Category Archives: Priče
O knjizi VOJKANA TRIFUNOVIĆA „KRALJEVAČKA PANK HRONIKA“
SAMIZDAT – KRALJEVO (2020)PRIKAZ: ŽIVKO IVKOVIĆKraljevačka pank hronika je, barem do sada, svakako jedinstven naslov u nas, okrenut isključivo toj, pank temi, a autor naslova (i predgovora) otkriva da je već 2013. godine krenuo u koncipiranje this book na koju
Moji bahati drugovi
Peđa Ristić, Herceg Novi, 2021. alavost…arogancija….beskrupuloznost…bezobzirnost..bezočnost…bezosećajnost…blaziranost..brutalnost destrukcija….dominacija….drčnost….drskost….dvoličnost…gizdavost…goropadnost…gramzivost…grubost hvalisavost……izveštačenost….kaćipernost…..korumpiranost…..nadmenost….naduvenost….narcisoidnost našepurenost…..neljudskost….nemar…..neodgovornost….neotesanost…..neozbiljnost….neprincipijelnost neprofesionalnost…..nestručnost…..neukost….obest….oholost….osionost….ostrašćenost…pokondirenost pokvarenost…prepotencija….primitivizam…prpošnost….razmetljivost….samodopadljivost…samoljubivost samovolja….sebičluk…snobizam….sujeta…taština…umišljenost….uobraženost…uskogrudost…uznesenost Dugo nisam video moje drugove. Ranije smo se nalazili češće, bar jednom mesečno. Obično petkom, jedan od onih ručkova koji traju do večere… U stvari, oni se sastaju
Miroljub Todorović: ŠATRO PRIČE
ŽEŠĆI ĐAKOLO Sedeo sam sa Slobom zrikavim u njegovom kokošinjcu. Pili smo glazgovaču i pušili travu. Sloba mi je drugar iz obrazovke. Bio je žešći đakolo. Genijalština za one jebene predmete: matematiku i fiziku. Sedeo je u blejari iza mene.
Kosa Pakuševskij: FILIGRANSKA LEPOTA
„Možda su me ovde doveli zato što je kraj blizu. Možda. Mada, osećam se tako lepo, zaklonjeno i smireno, da ni samom sebi ne umem to da objasnim. Čarobni breg, tako zovem ovo mesto. Sigurno je Tomas Man imao ovakve
KOSA PAKUŠEVSKIJ: AKO NEKO PITA ZA ME
Ledeni novembarski dan, sve okovano u vodeno srebro, ulice, drveće, krovovi. Tako okovanim granama vetar teško šta može, pa ipak duva i ujeda za kožu, pomera jedan kabel što se poprečio dužinom mog prozora i čujem ga kako zavija provlačeći
Krunoslav Šetka: Rodan
Bio je podstanar i strepio je svakog trena kad će mu gazdarica opet, nenajavljeno, upasti u stan. Molio ju je više puta da se najavi prije nego misli doći, no ona je smatrala da se ne mora najavljivati jer je
Kosa Pakuševskij: SVIRAČI BABINOM TODORU
„Mama, ko je babin Todor i zašto uz tog Todora ide uvek i pusti Ale?“, pita me sin porukom. Kako su kontakti uživo sve ređi i poruke postale svakodnevnica, odgovaram svom sinu da je babin Todor, a i pusti Ale,
Danijela Milosavljević: ROĐENJE
Slike iz naših života smenjuju mi se pred očima dok lagano pakujemo stvari u kofer. Svaku stvar za delić sekunde zadržim duže u ruci, a onda je spustim. Želim da produžim vreme, da ga rasteglim do neizbežnog. Puštam je da
Милица Јефтимијевић Лилић: ЗЛАТОУСТИ
На обронцима града остаци измаглице висе као делови плаштакоји је извучен из пожара.Из даљине изгледа као да град лебди на небесима. Јутро изненада нахрупи на високе прозоре болничке собе. Сунчева светлост снажно пробија у собу као да хоће да потисне
Jadranka Čavić: Buktinja nade i zaborava
Hodao je Balkanskom ulicom svog opustošenog grada u društvu zimske magle što upravo poriče popodne. Pomislio je kako mrak ima još malo vremena da upali svetiljke i kako ništa tako kao zima ne može da pokaže prave boje stvarnosti.
