Mesec frankofonije u Srbiji
Svake godine u martu, širom Srbije proslavlja se Mesec frankofonije. Frankofonija predstavlja veliku zajednicu zasnovanu na jednom jeziku, formiranu oko zajedničkih vrednosti kao što su višejezičnost, kulturna raznolikost, mir, demokratija, ljudska prava, obrazovanje, usavršavanje i ekonomska saradnja.
Tokom Meseca frankofonije ističu se takmičenja, izložbe, filmovi, pesma i muzika, predavanja i debate, kulturna baština i francuski jezik. Manifestacija promoviše brojne frankofone inicijative koje nastaju u Srbiji, bilo da ih pokreću škole, univerziteti, opštine, udruženja, muzeji, kulturni centri, ambasade ili druga diplomatska predstavništva. Sve ove aktivnosti odraz su frankofonije koja živi u Srbiji i njenim gradovima.
Grupa frankofonih ambasadora u Srbiji, aktivna od 2018. godine i okupljajući više od 20 diplomatskih misija (ambasada i međunarodnih organizacija), ima ključnu ulogu u organizaciji brojnih događaja koji se realizuju tokom ovog frankofonog proleća, koje odiše francuskim jezikom.
Iz programa se izdvaja
Slobodna zona – Beketove ratne godine kroz objektiv fotografa Najdžela Svana
Izložba irskog fotografa Najdžela Svanabiće održana od 12. do 21. marta 2026. godine u Francuskom institutu u Beogradu (otvaranje izložbe planirano je za četvrtak, 12. mart u 14 časova).
Irski pisac Samjuel Beket, tražen od strane nacista nakon što je njegova mreža Otpora bila izdata, napušta Pariz 1942. godine i seli se u planine Luberona na jugu Francuske, tada u takozvanoj „Zoni Nono“. Tamo ostaje aktivan član Otpora sve do kraja rata. O ovom periodu njegovog života zna se vrlo malo – ne postoje arhivi, fotografije, niti pisani dokumenti, već samo priznanje značajne uloge koju je ovo iskustvo imalo u njegovom kasnijem stvaralaštvu. Tišina, čekanje, praznina i osećaj nevidljive sile, sve ono što prepoznajemo u njegovom delu „Čekajući Godoa“, nose odjeke tog vremena.
Na izložbi, fotograf Najdžel Svan, poreklom iz Portadauna, istražuje ovo izolovano područje, bogato spektralnim sećanjima i nevidljivim tragovima, kroz seriju pejzaža koji odjekuju istorijom.
Young Gods u Beogradu
Kultni švajcarski bend Young Godsnastupiće 16. marta 2026. godine u 20 časova u Zappa Barki, Kej 25. maj (Kula Nebojša). The Young Gods, u okviru svoje evropske turneje „Appear Disappear“, po prvi put dolazi u Srbiju kako bi promovisao album istog naziva, objavljen prošlog juna. Ovi pioniri industrijske muzike, najpoznatiji po inovativnom korišćenju semplova, uticali su na širok spektar bendova i izvođača – David Bowie, Nine Inch Nails, Tool, Faith No More.. čime potvrđuju svoj izuzetan značaj u muzičkom svetu.
Festival filma frankofonih zemalja
Festival filmova frankofonih zemalja održaće se od 23. do 26. marta u Jugoslovenskoj kinoteci, sa projekcijama u 19 i 21 čas. Festival predstavlja bogatstvo frankofonskih kultura kroz izbor filmova iz različitih zemalja članica i pruža jedinstvenu priliku da se otkrije raznovrsnost i kreativnost ove zajednice, kakva ne postoji nigde drugde. Frankofonija se kroz filmove otkriva u zvuku i slici, spajajući umetnički izraz i kulturnu raznolikost.
Više informacija o programu Meseca frankofonije na: https://www.francophonie.rs/
Foto: Promo vizuali, Francuski institut u Srbiji
Првих четврт века Српског књижевног друштва
Од четврт века – довека!
Основани смо 3. марта 2001. године на Филолошком факултету у Београду.
На Оснивачкој скупштини у СКД учланила су се 124 афирмисана писца из Београда и других градова у Србији.
Стекли смо статус репрезентативног удружења у култури.
Руководимо се пробраношћу, не масовношћу.
Залажемо се за књижевне вредности.
Истрајали смо.
Истрајаћемо.
Трибински програм СКД: Представљање нових чланова СКД (3)
Четвртак, 5. март 2026. у 18 сати
Представљање нових чланова СКД
Француска 7, Београд
Учествују
Биљана Дојчиновић и Нада Душанић
Води: Надежда Пурић Јовановић
Održan simpozijum savremene umetnosti „Nevidljivo zajedništvo“
U prostoru Mileva Koncepta u selu Grivac u Šumadiji, prethodnog vikenda, 21. i 22. februara 2026. godine, realizovan je simpozijum savremene umetnosti pod nazivom „Nevidljivo zajedništvo“, koji je okupio umetnike iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Severne Makedonije i Crne Gore. Projekat je koncipiran kao intenzivan diskurzivni i izložbeni format, sa ciljem da se autonomne umetničke prakse dovedu u međusobni odnos i sagledaju unutar zajedničkog kulturnog konteksta regiona.
Učesnici ovog događaja bili su umetnici . Maja Obradović (RS) · Amer Hadžić (BiH) · Davor Dmitrović (HR) · Nikola Smilkov (MK) · Ivana Živić (RS) · Petar Hranueli (HR) · Nikola Marković (ME) · Slavko Krunić (RS)
foto: Slavoljub Radojević
Nevidljivo zajedništvo
Međunarodni umetnički simpozijum i izložba
Mileva Koncept, Grivac kod Kragujevca
22. februar 2026, 14.00
U prostoru Mileva Koncepta u Grivcu kod Kragujevca biće održan međunarodni umetnički simpozijum Nevidljivo zajedništvo, projekat Mileva Koncepta i Aleksić Galerije savremene umetnosti. Simpozijum okuplja umetnike iz regiona oko zajedničkog konceptualnog okvira koji ne funkcioniše kao zadatak ili ilustrativna tema, već kao polje odnosa — prostor susreta različitih autorskih poetika i iskustava. Fokus programa je dijalog između već formiranih umetničkih praksi, a ne produkcija novih radova.
Učestvuju: Maja Obradović (RS) · Amer Hadžić (BiH) · Davor Dmitrović (HR) · Nikola Smilkov (MK) · Ivana Živić (RS) · Petar Hranueli (HR) · Nikola Marković (ME) · Slavko Krunić (RS)
Dodjela književne nagrade „Ante Zemljar“ – Enesu Kiševiću
Hrvatsko književno društvo i Makedonsko kulturno društvo „Ilinden“
pozivaju Vas u srijedu, 18. veljače 2026. u 18:00 sati u svečanu dvoranu MKD Ilinden – Rijeka, Matačićeva 5.
Hrvatsko književno društvo ima čast po četvrti put dodijeliti
književnu nagradu „Ante Zemljar“ književniku Enesu Kiševiću
povodom 104. godišnjice rođenja književnika Ante Zemljara.
Enes Kišević predstavit će se svojim književnim stvaralaštvom, dok će u glazbenom dijelu programa nastupiti orkestar i pjevačka skupina MKD Ilinden – Rijeka.
Program će voditi: Ivona Dunoski Mitev, Valerio Orlić, Stevo Leskarac, Ivan Dobra Žirjanin i Mihael Arčon.
Radujemo se Vašem dolasku!
Трибински програм СКД: Драган Бошковић, Света Тереза Авилска
Четвртак, 19. фебруар 2026. у 19
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Драган Бошковић
Света Тереза Авилска
Западнохришћански светитељи у српској међуратној књижевности 1
Блум, 2025.
Говоре:
Александар Јерков
Тамара Крстић
Драган Бошковић
Води: Дејан Симоновић
Film „Vetre, pričaj sa mnom“ Stefana Đorđevića od 12. februara u bioskopima širom Srbije
Nakon dugog i izuzetno uspešnog festivalskog puta, tokom kog je osvojio brojne nagrade i dirnuo publiku širom sveta, dugometražni film „Vetre, pričaj sa mnom“ reditelja Stefana Đorđevića konačno stiže u domaće bioskope.
Od 12. februara, u distribuciji kuće MegaCom Film, ovaj intimni i duboko lični film biće prikazivan u bioskopskim dvoranama širom Srbije, donoseći na veliko platno priču o porodici, sećanju, gubitku i tihoj, ali snažnoj potrebi za isceljenjem.
Inspirisan ličnim iskustvima reditelja, film prati Stefana koji se, prvi put nakon smrti majke Nece, vraća kući kako bi sa porodicom proslavio bakin rođendan. Vođen željom da završi film o majci i da pomogne povređenom psu, njegov povratak prerasta u putovanje ka isceljenju.
U filmu igraju članovi rediteljeve porodice, koji zajedno rade na završetku radova na Necinoj kamp-prikolici. Uloge tumače: Negrica Đorđević, Stefan Đorđević, Boško Đorđević, Đorđe Davidović, Budimir Jovanović, Ljiljana Jovanović, Marina Davidović, Vidak Davidović, Ana Petrović, Jana Mihajlović, Jakov Mihajlović i pas Lija.
„Vetre, pričaj sa mnom“ nastao je u koprodukciji Srbije, Slovenije i Hrvatske. Film je producirala Dragana Jovović, za producentsku kuću Non-Aligned Films. Pored nje, producenti su i Stefan Ivančić, Ognjen Glavonić i Stefan Đorđević (Katunga), a koproducenti Vanja Jambrović (Restart, Hrvatska), Jožko Rutar (SPOK Films, Slovenija) i Miha Černec (Staragara, Slovenija).
Film je do sada osvojio brojne nagrade širom sveta: Glavnu nagradu za najbolji film na Bolzano Film Festivalu Bozen (BFFB) u Italiji, nagradu za najbolji međunarodni dugometražni film na Guanajuato International Film Festivalu (GIFF) u Meksiku, kao i Glavnu nagradu na 31. Sarajevo Film Festivalu. Dobitnik je i East of Europe nagrade na CineFest Miskolc festivalu u Mađarskoj, dok je direktor fotografije Marko Brdar nagrađen za najbolju kameru na Međunarodnom filmskom festivalu na Kipru (CYIFF). Film je, takođe, osvojio Vanguard nagradu na Međunarodnom filmskom festivalu u Vankuveru, jednom od najznačajnijih festivala u Kanadi, nagradu za najbolji film na Valdivia International Film Festivalu u Čileu, kao i specijalno priznanje na Lima Alterna Međunarodnom filmskom festivalu u Peruu. Vetar je dobitnik nagrade Grand Prix na CinEast festivalu u Luksemburgu, kao i nagrade za najbolji film na 23. Zagreb Film Festivalu. Na 31. Festivalu autorskog filma, reditelj filma nagrađen je za najbolju režiju,čime je zaokružen bogat festivalski put filma u 2025. godini.
„Vetre, pričaj sa mnom“ trejler: https://www.youtube.com/watch?v=_KVgQKhwJMg
Foto: Promo.
Prva velika retrospektiva Lazara Vujaklije – Izložba “Lazar Vujaklija: Protest prema sebi” u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini
foto Marko Ercegović
Izložba “Lazar Vujaklija: Protest prema sebi” biće otvorena u utorak 16. decembra u 18 časova u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini.
Predstojeća izložba predstavlja prvi institucionalni, sveobuhvatni, retrospektivni prikaz opusa ovog značajnog umetnika. Realizovana povodom 40 godina od njegove poslednje samostalne izložbe i 30 godina od smrti, izložba i prateći katalog otvaraju prostor za nova čitanja Vujaklijinog jedinstvenog stvaralačkog jezika u svetlu savremene istorije umetnosti. Kustosi izložbe su Vladimir Kokoruš i Danica Đorđević Janković.
Otvaranjem izložbe biće obeležen i jubilej – 65 godina Muzeja naivne i marginalne umetnosti.
Izložba okuplja 170 radova, prezentujući umetnikov opus kroz sve medije u kojima je stvarao – slikarstvo, grafiku, crtež, tapiseriju, mural, plakat, ilustraciju knjiga, skulpturu i dizajn tepiha, i zasniva se na temeljnom istraživanju umetnikovog opusa, čiji je naslov inspirisan citatom iz njegove samizdat monografije: „Ove bezimene slike primite kako vam drago, kao moj protest prema sebi ali i kao moju čežnju za lepotom smisla života.”
Izložba “Lazar Vujaklija: Protest prema sebi” posvećena je umetniku koji je kroz svoje stvaralaštvo, autentičnim likovnim jezikom, svojevrsnom slikarskom azbukom i kontinuiranim medijskim istraživanjem, razvio jasno prepoznatljiv, ali nedovoljno istražen, opus u domenu jugoslovenske i srpske umetnosti druge polovine 20. veka. Član Decembarske grupe, autor prvog beogradskog murala i učesnik Bijenala u Veneciji, Vujaklija je ostao zabeležen kao stvaralac koji izmiče klasifikacijama i terminološkim odrednicama.
Umesto linearnog, hronološkog prikaza, postavka je organizovana u šest tematskih celina: Dišanovski gest – u kojoj se ispituje čin samocitiranja kao strategija autorstva; Aproprijacija, koja promišlja prisvajanje kao metod preosmišljavanja vizuelnih uzora; Anticipacija, kao iskaz protesta prema kanonu modernizma i svojevrsni dekolonijalni impuls; Ambivalentnost, kroz shvatanje umetnosti kao prostor preispitivanja; Anahroničnost – u kojoj je prošlost aktivirana u savremenosti; i Demokratizacija umetnosti, u kojoj se umetnost ispoljava kao zajednički prostor iskustva. Na taj način, kustoski koncept izložbe reartikuliše njegov misaoni i stvaralački prostor, predstavljajući slikarstvo kao proces otpora i samopropitivanja.
Izložba je realizovana u saradnji sa dvadeset muzeja i institucija kulture, a prati je bogato ilustrovana monografija sa kritičkim tekstovima dr Ivane Bašičević Antić, Danice Đorđević Janković i dr Branislava Dimitrijevića, koja će biti objavljena tokom trajanja postavke.
Uz monografiju, izložba donosi i ekskluzivno rekonstruisanje Vujaklijinog prvog murala, koji je posebno za ovu priliku realizovala Darinka Pop-Mitić. Postavka takođe obuhvata bogat audio-vizuelni materijal, kako arhivski tako i namenski produciran, čime se dokumentuju i predstavljaju i umetnikovi manje poznati ili teže dostupni radovi u javnim prostorima i enterijerima – od reprezentativnih ambijenata Palate Srbija do jedine sačuvane skulpture Lazara Vujaklije u krugu fabrike „Prvi maj” Pirot.
Izložba će biti otvorena do 24. maja 2026. godine.