PETI „SLAUGHTER FESTIVAL“ OD 3. DO 4. JULA U DOLJEVCU!
Peti Internacionalni festival umetničkih horor filmova i autorskih bendova hevi metal mizike „Slaughter Festival“ održaće se 3. i 4. jula 2026. godine u nekadašnjoj Doljevačkoj klanici, u organizaciji udruženja građana „Slaughter Art Faktory“ iz Doljevca. Ulaz je besplatan za sve posetioce.
Na ovogodišnjem festivalu biće prikazano dvadesetak dugometražnih i kratkometažnih filmova na tri bioskopska platna u glavnoj klaničkoj sali, kao i na otvorenom prostoru u fabričkom krugu nekadašnje klanice. Posetioci mogu besplatno da koriste i 9D bioskop. Ekskluziva ovogodišnjeg festivala biće premijera restauriranog i u celosti prikazanog na ovogodišnjeg Kanskom festivalu filma „Demoni“ Kena Rasela, koji je svih ovih godina bio cenzurisan.
Peti „Slaughter Festival“ autorskih heavi metal bendova donosi 12 bendova na tri stejdža iz zemlje i inostranstva. Svoj nastup su među prvima potvrdili „Seldom Pretty“ iz Italije i „Warhammer“ iz Grčke. https://youtu.be/oYkn4SHMRas?list=RDoYkn4SHMRas i https://youtu.be/gccXBVgCuCE?list=RDgccXBVgCuCE
Festival nudi jedinstvenu kombinaciju umetničkog horor filma i autorske hevi metal muzike u autentičnom industrijskom ambijentu nekadašnje klanice. Prateći program obuhvata murale, strip performanse i izložbu fotografija i skulptura. Klanica nudi besplatan kamping, sportske terene i bazen.
—
Naučno fantastična bina i Ekspertinejdžeri na Naučnom pikniku
Četvrti Naučni piknik, koji se 29. i 30. maja useljava u zeleni raj Arboretuma Šumarskog fakulteta pod sloganom „Misli zeleno“, donosi dvostruku dozu naučne zabave – dva programa koja naša publika već obožava sa Festivala nauke: Naučno fantastičnu binu i Ekspertinejdžere!
Naučno fantastična bina sa raznovrsnim interaktivnim sadržajima, kroz spoj nauke, igre, priče i performansa, približava kompleksne pojave najmlađoj publici i podstiče radoznalost. Kroz dinamične eksperimente, scenske narative i edukativne demonstracije, učesnici će imati priliku da istraže teme od prirodnih fenomena i svemira, preko nevidljivog sveta čestica, do svakodnevnih znanja poput finansijske pismenosti i kritičkog razmišljanja.
Kao i ranijih godina, jedan od vrhunaca ovog programa su Eksplodirajuća otkrića – interaktivni naučni šou-program koji je naš Milan Popović u poslednjih 10 godina izveo nekoliko stotina puta u sedam zemalja, sa najatraktivnijim naučnim demonstracijama i najluđim naučnim pričama o otkrićima, incidentima i prirodnim fenomenima.
Zorana Kurbalija Novičić, koja već godinama oduševljava svojim programima na Festivalu nauke i Naučnom pikniku, ove godine dolazi iz Švedske u Beograd i predstavlja– Priče koje otključavaju nauku, pozivajući nas da zajedno otvorimo Torbu radoznalosti i kroz obične stvari otkrijemo nauku koja nas okružuje.
Majkl Gregori (Michael Gregory) iz Francuske predstaviće se programom Dosije čestica – tragom nevidljivog sveta: ovaj dinamičan šou, pomoću običnih predmeta, objašnjava fiziku iza projekta CERN.
Jedinstvena predstava Čuvari zmajevog blaga će kroz igru učiti mališane o osnovama finansijske pismenosti; u ovom programu Erste Banke naučićemo mališane kako se upravlja novcem, zašto je važno da od malih nogu učimo da štedimo i kako se, uz malo znanja, gradi sigurna budućnost.
Ekspertinejdžeri, najmlađi ali najperspektivniji učesnici Naučnog piknika, donose poseban izazov – jednu temu, ali iz više naučnih uglova! Vođeni idejom „Misli zeleno“, učenici pristupaju istom problemu kroz različite školske predmete, pokazujući koliko je nauka povezana i moćna kada se udruži. Učenici iz Gimnazije „Sveti Sava“, koji nam dolaze iz Požege, vode nas kroz svet fizike i otkrivaju zakone prirode koji oblikuju svet oko nas. Osnovna škola „Svetozar Miletić“ pristupa temi kroz ekologiju, ukazujući na značaj očuvanja životne sredine i odgovornog odnosa prema prirodi, kroz primer očuvanja ostrva Lida. Iz Matematičke gimnazije stiže pametna bašta – spoj programiranja, matematike i ekologije, gde tehnologija postaje saveznik prirode, dok učenici iz Osnovne škole „Stevan Sinđelić“ i Šeste beogradske gimnazije, kroz matematiku, pokazuju kako brojevi, modeli i formule mogu pomoći u razumevanju i rešavanju ekoloških izazova.
Zajedno sa programom Polje inovacija i Bašta ideja, Festival predstavlja idealnu naučno popularnu zabavu za sve uzraste, a najmlađi posetioci će imati priliku i da se poigraju na Eko poligonu. Eko poligon predstavlja inovativni spoj ekologije, fizičkog razvoja i čiste dečije kreativnosti. Napravljen od recikliranih materijala, ovaj jedinstveni prostor motiviše decu da kroz igru istražuju svoje motoričke sposobnosti i razvijaju maštu. Ovde svest o očuvanju prirode raste zajedno sa dečijim osmesima i veštinama.
Naučni piknik se održava u organizaciji Festivala nauke, u saradnji sa Šumarskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, na jedinstvenoj lokaciji Arboretuma Šumarskog fakulteta. Partner manifestacije je Yettel fondacija, a prijatelj Naučnog piknika kompanija Ball Corporation. Ostali prijatelji nauke i prirode su Erste banka, McDonalds Srbija, National Geographic Srbija, RNIDS i Ambasada Savezne Republike Nemačke u Beogradu.
Više informacija o programima možete pronaći na našem sajtu: https://festivalnauke.rs/
Program „Reci: SkulptUra” u bašti Muzeja afričke umetnosti – o otpadu kao savremenom kulturnom i ekološkom pitanju
U bašti Muzeja afričke umetnosti, u periodu od 20. maja do 15. septembra 2026. godine, biće realizovan program „Reci: SkulptUra”, koji predstavlja prateći programski segment tekuće izložbe „Reci: Art – Otpad kao resurs”, autorke i kustoskinje Ivane Vojt.
Tematska izložba Muzeja afričke umetnosti „Reci: Art – Otpad kao resurs” predstavlja upotrebne predmete, nakit i suvenire nastale od otpadnih materijala u podsaharskoj Africi, ukazujući na jedan od ključnih globalnih izazova – sve veću količinu otpada i mogućnosti njegove transformacije u vredan resurs.
Prateći program „Reci: SkulptUra” u dvorištu Muzeja donosi umetničke reakcije tri mlada lokalna umetnika na tekuću izložbu. Autori radova – Marko Blanuša, Petar Božović i Damjan Božović – diplomirali su primenjeno vajarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.
Njihove skulpturalne interpretacije posmatraju otpad kao teret čovečanstva, ali i kao materijal koji otkriva naše navike, slabosti i odgovornosti. Umetnici ukazuju na proces gomilanja koji nije samo fizički čin, već i simbolički znak vremena u kom živimo. Kada čovek gradi monumente od otpada, pretvarajući deponije u nove sakralne pejzaže, taj čin postaje opomena: svaki naslagani sloj smeća predstavlja deo naše zajedničke memorije. Umetnici podsećaju da taj teret moramo nositi svesno, razumejući sopstvenu odgovornost prema budućnosti i prostoru koji delimo.
U okviru izložbe „Reci: SkulptUra”, ambalaža svakodnevnih prehrambenih proizvoda – među kojima su pakovanja Začina C, C supa i dodataka jelima, THOMY majoneza i Garden Gourmet obroka – dobila je novi život kroz skulpturalne radove tri mlada umetnika koje je kompanija Nestlé Srbija podržala na početku njihove umetničke karijere i profesionalnog razvoja.
Nestlé, kao najveći svetski proizvođač hrane i pića, svestan je svoje odgovornosti kada je održivi razvoj u pitanju, a kroz ovu izložbu šalje snažnu poruku o značaju cirkularnosti. Ova načela Nestlé oslikava kroz svoju proizvodnju i operacije. Upravo je njihova fabrika u Surčinu prva u Srbiji koja je dostigla cilj Zero Waste to Landfill u prehrambenoj industriji, što znači da otpad ne završava na komunalnim deponijama, već se odvaja, predaje na reciklažu ili konvertuje za proizvodnju energije. Na globalnom nivou, gotovo 90% Nestlé ambalaže dizajnirano je za reciklažu.
Izložba „Reci: Art – Otpad kao resurs” otvorena je do 15. septembra, a više informacija možete naći na sajtu Muzeja, www.mau.rs
Naučni piknik – Polje inovacija i Bašta ideja na Naučnom pikniku
Na četvrtom Naučnom pikniku, koji se 29. i 30. maja održava u Arboretumu Šumarskog fakulteta pod sloganom „Misli zeleno“, posetioci će imati priliku da istraže centralne tematske celine Polje inovacija i Bašta ideja, kroz koje se savremena nauka približava svakodnevnom životu i pitanjima održivog razvoja. Jedna od najlepših zelenih oaza Beograda – Arboretum Šumarskog fakulteta – biće pretvorena u veliku učionicu na otvorenom, sa bogatim programom interaktivnih postavki, radionica i demonstracija namenjenih svim generacijama, dok je ulaz na sve sadržaje besplatan.
Tematska celina Polje inovacija nudi 24 programa koji nauku pretvaraju u konkretna rešenja za održivu budućnost. Kroz interaktivne postavke, posetioci će otkriti skrivene procese koji oblikuju našu planetu, od šumskih do vodenih ekosistema. Ovo polje spaja tehnološki razvoj i brigu o prirodi, podstičući radoznalost i poruku da je znanje ključ za očuvanje sveta.
Šumarski fakultet, domaćin Naučnog piknika, kroz programsku celinu „U susret tehnološkoj avanturi – od mikrona do moćnih konstrukcija“ zakoračiće u svet gde drvo prestaje da bude samo materijal i postaje izvor inspiracije. „Ekoinženjering – laboratorija na otvorenom“ predstavlja ulazak u interaktivnu laboratoriju gde ćemo otkriti kako nauka koristi biljke kao najmoćnije saveznike u borbi protiv prirodnih nepogoda, dok program ovog fakulteta upotpunjuju Otvorena vrata i vođena tura kroz Arboretum.
Otkrijte nevidljivi svet koji diše ispod rečnih talasa i zašto su „Bare i reke – mnogo više od samo vode neke“. Kroz program Instituta „Siniša Stanković“, bare i reke otkrivaju svoje pravo lice – ne samo kao vodeni tokovi, već kao prirodni dragulji koje danas učimo da čuvamo za sutra.
Saznajte kako medicina budućnosti omogućava hirurzima da „uvežbaju“ operaciju pre prvog reza ili postave dijagnozu. Postavka Fakulteta zdravstvenih studija iz Sarajeva i M3D laboratorije pretvara CT snimke u precizne 3D modele kostiju i organa, pokazujući kako personalizovana moderna tehnologija svakodnevno spasava živote.
Da bi hrana na našim tanjirima bila bezbedna i kvalitetna, u pozadini radi čitava vojska naučnika sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Kroz program „Zagrizi nauku“ saznaćemo kako u laboratorijama i na poljima oni istražuju nevidljive saveznike biljaka i traže rešenja za održivu budućnost.
U potrazi za Lesnikom, mitskim gospodarem i zaštitnikom šuma iz slovenske mitologije, pedagozi sa Filozofskog fakulteta vode vas u uzbudljivu akcionu igru uloga i orijentacije. Prateći tragove starih bajalica kroz igru ćemo braniti prirodu od požara i sklapati prijateljstva sa životinjama Košutnjaka, u nadi da će nas Lesnik prepoznati kao prijatelje i otkriti nam svoje tajne.
Znate li da Sunce za sat i po pošalje Zemlji dovoljno energije za čitavu godinu? Yettel fondacija vas poziva na postavku „Zeleni vodonik“ da otkrijete kako najčešći element u svemiru postaje gorivo koje emituje samo vodenu paru. Pogledajte uživo autiće na gorivne ćelije, solarno kokanje kokica i meteorološki vodonični balon koji je snimao planetu sa 26 kilometara visine. Uz prateće radionice, saznajte sve o energiji koja čuva prirodu!
Kroz postavku „Moć limenke“ kompanija Ball Packaging Europe poziva nas da saznamo kako obična limenka postaje ključ za razumevanje neverovatnih zakona fizike. Pomoću ovih svakodnevnih predmeta biće demonstrirana zastrašujuća snaga atmosferskog pritiska, naučićemo kako unutrašnji sastav potpuno menja sudbinu predmeta u vodi, kako inercija i brzina mogu da pobede trenje i kako mađioničari koriste fiziku umesto iluzije.
Geološka i hidrometeorološka škola „Milutin Milanković“ vas vodi na putovanje kroz „Poljuljanu planetu“ o nepredvidivim zemljotresima koji vekovima oblikuju našu planetu, dok kroz postavku „Seobe koje su menjale svet“ i MOVE projekat idemo u duboku prošlost i upoznajemo se sa prvim velikim neolitskim seobama koje su pre 8.000 godina postavile temelje civilizacije u Panonskoj niziji.
Otkrićete kako visoka tehnologija danas štiti našu prirodu kroz program Instituta za šumarstvo — od akustičnih tomografa i dronova koji „snimaju“ zdravlje stabala u parkovima bez ijednog reza, do inovativnih plutajućih ostrva koja koriste korenje biljaka kao prirodne filtere za prečišćavanje jezera.
Poseban doživljaj nudi „Zelena laboratorija“, gde će nauka postati opipljiva i mirisna uz demonstraciju ekstrakcije etarskih ulja iz lekovitog bilja i pripremu prirodnih preparata kroz program Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Fenomenalni National Geographic bioskop ponovo nas poziva na opuštanje! Uz deo zanimljivog i edukativnog opusa naučnopopularne produkcije pridružićemo se virtuelnom putovanju kroz raznovrsne destinacije i kontinente, jer priroda u svakom kutku planete Zemlje vešto čuva nepristupačne krajolike i neobične stanovnike.
Bašta ideja donosi najmlađima čak devet kreativnih radionica koje kroz spoj nauke, umetnosti i igre pretvaraju održive navike u velika otkrića. U fokusu je učenje kroz iskustvo, a jedna od najslađih avantura biće „Mala škola limunade – od nauke do saksije“ Zorane Kurbalije Novičić. Deca će imati priliku da cede limun, uživaju u osvežavajućem napitku i istovremeno istraže svet nauke i istorije. Ova radionica, kao deo „Naučnog kuvara“, pokazuje kako obični kuhinjski eksperimenti postaju put ka razumevanju prirode, poručujući mališanima da njihovi prvi koraci vode ka velikim promenama u okruženju.
Pridružite se radionici Šumarskog fakulteta i oblikujte svet sopstvenim rukama! Kroz pletenje prirodnim materijalima, sadnju i rad sa teksturama drveta, vaše ideje postaju stvarnost. Dođite da u srcu šume, kroz kreativan rad i dodir sa prirodom, ostavite svoj jedinstveni zeleni otisak.
UčenIQ i Mensa Srbije predstaviće radionicu „Programiraj zeleno“ kroz koju će mališani postati eko-heroji i programeri koji kroz igru menjaju svet! Deca će kreirati svoje prve kodove uz pomoć BeeBot robotića, rešavajući uzbudljive ekološke izazove i oživljavajući LEGO modele za spas prirode.
Uz radionicu „Mali koraci do velikih promena“, koju organizuje McDonald’s Srbija, deca će saznati šta povezuje održivost, fiziku i genijalnost Leonarda da Vinčija; u centru pažnje je čuveni most koji je slavni vizionar osmislio bez ijednog eksera ili lepka! Naučiće kako se pametnim preplitanjem elemenata i korišćenjem zakona fizike može napraviti stabilna konstrukcija koja se drži sopstvenom težinom.
Najmlađi radoznalci će moći da izmere svoj ekološki otisak na „eko-stazi“ Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu! Kroz igru će saznati koliki trag ostavljamo na planeti svakodnevno, koliko je vremena potrebno za razgradnju otpada i naučiti jednostavne trikove kako da pametnijim izborima sačuvaju prirodu.
Za vredne ruke i ljubitelje oprašivača imamo specijalnu radionicu Biološko-istraživačkog društva „Josif Pančić“, na kojoj će otkriti zašto su pčele ključne za zdrav vazduh u gradu i pridružiće nam se u akciji pravljenja hotela za solitarne pčele kako bi ovim vrednim radilicama pružili siguran dom u srcu asfalta!
Program „Čuvari Zmajevog blaga“ donosi spoj edukativnog, kreativnog i zabavnog sadržaja kroz koji će deca na zanimljiv i interaktivan način upoznati osnove finansijske pismenosti. Deca će otkrivati kako funkcionišu novac, štednja i donošenje pametnih odluka, ali na njima blizak i razumljiv način, kroz ovaj edukativni program koji organizuje Erste Bank a.d. Novi Sad.
Naučni piknik se održava u organizaciji Festivala nauke i u saradnji sa Šumarskim fakultetom Univerziteta u Beogradu na jedinstvenoj lokaciji Arboretuma Šumarskog fakulteta. Ovo prirodno dobro, koje se prostire na čak 3,5 hektara, odlikuje izuzetna botanička i pejzažno-arhitektonska vrednost.
Dani Tunisa u Palati umetnosti Madlena – 14-16.05.2026
Egzotika Mediterana u srcu Beograda
Manifestacija „Dani Tunisa u Palati umetnosti Madlena“ od 14. do 16. maja
Palata umetnosti Madlena, kao mesto koje već godinama neguje tradiciju predstavljanja i promocije kultura različitih zemalja, nastavlja svoju misiju otvaranjem vrata jedinstvenoj manifestaciji „Dani Tunisa“.
U saradnji sa Ambasadom Tunisa, Beograd će od 14. do 16. maja biti domaćin programa koji spaja umetnost, privredu i tradiciju, donoseći publici autentični duh, mirise i ritmove severne Afrike.
14. maj – Đerba: Ostrvo gde vreme stoji, a mašta oživljava
Prvi dan programa posvećen je mitskom „Ostrvu snova“ – Đerbi. Autentični pejzaži ovog ostrva poslužili su kao kulisa za kultne „Ratove zvezda“, dok je danas Đerba novi član UNESCO porodice i dom jedinstvenog street art projekta Djerbahood, koji je pretvorio čitavo ostrvo u galeriju na otvorenom sa stotinama murala umetnika iz celog sveta.
Program za javnost počinje u 19:00 časova projekcijom dokumentarnog filma „Đerba u očima mladih“, uz prateću izložbu fotografija.
Kao uvertira kulturnom programu, u 17:30 časova biće održan stručni skup namenjen turističkoj zajednici, uz prisustvo visoke državne delegacije Tunisa.
Nakon glavnog programa, publika će uživati u muzičkom performansu koji donosi zvuke Tunisa i atmosferu ostrva.
15. maj – Zeleno zlato Tunisa: Snaga organske tradicije
Drugi dan donosi priču o ponosu tuniske privrede – organskom maslinovom ulju. Specifičnost tuniskog ulja leži u tome što se dobija od stabala starih i preko 2.500 godina, a berba se i danas obavlja ručno, bez industrijskih mašina, čime se čuvaju prirodna lekovita svojstva i aroma. Upravo zbog toga tunisko ulje osvaja prestižne nagrade na međunarodnim sajmovima.
Prethodno, sa početkom u 18:00 časova, vodeći stručnjaci iz Tunisa održaće predavanje o naučnim i privrednim aspektima organske proizvodnje.
Od 19:30 časova posetioci će moći da uživaju u degustaciji ulja koje je osvajalo međunarodne nagrade, uz priče o tradiciji maslinjaka koji prkose vremenu.
Poseban deo večeri biće projekcija dokumentarnog filma „Tunis – organska zemlja“, koji publici približava značaj maslinovog ulja u kulturi, tradiciji i privredi Tunisa.
16. maj – Ritam i pokret: Muzika koja spaja obale
Završnica manifestacije biće posvećena magiji tuniskog melosa i plesa. Tuniski plesovi su specifični jer kroz pokret prenose priče o slobodi, radosti i životu u pustinji, a svaki korak ima simboličnu vrednost. Uz njih, muzika na tradicionalnim instrumentima zvukove koji su vekovima oblikovali kulturni identitet Tunisa.
Program počinje u 19:00 časova i donosi nastup vrsnih muzičara na autentičnim instrumentima, uz nesvakidašnje interpretacije koje spajaju klasičnu formu sa orijentalnim tonalitetima.
Tradicionalni plesovi Tunisa biće kruna večeri, a interaktivne radionice omogući će publici da nauči osnovne korake i oseti duh tuniske tradicije.
BINA – Otvorena izložba „Odmotavanje materijalnosti“ na 21. Beogradskoj internacionalnoj nedelji arhitekture – BINA 2026
Izložba „Odmotavanje materijalnosti“ otvorena je u ponedeljak, 4. maja, u okviru 21. Beogradske internacionalne nedelje arhitekture u BINA kabini na Fakultetu likovnih umetnosti.
Prisutnima su se obratili Danica Prodanović, jedna od osnivačica i članica organizacionog tima Beogradske internacionalne nedelje arhitekture, kao i autori koncepta izložbe Jelena Mitrović i Davor Ereš.
Danica Prodanović se zahvalila prisutnima u ime Kulturnog centra Beograda i Društva arhitekata Beograda, suorganizatora manifestacije, kao i svim fakultetima i studentima koji su učestvovali u pripremi izložbe: „Fascinirana sam činjenicom da se sve ovo dogodilo za samo pet dana; da su svi ovi ljudi učestvovali u radionici i, sa svojim mentorima, profesorima i svima koji su ih podržali, uspeli da realizuju ovu postavku“.
Nadovezujući se na izložbeni projekat „Rasplitanje: Novi prostori” predstavljen na 19. Venecijanskom bijenalu 2025. godine, ova izložba nastavlja da istražuje javni prostor kroz pitanja odnosa materijalnosti, efemernosti i kolektivnog delanja u arhitekturi.
Jelena Mitrović osvrnula se u uvodnom govoru na genezu postavke u BINA kabini: „Koncept je bio zero waste. Svaki element koji smo uneli u paviljon bio je spreman za ponovnu upotrebu. Pletivo se rasplelo iz klupka vune, koje smo takođe doneli zajedno sa kalemima. Postojala je ideja da od materijala iz Venecije nastane nova forma – da se ona transformiše i u nekom drugom vremenu i prostoru dobije novi oblik“.
Davor Ereš zahvalio se svim studentima na posvećenom petodnevnom radu i na energiji koju su uložili u ovaj projekat, izložbu i otvorenu radionicu. „Zahvalio bih se i nastavnicima, mentorima i svima onima koji su zaista pomogli da se ovo desi u zaista neverovatnom ritmu“, zaključio je Ereš.
U radionici su učestvovali studenti iz Beograda (Univerzitet Union-Nikola Tesla, Fakultet likovnih umetnosti), Beča (Akademija umetnosti) i Bratislave (Akademija umetnosti i dizajna).
Na dan otvaranja izložbe održana je i promocija knjige „Plant Space: Territories, Architectures and Technologies of the Vegetal“ (MIT Press), na kojoj su učestvovali Mišel Hauard, Adam Hudek (urednici izdanja) i Davor Ereš.
Publikacija okuplja međunarodne autore koji preispituju ulogu biljaka u oblikovanju izgrađenog okruženja, pozicionirajući ih ne kao pasivne elemente, već kao aktivne aktere prostorne kompozicije, ekoloških sistema, prostornih politika i društvenih odnosa, otvarajući nove perspektive za arhitektonsko mišljenje i praksu.
„Izuzetno nam je drago što smo došli u Beograd i što imamo priliku da ga upoznamo — ne samo kao turisti, već zaista iznutra, da ga razumemo i počnemo da cenimo njegove posebnosti. Dolazimo sa Akademije likovnih umetnosti u Beču i smatramo da bi veze između naših institucija i Beograda, odnosno Srbije, trebalo da budu mnogo čvršće. Naši odnosi imaju dugu istoriju, sa usponima i padovima, ali nam je veliko zadovoljstvo što kroz ovaj projekat ponovo uspostavljamo te veze i razmišljamo o tome kako da ih u budućnosti dodatno razvijamo i povezujemo kroz zajedničke projekte“, istakla je Mišel Hauard.
Postavka se realizuje kroz proces zajedničkog rada studenata iz Beograda, Beča i Bratislave, a od 5. do 23. maja paviljon funkcioniše kao otvorena radionica, kao prostor istraživanja, eksperimenta i izlaganja. Vunena struktura će se postepeno nadograđivati, usložnjavati i preplitati kroz niz kolektivnih procesa koji će se odvijati u okviru različitih radionica omogućavajući da se forma razvija kroz kontinuiranu nadgradnju. Polazeći od postupaka učenja kroz delanje, projekat istražuje alternativne pristupe oblikovanju, materijalnosti i temporalnosti arhitektonskih struktura kroz cikluse komponovanja i dekomponovanja.
Kao dinamičan proces transformacije, projekat uspostavlja veze sa prostorima u neposrednom okruženju paviljona, obližnjim školama i parkom, uključujući različite grupe učesnika, od školske dece do učesnika izvan profesionalnih okvira arhitekture. Pozivajući ih da aktivno učestvuju u dogradnji strukture, projekat nastoji da artikuliše i osnaži zajedničke oblike delovanja.
Izložba i svi prateći programi realizovani su u prostoru BINA kabine, paviljonu koji je pre 15 godina nastao kao rezultat studentske radionice i koji je već više od jedne decenije prostor za rad i predstavljanje mladih kreativaca.
Povodom Svetskog dana igre najava premijere VR filma u okviru Festivala Sola
Inovativne predstave savremene igre u napuštenim javnim prostorima
U okviru Međunarodnog Festivala Sola, koji će biti održan od 29. do 31. maja u Beogradu, premijerno će biti izveden projekat Danube Dance Alliance koji poziva publiku da ponovo otkrije prostore koji su nekada oblikovali zajednice – ovoga puta kroz pokret, umetnost i zajedničko iskustvo. Premijera je zakazana za 30 maj u Operi i teatru Madlenianum.
U Beogradu, Sarajevu, Svetvinčentu, Trbovlju i Velenju, od maja do septembra 2026. godine biće realizovane inovativne predstave savremene igre u napuštenim javnim prostorima.
Održana međunarodna naučna konferencija EUROMUSE o muzejima, muzici i publici
Beograd, 25–26. april 2026. — Međunarodna naučna konferencija EUROMUSE — Museums, Music, and Audiences: Towards Inclusive and Data-Informed Cultural Practice — uspešno je održana u Beogradu, okupivši stručnjake iz Srbije i inostranstva u oblasti muzeologije, muzike, psihologije, komunikologije, kulturnih studija, istraživanja publike i savremenih zvučnih praksi u muzejima.
Tokom dva dana na tri lokacije: Fakultetu za medije i komunikacije, Muzeju nauke i tehnike i Etnografskom muzeju u Beogradu, predstavljeni su teorijski, istraživački i umetnički pristupi ulozi muzike i zvuka u muzejskom okruženju, sa posebnim fokusom na iskustvo publike, inkluzivne prakse, multisenzorno doživljavanje izložbi, dobrobit posetilaca i upotrebu podataka u razvoju savremenih muzejskih strategija.
Program je otvoren na Fakultetu za medije i komunikacije, gde su se učesnicima obratili prof. dr Žarko Cvejić, dekan Fakulteta za medije i komunikacije, i Aleksandar Vl. Marković, predsedavajući konferencije, autor i koordinator EUROMUSE koncepta, osnivač Centra za primenjenu muziku i EARTH PR-a.
U okviru programa održana su plenarna predavanja, autorska izlaganja, tematske sesije, prezentacije studija slučaja i diskusije o ulozi zvuka kao interpretativnog, emocionalnog i komunikacionog sloja u muzejima. Posebna pažnja posvećena je tome kako muzika može doprineti pažnji, pamćenju, atmosferi prostora, pristupačnosti i snažnijem povezivanju posetilaca sa muzejskim sadržajem.
Među učesnicima su bili istraživači, profesori, kustosi, kompozitori, umetnici i muzejski profesionalci iz Srbije, Portugala, Francuske, Danske, Grčke, Italije, Ujedinjenog Kraljevstva, Norveške, Holandije, Severne Makedonije i drugih zemalja. Program je uključio predstavnike institucija kao što su NOVA University Lisbon, University of Liverpool, Sonic College – UC South Denmark, University of the Aegean, University of Greenwich, Sorbonne / University of Paris, University of Belgrade, Muzej Vojvodine, Galerija Matice srpske i Prirodnjački muzej u Beogradu.
Jedan od centralnih delova programa bio je EUROMUSE blok, u okviru kojeg su predstavljeni ključni rezultati projekta: umetnička produkcija, participativni model rada sa muzejima i publikom, istraživački nalazi i metodološki okvir za primenu muzike u muzejskom kontekstu.
Predstavljena je i publikacija EUROMUSE: A European Framework for Applied Music for Museums Audience Insight & Inclusive Practice, koja donosi pregled metodologije, istraživanja, umetničkih procesa, rada sa muzejima i mogućnosti daljeg razvoja primenjene muzike za muzeje na evropskom nivou.
U okviru konferencije promovisano je izdanje EUROMUSE Volume 01, muzički album sa originalnim sinokompozicijama nastalim za partnerske muzeje u Italiji, Grčkoj i Portugalu. Publici su predstavljeni kompozitori i autorski procesi koji stoje iza stvaranja muzike za muzejski prostor.
„EUROMUSE konferencija u Beogradu pokazala je da postoji snažna međunarodna potreba za novim pristupima koji povezuju muzeje, muziku, publiku i podatke. Za nas je posebno važno što su rezultati projekta predstavljeni upravo u Beogradu, pred domaćom i međunarodnom stručnom javnošću, i što je otvoren prostor za dalje evropsko povezivanje u ovoj oblasti“, izjavio je Aleksandar Vl. Marković.
Zvanično zatvaranje konferencije održano je u Etnografskom muzeju, muzičkim performansom zasnovanim na etno-savremenom konceptu „Opsa“ Aleksandra Vl. Markovića, uz muzičke intervencije i improvizacije Jasne Jovićević, Miše Cvijovića, Ivana Kljajića, Katarine Pavlović, publike i EUROMUSE tima.
Konferencija je pokazala da se muzika u muzejima sve više razume ne kao dekorativna ili pozadinska komponenta, već kao ozbiljan interpretativni, istraživački i umetnički alat koji može doprineti kvalitetu muzejskog iskustva, inkluziji, kulturnom učešću i boljem razumevanju baštine.
Konferencija je realizovana u okviru projekta EUROMUSE, sufinansiranog kroz program Evropske unije Kreativna Evropa.
Podršku konferenciji pružili su Francuski institut u Srbiji, Instituto Camões, Italijanski institut za kulturu u Beogradu, Visaris i Unibrand.
ГОРАН БАБИЋ (Вис, 1944− Београд, 2026)
Преминуо је Горан Бабић, члан Српског књижевног друштва. Био је југословенски, српски и хрватски песник, писац, есејиста, антологичар, драматург, сценариста, публициста, новинар и концептуални уметник. Објавио је преко осамдесет књига разних жанрова.
Рођен је на острву Вису 18. октобра 1944. у партизанској болници, из брака Мата, по националности Хрвата, пореклом из Опузена, и Ливије, Београђанке јеврејског порекла, обоје студенти Београдског универзитета који су се почетком Другог светског рата придружили партизанским јединицама на територији Далмације.
После рата школовао се у Метковићу, Мостару, у којем је одрастао, Ријеци и Загребу где је, као некадашњи шездесетосмаш, уписао студије економије и дипломирао.
Умро је 26. априла у Београду у који се из Загреба, због политичких прилика и прогона, 1990. преселио с породицом.
Радио је за телевизију, радио, новине и филм. Режирао је документарне филмове и ТВ емисије, а по његовим текстовима су други режисери снимали ТВ драме и серије, позоришне представе, цртане филмове (Рибље око) или снимали грамофонске плоче (Арсен Дедић, Корнелије Ковач).
Био је уредник загребачког Ока (1973−1991), једног од најутицајнијих двонедељника за културу, не само у СР Хрватској, који је окупљао писце и интелектуалце из целе Југославије.
У периоду од 1981. до 1985. био је задужен за културу у Председништву Социјалистичког савеза Републике Хрватске.
Свој последњи текст објављен у Хрватској написао је када је на зиду у кварту Дубрава видео графит: Забрањено за Србе, псе и Цигане. Свој текст завршио је реченицом: Тражите ме међу Србима, псима и Циганима.
Поезија му је уврштена у антологије југословенске, српске и хрватске поезије.
Из два брака има три кћери.
Yasmin Levy u Ekati
Ekskluzivan koncert u intimnom ambijentu Ekata festivala
Prvi Ekata festival, koji se održava od 3. do 7. juna 2026. godine u Krnjevu, najavljuje specijalnu muzičku gošću – Yasmin Levy, međunarodno priznatu kantautorku čija muzika spaja sefardsku tradiciju, flamenko i savremeni senzibilitet.
Potvrđeno je da će Yasmin Levy nastupiti poslednjeg dana festivala, u nedelju, 7. juna 2026. godine, u amfiteatru Ekata Estate, čime će zatvoriti prvo izdanje festivala.
Muzej savremene umetnosti – Inkluzivna radionica posvećena slici „Mesečina“ Riharda Jakopiča u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu
Muzej savremene umetnosti poziva sve zainteresovane na treću radionicu u okviru inkluzivnog programa „Zvuk vidljivog“, koja će biti održana u nedelju, 26. aprila, u 13 časova, u zgradi Muzeja savremene umetnosti na Ušću.
Ciklus radionica „Zvuk vidljivog“ osmišljen je kao podsticajan i prijatan prostor za doživljaj savremene umetnosti, koji omogućava da se dela iz zbirke Muzeja tumače na drugačiji, neposredniji i iskustveno bogatiji način. Program je nastao kao deo aktuelne izložbe „Prekretnice ka modernosti. Umetnost društva 1900–1945“.
U dosadašnjem radu, kroz radionice su posetioci mogli da vizuelnu umetnost dožive kao višečulno iskustvo, angažujući čula mirisa, dodira i sluha. „Kroz vođene ture zatvarali smo oči i prepuštali se unutrašnjem doživljaju, dok smo u zajedničkom prostoru sa slepom i slabovidom publikom imali priliku da umetnička dela ne samo doživimo i osetimo, već i da sopstvene ideje pretočimo u materijalnu formu“, navode organizatori.
Program je namenjen odraslima i porodicama sa decom, a sadržaj radionica prilagođen je potrebama slepih i slabovidih posetilaca.
Treća radionica biće posvećena slici „Mesečina“ (1900) Riharda Jakopiča, slovenačkog slikara i jednog od najznačajnijih predstavnika impresionizma i začetnika modernističkog slikarstva na prostoru bivše Jugoslavije. Ovo platno manjeg formata, u dominantnim tamnoplavim tonovima, sa diskretno naslikanom svetlošću Meseca, više predstavlja unutrašnji doživljaj datog trenutka nego njegov realistički prikaz. Slika svedoči o pomaku sa klasičnog impresionističkog interesovanja za svetlost i atmosferu ka dubljem, subjektivnijem izrazu, u kome pejzaž postaje nosilac raspoloženja i introspekcije. „Mesečina“ otvara prostor za razumevanje kako se početkom 20. veka u umetnosti regiona oblikuje likovni izraz blizak simbolizmu i impresionizmu, gde priroda više nije samo motiv posmatranja već i sredstvo za izražavanje unutrašnjih stanja.
Muzej savremene umetnosti poziva posetioce da zarone u dubinu plave boje, oslobode se svakodnevnih obaveza i prepuste sopstvenim čulima i utiscima; da istraže kakav je doživljaj plavog neba, da li i kako mesec utiče na naše raspoloženje, da li nas plava boja umiruje ili uznemirava i kakvu simboliku nosi.
Radionice vode istoričarke umetnosti Katarina Krstić (MSU), Senka Ristivojević i Boris Dončić, saradnik za pristupačnost.
Prijave su otvorene do subote, 25. aprila 2026. godine, putem e-mail adrese katarina@msub.org.rs. U prijavi je potrebno navesti ime, prezime, i kontakt telefon. Broj mesta je ograničen.
Od spontanog susreta na koncertu do studijskog dueta: Ivan Bosiljčić i Mladen Lukić u pesmi „Ne kuni me, ne ruži me majko“
Čuvena tradicionalna pesma „Ne kuni me, ne ruži me majko“, koja već decenijama živi kroz različite interpretacije i koju je snažno obeležio Luis, dobila je novu, duetsku verziju Ivana Bosiljčića i Mladena Lukića.
Spot je objavljen pre par dana i sudeći po prvim reakcijama publike i broju pregleda, ova pesma dobija novo poglavlje svog dugog muzičkog života.
LINK ZA SPOT: https://www.youtube.com/watch?v=GZPUh0VPgJ0
Bosiljčić i Lukić su dugogodišnje kolege iz Pozorišta na Terazijama, gde Lukić, kao solista orkestra, učestvuje u brojnim mjuziklima u kojima nastupa i Ivan.
Međutim ideja o prvoj zajedničkoj saradnji, nije nastala ni u pozorištu ni u studiju.
Spontani trenutak koji je promenio sve
Tokom jednog od koncerata „Naše veče“, autorskog projekta Ivana Bosiljčića, Mladen Lukić nalazio se u publici. Ugledavši ga, Ivan mu je prišao i zajedno su otpevali pesmu „Ne kuni me, ne ruži me majko“ koju obojica, godinama, paralelno u svojim karijerama, izvode kroz različite formate. Izuzetno emotivna rekcija publike na taj neplanirani duet bila je neposredan povod da pesma dobije i studijsku verziju.
Na društvenim mrežama pojavio se i kratak snimak iz publike, koji beleži taj spontani susret na koncertu u Novom Sadu.
LINK za video sa koncerta: https://www.instagram.com/p/DXMqcmljHQ2/
Izjava Ivana Bosiljčića:
„Ova pesma nas je na neki način čekala. Nosili smo je kroz godine, svako na svoj način, i Mladen i ja, a onda nas je našla i sustigla, pred publikom. Posle toga je bilo jasno bi bilo sjajno da je snimimo zajedno. Neke pesme ne planiraš. Samo se dese, i ostanu. “
Izjava Mladena Lukića:
„Ovu pesmu izvodim godinama i ona je postala deo mog ličnog izraza. Susret na koncertu i zajedničko pevanje sa Ivanom bili su potpuno neočekivani, ali sad kad su se desili, čini mi se i potpuno prirodni. Studijska verzija našeg dueta došla je kao neophodan nastavak tog posebnog trenutka, koji se ne dešava baš često. Sretan sam što ova divna pesma nastavlja svoj život i u ovoj, meni lično, posebnoj verziji“
Prvi spot Ivana Bosiljčića
Muzički producent pesme je Vojislav Voja Aralica, dok su za režiju i filmsku estetiku spota zaslužni Ivan Bosiljčić i Miloš Nadeždin.
Ovo je, inače, prvi muzički spot Ivana Bosiljčića u višedecenijskog karijeri. Do sada je pesme izvodio isključivo u okviru koncertnih i scenskih projekata.
Da li se ovim otvara nova faza u Bosiljčićevom autorskom radu i konceptu, ostaje da se vidi.
Ivanov autorski, muzičko – poetski projekat “Naše veče” posle godinu dana pauze ponovo će biti izveden u Beogradu, 3. oktobra, što će, možda, biti prilika i da publika opet uživo čuje ovaj fenomenalni duet sa Mladenom.
EKATA FESTIVAL U KRUGU EKATA ESTATE-A
FESTIVAL KOJI SPAJA MUZIKU, POZORIŠTE, SAVREMENU UMETNOST I GASTRONOMIJU
Od 3. do 7. juna 2026. Krnjevo, Srbija
Na nešto više od sat vremena vožnje od Beograda, u mestu Krnjevo, nadomak Smederevske Palanke, nalazi se Ekata Estate – autentičan prostor koji ovog juna postaje domaćin prvog Ekata festivala, zamišljenog kao četvorodnevno iskustvo koje spaja muziku, pozorište, savremenu umetnost i gastronomiju.
U periodu od 3. do 7. juna 2026. godine, Ekata festival donosi bogat četvorodnevni program.
Pčelica predstavlja srpsko izdavaštvo za decu na Sajmu knjiga u Bolonji
Malo više od hiljadu kilometara razdvaja Čačak i Bolonju. Dalek je to put, ali svakog proleća, već više od decenije, knjige spajaju ova dva grada. Za to je zaslužna Izdavačka kuća Pčelica, jedan od redovnih predstavnika srpskog izdavaštva za decu na Međunarodnom sajmu knjiga u Bolonji. Posvećenošću, autentičnošću i predanim radom, Pčelica je postigla da se glas srpskih pisaca čuje daleko i postane prepoznatljiv širom Evrope i sveta.
Ovogodišnji nastup Izdavačke kuće Pčelica na Sajmu knjiga za decu u Bolonji, koji se održava od 13. do 16. aprila, obeležiće mnoštvo noviteta, kako u vizuelnom identitetu samog izložbenog prostora, tako i u novim naslovima prevedenim i pripremljenim za međunarodno predstavljanje. Odana svojoj izdavačkoj filozofiji popularizacije čitanja, humanosti, čovekoljublja, ekološke osvešćenosti, tolerancije i znanja, Pčelica nastoji da uhvati duh vremena, osavremeni i svojim izdanjima prenese najnovija estetska i stilska kretanja u oblasti izdavaštva za decu. Usled toga, veliki broj starih izdanja za ovogodišnji nastup na Sajmu u Bolonji dobio je osvežen izgled i zanimljiva produkcijska rešenja. Takve su dobro poznate edicije Galerija velikana, Najbolji na svetu, Posebni prijatelji, Mitovi i legende naroda sveta, Basne u stripu i Ilustrovane bajke za decu.
Uredništvo Pčelice velika očekivanja ima od dela savremenih autora, od kojih će pojedina upravo u Bolonji imati svetsku premijeru. Među njima su: Čije je ovo drvo? (tekst: Dejan Aleksić, ilustracije: Marija Jevtić), Mesečeva avantura (tekst: Jelena Ivetić, ilustracije: Mladen Anđelković), Ko je mali, a ko veliki? (tekst: Goran Marković, ilustracije: Aleksa Jovanović), Niki i ništa (tekst: Bojan Babić, ilustracije: Marija Stojisavljević), Poklon kralj oblaka (tekst i ilustracije: Zorana Popović), Bager Rakić (tekst: Milica Koprivica, ilustracije Mladen Anđelković).
Oprobani autorski tim Nikoleta Novak (autor teksta) i Nemanja Ristić (ilustrator) još jednom nas vode u morske dubine, ovoga puta ekološkom slikovnicom o morskom krastavcu: Morski čistko, dok su Maja Koraksić (autorka teksta) i Biljana Mihajlović (ilustracije) nastavile oslikavanje avantura iz sveta životinja slikovnicama Meda od meda i Lisici je potreban prijatelj.
Ovu raznovrsnu književnu kolekciju upotpuniće ilustrovana adaptacija čuvenog romana Sandokan Emilija Salgarija (tekst Aleksandra Bojović, lustracije: Igor Krstić), kratki roman Jelene Tasić Osmeh se pere u veš-mašini, sa ilustracijama Davida Šandora, kao i slikovnica Gabi, priča o hrabrosti Gorana Markovića sa ilustracijama Igora Krstića, nastala na osnovu biografske knjige o neverovatnom podvigu ženke nemačkog ovčara Gabi, hrabro srce Beograda, istog autorskog tima.
Zaslugom Pčelice glas srpskih pisaca za decu dostupan je u trideset zemalja Evrope, Azije i Afrike. To je već ozbiljna priča koja zaslužuje pažnju i poštovanje. Iz Pčelice poručuju da vredno nastavljaju da šire mrežu svojih saradnika širom sveta, jer knjige povezuju ljude i kulture, smanjuju nerazumevanje i neznanje.
KULTURA U BREZOVICI: Proljetni festival donosi ples, radionice i kazalište u kvart
Ovog vikenda, od 10. do 12. travnja, zagrebačka četvrt Brezovica postaje mjesto susreta kulture, zajedništva i kreativnosti kroz Mali proljetni festival, u organizaciji Udruge Vestigium, u sklopu programa Kultura u Brezovici.
Građani svih generacija pozvani su da se pridruže raznovrsnom programu koji donosi ples, kreativne radionice i kazališnu predstavu – potpuno besplatno i u neposrednoj blizini njihovih domova.
Program festivala:
Petak, 10. travnja | 18:00 – 20:00, Zadruga Zelenica, Grančarska 2a
Performans i radionica trbušnog plesa (Sian Day (UK))
Subota, 11. travnja | 17:00 – 19:00, Zadruga Zelenica, Grančarska 2a
Radionica makrame (voditeljica: Fantea – Matea Fanuko)
Nedjelja, 12. travnja | 17:00, Mjesni odbor Brezovica
Predstava Buđenje u izvedbi Teatra Poco Loco
Sudjelovanje je besplatno, a zbog ograničenog broja mjesta potrebna je prethodna rezervacija putem obrasca:
https://forms.gle/dLtQhfXSsHZEyT5z7
Program se provodi uz podršku Grada Zagreba.
O projektu Kultura u Brezovici
Program Kultura u Brezovici pokrenula je Udruga Vestigium s ciljem povećanja dostupnosti kulturnih i umjetničkih sadržaja u gradskoj četvrti koja, unatoč velikom broju stanovnika, nema knjižnicu ni kulturni centar.
Udruga Vestigium djeluje od 2011. godine i iza sebe ima više od tisuću organiziranih aktivnosti godišnje, okupljajući tisuće građana kroz radionice, predstave, edukacije i društvene programe. Od 2021. godine aktivno djeluje i u Brezovici, gdje razvija model kulture u kvartu – kulture koja dolazi građanima, umjesto da građani moraju ići u centar grada.
Kroz projekt se organiziraju predstave, koncerti, radionice, slobodna knjižnica, programi za djecu i mlade te susreti koji povezuju lokalnu zajednicu. Poseban naglasak stavlja se na aktivno sudjelovanje građana – kao sudionika, ali i kao kreatora sadržaja.
Dosadašnji programi pokazali su velik interes lokalne zajednice: stotine građana sudjeluju u aktivnostima, a broj uključenih umjetnika i volontera kontinuirano raste. Projekt također potiče suradnju između udruga, umjetničkih organizacija, obrazovnih institucija i lokalne samouprave.
Cilj programa je dugoročno doprinijeti razvoju dostupne, uključive i održive kulture u Brezovici, jačajući zajednicu i stvarajući prostor za kreativno izražavanje svih generacija.
ZELENE IDEJE STALNO SE ROJE!!
UDRUGA VESTIGIUM
https://udrugavestigium.wixsite.com/vestigium
https://www.facebook.com/udrugavestigium
https://www.facebook.com/zadrugazelenica
Kontakt: Irena Borovina, 095 856 1270, udruga.vestigium@gmail.com
ЗАВРШЕНИ ДРУГИ ДАНИ ЕРМИТАЖА У СРБИЈИ
Други Дани Ермитажа у Србији, велики међународни културни пројекат који су организовали главни руски музеј Ермитаж и компанија „Гаспром њефт” уз подршку Министарства културе Републике Србије, завршени су 31. марта.
Централни догађај представљала је изложба „Петар Велики и Србија” која је у Руски дом у Београду скоро пола године свакодневно привлачила и до 1.000 посетилаца из свих крајева Србије. Због изузетног интересовања публике изложба је продужена за још два месеца. У фокусу поставке била је несвакидашња личност Петра Великог и његови односи са српским народом који су достигли потпуно нови ниво за време владавине првог руског императора. Значајно место у овом пројекту имају Петрови саборци, истакнути Срби чија су имена истовремено записана у историји обеју земаља: дипломата и лични царев саветник Сава Рагузински, адмирал Матија Змајевић, војсковођа Михајло Милорадовић и патријарх српски Арсеније III Чарнојевић.
Интересовање публике подједнако су привукли оригинални експонати: историјски предмети из цркава и манастира, слике и гравуре, књиге и оружје, као и пажљиво осмишљен просторни и наративни концепт изложбе. На самом улазу погледи посетилаца заустављали су се на броду изграђеном по узору на фрегате из доба Петра Великог, који је представљао снажан визуелни и симболички акценат поставке. Децу су пак посебно привлачили интерактивни садржаји, помоћу којих су, играјући се, истовремено могли и нешто ново да науче. Овакав приступ, који интегрише савремене мултимедијалне садржаје, музејске експонате и уметничке инсталације у у јединствену целину, до сада није виђен у Србији.
Друга изложба, „Трагови светлости – Срби у огледалу Ермитажа”, у Народном музеју у Београду, обухватила је уметничке реплике портрета руских војсковођа и државника српског порекла из колекције Ермитажа. Уметници из Лабораторије за научну рестаурацију Ермитажа израдили су верне реплике ових слика које је група „Гаспром” поклонила Министарству културе Републике Србије.
Програм Дана Ермитажа традиционално је обухватио не само изложбе већ и читав низ догађаја, укључујући концерте и научно-образовне програме. Водећи стручњаци из Ермитажа одржали су у Београду и Новом Саду предавања о ремек-делима из музејске колекције и о догађајима из историје Руске империје који су повезани са експонатима. Михаил Голиков, главни диригент Лењинградске обласне филхармоније и музички директор концерта уприличеног поводом отварања Дана Ермитажа, окупио је на једној сцени извођаче из Русије и Србије: звезде Маринског театра Олгу Пудову и Бориса Степанова, солисте Тауридског оркестра, као и младе српске музичаре Марију Ратков, Андреја и Николу Благовчанина.
Пројекције историјских филмова из циклуса „Русија“, које је током Дана Ермитажа организовао пројекат компаније „Гаспром“ – Пријатељи Петербурга, изазвале су истинско интересовање публике. Српска премијера филма „Катарина Велика”, као и остварења „Петар Велики. Последњи цар и први император“, „Императорке” и „Руски ковчег” Александра Сокурова пунили су сале и и тражила се карта више, па су организоване и додатне пројекције током марта. Љубитељима уметности представљено је и посебно изненађење: изложба „Императорке. Филмски костими“ на којој су представљене раскошне хаљине руских владарки, делопознате костимографкиње Јекатерине Шапкајц.
Иницијатор и организатор Дана Ермитажа била је руска компанија „Гаспром њефт”. Споразум о сарадњи којим је предвиђена реализација заједничких пројеката у Србији, „Гаспром њефт” и Ермитаж потписали су у јануару 2023. године. Први Дани Ермитажа су одржани у Београду у октобру исте године, анакон огромног успеха догађаја, одлучено је да се пројекат настави и у 2025. години.
Михаил Пиотровски, генерални директор Ермитажа: „Дани Ермитажа у Србији били су прави тријумф културне размене и симбол дубоке духовне везе између наших двају народа. Велико нам је задовољство да истакнемо изузетан успех свих догађаја у оквиру програма. Одзив публике и живо интересовање за сваку изложбу, предавање, радионицу и филмску пројекцију сведоче о томе да уметност Ермитажа проналази пут до свачијег срца. Овај успех не би био могућ без наших партнера – Министарства културе Републике Србије и компаније „Гаспром њефт”. Заједно стварамо не само изложбе које трају одређено време, већ дугорочне везе, јачамо мостове између култура и постављамо чврст темељ за међусобно разумевање у будућности. Ермитаж је увек тежио да буде не само чувар светске баштине већ и активни учесник у интеркултуралном дијалогу. Србија у овом дијалогу заузима посебно место. Ми не доносимо овде само нашу уметност и доводимо наше научнике: ми доносимо дух Ермитажа – дух отворености, учења и лепоте. И тај дух је овде наишао на захвално тло, обогативши обе стране. “
Александр Дибаљ, начелник Департмана за комуникације компаније „Гаспром њефт“: „Други роман за писца или други албум за музичара увек представљају велики изазов. Тешко је оправдати очекивања публике након упечатљивог дебија. Али, ми смо тај изазов успешно савладали. Други Дани Ермитажа у Србији, спојивши у себи уметност и историју, доживели су огроман успех. Пробудили су толико емоција и изазвали такво интересовање да смо морали продужити време трајања изложбе, проширити програм предавања и поновити пројекције филмова. Дани Ермитажа потврдили су сву разноликост културног дијалога између Русије и Србије. И, наравно, за компанију „Гаспром њефт” је велика част што је била иницијатор и коорганизатор овако значајног догађаја. Наша посвећеност реализацији великих руско-српских пројеката у култури, као и очувању историјског наслеђа, нашла је одраз у стварању величанственог мозаика у Храму Светог Саве – новом националном симболу Србије, а сада и у нашем учешћу у организацији Дана Ермитажа. Уверени смо да улагања у културу и унапређење друштвених веза доносе непроцењиву корист и највише јачају узајамно разумевање између наших народа.“
Преминуо Божо Копривица
Преминуо је Божо Копривица (Никшић, 20. децембар 1950 – Београд, 20. март 2026), члан Српског књижевног друштва. Био је српски и југословенски књижевник и драматург.
Радио је као драматург по позиву у Југословенском драмском позоришту, Народном позоришту, Битеф театру, Звездара театру, Краљевском позоришту „Зетски дом“, Црногорском народном позоришту, фестивалу „Град театар“ у Будви.
Са Емиром Кустурицом снимио је играно-документарни филм Седам дана у животу једне птице за француску телевизију.
Књиге:
Волеј и слух (1992)
Разговори са Бориславом Пекићем (1993)
Киш, Борхес, Марадона (1996)
Дриблинг 1001 ноћ (2006)
Само богови могу обећати (Љевак, Загреб, 2010; измењено и допуњено издање – Геопоетика, 2014)
Дерби, мој дерби – много смо јачи! са Вулетом Журићем (2014)
Луђак је вјечно дијете: партизански есеји (2015)
И дечак може обећати : лична историја светских фудбалских првенстава (2018)
Сан улице (2018)
Данило Киш: вјежбанка (2019)
Блуз два пријатеља у 54 тједна, са Миодрагом Раичевићем (2022)
Луда књига (2024)
Приредио је Зборник о Данилу Кишу за часопис Арс (Отворени културни форум, Цетиње, 2005, 2009).
Награде
Награда Стјепан Митров Љубиша, Град театар
Награда „Биљана Јовановић“ установљена је 2005. године.
Оснивач Књижевне награде „Биљана Јовановић“ је Српско књижевно друштво.
Награда се додељује годишње за прозна, песничка и драмска дела први пут каталогизована и објављена текуће године у штампаном издању.
Награда се додељује за она дела која подразумевају књижевне, естетске, моралне и друштвене вредности за које се залагала, и у оквиру којих је стварала, књижевница Биљана Јовановић. Састоји од повеље и новчаног износа.
Награда се додељује уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије, као и уз подршку Секретаријата за културу Града Београда.
Досадашњи добитници су: Срђан Ваљаревић за књигу „Дневник друге зиме“ (за 2005. годину), Даница Вукићевић за књигу поезије „Лук и стрела“ и Ибрахим Хаџић за песничку књигу „Непрочитане и нове песме“ (за 2006. годину), Немања Митровић за књигу „Бајке са Венере“ и Угљеша Шајтинац за књигу „Вок он!“ (за 2007. годину), Јелена Ленголд за књигу прича „Вашарски мађионичар“ (за 2008. годину), Милена Марковић за књигу песама „Птичије око на тараби“ и Слободан Тишма за роман „Quatro stagioni“ (за 2009. годину), Владислава Војновић за књигу поезије „PeeMeSme“ (за 2010. годину), Срђан Срдић за збирку прича „Espirando“ (за 2011. годину), Иванчица Ђерић за роман „Несрећа и стварне потребе“ (за 2012. годину), Звонко Карановић за књигу „Кавези“ (за 2013. годину), Ото Хорват за роман „Сабо је стао“ (за 2014. годину), Светислав Басара за роман „Анђео атентата“ (за 2015. годину), Жарко Радаковић за роман „Кафана“ (за 2016. годину), Мирјана Митровић за роман „Хелена или о немиру“ (за 2017. годину), Зоран Пешић Сигма за књигу поезије „Биће све у реду“ (за 2018. годину), Ненад Милошевић за књигу поезије „Песме из лимба“ (за 2019. годину), Соња Веселиновић за књигу поезије „Проклизавање“ (за 2020. годину), Марија Караклајић за књигу драма „Лице од стакла“ (за 2021. годину), Ненад Јовановић за књигу песама „Каин и Абот, Авељ и Костело“ (за 2022. годину), Бора Ћосић за роман „Руски вртлар“ и Срђан Вучинић за књигу прича „Срећни дани“ (за 2023. годину); Надежда Пурић Јовановић за роман „Ерлангенке“ и Драган Бошковић за књигу поезије „Ево ме!“ (за 2024. годину).
DODELJENE NAGRADE ZA MUZIČKA DOSTIGNUĆA U ROK MUZICI – NEKI ROK 2025.
Asocijacija za očuvanje i unapređenje rokenrol kulture „Neki rok“ se pune 24 godine bavi očuvanjem i promocijom rokenrola, kulture, umetnosti i sporta. Aktivno su podržavali demo festivale, velike festivale, samostalne koncerte bendova, zatim događaje kulture, jer sve je to zona njihovog interesovanja i delovanja. Cilj je od početka bio unapređenje kulturne i rok scene. Do danas su samostalno organizovali demo festivale, koncerte, uređivali su radio emisiju, objavljivali su muzičke kompilacije i knjige. Dodeljuju nagrade za rok stvaralaštvo i opšti doprinos rok kulturi, promovišući kulturu ponašanja i scenskog nastupa kao i sve pojedinačne uspehe koji su doveli do unapređenja domaće kulturne scene. I u 2025. godini nagradili su one koji istrajavaju u rok stvaralaštvu autorske muzike na maternjem jeziku. Nagradili su one koji se trude da uvek iznova kažu i naprave novo delo, koji će se boriti da ono ostane zapamćeno u vremenu i bude značajno nekim novim generacijama. Obzirom da su nastali kao Udruženje koje podržava društveno odgovorne kampanje ove godine su dodelili i priznanje u toj kategoriji.
„Neki od ovogodišnjih dobitnika bili su kandidati u nekoliko kategorija. Do zadnjeg momenta se vagalo ko će poneti nagradu za singl a ko za spot ili knjigu godine. Ove godine je bilo mnogo kvalitetnih kandidata i svaki je mogao poneti nagradu u nekoj od kategorijia. Goblini, YU grupa, Kika, Koi koi, Nigrutin i Bolesna štenad, Stomp, Cotton pickers, Bajaga, Bogica Mijatović samo su neka od imena iz najužeg izbora i taj podatak nas raduje i očekujemo da u narednim godinama imamo aktivnu i beskompromisnu rok scenu“ – o kandidatima za nagrade govori Goran Šobić Sirano.
Članovi Asocijacije „Neki rok“ su dodelili nagrade NEKI ROK 2025., u osam kategorija. Dodela je kao i ranijih godina priređena u prigodnom prostoru „Moto platz“-a čiji je ambijent dodatno upotpunio ovo prijatno i emotivno veče. Između dodela nagrada osnivač i predsednik Asocijacije NEKI ROK i urednik portala Goran Šobić je evocirao same početke rada Asocijacije, najavama povezivao nagradu za nagradom, najavljivao goste koji uručuju nagrade naglašavajući da je ovogodišnja dodela nagrada prigodna uvertira narednoj proslavi – 25 godina postojanja i delovanja Asocijacije NEKI ROK.
Nagradu za pesmu godine osvojila je grupa „Oxajo“ za pesmu „Čovek“ snimljenu sa dečijim horom. Nagradu je uručio publicista i rok kritičar Petar Janjatović.
Nagradu za spot godine ponela je grupa „Škofja Loka“ za pesmu „Petak 13“. Spot je režirao Renato Miškolci.
Nagradu je uručio Bojan Nikolić, fotograf i urednik portala nekirok.com
Nagradu za album godine poneo je Jovan Matić za svoj solistički album „Intimno“. Nagradu je uručio dr. Predrag Mitrović, osnivač Ascijacije Neki rok.
Što se tiče kategorije koncert godine nagradu je ponela grupa „Analogna rasa“ za koncert održan u mts Dvorani. Zoran Predin nažalost nije ostao u Beogradu pa je nagradu preuzeo samo Nikola Čuturilo Čutura. Nagradu mu je uručio Prljavi inspektor Blaža koji je, kako smo saznali, Čuturin školski drug iz V beogradske gimnazije.
Objavivši nekoliko albuma i organizujući nekoliko interesantnih promocija diskografska kuća MENART je ponela laskavo priznanje za izdavača godine. Nagradu im je uručio Zoran Lazarević Laki, urednik i voditelj emisije „Urbana patrola“.
Pored muzičkih nagrada „Neki rok“ dodeljuje i nagradu za knjigu godine. Uslov je da je knjiga o rokenrolu ili da pisac knjige ima veze sa rokenrolom. Ovogodišnji dobitnik je ispunio oba uslova pa je nagradu s pravom ponela Olga Kepčija, dugogodišnja voditeljka Radija 202, za knjigu o novom talasu pod nazivom „Razgovori kod Zlatnog papagaja“. Nagradu joj je uručio Darko Manić, dizajner ovogodišnje plakete i organizator džez festivala u Kragujevcu.
Ovogodišnji dobitnik priznanja za društveno odgovornu kampanju je maštoviti, kreativni aktivista Andrej Josifovski Pijanista koji je imao toliko performansa na temu podizanja društvene svesti pa mu je dodeljeno priznanje za društveno odgovorne kampanje, u množini. Nagradu mu je uručio trinaestogodišnji Stefan Šobić, učenik OMŠ Mokranjac, budući pijanista, koji je izjavio da veruje da će rad ovogodišnjeg dobitnika pozitivno uticati na sve nas da budemo još bolji ljudi.
Za sam kraj dodele dodeljeno je priznanje za ukupan doprinos rock’n’roll kulturi. Dobitnik je Brajan Rašić svetski priznati fotograf koji je imao priliku da fotografiše najveće svetske rok zvezde. Da ovaj trenutak bude što emotivniji pobrinuli su se prošlogodišnji nosioci istog priznanja, braća Žika i Dragi Jelić, koji su ga iznenadili i uz reči hvale mu lično uručili ovo vredno priznanje.
„Naš sajt nekirok.com je jedan od prvih sajtova u Srbiji. Danas se ovakvi specijalizovani sajtovi nazivaju portali i ponosimo se time što smo najstariji rok portal u Srbiji. Portalom smo želeli da stvorimo prostor za nove bendove da imaju gde da objave svoje vesti o spotu, albumu i koncertu ali i da sačuvamo veliku bazu informacija da je rokenrola bilo svo ovo turbulentno vreme. Osim muzike pratimo i sve druge kulturne događaje. Naše udruženje se dodatno bavi praćenjem i promocijom društveno odgovornih kampanja. Neki rok označava nedefinisanu vrstu rock muzike, ali i nedefinisan vremenski rok, tj. život. S obzirom da smo svi rokeri rok muzika je bila naš alat, prirodan put delovanja i produžena ruka za ostvarivanje tih ciljeva.“ – rekao nam je osnivač i predsednik Asocijacije Goran Šobić Sirano.
Na sajtu asocijacije, nekirok.com, možete pronaći sve o asocijacijaciji i njenim aktivnostima i saradnji. Sajt je ujedno i rok portal na kojem ćete lako ispratiti najave koncerata, novitete, spotove, albume, recenzije, foto izveštaje, festivale i razne interesantne vesti o domaćem rokenrolu.
#PalacNaGore za sve buduće uspehe!
„Adrenalin Nacija“ – autentična priča o ekstremnim sportovima stiže na Adrenalin kanal
Serijal „Adrenalin Nacija“, autorski projekat produkcije Planinski Pokret, počinje sa emitovanjem u ponedeljak, 23. februara, na Adrenalin kanalu. Reč je o dokumentarno-sportskom formatu koji donosi priče o pojedincima i zajednicama koje biraju kretanje, izazov i život u neposrednom dodiru sa prirodom.
U prvoj epizodi „Adrenalin Nacije“ upoznajemo Matiju Milenkovića, jednog od najuspešnijih srpskihsnowboardera, čija priča svedoči o posvećenosti, radu i istrajnosti potrebnim za vrhunske sportske rezultate.Kako su izgledali njegovi počeci? Koliko je rada, padova i odricanja bilo potrebno da bi stigao do vrha? Njegova priča donosi autentičan uvid u put jednog mladog sportiste i objašnjava zašto je njegovo ime danas sinonim za domaći snowboard.
Преминуо књижевник и академик Миро Вуксановић
Шестог фебруара 2026. године, у Новом Саду, у 82. години, преминуо је књижевник и академик Миро Вуксановић (Крња Јела, 4. маја 1944).
Био је члан Српског књижевног друштва. На предлог Одељења језика и књижевности изабран је за дописног члана Српске академије наука и уметности (САНУ) 5. новембра 2009. За редовног члана САНУ изабран је 5. новембра 2015.
Објавио је књиге:
· Клетва Пека Перкова, роман, 1977;
· Горске очи, приповетке, 1982;
· Немушти језик, записи о змијама, 1984;
· Вучји трагови, записи о вуковима, 1987;
· Градишта, роман, 1989;
· Тамоони, поеме и коментари, 1992;
· Морачник, поеме, 1994;
· Далеко било, мозаички роман у 446 урокљивих слика, 1995;
· Семољ гора, азбучни роман у 878 прича о ријечима, 2000;
· Точило, каме(р)ни роман у 33 реченице, 2001;
· Кућни круг, роман у концентричном сну, 2003;
· Семољ земља, азбучни роман о 909 планинских назива, 2005;
· Повратак у Раванград, биографске приповести с прологом и писмом својих ликова, 2007, допуњено издање 2016;
· Отвсјуду, четири различите приповетке с истим намерама, 2008;
· Семољ људи, азбучни роман у 919 прича о надимцима, 2008;
· Читање таванице, приповедака 20, 2010;
· Клесан камен, огледи и записи, 2011;
· Одабрани романи Мира Вуксановића, I-III, 2011;
· Бихпоље, поратна путописна приповест с прологом Владимира Ћоровића и молитвом Иве Андрића, 2013;
· Змея и волк, двојезично издање на српском и руском језику, 2013;
· Даноноћник, записи, коментари, изреке, мале приче, песме у прози, есејчићи, сећања и разни осврти, 2014;
· Силазак у реч, О (српском) језику и (својој) поетици, 2015;
· Изабрана дела у пет књига (2017, 2018); Насамо с Миланом Коњовићем разговори, ликови, осврти, 2018;
· Даноноћник: записи, коментари, изреке, мале приче, песме у прози, есејчићи, сећања и разни осврти, књига 2 (2019);
· Разговор с Немањом: биографска и аутопоетичка сабирања (2020);
· Бројчаник: путoписни дневници (2021);
· Никад доста живота: даноноћни записи (2022);
· Клесан камен: беседе, огледи, есеји, портрети у књига 8 (2023);
· Из дана у дан: дневнички откуцаји од 9. јануара 2000. у 15:20 до 31. децембра 2003. године у 23:10 у 9 књига.
Награде и признања
· Награда Политике за причу (1975);
· Награда Мирослављево јеванђеље за најбољу прозну књигу у Југославији за период 1997-2000;
· Награда за уметност Вукове задужбине (2000);
· Просветина награда за прозу (2000);
· Борбина награда за књигу године (2001);
· Награда за књигу године Друштва књижевника Војводине (2002);
· Награда Светозар Ћоровић за прозу (2002);
· Награда Лаза Костић за приповедну прозу (2005);
· НИН-ова награда критике за најбољи роман на српском језику у (2005);
· Награда Меша Селимовић за најбољу књигу на српском језику у (2005);
· Златни хит либер (2006);
· Вукова награда (2004);
· републичке награде за допринос библиотекарству: Милорад Панић Суреп (1996), Запис (2007), Ђура Даничић (2009), Стојан Новаковић (2012) и Јанко Шафарик (2014).
Добитник је Специјалног признања Сајма књига у Београду (2018).
Приредио је књиге Лаза Костић у Сомбору (1980), Раванград Вељка Петровића (1984), књигу разговора Ликови Милана Коњовића (1991), Летопис Стевана Раичковића (2007), антологијско научно издање Петар II Петровић Његош (2010), Српски рјечник или азбучни роман, књижевни примери из оба издања (1818, 1852), Вука Караџића (2012), антологију Милован Ђилас (2013), антологију Његош, два века, 2013; Његош довијек, 2016; Дигитализовани Његош, прва издања Његошевих дела (уникатно издање у 11 књига на 1508 страна), 2013, антологију Миодраг Булатовић (2016); Вечити календар матерњег језика Иве Андрића (2018), антологију Његошевих стихова Горска луча (2018), зборник радова о Његошу, Андрићу, Црњанском, српској књижевности данас и друга издања.
У Едицији Одговори Милош Јевтић је објавио књигу Каже Миро Вуксановић (Београд, 2000) и књигу Семољ Мира Вуксановића (Београд, 2011). Милош Јевтић и Радован Поповић приредили су Књигу о „Семољ гори” Мира Вуксановића (Београд, 2002). Проф. др Драган Копривица аутор је књиге Приватни симпозијум о „Семољ гори” (Нови Сад, 2004), књиге о роману Семољ земља Слушање планине (Нови Сад, 2008) и књиге о роману Семољ људи Семољски рефрени (2016). На манифестацији Пјесничка ријеч на извору Пиве приређен је 2001. симпозијум о роману Семољ гора. Објављен је зборник радова с Округлог стола у Билећи Књижевно дело Мира Вуксановића (Нови Сад, 2016), зборник са десетих Вељкових дана (Сомбор, 2017) и зборник Савремена српска проза (Трстеник, 2018).
Био је покретач и главни уредник Антологијске едиције Десет векова српске књижевности Издавачког центра Матице српске (2010-2019 објављено 100 књига). Иницијатор и председник Уређивачког одбора Критичког издања дела Иве Андрића (2017. и 2018. изашло десет томова).
Дужност председника Управног одбора Андрићеве задужбине обављао је од 2016. до 2025. године. Био је покретач и председник Уређивачког одбора „Критичког издања дела Иве Андрића“ (од 2016), главни уредник „Библиографије Иве Андрића“ (2011–2021) и часописа „Свеске Задужбине Иве Андрића“ (2019–2025).
Такође, био је члан Управног одбора Задужбине Милоша Црњанског (2007–2012), потпредседник Вукове задужбине и члан Националног савета за културу (од 2011, председник 2014 – 2015).
АУТОБИОГРАФИЈА (видео)
Uručena pomoć mališanima sa onkologije
Peta godina humanitarnog rada Festivala srpskog filma fantastike i Kulturnog centra Beograda
Festival srpskog filma fantastike, u organizaciji Udruženja Mladi Kadrovi, već godinama okuplja ljubitelje žanrovskog filma u Beogradu kroz projekcije, radionice i prateće programe. Pored umetničkog i edukativnog aspekta, festival je prepoznat i po snažnom humanitarnom karakteru, koji se neguje iz godine u godinu.
Tokom 19. izdanja festivala, održanog krajem prošle godine, realizovana je humanitarna akcija prikupljanja sredstava za Odeljenje pedijatrijske radioterapije Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije u Beogradu.
U akciji su učestvovali posetioci festivala, kolektiv Kulturnog centra Beograda predvođeni Slađanom Milošević-Bastl, mts Dvorana i njen direktor Igor Stanković, umetnici koji su donirali svoja dela, kao i Biljana Šipetić kustoskinja koja je akciju među umetnicima i organizovala, ali i kompanija MILSHTEF DOO Obrenovac, reditelj Goce Cvetanovski, kao i brojni ljudi dobre volje koji su podržali ovu inicijativu.
U sredu, 28. januara, donacija je zvanično uručena predstavnicima Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, a mališane koji se leče na Institutu dodatno su uveslili svojim prisustvom naša poznata glumica Olga Odanović, a njima toliko draga Radio Mileva, i Boki- Bojan Ivković, voditelj dečije emisije „Lagalica“ i „Plava ptica“.
Izvršna producentkinja i organizatorka festivala, Nađa Savić-Lakobrija, istakla je značaj povezivanja kulture i društvene odgovornosti:
„Danas kulturne manifestacije ne moramo posmatrati kao događaje koji postoje sami zbog sebe – već im možemo dati dodatnu vrednost i proširiti njihovu ulogu na humanitarne i društveno značajne sfere. Time i mi, radnici u kulturi, doprinosimo nečemu većem i značajnijem.“
Iz Festivala srpskog filma fantastike poručuju da će i ove godine nastaviti sa humanitarnim aktivnostima, uz želju da se akcija dodatno razvije i da u narednim izdanjima okupi još veći broj učesnika i donatora, na dobrobit dece koja se leče na onkološkim odeljenjima.
Foto: Daniela Radojković.
Svetska premijera kratkog igranog filma „Imaginarni brojevi“ Jelice Jerinić na 76. Berlinalu
Kratki igrani film „Imaginarni brojevi“ rediteljke i scenaristkinje Jelice Jerinić selektovan je za takmičarski program Generation Kplus u okviru 76. Berlinskog filmskog festivala (Berlinale), koji će se održati od 12. do 22. februara 2026. godine. Ovo je prvi srpski kratki film selektovan za Berlinale nakon osam godina.
Film govori o dvanaestogodišnjoj devojčici Mirni (Maša Radusin) iz sela kod Ćuprije, koja u pratnji svog oca Milana (Goran Bogdan) odlazi na svoje prvo republičko takmičenje u Niš. Ova nepretenciozna „slice-of-life“ priča, smeštena u posttranzicionu Srbiju početkom 2000-ih, fokusira se na brižan i topao odnos oca i ćerke tokom jednog dana, možda poslednjeg koji će provesti zajedno pre nego što im se putevi zauvek razdvoje.
Jelica Jerinić, završila je osnovne i master studije dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, kao i studije režije na Academy of Moving People u Helsinkiju. Režirala je kratke filmove „Pečena patka“, koji je osvojio Specijalno priznanje žirija na 71. Martovskom filmskom festivalu, kao i „Pasji dan“ i „Devojčice koje se šišaju na kratko“.
Glavne uloge tumače nagrađivani glumac Goran Bogdan i mlada Maša Radusin, koja se prvi put pojavljuje pred kamerom, dok u filmu igraju i Milica Trifunović, Milica Janevski i Aleksandar Milojević.
Povodom filma, Jelica Jerinić je izjavila: „Priča Imaginarnih brojeva zasnovana je na ličnim sećanjima na poslednje dane detinjstva, trenutke bliskosti sa roditeljima pred životne rastanke, nervozno iščekivanje takmičenja i atmosferu zapuštenih provincijskih prostora. Pored autobiografskog sloja, za mene je važan i aspekt rodnih uloga: zemlje Zapadnog Balkana imaju nadprosečan broj žena u tehnici i prirodnim naukama, a akademska takmičenja vidim kao jedan od načina da se nauka približi devojčicama.“
Autorski pečat filmu daje direktor fotografije Tomislav Sutlar, uz snažan tim saradnika: koscenaristu Aleksandra Markovića, montažerku Ninu Velnić, kostimografkinju Snežanu Veljković, scenografkinje Draganu Baćović i Anu Ivanišević, maskerku Jovanu Vukosavljević i dizajnera zvuka Ivana Zelića.
Film je realizovan u produkciji This and That Productions iz Beograda (producentkinje Dragana Antić Gaši i Snežana van Houwelingen) i Eclectica iz Zagreba (koproducentkinja Tina Tišljar).
„Imaginarni brojevi“ su razvijani u okviru programa goEast West Talent Lab, Sarajevo Script Station i European Short Pitch, a projekat je predstavljen na OFF Pro Film Market Sarajevo, gde je osvojio nagradu za Najbolji vizuelni potencijal, dodeljenu od strane festivala Braća Manaki. Produkciju filma su podržali Ministarstvo kulture Republike Srbije, Filmski centar Srbije, Hrvatski audiovizualni centar i MEDIA potprogram Kreativne Evrope.
Zvanična stranica filma na sajtu Berlinala: https://www.berlinale.de/en/2026/programme/202612227.html
Foto: This and That Productions
Преминуо књижевник Миодраг Мијо Раичевић
У Београду је 28. децембра 2025. године, у 71. години, преминуо књижевник Миодраг Мијо Раичевић, у књижевности познат и под псеудонимом Т. Х. Раич.
Раичевић је рођен 1955. у Титограду. Као песник, прозни писац и уредник био је активан на нашој књижевној сцени од половине осамдесетих година прошлог века.
Објавио је књиге песама: Осјећајне пјесме и једна коњска (1984); Чарапе у трави (1987); Дебеле девојке (1990); Горе главу висибабо (1993); Музини ветрови (1995); Dlan&lopata (2009); О стварима које је Хомер пропустио (2022).
Под псеудонимом Т. Х. Раич објавио је романе: Опет силована (1990); Најбоље од Џека Трбосека (1995); Речник афродизијака (1997); Човек без костију (2003); Ко је рекао живели (2011).
Добитник је књижевних награда „Марко Миљанов“, „Рамонда сербика“, „Бранко Миљковић“, „Бранко Ћопић“, „Ђура Јакшић“ и Змајеве награде.
Приредио је неколико песничких и прозних антологија. Био је уредник у ревији Овдје, Књижевности и Београдском књижевном часопису. До пензионисања радио је као уредник у Издавачкој кући „Службени гласник“.
Био је члан Удружења књижевника Црне Горе, Српског књижевног друштва и српског ПЕН центра.
Време и место сахране биће накнадно саопштени.
Извор: РТС
Своје стихове чита Миодраг Раичевић
Извор: Радио Београд 2
Ministarstvo kulture odbilo da podrži program posvećen Šabanu Bajramovicu
Posle 15 godina podrške Nišvilovom programu posvećenom legendi romske muzike Šabanu Bajramovicu koji tradicionalno okuplja 16 bendova i orkestara koji izvode njegovu muziku na Letnjoj pozornici u Nišu, prvi put se dogodilo da taj program nije podržan od strane Ministarstva kulture. Direktor Nišvilla Ivan Blagojević napominje da je Konkurs je raspisan krajem decembra 2024, a rezultati objavljeni tek 16. decembra.
-Sredstva kojima je Ministarstvo kulture prethodnih godina pomagalo ovaj projekat iznosila su skromnih 120.000 dinara i bila su nedovoljna za isplatu samo jednog benda ili dela tehnike, ali su bila znak poštovanja prema umetniku kakav je bio Šaban Bajramovic, a i bila su svojevrsna podrška Nišvilu da istraje u naporima za očuvanju njegovog lika i dela. Bojim se da su čelni ljudi Ministarstva kulture u borbi za očuvanje srpskog kulturnog nasleđa zaboravili na doprinos istom tom nasleđu i jednog pripadnika romske zajednice “ – kaže direktor Nišvila.
Inače, Ministarstvo kulture je Decembra 2008 nakon smrti Šabana Bajramovića organizovalo spektakularni omaž ovom romskom pevaču i kopozitoru nizom koncerata u Sava Centru, a Nišvil je 2010. godine organizovao prikupljanje sredstava za izradu i postavku spomenika na obodu amfiteatra niškog keja. Takođe zahvaljujući Nišvilu, Šaban je jedini srpski umetnik koji je deset meseci imao svoju postavku u najpoznatijem svetskom džez muzeju – u New Orleansu.
Odbijanja ovog projketa – komisija je u Rešenju Ministarstva obrazložila na sledeći način:
„Reč je dobrom projektu, kao i realizatoru koji poseduje neohodne kapacitete, usled čega je ranijih godina bio podržavan na konkursu za kulturne delatnosti nacionalnih manjina; nažalost, uzimajući u obzir da je budžet projekta dosta zahtevan, kao i trenutne mogućnosti konkursa i preporuke koje je dostavio Nacionalni savet, ove godine komisija je bila u situaciji da prednost da drugim projektima ove manjine, koji su u znatnijoj meri značili kulturnom životu romske zajednice”.
Gala Čaki po treći put predstavlja Srbiju na Pekinškom međunarodnom bijenalu
Umetnica Gala Čaki izabrana je da po treći put predstavlja Srbiju na 10. Pekinškom međunarodnom bijenalu savremene umetnosti, koji će se održati od 29. decembra 2025. do 1. februara 2026. godine u Pekinškom izložbenom centru. Tema ovogodišnje izložbe nosi naziv „Suživot“.
Njen rad „Lice drugog“ (ulje na lanenom platnu, 2025) odabran je među oko 5.000 radova umetnika iz celog sveta, dok će na završnoj izložbi biti predstavljeno približno 500 dela, od kojih do 200 dolazi iz inostranstva. Pekinško bijenale je državni projekat Narodne Republike Kine, sa izuzetnim kulturnim i diplomatskim značajem.
„Lice drugog“ foto: Aleksandar Ramadanović
Nišville učesnik “Storyville” manifestacije
Ovogodišnja gala donatorska manifestacija najpoznatijeg svetskog džez muzeja iz Nju Orleansa održana je pod naslovom “Storyville: Zvuci izlazećeg sunca”. Storyville je nekadašnji naziv dela Nju Orleansa u kome je džez počeo prvi put da se izvodi. “Ako je Kongo Suare bilo mesto na kom su afrički, južno američki i severno američki ritmovi došli u kontakt i formirali osnovu za džez, Storyville je bio deo grada u kom je sam džez nastao i počeo da stiče popularnost” – izjavila je Jelena Ivanjac, predstavnica Nišvila u Americi. Osim Srbije proslavi su od međunarodnih partnera prisustvovali predstavnici Švedske, Francuske i Dominikanske Republike.
Nastupilo je 12 bendova, a neki od headlinera su bili James Andrews (poznat kao Satchmo of the Ghetto), Dee Dee Bridgewater – nosilac tri Grammy nagrade kao pevačica i jedne Tony nagrade za nastup u mjuziklu The Wiz, kao i Bobby Rush – član Bluz kuće slavnih (Blues Hall of Fame) i nosilac najprestižnijih nagrada za produkciju, komponovanje i izvođenje bluz muzike. Od stranih muzičara, ove godine se predstavio švedski bend Torngern kvartet.
Manifestacija je održana pod pokroviteljstvom Herb Alep fondacije i uz podršku brojnih sponzora koji su novčano ili doniranjem predemta za aukciju pomogli prikupljanju sredstava, pre svega za podršku muzičko obrazovnih programa, razvoj i postavku novih izložbi i unapređenje kulturne saradnje.
Jelena Ivanjac se susrela sa direktorkom za međunarodne odnose grada Rosine Pema Sanga i zamenicom direktora za turizam, umetnost i kulturu Nju Orleansa i započela razgovore o saradnji i povezivanju kulturnih, obrazovnih i turističkih institucija Nju Orleansa i Niša. Takođe su inicirani pregovori da se na jednoj od narednih gala fandrejzera predstave džez umetnici iz Srbije, kao i da se obezbede eksponati za buduće postavke Nišvil džez muzeja.
Iako je do 1917. Storyville zvanično vazio za “Redlight District”, u njegovim mnogobrojnim barovima su svakodnevno nastupali džez muzičari, jer je plata, za razliku od ostalih mesta, ovde bila zagarantovana. Kao dečak, Luj Armstrong je ovde prvi put cuo džez, iako je tada bio samo dostavljač i prodavac uglja. Kada je era Redlight Districta završena 1917., muzička tradicija je nastavljena, a izvođaci od Luj Armstronga do Bili Holidej su se utrkivali za svoje mesto za nastup u jednom od barova i učestvovali u žustrim raspravama o tome ko je bolji muzičar posle, koje su neretko trajale do duboko u noć.
Inače, Nišvil i Nju Orleans džez muzej su zajedno sa Art Production dobitnici granta američke NEFA Fondacije za projekat “Šljivovica” koji će biti realizovan u Nišu i Nju Orleansu tokom 2026 i 2027.