Dvanaest premijera u međunarodnom takmičarskom programu Beldocsa

Jedna svetska, jedna međunarodna, čak devet regionalnih i jedna srpska premijera čine ekskluzivitet međunarodnog takmičarskog programa 13. Beldocs festivala koji će biti održan u Beogradu od 3. do 10. septembra. Od prošle godine, koncept međunarodnog takmičarskog programa jeste isticanje neafirmisanih autora koji već svojim prvim filmovima snažno istupaju i redefinišu okvire estetike onoga što se danas smatra dokumentarnim filmom. Ovi filmovi i ovi autori temelji su neke nove budućnosti filmske umetnosti. Raznolikost pristupa i tema i brojna važna pitanja koja pokreću autori 12 selektovanih filmova ukazuju da publiku očekuju preispitivanja, otkrivanja novih meridijana i granica, kao i spoznaja boli i (ne)moći ljudske snage.

Svetsku premijeru na Beldocsu imaće italijanski film „Marana” Đovanija Beninija koji slika dva naizgled suprotna sveta. U jednom, u italijanskim brdima, Mirko i Maks se susreću u šumi i lutaju po napuštenim mestima, pokušavajući da zamisle moguću budućnost, dok Đorđa i Lorenco žive kroz prigušene trenutke intimnosti. U drugom planu, prati se svakodnevni život zajednice tinejdžera sa ASD-om, koji uspevaju da žive u ravnoteži između stvarnog i fantastičnog, fizičkog i metafizičkog, straha i zadovoljstva izgubljenosti.

Međunarodnu premijeru na Beldocsu imaće francusko „Zlatno doba” Žan-Baptista Alazara, jedinstvena priča o četrdesetogodišnjem Titu, koji živi među ovcama, bez vode ili struje, na pola puta između zemlje i neba.

Američki „Pahoki” Ivet Lukas i Patrika Bresnana zadivljujući je portret ruralnog gradića u Everglejdsu, na Floridi, po kojem je i naslovljen dokumentarac. Autori istražuju društvene rituale zajednice i načine na koje se prikazuju rod i identitet, pružajući moćan prikaz zaboravljene Amerike, odsutne iz trenutnog političkog diskursa.

Dok svi znamo priču o Lajki, psu lutalici, prvom živom biću koje je poslato u svemir, a koja se prema legendi na Zemlju vratila kao duh i od tada luta ulicama Moskve, reditelji  Elsa Kremser i Levin Peter daju novu ugao gledanja na čuvenog ljubimca: sledeći njene tragove, snimljene iz pseće perspektive, austrijsko-nemački film „Svemirski psi” prati avanture Lajkinih potomaka: dva ulična psa koja žive u Moskvi danas, preplićući ih sa dosad neviđenim arhivskim materijalima iz sovjetske kosmičke ere.

Francuski film „Običan pejzaž” u režiji Damjana Monijea, producenta prošlogodišnjeg pobednika Beldocsa u međunarodnoj konkurenciji sa filmom „A Lua Platz”, je analiza života u centralnoj Bretanji, gde su nekadašnja sela i polja zamenjema proizvodnim hangarima, a bivši poljoprivrednici i stočari već su penzioneri. Iz jedne ere u drugu, ostaje svedočanstvo o ruralnom svetu u kojem su napredak i percepcija sebe blisko povezani.

Prirodom se bavi i italijanski „Tempo vode” Antonija di Biasea koji slika predeo vrha planina Abruko i obale Jadranskog posvećen ljudima koji žive u direktnom kontaktu s okruženjem.

Alžirsko-francusko-katarski film „Ulica Sahira 143” Hasena Ferhanija je portret nezavisne žene Malike u pustošima alžirske sahare, koja drži jednostavnu prodavnicu, ispred koje stoje samo jedna stolica i mali sto, iza kojeg ona posmatra raznolikost sveta koji je okružuje.

Američko-meksićko-haićanska koprodukcija „U potrazi za životom” u režiji Sema Elisona je lirski portret dvojice migranata sa Haitija koji se zatiču na američko-meksičkoj granici, bez ikakvog načina da nastave put i bez ikoga na koga bi mogli da se oslone, sem jedan na drugog.

S druge strane, špansko „Četvrto kraljevstvo” Aleksa Lora i Adan Aliage za junake ima ilegalne imigrante u centru za reciklažu na periferiji Njujorka, koji dele zajedničko razočaranje američkim snom, verujući da snovi ne umiru ako se putovanje nastavi, bez obzira na poreklo i odredište.

Austrijsko-francuski film „Kretanja obližnje planine“ Sebastijana Bramešuber na osoben način slika sudar dva sveta: dotičući se autoindustrije film prikazuje nigerijskog imigranta u Austriji Klifa koji kupuje stare automobile kako bi ih rastavio i delove uputio u svoju bivšu domovinu.

Belgijski film „Viktorija” tri nezavisne autorke – Sofije Benot, Lizbet Desoler i Izabel Tolener – dokument je o propasti jednog grada: u pustinji Južne Kalifornije nalazi se nedovršeni Kalifornija siti koji je bio unapred dizajnirani grad, prvobitno zamišljen kao ogledalo Los Anđelesa po veličini i populaciji, ali nikad nije završen.

U portugalskom filmu „Metamorfoza ptica” rediteljka Katarina Vaskoncelos otvara dušu pred kamerom i iznosi porodične tajne i odnose, želeći da, zajedno sa gledaocima, doživi katarzu. Majka joj je umrla kada joj je bilo 17 godina: tog dana ona i njen otac izgubili su majku odnosno suprugu pa njihov odnos više nije bio samo odnos između ćerke i oca.

Trinaesto izdanje Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, koji je ove godine odloženo zbog pandemije korona virusa, umesto u maju biće održano od 3. do 10. Septembra u Beogradu. U bogatom festivalskom programu, koji je četvrti put zaredom dobio podršku Evropske unije kroz program Kreativna Evropa MEDIA, biće prikazano više od 120 dokumentarnih filmova i VR/AR sadržaja.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.