PESMA SIRENE – SIMOR STAJN

MASCOM EC PUBLISHING                                                               

 PRIKAZ

   BEOGRAD                                                                                                                           ZIVKO  IVKOVIĆ

        2020.

Simor Stajn je, nema tu dileme, ime iz grupacije najznačajnijih diskografa na svetu, a to što smo toliko malo znali o njemu (ili tek površno) ne začudjuje, ali, evo, zahvaljujući sjajnom potezu Izdavačke kuće Mascom EC i prevodiocu Slobodanu Nešoviću, konačno imamo ono nedostajuće rekao bih ali i neophodno štivo vezano za već pomenutu diskografsku legendu. Štivo vidim i kao autobiografsko delo, naslonjeno isključivo na proživljeno u muzičkoj industriji, preciznije Sire Recordsu, mada je autor uvodni deo vezao za svoje odrastanje (born 1942. godine), startu Drugog Svetskog rata a dobrim delom i o progonu Jevreja iz Galicije, pogromu tih, pa sve tako do života u multietničkom Bruklinu. Ovde su Ukrajinci predstavljeni kao Rutenijanci, te dalje ono, da su  se njegovi sunarodnici distancirali od tih bednika koji su votkom ispirali splačine, da bi na koncu postali ukrajinski nacionalisti koji su čekali u redu i za Hitlera odradjivali najprljavije poslove. Imamo potom i slovo o Stajnovim precima, o nj. ocu Dejvidu, neprihvaćenom doborovoljcu za rat u Evropi, uz ono, rekao bih najbitnije, gde stoji da za temelj svog muzičkog obrazovanja ima zahvaliti svojoj sestri, sa kojom je delio spavaću sobu, a, koja je, usput, slušala popularnu muziku tada, misli se na rane pedesete (Toni Benet, Peti Pejdž itd). Imao je samo devet-deset godina, sve te stvari, tada aktuelne su lebdele u vazduhu kao dim od cigarete, osvojili su zauvek njegove bubne opne. Dalje stoji kako je odrastao u jevrejskoj porodici, koja, i nije ne znam koliko bila zaslepeljena utopijom onom, verskom, izuzev ‘bar micve’ (verska ceremonija koju mladi obavezno prolaze ne bi li se našli u grupaciji verujućih), a naturanja onog, u smislu slepog poštovanja te,  nije bilo. Nekako u to vreme (sredinom pedesetih) se javlja  Elvis Prisli ali i Bil Hejz zapamćen po stvari Balada o Dejviju Kroketu, kog svi pamtimo iz stripova uz sve njegove dogodovštine kao i to da je poginuo u bici za Alamo, a dogadja se tada i ritam & bluz koji na prečac osvaja mlade. Stajn ovde iznosi ono što je, nema tu dileme, vredelo i za naše podneblje ‘Tvoje uši će, dok god slušaju muziku, biti naštimovane na taj zvuk koji te strefi kao grom, u tom mutirajućem, mucavom uzrastu bar micve (kod nas period prelaska u više razrede osnovne i start u srednjoj) dok ostavljaš fleke na posteljini’. Oni koji su njega strefili kao grom, su, Čak Beri, Litl Ričard, Fets Domino itd a nas su naravno ‘strefili Crveni koralji, Siluete, Indeksi, Daltoni, Grupa 220, Grupa Mi, Džentlmeni itd. Piše autor kako se na tom, samom startu ljubavnog zanosa sa rokenrolom latio sitnih poslova (prodavanja sladodleda i sl.) samo da bi namakao kintu za kupovinu ploča. Uspevao je tako u vek uštedeti i kupiti željene naslove, odlazio je u kancelariju Bilborda, sve češće, a svest o sopstvenoj homoseksualnosti je sve više sazrevala. Dokazivanjem se probijao na listi značajnijih imena u Bilbordu, i, kaže, večnu zahvalnost duguje Sidu Nejtanu koji je, iz razloga poslovne prihvaćenosti, promenio, tačnije skratio prezime Simorovo iz Stajnbigl u jednostavnije i kraće ono, last nejm Stajn. Bez ustezanja ću reći da je ovaj Mascomov naslov u samom vrhu domaćeg rokenrol izdavaštva, ima ovde toliko toga vezanog za muzičku industriju, garantujem da ćete se na pojedine delove sigurno vraćati, i po svemu Pesma sirene je toliko jedinstven naslov, mislim da ovakvog  i nema na našim prostorima. Reći da je pomenuta neverovatna faktografska priča je sasvim u redu, a tu su do sada neobjavljeni detalji i naravno, ono najbitnije, razvojni put autora u muzičkoj rokenrol industriji koji ne samo da pleni nego navodi na pomisao da je Stajn i zbilja u tom, zvezdanom rokenrol sazveždju svetskom. Stajn je do svoje 24. godine radio sve pa više od toga u muzičkom biznisu, vredno i predano, dolazeći usput do neophodnih poznanstava i kontakata koji će mu u vremenu ispred mnogo  značiti. Tako dolazi na ideju da sa Ričardom Gotererom i Tomom Nunanom oformi produkcijsku kompaniju Sire Productions a do naziva za tu su došli kombinujući po prva dva slova svojih imena, da bi  nakon neuspeha prve ploče za tu, svoju (That’s How Strong My Love Is –  Mattie Moultrie) zaključili kako je neophodna promena naziva u Sire Records (Sajri Rekords). Negde 1967. se zadržao u Londonu, iz razloga prisustva koncertu Džimija Hendriksa, a stoji ovde kako je legendarni gitarist polomio gitaru na kojoj je svirao, da bi se potom ispostavilo kako je svirao na pozajmljenoj toj, vlasnitvu Kita Ričardsa. Imamo i Sida Nejtana koji tvrdi da je Simorovom ocu rekao kako njegov sin ima šelak u venama, te ako ne ostane u muzičkom biznisu, to će mu uništiti život, što rečito govori o njegovoj zaljubljenosti u rokenrol i šou biznis uopšte. Tako, znao je da će grupa JethroTull uspeti, ali, ostao je bez podrške, nije naišao na razumevanje nadredjenih. Kada se, pak, radilo o holandskoj grupu Focus ta podrška nije izostala. Stoji ovde da su svi menadžeri koji su stajali iza velikih grupa listom bili homoseksualci! Tako su Bitlsi imali Brajana Epštajna, The Who – Keitha Lamberta, Yardbirds – Sajmona Bela, Cream i Bee Gees – Roba Stigvuda, Tomi Stil – Larija Parnsa, Tornados – Džoa Meka itd. Stajn je vezan i za uspeh grupe Ramones. Kaže, prvi put ih je čuo u studiju i samo stajao, nije bio siguran da li je sve to zajebancija. Koji je ovo krasni – pomislio je. Hardrock parodija na bablgam šezdesetih. Članovi pomenute grupe su davali sve od sebe, bili su tako novi i originalni. Nakon te, njihove svirke, nije znao šta da kaže izuzev, potpisujemo odmah ugovor sa njima, razmišljaćemo kasnije. Još jedno ime je vezano za uspeh Ramouns grupe, radi se o vlasniku CBGB kluba, Hiliju Kristalu, koji je prvi pružio šansu za nastup ‘kožnim jaknama’ u svome klubu.Tako se jedne večeri, u pomenutom klubu grupa Talking Heads (Dejvid Birn, Kris Franc i Tina Vejmut) našla u ulozi predgrupe Ramounsima. Simor je odmah shvatio kako se tu radi o još jednoj grupi sa kojom mora potpisati ugovor. Imamo i podatak da je prvi album ove grupe snimljen 1978. a da je londonski Roundhouse prvi veći, značajniji prostor u kom su nastupili momci u kožnim jaknama i to pred više od dve hiljade prisutnih, te je, tako, nakon te, sve krenulo željenim tokom. Simorov saradnik Ričard Goterer je producirao prvi album grupe Blondie, a samo dve godine kasnije su već nizali hitove. Autor ističe 1977. kao ključnu za pank. U GB su žarili i palili Sex Pistols, a u U.S.A. Ramones te Dead Boys, uz napomenu da su zaduženi za medije u Sire Recordsu ohrabrivali novinare u pisanju glupavih i pompeznih teorija o tzv. pank pokretu, jer, ako će to biti ono što bi nateralo klince da kupuju ploče, u redu, Sire ekipa nije imala ništa protiv. GB tržište je znatno manje od američkog onog, gde se pank i nije kotirao toliko dobro. U U.S.A. je,  kaže autor – reč pank zvučala poželjno koliko, na primer, drkadžija ili ološ, što uopšte nismo imali u GB. Stajn je razmišljao o svemu tome, te došao na ideju o novom talasu, francuskom kinematografskom pokretu Nouvelle Vogue. Negde je ‘iskopao’ taj izraz i koristio ga kao klasičnu žvaku, pridobijajući tako, telefonskim putem, brojne promotere, urednike i didžejeve. Ubedjivao je takve da su Talking Heads novotalasna a ne pank grupa. Stoji ovde da su članovi pank grupa mrzeli taj, pank izraz, jer, oduvek su sanjali kako da prave pravi, dobar rokenrol. Stajn je, već na startu karijere u muzičkoj industriji kapirao tu dinamiku poslovanja, poštovao je sve iz sveta šou biznisa bez razlike, pratio gotovo kompletnu svetsku rokenrol scenu, uvek spreman otići na koncerte malo poznatih sastava, koji su, po njemu, potencijalni izvor zarade, naravno, ne one basnoslovne, ali dovoljne za pristojan život i dalje ulaganje u novootkrivene. U poglavlju ‘Nije ti ovo žurka’, dolazimo do imena čoveka koji je ‘nameštao’ top liste, a radi se o izvesnom Bilu Vordlovu. Kaže autor da on stoji iza masovnog paljenja vinilnih ploča sa disko predznakom neposredno pred meč Detroit Tajgersa i protivničkog (1978.). Disko je tako umro, da bi se za vrlo kratko vreme reinkarnirao po njujorškim klubovima. Stajn je sa Sajri ekipom uspeo u nastojanju promovisanja i izgurivanja u prvi plan grupe Pritenders sa vokalnom solistkinjom Krisi Hajnd i bio je to pun pogodak za nj. diskografsku kuću. Ponovilo se to i u slučaju elektropop grupe Dipeš moud. Tako da je samo  zahvaljujući svojoj domišljatosti, upornosti, iskustvu i nadasve njuhu za grupe koje će uspeti, Simor uspeo u muzičkom šou biznisu, ono, imao je i svojih loših trenutaka, neuspelih epizoda, ali, gurao je dalje, granao, proširivao posao, uvek na stend baju, spreman preleteti Atlantik samo da se uveri u dojavu o grupi koja ima potencijal, izglede na uspeh barem. Zakačio se Stajn potom i za Madonu, ali je, naravno, ostao bez podrške nadredjenih. Naime, suma koju su trebali isplatiti za potpisivanje  ugovora sa njom, nije odobrena. Njegovi nadredjeni nisu ni sanjali da su ispustili zvezdu iz grupacije Bitlsa, Stounsa, Sinatre ili Binga Krozbija. No, on se dosetio,  pozvao je starog frenda Nešui Ertegana (WMI) brata mnogo poznatijeg Ahmeta, koji mu pomaže u toj utakmici za Madonu, te tako rešava problem. Simor je u suštini ostao lovac na talente, kapirao je, imao nos, naslućivao samo da li će bilo koja grupa od odslušanih uspeti, razmišljao je o nj. krajjem dometu, investiranju u pojedine. Nikada nije jurio zvezde, te su ga, kao takvog, nezavisnog diskografa izuzetno poštovali. Zanimljiva je ovde njegova definicija ‘indie’ muzike, za koju kaže da se više odnosi na model negoli na muziku, ili, da u stvarnosti , to i nije ne znam šta novo, radilo se o produženoj ruci nju vejva i post panka, samo sa nabudženim frizurama. U krugovima USA diskografske industrije, izraz  ‘indie’, pak, je skraćenica za nezavisne muzičke promotere i odnosi se na one koji su kontrolisali radio talase. Ko će ga znati, na koncu, kod nas, nalazio sam, radi se  isključivo o muzičkom pravcu, ali, evo, kome ćemo verovati ako ne Stajnu, rekao bih, i to bezrezervno. Simor ima svoje prste i u pokretanju Kuće slavnih rokenrola, naravno, uz Ahmeta Ertegana, Alena Grosmana, Sjuzen Evens te Jana Vernera iz magazine Roling stoun. Klivlend je najozbiljnije shvatio jedan takav izazov, izgradnju Doma rokenrola, ispunili su sve traženo, a prvi uvršten u tu je Čak Beri 1986. godine. Potkraj naslova se provlači priča o ubistvu Linde, Simorove supruge. Žena koja ju je ubila tako, prvo priznaje monstruozni zločin, da bi potom porekla ubistvo!? Stajn ovde ističe negativnu ulogu advokata koji su branili počiniteljku, Lindinu blisku saradnicu Lauri, dodajući, usput, da je vest odjeknula, jer, kaže, ako Ameri bilo šta vole to je ubistvo poznate ličnosti, dodavši kako se američke tv stanice prosto takmiče u prenošenju potere za beguncima i kriminalcima, za koje se čak i navija te da konačnu presudu donosi tv auditorijum. USA pravosudni sistem je postao industrijska grana zabave – dovršava on. Potom je umrla nj. kći Samanta. Naravno, oporaviti se od takvih gubitaka je teško, gotovo je nemoguće, tvrdi autor naslova te dodaje da niti jedan živi stvor ne može toliko plakati iz dubine duše kao zreo čovek kada izgubi svoje dete. Pa ipak, Stajn se nekako izdiže iznad svega, družeći se sa drugom ćerkom Mendi i njenom decom, a tu je i Samantina  kći Dora, no svemu tome treba dodati  vreme provedeno u kancelariji Sire Recordsa u centru grada. Simor Stajn je primljen u Kuću slavnih rokenrola 2016. a završiću sa onim njegovim: ‘’Nikada nemojte dozvoliti da vas ubede kako je muzika samo puka zabava, jer, mnogo više je od te. Muzika zna da ispere mozak, no, samo rokenrol inspiriše’’! Preispitajmo se, onda, gde zapravo pripadamo. Mi iz sveta rokenrola smo poodavno načisto, uz zahvalnost Izdavačkoj kući Mascom Publishing na ovom zbilja vrednom i zanimljivom naslovu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.