Prišao pesnik do platoa ispred Doma kulture. Uhvatio se rukama za gvozdene rešetke, kojima je ograđen izdignuti plato. Stoji na ulici.
Čudi se bezizraznim lutkama koje stoje pred mikrofonima, i čoporu pacova koji se preskaču međusobno, dovlačeći masu kablova uključujući pojačala, mikrofone …
Odjednom pesnik nemoćno tresnu o beton.
Odmah za njim pade Dom kulture. Nov, beskonačno renoviran.
I ako je pesnik bio institucija, a ne Dom mediokriteta pred njim, sve se to ne bi desilo, da izvođači na bini, ugledavši ga nisu svi istovremeno pomislili: Eno one pijane budale!
Zato se to desilo.
Laž je od uvek vladala nad istinom.
Zato su pacovi ogromni i drski, a miševi mali i preplašeni.
Ali to nema veze s ovom pričom.
Osim, možda. sa glodarima …
