Biljana Vićentijević: GRAMOFON

Brankica je živela na kraju malog grada, u staroj kući koju su njeni roditelji nasledili od dede. Otac je radio sezonske poslove na obližnjim gradilištima, pomagao komšijama oko ogreva i za novac brao voće sa bogataških imanja. Majka je radila u pekari na pijaci, ali i to je bilo privremeno. Imala je još dve sestre i brata koji je već imao sedamnest godina. Radio je i on kada nije išao u školu. Bio je dobar đak i maštao je o lepšem životu kada završi školu. Sestre bliznakinje su odudarale od siromašne porodice. Volele su da imaju više od brata i Brankice koja je najmlađa i ima tek deset godina. Često su plakale pred roditeljima i činile razne manipulacije da bi dobile ono što žele. Roditelji bi im popuštali, a to su veoma dobro osećali ostali ukućani.
Brankica je išla u 4. Razred Osnovne škole i bila je osrednji đak. Imala je predmete koje je volela više, ali volela je i da se igra, čak i sama ako nema drugarica u blizini.Pošto je bila nasmejana i društvena, oko sebe bi brzo skupila decu iz komšiluka. Igrale bi se u polju, podalje od svoje kuće. Nije želela da vide da ona nema igračaka. Sa deset godina je shvatila razliku između nje i ostale dece. Trudila se da o tome ne misli.Patila je Brankica za novim haljinicama, novim cipelicama na mašnu, novim knjigama i rancem u lila boji sa nacrtanom devojčicom. Povremeno bi je neka devojčica pozvala u posetu. Odlazila bi vesela, a vraćala potištena i vlažnih očiju. Gledala bi niz sebe u starim iznošenim stvarima svojih sestara, njihovim cipelama na kojim je boja bila bleda i tužna. Ruke bi nemoćno stisla u pesnicu.
Kada je počeo letnji raspust, na tavanu stare kuće našla je gramofon. Njene dečje oči su zablistale od uzbuđenja. Bio je bež boje, nežan kad ga gledaš. Prstima je prešla ivicom gramofona. Prvi put će moći da sluša muziku koju ona želi, a ne samo sa radija koji je uvek bio uključen samo na jednoj stanici gde se puštala folk muzika. Takvu muziku su volele njene dve starije sestre. Sa tavana je jedno jutro spustila gramofon kada su svi spavali i sakrila ga u bratovu sobu. Jedino je on spavao sam. Divila se i često igrala uz taktove stare muzike.Tu je pokatkad dovodila drugare da slušaju muziku sa starih ploča, a i brat. Sestre bliznakinje su bile ljubomorne na njihov mali svet i trudile su se da kada su tu, obavezno isparaju neku ploču. Plakala je često zbog toga. One su se smejale i govorile joj da ne zna šta je moderna muzika. U svojoj sobi su imale kasetofon i dosta cd –ova folk muzike. Brankica nije smela da mu priđe, niti da uključi. Volela je gramofon, muzika je delovala meka i prijala je njenim dečjim snovima. Osećala se posebnom pored njega.
Pred kraj raspusta, sestre su želele nove kožne jakne. Otac nije imao dovoljno za obe. Rekao je da će kupiti jednoj sad, a sledeći mesec drugoj. Nisu želele na to da pristanu. Smišljale su kako da dobiju ceo iznos novca. Jedno jutro Brankica je videla da gramofon nije više u bratovoj sobi. Ostalo je nekoliko isparanih ploča. To popodne sestre su kupile jakne. Nije plakala, samo je shvatila koliko su pohlepne i samožive.
Odlučila je, kada jednog dana dobije svoju prvu platu, kupiće gramofon. To joj je dalo utehu za izgubljeno detinjstvo pored dve samožive sestre.