Рецензија романа „ЈАГМА“, Незировић Сенахида

Борислав  Гаврић, професор и књижевник:

Имао сам срећу да упознам онда младог писца и студента (Филозофскога факултета у Сарајеву) Незировића, када ми је долазио у средњу мјешовиту школу у општини Бановићи гдје сам радио као педагог и психолог те директор. Случајни, први сусрет у којему све ове године и деценије наших живота сарађивасмо, а да при том између нас, никада, није пала ни једна једина ружна ријеч или пријепирка је за узор другима…

Имајући у виду да је радио волонтерски још у СФРЈ, и то у књижевној омладини, односно Књижевном клубу „Иво Андрић“ у подОзренском селу Турија, недалеко од села Ораховица у коме сам и ја рођен, понудио сам свој рукопис прича, без наслова. На моје изненађење, он је врло брзо донио прекуцан текст и замолио ме да прегледам, да би касније отишло на рецензирање (др Мирку Скакићу и др Асиму Халиловићу, проф. Педагошке академије Универзитета у Тузли).

Тако бијаше 1986. године. Данас, ја пишем о његовом рукопису документарног романа радног наслова „Јагма“ (генитив множине „јагми“, што је стандардизовано Речником српског језика!). Радња се заснива на стварним догађајима из пишчевог живота и подсјећа много на познати роман „Живот је негдје другдје“ Милана Кундере. Необично је да се, уз белетристички текст, приложи овако велики број разних: Рјешења, Уговора, фотографија, Диплома, отпусница из болнице, писама (епистоларна форма) и томе сл., међутим када се прочита цијели текст онда се боље разумије намјера писца. Чини ми се да је субјективност овдје сведена готово на минимум и да се, често, писац руга самом себи те судбини која му је одређена. Главни лик није писац, већ они који радњу покрећу и усмјеравају што веома изненађује! Остала имена су стварних личности из јавног живота (Лукавца, Тузле, Сарајева и сл.), па нема приговора њиховом спомињању на коректан начин. Мотив који покреће ликове је различит, углавном се ради о борби за голу егзистенцију, запошљавање, оснивање породице што увијек измиче Сенку и јер му то непријатељско окружење (љубоморно и пуно завидности) не дозвољава…

Вријеме обухваћено радњом романа „ЈАГМА“, почиње од рађања у Тузли, до завршетка рата у СР БиХ… Најинтересантнији су дијелови током школовања, заснивања радног односа на одређено и (новинарске) ангажованости у току рата. Свједочење о убиству његовог цијењеног професора Шпире Матијевића и етничком чишћењу српских насеља (Смолућа, Потпећ, Пожарница…) су најдрагоцјенија у овој причи, у којој нема мјеста сумњичавости… јер, писац се исповиједа пред папиром као пред свештеником, сводећи рачуне сам са собом!

Незировићеве реченице су наизмјеничко кратке и дугачке. Он има препознатљив стил убрзавајући краћим реченицама радњу, док је атмосфера у дугим реченицама знатно мање напета. Читаоци лако могу стећи утисак да се писац зналачки „поиграва“ српским језиком, иако се чини да је пренатрпавање турцизмима узрочник неразумљивости, који, срећом, исправља додавањем рјечника на крају рукописа романа!

09. јануара, 2019. 

Бијељина, Република Српска

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.