U Srpsku čitaonicu, pod budnim okom sv. Andreja, pravoslavnog zaštitnika Čitaonice, u Sombor, grad sa pretežno pravoslavnim stanovništvom, stigli su gosti iz Bačkog Monoštora, sela sa pretežno katoličkim stanovništvom, zajedno sa Zlatkom Pangarićem, ne znam da li je katolik, na sv. Antuna, katoličkog zaštitnika, da održe promociju Zlatkove knjige „Moja fizika“, a uz svesrdnu pomoć, znam da je pravoslavac, Davida Kecmana.
Ja sam ateista.
Iza zatvorenog prozora, ne znam da li za mene ili za nju, leprša grlica, sa platana na prozor, sa prozora na platan, pa opet – i sve vreme začuđeno nas gleda.
Ne znam da li zbog nje ili zbog toga što je sv. Andrej stalno u mene gledao, u mislima sam, kao da mi je neko komandovao, promociju „Fizike“ i verski raščlanila.
I uzalud navijam za grlicu i otvaranje prozora, da prijatno veče i svece, osim nama, i grličinim letom u jedan lepet ušuškamo.
Pročitala sam Vašu kratku priču o sekiri u podrumu i Vašem ocu. Ne mogu Vam opisati kako me je potresla,jer je probudila emocije, sliku moga oca, koji više nije u ovom svetu. Kroz Vašu priču osetila sam,ujedno, i Vaše osećaje i ljubav prema ocu.
Biću veran čitalac Vaših dela, Vašeg bloga.
Pozdrav!
„Biću veran čitalac Vaših dela, Vašeg bloga.“
Miro, hvala.
Godi.
I, izvinjavam se što tako kasno odgovaram, ali retko „sebe celu“ otvaram na blogu – tako da sam tek danas pročitala Vaše pismo.