DIGNEM SIDRO

Praznik je. Dobro sam knjavao. Istuširam se, nabacim perje. Smažem mrtvu prirodu sa ce-deom i ukokam rogonju.
Ne gotivim praznike. Raja zakrči glavnjak. Svi krenu na prozivku. Ne možeš da prozujiš Terazijama i Knez Mišovom. Gužvanjac, frka, šizilište. Pogotovo ako je lep dan.
Dignem sidro niz Strahinjića Bana. U njoj kafić do kafića. Mlad svet, dupedavci, prvoborci, zgodne ribe.
Dofuram na Kališ pored zoo vrta. Onda siđem na reke da pročistim škrge.

PICA

Mandžalo mi se ali nisam hteo da isfuram iz gajbe. Šta da mutim? Kako da hendlujem menzu?
Sinu mi da mogu da ubijem picu. Svakog dana picaroši bi mi, u poštansko sanduče, fuknuli smrdljevak: pica sa šunkom, pica napolitana. Zvučalo je privlačno.
Zvrknuh mobiškom i naručih picu. Stigla je na bombaka za deset minuta. Velika, topla, nađubrena gotivnim valjugama. Zgrabih je iz ruku picaroša, još na vratima, i halapljivo smazah.

ŠMOLjA

Jesi li ga ošacovao? Šta kontaš? Taj ne može da uradi ništa gotivno. Šmolja, sve zbrljekne. Dupeta se okolo i petljari. Jaka firma. Baroniše i popije blam. Cipov nezamisliv. Šeta gaće a zelen ko pepeljuga. Nema vijuge. Ne pali mu se fitilj pa uvek grbav.
Sa njim samo cepamo ciradu.

GROZOMORNO JE TESTERISALA

Trošan ko njokac dogiljao sam s posla. Otvorio sam okvir gajbe i ufurao u kuhinju. Za njupu je bila metiljava večera.
Skinuo sam perje, muntarac, pantiške, gondole i prućio se u zembilj. Sve mi je bilo falično od tikve do idaljki.
Prikolica pored mene grozomorno je testerisala. Čvoknuo bi je papkom u čontu. Za trenutak bi uštopala ali se struganje nastavljalo.
Bio sam ko zmija u cevi šiznut. Celu noć nisam mogao da ubijem sovu.

STVAR NIJE TAKO ČUPAVA

– Dobro pajtos – reče Mungos i stavi mi šapu na rame kopajući da mi smanji doživljaj – što se toliko zortiraš i dramiš? Stvar nije tako čupava kao što iživljavaš ćelu. Kužim da je dosta buđavo ali ne onako kako si ti to overio pa mesiš štrudlu sa slanim premazom. Znamo dosta o tim kulovima. I još ćemo malo promuvati okolo da im provalimo slabe tačke i nagazimo na žulj. Kontam da nisu tako otrovni i veliki gadnjaci kao što ti se učinilo. Uostalom imali smo posla i sa mnogo većim goroganima pa smo ih na kraju sređivali.

One thought on “Miroljub Todorović: STVAR NIJE TAKO ČUPAVA”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *