Category Archives: Priče

Sovjeta Grubešić: 30 milja

Tiho, tiho…ispod sjenki kultiviranog grmlja, a ipak na cesti, provlačila se poput podzemne prilike izašle na tren u neki novi svijet.Usput osluškujući plač  žene na vanjskim vratima, prvo diskretnu a onda sve jaču svađu muškarca i žene, zapažala je  žar 

Jadranka Čavić: Buktinja nade i zaborava

                  Hodao je Balkanskom ulicom svog opustošenog grada u društvu zimske magle što upravo poriče popodne. Pomislio je kako mrak ima još malo vremena da upali svetiljke i kako ništa tako kao zima ne može da pokaže prave boje stvarnosti.

Mirjana ŠTEFANICKI ANTONIĆ: Mirjana ŠTEFANICKI ANTONIĆ

Jutros mi je procvala, samonikla, crvena bulka , u žardinjeri svetlo zelene boje, na mojoj terasi, među egzotičnim, začinskim biljem.             Moja pesma BULKA URONJENA U SUNCE – OCU, koju sam napisala 1972, kada sam imala 18 godina, objavljena je

Слободан М. Чуровић Апис: Звона испод мора

Звао се Илија Бестијанов. Непредвидивом и неухватљивом вољом судбине (те вјечите и неухватљиве земаљске варалице и циркусанта) рођен је из чудне мјешавине шпанског Јеврејина, Абрахама Ешкеназија и Рускиње Наташе Ивановне, негдје у Сибиру. Дјетињство је памтио по сасвим обичним детаљима,

Danijela Milosavljević: MANDALA

U glavi joj je brujao iskonski zvuk OM, ispunjavajući njenu unutrašnjost koncentričnim krugovima. Lagano podrhtavajući, krugovi su se punili kvadratima, a ovi trouglastim strukturama. Urezivala je mandalu negde po unutrašnjosti svoje lobanje, prizivajući univerzum da se useli u nju. Pokušavala

Jadranka Čavić: Maske

Navukao je crnu masku preko maske od lica i sa prorezima umesto očiju uputio se ka uskomešanoj gomili s naređenjem iza sebe. Kao čovek, bio je kupljen platom i poništen maskom. Ova je potirala i zvuk njegovog imena koje neko

Mirjana Dimitrijević: Pas koji je voleo knjige

Imala sam jednu kerušu crne boje i tamnih očiju. Zvala sam je Ljubinka iz šale zato što mi je ime bilo baš smešno i simpatično. Nije shvatala zašto se tako zove, ali izgleda da joj se sviđalo. Kad god sam

Мирољуб Тодоровић: КУКУ ПОСТАЈЕМ БОГ (Кратке приче, снови и нађене приче)

СТРКА У возу сам који успорава и лагано улази у станицу. На перону гомила људи. Станица окићена славолуцима, цвећем, паролама, сликама као да се нешто слави. Људи које видим кроз прозор вагона, међутим, нису слављенички расположени. Напротив, имам утисак, да

Slavko Mali: PRIČA O GLODARIMA

Prišao pesnik do platoa ispred Doma kulture. Uhvatio se rukama za gvozdene rešetke, kojima je ograđen izdignuti plato. Stoji na ulici.Čudi se bezizraznim lutkama koje stoje pred mikrofonima, i čoporu pacova koji se preskaču međusobno, dovlačeći masu kablova uključujući pojačala,

Mirjana Dimitrijević: U zatvoru

Sedim sama. Prija mi samoća, nemojte misliti da mi ne prija. Štaviše, baš uživam u svojoj samoći. Niko mi ne treba, šta će mi ljudi? Šta će mi čitav ovaj blesavi svet koji ne zna kuda ide?! Samoj sebi sam

Aleksa Đukanović: TRI PRIČE

EVGENIJE SVIREPO UBISTVO U ZEMUNU … Nezapamćeno zlodelo u Štrosmajerovoj ulici br. 26… već osuđeni robijaš Evgenije Mikoljan (poreklom Cincarin iz Bosne I Hercegovine) izvršio je nesvakidašnje umorstvo samo dvadesetak časova nakon što je pušten s  višegodišnje robije zbog teškog

Vladimir Radić: Poziv

Telefon zvoni. Da se javim? Telefon zvoni, slušalica podrhtava. Ponovo zove. A ona? Ona bi ga uništila, uklonila jednom zauvek – ne bi ga više bilo. Nikada više. Govorila bi, rekla bi,vikala: „Uljez. Nasilnik!“  Oči bi joj sevale, žarile se.