Otvorena Izložba “Ples, otpor, (ne)rad. Kulturni, politički i umetnički aspekti plesa za vreme i nakon Jugoslavije” u Muzeju suvremene umjetnosti u Zagrebu
U sredu, 20. novembra u Muzeju suvremene umjetnosti u Zagrebu otvorena je izložba “Ples, otpor, (ne)rad. Kulturni, politički i umetnički aspekti plesa za vreme i nakon Jugoslavije”, nastala nakon četiri godine zajedničkog rada u okviru projekta (Non)Aligned Movements regionalne plesne mreže Nomad Dance Academy, a čiji je koordinator Stanica Servis za savremeni ples. Ova izložba predstavlja napore da se savremeni ples na prostoru Jugoslavije posmatra kao zajednički kulturni prostor koji, uprkos svim političkim lomovima, i dalje opstaje u svojim dinamičnim i jedinstvenim manifestacijama.
Vesna Meštrić, upravnica Muzeja suvremene umjetnosti, na otvaranju izložbe je navela: „Veliko nam je zadovoljstvo što otvaramo ovu veoma važnu izložbu, fokusiranu na savremeni ples i arhiviranje plesa. Ovo je zaista pravo mesto za takvu izložbu, jer smo tokom pet godina imali sjajnu saradnju sa plesnim festivalom Antisezona koji je ovde započeo. On je sada i deo našeg godišnjeg programa, što smatram veoma važnim za ovu instituciju, za našu misiju, i naš region, jer je savremeni ples deo sveta savremene umetnosti.“
Rok Vevar, jedan od kustosa izložbe, istakao je da je proces arhiviranja i istorizacije plesne scene započeo pre više od deset godina i razvijao se uz podršku nekoliko lokalnih i evropskih projekata, među kojima je i aktuelni (Non)Aligned Movements. „Ova izložba je uspela da prikupi različite materijale, od dokumenta iz Hrvatske iz dvadesetih godina prošlog veka, materijala iz Ljubljane iz tridesetih, preko Drugog svetskog rata koji igra veoma važnu ulogu na izložbi, i naravno decenija do raspada Jugoslavije i nakon toga. Za mene lično, najveće je dostignuće način na koji smo radili zajedno, uz dosta dogovaranja i truda kako bismo pronašli značajne i međusobno povezane dokumente“.
Biljana Tanurovska-Kjulavkovski, ko-kustoskinja izložbe, na otvaranju je rekla: “Ova izložba je deo jednog dugog procesa, a mi želimo da nastavimo da gradimo ovu proširenu arhivu. Ona donosi nekoliko mogućih pogleda na plesne arhive, i to ne samo na materijale, već i na politički kontekst u kome su nastali. Nadamo se da ćemo podstaknuti sve vas, kao i čitavu plesnu scenu, da se još više otvore buduća čitanja ove arhive”.
Na izložbi su prikazani materijali koji svedoče o radu i delovanju preko 100 umetnika i umetničkih kolektiva, kao i teoretičara i mislilaca koji su beležili društvene, kulturne, umetničke i političke transformacije plesnog tela i plesnog rada.
Tim istraživača koji je radio na izložbi čine Slavčo Dimitrov, Milica Ivić, Tea Kantoci, Igor Koruga, Iva Nerina Sibila, Biljana Tanurovska-Kjulavkovski, Rok Vevar i Jasmina Založnik, dok su glavni kustosi Biljana Tanurovska-Kjulavkovski i Rok Vevar uz kustosku podršku Jasne Jakšić. Producentkinja je Marijana Cvetković, a izvršna producentkinja Ana Letunić. Dizajn izložbe je uradio umetnik Siniša Ilić, a vizuelni identitet Andrej Dolinka.
Izložba “Ples, otpor, (ne)rad. Kulturni, politički i umetnički aspekti plesa za vreme i nakon Jugoslavije” predstavlja i dugoročno istraživanje i stvaranje digitalne arhive savremenog plesa i izvođačkih umetnosti u našem delu Evrope. Ona nije napravljena kao neki finalni akt kroz prikazani materijal, već kao još jedan korak na putu izgradnje i artikulacije odnosa koji se uspostavljaju kroz odabrane artefakte. Čitav ovaj process predstavlja se kao (ne)radni material, kao prostor za istraživanje sa svojim raznorodnim potencijalima.
Kroz nekoliko celina, izložba se fokusira na prakse, ličnosti, epizode i formacije koje, kroz niz decenija, prikazuju savremeni ples kao društvenu, kulturnu i umetničku praksu iz koje se čitaju sva bogatstva plesnog i koreografskog jezika na ovim prostorima. Teme feminizma, pitanja roda i želje, formacije, odnosi i samoorganizacija, prelaženje granica i transgresija plesnog rada, mogu se pratiti kroz fotografije, video materijale, dokumente, članke i kataloge sakupljene i sačuvane za buduća istraživanja i tumačenja.
U okviru izložbe zvanično je predstavljen i otvoren digitalni plesni arhiv NADA – (Non)Aligned Dance Archive na stranici www.nada.nomaddanceacademy.si koji po prvi put nudi mogućnost istraživanja, pretraživanja i korišćenja arhivskog materijala iz istorije savremenog plesa na prostoru nekadašnje Jugoslavije i njenih naslednica.
Na nekoliko lokacija u Zagrebu, od 19. do 23. novembra održava se i koreografska konferencija “Bodies in Free Fall”, a u okviru nje danas je održan skup “Transformativne politike za ples”, posvećen zagovaranju za novu vrstu plesne institucije zasnovane na plesu kao istraživačkoj praksi. Ovo je nastavak zagovaračkih inicijativa mreže Nomad Dance Academy koja je 2017. godine bila održana i u Beogradu u organizaciji Stanice.
Deo projekta je i knjiga koja prati rad na arhivu i izložbi „Bodies of Dance: Aspects of Dance as Cultural, Political, and Art Work in Yugoslavia and After” koju su uredile Nika Arhar i Jasmina Založnik, a u izdanju Stanice Servisa za savemeni ples u saradnji sa partnerima iz NDA mreže. Ova knjiga svojom istorijsko-teorijskom pozicijom pruža politički, kulturni i umetnički okvir u kome se pojavljuje moderni i savremeni ples u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji i Makedoniji. Ona artikuliše jedan broj važnih karakteristika koje su obrađene ili se pojavljuju u i kroz plesne prakse, i ocrtavaju moguću polaznu tačku za širok opseg plesnih radova koji se protežu tokom celog jednog veka.
Plesna predstava koreografa Igora Koruge „Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom“ sa šestoro pionira savremenog plesa u Srbiji, Nelom Antonović, Jelenom Jović, Anđelijom Todorović, Sanjom Krsmanović Tasić, Borisom Čakširanom i Tatjanom Pajović, bila je deo programa otvaranja izložbe 20. novembra u Muzeju.
Projekat je još jedan primer zajedničkog delovanja mreže Nomad Dance Academy koja sledeće godine obeležava 20 godina svog rada na prostoru bivše Jugoslavije, zasnovanog na saradnji, samoorganizaciji, solidarnosti, međusobnoj podršci i otporu nacionalizmu, šovinizmu i neoliberalnim transformacijama kulture i društva. Mrežu čine Stanica Servis za savremeni ples, Lokomotiva, Nomad Dance Academy Slovenija, Nomad Dance Academy Hrvatska, Objekt plesa, Garage Collective i Tanzfabrik Berlin.
Izložba i plesni arhiv su deo projekta (Non)Aligned Movements uz podršku programa Kreativna Evropa Evropske unije, te programa Culture for Democracy Švajcarske agencije za razvoj i saradnju i Hartefakta.
Foto: Sanja Bistričić.
Izložba “Oblik čoveka” u Studentskom kulturnom centru u Novom Sadu
Od 5.do 27. decembra 2024.
Umetnici: Žarko Bašeski, Nenad Gajić i Antanasije Punoševac
Kustos izložbe: Ana Kršljanin
Izložba “Oblik čoveka”, koja se otvara 5. decembra u SKC Novi Sad predstaviće radove trojice autora, KOJI pripadaju različitim umetničkim generacijama – Antanasija Punoševca, Nenada Gajića i Žarka Bašeskog, Njihovi radovi se konceptualno međusobno nadovezuju i prožimaju smeštajući u fokus svog stvaralaštva – čoveka. Ljudsko biće, telesnost, taktilnost, krhkost i drama postojanja, empatija prema dugom stvorenju, prevazilaženje sopstva samo su neka od pitanja kojima se umetnici bave.
ANASTASIJE PUNOŠEVAC NENAD GAJIĆ ŽARKO BAŠESKI
Izložbu čine slike Antanasija Punoševca, minijaturne skulpture Nenada Gajića i skulpture profesora Žarka Bašeskog.
Izložba “Oblik čoveka” traje sve do 27.decembra 2024. godine.
Svetska zvezda dokumentarne fotografije Nicolò Filippo Rosso otvara 12. VIZUALIZATOR
FOTO -Nicolo Filippo Rosso.
Međunarodni festival fotografije VIZUALIZATOR donosi spektakularni početak 12. izdanja – čuveni fotograf Nicolò Filippo Rosso otvoriće festival upečatljivom izložbom Exodus. Nakon što je impresionirala publiku na prestižnim manifestacijama širom sveta, uključujući PhotoVille festival u Njujorku i specijalnu postavku u Evropskom parlamentu u Briselu, ova snažna vizuelna priča o migracijama prvi put dolazi pred beogradsku publiku.
Svečano otvaranje izložbe i festivala je u sredu, 20. novembra u 18 časova u Muzeju primenjene umetnosti (Vuka Karadžića 18).
Otvaranju će prisustvovati autor Nicolò Filippo Rosso, direktor Italijanskog instituta Roberto Činkota i ambasador Misije OEBS-a u Srbiji, Jan Bratu.
O izložbi
Izložba Exodus donosi potresnu hroniku migracionih ruta kroz Latinsku Ameriku. Fotografije prikazuju borbe, gubitke i nade ljudi prinuđenih da napuste svoje domove u potrazi za boljim životom. Od 2018. godine, Rosso dokumentuje putovanja migranata od Venecuele, preko Kolumbije i Centralne Amerike, do granice sa Sjedinjenim Američkim Državama. Njegove fotografije su svedočanstvo o nadi i opstanku, ali i o nasilju, korupciji i ekonomskim krizama koje razaraju društva širom kontinenta.
Tokom 2023. godine, Rosso se pridružio grupama migranata u njihovim masovnim kretanjima ka severu. Putovao je sa njima kroz surovu pustinju Čivava, penjao se na krovove ozloglašenog teretnog voza La Bestia i dokumentovao dolaske na granicu SAD-a.
Fotografije iz serijala Exodus, objavljivane u vodećim svetskim medijima kao što su The New York Times i National Geographic, otkrivaju univerzalnu borbu za dostojanstven život, podstićući dijalog o ključnim pitanjima našeg vremena.
O autoru
Nicolò Filippo Rosso je dobitnik brojnih nagrada, uključujući prestižnu W. Eugene Smith Memorial Award za humanističku fotografiju, The Alexia nagradu za 2024. godinu i World Understanding Award. Njegovi radovi su objavljivani u najuglednijim svetskim medijima poput The New York Timesa, National Geographica i TIME-a. Rosso aktivno sarađuje i sa Agencijom Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR).
Gostovanje italijanskog fotografa i izložba realizovani su uz podršku Italijanskog instituta za kulturu.
Ulaz na izložbu je slobodan.
Međunarodni festival fotografije VIZUALIZATOR održava se od 20. novembra do 9. decembra pod sloganom „RE-KREACIJA VIDA: Da pogledamo fotografiju novim očima“.
Detaljan program dostupan je na sajtu Vizualizator.rs i na Instagram stranici @festival_vizualizator.
Festival su podržali OEBS, British Council, ambasade Italije, Holandije, Švajcarske, Sjedinjenih Američkih Država, Kraljevine Norveške i Portugala, NS Plakat, AlmaQuattro, Radisson RED, Turistička organizacija Beograda.
MSU – Novembarska javna vođenja i predavanja u okviru tri izložbe Muzeja savremene umetnosti
U okviru pratećih programa tri izložbe Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, tokom novembra biće održana javna vođenja na srpskom i ruskom jeziku, predavanja, zvučna predstava, i međunarodni naučni skup.
Za subotu, 9. novembar u 13 časova, zakazano je javno vođenje kroz izložbu “Magičnost drevnog – Venija Vučinić Turinski” i predavanje “Etnografski predmeti kao inspiracija” dr Rajke Bošković, muzejskog savetnika, koje se održava u okviru ciklusa predavanja Misao o skulpturi. Gost na predavanju biće Nataša Nikolić, etnolog, muzejski savetnik Narodnog muzeja Šumadije u Kragujevcu.
Per.Art, umetnička organizacija koja se bavi izvođačkom umetnošću i inkluzijom u kulturi, u okviru izložbe “Aktivitet: 100 godina nadrealizma” predstaviće od 14. do 18. novembra zvučnu predstavu „Dis Giselle“ u kojoj je ples preveden u zvuk i opis, a koreografija tela i pokreta na sceni u koreogafiju zvuka. Autor je Saša Asentić u saradnji sa Jelenom Stefanoskom i Oliverom Kovačević Crnjanski. U četvrtak 14. novembra u 18 časova, biće održan i kratak razgovor sa Sašom Asentićem, predstavnikom umetničke organizacije Per.Art, nakon čega će uslediti prvo izvođenje zvučne predstave.
U četvrtak 14. novembra, u 18 časova biće organizovano javno vođenje na ruskom kroz izložbu Jelene Bulajić “After Sugimoto” u Salonu Muzeja savremene umetnosti, a 16. novembra u 13 časova javno vođenje kroz aktuelne izložbe u zgradi MSU na Ušću.
U četvrtak, 21. novembra u 18 časova, zakazano je javno vođenje na ruskom kroz aktuelne izložbe u MSU.
U subotu 23. novembra u 13h javno vođenje kroz izložbu “Magičnost drevnog – Venija Vučinić Turinski” i predavanje “Drvo – kao (od)uvek aktuelan materijal u skulpturi” dr Rajke Bošković, muzejskog savetnika. Gost na predavanju biće Željka Momirov, vajar, profesor na Akademiji umjetnosti u Trebinju. Istog dana u 17 časova, u okviru izložbe “Aktivitet: 100 godina nadrealizma” predavanje će održati istoričar umetnosti, i slobodni kustos dr Dejan Sretenović autor knjiga “Crveni horizont. Avangarda i revolucija u Jugoslaviji 1919-1932” (2020), “Urnebesni kliker. Umetnost i politika beogradskog nadrealizma” (2016), “Umetnost prisvajanja” (2013) itd.
U četvrtak 28. novembra u 18 časova na programu je javno vođenje kroz aktuelne izložbe u MSU.
Međunarodni naučni skup Nad/realizmom (1924/2024) biće održan od 27. do 29. novembra 2024. u prostorijama triju institucija koje su organizatori ovog događanja – Institutu za književnost i umetnost (27.11.24), Muzeju primenjene umetnosti (28.11.24) i Muzeju savremene umetnosti (29.11.24) u Beogradu. Urednici skupa su dr Bojan Jović, prof. dr Sanja Bahun i dr Biljana Andonovska. Konferencija će okupiti oko šezdeset istraživača iz dvanaest zemalja (Francuske, Velike Britanije, Amerike, Austrije, Švedske, Grčke, Kipra, Portugala, Brazila, Hrvatske, Makedonije, Srbije), među kojima i neke od vodećih savremenih proučavalaca nadrealističke i avangardne umetnosti.
Čekajući premijera
Predsednik Grupacije organizatora dogadjaja pri Privrednoj Komori Srbije Ivan Blagojević, izjavio je da predstavnici 4 najznačajnija srpska festivala ( Exit, Nišville, Guča i Beer fest ) već 2 meseca čekaju termin za sastanak sa premijerom Milošem Vučevićem koji je u njihovo ime 30. avgusta zatražila Privredna Komora Srbije.
Tokom 2022. godine ideja o nacionalnom statusu i formiranju Festivalskog centra predočena je prethodnoj premijerki Ani Brnabić, koja je festivalima preporučila da urade Studiju benefita koje država ima tokom ova 4 festivala .
Konsultantska kuća Glenfield uradila je kvalitetnu studiju koja je pokazala da je ukupni benefit države 3 milijarde dinara i da bi država zaradila dodatnu 1.5 milijardu ukoliko bi svim ovim festivalima vratila samo 10 % benefita, odnosno 300 miliona . Ovim sredstvima značajno bi se unapredio program ovih festivala do 2027. godine kada se očekuje da upravo ovi festivali budu udarni deo turističke ponude Expo-a.
Iako je studija bila gotova u prvoj polovini 2023. ona nije razmatrana u sklopu prethodnog budžeta jer je on neočekivano rano usvojen zbog decembarskih izbora.
Predstavnici Grupacije strahuju da budžet ni ove godine neće njih sagledati i da će ponovo ići na konkurse ministarstva turizma, kako Guča čini već 60 godina ili Nišvil 30 godina. Prethodnih godina jedino je Exit sagledan kroz pomenuti budžet ali i on neadekvatno.
Država sjajno pomaže sportske klubove, izuzetno je, posredstvom Filmskog centra, sagledala sedmu umetnost sa više od 3 milijarde dinara, ali je muzičko stvaralaštvo ostavljeno bez ozbiljne podrške, a upravo festivali dovode konkretne turiste i značajno doprinose budžetu Republike Srbije. prihodima od poreza, doprinosa i pdv-a.
60. OKTOBARSKI SALON U MUZEJU AFRIČKE UMETNOSTI: NADA JE DISCIPLINA
60. Oktobarski salon – reprezentativna međunarodna manifestacija iz oblasti vizuelnih umetnosti, čiji je osnivač i pokrovitelj Grad Beograd, a organizuje ga Kulturni centar Beograda, uz podršku Ministarstva kulture – održava se od 20. oktobra do 1. decembra na više lokacija u Beogradu.
Svečano otvaranje manifestacije biće održano u nedelju, 20. oktobra u 18 časova u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu (Andre Nikolića 14, Senjak).
Oktobarski salon realizuju tri međunarodna kustoska tima, a slogan ovogodišnjeg izdanja glasi: Šta ostaje? / What’s left?
Jedan od koncepata salona „Nada je disciplina“, koji će biti predstavljen u Muzeju afričke umetnosti, osmislile su Lina Džuverović, viši predavač i rukovoditeljka studijskog master programa Kustoski rad i kolekcije na Čelsi koledžu za umetnosti Univerziteta umetnosti u Londonu, u saradnji sa Emilijom Epštajn i Anom Knežević, kustoskinjama Muzeja i Rafaelom Dražić, autorkom vizuelnog identiteta.
„Radovi predstavljeni u segmentu Nada je disciplina fokusiraju se na definiciju i naš savremeni doživljaj posla, na beskorisnost rada, na vezu rada i umetnosti“, navodi Ana Knežević, kustoskinja Muzeja afričke umetnosti.
Kustoskinje izložbe su povodom segmenta Nada je disciplina izjavile: „Oslanjajući se na slogan aktivistkinje Marjam Kabe Nada je disciplina, kao i na nasleđe i društvene vrednosti Pokreta nesvrstanih, sarađivaćemo sa umetnicima, udruženjima i grasruts inicijativama unutar i izvan sfere kulture, kako bismo umetnost predstavile kao vezivno tkivo u negovanju solidarnosti i uzajamne podrške. Umetnici i kolektivi će koristiti svoje procese rada, mogućnosti izlaganja i diskurzivnih programa da bi istražili potencijale suptilnih mikropolitičkih umetničkih činova kao mehanizama suočavanja sa trenutnim eksploatatorskim i korporativnim preuzimanjima života, represivnim i škodljivim političkim tendencijama i ekološkim problemima“. „Značajan aspekt projekta predstavlja njegov tempo, koji će biti uspostavljen tako da se opire tendencijama hiperproduktivnosti, ubrzanja i rastezanja koje nalažu formati velikih izložbi,“ zaključuju kustoskinje.
Umetnici i grupe koji su deo segmenta Nada je disciplina su: Adrijan Melis Sosa, Darinka Pop-Mitić, doplgenger, I drugi (And Others): Urodnjene politike i prakse umetničkih kolektiva, Jelena Savić, Karavan, Katrin Bem i Jelena Micić, Kiluanži Kija Henda, Mvana, Milica Dukić, Milica Ružičić, Čitalačka grupa za feminističko trajanje (FDRG).
OKTOBARAC ZA NAJMLAĐE – NEDELJA U MAU
Svake nedelje, počev od 27. oktobra pa sve do 1. decembra, od 11 do 12.30 časova, Muzej će organizovati redovni program „Nedelja u MAU”, koji se sastoji iz vođenja kroz postavke za odrasle i kreativnih radionica za decu (uzrasta od 6 do 12 godina).
Kreativne radionice pod nazivom Poster rolerkoster imaju za temu medijum postera. Nakon obilaska male sale i radova angolskog umetnika Kiluanžija Kija Hende, deca će imati priliku da izrade sopstveni „angažovani“ poster, dok će odrasli moći da saznaju više i o radovima drugih umetnika koji posebno izlažu na Oktobarskom salonu u ovom Muzeju, među kojima su Adrijan Melis, Danijela Ortiz, Darinka Pop-Mitić i doplgenger.
Ulaz je besplatan, a prijavljivanje je obavezno slanjem mejla na: kontakt@mau.rs.
Francuska umetnica MARIE HUÉ predstavlja najnoviju seriju radova na izložbi “Fragilities”
Klub književnika (Francuska 7)
25.septembar – 20. decembar 2024.
Otvaranje: sreda, 25. septembar u 19.00
Francuska umetnica Mari Ue (Marie Hué ) predstaviće svoj rad izložbom u poznatom beogradskom restoranu Klub književnika. Otvaranje je zakazano za 25. septembar, a radove će svi posetioci Kluba književnika imati priliku da vide tokom tri meseca, odnosno do 20. decembra 2024. godine.
Boraveći u Beogradu pre par godina, umetnicu je inspirisao ambijent Kluba književnika, te je odlučila da uradi posebnu seriju radova koji će biti izloženi tokom dva meseca i to u donjem delu restorana.
Beogradska publika će videti radove na platnu, najnoviju produkciju umetnice, njenu figurativnu i apstraktnu umetnost.
Mari Ue je mlada umetnica iz Liona, koja je diplomirala na univerzitetu Klod Bernar u Lionu, odakle odlazi u London i poslednjih desetak godina njen fokus je samo likovna umetnost. Imala je više od 10 kolektivnih i samostalnih izložbi širom Evrope.
„Veoma sam uzbuđena zbog ove izložbe u Beogradu. Želim da ovog puta pokažem svoj rad ljudima koji dolaze u restorane na ručak / večeru i imaju trenutak da uživaju u umetnosti uz ukusnu hranu. Verujem da je to važno za umetnike, da svoje radove prikažu ponekad van galerija, gde je to očekivano, već u neobičnim prostorima gde je stalna frekvencija različitih ljudi“, kaže Mari
„Krhkosti kao naziv za moju izložbu u Beogradu odnosi se na slabosti tela, ali duše koje slikam, i ujedno čini vezu između čoveka i Zemlje. Svakako, na kraju očekujem od posetioca da tumače radove onako kako ih vide i osećaju“ – zaključuje Mari
Izložba Marie Hué traje do 20. decembra 2024. godine.
Muzej savremene umetnosti – Izložba „Magičnost drevnog – Venija Vučinić Turinski“ u Muzeju savremene umetnosti
U četvrtak, 5. septembra u 18 časova, u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, u okviru ciklusa „UMETNOST I LIČNOST – skulptorke iz kolekcije MSU“ biće otvorena izložba „Magičnost drevnog – Venija Vučinić Turinski“ autorke dr Rajke Bošković.
Ciklusom izložbi „UMETNOST I LIČNOST – skulptorke iz kolekcije MSU“ razmatra se i sagledava dvosmerni put uzrastanja Od ličnosti Do umetnosti i/ili Od umetnosti Do ličnosti. Ovim ciklusom, koga čini dvanaest samostalnih i trinaesta grupna izložba, predstavljaju se skulptorke koje su svojim stvaralaštvom dale značajan doprinos skulpturi 20. i početka 21. veka.
Treća u nizu izložbi predstavlja skulptorski opus Venije Vučinić Turinski (1934). Na našoj umetničkoj sceni njen stvaralački opus, koji traje više od šest decenija, predstavlja sasvim osobenu i nesvakidašnju pojavu. Specifičnom umetničkom poetikom nenadano nam otkriva novo i neočekivano viđenje drevnih predmeta, sprava i stvari iz svakodnevnog okruženja koji sadrže i simboličku dimenziju. Istovremeno obični i magični; daleki i bliski; ogoljeni i tajanstveni, oblici njenih skulptura plene svojom, na prvi pogled, nesputanom igrom, ali i veoma dobro odmerenom unutrašnjom konstrukcijom, što im daje kompaktnost i ubedljivost izraza.
Umetnički opus Venije Vučinić Turinski odraz je njenog stava i shvatanja – i života, i umetnosti, koje iskazuje u svojim skulpturama jasno, jezgrovito, nepokolebljivo i neopozivo. Van ikakvih pomodnih strujanja, proklamovanih nametnutih tendencija, grčevite težnje da upliva u aktuelne umetničke tokove…kristalno jasan, duboko promišljen, svoj put sledi bespogovorno od samih početaka svog umetničkog delovanja do danas. Nesumnjivo sa potpunom svešću i prihvatanjem šta iz toga sledi – neminovnost suočavanja sa marginalizacijom; stavljanjem po strani njenog umetničkog rada; nedovoljnog stručnog uvida i osvrta na umetnički doprinos, a samim tim i izostanak odgovarajućeg uključivanja u istorijske preglede umetnosti.
Drvo – osnovni i skoro jedini materijal u njenoj skulpturi, Venija najčešće ne ostavlja izvorno, sa vidljivim unutrašnjim tokovima, koji umetnika mogu da nadahnu, ali, i da zavedu. Njeno drvo je najčešće crno kao ugarak; kao ono sa ognjišta, koje u sebi još uvek čuva toplinu; u kome se došlo do dubine smirenja, ali ne i ugaslosti bez života. U tim i takvim oblicima i predmetima od drveta (premazanog bajcom), sadržana je sva snaga i energija drveta kao dragoceno jezgro usahlog plamena. Ali nijedan deo drveta u Venijim skulpturama nema prizvuk daljeg propadanja, niti tehnicističke dejstvenosti monohromnih reljefa i asamblaža od drveta (takođe obojenih crnom, ali i belom ili zlatnom) Lujze Nevelson (Louise Nevelson). Naprotiv, dobro pronađeni elementi na Venijinim skulpturama stvaraju poseban svet arhetipskih oblika na kojima je sačuvana i ubedljivo dočarana toplina ne samo materijala (drveta), nego i celokupnog prizora. I to sasvim posebnog dejstva i utiska topline – one zatomljene, nabijene, otkrivajuće … i bliske, koju u sebi čuvaju predmeti iz narodne radinosti. Snažno doživevši svu lepotu i mistiku takvih predmeta, ona je duboko dotakla mudrost narodnog umetnika u njegovom oblikovanju svakodnevnih upotrebnih predmeta. Etnografski predmeti kao polazište – neobično komponovane skulpture kao ishodište.
Suština svakako neobičnog ali autentičnog stvaralaštva Venije Vučinić Turinski možda je na najdublji način iskazana rečima Lazara Trifunovića, koje, iako izrečene pre više od pola veka, davne 1969. godine, ne samo da imaju svoju potvrdu danas, nego su nesumnjivo dobile na svojoj snazi i ubedljivosti: „Promene u umetnosti nisu uvek radikalne i totalne, jer ima i onih koje se izgrađuju dugim, strpljivim i metodičnim radom. Čini mi se da je to vrlo karakteristično za Veniju Vučinić i njenu generaciju, to odlučno, ozbiljno i savesno izgrađivanje novog i svog umetničkog sveta, što je u velikoj meri doprinelo da se prošire granice naše skulpture i ona obogati za jedno novo shvatanje forme.“
U doba neprestanih promena i često grčevite pomame za novinama u umetnosti 20. veka, koja se još silovitije nastavlja danas na početku 21. veka, umetnički opus Venije Vučinić Turinski odražava jedno posvećeno i duboko uranjanje u sebe i svoj specifičan umetnički svet. To je rezultiralo stvaranjem samosvojnog i autentičnog skulptorskog umetničkog opusa, celovitog i zaokruženog.
Tokom trajanja izložbe, pored javnih vođenja, organizovaće se i ciklus predavanja Misao o skulpturi (3) koja će održati dr Rajka Bošković, sa posebnim gostom za svaku od odabranih tema.
Venija Vučinić Turinski (1934, Kolašin), diplomirala je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu (1962), gde je završila i postdiplomske studije u klasi Jovana Kratohvila (1964). Član je ULUS-a (od 1963). Bila je član grupe 10 plus. Njeni radovi se nalaze u mnogim muzejskim zbirkama, i to Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Narodnog muzeja u Beogradu, Muzeja grada Beograda, Narodnog muzeja u Kruševcu, Zavičajnog muzeja Rovinja, kao i u Galeriji savremene umetnosti u Lazarevcu, Modernoj galeriji u Zrenjaninu, Galeriji u Murskoj Soboti, Domu kulture u Prilepu i dr. Do sada je imala osam samostalnih izložbi, a učestvovala je na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Javna skulptura Korablja,realizovana u mermeru, postavljena je u parku na levoj obali Save u Beogradu. Dobitnica je značajnih nagrada kao što su: Nagrada „Sreten Stojanović”, Akademija likovnih umetnosti, Beograd (1962), Nagrada za skulpturu, 10. izložba Umetničke kolonije Ečka (1965), Otkupna nagrada Galerije Fortuna, Zagreb (1966), Nagrada Umetničke kolonije, Rovinj (1975), Otkupna nagrada na Bijenalu male plastike, Murska Sobota (1977), Nagrada za izvođenje skulpture Korablja u slobodnom prostoru, Prostor 78, Beograd (1978), „Zlatno dleto”, ULUS, Beograd (1980), Nagrada Oktobarskog salona, Beograd (1982), Nagrada na Jesenjem salonu likovnih umetnika, Beograd (2003) i dr. Živi i radi u Beogradu.
Izložba traje do 23. novembra 2024.
Foto: Bojana Janjić.