Tag Archives: Slavko Mali
Slavko Mali: MAJKA
U krugu bolnice u Padinskoj skeli dan je bio zgužvan. Kao iscepani, zakrvavljeni, komad kasapske hartije. Sunce je pregrevalo dan, koji nije imao početak i kraj. Bila je tu samo sredina, samotna u svom očaju. Milovan je brčkao po kontejneru.
Slavko Mali: PACIJENT BROJ 2
Pacijenta broj 2 dovezli su kolima hitne pomoći. Ljudi u belom. Plašio ih se. Plašio se svega što je belo. Tresao se. Obukli su mu belu košulju sa ukrštenim rukavima, koja se pertla na leđima. I injekciju za umirenje. –
Slavko Mali: SAJDŽIJA
U časovničarskoj radnji na uglu kestenove ulice, radio je čovek niskog rasta, s plastičnim nosom. U izlogu, na zidu s leve strane, visio je drveni zidni sat sa kukavicom koja nije kukala, niti izlazila i ulazila u kućicu. Samo je
Slavko Mali: TUŽNI BICIKL
Dugo sam već bolovao. Nagađalo se šta je. Ali meni su noge sasvim onemoćale. Nisam više mogao da trčim, hodam. Ni biciklo nisam vozio. Ruke su gubile snagu. Često puta nisu htele da se pokrenu, da dohvate nešto. Šoljicu kafe,
