВ, Вршац, 2023.

Драгослав Дедовић, Фјодоров џез, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2023.   

Драгица Стојановић, Мастер клас, Поетикум, Краљево, 2023.

Крајем априла ће бити проглашен/проглашена добитник/добитница награде.

Београд, 9. априла 2024.

DODELJENE NAGRADE ZA MUZIČKA DOSTIGNUĆA U ROK MUZICI – NEKI ROK 2023.

foto- Marko Ristić, Bojan Nikolić.

Asocijacija za očuvanje i unapređenje rokenrol kulture „Neki rok“ se od 2001. godine bavi očuvanjem i promocijom rokenrola, kulture, umetnosti i sporta. Aktivno su podržavali demo festivale, velike festivale, samostalne koncerte bendova, zatim događaje kulture, jer sve je to zona njihovog interesovanja i delovanja. Cilj je od početka bio unapređenje kulturne i rok scene. Do danas su samostalno organizovali demo festivale, koncerte, uređivali su radio emisiju, objavljivali su muzičke kompilacije i knjige. Dodeljuju nagrade za rok stvaralaštvo i opšti doprinos rok kulturi.

„Kada smo osnovali NEKI ROK, u početku je bio pokret, a kasnije smo ga ozvaničili kao udruženje. Za logo smo odabrali palac na gore, što je tada značilo palac na gore za život, a ne like, i dizajnirali ga kao violinski ključ. Taj logo i natpis „neki rok“ sa prvog sajta smo ostavili i sada na redizajniranom sajtu. Naš sajt nekirok.com je jedan od prvih sajtova u Srbiji. Danas se ovakvi sajtovi nazivaju portali i ponosimo se što smo najstariji rok portal u Srbiji. Portalom smo želeli da stvorimo prostor za nove bendove da imaju gde da objave svoje vesti o spotu, albumu i koncertu. Naše udruženje se dodatno bavi i promocijom aktivnosti koje su za cilj uvek imale kvalitet života svakog pojedinca ukazujući na društvene probleme koji nas okružuju. S obzirom da smo svi rokeri rok muzika je bila naš alat, prirodan put delovanja i produžena ruka za ostvarivanje tih ciljeva.“ – rekao nam je osnivač i predsednik Asocijacije Goran Šobić Sirano.

Za 22 godine postojanja aktivno su pratili domaću rok scenu koja stvara autorsku muziku. Članovi asocijacije „Neki rok“ su i u 2023. godini nagradili one koji istrajavaju u rok stvaralaštvu na maternjem jeziku pažljivo prateći muzičku scenu tokom cele godine.

„Drago mi je da udruženje aktivno funkcioniše 22 godine. Kada smo rešili da osnujemo udruženje nazvali smo ga „Neki rok“ jer tada gde god smo se kao muzičari pojavili pitali bi nas šta svirate a mi tada onako kažemo rok, rokenrol, svejedno, oni kažu evo ih ovi što sviraju neki rok. Sada dodeljujemo, da se našalim, neke nagrade. Smatramo da nagrade umnogome pomažu stvaraocima da nastave sa svojim radom, ali i da skrenu pažnju na one čiji rad nije u fokusu. Suština aktivnog bavljenja autorskom muzikom je snimanje singla, albuma, spota i održavanje koncerata. Tim kategorijama smo pridodali nagradu za knjigu godine koje su ili o rokenrolu ili ih pišu rok radnici. Posebno nam je važna nagrada za ukupni doprinos  rokenrol kulturi jer ona ide u ruke onih koji su godinama održavali duh rokenrola na različitim poljima delovanja.“ – rekao je osnivač Asocijacije dr Predrag Mitrović.

Dobitnici nagrada NEKI ROK 2023., u šest kategorija, su:

1) Album godine: Ritam nereda – Novo doba

Nagradu je dodelio Marko Ristić, fotograf i menadžer

2) Pesma godine: Six pack – UA!

Nagradu je dodelio Goran Šobić, osnivač i predsednik pokreta NEKI ROK

3) Spot godine: E play – Nije da nije

Nagradu je dodelio Bojan Nikolić, urednik portala nekirok.com i fotograf

4) Koncert godine: Buč Kesidi za koncert na Tašmajdanu

Nagradu je dodelio Nikola Jovanović

5) Knjiga godine: Snežana Varda – Zvuk slobode – Novi talas u ex YU

Nagradu je dodelio Ivan Fece Firči, bubnjar

6) Ukupan doprinos rokenrol kulturi: Petar Peca Popović

Priznanje je dodelio dr Predrag Mitrović, osnivač pokreta NEKI ROK

#PalacNaGore za sve buduće uspehe!

Nova nagrada za autorku Partizanske knjige Tijanu Katić

Žiri za dodelu nagrade „Miroslav Josić Višnjić“, koji je radio u sastavu: Slađana Ilić, Dragan
Babić i Mileta Aćimović Ivkov (predsednik žirija), doneo je odluku da nagradi pripovednu
knjigu Tijane Katić Hod po ivici kruga (Narodna biblioteka „Jovan Popović“, Kikinda,
Partizanska knjiga, Kikinda, 2023.)
U saopštenju stručnog žirija navodi se kako su u tematsku osnovu priča Tijane Katić uvođeni
različiti motivi i situacije: od emotivnih i intimističkih do, kulturoloških i socijalnih. Svi su oni
situirani u savremenost kroz koju, razvijajući se, prolaze junaci u potrazi sa sopstvenim likom,
identitetom.
Služeći se različitim načinima motivacije, od kojih je socijalno- psihološki karakterističan i
upečatljiv, i oblikujući pripovedni izraz stilom koji uključuje različite jezičke obrasce Tijana
Katić je, onim pričama koje su bliske stvarnosnom i egzistencijalno-kritičkom usmerenju, svoj
pripovedni svet delimično približila svetu proze Miroslava Josića Višnjića. Na taj način ona je
pokazala kako se, u književnosti, individualni stvaralački pristupi i glasovi dozivaju i saglašavaju
u polju životnosti i vrednosti, smatra žiri.
Knjiga Hod po ivici kruga prvobitno je u rukopisu nagrađena književnim priznanjem Đura
Đukanov, te je ovo već druga nagrada za zbirku mlade autorke.

Mileniji Marušić ŽAD nagrada za životno delo “Jelisaveta Načić” za 2024. godinu 

Žensko arhitektonsko društvo – ŽAD dodeljuje nagradu za životno delo Jelisaveta Načić za 2024. godinu inspirisanu ličnošću i delima prve žene arhitekte u Srbiji, arihitektici Mileniji Marušić za izuzetan doprinos struci tokom svoje profesionalne karijere.

Nagrada će biti uručena u petak, 1. marta u 18.30 časova u prostoru Silosi (Dunavski kej 46, Dorćol). Pre uručenja nagrade u 18 časova biće otvorena peta ŽAD izložba „Oživljavanje“.

Milenija Marušić je svoju plodonosu karijeru započela sredinom šezdesetih godina u okviru Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije, IAUS.

U autorskom timu zajedno sa suprugom Darkom Marušićem realizuje veliki broj projekata među kojima se izdvajaju južni delovi blokova 61 i 62 na Novom Beogradu (sa D. Marušić, M. Miodragović, 1971-76), naselje Cerak Vinogradi (sa D. Marušić, N. Borovnica, 1979-88), stambeni kompleks Cvećara na Dedinju (sa D. Marušić, Ž. Gašparović 1991-93), stambeno-poslovni objekat u Bulevaru kralja Aleksandra u Beogradu (sa D. Marušić 1989-2000), stambeno-poslovni objekat u Bulevaru revolucije (sa D. Marušić, 1989-98) i zgradu Metals banke u Novom Sadu (sa D. Marušić 1989-2007), Vrtić Plava ptica (sa D. Marušićem 2009-2011) i dr.

Bračni par Marušić dobitnici su brojnih nagrada i to Velike nagrade Saveza Arhitekata Srbije za celokupno stvaralaštvo 1993, Nagrade ULUPUDS-a za životno delo 2018, Nagrade iz fonda Đorđa Tabakovića za izuzetan stvaralački i pregalački doprinos u oblasti arhitekture 2018. Za naselje Cerak Vinogradi nagrađeni su i Oktobarskom nagradom grada Beograda 1981. godine, za grupaciju porodičnih kuća Cvećara i stambeno-poslovni objekat u Novom Sadu dobitnici su Nagrade lista Borba, za najbolje arhitektonsko ostvarenje u SR Jugoslaviji 1993. i 1998 godine, a gotovo svi objekti koje su projektovali su u nekom statusu zaštite statusa kulturnog dobra Republike Srbije. Naselje Cerak Vinogradi uvršteno je u stalnu kolekciju muzeja MOMA iz Njujorka 2019. godine (SAD).

Izuzetnost lika i dela autorskog para Marušić je teško opisati nabrajanjem nagrada jer njihovo stvaralaštvo najbolje opisuju načela projektovanja koje su primenjivali: načelo kontekstualnost, načelo jedinstva prostora (nepostojanje granice između arhitekture i urbanizma), načelo ambijentalnosti i načelo evolucije ideje. Primenjujući načela projektovanja autori su u svojstvu glavnih projektanata radili kompletnu dokumentaciju – urbanističke projekte, arhitektonske projekte objekata i partera, projekte enterijera, projekte vizuelnih komunikacija, vršili su projektantski nadzor nad izvođenjem i učestvovali u „životu“ objekata nakon useljenja korisnika. Jasno uočjiv kvalitet rada i jedinstvenost stvaralaštva produkt su njihove promišljenosti, principielnosti, sveobuhvatnosti, posvećenosti, istrajnosti, pedantnosti i ljubavi prema arhitekturi, navodi se u obrazloženju Ženskog arhitektonskog društva.

Ličnost i profesionalni integritet Milenije Marušić kao i činjenica da je, uglavnom, u muškom društvu koračala hrabro i ceo život istrajavala u odbrani kvaliteta i lepote arhitekture su podsticaj za sve nas. Dodelom nagrade ŽAD za životno delo Jelisaveta Načić za 2024. godinu Mileniji Marušić želimo da novim generacijama skrenemo pažnju na stvaralački pristup iza kojeg stoji arhitekta koja strastveno brani principe humanosti i postulate naše struke, zaključuje se u obrazloženju.

Dokumentarci „Ema“ i „Treća i četvrta generacija“ najbolji na DOK #6 festivalu

Proglašenjem pobednika i projekcijom filma „Bioskop Laika“ autora Veljka Vidaka u nedelju, 4. februara u mts Dvorani završen je Šesti festival dokumentarnog filma DOK.

Tokom četiri dana prikazano je 15 dokumentarnih ostvarenja, a projekcije su praćene razgovorima sa gostima festivala. Program DOK-a podeljen je u Glavni i Takmičarski, dok je specijalna selekcija „Izvan mraka“ bila posvećena bioskopima.

Takmičarski program Enter Dok u kome učestvuju debitantski dugometražni dokumentarni filmovi, predstavio je sedam ostvarenja. Uokviru ove selekcije dodeljena su dva priznanja: nagrada publike i nagrada mladog žirija publike koji je bio sastavljen od tri ljubitelja filma koji su glasali za najbolji debitantski film.

Nagradu za najbolji film festivala odlukom mladog žirija, koji je radio u sastavu Una Dimitrijević, Neva Antonijević i Andrej Tomin, dobio je film „Treća i četvrta generacija“ autora Lukasa Zinda iz Švajcarske. U svom obrazloženju žiri je naveo: „Nagradu dodeljujemo filmu koji ima veoma izazovnu i inspirativnu temu i koji je, kroz eksperimentalni pristup, dokumentovao život  žene (časne sestre) koja se hrabro suočava sa nacističkom prošlošću svoje porodice“.

Nagrada za najbolji film na osnovu glasova publike pripala je ostvarenju „Ema“ turske autorke Merve Kuš Mataradži. Autorka filma bila je prisutna na zatvaranju i zahvalila se publici na glasovima.

Igor Toholj, umetnički direktor DOK-a jena zatvaranju festivala rekao: „Hteo bih da se zahvalim Ministarstvu kulture i informisanja i Sekretarijatu za kulturu grada Beograda koji već šest godina prepoznaju važnost festivala, kao i mts Dvorani i timu festivala koji predstavlja pravi pokretački motor DOK-a. Večeras ćete videti film Bioskop Laika koji na simboličan način zatvara festival i koji je deo selekcije Izvan mraka posvećene bioskopu, i verujem da ćete ga gledati sa jednim nostalgičnim osećanjem“.

Igor Stanković, direktor mts Dvorane proglasio je najbolji film festivala i publici se obratio rečima: „Ovaj festival i saradnja sa Igorom Toholjem je dokaz da je DOK još jedan u nizu festivala koje organizujemo i koji donosi potpuno drugačiji bioskopski duh. Broj filmova koje prikazujemo na festivalu pokazao se kao prava mera za gledaoce. Sale su bile rasprodate i veoma smo zadovoljni zbog toga”. 

Nakon svečane ceremonije uručenja nagrada prikazan je dokumentarac „Bioskop Laika“ Veljka Vidaka o izgradnji prvog bioskopa u malom gradu Karkile u Finskoj koji oživljava zahvaljujući reditelju Akiju Kaurismakiju. 

Ivan Švager dobitnik nagrade za životno delo Nišville jazz festivala

Ovogodišnji laureat prestižne nagrade za životno delo predstojećeg jubilarnog, 30-og Nišville jazz festivala je Ivan Švager, eminentni džez muzičar, multiinstrumentalista, kompozitor i aranžer iz Novog Sada.

Rođen je 3.januara 1943.godine u Petrovaradinu. Muzikom je počeo da se bavi u osnovnoj školi. U srednjoj muzičkoj školi, još u prvom razredu, na takmičenju klarinetista muzičkih škola osvojio je prvo mesto. Kada je šezdesetih godina Luj Armstrong posetio Novi Sad, tada mu je na svečanom dočeku svirao i Ivan Švager.

Ivan Švager je još kao srednjoškolac (1962-1965) svirao u velikom džez orkestru Radio Novog Sada. Posle toga je više od jedne decenije bio član raznih sastava i nastupao je u mnogim zemljama Zapadne Evrope, u Mađarskoj i SSSR-u, gde su postigli veliku popularnost. U Sankt Peterburgu je isnimljen i dokumentarni film o njima. Svirali su u mnogim gradovima širom Evrope i Azije i ovi predeli su poslužili i kao inspiracija za neke od njegovih kompozicija, kao što su “Suvenir sa Bajkala”, “Kafići vetrenjače pored Amsterdama”, “Ermitaž”, “Laponian Midnight Sun”, “Aurora Borealis”, itd.

Novi period njegovog života počinje od 1979 godine. Od tada pa do penzionisanja 2003.godne bio je član Big Benda RTS-a, kao lead saksofonista i solista. Pokazao je svoje umeće sviranja na raznim instrumentima: sopran, alt, tenor, bariton saksofon, flauta, alto flauta i klarinet. Nastupao je na mnogim domaćim i inostranim festivalima, a u solo deonicama kroz improvizacije na sceni često je do izražaja dolazila njegova kreativnost i virtuoznost. Sarađivao je sa mnogim poznatim džez muzičarima: sa Ernijem Vilkinsom, Duškom Gojkovićem, Rudijem Tomšićem, Markom Stekarom, Edom Hendersonom, Stjepkom Gutom, Borom Rokovićem…

Usavršavao je aranžiranje preko čuvenog Univerziteta Berkli (Berklee College of Music) iz Bostona. On je kompozitorskim i aranžerskim radom, obogatio repertoar Big Benda RTS-a kompozicijama modernog i novog džeza, kako u obradama, tako i u svojim autorskim delima. Njegov harmonski izraz je bogat, raznovrstan, pun kolorita, napetosti i složenosti sazvučja. Pored stalnog zaposlenja u Big Bendu on je osam godina bio profesor saksofona na džez odseku Muzičke škole „Stanković“ u Beogradu.

Od 2001.godine, Ivan Švager postaje član „The Belgrade Dixieland Orchestra“ gde daje nemerljiv doprinos brzom stasavanju i formiranju jedinstvenog i prepoznatljivog zvuka ovog benda. Njegovi aranžmani i danas čine okosnicu najvećeg broja kompozicija koje orkestar izvodi.

Ivan Švager je autor preko 300 kompozicija. U Radio Beogradu ima preko 100 trajnih snimaka, većinom svojih originalnih kompozicija, a ima i svoje aranžmane poznatih dela velikana džeza. Učestvovao je kao solista na  pločama drugih autora, a izdao je i nekoliko svojih albuma.

Novembra 2010. odine obeležio je 50 godina umetničkog rada koncertom u Studentskom kulturnom centru Beograda. Švagerove kompozicije izvodio je Big Bend RTS-a, a povodom jubileja izdavačka kuća “Vertical Jazz” je predstavila CD “Born Again” i zbirku od 108 kompozicija Ivana Švagera. Knjiga sadrži i arhivsku građu u vidu fotografske dokumentacije o vremenu istorijskog razvoja srpskog savremenog džeza.

Nakon zvaničnog odlaska u penziju, Ivan Švager se vraća u Novi Sad i u poslednjoj fazi svoje karijere i dalje aktivno nastupa u raznim jazz postavama na festivalima i u klubovima u regionu.

Nagrada za životno delo Ivanu Švageru biće dodeljena na otvaranju predstojećeg, jubilarnog 30. Nišville jazz festivala.

Mеђународнa наградa за поезију „Петру Крду“ 

Овогодишњи добитник: МЕТИН ЏЕНГИЗ (METIN CENGIZ)

Учествују:

Михајло Пантић, главни уредник КОВ и председник међународне награде за поезију „Петру Крду“,

добитник Метин Џенгиз,

Ана Крду председница КОВ-а,

и Јелена Грујић члан редакције КОВ-а

Свечана додела ће се одржати 21. децембра у 12:00 у Свечаној сали Градске куће у Вршцу.

Међународни жири Европске награде за поезију „Петру Крду“ која се додељује сваке друге године одлучио је да ове године 22. лауреат буде један од најзначајнијих савремених турских песника, преводилац  и издавач МЕТИН ЏЕНГИЗ (METIN CENGIZ).

Овогодишњи жири одлучивао је у саставу: проф. др Михајло Пантић, председник жирија, Саша Радојчић писац и књижевни критичар и Лидија Димковска, македонска песникиња која живи у Словенији, такође добитница Европске награде за поезију „Перту Крду“. Одлука је донета једногласно. Награда се састоји од новчаног износа, дипломе, књиге изабраних песама „Врт вечности“ у преводу Ане Стјеља и слике, уље на платну, вршачке сликарке Даниеле Морариу.

У Свечаној сали Градске куће 21. децембра у 12:00 часова огласиће се гонг Књижевне општине Вршац која  већ више од педесет година на најбољи могући начин промовише културу, поезију и град Вршац. Тог дана КОВ ће двадесетдруги пут уручити Европску награду за поезију. Хладан и суморан децембарски  дан биће празник за душу у граду под брегом који се увек интересовао за културу, а она је  вишеструко узвраћала. Приметиће то свако ко долази у Вршац. Тог дана са вршачких дрвореда виориће се стихови досадашњих лауреата. Тачно у подне са балкона Градске куће полетеће у ваздух и 22 балона украшена стиховима добитника.

Затим ће у Свечаној сали Градске куће бити уручена награда уз образложење председника жирија, проф. др Михајла Пантића, који је уједно и главни уредник КОВ-а. Диплому и књигу изабраних песама као саставни делови награде уручиће Ана Крду, председница Књижевне општине Вршац, а слику, уље на платну, такође саставни део награде значајних уметника са наших простора уручиће Даниела Морариу, академска сликарка, велики дародавац и пријатељ КОВ-а. Свечаност ће увеличати глумац Народног позоришта „Стерија“ Иван Ђорђевић као и мецосопран Анисија Ливијана Бабуц.

Добитници Европске награде за поезију „Петру Крду“ су:

Хусто Хорхе Падрон (Шпанија), Вјачеслав Купријанов (Русија), Јулијан Корнхаузер (Пољска), Штефан Аугустин Дојнаш (Румунија), Томас Транстремер (Шведска), Чарлс Симић (САД/Србија),Тито Патрикије (Грчка), Миодраг Павловић (Србија), Роберто Мусапи (Италија), Еуженио де Андраде (Португалија), Рајнер Кунце (Немачка), Тадеуш Ружевич (Пољска), Паво Хавико (Финска), Пол Малдун (Ирска/САД), Ана Бландијана (Румунија), Весна Парун (Хрватска), Петру Крду (Србија), Адам Загајевски (Пољска), Лидија Димковска (Македонија/Словенија), Љубомир Симовић (Србија), Ото Толнаи (Србија/Мађарска), Метин Џенгиз (Турска).

“Domaćinstvo za početnike” Gorana Stolevskog najbolji film 15. Merlinka Festivala

U nedelju, 10. decembra u Velikoj sali Doma omladine Beograda, svečano je zatvoreno 15. izdanje Međunarodnog festivala queer filma Merlinka. Na zatvaranju su dodeljene nagrade za najbolji dugometražni i kratki igrani film, dugometražni i kratki dokumentarni film, kratki animirani film, specijalna nagrada za najbolje domaće ostvarenje na festivalu, kao i nagrada za umetničku hrabrost, koju dodeljuje omladinski portal Zoomer.

Žiri koji su činili reditelji/ke Petar Lakić, Sholeh Zahraei i Kamil Saldun je za najbolji dugometražni igrani film proglasio “Domaćinstvo za početnike” reditelja Gorana Stolevskog, čijom projekcijom je i zatvoren festival. Ovo ostvarenje ispituje univerzalne porodične istine, i to kako onih porodica u kojima smo rođeni tako i onih koje smo sami izgradili.

Goran Stolevski se zahvalio čitavoj ekipi filma i organizatorima festivala. “Baš mi je falio Beograd. Falili su mi Beograđani”, zaključio je Stolevski.

Specijalnu nagradu za najbolje ostvarenje iz Srbije osvojio je dokumentarni film “Ex You” rediteljke Miline Trišić. Radnja filma prati raznolike životne priče tri transrodne osobe, i postavlja pitanje slobode, razumevanja i prihvatanja u zemljama koje su rastrzane između tradicionalnih principa i težnji ka Zapadu.

Nagradu je u ime ekipe filma primio Vuk Adžić, jedan od troje protagonista u ovom dokumentarnom ostvarenju. “Posle dugo vremena sam istupio javno pre svima vama, jer sam se povukao iz medija. Mnogo sam zahvalan na svemu što sam doživio zadnjih par dana festivala”, rekao je Adžić.

Žiri u sastavu Ljubomir Radanov (novinar), Vera Kulić (rediteljka), i Andrija Mitrović (reditelj), nagradu za najbolji kratki igrani film dodelio je kineskom filmu “Hoćeš li me pogledati” (režija: Shuli Huang). U filmu mladi kineski filmski stvaralac, koji se vraća u svoj rodni grad u potrazi za sobom, obavlja dugo očekivani razgovor sa majkom koji ih baca ih u potragu za prihvatanjem i ljubavlju.

Najbolji dugometražni dokumentarni film Merlinka festivala je irsko ostvarenje „Mnogo buke oko umiranja“ reditelja Simona Chambersa, u kome autor i glavni protagonista prima uznemirujući poziv od svog ujaka Davida, koji nagoveštava svoju nadolazeću smrt. O nagradi je odlučio žiri u sastavu Milan Živanović (novinar), Nikola Spasić (reditelj), i Aleksandar Reljić (reditelj).

Reditelj Simon Chambers se putem video poruke zahvalio na nagradi i izjavio: “Mislim da bi ujak David o kome sam napravio film, o kome sam se brinuo toliko godina i koji više nije živ, bio presrećan kad bi saznao da je film osvojio nagradu na vašem festivalu. Bio bi veoma ponosan i voleo bi da vas sve upozna”.

Najbolji kratki dokumentarni film po izboru žirija u sastavu: Stefan Mihajlovski (pisac), Stefan M. Mladenović (reditelj), i Filip Obradović (koordinator Merlinka festivala u Novom Sadu), jeste ostvarenje iz Irana “Bezimeni” (režija: Iranmehr Salimi). Film prati Zainab, u očima sveta uspešnu devojku koja finansijski podržava svoju porodicu, ali koja se duhovno oseća kao dečko i odlučuje da prođe kroz proces tranzicije.

“Filmovi o LGBTQI pojedincima i zajednici su važni jer podižu svest i povećavaju razumevanje za probleme s kojima se suočavaju ove marginalizovane grupe”, istakla je rediteljka Iranmehr Salimi u video poruci. “Svakog dana se rodi na stotine dece, ali mnoge od njihovih priča neće imati srećan kraj. Ne zbog nedostatka truda, već zbog uslova koje im drugi nameću. Nadam se da ovim filmom mogu da budem njihov tihi glas”.

Žiri u sastavu Dragan Jovićević (scenarista), Mirela Srebrić (animatorka), Kristian Ranđelović (aktivista), za najbolji animirani film odabrao je američki film Aikane (režija: Daniel Sousa, Dean Hamer, Joe Wilson). Radnja prati hrabrog ostrvskog ratnika, ranjenog u bici protiv stranih osvajača, koji pada u misteriozan podvodni svet. Sve se menja kada hobotnica koja ga spasava pretvara u zgodnog mladića.

U ime autorskih tima, putem video poruke se zahvalio reditelj Dean Hamer: “Presrećni smo zbog ove nagrade. Napravili smo ovaj film jer mislimo da svako treba da vidi kvir ljubavnu priču sa hepiendom”.

Redakcija omladinskog portala Zoomer.rs, koja od nedavno ima i izdvojenu specijalizovanu kvir sekciju, odlučila je “da se pre svega vodi principom, kako i sama nagrada nalaže, umetničke hrabrosti i potencijala koje nagrađeno ostvarenje ima da ostavi važan trag u kvir kulturi i istoriji”. Nagrada ovog portala dodeljena je filmu “Rebel Queers: Ukrajinski kvir otpor” rediteljke Angelike Ustymenko, koji portretiše kvir ljude na prvoj liniji fronta rata. Autorka u filmu problematizuje sopstvenu ulogu u ratu dok se u pustom Kijevu pita da li čini dovoljno za svoje prijatelje na frontu.

Svečanom dodelom nagrada završen 29. Festival autorskog filma

Film „Kritična zona” iranskog reditelja Alija Ahmadzadea najbolji na 29. FAF-u

Pobednik 29. Festivala autorskog filma i dobitnik nagrade Grand Prix „Aleksandar Saša Petrović“ je film „Kritična zona“ reditelja Alija Ahmadzadea.

Nagrada za najbolju režiju dodeljena je filmu „Hir“ autora Ilje Povolockog, dok je nagradu „Gordan Mihić“ za najbolji scenario osvojio film „Ekskurzija“ autorke Une Gunjak. Svo troje autora prisustvovali su uručenju nagrada u velikoj sali mts Dvorane, a FAF je svečano zatvoren projekcijom i poklonom ekipe filma „Seljani“ autorskog para DK i Hju Velčman. 

Žiri takmičarskog programa ovogodišnjeg FAF-a koji je radio u sastavu Valentina Maurel, Vanja Kovačević i Kamen Kalev nagrade za najbolji film i režiju obrazložio je rečima: „Nagradu dodeljujemo filmu koji uvodi iznenađujuć i kreativan novi glas. Filmu koji je darežljiv i pun ideja, koji pokazuje lice mladosti jedne zemlje koje nam uglavnom ostaje skriveno. Filmu koji se odlikuje neverovatno smelim političkim stavom koji samo humor može s takvom silinom iskazati,“ dok se nagrada za najbolju režiju dodeljuje reditelju Ilji Povolockom “koji je u svom napetom debitantskom ostvarenju demonstrirao snažan i samouveren filmski jezik. Film koji spaja dve generacije, izgubljene u ogromnom prostoru bezvremenog krajolika u kom su junaci naizgled odsečeni od sveta”. Nagrada za najbolji scenario „Gordan Mihić” dodeljena je autorki Uni Gunjak uz obrazloženje: „Nagrada za najbolji scenario dodeljuje se filmu koji pametno razotkriva dinamiku izopštavanja i slika portret mlade junakinje koja na svojim plećima mora izneti breme odgovornosti za neuspeh čitavog društva. Ovaj scenario izbegava ikakvu karikaturu kako bi izgradio delikatnu psihološku studiju junakinje”. Žiri takmičarskog programa je dodelio i posebno priznanje filmu „Stepe” rediteljke Marine Vrode.

Nagrada za najbolji i najodvažniji film u selekciji Hrabri Balkan pripala je filmu „Šutnja razuma“ rediteljke Kumjane Novakove. Žiri Hrabrog Balkana Dina Pokrajac, Dimitris Kerkinos i Nikola Stojanović za nagrađeni film je rekao: „Kroz svedenu prezentaciju forenzičkih dokaza, sudskih svedočenja i transkripta, rediteljka i njen tim transformišu strahote iza uznemirujućih podataka u razorno precizan formalni jezik lišen ičega suvišnog, nejasnog ili emocionalno manipulativnog. Žene iz kampova u Foči u kojima su se odvijala silovanja zadivljuju nas svojom hrabrošću koja je promenila tok međunarodnog prava, dok sam film stavlja akcenat na ulivanje snage umesto na viktimizaciju i demonstrira proces isceljenja kroz otpor i preživljavanje kroz suočavanje. Dekolonizujući i vraćajući pravo na arhivu mi vraćamo pravo na svoja tela i sećanja kojima je pretilo nasilno brisanje, biramo emancipaciju umesto ponovne traumatizacije i insistiramo na tome da nikada više nećemo biti ućutkivane”. Posebno priznanje ove selekcije dodeljeno je filmu “Pero” Damjana Kozolea.

Nagradu za najsinematičniju sekvencu u igranom filmu u čast Slavka Vorkapića je proglasio filmski kritičar Ivan Velisavljević koji je o nagrađenom filmu rekao: „Nagrada za najsinematičniju sekvencu dodeljuje se kineskom reditelju Vej Šuđunu (Wei Shujun) za sekvencu sna policijskog inspektora Ma Žea u filmu Samo reka teče. Kinestezija je u ovoj sekvenci ostvarena oniričnom vizuelnošću koja montažno kombinuje simboličke prizora iz naracije, tako da se sama misterija filma razrešava u snu, snagom filmske slike i gledalačke intuitivne investiranosti. Vorkapić i Petrić bili bi jako zadovoljni.“

Udruženje filmskih umetnika Srbije dodelilo je nagradu za najbolje kinematografsko ostvarenje direktoru fotografije Adrianu Durasu za film “Izgubljeni u noći”. Ovogodišnji žiri radio u tročlanom sastavu Draško Plavšić S.A.S, Goran Volarević S.A.S. i Vojislav Gelevski UFUS.

Podsećamo, 29. FAF na bis održaće se u subotu i nedelju, 2. i 3. decembra u mts Dvorani, Dvorani Kulturnog centra Beograda (DKC) i Jugoslovenskoj kinoteci (Uzun Mirkova).

Montažerka Milena Predić dobitnica nagrade “Marko Glušac” za montažu filma “Čuvari formule” Dragana Bjelogrlića

Beograd, 28. novembar 2023 – Na 29. Festivalu autorskog filma dodeljena je nagrada fondacije “Marko Glušac” montažerki Mileni Predić za montažu filma “Čuvari formule” Dragana Bjelogrlića.

Nagrada fondacije “Marko Glušac” se dodeljuje već devetu godinu zaredom najperspektivnijem mlađem montažeru dugih i kratkih, igranih i dokumentarnih formi.

Srdan Golubović, predsednik saveta FAF-a i selektor programa je na uručenju nagrade rekao: “Ova nagrada je nastala na inicijativu kolega jednog od naših najznačajnijih montažera, ali je pre svega nastala sa idejom da se profesija filmskog montažera, koja je skrajnuta i van fokusa i pažnje javnosti, osvetli i da se promoviše kao važno filmsko zanimanje. Publika najčešće poznaje glumce i publika koja dolazi na Festival autorskog filma voli da otkriva, razume i vodi dijalog sa važnim i velikim filmskim rediteljima. Ali stvaranje filma je duboko kolektivni posao, a posao filmskog montažera je jedan od najvažnijih delova stvaranja budućeg filmskog dela.”

Milena Predić, dobitnica ovogodišnje nagrade zahvalila se na nagradi i prisutnima se obratila rečima: “Montaža je jedna nevidljiva umetnost i za nas retko ko zna i naš doprinos filmu uglavnom ostane nevidljiv. Veoma mi je drago da postoji jedna ovakva fondacija koja čuva ideju o važnosti montaže, ne samo kao filmskog zanata, već kao jedne umetnosti i jednog autorskog doprinosa koji daje svakom filmu”.

Nagradu je uručila Olga Košarić, prošlogodišnja dobitnica nagrade.

Fondaciju “Marko Glušac” osnovali su reditelji, producenti, montažeri i prijatelji, ljudi koji su sarađivali sa jednim od naših najvećih filmskih montažera.

Marko Glušac (1969-2012) je u kratkoj, ali vrlo plodnoj karijeri montirao više od 40 filmova i televizijskih projekata, počev od “Kaži zašto me ostavi” (1993) Olega Novkovića do “Krugova” Srdana Golubovića, čiju premijeru 2013. godine nije dočekao. U njegovom raznovrsnom opusu su svojevremeni generacijski hitovi “Munje” i „Kad porastem biću Kengur“ Radivoja Andrića, dugometražni animirani “Tehnotajz: Edit i ja” Alekse Gajića, niskobudžetni “Život i smrt porno bande” Mladena Đorđevića, domaći blokbaster “Montevideo, Bog te video!” Dragana Bjelogrlića, nagrađivane drame “Klopka” Srdana Golubovića i „Hadersfild“ Ivana Živkovića, dugometražni dokumentarac “Zabranjeni bez zabrane” Milana Nikodijevića i Dinka Tucakovića. Glušac je montirao i popularne TV serije “Vratiće se rode”, “Vojna akademija” i druge.

Dobitnici nagrade “Marko Glušac” u prethodnih osam godina bili su montažeri Lazar Predojev, Đorđe Marković, Jelena Maksimović, Davor Bosankić, Marija Šarac, Mina Petrović, Vanja Kovačević i Olga Košarić.

Pored plakete nagrađeni dobija  i novčani iznos u visini od 1000 eura u dinarskoj protivvrednosti koju finansira Filmski centar Srbije.

Foto: Tanja Drobnjak

Bori Draškoviću uručena nagrada za životno delo „Pogled u svet: Vojislav Vučinić“ 29. Festivala autorskog filma

Srđan Vučinić i Boro Drašković, foto Tanja Drobnjak

Boro Drašković: Festival autorskog filma je veliki hram filma

Reditelj Boro Drašković dobitnik je nagrade Pogled u svet: Vojislav Vučinić koju Festival autorskog filma dodeljuje za celokupan doprinos filmskoj umetnosti. Nagrada za životno delo 29. FAF-a uručena je u subotu, 25. novembra u punoj velikoj sali mts Dvorane.

Maša Seničić, selektorka programa je na uručenju rekla: “Vizuelni identitet festivala je posvećen Bori Drašković, odnosno, filmu Horoskop. Nekako mi se čini da je nasilje suptilno ove godine jedna od tema festivala, ali i nežnost, a i jedno i drugo su vidljivi u ovom filmu. Boro Drašković je autor koji je obeležio našu kinematografiju, ali je on takođe i profesor. Ovde ima nekoliko njegovih studenata trenutno. On je veliki mislilac i esejista, i iz tog razloga smo za ovaj festival uradili nešto što Festival autorskog filma do sada nije učinio, a to je publikacija Dijalog Drašković koju možete naći na našim pultovima, i koja je besplatna, a u njoj su dva eseja o Bori i jedan isečak iz njegovog eseja napisanog odavno. Ova publikacija je poziv da se prisetimo koliko je celovito Draškovićevo delo.”

Srđan Vučinić, umetnički direktor FAF-a je Bori Draškoviću uručio nagradu i obratio mu se rečima: “Dragi Boro, ovaj komad drveta i aluminijuma verovatno nije dovoljan da izrazi sav vaš doprinos za našu kulturu kroz vaše filmove, predstave koje ste radili, knjige, putopise, kroz generacije glumaca, reditelja koje ste odškolovali, od kojih su mnogi postali neki od naših najvećih umetnika u bivšoj Jugoslaviji. I da ne zaboravim i vaš doprinos za Festival autorskog filma i u teškim godinama devedesetih, kada ste bili predsednik direktorijuma Festivala, i savetnik za program, i kada ste vašim savetima puno pomogli ovom festivalu. Ali evo, ja vas ipak molim da primite ovu nagradu, koja je jednoglasna odluka našeg tima, svih ljudi koji rade na ovom festivalu. Hvala Vam!”

Boro Drašković se zahvalio na nagradi i poručio: “Ja sam nepristojno dugo bolestan, međutim morao sam da dođem da vam čestitam veliki praznik, vaš festival i da se zahvalim na nagradi. Zaista sam uzbuđen, ovo je vrlo značajna nagrada. Kada dobijete nagradu od ljudi sa kojima sarađujete, sa kojima živite, koji su vaše profesije, onda je to posebno značajno. A kada je ta nagrada Pogled u svet i kada ima ime Vojislava Vučinića, mog prijatelja koji je čitav život posvetio filmu i koji je osnovao ovaj festival, veliki hram filma, onda ta nagrada može i da vas usreći i rasplače. Srđan Vučinić, umetnički direktor festivala na jedan znalački način tumači ovogodišnji festival sa naslovom Čovek na putu. Mislim da smo svi na putu. Ne samo reditelji i gledaoci, već i ono biće koje rađa biser je takođe na putu.”

“Kao što mene sada uzbuđuje kornjača i Dragan Nikolić kao tajanstveni znak na plakatu festivala, na isti način je Horoskop uzbudio publiku u Australiji gde je prvi put prikazan. I tada sam video jednog domoroca sa kornjačom koji je išao na projekciju. I pitao sam se da li će osetiti to što je Dragan osetio, i što je ova kornjača osetila. U Vijetnamu leptir trepne krilca, a u Beogradu ogromno gledalište kroz znake i značenje kornjače na golim prsima Dragana Nikolića ulazi u grčki film (Jadna stvorenja, Jorgos Lantimos), katarza, opet katarza, jer i katarza je opet na putu,” naglasio je Drašković.

Podsećamo, plakat 29. FAF-a, rešenje vizuelne umetnice Dragane Krtinić, inspirisan je filmom Horoskop. Počasna projekcija filma biće održana u sredu, 29. novembra u 19.30 časova u Jugoslovenskoj kinoteci.

Nagrada „Lenkin prsten” pesnikinji Milici Špadijer

Nagradu za najbolju ljubavnu pesmu 2023. godine, „LENKIN PRSTEN” dobila je pesma „Ljubav”, Milice Špadijer, pesnikinje iz Beograda.

Žiri za dodelu prestižne nagrade, koji je radio u sastavu: dr Zoran Đerić (predsednik), dr Dragana V. Todoreskov (članica) i Biljana Puškar (članica), odluku je doneo jednoglasno.

Svečana dodela nagrada biće održana u subotu, 18. novembra u Srbobranu.

Prema propozicijama, u konkurenciji su bile pesme ljubavne tematike, koje su objavljene u periodici, odnosno u posebnim knjigama, između dva dodeljivanja nagrada, od novembra 2022. do novembra 2023. godine.

Nagrađena pesma objavljena je u Letopisu Matice srpske, Novi Sad, oktobra 2023. godine.

Milica Špadijer rođena je 1989. Godine u Beogradu. Osnovne i master studije završila je na Katedri za klasične nauke Filozofskog fakulteta u Beogradu (smer klasični jezici), usavršavala se na Kings koledžu u Londonu, na Nacionalnom Kapodistrijskom Univerzitetu u Atini, te na Univerzitetu u Oksfordu. Kao stipendista vlade Republike Grčke provela je godinu dana na Univerzitetu u Janjini. Doktorske studije pohađala je na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta u Beogradu. Do sada je objavila zbirke poezije „Šar-planina” i „Novo groblje”. Laureat je nagrade „Mladi Dis” za 2019. godinu, a sa svojim zbirkama je ušla i u uži izbor za nagrade „Branko Miljković, „Mika Antić”, „Đura Jakšić” i „Jefimijin vez”. Poeziju, prozu i prevode objavljivala u časopisima Letopis Matice srpske, Polja, Povelja, Koraci, Bosanska vila, Književne novine, Srpski književni magazin, Sent, Buktinja i drugim. Sa grčkog je prevela roman „Kasandra i vuk” Margarite Karapanu, pesničku zbirku „Afrodita u plavom” Petrosa Stefaneasa, kao i izbor iz poezije Tomasa Calapatisa „Ovo mesto”. Član je Udruženja novinara Srbije i trenutno uređuje časopis „Mali Politikin Zabavnik”.

Po motivima iz njene poezije u galeriji  „Sanjaj” u Dositejevoj 11 u Beogradu organizovana je grupna izložba šest umetnica pod nazivom „Planine i groblja”, koja će biti otvorena do 25. novembra 2023. godine.

Pesma „Ljubav”, napisana je u duhu narodnih, lirskih, ljubavnih pesama. Ljubavne pesme su stare koliko je staro i osećanje ljubavi. Ovo, osnovno i najjače ljudsko osećanje, iskazano je odgovarajućom melodijom, koja je i po tome nalik na narodnu (naravno, podrazumeva se izvesna distanca, budući da je autorka poetesa doktus, pa i blaga ironija ovog “pevanja”). Osećanje se iskazuje posredno i diskretno, u slikama i alegorijski. Ljubav je samo nagoveštena, tek se naslućuje. Ipak, u njoj ima ljubavne radosti i sreće. Jezik je jednostavan, baš kao i u narodnim lirskim pesmama, igriv, čak i duhovit. Milica Špadijer je savremena srpska pesnikinja, koja namerno podražava pomenute narodne oblike forme, pa i lirske žanrove, kako bi u njih smestila reflekse ličnog i intimnog sveta, ali ukazujući i na univerzalna, svevremena pitanja, htenja, raspoloženja i osećanja.

Ljubav

Došao si mi mlad

I došao si mi star

Došao si mi bor

I došao si mi sad

Došao si mi perje

I došao si mi glad

Došao si mi senka

I došao si mi hlad

Ako me vidite novu

Ako me bude stazom

Ako me pregazi voz

Ako me stigne nadom

Neka me pokrije ples

I neka me pojede raž

Neka me umije mir

I neka me sačuva glas

Milica Špadijer

Dodeljene nagrade pobednicima takmičenja Svetske organizacije za intelektualnu svojinu 2023. godine

U sredu, 15. novembra 2023. u Malom pozorištu „Duško Radović” u Beogradu, povodom obeležavanja 103. godišnjice Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije, dodeljene su nagrade pobednicima takmičenja Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) za 2023. godinu u pet kategorija.

Vladimir Marić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu, u svom uvodnom govoru posebno se osvrnuo na aktuelnost veštačke inteligencije: “Pitanje je hoće li i umetničko stvaralaštvo, koje je u tradicionalnom smislu bilo rezervisano za čoveka, polako preći u ruke mašina kojima upravlja veštačka inteligencija. Ili preciznije – hoćemo li mašinama priznati da su autori. CISAK je pokrenuo inicijativu da se ovo pitanje pravno uredi, pre svega tako što će biti predviđeno da mašine smeju da budu samo sredstvo u čovekovim rukama, koje mu pomaže da stvara. U korenu te filozofije je ista ona filozofija koju je svojevremeno izneo Isak Asimov, govoreći o principima robotike: nijedan robot ne sme da povredi ljudsko biće. I meni se čini da je u korenu ovoga što autori traže isti strah – kako da se zaštitimo od toga da nas veštačka inteligencija ne povredi, da ne ostavi milione kreativnih ljudi na svetu bez posla i egzistencije”.

Milan Čukić, državni sekretar Ministarstva privrede, između ostalog je istakao: “Ključni propis na kome smo u prethodnom periodu radili je Zakon o autorskim i srodnim pravima, i ovo je idealna prilika da posebno istaknem da je Evropska komisija, u svom poslednjem izveštaju pre nekoliko dana, istakla da Srbija ima dobar nivo zaštite intelektualne svojine. Ovaj propis čini temelj naših kreativnih industrija. Preko sto hiljada, mahom mladih ljudi, radi u tom sektoru kod nas”.

Marina Soković, pomoćnik ministra u Sektoru za nauku Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, u svom govoru je istakla: “Kao što svi znamo, nauka kao pokretač društva počiva upravo na dobijenim rezultatima, koji su proizvod intelektualnog razvoja i intelektualnih rezultata koje postižu naši naučnici i naši istraživači. Većina prvo pomisli da se tu radi samo o patentima za zaštitu tehničkih rešenja. Ali, upoznavajući se sa radom u toku izmena podzakonskih akata, primetili da smo tu nije u pitanju samo zaštita pomenutih kategorija, već i raznih bakterijskih sojeva, vrsta, sorti. U razgovoru sa našim kolegama koji se time bave, videli smo da je to zaista iscrpni rad koji traje 10 i više godina. Mislim da ovi ljudi zaista zaslužuju, upravo kroz zaštitu svog rada i zaštitu intelektualne svojine, da dobiju priznanje i da im se to na neki način valorizuje”.

O publikaciji „Preduzetničke ideje: Vodič za intelektualnu svojinu za startape“ i drugim WIPO alatima za startape, govorili su Silvija Trpkovska iz Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (IP for Business Division) i Ryszard Frelek, predstavnik Sekcije za srednjeevropske, baltičke i mediteranske zemlje u ovoj organizaciji.

Silvija Trpkovska je u svom govoru navela: “Srbija je s pravom ponosna na svoju inovativnost i kreativnost, kao i dugu tradiciju intelektualne svojine; izume koji menjaju svet i umetnička dela od istorijskih vremena do danas. Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije se stavio na raspolaganje svojim izumiteljima, stvaraocima, producentima i biznisima, i to je u srži njegove aktivnosti. Zavod predstavlja i odličan primer za čitav region zahvaljujući naprednom i raznovrsnom pristupu u promovisanju intelektualne svojine kao sredstvu za ekonomski i kulturološki razvoj”.

Ryszard Frelek se posebno osvrnuo na industriju video igara kao dobar primer značaja zaštite intelektualne svojine: “Želimo da naglasimo da intelektualna svojina nije samo zakonsko pitanje, gde treba da učimo o zakonskim paragrafima i brojevima. Ona je veoma važan alat za biznise koji će vam pomoći da uspete u vašem poslu. Jedan od primera je razvoj video igara, jer je intelektualna svojina u srcu ove industrije. Od priče, preko muzike, glasovne glume, grafičkog dizajna, do brendiranja i marketinga, sve je omogućeno i zaštićeno intelektualnom svojinom”.

Nagrade Svetske organizacije za intelektualnu svojinu dobitnicima su uručili Vladimir Marić i Silvija Trpkovska.

Nagrada WIPO National Award for Inventors, u kategoriji za pronalazača ili grupu pronalazača za patent koji je u važnosti i koji ima konkretnu primenu i dokazan uspeh na tržištu, pripala je Vojinu Jeremijeviću, koji je ostvario zaštitu patenta broj RS64046 za pronalazak pod nazivom „Poboljšani uređaj za zaštitu i neutralisanje medicinske igle”. Svrha ovog pronalaska je smanjenje mogućnosti slučajne povrede ubodom igle kod zdravstvenih radnika, a koje nastaju tokom ili nakon davanja injekcije, kao i tokom rukovanja sa zaraženim oštrim predmetima pre i nakon odlaganja.

Vojin Jeremijević je o nagradi i svom izumu rekao: “Ovo je prepoznavanje i priznanje dugogodišnjeg rada na razvoju naizgled toliko jednostavnog, ali vrlo komplikovanog pronalaska sa širokim poljem primene. Novac nikad ne sme da bude problem za sigurnost, a zahvaljujući originalnom dizajnu, sigurnosnoj igli je potrebna minimalna količina ubrizgane plastike za njenu realizaciju. Rezultat je da je njena proizvodna cena identična sa standardnom ubodnom iglom”.

Nagrada WIPO National Award for Enterprises, u kategoriji za domaće pravno lice ili domaćeg preduzetnika za privrednu primenu industrijske svojine, pripala je privrednom društvu ZELENO ŽITO NEMET DOO, Palić, koja trenutno ima 10 zaštićenih žigova za svoje proizvode. Firma se bavi proizvodnjom proizvoda od spelte, a nakon što je uradila liofilizaciju spelte sada ona može da se konzumira u obliku praška, gde sam proizvod čuva u većoj koncentraciji svoje blagotvorne sastojke, može da traje duže, a za one kojima smeta ukus, osmišljena je i spelta u tabletama, kao i spelta sa medom, liofilizirani sok od ječma za energiju i detoksikaciju organizma, spelta za sportiste, itd.

Klementina Kovač Nemet, suvlasnica firme, o značaju nagrade i zaštite intelektualne svojine je rekla: “2014. sam za firmu napravila prvi žig, kada nisam ni znala njegov značaj. 2020. smo imali ozbiljne probleme sa nelojalnim konkurencijama, i to je otišlo do krajnosti kad su nam čak kopirali ambalaže. Tada smo videli naš propust i primetili da smo to trebali da zaštititimo. Tada sam shvatila značaj žiga. Zahvaljujem se stručnom žiriju na nagradi”.

Nagrada WIPO National Award for Schoolchildren, u kategoriji učenika ili grupe učenika srednje škole za pronalazak,  pripala je Milanu Mirčiću učeniku 4. razreda Gimnazije Mladenovac, za pronalazak pod nazivom: „Sistem veštačke inteligencije za bihejvioralno-psihološku analizu”. Ideja ovog pronalaska bila je napraviti uređaj koji će, koristeći moć veštačke inteligencije za objektnu detekciju, u realnom vremenu analizirati i prepoznavati pokrete tela ispitanika.

Milan Mirčić je o svom pronalasku rekao: “Imao sam želju da spojim svoju ljubav prema psihologiji i svoju ljubav prema informatici. Tako je nastala ideja za uređaj koji će koristiti veštačku inteligenciju da analizira pokrete tela ljudi, i na osnovu toga procenjuje kako se neko oseća u datom trenutku. Sama analiza govora tela već uveliko postoji i koristi se razne vrste ispitivanja. Jedna od manje popularnih i poželjnih jeste za vreme policijskog ispitivanja, ali takođe i za različite vrste psiholoških analiza. Ovaj rad to može automatizovati i ubrzati. To je bila moja želja”.  

Nagrada National Award for Creativity, u kategoriji za autora za monografsko delo/studijsku izložbu sa katalogom u oblasti društveno humanističkih nauka, pripala je gospodinu Dimitriju Vujadinoviću, za publikaciju sa nazivom: „HLEB U POSLOVICAMA I IZREKAMA NARODA SVETA”. Ova publikacija predstavlja svojevrsnu antropološku istoriju hleba. Autor je sakupio više od hiljadu jezgrovitih antropoloških misli posvećenih hlebu koje u lakonskim izrazima sabiraju vekovnu narodnu mudrost i osećanje simbioze života i hleba.

Dimitrije Vujadinović istakao nekoliko misli o hlebu: ”Dostojevski je svojevremeno rekao da na svetu ništa nije tako pozitivno kao hleb. Naš narod, kada želi da nekog posebno pohvali, kaže – dobar kao hleb. A kada želi da ga ocrni kaže – hleb mu se ogadio”. Govoreći o sadržaju ovog dela, autor je istakao: “Tema jeste hleb, ali hleb nije samo hrana. On je simbol sreće i nesreće, dobrog i lošeg, zdravlja i bolesti, bogatstva i siromaštva. I naravno, veliki religijski simbol. Na svemu što nas danas okružuje i što smo stvorili, možemo da zahvalimo hlebu”.

U saradnji sa Svetskom organizacijom za intelektualnu svojinu, dodeljena je i nagrada za domaće pravno lice sa najvećim intenzitetom korišćenja međunarodnog sistema registracije žigova tokom 2023. godine – nagrada WIPO National Award for WIPO Users. Ova nagrada je pripala kompaniji „GALENIKA AD BEOGRAD“, koja je tokom 2023. godine u odnosu na sva domaća pravna lica imala najveći broj međunarodno registrovanih žigova.

Aleksandra Mašić, predstavnica nagrađene kompanije, o značaju ove nagrade je rekla: “Od početka svog poslovanja, Galenika značajan segment poslovne politike bazira na intelektualnoj svojini u okviru farmaceutske industrije. To je nesumnjivo važan deo u razvoju korporativnog brenda Galenika, koji je postao čuven žig, koji ma dobru reputaciju i kome se veruje. Isto je i sa našim proizvodima. Štiteći svoje žigove, Galenika štiti znanje, kvalitet, potrošače, i svoje pacijente”. 

Film „Duhovi na mojim leđima“ Nikole Stojanovića nagrađen na festivalu u Kotbusu

Nikola Stojanović, reditelj filma „Duhovi na mojim leđima“ dobitnik je posebne nagrade za najboljeg reditelja na Filmskom Festivalu u Kotbusu, Nemačka.

Film „Duhovi na mojim leđima“ je nakon svetske premijere na Sarajevo Film Festivalu, i nedavne domaće premijere na filmskom festivalu „Slobodna Zona“, prikazan na festivalu u Kotbusu. U zvaničnoj selekciji kratkog filma, u konkurenciji sa 11 filmova, Stojanović je predstavio svoj film nemačkoj publici. Filmski festival u Kotbusu je jedan od najvećih festivala istočno evropskog filma, ove godine je obeležio svoje 33. izdanje.

Nikola Stojanović, reditelj filma je o nagradi rekao: Velika mi je čast i jako sam srećan što sam dobio nagradu i to baš za režiju, u ovako oštroj i probranoj konkurenciji filmova. Kotbus je festival sa posvećenom publikom, koja na moje iznenađenje i radost ima ogromno interesovanje za kratki film, te je sala na našoj projekciji bila prepuna. Takođe, dopada mi se što publika ima otvoren stav prema različitim formama filma, na filmove se dolazi sa vinom ili pivom u ruci, i oseća se energija znatiželje za gledanjem i nečeg drugačijeg od mejnstrima.

„Duhovi na mojim leđima“ prati tinejdžerku Saru koja putuje u mali provincijski grad da prisustvuje pomenu svoje bake. Inače mirno selo sada remeti izgradnja nove pruge. Dok se bori sa svojim strahovima, Sara pronalazi utočište u društvu jednog radnika sa gradilišta.

Glavnu ulogu u filmu tumači mlada Anita Ognjanović, film je podržao Filmski centar Srbije, dok je producent filma Non-Aligned Films.