LAGUNA
BEOGRAD
2017.
PRIKAZ: Živko Ivković
Emotivac poput Springstina, brojne trauma iz detinjstva, odrastanje uz baku i deku, koje je , kaže, voleo više nego li roditelje te strogi hrišćanski način podizanja i kreiranja ličnosti (čak i bez fizičkog dodira, katoličanstvo će ti uterati strah u kosti, tako da je u školi Sveta Roza osetio zadovoljavajući broj telesnih i emotivnih udaraca vere-doslovno prepisano) je okruženje u u kakvom je stasavao, ali je uz usvajanje najboljih osobina iz tog (koje će mu tokom karijere mnogo značiti) uspeo vinuti se na rokenrol tron, mada je prosto nezamislivo osvajanje takve jedne pozicije bez propratnih, rokenrolu samo svojstvenih, adrenalinskih činilaca promene svesti. Kao petnaestogodišnjaka njega potresa bakina smrt, no, novootkriveno tek zanimanje za muziku mu pomaže da prebrodi bol, usmeri ga i izgura na put pisan sopstvenim nekim obrascem uz nikada zapostavljenu katoličku naobrazbu jer, kako i sam kaže, jednom katolik-zauvek katolik, mada bi pojedine epizode iz odrastanja pod stegom te, najradije zaboravio! Nailazim ovde i na izuzetno zanimljiv podatak vezan za Elivsa Preslija (donedavno smo izgovarali Prisli) gde stoji da je njegov prvi koncert u karijeri najavio Čarls Luton, jer je Ed Saliven bio opravdano sprečen (saobraćajni udes)! Nakon tog (koncerta) – stoji ovde, usledila je pobuna – žene, devojke, mnogi muškarci su zavrištali i to je taj dugo očekivan svet! Svet čije se postojanje negiralo na izvestan način, ali priželjkivalo i ono, osećalo se….. nešto britansko se kretalo u pravcu USA!
To nešto je predstavio Ed Saliven i najavio kao – Dame i gospodo, iz Engleske …. The Beatles! Bilo je to 1964. i predstavljalo je mantru sa značenjem onim, nije greh radovati se životu, ili, tačnije, preciznije, ne želim upoznati Bitlse, želim biti Bitls! Springstin je već tada (polovinom šezdesetih) ispoljavao svoje zabavljačke sposobnosti jer, sa majkom je već igrao tvist, naučio je, a u Atlantic Cityju je odgledao – odslušao nastup Čabija Čekera (Ernest Evans). Dolazimo i do njegovog prvog sastava pod imenom Kastils! Za njega više nije bilo dieme, stigao je rokenrol, biti poštopoto deo tog te je u datom trenutku prelomio I uključio se. Radio je svojski, samo da bi namakao kintu za svoju prvu gitaru! Tada je bila aktuelna kantri muzika, zastupljena u tv emisiji Hootenanny (poselo) ali je mladi Springstin, uporan kakav je odveć i bio, prvo skinuo stvar Twist and Shout! Tu, njegovu prvu grupu Kastils su činili i Džordž Tajs, Frenk Marcioti, te Bart Hejns a u toj postavi su izgurali prvu svirku u karijeri, godina je 1965. i to u rodnom Friholdu! Ne treba ni zaobići činjenicu vezanu za taj prvi Springstinov sastav a tiče se prve male ploče koju su snimili saThat’s What You Get For Loving Me/Babe, a obe se podvode pod sopstvene, mada, svesni, usput, nevelike teritorije koju su pokrivali svojim nastupima, ali sa izraženom željom za izlazak iz tih lokalnih okvira i daljeg napredovanja, što je značilo odlazak u jedan od velikih centara, možda Njujork jer, bio im je najbliži, na puškomet tako reći! Tako je i ugovorena svirka u nadaleko poznatom Cafe Wha! (Kafe Ša ili Va –sve u zavisnosti od poznavanja engleskom ili kako ko pročita!?) koja im, tada, te 1968. i nije ne znam koliko pomogla u nekom probijanja smislu, napredovanja, ali je Springstinu i ostalim članovima grupe značila u spoznaji samopouzdanja, nadanja i nadasve slobodi, ma šta to značilo jer, biti daleko od kuće, ne polagati račune svojima i jeste na izvestan način život koji mladi priželjkuju , ono drugo, snaći se, uspeti već, je u domenu dovitljivosti ali i odlučnosti , spremnosti na izvesna odricanja koja se podrazumevaju na tom putu, Drumu za haos, startu karijera gotovo svih u rokenrolu! Oprobao se Springstin I u tada aktuelnim tročlanim sastavima (sa Džonom Grejemom i Markom Berkom)! Ostaje šala iz tog perioda vezana za solo gitaru koju je nabavio ali bez žica koje je potom ponovo nanizao na vrat uz konstataciju kako su jedva stigle do čivija, kao da su bile kraće!? Proizvodila je zvuk kakav se samo poželeti može- seća se! Sve dok mu jedan drugar nije čestitao na tome da na šestožičani bas stavi žice za gitaru! Tek tada je ukapirao veći obim i dužinu vrata, ali, upalilo je i vredelo pomučiti se sa sviranjem na toj koja je prizvodila takav jedan super zvuk!
I to je neko Springstinovo razdoblje zalaženja u progrock te bluz fazu! A u gradu neslućenih mogućnosti poput Njujorka, pronalazi ono za čim je tragao, pravi sastav i poznanstvo sa Vinijem Lopezom, što će, na izvestan način označiti prekretnicu u njegovoj rokenrol karijeri jer, broj sigurnih svirki se uvećavao, nova grupa (Speed Limit 25) je stekla izvestan ugled što i nije začudjujuće obzirom da je pomenuti bio sastavljen od vrsnih pojedinaca. Snovi su se, tako, transformisali u javu! Sa Lopezom je potom član grupe Child koja će ubrzo biti preimenovana u Stil Mil, pa onda u grupu Brusa Springstina, da bi se tako došlo i do konačnog naziva E Street Band! Valja istaći da su se pod nazivom Stil Mil javljali kao predgrupa na koncertima mnogo poznatijih onih, Grand Fank Railroad, Chicago, Iron Butterfly i Roya Orbisona. Selidba na zapadnu obalu, tačnije u San Francisko i nije iznenadjujuća uzevši klimu koja je tada vladala u svetu rokenrola te je tako pogodovala i njima. Ovde imamo Springstinovu očaranost, uzbudjenost tom, zapadnom obalom (kada smo se probudili I izašli napolje ostali smo zabezeknuti pred onim što smo videli. Divovsko, prastaro drveće, bujno rastinje i rimski cvetovi sve se to smestilo na zelenu planinsku padinu sa pogledom na suncem obasjan smaragdnozeleni Tihi okean!!). Nakon novogodišnjeg Big Sur nastupa i proživljenog u svega nekoliko dana, Springstin je rezonovao kako rokenrol ovde ima tu ulogu uzdizanja svesti dok su muzičari slovili za spiritualne voditelje na tom, uz, ono, da sve kvalifikacije potrebne za uklapanje u jedan takav ambijent poseduje i on sa svojim sastavom, a ne iskoristiti pruženu šansu, odustati, bilo bi više nego katastrfalno. Ono, njegov susret sa Bobom Dilanom (kog je i inače veoma cenio) će promeniti mnogo toga u smislu još dublje posvećenosti rokenrolu, tako da se odmah bacio na pisanje stvari koje će se naći na lp albumu ‘ Greetings From Asbury Park’! Nekako tada i dolazi do prvih saznanja vezanih za muzičku industriju, jer, kako to ovde već i stoji, bio je bez ikakvog poslovnog znanja, potpuno van tokova, apsolutno neiskusan. No, tek će producent Džon Hemond (nakon samo jedne odsvirane stvari na auidiciji) pružiti mu pravu priliku , rekavši tada- Ti mali moraš potpisati ugovor sa Columbia Recordsom! I naravno da je usledilo snimanje već pomenutog (Greetings) lp albuma, a tu je i podatak da je uletao kao zagrevanje sastavu iz grupacije ozbiljnih ženskih, isključivo hevi kao što je Birtha! Usledila je i kraća turneja vezana za promociju tog albuma, i to iskustvo će ih vući napred i samo napred do konačnog cilja! Naravno, mnogi ne shvataju snagu rokenrola prevashodno iz razloga ne pridavanja značaja tom, ono, tako je, mora se proživeti i iskusiti takav jedan život, kako to ovde Springstin i piše ’to je nešto zbog čega vredi živeti’! Podatak da su u istoj (1973.) snimili i drugi lp album (The Wild Innocent and the E Street Shuffle) sasvim govori o potpunoj predanosti stvaranju. Tu je i singl Blinded By The Light! Na trećem će se naći stvar Born To Run te tako dolazimo i do naslova ovog autobiografskog štiva. Springstin pominje i američkog r’n’r novinara Dejva Marša kog povezuje sa lansiranjem izraza pankrok (hvala Cukiću na iscrpnim fusnotiranim pojašnjenjima). Na svom prvom evropskom (londonskom) nastupu, Springstin je cepao najavne placate vezane za nastup nj. grupe jer ih je bilo previše!? Nisam muzičkoscenski i marketinški manipulator-govorio je.Sve sam izborio svojim požrtvovanim radom i ljubavlju vezanom za rokenrol, na sceni ću se tako i ponašati, prosto je grmeo! Oformio je E Street Band (Maks Vajnberg, Geri Talent, Stiv ven Zent, Deni Federiči, Roj Bitan i Klarens Klemons) koji će u decenijama isped biti uvek uz njega, pojedinci čak i do samrti (Klarens Klemens). Imamo ovde i njegov negativan stav kada su u pitanju menadžeri i ostala bratija uvek spremna poturiti pod nos već osmišljene ugovore koji samo čekaju na potpis naivnih I brzopletih. Ti ugovori su samo njima išli na ruku, pravo značenje takvih su i znali samo oni, hteli su se okoristiti tudjim radom, izvući za sebe što je moguće više. Nailazim i na podatak da je stvar Fire posvetio Elivsu Presliju. Springstin emotivac sve i da je hteo, ne bi drugačije mogao napisati slovo o sebi, vaspitanju svome, neposrednom okruženju I uslovima odrastanja koji su od njega stvorli ličnost sa dozom opreznosti i uzdržanosti, a što i ne začudjuje obzirom da je znao na koji način su svoje živote okončali mnogi iz sveta rokenrola. Springstin nam kroz svoju autobiografiju nudi i karijeru E Street Banda uz hronološki sled svih albuma pomenute grupei to su ponajlepši delovi ovog naslova. Stejdž je shvatao kao svoje radon mesto, toga se strogo pridržavao. Nedaleko od Dablina je održao koncert pred devedeset i pet hiljada prisutnih, pa onda brojni koncerti po drugim evropskim zemljama uz nezapamćen odziv, unapred rasprodane ulaznice. Sve vreme Springstin ostaje to što je, prizeman i nepromenjen u smislu onom, slava, pa šta, i to je za ljude! Prizeman po njemu je ono, vratiti se porodici i svakodnevnim obavezama, životu, ljubavi i domu. U takvom jednom ambijentu je i napisao svoj prvi solo album Tunnel of Love! Pa ipak, razišao se sa suprugom , potom je upoznao Peti i ta veza sa njom traje……… Svoj unutrašnji nemir, stanje emotivnog stresa, nestalnu narav i šta sve ne još, Springstin je lečio na način prelaženja hiljada kilometara motociklom ili automobilom po bespućima USA! Predivna lljubavna priča koju nam ovde iznosi , ,zbilja je očaravajuća a taj brak sa Peti će prerasti u neraskidivu vezu, te je stvarno primer ozbiljnog shvatanja braka, harmonije koju nije mogla narušiti nikakva rokenrol slava. Springstin i nije uživao ugled nekog razvaratnika, takva uloga mu jednostavno nije pristajala i tu je ključ njegovog uspeha, nezamislivog za najveći broj ljudi iz sveta rokenrola. Teško je podneo očevu smrt, ne iz razloga neke bliskosti koliko iz onog svega što je od njega naučio i prihvatio. Ali, mora je dalje, ostao je taj bol, jednak uspomeni na voljeno biće…. Springstinovo poznanstvo sa Frenkom Sinatrom me navelo na prisećanje da su obojica iz Nju Džerzija (Hoboken i Frihold). Dve godine kasnije(1998) Sinatra je umro a po ovde Springstinovom, njegovi su bili sjajna porodica i redovno su ga pozivali na zabave zatvorenog tipa. Born To Run autobiografija nudi Springstina emotivca, disciplinovanog jednog i maksimalno posvećenog rokenrol kreativca koji je uprkos svim nedaća mauspeo pregurati sve problemei dotaći sam tron u rokenrolu! Prolazio je kroz pakao života sa odlučnošću jednog rokenrolera, nesposoban za bilo kakvo povlačenje ili odustajanje uz svest da usput naučeno mora i primeniti. Po sopstvenom mu ovde, u epilogu stoji da je na ovom naslovu radio nekih sedam godina uz moj neki dojam da pooodavno nisam pročitao ovakvo jedno, iskrenošću natopljeno autobiografsko štivo.
U Šapcu, 30.10. 2017. godine