Muzej savremene umetnosti u Beogradu predstavlja izložbu “Vladimir Veličković: Figura kao izraz egzistencije” u Muzeju savremene umjetnosti Republike Srpske
U Muzeju savremene umjetnosti Republike Srpske u četvrtak, 30. oktobra u 19 časova biće otvorena izložba „Vladimir Veličković: Figura kao izraz egzistencije“ koja se realizuje u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti u Beogradu u okviru manifestacije „Dani Srbije u Republici Srpskoj“. Autorka izložbe je Svetlana Mitić, muzejska savetnica MSUB-a, a koordinatorka izložbe je Žana Vukićević, viša kustoskinja MSURS-a.
Reč je o retrospektivnoj izložbi umetnika Vladimira Veličkovića (1935–2019) čije je prisustvo nezaobilazno u sagledavanju razvoja domaće i šire evropske umetničke scene druge polovine XX veka. Veličković je jedinstvena stvaralačka figura koja po svojim složenim identitetskim obeležjima istovremeno pripada različitim kulturama: srpskoj, jugoslovenskoj, francuskoj, evropskoj, pomerajući granice percepcije jugoslovenske umetnosti datog vremena i takođe ostavljajući mogućnost preispitivanja aktuelne postjugoslovenske umetničke pozornice.
Izložba nije hronološki koncipirana već prati određene problemsko-tematske segmente u radu umetnika, koji mogu upućivati i na širi kontekst u kome se formirao, bazirao i stvarao osoben likovni jezik. Kroz šest odvojenih tematsko-problemskih celina: Mladost, Raspeća, Telo u pokretu, Glave, Životinje, Bez imena, koje se fokusiraju na određene teme i simbole kao i njihovo značenje u Veličkovićevom slikarstvu, obuhvaćen je složen umetnički opus koji korespondira sa najvišim dometima modernog i savremenog slikarstva. Pratimo ga od najranijih crteža i slika nastalih u beogradskom periodu, kada umetnik radi oskudne prostore ukočene, statične atmosfere, preko barokne uzvitlanosti naglašenog pokreta u ciklusu „Strašila“, potom figura u različitim fazama trčanja ili pada inspirisanih Mejbridžovim istorijskim eksperimentima sa fotografijom, pa uzavrelih frenetničnih glava oratora ili ispražnjenih, pustih prostora gubilišta, sve do poslednjih prizora spaljene zemlje i pejzaža čija se linija horizonta gubi u izmaglici dima i magle.
Izložba obuhvata slike i crteže iz kolekcija Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Narodnog muzeja u Beogradu, Istorijskog muzeja Srbije, Muzeja grada Beograda, Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i privatne kolekcije porodice Veličković. Na izložbi su prikazane i tri grafike Vladimira Veličkovića koje se nalaze u fundusu Muzeja savremene umjetnosti Republike Srpske. Postavka je adaptacija izložbe priređene u Beogradu 2021–2022. godine, ali posebno prilagođena za predstavljanje u Banjaluci.
Izložba će biti otvorena do 30. januara 2026. godine.
Vladimir Veličković (1935–2019) diplomirao je 1960. na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Bio je saradnik Majstorske radionice Krste Hegedušića (1962–1963) u Zagrebu. Od 1963. izlaže samostalno i na kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu, a od 1966. godine živi i radi u Parizu. Predstavljao je Jugoslaviju na 36. Bijenalu u Veneciji 1972. godine. Dobitnik je brojnih značajnih nagrada i priznanja u zemlji i inostranstvu. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), Francuske akademije (Academie des Beaux-Arts – Institut de France) i Makedonske akademije nauka i umetnosti (MANU). Odlikovan je najvišim francuskim priznanjem u oblasti kulture i umetnosti Commandeur dans l’Ordre des Arts et des Lettres i ordenom Légion d’Honneur. Bio je profesor (1983–2000) na École nationale supérieure des beaux-arts u Parizu. Osnivač je fonda za crtež „Vladimir Veličković“ iz koga se nagrađuju mladi umetnici Srbije.
Zbirka kratkih priča Biber 06 predstavljena u Somboru
U Centru za razvoj zajednice LINK u Somboru, u četvrtak 23. 10. 2025. godine predstavljeni su višejezični regionalni Konkurs za kratku priču na temu pomirenja Biber i zbirka priča Biber 06 koje su izabrane na šestom konkursu.
Na somborskoj promociji Bibera, od preko 120 autora i autorki čije su kratke priče objavljene u do sada štampanih šest Biber zbirki, govorile su autorke: Tena Lončarević iz Županje, Danijela Repman iz Sombora, Irena Skopljak Barić iz Viteza i članica žirija Biber 06 Konkursa Jasna Dimitrijević iz Beograda. O ideji konkursa Biber, pričao je Radomir Radević (Biber tim, Centar za nenasilnu akciju Sarajevo-Beograd). Moderator razgovora bio je Branko Ćurčić, pisac iz Sombora.
Ovaj događaj smo prvobitno želeli da organizujemo u somborskoj gradskoj biblioteci, međutim gostoprimstvo nam je uskraćeno iz nenavedenih razloga. Stoga smo beskrajno zahvalni našim domaćicama iz mirovne organizacije Link, koje su nam širom otvorile svoja vrata i postarale se da se svi gosti dobro osećaju.
Predstavljajući višejezične zbirke Biber u kojima se nalaze antiratne priče i priče o pomirenju, Branko Ćurčić je u uvodu naglasio da se radi o pričama pisanim iz srca, onako kako su ih autorke i autori i osetili.
Radomir Radević je govorio o počecima Bibera i o tome kako je planirano da se organizuje jedan konkurs za kratku priču i objavi jedna zbirka, međutim iz velikog odziva tim okupljen oko Bibera je uvideo da postoji potreba da se priča i da se priče razumeju, potreba da se govori o pomirenju i o ratu. Ta se potreba godinama nije smanjivala, pa je zatvoren i šesti konkurs i objavljena i šesta zbirka priča, a u decembru ove godine biće otvoren i sedmi konkurs.
Jasna Dimitrijević spisateljica i članica žirija, koja je od samog početka vezana za Biber, ocenila je da su priče raznorodne, pisane različitim alatima, na različitim jezicima, posebno su joj bile zanimljive one pisane na dijalektima. Rekla je da je posao tročlanog žirija trajao mesec dana i da je bilo preplavljujuće zbog prepoznavanja tih priča „koje smo živeli i preživljavali“. Na pitanje šta je to angažovana umetnost rekla je da ne zna mogu li ljudi koji pišu, čak i ako se potrude, da napišu nešto što nije angažovano i dodala: „Angažovana umetnost je ona koja je svesna toga šta može da uradi, da se ne pretvaramo da ne možemo ništa.“ Takođe je rekla: „Mora mnogo da se radi. I moramo da se pomirimo sa tim da svako od nas ima bar nešto što može da uradi. Gledam ovaj citat na zidu pored nas: Onaj koji posadi drvo znajući da sigurno neće sedeti u njegovoj senci, počeo je da razume smisao života. Imamo odgovornost da nešto preduzmemo i imamo odgovornost šta ostavljamo onima koji dolaze posle nas.“
Tena Lončarević je naglasila: „Uzeti pušku i uperiti je u drugo ljudsko biće je potpuno neprirodno i trebalo bi biti civilizacijski neprihvatljivo.“ Njena priča Kako ubiti čovjeka govori o osobi koja nije mogla da se osveti, a inspirisana je istinitom pričom čoveka koji je na nekom sajmu u Vojvodini sreo drugog čoveka koji ga je u skorašnjem ratu držao na nišanu i koji mu je rekao: „Znaš, ja sam tebe držao na nišanu, ali te nisam ubio.“ Kaže da su posle otišli da zajedno piju, „kako to već kod nas biva“.
Irena Skopljak Barić koja je rođena u Zenici, živela u Vitezu u BiH, odrastala u Trogiru gde su izbegli, studirala u Zagrebu, a sad živi u Vrbovcu nadomak Zagreba okupljenima je ispričala: „Gdje god dođem imam osjećaj da sam izbjeglica i imam osjećaj da sam doma. Imala sam 10 godina. Cijeli rat sam doživjela kao tragediju djece.“ Pročitala je deo svoje priče Ptice koja tematizuje upravo tu tragediju. Irena je takođe govorila o tome kako ima osećaj da se sa Biber timom i zastupljenim autorkama i autorima koje je srela zna već sto godina: „Imamo osjećaj da se međusobno znamo.“ Podvukla je da svi možemo da radimo na svojim mikro razinama. Ona u svom gradu vodi regionalni konkurs / natječaj za gorku priču.
Danijela Repman, autorka iz Sombora i dobitnica treće nagrade na poslednjem konkursu za priču Erzähle mir etwas über dich, rekla je da joj je neverovatno da se u današnje vreme ovakav razgovor o pomirenju i pričama o pomirenju doživljava kao subverzivan u našoj zemlji i ovom gradu. Govorila je o tome da ljudi koji kreiraju naš javni prostor imaju jako veliku odgovornost i da je zloupotrebljavaju. Posebno se osvrnula na zanimljivu činjenicu da sve tri prisutne autorke, kao i moderator razgovora, rade u prosveti i dodala: „Mi imamo priliku da na jednom mikro planu ispeglamo sve to.“ Irenino izlaganje ju je potaklo da se priseti da se kao dete jednog dana vratila iz škole sa papirićem na kom je trebalo da upiše svoju nacionalnost i kakvu je to nelagodu izazvalo. Rekla je i: „Mi kao pojedinci imamo moć. Ako pomeriš samo jednog čoveka da ništa nije crno-belo, boriš se protiv tih narativa, što je upravo ono što mi ovde radimo.“
Radomir se na kraju pozvao na Foknerovu misao da prošlost nikad nije završena, da nije čak ni prošlost i pojasnio: „Cilj je da razumemo drugoga. Meni je Biber generator empatije.“
Šesti konkurs Biber bio je otvoren od decembra 2023. do maja 2024. godine. Na konkurs je stiglo 490 priča. Žiri u sastavu Almin Kaplan, Jasna Dimitrijević i Tanja Stupar Trifunović doneo je odluku koje tri priče će biti nagrađene i izabrao priče koje će uvrstiti u zbirku. Višejezična zbirka izašla je iz štampe u martu ove godine.
Biber je konkurs za kratku, angažovanu priču na albanskom, bosanskom, crnogorskom, hrvatskom, makedonskom i srpskom jeziku. Zbirke priča koje su predstavljene u Somboru su plodovi Biber konkursa za kratke priče na temu pomirenja u kontekstu zaostavštine ratova i nasilja u zemljama bivše Jugoslavije, kao i za priče koje mogu da doprinesu boljem razumevanju među ljudima, smanjenju mržnje i razgradnji predrasuda, antiratne priče, priče koje se bave suočavanjem s prošlošću, razgradnjom slika o neprijateljima, saosećanjem sa drugima, hrabre priče koje se usuđuju da hodaju u „neprijateljskim“ cipelama, priče koje pomeraju granice i otvaraju nam puteve da gradimo izvesniju, sigurniju i slobodniju budućnost za sve. Konkurs organizuje Biber tim Centra za nenasilnu akciju Sarajevo|Beograd.
Elektronska izdanja svih „Biber“ zbirki mogu se naći na ovoj stranici i besplatne su za preuzimanje.
Izložba „Zapleti slikane stvarnosti: izbor iz kolekcije Zorana Popovića“ u Modernoj galeriji Valjevo
Velika retrospektiva savremenog slikarstva – 47 autra kroz 7 decenija
U nastojanju da predstavi različite koncepte savremene umetnosti i istraži složenost likovnih fenomena, Moderna galerija Valjevo je organizovala izložbu umetničkih dela iz kolekcije Zorana Popovića, koju će publika moći da vidi sve do 1.decembra. Izložba predstavlja veliku retrospektivu savremenog slikarstva kroz radove 47 umetnika nastale u rasponu od sedam decenija – od 1953. do 2025. godine.
Publika je u prilici da vidi radove: Petra Lubarde, Dade Đurića, Leonida Šejke, Ljube Popovića, Vladimira Veličkovića, Miloša Šobajića, Radomira Reljića, Radomira Damnjanovića Damnjana, Petra Omčikusa, Lazara Vozarevića, Miće Popovića, Branka Filipovića Fila, Miodraga B. Protića, Stojana Ćelića, Milete Prodanovića, Biljane Đurđević, Ivana Grubanova, Mrđana Bajića, Tadije Janičića, Tare Rodić… i mnogih drugih
Izložba traje do 1. decembra 2025. godine.
Mizar i Ludwig Ludwig ovog petka u novoj Zappa Barci – objavljena satnica!
Na krilima novog singla „Grozomora“ i niza nastupa po regionu, Mizar se ovog petka (24.10.) vraća u Beograd da priredi još jedan spektakl o kome će se dugo pričati. Koncert će u Zappa Barci otvoriti kruševački sastav Ludwig Ludwig. Ulaznice po pretprodajnoj ceni od 2100 dinara dostupne su preko Gigstix platforme i u Katakombe baru (Knez Miletina 45), dok će na dan koncerta, ukoliko ih ostane, koštati 2500 dinara. Early bird ulaznice su rasprodate.
Ulaznice: https://shorturl.at/8IBt5
Satnica:
20:00 – Ulaz
21:00 – Ludwig Ludwig
22:00 – Mizar
„Radujemo se ovoj nedelji i povratku u Zagreb i Beograd. Bend je u najboljoj live i muzičkoj formi. Biće žestoko i emotivno“, kratko i jasno poručio je Gorazd Čapovski iz Mizara.
Osnovan 1982. godine u Skoplju, Mizar je od samog početka postao simbol darkwave, pa i gotik muzike na Balkanu. Naziv su preuzeli po Mizaru, zvezdi vodilji za orijentaciju putnika u pustinjama. Njihovi albumi ostavili su neizbrisiv trag u muzičkoj istoriji, a jedinstveni spoj rok zvuka i etno elemenata decenijama privlači generacije fanova. Bend je posebno poznat po svom prvom albumu, takođe nazvanom “Mizar”, jer je to bio prvi album popularne muzike u bivšim jugoslovenskim zemljama na makedonskom jeziku. Album je doživeo veliki uspeh i svrstava se među deset najboljih rok albuma ikada izdatih u bivšim jugoslovenskim zemljama. Zbog avangardnog zvuka i imidža benda, kao i njihovih hrišćanskih sklonosti i podrške makedonskoj samostalnosti, bili su posmatrani s izvesnom dozom sumnje od strane tadašnjih vlasti. Ipak, bend je privukao veliku medijsku pažnju, uključujući brojne nastupe na nacionalnoj televiziji. Dokumentarni film iz 2014. godine, Mizar: Zvezda nade, detaljno opisuje poreklo i priču benda. U svojoj dugoj istoriji, Mizar je imao pet takozvanih “Otkrivenja”, svako s različitim pevačem, a i ovog puta publika će uživati u virtuoznosti Nika Gjorgijevskog.
Valja se pripremiti za veče ispunjeno emocijama, uz posebne aranžmane i vrhunske izvedbe koje će vas vratiti u vreme kada je Mizar bio na vrhuncu popularnosti. Ovaj koncert biće prilika da se zajedno proslavi bogata muzička baština i uživa u atmosferi koja spaja generacije.
FB: https://web.facebook.com/profile.php?id=100063458053860
YT: https://www.youtube.com/watch?v=yyhddKniQXA…
SP: https://open.spotify.com/artist/6uQDv41alNlfSZuSuJuGJt
Ludwig Ludwig je post punk industrial sastav osnovan jula 2016. u Kruševcu u postavi: Ljubiša Jovanović (vokal, tekstovi) i Saša Ognjanović (gitara, programming). Prvi album „Popodnevna zabava za ljubitelje žabokrečine“ je objavljen 2018. (Take It Or Leave It). U AKC Gnezdo je upravo završeno snimanje materijala za drugi album koji će biti objavljen do kraja 2025. Producent i snimatelj: Marko Cvetković. Bend je imao nastupe uživo u gradovima: Beograd, Niš, Novi Sad, Jagodina, Majdanpek, Kumanovo, Prizren, Subotica, Zagreb, Ljubljana, Škofja Loka.
FB: https://www.facebook.com/LudwigLudwig2016
YT: https://www.youtube.com/watch?v=Ngk9gpgTP6s
Fb event: https://www.facebook.com/events/766695719385227
Dan pre toga Mizar nastupa u zagrebačkom Vintage Industrial Baru, takođe u organizaciji Hengtajma.
Otvorena izložba „Mitologija svakodnevice“ u Galeriji DOTS
U petak 17. oktobra otvorena je izložba “Mitologija svakodnevice” u Galeriji DOTS na Donjem Dorćolu, koja objedinjuje radove Marine Marković, Astrid Oudheusden, Monike Sigeti i Ane Simić, umetnica različitih poetika, pristupa i generacija. Težeći da intimna iskustva i lične narative uzdignu na nivo univerzalnog, one svakodnevicu vide kao prostor ukrštanja mita i istorije, a umetnost kao moćno sredstvo transformacije prolaznog u trajno. Kustoskinje izložbe su Mirjana Dušić i Ljuba Jovićić.
Umetnica Marina Marković je o temi izložbe rekla: “Ne bavim se svakodnevicom u njenom spoljašnjem smislu, već onim što se dešava ispod površine, mehanizmima, željama i obrascima koji nas neprimetno oblikuju. Zanimaju me upravo ti slojevi u kojima intimno postaje političko, rutina prerasta u obred, a obred se rastvara u iskustvo. Za mene mit nije fikcija, već forma istine, unutrašnji odraz stvarnosti.“
Holandska umetnica Astrid Oudheusden je povodom ove izložbe istakla: “U svakodnevnom životu postoje mnoga bogatstva koja često previđamo. Volim da lutam ulicama Amsterdama ili bilo kog drugog grada, i da proučavam društvo kroz sve što susretnem. Recimo, način na koji se sakuplja otpad i ko to radi govori nam o stepenu razvijenosti društva. Ko vodi decu u školu i kako to čini, otkriva nešto o emancipaciji, učešću i bogatstvu”.
U radovima Monike Sigeti svakodnevno se preobražava u fantastične prizore u kojima poznato izmiče sigurnosti prepoznavanja. “Ako podrazumevamo da mitologizacijom iskrivljujemo i dekonstruišemo realnost, pretvarajući je u bajkoviti narativ koji je vizuelno svarljiviji, onda se u mom slučaju intenzivno životno iskustvo samo doima kao čudno. U stvarnosti, realnost je daleko grotesknija od naše mašte”, navela je Sigeti.
Ana Simić, najmlađa među umetnicama, oblikuje digitalne crteže koji intimu anonimnih akterki ne prenose direktno u javnost, već je transformišu u novu ikonografiju savremenog ženskog iskustva. “Važno mi je da delo ne bude zatvoreno ili rigidno u svom značenju; naprotiv, cilj je da kroz višeslojnost, ironiju, preterivanje i referencijalnost stvorim prostor u kojem posmatrač može sam da kreira značenje i doživi rad na više nivoa. Tako delo funkcioniše i kao manifest queer kulture i pop-estetike, ali i kao otvoreni arhiv afekta, performansa i vizuelnog ekscesa, omogućavajući simultano prisustvo jasnih poruka i pluraliteta interpretacija.”
Izložba “Mitologija svakodnevice” otvorena je za posetioce do 29. novembra 2025.
Izložbu je podržala Ambasada Holandije u Srbiji.
Foto: Marijana Janković.
MSUB – Program svečanog obeležavanja jubileja – 60 godina Muzeja savremene umetnosti i otvaranje izložbe „Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900 – 1945”
U subotu, 18. oktobra u 17 časova u Muzeju savremene umetnosti svečano će biti otvorena izložba „Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900–1945”, kojom MSUB obeležava svoj jubilej, 60 godina.
Na otvaranju će se prisutnima pozdravnim govorom obratiti Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti, o aktuelnoj izložbi „Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900 – 1945” ispred kustoskog tima govoriće Mišela Blanuša, kustoskinja Zbirke slikarstva od 1900. do 1950. godine, dok će svečanim govorom izložbu otvoriti predsednik Vlade, profesor doktor Đuro Macut.
Nakon obraćanja, od 18 časova pa sve do 23 časa biće omogućeno razgledanje aktuelne izložbe „Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900 – 1945” iz kolekcije Muzeja.
Izložba predstavlja prvi deo novog višegodišnjeg ciklusa koji ima za cilj da u tri zasebne, hronološki povezane celine prezentuje bogatstvo umetničkog nasleđa 20. i početka 21. veka kojom Muzej sagledava svoju kolekciju kroz prizmu društvenih, političkih i kulturnih okolnosti koje su je oblikovale. Kroz više od 400 radova i 150 autora, izložba prikazuje razvoj umetnosti u Srbiji i Jugoslaviji prve polovine 20. veka u dijalogu sa društvenim, političkim i kulturnim promenama. Publika će imati priliku da se bolje upozna sa ključnim tokovima modernizacije umetnosti u regionalnom i međunarodnom kontekstu. Kustoskinje izložbe su Mišela Blanuša (kustoskinja Zbirke slikarstva od 1900. do 1950), dr Rajka Bošković (kustoskinja Zbirke skulpture i instalacija) i Žaklina Ratković (kustoskinja Zbirke papirnog materijala – grafika, crtež, akvarel i dr.). Izložba će biti otvorena do 1. marta 2027. godine.
Kao prateći program svečanosti povodom Jubileja MSUB u 18 časova nastupiće Rozeta kvartet, gudački ansambl iz Beograda osnovan 2022. godine. Kvartet čine četiri diplomirane muzičarke koje spajaju klasično obrazovanje sa savremenim pristupom muzici. Kroz obrade popularnih numera njihov cilj je da klasičnu muziku približe široj publici.
Od 21 časova sledi DJ set Footworks Show-a, muzičkog brenda prepoznatljivog po savremenom house zvuku i jedinstvenom vizuelnom identitetu pod crvenim svetlima. Kroz pažljivo kurirane događaje, Footworks spaja umetnost, ritam i energiju publike u prepoznatljiv audio-vizuelni doživljaj. Svako izdanje predstavlja iskustvo u kojem muzika postaje pokret, a scena — prostor izraza.
U okviru programa obeležavanja jubileja, u Muzeju savremene umetnosti, od četvrtka 6. novembra publici će biti dostupne još dve izložbe: “Klara Siprel i Pol Strand: Slike drugog sveta” na kojoj će MSUB prvi put integralno predstaviti portfolije Klare Siprel i Pola Stranda iz svoje kolekcije, dospelih u Muzej diplomatskom razmenom osamdesetih godina (kustos – Una Popović, kustos Zbirke fotografije, filma, videa i digitalnih medija); kao i “Olga Jevrić: Muzikalnost i skulpturalnost”, koja se realizuje u okviru ciklusa “UMETNOST I LIČNOST – skulptorke iz kolekcije MSU” i donosi retrospektivu jedne od najznačajnijih vajarki srpske umetnosti 20. veka (kustos – dr Rajka Bošković). Obe izložbe biće otvorene do 2. marta 2026. godine.
Sa gotovo 9.000 dela domaćih i međunarodnih autora, kolekcija Muzeja savremene umetnosti jedna je od najvrednijih umetničkih zbirki u regionu, dok nove izložbe dodatno naglašavaju njegovu ulogu u očuvanju i tumačenju umetničkog nasleđa. Tokom šest decenija rada, MSUB je bio i ostao mesto susreta umetnosti i publike, istraživanja i tumačenja kulturne istorije 20. i 21. veka. Povodom jubileja, nove izložbe otvaraju pred publikom raznovrsne poglede na umetnost i njene tokove.
Predstavljanje Biber zbirke priča u Somboru
Pozivamo vas da nam se pridružite u Somboru u četvrtak 23. oktobra 2025. godine.
Predstavićemo višejezični Konkurs za kratku priču na temu pomirenja Biber, zbirke priča proistekle iz Konkursa, autorke i autore iz regiona, razgovaraćemo o značaju društveno angažovane književnosti i umetnosti uopšte.
Događaj organizujemo u Centar za razvoj zajednice LINK – Sombor (Venac Stepe Stepanovića 20), četvrtak 23. 10. 2024. godine, od 18:00h.
U razgovoru će učestvovati autori/ke objavljenih priča sa konkursa Biber 06:
Danijela Repman, autorka iz Sombora, SRB
Tena Lončarević, autorka iz Županje, HR
Irena Skopljak Barić, autorka iz Viteza, BiH
Jasna Dimitrijević, članica žirija iz Beograda, SRB
Radomir Radević, ispred Biber tima iz Beograda, SRB
Moderator razgovora će biti Branko Ćurčić iz Sombora
Organizatori:
Centar za nenasilnu akciju Sarajevo/Beograd
Centar za razvoj zajednice LINK
Zbirke priča koje predstavljamo su plodovi Biber konkursa za kratke priče na temu pomirenja u kontekstu zaostavštine ratova i nasilja u zemljama bivše Jugoslavije, kao i za priče koje mogu da doprinesu boljem razumevanju među ljudima, smanjenju mržnje i razgradnji predrasuda, antiratne priče, priče koje se bave suočavanjem s prošlošću, razgradnjom slika o neprijateljima, saosećanjem sa drugima, hrabre priče koje se usuđuju da hodaju u „neprijateljskim” cipelama, priče koje pomeraju granice i otvaraju nam puteve da gradimo izvesniju, sigurniju i slobodniju budućnost za sve.
Konkursi i sve zbirke priča su višejezični i na njima mogu da učestvuju autori i autorke koji pišu na albanskom, bosanskom, crnogorskom, hrvatskom, srpskom ili makedonskom jeziku.
Elektronska izdanja svih „Biber“ zbirki mogu se naći na stranici https://biber.nenasilje.org/biber-price/ i besplatne su za preuzimanje.
Štampani primjerci Biber zbirki mogu se preuzeti na predstavljanju.
Izložba „Mitologija svakodnevice“ u Galeriji DOTS
U petak 17. oktobra u 19 časova biće otvorena izložba “Mitologija svakodnevice” u Galeriji DOTS na Donjem Dorćolu.
Ova izložba kustoskog tima Mirjane Dušić i Ljube Jovićević objedinjuje radove Marine Marković, Astrid Oudheusden, Monike Sigeti i Ane Simić, umetnica različitih poetika, pristupa i generacija. Težeći da intimna iskustva i lične narative uzdignu na nivo univerzalnog, one svakodnevicu vide kao prostor ukrštanja mita i istorije, a umetnost kao moćno sredstvo transformacije prolaznog u trajno.
Marina Marković u svojim radovima telo postavlja u središte kao prostor u kojem se iscrtavaju osnovni antagonizmi ženskog postojanja. Ono nije samo biološka datost, već i kulturni konstrukt i mesto upisa društvenih normi. Kroz pastelne tonove i precizne linije umetnica gradi kontrast između „lepo upakovane” spoljašnjosti i surovog ženskog iskustva, pokazujući da estetizacija bola ne znači njegovo poricanje, već transformaciju u smisao i identitet. Telo se tako pojavljuje i kao svedočanstvo granica nametnutih uloga, ali i kao prostor njihove moguće subverzije.
Holandska umetnica Astrid Oudheusden polazi od običnih, naizgled beznačajnih prizora u kojima otkriva skrivena značenja. Ne bežeći od svakodnevnog, ona pronalazi način da u tihim i nenametljivim slikama prepozna dublje obrasce našeg postojanja. Njeni radovi ne nameću narativ, već stvaraju meditativnu atmosferu u kojoj se obično pretvara u znak koji nadilazi privatno. Boja, svetlosne nijanse i pažljivo oblikovan kadar postaju sredstva kojima prizori svakodnevice stiču univerzalno značenje. Oudheusden time pokazuje da se mitologije ne oblikuju samo kroz izuzetne događaje i velike narative, već kroz ponavljanja i neprimetne obrasce svakodnevnog života, u kojima se privatno i kolektivno neprestano dodiruju.
U radovima Monike Sigeti svakodnevno se preobražava u fantastične prizore u kojima poznato izmiče sigurnosti prepoznavanja. Njene hibridne figure i prostori deluju kao da se nalaze na granici između stvarnog i izmaštanog, otvarajući fluidnu zonu u kojoj identitet i telo prestaju da budu stabilne kategorije. Fantastično ovde ne predstavlja beg od stvarnosti, već način da se ona učini čudnovatom, da se da se pokaže kako je poznato uvek podložno preispitivanju i preoblikovanju. Stvarajući mitološke prizore sa dozom igre i distance, slike Monike Sigeti ne nude rešenja, već otvaraju prostor zamišljanja i preispitivanja.
Ana Simić, najmlađa među umetnicama, oblikuje digitalne crteže koji intimu anonimnih akterki ne prenose direktno u javnost, već je transformišu u novu ikonografiju savremenog ženskog iskustva. U njenim radovima pop-art estetika i svedena forma znaka stvaraju slike koje funkcionišu kao simboli prepoznatljivi i izvan privatnog okvira. Time se ne beleži samo intimni trenutak, već se uspostavlja prostor u kojem se potisnuto i nevidljivo upisuje u zajedničko pamćenje, otvarajući mogućnost da ono lično postane osnova nove kolektivne mitologije.
Kako primećuje autorka kataloškog teksta Ana Simona Zelenović, kustoski izbor izložbe funkcioniše kao kolaž: oslikava raznolikost ženskih iskustava, a istovremeno potvrđuje zajednički horizont četiri umetnice, u kojem lično ne ostaje zatvoreno u sebi, već se kroz umetnost prevodi u zajedničko, neprestano oblikujući nove mitove i kolektivna sećanja.
Izložba “Mitologija svakodnevice” će biti otvorena za posetioce do 29. novembra 2025.
Izložbu je podržala Ambasada Holandije u Srbiji.
PROGRAM POSLEDNJE NEDELJE BIJENALA FANTASTIKE
Likovna galerija Kolarčeve zadužbine
Do 12. oktobra 2025. godine
Treće izdanje Bijenala fantastike u Beogradu traje još ove nedelje, odnosno do nedelje, 12. oktobra 2025. godine, i održava se u renoviranom i proširenom prostoru Likovne galerije Kolarčeve zadužbine. Ova jedinstvena manifestacija od samog početka beleži veliko interesovanje, sa više od 6.000 posetilaca do sada.
Bogat i dinamičan program krasi i poslednju nedelju 3.BIjenala fantastike u Beogradu, a u nastavku izdvajamo sledeleće događaje:
Tribina: Fantastika u svetovima kolekcionara
Četvrtak, 9. oktobar u 18.15
Moderator: Marija Đurić, istoričarka umetnosti i direktorka Moderne galerije Valjevo
Učesnici:
– Vojislav Jovanović, magistar umetnosti
– Mladen Filipović, kolekcionar
Četvrtak, 9. oktobar u 19.15
Upoznajte umetnike 3.BIjenala fantastike
Stručna vođenja kroz izložbu
Petak, 10. oktobar u 18.15, ist.umetnosti Tijana Duka
Subota, 11. oktobar u 18.15, prof. dr ist.umetnosti Oliver Tomić
Foto: Preventer
Muzej savremene umetnosti Beograd – Izložba “Kolektivna intimnost” Maje Bekan u Salonu Muzeja savremene umetnosti
Izložba “Kolektivna intimnost” vizuelne i peformans umetnice Maje Bekan, koja već dve decenije u svom radu istražuje ideju zajednice i kolektiviteta kao umetničkih formata i njihov potencijal da utiču na društvene promene, biće otvorena 26. septembra u 19 časova u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Kustos izložbe je Miroslav Katić.
Okosnicu umetničinih dugoročnih projekata čine delegirani performansi u kojima učestvuju društvene grupe, čije odnose i povezanost ispituje uvodeći koncepte kolektivne intimnosti i praktikovanja zajedništva. Bekan je u performansima fokusirana na rad sa grupama žena različite starosne dobi i raznovrsnog profesionalnog i životnog iskustva, a neki od glavnih pojmova koje razmatra unutar svake novoformirane zajednice jesu samoorganizovanje i samoosnaživanje, kao i briga, prijateljstvo i solidarnost.
U radu sa kolektivima Bekan koristi performans (i ples) kao ritmičku formu i proces kroz koji se učesnice međusobno povezuju i pronalaze načine zajedničkog istraživanja ličnih istorija i istina, kao i društveno-političke i ekonomske stvarnosti. Ishodi performansa ili preciznije vežbi zajedništva podstiču promišljanje današnjih modela udruženog delovanja i uloge intimnosti kao transformativne snage, kako u umetničkom polju, tako i u širem društvenom kontekstu. Ovakav vid građenja jedinstva, poverenja, razmene, umetnica vidi kao prostor za pojavu i proizvodnju novih oblika znanja, koji uspostavljaju inovativne relacione, govorne i participativne prakse i preispituju granice domena privatnog i javnog života.
Izložba u Salonu MSU-a osmišljena je kao ambijent nekoliko scenskih setova u kojima kroz različite medije (video, objekti, tekstualne instalacije) umetnica predstavlja pristupe i strategije u radu s različitim ženskim zajednicama: od žena iz Njujorka koje su tokom pandemije kovida razmatrale pitanja povezanosti, intimnosti, prijateljstva u doba zdravstvene krize, preko učesnica koje zbog svog načina života ili specifičnih profesionalnih aktivnosti trpe društvenu isključenost i predrasude, do pripadnica vojske koje zajedno sa umetnicama ispituju svoje rodne uloge, otkrivajući u momentima konflikta mogućnosti za emancipatorski preokret. Takođe, za izložbu u Salonu Bekan će u svoju projektnu platformu P for Performance uključiti i lokalne učesnice, i to ovog puta učenice srednjih škola, s kojima će tokom susreta zajedno čitati i istraživati biografije istorijski važnih protagonistkinja, političkih i društvenih aktivistkinja, kao što je bila Dragica Pravica (1919–1942), revolucionarka, učesnica NOB-a i nacionalna heroina Jugoslavije.
Izložba će biti otvorena za posetioce do 10. novembra 2025. godine.
Maja Bekan magistrirala je na Institutu likovnih umetnosti Piet Zwart 2008. Iste godine pokrenula je dugoročni umetnički projekat P za performans – metod režiranja situacija i korišćenja performansa kao alata za istraživanje kolektivne intimnosti i produktivnog prostora za nova znanja. Izlagala je na samostalnim i grupnim izložbama, između ostalog u SMBA, Amsterdam; Van Abbemuseum, Ajndhoven; Tent i Melly (formerly Witte de With), Roterdam; ISCP, Njujork; Ujazdowski Castle Centre for Contemporary Art, Varšava; Kulturni centar Beograda; The Nunnery, London; IZOLYATSIA, Kijev; Kunsthaus, Grac; Living Art Museum, Rejkjavik itd. Do kraja 2025. planirana je realizacija monografije Maje Bekan Constructed Situations, koju objavljuje izdavačka kuća Mousse. Bekan je nastanjena u Holandiji, gde je tutor u okviru grupe Performance Tutor Group na BEAR-u (Base for Experiment, Art, and Research) na univerzitetu ArtEZ (University of the Arts), Arnhem.
Realizaciju izložbe podržali su Mondriaan Fund i Stroom Den Haag.
MSUB – Sutra otvaranje zložbe „Aritmologija oblika“ Dragana Jelenkovića u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića
Muzej savremene umetnosti sa ponosom najavljuje otvaranje samostalne izložbe Dragana Jelenkovića, istaknutog savremenog umetnika čiji rad decenijama istražuje granice između slike, objekata i prostora.
Izložba pod nazivom „Aritmologija oblika“ biće otvorena u petak 5. septembra u 18 časova u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, u prisustvu umetnika i kustosa izložbe Miroslava Karića. Izložba je deo tekućeg programa MSUB-a koji podržava i prezentuje značajne autore sa domaće i regionalne umetničke scene.
Dragan Jelenković pripada generaciji umetnika koji su razvijali značajne promene u likovnim i semantičkim proširenjima medija skulpture, započete tokom osamdesetih godina XX veka, usložnjavajući sliku stilski heterogenih i izrazito individualizovanih skulptorskih poetika. Kao akter umetničkih zbivanja, od osamdesetih godina prošlog veka do danas, Jelenković oscilira između beogradske scene, gde se formirao i intenzivno izlagao, i vojvođanske, gde je kroz poreklo i aktivno prisustvo na sceni prepoznat kao jedan od vodećih nosilaca novog senzibiliteta u skulpturi.
Na izložbi će biti predstavljen izbor radova iz umetnikovog višedecenijskog opusa ali i najnovija produkcija u kojoj Jelenković tematizuje i istražuje fenomen redefinisanja forme u kontekstu aktuelnog globalnog trenutka, uključujući nove načine komunikacije, odnos prema prirodi, diktat obilja informacija i preimućstvo digitalne slike.
Već u svojim prvim samostalnim i grupnim nastupima pokazao je posvećenost istraživanju formalnih i značenjskih mogućnosti različitih materijala i njihovih kombinacija (terakota, drvo, bronza, metal, filc, platno…) koje koristi za radove, odnosno, preciznije, opredmećene oblike, čije motivske reference nalazimo u specifičnom repertoaru svakodnevnih predmeta i profane ikonografije. Ležaljke, štrudle, harmonike – neki su od vizuelnih sadržaja koje Jelenković dovodi u stanje novih pojavnosti na granici prepoznavanja, zadržavajući u njihovim konturama ili fragmentima okidače sećanja i mentalnih projekcija ambijenata, atmosfere neposrednog intimnog okruženja i unutrašnjih prostora njihovih doživljaja.
U ranim godinama stvaralaštva motiv kuće izdvojio se kao posebno polje Jelenkovićevih traganja za formama u prostoru, koje je postepeno osvajao građenjem, dekonstruisanjem i umnožavanjem minijaturnih, svedenih arhitektonskih elemenata, otvarajući njihovim iteracijama u svakoj novoj postavci šire značenjske i konotativne aspekte pojma doma.
Nakon serije radova fokusiranih na ideju arhitektonične skulpture i arhetipske slike kuće, umetnik započinje novo poglavlje eksperimentisanja sa materijalima i sve prisutnijim promišljanjem radova u sadejstvu sa izlagačkim prostorima, okrećući se od predmeta-skulpture ka instalacionim situacijama i ekstenziji ideje oblikovanja u drugačije vrste perceptivnog iskustva. Spektar upotrebljenih materijala postaje raznovrsniji, uključujući konkretne – staklo, klirit, aluminijumsku foliju – i efemerne, poput smese za bombone, svetla, čak i mirisa, dok radovi u finalnoj postavci dobijaju kompleksniji oblik, od site-specific intervencija do skulpturalnih ambijenata.
Uvođenjem novih postupaka, materijalnih sadržaja pa i medija – uključujući digitalnu grafiku i video – u umetničku praksu, Jelenković je ostvario suštinski preokret u konceptualizovanju relacija između subjektivnog i objektivnog prostora, pomerajući fokus sa introspektivnih analiza ka refleksiji okruženja, čime je proširio opseg tematskih interesovanja usmerenih ka istraživanju savremenih civilizacijskih pojava, psihološkog stanja današnjeg pojedinca i znakova ekološke krize. Kako primećuje istoričarka umetnosti dr Lidija Merenik, krajem devedesetih godina stanje postmedijuma u Jelenkovićevom delu u potpunosti se saobrazilo sa promenom medija izražavanja, pa je video-instalacija zauzela mesto „skulpture”, odvodeći na kraju autora u čestu primenu digitalnih tehnologija i novih vizuelno-oblikovnih pristupa.
Izložba će biti otvorena za posetioce do 3. novembra.
Dragan Jelenković, BIOGRAFIJA
Nakon završenih studija na Filološkom fakultetu u Beogradu, Odsek za italijanski jezik i književnost, Dragan Jelenković (1959) upisao je Fakultet likovnih umetnosti, gde je magistrirao 1992. godine. Njegova izlagačka delatnost obuhvata veliki broj izložbi u zemlji i inostranstvu, pri čemu je ostvario više od dvadeset samostalnih nastupa. Pored umetničke prakse, bavio se i dizajnom, bio urednik galerijskog programa, kustos, umetnički direktor međunarodnih projekata i urednik izdavačke delatnosti Kulturnog centra Pančeva. U saradnji s profesorom Brankom Pavićem 1995. godine osniva multimedijalnu Radionicu 301 Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Jedan je od osnivača asocijacije umetnika Otvorena osećajnost (1999). Jelenković je autor i urednik više knjiga, publikacija i monografija o savremenoj umetnosti. Dobitnik je brojnih nagrada na jugoslovenskim i srpskim manifestacijama, uključujući Oktobarsku nagradu grada Pančeva (1997). Njegovi radovi nalaze se u kolekcijama mnogih muzeja i galerija u Srbiji, kao i u brojnim privatnim kolekcijama u regionu. Do 2024. godine Jelenković je radio kao profesor na Arhitektonskom fakultetu.