AMBALAŽA
Volim da se upicanim. Ribe kod čoveka prvo zentuju ambalažu. Da bi im odigravao sve treba da bude pod konac: kaputiška, košos, šujke. Moraš da budeš dobro namontiran. Tek onda te gledaju u njušku i farove. Džaba ako si gotivac i šarmer. To je drugi padež. Po perju procene koliko love imaš. Ako ošacuju da ti je džep dubok, nema brige. Možeš da budeš ko podgrejan leš, mentol, buzdovan, sve lova pokriva.
KO MAČE U PARADAJZU
Kada bi nešto radila i kad bi joj to gotivno išlo Sanja je
volela da prosipa note. Glas joj nije bio bogzna šta. Previše piskav. Još kad bi ga napalila postao bi nepodnošljiv. Parao je blatobrane.
No, ja nisam voleo da joj skidam ploču. Umusio bi se ko mače u paradajzu i zatvorio u sovarnik. Bolje da ona u kujni kokodače nego da me ždraka popreko i nervozno lupa stvarima po kokošinjcu.
DRUGAR IZ LELEJSKE GORE
Uđanih ga kod Metropola. Šibao je prema Vuku. Moj stari drugar iz lelejske gore.
Bili smo najbolji pajtosi u školi. Zajedno smo gambali na ćage. Džonjali u buvarama. Barili ribe. Pikali fucu. Koškali se.
Zatabanah za njim i brzo ga stigoh. Čvoknuh ga po ofingeru. On se okrete i prepozna me.
– Gde si drugar!? – uzviknu ošošoljen – Jesi li živ?
– Živ sam Lazo! Živ još kako! – ablendovah i čvrsto ga navukoh
na pluća.
NAPUNIO SAM GAĆE
Slošilo mi se. Počeo sam da dišem na škrge. Temperaturu skinem lekovima ali sam i dalje kenjkav.
Puca mi tintara. Ni u bojleru nije ništa bolje
Odem do doce. Puna ambulanta.
Krupna, debela travarka upućuje me u labos da dam šorku i čorbu. Kaže: “Zapustio si se. Stvar je ozbiljna. Zašto ranije nisi dofurao? Sad ću, možda, morati da te šaljem u kasapnicu.“
Napunio sam gaće.