(ČUTURINIH ŠEZDESET GODINA U ROKENROLU)
(1958–2018)
DADOV 04.12.2018.
BEOGRAD
Text & fotografija – ŽivkoIvković
Ne znam koliko se zemalja u okruženju i Evropi uopšte može pohvaliti živim rokenrol legendama, koje su aktivne i potkraj osme decenije života, dakle i dan-danas, ali znam da mi u Srbiji (uz ex Yu naravno) to možemo jer imamo Branislava Branka Marušića Čuturu koji je startovao te daleke 1958. godine u duetu Kosovac (sa Časlavom Ćatom Pješčićem), da bi potom zasvirao i u 3+1, pa onda u Alasima, VISu Iskre (kasnije je sa tom grupom Ivanka Pavlović snimila onaj čuveni EP Peppermint Twist/Little Sheilla/Locomotive, mislim 1963. a stvar je u originalu izvodio Joy Dee & Starlighters 1961). Nastupali su tada u Lazarcu i drugim prostorima, tamo gde je to bilo moguće, da bi 1967. formirao Džentlmene u onom najprepoznatljivijem sastavu: Čutura ritam gitara i vocal, Mića Simikić/saksofon, Boka Bogdanović bubnjevi, Dragi Jelić/solo gitara i Žika Jelić bas gitara. Snimaju potom nekoliko esencijanlih za Yu rock singl i EP ploča (Slomljena srca/Slatko/Ona je moja, ali se javljaju i na tzv. koktel pločama sa Omladinskog festivala u Subotici 1968. a na toj je stvar Veseli svet, zatim i na onoj sa Beogradskog proleća iste godine gde su zastupljeni sa “Korak ka Suncu” da bi status rokenrol zvezda i zvanično overili nastupom sa tada izuzetno popularnom italijanskom pevačicom Katerinom Kazeli.
Potom sa grupom Dah snima singl Ako poželiš/Noćna buka (po mnogima je taj iz grupacije najboljih domaćih singl ploča). Svirao je Čutura i sa grupom Tilt, a 1974. godine je sa svojom grupom nastupio i na Boom Festivalu u Ljubljani. Naredne je na tržištu njegov singl Kuća bez broja/Sumrak. Piše potom desetinu stvari za Yu grupu, onda se okrenuo solo karijeri i gurao tako, da bi negde startom devedesetih izašla i EP ploča sa Kuća bez broja/Ne dam se/Odlazi voz i Rock& Roll i ja. Pa, onda audio kaseta “The Best of 1968-1990” gde se kao izdavač javlja Diskografska kuća ITMM. CD album Retrologija izlazi 2006. godine, izdavač je PGP RTS a na tom je petnaest najznačajnijih stvari iz nj. karijere. Naravno, ima tu i albuma iz domaće radinosti njegove, poput onog iz 2005. sa osamnaest stvari (Keep On Running/Lay Down Sally/Proud Mary/Games People Play/Helpless/Me &Bobby McGuie/To nije najveće zlo/Ne dam se i Ekološka himna) uz niz nezaboravnih, mada, usput, ponosan sam vlasnik mini ep cda sa Be My Guest Tonight/Bye Bye Love i Corrine Corrina. Reći će, čemu dugačak tako uvod, pa, upravo iz razloga boljeg spoznavanja nj. kreativne ličnosti, bogate nadasve karijere, čime su i zasluge njegove u ispisivanju stranica Yu i srpske rokenrol istorije nemerljive. I Dadov je tako, ovog decembra obeležio šezdeset godina rada i na te decenije se osvrnuo najbolji poznavalac i hroničar dešavanja (u ovoj instituciji kulture), pozorišnih predstava, peformansa i uvek prisutne rock scene, novinar Vladimir Jelenković. Čutura je tako sa brojnim prijateljima i saradnicima obeležio šezdeset godina u rokenrolu, pod službenim nazivom Branko Marušić Čutura – Pola veka i prva decenija iz druge polovine karijere, a ova je, sasvim sigurno, najznačajnija godišnjica u njegovoj plodnoj, već pomenutoj karijeri, da bi potom i Aleksandar Žikić predstavio Čuturu kao jednog od istinskih heroja sa domaće rokenrol scene, rekavši i kako je Čutura jedna zbilja uzbudljiva ličnost sa nemerljivim doprinosom kada se radi o yu i srpskoj rock sceni. I Čutura se osvrnuo na svoj start sa Časlavom Ćatom Pješčićem, rekavši da je njegov prvi honorar iznosio sedam stotina dinara te da je za taj novac mogao kupiti ne znam koliko sladoleda. Kaže da su u studiju pet (danas Studio šest) snimili tada stvar Corrine Corrina. Video bim iza je i podsetio na taj start u karijeri , na duo Kosovac , a čuli smo Be My Guest Tonight, Bye Bye Love i pomenutu Corrine Corrina. Potom je šampion vitalnosti medju rokerima sa svojom ćerkom Anom otpevao Knock On Wood i Bad Moon Rising. Čuli smo i njegove aforizme sa kojima nas je upoznao Vlada Jelenković, a izdvojio sam onaj: Kada prestanu želje za malim stvarima, postaješ mali čovek! Grupa Hunting Souls je sa Čuturom odsvirala Little Sister/Memphis Tennesse I Can’t Help Fallin In Love. Istaći ću da je najstariji član ovog sastava star samo sedamnaest godina. Čuturin sastav Dram se predstavio sopstvenom Nema pravila a onda se osetio potres, u stvari, odsvirali su Noćnu buku koja je uzdrmala sve posetioce te večeri, bez razlike. Usledila je Cveletova priča o Rock muzeju u Beogradu, koji su pokrenuli on i Goran Lončar, te značaju te, kao institucije rock kulture u Srbiji, sa naglaskom na ono, muzej je trenutno mobilnog karaktera. Onda je Nebojša Nebe Ignjatović (ex Dogovor iz 1804.) za klavirom otpevao predivnu Strange Fruit (Bili Holidej) i podsetio na Dušana Prelevića Preleta, uz spontanu veoma reakciju prisutnih (ko bi i mogao ostati ravnodušan kada je Prele u pitanju). Na Zorana Božinovića koji je preminuo , koliko se sećam 12. jula 2004. (thanks Zoranu Saviću Savi na datumu, znao sam samo godinu) podsetio je Pera Joe Miladinović sa ostalima, a Čutura se potom osvrnuo na Vladimira Furduja Furdu, koji je, usput, zastupljen u knjizi ‘ Sto najboljih bubnjara u Evropi’ onda je i Cvele govorio o saradnji sa njim i grupi Pustinjska lisica čiji su članovi između ostalih bili i njih dvojica. Last Time od Stounsa je više mirisala na Siluete nego na već pomenute, a dokaz smo čuli u svirci sa Čuturom i Dudom Bezuhom, gitaristom, za koga sam stekao utisak kako je srastao sa gitarom je, ne da je toliko dobar već je među najboljimae. Čuli smo potom i Odlazi voz/Keti/Keep On Running/Stand By Me/itd.
Kraj ove, zbilja duboko emotivne večeri je okončan tako što su se svi akteri našli na stejdžu, dakle, Ana, Duda, Cvele, Pera Joe, Čeda Macura, Saša Lokner i ostali, a oprostili su se od pristunih sa I Shall Be Released. Vreme leti, tako da će i narednih deset godina brzo, priželjkujem zato, Čuturinih sedamdeset godina u rokenrolu!
07.12.2018.