Osmijeh olakšanja i radosti na licu onoga kome govorim: ovo nema nikakve veze s tobom, sve je rezultat moga problema same sa sobom. Jednostavno je izreći, a donosi mir. I nije laž. Ne spominjem potrebu, ljudi su alergični kad čuju

Najveći svetski festival dokumentarnog filma IDFA od juče je na svom sajtu omogućio besplatan pristup za gledanje 302 filma snimljena između 1988. i 2019. godine. Međunarodni festival dokumentarnog filma Amsterdam (IDFA), kao najveća baza dokumentarnih filmova, odlučio je da preko

МИШ У редакцији једне познате издавачке куће, из седамдесетих прошлог века, седим са двојицом уредника за великим столом на коме је гомила пристиглих рукописа. Пребирамо по њима, листамо, читамо, дискутујемо, издвајамо оно што би се могло објавити. Здушно се залажем

Čoveku je vazda dato da hoda, a ptici da uzleće. Đavo je bio gladan. Klatio se ušuškan u detaljima  kao đače u prevelikoj perjanici, zvučno mljackajući i protežući olinjala krila, te je nekako poluglasno samo uzdahnuo i podrignuo poput skitnice

Natalija je volela životinje. Pričala mu je o svojoj mački, koju je ostavila kod roditelja kada je došla da studira, pokazivala mu je fotografije na kojima je pozirala, čupavog repa i neobičnih, neusklađenih šara, a Aljoša se tada smejao zajedno

Manastirska vrata mahom stoje otvorena, ali slučajnom prolazniku, pogotovo onome ko izdaleka ili kroz šoferšajbnu automobila posmatra ovo zdanje, izgleda zamandaljeno i sačuvano od nevremena drvenim iliti gvozdenim vratima, kao što bi se pod ključem od lopova čuvalo blago neprocenjive

PARČENCE ZADOVOLJSTVA Čovek kome su usled teške ozlede lekari odrezali nos bio je izvrgnut podsmehu svoje okoline jer su mu sline iz nosnih rupa neprekidno curile i kapale mu po kragni i košulji. Bio je sav umazan. Kada je ujesen

„Oni će na kraju da te zadrže tamo gore”, reče Mira. „U stanju su to da učine. Ne bi im bilo prvi put. Kažu – neizlečiv! I gotovo. Proglase tako, napišu.” Filip ćuti. Mira drži dve kapsule u ruci. Male

Noć se jedva povukla. Kao da se borila da potraje duže i još više skrati i onako kratak zimski dan. Jato vrana nečujno je proletelo. Nalik detetu koje uplakano trči za raspusnom majkom, vrane su jurile za fragmentima tmine koja

Ostavivši okrilje šume za sobom, zastala je zadivljena pogledom. Ljubičasta boja prelivala se svuda unaokolo. Nije bilo jasno da li je to bio odraz boje devojčinih očiju ili se vresište ogedalo u njenim. Bila je to ljubav na prvi pogled.