Category Archives: Priče
Aleksa Đukanović: PARČENCE ZADOVOLJSTVA I DRUGE PRIČE
PARČENCE ZADOVOLJSTVA Čovek kome su usled teške ozlede lekari odrezali nos bio je izvrgnut podsmehu svoje okoline jer su mu sline iz nosnih rupa neprekidno curile i kapale mu po kragni i košulji. Bio je sav umazan. Kada je ujesen
Vladimir Radić: Možda
„Oni će na kraju da te zadrže tamo gore”, reče Mira. „U stanju su to da učine. Ne bi im bilo prvi put. Kažu – neizlečiv! I gotovo. Proglase tako, napišu.” Filip ćuti. Mira drži dve kapsule u ruci. Male
Zoran Antonijević: Deda Mraz koji je skrenuo sa staze
Noć se jedva povukla. Kao da se borila da potraje duže i još više skrati i onako kratak zimski dan. Jato vrana nečujno je proletelo. Nalik detetu koje uplakano trči za raspusnom majkom, vrane su jurile za fragmentima tmine koja
Jasmina Hanjalić: MAJČINA SEHARA
NAGRADA „DR. ESO SADIKOVIĆ“ – PRIJEDOR 2019. Izrezbarena sehara moje majke uzdiše u kutu spavaće sobe! U njoj ruho požutjelo decenijskim stajanjem: vezeni stolnjaci, heklanje, tkane marame, jastučnice i čaršavi. Na dnu sanduka crnobijela fotografija koju izvadim kad god
Danijela Milosavljević: VRESIŠTE
Ostavivši okrilje šume za sobom, zastala je zadivljena pogledom. Ljubičasta boja prelivala se svuda unaokolo. Nije bilo jasno da li je to bio odraz boje devojčinih očiju ili se vresište ogedalo u njenim. Bila je to ljubav na prvi pogled.
Miloš Petronijević: LJUDI HODAJU
Ljudi hodaju. Idu nekuda, od negde. Zaokupljeni smo samima sobom, sopstvenim brigama i htenjima, i obično smo slepi za druge. Još mrdam. Gledam. Ljude, izloge, trotoare, parkove. Svetlost međ granama kestena je lepa, kao da je zamršena u krošnji a
Давид КЕЦМАН ДАКО ИЗРОН* / Кад трајношћу бива бескрајно све /
ПЕТРОГРАДСКА БЕЛА НОЋ На размеђу свих студени, под шибом вртложника балтичких струја, несном затечен. Где год да кренем, у било шта да погледам, простором овим где сам ћутњом, са свих страна света овде сабраном, у трен властите немуштости дозван,
Mirko Škiljević: SUSRET
Nakon bezbroj međusobnih mimoilaženja, konačno, u trenutku nadolazeće jasnoće, sreli su se „Neko i Nešto“ i „Niko i Ništa“– Kako si proveo sve ovo vreme? – upita „Niko i Ništa“ „Neko i Nešto“.– Mnogo sam napora
TVORNICA GLAZBE (PRIČE IZ DUBRAVE) KNJIGA DRUGA (1970 – 1989)
SINIŠA ŠKARICA CROATIA RECORDS, ZAGREB – 2019. TEKST – Živko Ivković Evo i dugo očekivane Tvornice glazbe 2, autora Siniše Škarice, a, ono, dugo očekivane, jer sam je zbilja sa nestrpljenjem očekivao, svestan usput, obima i značaja dela,
Čedomir Janičić: Mračni vitez
Hajdemo nešto u četiri ruke! Siže: neki tip je dobio nagradu od lokalne biblioteke kao njen hiljaditi (ili sto hiljaditi, može i milioniti!) čitalac. Nagrada je primerak knjige lokalnog pisca i večera s njim u obližnjem porodičnom restoranu gde biblioteka
Vladimir Radić: U beloj sobi
U kabinet uđe bolničar. „Dosta za danas”, reče doktor s leptir-mašnom. Na cedulju nažvrlja nekoliko reči. Kapa na lavabou u uglu sobe. „Neka mu sada daju ove”, kaže doktor. „Dve posle svakog obroka.” Bolničar uze cedulju, okrenu Filipova kolica prema
DANIJEL GENOV: MONIKA
„Neću da idem na tu prokletu svadbu!“, Monika je ljutito vikala, stojeći pored svoje majke, u dnevnoj sobi.“ „Ti i tata me ne možete naterati da idem na svadbu.“ Svakog trena, Monika je nameravala da odjuri u svoju sobu, zaključa
