Zoran Ilić: Komplikovan mesec

1.

Umesto da prolazi, zima kao da tek dolazi.
Na ulicama su snežni nanosi, i automobili se jedva kreću. Prosto mile.
Jutro je i Pajaco je u krevetu. Dugo, sporo buđenje. Za sat vremena bi trebalo da napusti stan i uputi se na posao. To je neminovno.
Verovatno na sličan način jutro počinje za Adriana i Neurodžez.
Sve troje čekaju zavejane beogradske ulice, i vetar koji će im duvati u lice. A oni će biti tihi, mirni… Staloženi…
„Hm“, pomisli Pajaco. „To su moji virtuelni prijatelji. Postoje, a opet kao i da ne postoje.
Svoje zapise i komentare kao da razmenjujem sa mašinama, a ne sa ljudima.“
Tri dvonožne mašine koje se kreću beogradskim snežnim ulicama. Slično automobilima koji pored njih prolaze.
Brrr… Baš je hladno! Međutim ne na telu već u Pajacovoj glavi, u mozgu… Tamo vlada opaka, nepodnošljiva hladnoća.

2.

Na kraju snežnog dana dolazi noć. Uobičajena. Ispred televizora.
Srbija… Srbija… dopire sa TV-a. I šta su daleka i bliska budućnost?!
I ponovo reč – Srbija! Bez nje se ne može.
Vreme je da se prebaci na neki muzički kanal. Dosta sa Srbijom! Ne zavisi mi život od nje. Gotivniji je ovaj frajer sa minđišom u nosu. Ma, i on je dosadan!
Ničega zanimljivog ove večeri…

3.

Kralj Pajaca je konačno odlučio da pogleda kroz prozor: ima li još snega?
Začudo, ima ga. Beli se. A on bi tako želeo da se konačno dokopa proleća. Voleo bi da vidi zelenilo na sve strane!
Međutim, rano je za to. Nikada mu nije palo na pamet da je mart komplikovan mesec. Da je surova borba između zime i proleća.

4. Zatočeništvo
Opet je jutro, ali nedeljno. Nije jutro u kom treba otići na posao već je potpuno nedefinisano jutro.
Kralj Pajaca je odvojen od svog kraljevstva, Blogosfere. Pristupačni su mu samo olovka i papir. Dakle, on je offline.
U srednjem veku ili ranije, u doba kralja Artura i vitezova Okruglog stola, to bi bilo uporedivo sa zatočeništvom.
Ipak, Pajacu su dostupni olovka i papir. Oni nisu deo Blogosfere, ali mogu da je predstave: opišu.
Slično kao u onom stihu „sećanje na san“, Pajaco svojim pisanjem može samo da dočara „sećanje na Blogosferu“.
Potpuno je zanemario svoje kraljevstvo! Kao svaki nemaran vladar. A imao je prilike da ga ispuni sadržajem, nije da ih nije imao.
Što bi rekao Martin Luter King:
„I have a dream.“
Nažalost, Kralj Pajaca nije imao san, viziju. Ostao je na površini. Zato je sada njegovo virtuelno kraljevstvo u dronjcima. A on menja sudbinu virtuelnog monarha za prozaičnu ulogu građanina Republike Srbije na početku XXI veka.
Mada je svestan da su obe uloge jednako smislene tj. besmislene.

5.

Slično Brutu, i Kralj Pajaca je republikanac, a ne neko ko je sklon monarhiji. Zbog svoje ljubavi prema demokratiji Brut je izvršio ubistvo. Ubio je poočima Julija Cezara.
Kralj Pajaca ipak nije otišao tako daleko. Srećom, nikoga nije ubio. Naročito ne svog oca. On je ionako odavno mrtav. Mnogo pre nego što se Internet i pojavio.
I želeo je da Blogosfera bude republika, a ne kraljevina. Jedini je problem sa virtuelnim tvorevinama što je blogerima svejedno da li su one republike ili monarhije.
Pajaco će se truditi da ubuduće ne koristi reč „blogosfera“. Ignorisaće sve ono što na nju upućuje, što ka njoj vodi.
Samo tako će naći svoj mir.

6.

Neki od blogera (Kajzer, na primer) smatraju da su najnoviji Pajavoci zapisi prilično nejasni. Da ih je teško razumeti. Šta Kralj Pajaca želi da kaže?!
Što je želeo da kaže, on je to i rekao. Ne mora baš svako da razume.

(Fragment iz romana ISEČCI)