Svečanom dodelom nagrada završen 29. Festival autorskog filma
Film „Kritična zona” iranskog reditelja Alija Ahmadzadea najbolji na 29. FAF-u

Pobednik 29. Festivala autorskog filma i dobitnik nagrade Grand Prix „Aleksandar Saša Petrović“ je film „Kritična zona“ reditelja Alija Ahmadzadea.
Nagrada za najbolju režiju dodeljena je filmu „Hir“ autora Ilje Povolockog, dok je nagradu „Gordan Mihić“ za najbolji scenario osvojio film „Ekskurzija“ autorke Une Gunjak. Svo troje autora prisustvovali su uručenju nagrada u velikoj sali mts Dvorane, a FAF je svečano zatvoren projekcijom i poklonom ekipe filma „Seljani“ autorskog para DK i Hju Velčman.
Žiri takmičarskog programa ovogodišnjeg FAF-a koji je radio u sastavu Valentina Maurel, Vanja Kovačević i Kamen Kalev nagrade za najbolji film i režiju obrazložio je rečima: „Nagradu dodeljujemo filmu koji uvodi iznenađujuć i kreativan novi glas. Filmu koji je darežljiv i pun ideja, koji pokazuje lice mladosti jedne zemlje koje nam uglavnom ostaje skriveno. Filmu koji se odlikuje neverovatno smelim političkim stavom koji samo humor može s takvom silinom iskazati,“ dok se nagrada za najbolju režiju dodeljuje reditelju Ilji Povolockom “koji je u svom napetom debitantskom ostvarenju demonstrirao snažan i samouveren filmski jezik. Film koji spaja dve generacije, izgubljene u ogromnom prostoru bezvremenog krajolika u kom su junaci naizgled odsečeni od sveta”. Nagrada za najbolji scenario „Gordan Mihić” dodeljena je autorki Uni Gunjak uz obrazloženje: „Nagrada za najbolji scenario dodeljuje se filmu koji pametno razotkriva dinamiku izopštavanja i slika portret mlade junakinje koja na svojim plećima mora izneti breme odgovornosti za neuspeh čitavog društva. Ovaj scenario izbegava ikakvu karikaturu kako bi izgradio delikatnu psihološku studiju junakinje”. Žiri takmičarskog programa je dodelio i posebno priznanje filmu „Stepe” rediteljke Marine Vrode.
Nagrada za najbolji i najodvažniji film u selekciji Hrabri Balkan pripala je filmu „Šutnja razuma“ rediteljke Kumjane Novakove. Žiri Hrabrog Balkana Dina Pokrajac, Dimitris Kerkinos i Nikola Stojanović za nagrađeni film je rekao: „Kroz svedenu prezentaciju forenzičkih dokaza, sudskih svedočenja i transkripta, rediteljka i njen tim transformišu strahote iza uznemirujućih podataka u razorno precizan formalni jezik lišen ičega suvišnog, nejasnog ili emocionalno manipulativnog. Žene iz kampova u Foči u kojima su se odvijala silovanja zadivljuju nas svojom hrabrošću koja je promenila tok međunarodnog prava, dok sam film stavlja akcenat na ulivanje snage umesto na viktimizaciju i demonstrira proces isceljenja kroz otpor i preživljavanje kroz suočavanje. Dekolonizujući i vraćajući pravo na arhivu mi vraćamo pravo na svoja tela i sećanja kojima je pretilo nasilno brisanje, biramo emancipaciju umesto ponovne traumatizacije i insistiramo na tome da nikada više nećemo biti ućutkivane”. Posebno priznanje ove selekcije dodeljeno je filmu “Pero” Damjana Kozolea.
Nagradu za najsinematičniju sekvencu u igranom filmu u čast Slavka Vorkapića je proglasio filmski kritičar Ivan Velisavljević koji je o nagrađenom filmu rekao: „Nagrada za najsinematičniju sekvencu dodeljuje se kineskom reditelju Vej Šuđunu (Wei Shujun) za sekvencu sna policijskog inspektora Ma Žea u filmu Samo reka teče. Kinestezija je u ovoj sekvenci ostvarena oniričnom vizuelnošću koja montažno kombinuje simboličke prizora iz naracije, tako da se sama misterija filma razrešava u snu, snagom filmske slike i gledalačke intuitivne investiranosti. Vorkapić i Petrić bili bi jako zadovoljni.“
Udruženje filmskih umetnika Srbije dodelilo je nagradu za najbolje kinematografsko ostvarenje direktoru fotografije Adrianu Durasu za film “Izgubljeni u noći”. Ovogodišnji žiri radio u tročlanom sastavu Draško Plavšić S.A.S, Goran Volarević S.A.S. i Vojislav Gelevski UFUS.
Podsećamo, 29. FAF na bis održaće se u subotu i nedelju, 2. i 3. decembra u mts Dvorani, Dvorani Kulturnog centra Beograda (DKC) i Jugoslovenskoj kinoteci (Uzun Mirkova).
Montažerka Milena Predić dobitnica nagrade “Marko Glušac” za montažu filma “Čuvari formule” Dragana Bjelogrlića

Beograd, 28. novembar 2023 – Na 29. Festivalu autorskog filma dodeljena je nagrada fondacije “Marko Glušac” montažerki Mileni Predić za montažu filma “Čuvari formule” Dragana Bjelogrlića.
Nagrada fondacije “Marko Glušac” se dodeljuje već devetu godinu zaredom najperspektivnijem mlađem montažeru dugih i kratkih, igranih i dokumentarnih formi.
Srdan Golubović, predsednik saveta FAF-a i selektor programa je na uručenju nagrade rekao: “Ova nagrada je nastala na inicijativu kolega jednog od naših najznačajnijih montažera, ali je pre svega nastala sa idejom da se profesija filmskog montažera, koja je skrajnuta i van fokusa i pažnje javnosti, osvetli i da se promoviše kao važno filmsko zanimanje. Publika najčešće poznaje glumce i publika koja dolazi na Festival autorskog filma voli da otkriva, razume i vodi dijalog sa važnim i velikim filmskim rediteljima. Ali stvaranje filma je duboko kolektivni posao, a posao filmskog montažera je jedan od najvažnijih delova stvaranja budućeg filmskog dela.”
Milena Predić, dobitnica ovogodišnje nagrade zahvalila se na nagradi i prisutnima se obratila rečima: “Montaža je jedna nevidljiva umetnost i za nas retko ko zna i naš doprinos filmu uglavnom ostane nevidljiv. Veoma mi je drago da postoji jedna ovakva fondacija koja čuva ideju o važnosti montaže, ne samo kao filmskog zanata, već kao jedne umetnosti i jednog autorskog doprinosa koji daje svakom filmu”.
Nagradu je uručila Olga Košarić, prošlogodišnja dobitnica nagrade.
Fondaciju “Marko Glušac” osnovali su reditelji, producenti, montažeri i prijatelji, ljudi koji su sarađivali sa jednim od naših najvećih filmskih montažera.
Marko Glušac (1969-2012) je u kratkoj, ali vrlo plodnoj karijeri montirao više od 40 filmova i televizijskih projekata, počev od “Kaži zašto me ostavi” (1993) Olega Novkovića do “Krugova” Srdana Golubovića, čiju premijeru 2013. godine nije dočekao. U njegovom raznovrsnom opusu su svojevremeni generacijski hitovi “Munje” i „Kad porastem biću Kengur“ Radivoja Andrića, dugometražni animirani “Tehnotajz: Edit i ja” Alekse Gajića, niskobudžetni “Život i smrt porno bande” Mladena Đorđevića, domaći blokbaster “Montevideo, Bog te video!” Dragana Bjelogrlića, nagrađivane drame “Klopka” Srdana Golubovića i „Hadersfild“ Ivana Živkovića, dugometražni dokumentarac “Zabranjeni bez zabrane” Milana Nikodijevića i Dinka Tucakovića. Glušac je montirao i popularne TV serije “Vratiće se rode”, “Vojna akademija” i druge.
Dobitnici nagrade “Marko Glušac” u prethodnih osam godina bili su montažeri Lazar Predojev, Đorđe Marković, Jelena Maksimović, Davor Bosankić, Marija Šarac, Mina Petrović, Vanja Kovačević i Olga Košarić.
Pored plakete nagrađeni dobija i novčani iznos u visini od 1000 eura u dinarskoj protivvrednosti koju finansira Filmski centar Srbije.
Foto: Tanja Drobnjak
Bori Draškoviću uručena nagrada za životno delo „Pogled u svet: Vojislav Vučinić“ 29. Festivala autorskog filma

Srđan Vučinić i Boro Drašković, foto Tanja Drobnjak
Boro Drašković: Festival autorskog filma je veliki hram filma
Reditelj Boro Drašković dobitnik je nagrade Pogled u svet: Vojislav Vučinić koju Festival autorskog filma dodeljuje za celokupan doprinos filmskoj umetnosti. Nagrada za životno delo 29. FAF-a uručena je u subotu, 25. novembra u punoj velikoj sali mts Dvorane.
Maša Seničić, selektorka programa je na uručenju rekla: “Vizuelni identitet festivala je posvećen Bori Drašković, odnosno, filmu Horoskop. Nekako mi se čini da je nasilje suptilno ove godine jedna od tema festivala, ali i nežnost, a i jedno i drugo su vidljivi u ovom filmu. Boro Drašković je autor koji je obeležio našu kinematografiju, ali je on takođe i profesor. Ovde ima nekoliko njegovih studenata trenutno. On je veliki mislilac i esejista, i iz tog razloga smo za ovaj festival uradili nešto što Festival autorskog filma do sada nije učinio, a to je publikacija Dijalog Drašković koju možete naći na našim pultovima, i koja je besplatna, a u njoj su dva eseja o Bori i jedan isečak iz njegovog eseja napisanog odavno. Ova publikacija je poziv da se prisetimo koliko je celovito Draškovićevo delo.”
Srđan Vučinić, umetnički direktor FAF-a je Bori Draškoviću uručio nagradu i obratio mu se rečima: “Dragi Boro, ovaj komad drveta i aluminijuma verovatno nije dovoljan da izrazi sav vaš doprinos za našu kulturu kroz vaše filmove, predstave koje ste radili, knjige, putopise, kroz generacije glumaca, reditelja koje ste odškolovali, od kojih su mnogi postali neki od naših najvećih umetnika u bivšoj Jugoslaviji. I da ne zaboravim i vaš doprinos za Festival autorskog filma i u teškim godinama devedesetih, kada ste bili predsednik direktorijuma Festivala, i savetnik za program, i kada ste vašim savetima puno pomogli ovom festivalu. Ali evo, ja vas ipak molim da primite ovu nagradu, koja je jednoglasna odluka našeg tima, svih ljudi koji rade na ovom festivalu. Hvala Vam!”
Boro Drašković se zahvalio na nagradi i poručio: “Ja sam nepristojno dugo bolestan, međutim morao sam da dođem da vam čestitam veliki praznik, vaš festival i da se zahvalim na nagradi. Zaista sam uzbuđen, ovo je vrlo značajna nagrada. Kada dobijete nagradu od ljudi sa kojima sarađujete, sa kojima živite, koji su vaše profesije, onda je to posebno značajno. A kada je ta nagrada Pogled u svet i kada ima ime Vojislava Vučinića, mog prijatelja koji je čitav život posvetio filmu i koji je osnovao ovaj festival, veliki hram filma, onda ta nagrada može i da vas usreći i rasplače. Srđan Vučinić, umetnički direktor festivala na jedan znalački način tumači ovogodišnji festival sa naslovom Čovek na putu. Mislim da smo svi na putu. Ne samo reditelji i gledaoci, već i ono biće koje rađa biser je takođe na putu.”
“Kao što mene sada uzbuđuje kornjača i Dragan Nikolić kao tajanstveni znak na plakatu festivala, na isti način je Horoskop uzbudio publiku u Australiji gde je prvi put prikazan. I tada sam video jednog domoroca sa kornjačom koji je išao na projekciju. I pitao sam se da li će osetiti to što je Dragan osetio, i što je ova kornjača osetila. U Vijetnamu leptir trepne krilca, a u Beogradu ogromno gledalište kroz znake i značenje kornjače na golim prsima Dragana Nikolića ulazi u grčki film (Jadna stvorenja, Jorgos Lantimos), katarza, opet katarza, jer i katarza je opet na putu,” naglasio je Drašković.
Podsećamo, plakat 29. FAF-a, rešenje vizuelne umetnice Dragane Krtinić, inspirisan je filmom Horoskop. Počasna projekcija filma biće održana u sredu, 29. novembra u 19.30 časova u Jugoslovenskoj kinoteci.
Nagrada „Lenkin prsten” pesnikinji Milici Špadijer

Nagradu za najbolju ljubavnu pesmu 2023. godine, „LENKIN PRSTEN” dobila je pesma „Ljubav”, Milice Špadijer, pesnikinje iz Beograda.
Žiri za dodelu prestižne nagrade, koji je radio u sastavu: dr Zoran Đerić (predsednik), dr Dragana V. Todoreskov (članica) i Biljana Puškar (članica), odluku je doneo jednoglasno.
Svečana dodela nagrada biće održana u subotu, 18. novembra u Srbobranu.
Prema propozicijama, u konkurenciji su bile pesme ljubavne tematike, koje su objavljene u periodici, odnosno u posebnim knjigama, između dva dodeljivanja nagrada, od novembra 2022. do novembra 2023. godine.
Nagrađena pesma objavljena je u Letopisu Matice srpske, Novi Sad, oktobra 2023. godine.
Milica Špadijer rođena je 1989. Godine u Beogradu. Osnovne i master studije završila je na Katedri za klasične nauke Filozofskog fakulteta u Beogradu (smer klasični jezici), usavršavala se na Kings koledžu u Londonu, na Nacionalnom Kapodistrijskom Univerzitetu u Atini, te na Univerzitetu u Oksfordu. Kao stipendista vlade Republike Grčke provela je godinu dana na Univerzitetu u Janjini. Doktorske studije pohađala je na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta u Beogradu. Do sada je objavila zbirke poezije „Šar-planina” i „Novo groblje”. Laureat je nagrade „Mladi Dis” za 2019. godinu, a sa svojim zbirkama je ušla i u uži izbor za nagrade „Branko Miljković, „Mika Antić”, „Đura Jakšić” i „Jefimijin vez”. Poeziju, prozu i prevode objavljivala u časopisima Letopis Matice srpske, Polja, Povelja, Koraci, Bosanska vila, Književne novine, Srpski književni magazin, Sent, Buktinja i drugim. Sa grčkog je prevela roman „Kasandra i vuk” Margarite Karapanu, pesničku zbirku „Afrodita u plavom” Petrosa Stefaneasa, kao i izbor iz poezije Tomasa Calapatisa „Ovo mesto”. Član je Udruženja novinara Srbije i trenutno uređuje časopis „Mali Politikin Zabavnik”.
Po motivima iz njene poezije u galeriji „Sanjaj” u Dositejevoj 11 u Beogradu organizovana je grupna izložba šest umetnica pod nazivom „Planine i groblja”, koja će biti otvorena do 25. novembra 2023. godine.
Pesma „Ljubav”, napisana je u duhu narodnih, lirskih, ljubavnih pesama. Ljubavne pesme su stare koliko je staro i osećanje ljubavi. Ovo, osnovno i najjače ljudsko osećanje, iskazano je odgovarajućom melodijom, koja je i po tome nalik na narodnu (naravno, podrazumeva se izvesna distanca, budući da je autorka poetesa doktus, pa i blaga ironija ovog “pevanja”). Osećanje se iskazuje posredno i diskretno, u slikama i alegorijski. Ljubav je samo nagoveštena, tek se naslućuje. Ipak, u njoj ima ljubavne radosti i sreće. Jezik je jednostavan, baš kao i u narodnim lirskim pesmama, igriv, čak i duhovit. Milica Špadijer je savremena srpska pesnikinja, koja namerno podražava pomenute narodne oblike forme, pa i lirske žanrove, kako bi u njih smestila reflekse ličnog i intimnog sveta, ali ukazujući i na univerzalna, svevremena pitanja, htenja, raspoloženja i osećanja.
Ljubav
Došao si mi mlad
I došao si mi star
Došao si mi bor
I došao si mi sad
Došao si mi perje
I došao si mi glad
Došao si mi senka
I došao si mi hlad
Ako me vidite novu
Ako me bude stazom
Ako me pregazi voz
Ako me stigne nadom
Neka me pokrije ples
I neka me pojede raž
Neka me umije mir
I neka me sačuva glas
Milica Špadijer
Dodeljene nagrade pobednicima takmičenja Svetske organizacije za intelektualnu svojinu 2023. godine

U sredu, 15. novembra 2023. u Malom pozorištu „Duško Radović” u Beogradu, povodom obeležavanja 103. godišnjice Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije, dodeljene su nagrade pobednicima takmičenja Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) za 2023. godinu u pet kategorija.
Vladimir Marić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu, u svom uvodnom govoru posebno se osvrnuo na aktuelnost veštačke inteligencije: “Pitanje je hoće li i umetničko stvaralaštvo, koje je u tradicionalnom smislu bilo rezervisano za čoveka, polako preći u ruke mašina kojima upravlja veštačka inteligencija. Ili preciznije – hoćemo li mašinama priznati da su autori. CISAK je pokrenuo inicijativu da se ovo pitanje pravno uredi, pre svega tako što će biti predviđeno da mašine smeju da budu samo sredstvo u čovekovim rukama, koje mu pomaže da stvara. U korenu te filozofije je ista ona filozofija koju je svojevremeno izneo Isak Asimov, govoreći o principima robotike: nijedan robot ne sme da povredi ljudsko biće. I meni se čini da je u korenu ovoga što autori traže isti strah – kako da se zaštitimo od toga da nas veštačka inteligencija ne povredi, da ne ostavi milione kreativnih ljudi na svetu bez posla i egzistencije”.
Milan Čukić, državni sekretar Ministarstva privrede, između ostalog je istakao: “Ključni propis na kome smo u prethodnom periodu radili je Zakon o autorskim i srodnim pravima, i ovo je idealna prilika da posebno istaknem da je Evropska komisija, u svom poslednjem izveštaju pre nekoliko dana, istakla da Srbija ima dobar nivo zaštite intelektualne svojine. Ovaj propis čini temelj naših kreativnih industrija. Preko sto hiljada, mahom mladih ljudi, radi u tom sektoru kod nas”.
Marina Soković, pomoćnik ministra u Sektoru za nauku Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, u svom govoru je istakla: “Kao što svi znamo, nauka kao pokretač društva počiva upravo na dobijenim rezultatima, koji su proizvod intelektualnog razvoja i intelektualnih rezultata koje postižu naši naučnici i naši istraživači. Većina prvo pomisli da se tu radi samo o patentima za zaštitu tehničkih rešenja. Ali, upoznavajući se sa radom u toku izmena podzakonskih akata, primetili da smo tu nije u pitanju samo zaštita pomenutih kategorija, već i raznih bakterijskih sojeva, vrsta, sorti. U razgovoru sa našim kolegama koji se time bave, videli smo da je to zaista iscrpni rad koji traje 10 i više godina. Mislim da ovi ljudi zaista zaslužuju, upravo kroz zaštitu svog rada i zaštitu intelektualne svojine, da dobiju priznanje i da im se to na neki način valorizuje”.
O publikaciji „Preduzetničke ideje: Vodič za intelektualnu svojinu za startape“ i drugim WIPO alatima za startape, govorili su Silvija Trpkovska iz Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (IP for Business Division) i Ryszard Frelek, predstavnik Sekcije za srednjeevropske, baltičke i mediteranske zemlje u ovoj organizaciji.
Silvija Trpkovska je u svom govoru navela: “Srbija je s pravom ponosna na svoju inovativnost i kreativnost, kao i dugu tradiciju intelektualne svojine; izume koji menjaju svet i umetnička dela od istorijskih vremena do danas. Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije se stavio na raspolaganje svojim izumiteljima, stvaraocima, producentima i biznisima, i to je u srži njegove aktivnosti. Zavod predstavlja i odličan primer za čitav region zahvaljujući naprednom i raznovrsnom pristupu u promovisanju intelektualne svojine kao sredstvu za ekonomski i kulturološki razvoj”.
Ryszard Frelek se posebno osvrnuo na industriju video igara kao dobar primer značaja zaštite intelektualne svojine: “Želimo da naglasimo da intelektualna svojina nije samo zakonsko pitanje, gde treba da učimo o zakonskim paragrafima i brojevima. Ona je veoma važan alat za biznise koji će vam pomoći da uspete u vašem poslu. Jedan od primera je razvoj video igara, jer je intelektualna svojina u srcu ove industrije. Od priče, preko muzike, glasovne glume, grafičkog dizajna, do brendiranja i marketinga, sve je omogućeno i zaštićeno intelektualnom svojinom”.
Nagrade Svetske organizacije za intelektualnu svojinu dobitnicima su uručili Vladimir Marić i Silvija Trpkovska.
Nagrada WIPO National Award for Inventors, u kategoriji za pronalazača ili grupu pronalazača za patent koji je u važnosti i koji ima konkretnu primenu i dokazan uspeh na tržištu, pripala je Vojinu Jeremijeviću, koji je ostvario zaštitu patenta broj RS64046 za pronalazak pod nazivom „Poboljšani uređaj za zaštitu i neutralisanje medicinske igle”. Svrha ovog pronalaska je smanjenje mogućnosti slučajne povrede ubodom igle kod zdravstvenih radnika, a koje nastaju tokom ili nakon davanja injekcije, kao i tokom rukovanja sa zaraženim oštrim predmetima pre i nakon odlaganja.
Vojin Jeremijević je o nagradi i svom izumu rekao: “Ovo je prepoznavanje i priznanje dugogodišnjeg rada na razvoju naizgled toliko jednostavnog, ali vrlo komplikovanog pronalaska sa širokim poljem primene. Novac nikad ne sme da bude problem za sigurnost, a zahvaljujući originalnom dizajnu, sigurnosnoj igli je potrebna minimalna količina ubrizgane plastike za njenu realizaciju. Rezultat je da je njena proizvodna cena identična sa standardnom ubodnom iglom”.
Nagrada WIPO National Award for Enterprises, u kategoriji za domaće pravno lice ili domaćeg preduzetnika za privrednu primenu industrijske svojine, pripala je privrednom društvu ZELENO ŽITO NEMET DOO, Palić, koja trenutno ima 10 zaštićenih žigova za svoje proizvode. Firma se bavi proizvodnjom proizvoda od spelte, a nakon što je uradila liofilizaciju spelte sada ona može da se konzumira u obliku praška, gde sam proizvod čuva u većoj koncentraciji svoje blagotvorne sastojke, može da traje duže, a za one kojima smeta ukus, osmišljena je i spelta u tabletama, kao i spelta sa medom, liofilizirani sok od ječma za energiju i detoksikaciju organizma, spelta za sportiste, itd.
Klementina Kovač Nemet, suvlasnica firme, o značaju nagrade i zaštite intelektualne svojine je rekla: “2014. sam za firmu napravila prvi žig, kada nisam ni znala njegov značaj. 2020. smo imali ozbiljne probleme sa nelojalnim konkurencijama, i to je otišlo do krajnosti kad su nam čak kopirali ambalaže. Tada smo videli naš propust i primetili da smo to trebali da zaštititimo. Tada sam shvatila značaj žiga. Zahvaljujem se stručnom žiriju na nagradi”.
Nagrada WIPO National Award for Schoolchildren, u kategoriji učenika ili grupe učenika srednje škole za pronalazak, pripala je Milanu Mirčiću učeniku 4. razreda Gimnazije Mladenovac, za pronalazak pod nazivom: „Sistem veštačke inteligencije za bihejvioralno-psihološku analizu”. Ideja ovog pronalaska bila je napraviti uređaj koji će, koristeći moć veštačke inteligencije za objektnu detekciju, u realnom vremenu analizirati i prepoznavati pokrete tela ispitanika.
Milan Mirčić je o svom pronalasku rekao: “Imao sam želju da spojim svoju ljubav prema psihologiji i svoju ljubav prema informatici. Tako je nastala ideja za uređaj koji će koristiti veštačku inteligenciju da analizira pokrete tela ljudi, i na osnovu toga procenjuje kako se neko oseća u datom trenutku. Sama analiza govora tela već uveliko postoji i koristi se razne vrste ispitivanja. Jedna od manje popularnih i poželjnih jeste za vreme policijskog ispitivanja, ali takođe i za različite vrste psiholoških analiza. Ovaj rad to može automatizovati i ubrzati. To je bila moja želja”.
Nagrada National Award for Creativity, u kategoriji za autora za monografsko delo/studijsku izložbu sa katalogom u oblasti društveno humanističkih nauka, pripala je gospodinu Dimitriju Vujadinoviću, za publikaciju sa nazivom: „HLEB U POSLOVICAMA I IZREKAMA NARODA SVETA”. Ova publikacija predstavlja svojevrsnu antropološku istoriju hleba. Autor je sakupio više od hiljadu jezgrovitih antropoloških misli posvećenih hlebu koje u lakonskim izrazima sabiraju vekovnu narodnu mudrost i osećanje simbioze života i hleba.
Dimitrije Vujadinović istakao nekoliko misli o hlebu: ”Dostojevski je svojevremeno rekao da na svetu ništa nije tako pozitivno kao hleb. Naš narod, kada želi da nekog posebno pohvali, kaže – dobar kao hleb. A kada želi da ga ocrni kaže – hleb mu se ogadio”. Govoreći o sadržaju ovog dela, autor je istakao: “Tema jeste hleb, ali hleb nije samo hrana. On je simbol sreće i nesreće, dobrog i lošeg, zdravlja i bolesti, bogatstva i siromaštva. I naravno, veliki religijski simbol. Na svemu što nas danas okružuje i što smo stvorili, možemo da zahvalimo hlebu”.
U saradnji sa Svetskom organizacijom za intelektualnu svojinu, dodeljena je i nagrada za domaće pravno lice sa najvećim intenzitetom korišćenja međunarodnog sistema registracije žigova tokom 2023. godine – nagrada WIPO National Award for WIPO Users. Ova nagrada je pripala kompaniji „GALENIKA AD BEOGRAD“, koja je tokom 2023. godine u odnosu na sva domaća pravna lica imala najveći broj međunarodno registrovanih žigova.
Aleksandra Mašić, predstavnica nagrađene kompanije, o značaju ove nagrade je rekla: “Od početka svog poslovanja, Galenika značajan segment poslovne politike bazira na intelektualnoj svojini u okviru farmaceutske industrije. To je nesumnjivo važan deo u razvoju korporativnog brenda Galenika, koji je postao čuven žig, koji ma dobru reputaciju i kome se veruje. Isto je i sa našim proizvodima. Štiteći svoje žigove, Galenika štiti znanje, kvalitet, potrošače, i svoje pacijente”.
Film „Duhovi na mojim leđima“ Nikole Stojanovića nagrađen na festivalu u Kotbusu

Nikola Stojanović, reditelj filma „Duhovi na mojim leđima“ dobitnik je posebne nagrade za najboljeg reditelja na Filmskom Festivalu u Kotbusu, Nemačka.
Film „Duhovi na mojim leđima“ je nakon svetske premijere na Sarajevo Film Festivalu, i nedavne domaće premijere na filmskom festivalu „Slobodna Zona“, prikazan na festivalu u Kotbusu. U zvaničnoj selekciji kratkog filma, u konkurenciji sa 11 filmova, Stojanović je predstavio svoj film nemačkoj publici. Filmski festival u Kotbusu je jedan od najvećih festivala istočno evropskog filma, ove godine je obeležio svoje 33. izdanje.
Nikola Stojanović, reditelj filma je o nagradi rekao: „Velika mi je čast i jako sam srećan što sam dobio nagradu i to baš za režiju, u ovako oštroj i probranoj konkurenciji filmova. Kotbus je festival sa posvećenom publikom, koja na moje iznenađenje i radost ima ogromno interesovanje za kratki film, te je sala na našoj projekciji bila prepuna. Takođe, dopada mi se što publika ima otvoren stav prema različitim formama filma, na filmove se dolazi sa vinom ili pivom u ruci, i oseća se energija znatiželje za gledanjem i nečeg drugačijeg od mejnstrima“.
„Duhovi na mojim leđima“ prati tinejdžerku Saru koja putuje u mali provincijski grad da prisustvuje pomenu svoje bake. Inače mirno selo sada remeti izgradnja nove pruge. Dok se bori sa svojim strahovima, Sara pronalazi utočište u društvu jednog radnika sa gradilišta.
Glavnu ulogu u filmu tumači mlada Anita Ognjanović, film je podržao Filmski centar Srbije, dok je producent filma Non-Aligned Films.
Proglašeni pobednici takmičenja Svetske organizacije za intelektualnu svojinu za 2023. godinu

Povodom obeležavanja 103. godišnjice Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije, ova institucija proglasila je pobednike takmičenja za dodelu nagrada Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) za 2023. godinu u četiri kategorije: pronalazača ili grupe pronalazača za patent (WIPO National Award for Inventors), pravnih lica za privrednu primenu industrijske svojine (WIPO National Award for Enterprises), autora za monografsko delo ili studijsku izložbu u oblasti društveno humanističkih nauka (National Award for Creativity), i učenika ili grupe učenika srednje škole za pronalazak (WIPO National Award for Schoolchildren).
Nagrada WIPO National Award for Inventors, u kategoriji za pronalazača ili grupu pronalazača za patent koji je u važnosti i koji ima konkretnu primenu i dokazan uspeh na tržištu, pripala je Vojinu Jeremijeviću, koji je ostvario zaštitu patenta broj RS64046 za pronalazak pod nazivom „Poboljšani uređaj za zaštitu i neutralisanje medicinske igle”. Svrha ovog pronalaska je smanjenje mogućnosti slučajne povrede ubodom igle kod zdravstvenih radnika, a koje nastaju tokom ili nakon davanja injekcije, kao i tokom rukovanja sa zaraženim oštrim predmetima pre i nakon odlaganja. Sigurnosni mehanizam u uređaju kao i sigurnosna ubodna igla minimiziraju verovatnoću povreda i stoga minimiziraju mogućnost infekcije koja se prenosi krvlju. Primenom patenta može se ostvariti direktna korist za društvo, naročito u segmentu zaštite životne sredine kroz smanjenje medicinskog otpada.
O pobedniku u ovoj kategoriji odlučila je komisija u sastavu: dipl. inž. Vladimir Nikić, organizacioni tim Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju – predsednik komisije; dr Danica Mićanović, ekspert za inovacije i transfer znanja i koordinator za oblast intelektualne svojine u Privrednoj komori Srbije; i Nataša Milovanović, načelnik Odeljenja za mašinstvo, opštu tehniku i elektrotehniku u Zavodu za intelektualnu svojinu.
Nagrada WIPO National Award for Enterprises, u kategoriji za domaće pravno lice ili domaćeg preduzetnika za privrednu primenu industrijske svojine, pripala je privrednom društvu ZELENO ŽITO NEMET DOO, Palić, koja trenutno ima 10 zaštićenih žigova za svoje proizvode. Firma se bavi proizvodnjom proizvoda od spelte. Porodična firma “Zeleno Zdravlje” je osnovana 2006. godine, kada se bavila proizvodnjom zelenih sokova od žitarica. Prvih godina firma je proizvodila speltu u vidu zamrznutih kockica koje su se čuvale u zamrzivaču i kasnije konzumirale, da bi kasnije pod novim imenom „Zeleno žito Nemet“ uradila liofilizaciju spelte i sada ona može da se konzumira u obliku praška, gde sam proizvod čuva u većoj koncentraciji svoje blagotvorne sastojke, može da traje duže, a za one kojima smeta ukus, osmišljena je i spelta u tabletama, kao i spelta sa medom, liofilizirani sok od ječma za energiju i detoksikaciju organizma, spelta za sportiste, itd.
O pobedniku u ovoj kategoriji odlučila je komisija u sastavu: dr Sanja Popović Pantić, predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije, savetnik Evropske mreže preduzetništva, i viši naučni saradnik u Centru za istraživanje razvoja nauke i tehnologije u Institutu „Mihajlo Pupin“ – predsednica komisije; Katarina Močilović Matić, viši savetnik u Privrednoj komori Srbije; i Aleksandra Mihailović, pomoćnik direktora u Zavodu za intelektualnu svojinu.
Nagrada National Award for Creativity, u kategoriji za autora za monografsko delo/studijsku izložbu sa katalogom u oblasti društveno humanističkih nauka, pripala je gospodinu Dimitriju Vujadinoviću, za publikaciju sa nazivom: „HLEB U POSLOVICAMA I IZREKAMA NARODA SVETA”. Ova publikacija predstavlja svojevrsnu antropološku istoriju hleba. Hleb je jedna od retkih formi kulture koja spaja preistorijski i moderni svet i kao takav on je svakako konstanta na kojoj počiva civilizacija. Stoga je ovakav publicistički značajan doprinos iza koga stoji veliki, „vukovski“ sakupljački rad od suštinskog značaja za razumevanje čoveka i njegovog opstanka u svetu. Autor je sakupio više od hiljadu jezgrovitih antropoloških misli posvećenih hlebu koje u lakonskim izrazima sabiraju vekovnu narodnu mudrost i osećanje simbioze života i hleba.
O pobedniku za treću kategoriju odlučila je komisija u sastavu: dr Aleksandar Petrović, redovni profesor Kulturne antropologije na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu – predsednik komisije; prof. dr. Jelena Ćeranić Perišić, naučni savetnik i Institutu za uporedno pravo u Beogradu; i Biljana Jovičić, načelnik Odeljenja za registre u Zavodu za intelektualnu svojinu.
Nagrada WIPO National Award for Schoolchildren, u kategoriji učenika ili grupe učenika srednje škole za pronalazak, pripala je Milanu Mirčiću učeniku 4. razreda Gimnazije Mladenovac, za pronalazak pod nazivom: „Sistem veštačke inteligencije za bihejvioralno-psihološku analizu”. Ideja ovog pronalaska bila je napraviti uređaj koji će, koristeći moć veštačke inteligencije za objektnu detekciju, u realnom vremenu analizirati i prepoznavati pokrete tela ispitanika. Uz kreiranje uređaja, cilj je bio i osmisliti metodologiju za upotrebu ovog uređaja u realnim scenarijima, koristeći već postojeće proizvode, resurse i platforme. Uprkos postignutim dobrim rezultatima primenom treniranog modela veštačke inteligencije, ovakav sistem treba posmatrati kao pomoćno sredstvo koje ne može da zameni stručnjake iz oblasti psihologije, već se može koristiti samo kao sredstvo koje će ubrzati i olakšati rad.
Pobednika u ovoj kategoriji takmičenja odabrala je komisija u sastavu: Aleksandar Milićević, direktor Regionalne privredne komore u Nišu – predsednik komisije; Nikola Srzentić, direktor regionalnog Centra za talente; i dr. Nataša Milojević, savetnik u Zavodu za intelektualnu svojinu.
Osim navedenih nagrada, u saradnji sa Svetskom organizacijom za intelektualnu svojinu, dodeljuje se i nagrada za domaće pravno lice sa najvećim intenzitetom korišćenja međunarodnog sistema registracije žigova tokom 2023. godine – nagrada WIPO National Award for WIPO Users. Ova nagrada je pripala kompaniji „GALENIKA AD BEOGRAD“, koja je tokom 2023. godine u odnosu na sva domaća pravna lica imala najveći broj međunarodno registrovanih žigova. Galenika je najstarija farmaceutska kompanija u regionu, osnovana je 1945. godine, a od 2017. posluje kao deo brazilske NC Grupe, u čijem sastavu je i EMS – najveća farmaceutska kompanija u Brazilu. Sa portfoliom od više od 250 proizvoda, Galenika proizvodi najsavremenije generičke lekove, dijetetske suplemente, kozmetičke proizvode i medicinska sredstva. Kompanija poseduje i primenjuje najviše GMP, ISO i HACCP standarde, i nosilac je 15 domaćih i međunarodnih GMP i ISO sertifikata za najviši nivo standarda rada i proizvodnje. Galenika posluje u regionu, ali i na međunarodnim tržištima na tri kontinenta.
Nagrade Svetske organizacije za intelektualnu svojinu će biti dodeljene na dan 103. godišnjice Zavoda za intelektualnu svojinu 15. novembra 2023. godine.
Trijumf Danila Brakočevića na trećem izdanju AURORE – Nagrade grada Bidgošča za najbolji dramski tekst

Danilo Brakočević iz Srbije proglašen je za pobednika trećeg izdanja takmičenja AURORA i dobitnik je Nagrade grada Bidgošča za najbolji dramski tekst za dramu „Otpornost kaljenog stakla“.
Nagrada grada Bidgošča za dramski tekst AURORA dodeljuje se od 2021. godine za izuzetne savremene drame. Takmičenje je otvoreno za pisce i spisateljice iz zemalja Centralne i Istočne Evrope, sa Balkana, iz kavkaske oblasti i Centralne Azije. Na ovogodišnje takmičenje pristiglo je 257 tekstova autorki i autora iz 17 zemalja.
U prvoj fazi takmičenja žiri je izdvojio pet finalnih tekstova koji su, u formi javnih čitanja, bili predstavljeni tokom Festivala: Ifigenija Joane Bednarčik iz Poljske, Otpornost kaljenog staklaDanila Brakočevića iz Srbije, Red nameštenih kreveta. Partitura vertikalnog upitnika Lene Lagušonkove iz Ukrajine, Rigor Mortis Malgorzate Maćijevske iz Poljske i Nestajanje Tomislava Zajeca iz Hrvatske.
O pobedniku AURORE odlučivala je komisija kojom je predsedavao jedan od najpromitentnijih evropskih pozorišnih i operskih reditelja – Krištof Varlikovski, a članice i članovi bili su Davit Gabunia, priznati gruzijski pisac i prevodilac, Julia Holevinska, poljska dramska spisateljica, zamenica direktora Poljskog teatra u Bidgošču, zatim Karolin Loš, dramaturškinja pozorišta Šaušpilhaus iz Štutgarta i Agnješka Ljubomira Pjotrovska, prevoditeljka dramskih tekstova sa ruskog i ukrajinskog jezika, članica Odbora sekcije C Udruženja pisaca ZAiKS.
U govoru prilikom dodele nagrade Danilu Brakočeviću, Varlikovski je rekao: „Ono što posebno cenimo u drami Danila Brakočevića jeste suočavanje ličnih priča i političke istorije Evrope. Ona govori o iskustvima dvoje mladih ljudi koji iz Beograda odlaze u Bergen (Norveška), koji lutaju u potrazi za novim svetovima. Drama je preplavljena likovima koji su prevodioci različitih svetova, u konstantnom bekstvu i vraćanju svojim korenima, bilo da dolaze iz Južne ili Severne Evrope, Azije ili Afrike. U „Otpornosti kaljenog stakla“ Danilo Brakočević spretno kreira prelaz od britkog humora do neočekivanih, tragičnih dubina koje donose preokreti dramskog zapleta. Tekstom je prikazana generacija mladih ljudi u potrazi za novim identitetima, divno izgubljenim u kompleksnosti savremenog sveta. Danilo piše o velikim ličnim tragedijama na čist, suštinski način, preciznošću pažljivo biranih reči. Ovo je izvanredan, svež i jasan novi glas koji moramo slušati.“
U prethodna dva izadnja takmičenja AURORA u finalu su se takođe našle autorke iz Srbije – 2021. godine Tijana Grumić sa dramom Nikad nisam videla zvezde, za koju je osvojila Specijalnu nagradu, i 2022. godine Staša Bajac sa dramom Ova će biti ista. Tada su glavne nagrade takmičenja AURORA osvojili Mikita Ilinčik, pisac i reditelj iz Belorusije (2021, za dramu Mračna soba) i rumunska dramska spisateljica Elize Vilk (2022, za dramu Nestajanje).
O DANILU BRAKOČEVIĆU
Danilo Brakočević je audio-vizuelni umetnik i pisac iz Beograda. Osnovne i master studije glume završio je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, nakon čega je godinu dana proveo u Norveškoj na studijama pozorišta u edukaciji i godinu dana na studijama interkulturalne komunikacije na Šangajskoj pozorišnoj akademiji. Pored glume, bavi se pisanjem filmskih kritika za Filmoskopiju, razvijanjem pozorišta za decu i mlade, kao i pisanjem drama, poezije i proze. Knjigu kratkih formi Sitnice objavio je 2022. godine.
O NAGRADI AURORA
Nagrada AURORA osnovana je 2021. godine od strane Poljskog teatra u Bidgošču, u okviru 20. izdanja festivala Prapremijera. Cilj pokretača bio je da stvore platformu za međunarodne pozorišne umetnike koja bi ih podržala i okupila oko ideje novog i savremenog dramskog pisanja, kao i novih pogleda na svet kroz tekstove koji refelektuju i produbljuju znanja o različitim kulturama.
Sa jedne strane, Aurora je simbol Aurore Borealis, zore i obnove, dok je sa druge strane simbol promene – ideji bliskoj Poljskom teatru u Bidgošču. Zemlje AURORE povezuje pre svega zajednička istorija, ali i ekonomsko i emancipatorsko iskustvo. Sličnosti u političkim i društvenim transformacijama pružaju priliku za razvoj novog jezika, načina pripovedanja i estetika koje, na raznolik i sveobuhvatan način, mogu postati važan glas u izgradnji identiteta regiona. Danas „Istok“ u najširem smislu predstavlja područje na kom se proces dekolonizacije, promena perspektive i percepcije odvija na jasan i višeznačan način. Nacionalne razine, tradicije, često međusobno isključive ideje, pitanja o ljudskom stanju, o nacionalnosti i pripadnosti, istorijska i društvena istina i dalje su živi i postaju tema za pozorišne umetnike, a posebno dramske pisce i spisateljice. Dijalog i razmena iskustava – uključujući one savemene i najbolnije, ali i one koje nisu još postale predmet diskursa – doprinose izgradnji zajednice i sagledavanju globalne promene.
DODELJENE NAGRADE KAKTUS 2023 NAJUSPEŠNIJIM PROJEKTIMA, TIMOVIMA I POJEDINCIMA!

Beograd, 03. novembar 2023. – Marketing mreža nagradila je organizacije, kompanije, institucije i agencije za najkvalitetnije i najprofesionalnije pojedinačne i integrisane kampanje na 9. festivalu integrisanih komunikacija KAKTUS 2023 by Shoppster Srbija. Za nagrade ove godine konkurisalo je čak 207 projekata.
Kampanja „Najvažniji poziv u životu“, koju je osmislila i realizovala agencija Jazavac i Utorak za klijenta Hemofarm Fondacija, proglašena je Integrisanom kampanjom godine – Grand Prix.
Sa ukupno 14 finalista od čega dva dobitnika, kompanija A1 Srbija proglašena je, sedmu godinu za redom, Oglašivačem godine. Agencija Ovation BBDO, sa 17 finaliste od čega 4 dobitnika, proglašena je Agencijom godine.
Agencija Ovation BBDO osvojila je nagrade u kategorijama – Pojedinačni radovi – TV i Cross media integrisana kampanja za projekat „Štark – I osmeh je tu“ za klijenta Atlantic Grupa – Štark; Pojedinačni radovi – Radio za projekat „Tako fina, Patelina“ za klijenta Neoplanta; Pojedinačni radovi – Influencer marketing za projekat “Doritos Vrh trougao” za klijenta PepsiCo.
Agencija Jazavac i Utorak osvojila je nagrade u kategorijama – Pojedinačni radovi – Outdoor, Društveno odgovorna integrisana kampanja i Integrisana kampanja godine – Grand Prix za projekat “Najvažniji poziv u životu”, koji je realizovan za klijenta Hemofarm Fondacija.
Agencija McCann Beograd osvojila je nagrade u kategorijama Pojedinačni radovi – Print za projekat “Na dobrom putu” za klijenta Beogradska filharmonija i Pojedinačni radovi – Social Media za projekat “Kad pijem ne vozim” za klijenta Apatinska pivara.
Agencija SIVO osvojila je nagrade u kategorijama Pojedinačni radovi – BTL i Pojedinačni radovi – Direktni marketing za kampanju “Hoćeš da menjamo mesta?” za klijenta LIDL Srbija.
Kompanija PepsiCo osvojila je nagradu u kategoriji Pojedinačni radovi – PR za kampanju “Plus za planetu – promena počinje od tebe!”, dok je kompanija Mercator-S osvojila nagradu u kategoriji Pojedinačni radovi – Interne komunikacije za projekat “Zajedno za nas”.
Kompanija A1 Srbija osvojila je nagradu u kategoriji Pojedinačni radovi – Event za projekat “A1 Kinoteka letnji bioskop”, kao i nagradu, zajedno sa agencijom Leo Burnett Beograd, u kategoriji Profitna integrisana kampanja za projekat “Dobar start”.
Kompanija Shoppster Srbija osvojila je nagrade u kategorijama Pojedinačni radovi – E-commerce i Digitalna integrisana kampanja za projekat “Sve na jednom mestu”.
Agencija Why Not osvojila je nagrade u kategorijama Pojedinačni radovi – Video za projekat “Josh! Crna ribica – Neam vremena“ za klijenta Bambi i Inovativna integrisana kampanja za projekat “Realno Matis” za klijenta Matis.
Agencija Friday Finally osvojila je nagradu u kategoriji Pojedinačni radovi – Content marketing za projekat #NIJEKROFNA za klijenta Jaffa Crvenka.
Agencija SmartPoint Adria osvojila je nagradu u kategoriji Pojedinačni radovi – TikTok za projekat “HelloWorld video revolucija” za klijenta HelloWorld.
Agencija Executive Group osvojila je nagradu u kategoriji Pojedinačni radovi – Media za projekat “dm podkast” za klijenta dm drogerie markt.
Agencija Represent Communications osvojila je nagradu u kategoriji Pojedinačni radovi – Execution (Dizajn) za projekat “AI oglas za posao”, dok je kompanija SBB osvojila nagradu u kategoriji Pojedinačni radovi – Execution (Produkcija) za projekat “Kad imaš izbor, biraš SBB”.
Agencija Spellcaster osvojila je nagradu u kategoriji Brand awareness integrisana kampanja za projekat “Tvrd spolja, mekan iznutra” za klijenta Frikom.
Creative Disorder Studio osvojio je nagradu u kategoriji Integrisana kampanja kreirana za drugo tržište za projekat “Manifesto in the sky” za klijenta One Albania.
Agencija LUNA\TBWA Belgrade osvojila je nagradu u kategoriji Employer branding integrisana kampanja za projekat “Počinjem iz Meka” za klijenta McDonald’s Srbija.
Web Media Agency osvojila je nagradu u kategoriji Integrisana kampanja na temu medijske i digitalne pismenosti za projekat “Internet bonton od A do Š” za klijenta Telekom Srbija.
O tome ko će dobiti ovogodišnje KAKTUS nagrade odlučivao je stručni žiri koji su činili priznati i ugledni profesionalci iz kompanija, kreativnih, PR, digitalnih agencija i produkcijskih kuća iz Srbije i regiona. Žiri iz Srbije ove godine radio je u sastavu: Aleksandra Milačić Jelača, Marketing Director, The Fun&Fit Company; Arsenije Krnjajski, Creative Director, Why Not Agency; Đorđe Đukanović, Creative Director, Havas Adriatic; Dušica Matijašević, Director of Advertising and Strategy, Executive Group; Filip Đorović, Marketing Director, Shoppster Srbija & Slovenija; Maja Uzelac, Chief Marketing & Digital Officer, L’oréal Adria-Balkan; Marija Kojčić, Head of PR, Lidl Srbija; Marko Anđelković, Digital Team Leader, Smartpoint Adria; Miodrag Marinković, Brand Development Director Adriatics, Frikom; Nevena Balšić, Creative Director, Leo Burnett; Nikoleta Pavlović, Head of Social Media, DRV; Una Zabunov, Šef službe za digitalne marketing komunikacije, Telekom Srbija; Vladimir Mitrović, Creative Director, Ovation BBDO; Vladimir Simić, Creative Director, Mccann Beograd; Zorana Ćirica, Digital Associate Creative Director, Fullhouse Ogilvy.
Regionalni žiri ove godine činio je: Drago Mlakar, Regional Creative Director, Futura DDB (Hrvatska); Elena Božinova, Head of Creative & Design, Idea+ Communications (Severna Makedonija); Eva Gradišnik, Creative Director, SHIFT Agency (Slovenija); Jelena Doderović, Marketing Director, Mercator-CG (Crna Gora); Jurica Ćorluka, Head Of Creative, Señor (Hrvatska); Luka Mavretić, Creative Director, Imago Ogilvy (Hrvatska); Mirka Modrinić, Executive Creative Director, Pristop (Slovenija); Oliver Noveski, Partner & Media Director, Brand Union (Severna Makedonija); Robert Škunca, Managing Director SEE, Grayling (Hrvatska); Sara Grepo, Social Media Team Leader, Bruketa&Žinić&Grey (Hrvatska); Simona Mladenović, Head of Advertising, NLB Group (Slovenija); Stella Bogovac, Creative Director, I TO NIJE SVE! (Hrvatska); Tibor Trupec, Creative Director, Kontra Agency (Hrvatska); Tomislav Rašković, Tiktok Strategist, Degordian (Hrvatska); Uroš Svenšek, Head of Digital, Agencija 101 (Slovenija).
Nagradu KAKTUS Talents (powered by DExpress) osvojio je tim Reprezentacija, koji su činili Ana Zlatanov i Kristina Belomarković iz agencije Represent Communications.
DODELJENA KAKTUS ALL STARS PRIZNANJA
Pored tradicionalnih KAKTUS nagrada, Marketing mreža, i ove godine, dodelila je priznanja najuspešnijim stručnjacima iz agencija u Srbiji – KAKTUS All Stars u 11 kategorija.
Cilj KAKTUS All Stars nagrade jeste da podstakne i motiviše stručnjake iz agencija u Srbiji, ali i ukaže stručnoj javnosti na njihove potencijale, talente i kreativnost. Ovom nagradom, Marketing mreža želi da promoviše profesionalne uzore, ali i da svoj doprinos unapređenju i razvoju kreativne industrije u Srbiji.
Za razliku od drugih strukovnih nagrada na tržištu Srbije koje nagrađuju najuspešnije timove i projekte, među kojima su i tradicionalne KAKTUS nagrade, KAKTUS All Stars nagrađuje i ističe pojedince iz agencija koji svojim radom, kreativnošću, znanjem i veštinama svakoga dana pomeraju granice na tržištu marketinških komunikacija u Srbiji. Nominovani za KAKTUS All Stars priznanja bili su svi stručnjaci iz agencija u Srbiji koji prijave svoje radove za tradicionalne KAKTUS 2023 nagrade.
KAKTUS POWER RANGER je Tia Dokmanović iz agencije Leo Burnett, koja je, zajedno sa svojim timom radila na kampanjama kompanije A1 Srbija.
Priznanje KAKTUS SUPERSTAR pripalo je Suzani Đorđević iz Hemofarm Fondacije, koja je, zajedno sa svojim timovima, radila na kampanji Najvažniji poziv u životu.
Priznanje KAKTUS CMF pripalo je Vladimiru Mitroviću iz agencije Ovation BBDO, koji je zajedno sa timovima radio na kampanjama brendova Patelina, Štark, Clipsy i Doritos.
Priznanje KAKTUS ORIGIN pripalo je Dušanu Kosanoviću, koji je u prethodnom periodu, zajedno sa timovima Ovation BBDO radio na kampanjama brendova Štark i Patelina.
Priznanje KAKTUS FIRE STARTER pripalo je Ani Pupovac iz agencije Jazavac i Utorak, koja je radila na kampanji Najvažniji poziv u životu.
Priznanje KAKTUS BIG PICTURE pripalo je Ognjenu Zdravkoviću iz agencije Jazavac i Utorak, koji je zajedno sa timom radio na projektu Najvažniji poziv u životu.
Priznanje KAKTUS PANTONE pripalo je Sari Mandić iz agencije Jazavac i Utorak, koja je zajedno sa timovima, radila na projektu Najvažniji poziv u životu.
Priznanje KAKTUS LIKE-SHARE-SUBSCRIBE pripalo je Anđeli Tanasković iz agencije Jazavac i Utorak, a koja je zajedno sa timom radila na projektu Najvažniji poziv u životu.
Priznanje KAKTUS FIRST IMPRESSION pripalo je Nikoli Parunu iz agencije Ovation BBDO, a koji je zajedno sa timom radio na kampanjama brendova Patelina, Chipsy, Doritos i dr.
Priznanje KAKTUS BIG SEEN pripalo je Ani Pupovac iz agencije Jazavac i Utorak, a koja je zajedno sa timom radila na projektu Najvažniji poziv u životu.
Priznanje KAKTUS RISING STAR pripalo je Luki Zdravkoviću iz agencije SmartPoint Adria. Ulazak u finale KAKTUS Talents takmičenja doneo joj je 1 bod, a dodatna 3 boda dobila je od članova žirija na javnim prezentacijama, koje su održane 20. oktobra.
Festival KAKTUS 2023 podržalo je preko 50 medijskih kuća iz celog regiona, kao i kompanije Mercator-S, Jaffa Crvenka, Grand kafa, Frikom, Belodore, Knjaz Miloš, Imlek i Neoplanta. Platinum sponzor festivala je Shoppster Srbija, zlatni sponzor festivala je DExpress, srebrni sponzori su Forma Ideale i PepsiCo, dok su ove godine bronzani sponzori SmartPoint Adria i Generali osiguranje. Prijatelj festivala je Propulsion. Partneri festivala su agencije – Ovation BBDO, DRV Agency, Info Media Group, Alma Quattro i DPC Networks. Festival su podržali i Direct Media United Solutions, Fusion Communications, Havas Adriatic, Executive Group, Nova Communications i Cheil Centrade Adriatic.
Više informacija o festivalu možete pronaći na sajtu, kao i spisak finalista i dobitnika sa prosečnim ocenama https://kaktus.rs/
Boro Drašković dobitnik nagrade za životno delo „Pogled u svet: Vojislav Vučinić“ 29. Festivala autorskog filma

Počasna projekcija restaurisane verzije Nostalgije, remek-dela Andreja Tarkovskog
Beograd, 1. novembar 2023 – Boro Drašković ovogodišnji je dobitnik nagrade Pogled u svet: Vojislav Vučinić koju Festival autorskog filma (FAF) dodeljuje za celuokupan doprinos filmskoj umetnosti.
Prizori iz filma Horoskop postali su jedan od ikoničkih znakova jugoslovenskog crnog talasa, dok ukupan Draškovićev opus predstavlja fascinantan umetnički uvid u fenomen nasilja – koji naše društvo još uvek ne uspeva da shvati, niti da na njega nađe odgovor.
Plakat 29. FAF-a, rešenje vizuelne umetnice Dragane Krtinić, inspirisan je filmom Horoskop.
Dragana Krtinić, autorka vizuelnog rešenja ovogodišnjeg Festivala autorskog filma je o inspiraciji rekla: “Plakat 29. FAF-a je inspirisan filmom Horoskop i naizgled bezbrižnim susretom Dragana Nikolića i kornjače, koji su zapravo crtežom smešteni na šine nadolazećeg voza. U drugoj izabranoj sceni na koju se plakat referiše momci odbrojavaju koliko dana je preostalo da jedan od njih zavede devojku, a ovaj prizor prizvan je suptilnom simbolikom – kroz prekrižene brojeve. Lik devojke postaje samo igra, a igra postaje okrutna. Kontrasti pomenutih situacija i alarmantna boja upozoravaju na nasilje i na drske načine na koje ono postaje naša realnost, te na našu nespremnost na njega”.
Povodom 40 godina od nastanka, festival će u terminu Počasne projekcije prikazati restaurisanu verziju Nostalgije u 4K rezoluciji, remek-dela Andreja Tarkovskog. Film je snimljen u Italiji, u produkciji televizije RAI od koje su dobijena i ekskluzivna prava za ovo prikazivanje.
S obzirom na to da Jugoslovenska kinoteka ne poseduje kopiju ovog filma, to će ujedno biti prva filmska projekcija Nostalgije u Beogradu nakon FEST-a 1984. Sumirajući svoj rad na Nostalgiji, Andrej Tarkovski je zapisao: “Svi moji filmovi, na jedan ili drugi način, govore o tome da ljudi nisu usamljeni i napušteni u kosmosu, već da su bezbrojnim nitima povezani sa prošlošću i budućnošću; da svaki čovek, živeći svoj život, dodaje jednu nit koja ga povezuje sa celim svetom, zapravo sa celokupnom povešću čovečanstva.”
29. Festival autorskog filma biće održan od 24. novembra do 1. decembra u Beogradu. Festival će u petak, 24. novembra u 19 časova u mts Dvorani otvoriti ostvarenje „Lost Country“ autora Vladimira Perišića. Glavna lokacija festivala biće mts Dvorana, dok će projekcije filmova biti održane i u Dvorani Kulturnog centra Beograda, Domu omladine Beograda, Jugoslovenskoj kinoteci i bioskopu Cine Grand BIG Rakovica.
Sve informacije o festivalu biće objavljivane na sajtu www.faf.rs.
Film Na kraju Puta rediteljke Ivane Todorović nagrađen u Urugvaju

Dokumentarni film „Na kraju puta“ srpske rediteljke Ivane Todorović, osvojio je nagradu za najbolji kratki dokumentarni film na Festival de Cine Indipendiente de Salto u Urugvaju.
Film je premijerno prikazan u junu 202.2 na festivalu Palm Springs International Short Fest u Kaliforniji gde je izazvao veliko interesovanje publike i nastavio svoj put na festivalima u Kaliforniji, Oregonu, Arizoni, Nepalu, Makedoniji, Beogradu, Prizrenu itd. Nagrađen je za najbolji inostrani film na festivalu dokumentarnog filma u Portlandu, Oregonu, kao i za najbolji kratki dokumentarni film na Međunarodnom festivalu dokumentranog filma u Podgorici. Nacionalnu premijeru film je imao na Beldocs festivalu u Beogradu.
Film je nastao u Blok Film produkciji uz podršku Filmskog Centra Srbije.
Film prati Željka i Viki u požrtvovanoj nameri da obezbede sredstva za spokojan kraj života odbačenih konja na svom malom imanju u Lapovu. „Na kraju puta“ istražuje potrebu za saosećanjem, empatijom i dostojanstvom koje treba prema svim živim bićima tokom celog njihovog životnog puta.
Film je režirala i producirala Ivana Todorović, za montažu je bila zadužena Marija Jelušić, snimatelj je Milan Vlaški, ton Douglas Oppedahl, muzika Boris MIjatović, dizajn zvuka Milan Mihajlović, kolor filma Jovana Radovanović. Špicu za film uradili su Isidora Nikolić i Miloš Deskoković,p revod Marta Cvetković, a marketing producent je Kathleen McInnis. Supervizori montaže su Milina Trišić, Jesper Osmund, supervizori dramaturgije Ljubinka Stojanović, Audrius Stonys i Melina Pota Koljević.
Ivana Todorović je rediteljka kratkih socijalno-angažovanih filmova koje je pravila u Beogradu i Njujorku. Njen igrani film „Kada sam kod kuce“ i dokumentarni filmovi „Ademovo ostrvo“, „Ja kada sam bila klinac, bila sam klinka“, „A Harlem Mother“, „Rapresent“ i „Svakodnevica romske dece u Bloku 71“ su prikazani na vise od 200 internacionalnih filmskih festivala.
Ivana je zavrsila master studije Filmske i TV rezije na Fakultetu Dramskih Umetnosti u Beogradu, Graduate Certificate in Documentary Media studies at The New School u Njujorku, Etnologiju i Antropologiju an Filozofskom Fakultetu u Beogradu.
„Muzika nade“ dobitnik značajne nagrade Svedočanstvo o dobroti

Program „Muzika nade“ koji se uspešno sprovodi u Srbiji od 2014. godine dobitnik je značajne nagrade Svedočanstvo o dobroti koju je Srpski filantropski forum dodelio povodom ovogodišnjeg Nacionalnog dana davanja.
U okviru svečanosti dodele nagrada nastupio je i perkusionistički i horski ansambl učenika Osnovne škole „Branko Pešić“ iz Zemuna u kojoj se sprovodi ovaj važan program. Perkusionistički ansambl predvodio je perkusionista iz Beogradske filharmonije, Aleksandar Radulović, a hor profesorka Muzičke škole Stanković, Biljana Simenović.
Povodom uručenja nagrade, Đurđa Papazoglu, izvršna i umetnička direktorka programa je izjavila: „Verujem da rad na postizanju inkluzivnog obrazovnog sistema znači investiranje u ljudske resurse i obrazovnu budućnost učesnika socijalnog i kulturnog života, koji su otvoreniji prema različitostima.”
„Muzika nade“ je program socijalne promene i razvoja dece i mladih koji koristi muziku i grupno muziciranje kako bi podstakao intelektualni, socijalni, emocionalni i moralni razvoj deteta, i na taj način stvorio odgovorne građane koji doprinose svojoj zajednici. Pokrenut je 2014. godine po uzoru na El Sistema program koji je nastao u Venecueli 1974. godine i koji se danas sprovodi u 60 zemalja sveta i obuhvata ukupno oko 4 miliona dece.
Program „Muzika nade“ sarađuje sa odabranim nastavnim kadrom muzičkih škola širom Srbije i brojnim umetnicima, a u cilju izgradnje mreže stručnjaka koji će unaprediti pedagoške metode učenja muzike i time doprineti reformi obrazovanja.
Srpski filantropski forum tradicionalno na Nacionalni dan davanja – 9. oktobra, pohvaljuje istaknute filantrope, pojedince, kompanije, organizacije i skreće pažnju javnosti na značaj solidarnosti i dobročinstva, kao i na važnost zajedničkog ulaganja u opšte dobro. Ove godine, kao odgovor na tragične majske događaje, Forum je odao priznanja i izuzetnim delima učenika svih škola u Srbiji, koji su se pokazali i dokazali svojom posvećenošću negovanju drugarstva, tolerancije, brige o bližnjima i humanosti.
Povodom dodele priznanja programu „Muzika nade“, Veran Matić, izvršni direktor Srpskog filantropskog foruma je izjavio: „U našem društvu imamo manjak nade, bez koje nema života. Posebno je važno da nadu i veru u bolji život imaju ranjive grupe i pojedinci. Muzika nade, kroz kreativnost, kroz muziku, pesmu, pomaže da nam tu nadu prenose upravo oni kojima je najpotrebnija podrška. Širenje nade i dobrote lekovito je i za one koji su deo projekta i za sve nas koji uživamo u muzici koju stvaraju mladi. Zbog toga pozivamo sve donatore da daju podršku kako bi Muzika nade opstala i kako bi se širila po školama širom Srbije.”
Više informacija o programu pročitajte na: https://www.muzikanade.rs/
Dokumentarni film VOJNIČKE LJUBAVI ZAUVEK Osvojio nagradu za Najbolji dokumentarni film u Italiji i New Yorku.

Dokumentarni film VOJNIČKE LJUBAVI ZAUVEK, rađen u produkciji VFC Zastava Film i Optimistic film, reditelja Željka Mirkovića, nagradu za Najbolji dokumentarni film na festivalima Rimini Film Festival, Italija posvećenom čuvenom reditelju Federiku Felliniju, i u New Yorku na International Network Film Festival KEITH HARING Pop Cinema Awards, New York, USA
Ovo je 18-ta nagrada za ovaj dugometražni dokumentarni filma, a 83. Reditelja Dr Željka Mirkovća.
Vojničke ljubavi zauvek do sada je nagrađen je u Istanbulu, za najbolji dugometražni dokumentarni film na Best Istanbul Film Festival, osvojio je Grand Pri na domaćem festivalu Zlatna Buklija, nagradu za najbolju režiju u Londonu na STANLEY FILM AWARDS International Film Festival, zatim nagradu za najboljeg reditelja u Italiji, u Napulju, na Naples Film Awards International Film Festival, nagradu za najbolji dokumentarni film na festivalu u Pensilvaniji, u SAD, na Great Lakes International Film Festival, nagradu za najbolji dugometražni dokumentarni film u Kaliforniji u SAD, na Santa Monica Film Festival Awards, zatim nagrade žirija na festivalima Hollywood Gold Award Film Festival u SAD, Milan Movie Award Film Festival u Italiji, New York Movie Award Film Festival, New York City, kao i za Najbolji film u selekciji TV u fokusu na festivalu Prvi Kadar u Republici Srpskoj, Bosna i Hercegovina.
Dokumentarni film VOJNIČKE LJUBAVI ZAUVEK predstavljavanvremenska priču o traganju za ljubavlju i smislom života, ispričanu kroz svedočanstva istih junaka, mladih vojnika pre 20 godina i danas.
Ne postoji Pravo vreme za Ljubav. Ne postoji Pravo vreme za Porodicu. Pravo vreme, ono se ne čeka. Pravo vreme… ono neće doći …
Pravo vreme …zavisi od nas…
… Pravo vreme… je uvek tu…
Samo slobodno
Zaplovi i naći ćeš ga.”
«Pre 20 godina nakon završenih osnovnih studija filmske i tv režije, posle osnovne obuke vojni rok sam nastavio u Zastava filmu. Ubrzo smo producirali su intimni dokumentarni film “Vojničke ljubavi”. To je bila vanvremenska priča o mojim prijateljima sa kojima sa služio prvi deo vojnog roka. To su bili mladići sa različitim sudbinama, iz različitih krajeva tadašnje Jugoslavije, neposredno nakon bombardovanja 1999. Ovi mladići su tada na jedinstven način preživljavali svoje ljubavne priče i maštali o budućnosti. Dvadeset i više godina kasnije, odlučio sam da potražim te momke sa kojima sam svojevremeno delio vojnički hleb i sa kojima smo napravili film “Vojničke Ljubavi” i da napravimo priču o njima i njihovim vrednostima danas , posle toliko vremena. « – reditelj, dr Željko Mirković
“Vojno filmski centar „Zastava film“ je ponosan na činjenicu da je film «Vojničke ljubavi zauvek»
nagrađen na festivalu u Istanbulu. To je priča o ljubavi i porodici koje čine temelj i
predstavljaju univerzalnu vrednost svakog društva.
Ova filmska kuća 74 godine proizvodi filmska dela koje su pobrala mnogobrojna međunarodna
priznanja posebno u ranijem periodu umetničkog stvaralaštva tako da ovo priznanje vraća
Zastava film na stare staze uspeha što mu daje i poseban značaj.”- producent, direktor VFC Zastava filma, pukovnik Goran Ikonić
Produkcija: VFC Zastava film, Optimistic film
Producenti: Pukovnik Goran Ikonić, Željko Mirković
Reditelj i scenarista: Željko Mirković
Direktor fotografije: Žarko Pekez
Kompozitor: Dejan Ilijić
Montažer: Pavle Nikić
Trajanje: 54 min.
Dokumentarni film VOJNIČKE LJUBAVI ZAUVEK
Osvojio nagradu za Najbolji dokumentarni film i za Najboljeg producenta
na Akira Kurosawa 黒澤明 Prize Film Festival, Tokyo, Japan

Dokumentarni film VOJNIČKE LJUBAVI ZAUVEK, rađen u produkciji VFC Zastava Film i Optimistic film, reditelja Željka Mirkovića, nagradu za Najbolji dokumentarni film i za
Najboljeg producenta na Akira Kurosawa 黒澤明 Prize, Tokyo, Japan
Ovo je 16-ta nagrada za ovaj dugometražni dokumentarni filma.
Vojničke ljubavi zauvek do sada je nagrađen je u Istanbulu, za najbolji dugometražni dokumentarni film na Best Istanbul Film Festival, osvojio je Grand Pri na domaćem festivalu Zlatna Buklija, nagradu za najbolju režiju u Londonu na STANLEY FILM AWARDS International Film Festival, zatim nagradu za najboljeg reditelja u Italiji, u Napulju, na Naples Film Awards International Film Festival, nagradu za najbolji dokumentarni film na festivalu u Pensilvaniji, u SAD, na Great Lakes International Film Festival, nagradu za najbolji dugometražni dokumentarni film u Kaliforniji u SAD, na Santa Monica Film Festival Awards, zatim nagrade žirija na festivalima Hollywood Gold Award Film Festival u SAD, Milan Movie Award Film Festival u Italiji, New York Movie Award Film Festival, New York City, kao i za Najbolji film u selekciji TV u fokusu na festivalu Prvi Kadar u Republici Srpskoj, Bosna i Hercegovina, za Najbolji dokumentarni film na festivalima Frida Film Festival, Verona (Italy) and Paris (France), Bettiah International Film Festival, India, Gold Award na International Gold Awards Film Festival, New York, I za Najbolji dokumentarni film na 195 Countries Film Festival, India.
Dokumentarni film VOJNIČKE LJUBAVI ZAUVEK predstavljavanvremenska priču o traganju za ljubavlju i smislom života, ispričanu kroz svedočanstva istih junaka, mladih vojnika pre 20 godina i danas.
Ne postoji Pravo vreme za Ljubav. Ne postoji Pravo vreme za Porodicu. Pravo vreme, ono se ne čeka. Pravo vreme… ono neće doći …
Pravo vreme …zavisi od nas…
… Pravo vreme… je uvek tu…
Samo slobodno
Zaplovi i naći ćeš ga.”
«Pre 20 godina nakon završenih osnovnih studija filmske i tv režije, posle osnovne obuke vojni rok sam nastavio u Zastava filmu. Ubrzo smo producirali su intimni dokumentarni film “Vojničke ljubavi”. To je bila vanvremenska priča o mojim prijateljima sa kojima sa služio prvi deo vojnog roka. To su bili mladići sa različitim sudbinama, iz različitih krajeva tadašnje Jugoslavije, neposredno nakon bombardovanja 1999. Ovi mladići su tada na jedinstven način preživljavali svoje ljubavne priče i maštali o budućnosti. Dvadeset i više godina kasnije, odlučio sam da potražim te momke sa kojima sam svojevremeno delio vojnički hleb i sa kojima smo napravili film “Vojničke Ljubavi” i da napravimo priču o njima i njihovim vrednostima danas , posle toliko vremena. « – reditelj, dr Željko Mirković
“Vojno filmski centar „Zastava film“ je ponosan na činjenicu da je film «Vojničke ljubavi zauvek»
nagrađen na festivalu u Istanbulu. To je priča o ljubavi i porodici koje čine temelj i
predstavljaju univerzalnu vrednost svakog društva.
Ova filmska kuća 74 godine proizvodi filmska dela koje su pobrala mnogobrojna međunarodna
priznanja posebno u ranijem periodu umetničkog stvaralaštva tako da ovo priznanje vraća
Zastava film na stare staze uspeha što mu daje i poseban značaj.”- producent, direktor VFC Zastava filma, pukovnik Goran Ikonić
Produkcija: VFC Zastava film, Optimistic film
Producenti: Pukovnik Goran Ikonić, Željko Mirković
Reditelj i scenarista: Željko Mirković
Direktor fotografije: Žarko Pekez
Kompozitor: Dejan Ilijić
Montažer: Pavle Nikić
Trajanje: 54 min.
30. Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica, 17-22. septembar 2023.

Zoran Đerić prvi dobitnik novoustanovljene nagrade „Oton Tomanić“
U sredu, 20. septembra, na 30. Međunarodnom festivalu pozorišta za decu Subotica, održan je razgovor s profesorom dr Zoranom Đerićem, prvim dobitnikom novoustanovljene festivalske nagrade „Oton Tomanić“, za teatrološko promišljanje u domenu pozorišta za decu i mlade. Sa ovogodišnjim laureatom je u subotičkom hotelu Patria razgovarala dr Marijana Prpa Fink, rukovodilac Foruma za istraživanje pozorišne umetnosti za decu i mlade.
Nagrada „Oton Tomanić“ nosi ime utemeljivača lutkarskog pozorišta za decu u Subotici i zbog toga je veoma važna, istakla je dr Marijana Prpa Fink u uvodnom obraćanju prisutnima. Osvrnuvši se na njegovu biografiju, navela je da se radi o Čehu koji je došao u Suboticu, gde je kao član Sokolskog društva započeo i utemeljio lutkarsku scenu, nakon što je o tome učio u Ljubljani. Bio je i zamenik glavnog inženjera Grada Subotice. „Bavio se pisanjem, scenografijom, izradom lutaka, igranjem predstava, pa je samim tim i ovaj festival duboko oslonjen na rad Otona Tomanića“, navela je ona. Govoreći o samom laureatu, dr Zoranu Đeriću, istakla je da je on autor šest knjiga o lutkarskom pozorištu za decu, preko 30 stručnih radova i dva zbornika, ocenjujući njegov stručni i istraživački rad kao „misionarski“.
Zoran Đerić je konstatovao da mu je posebno drago što je dobitnik ove nagrade, te da je istorijom lutkarstva počeo da se bavi upravo u vreme kada je Oton Tomanić umro, 1988. godine. „Nisam odmah saznao za njega, ali sam kasnije, proučavajući neke podatke vezane za naše lutkarstvo, došao i do njegovog imena. Drago mi je da sam mogao da vidim koliko je bio važan i značajan za osnivanje lutkarstva u Subotici. Posebno je dragoceno što je pisao lutkarske komade, kojih je bilo mnogo. To su komadi koji su bili namenski pisani za lutkarsku scenu. On je režirao, kreirao likove i animirao ih“, naveo je Đerić.
U svojoj višedecenijskoj istraživačkoj i naučnoj karijeri, imao je sreću da se upozna i radi sa velikim brojem značajnih aktera međunarodne lutkarske scene, kakav je bio reditelj, osnivač i profesor lutkarske akademije u Sofiji, Atanas Ilkov. „On je bio vrlo zanimljiv čovek i odličan reditelj. Zaista je bilo dragoceno to što je radio u Pozorištu mladih i drugim zemljama. Na neki način, to su bile jedine škole za neke naše lutkare – rad s njim. Dok se kasnije nisu edukovali s drugim rediteljima“.
U svom prvom mandatu na mestu upravnika i dramaturga Pozorišta mladih, od 1988. do 1993. godine, Zoran Đerić razvija ljubav prema lutkarstvu. „Baš te godine kada sam došao, bili smo domaćini Susreta profesionalnih pozorišta lutaka Srbije. Vrlo brzo posle toga sam obišao i neke poslednje jugoslovenske lutkarske festivale, između ostalih u Šibeniku i Bugojnu. Bio sam na nekoliko velikih festivala gde sam se susreo s različitim predstavama, tipovima lutaka, rediteljima, lutkarskim poetikama“, naveo je dugogodišnji selektor programa Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica.
„Druga velika škola mi je bio Henrik Jurkovski. Jednom prilikom tokom festivala u Banjaluci, upoznao sam Jurkovskog, u vreme kada je ovde objavljena njegova knjiga Metamorfoze lutaka u XX veku. Odmah me je predložio da prevedem njegovu sledeću knjigu koja je trebalo da izađe ovde. Nisam mogao da stignem pa je to uradila Biserka Rajčić, a ja sam preveo drugi tom Teorije lutkarstva, koji je izašao par godina kasnije. Tako sam odmah ušao u tu literaturu. Njegove istorije lutkarstva i teorijske knjige su bile velika škola za mene“, pojasnio je Đerić.
Među brojnim velikanima lutkarstva i teorijske misli o pozorištu s kojima je sarađivao, posebno ističe i Mariju Kulundžić koja je 1988. objavila knjigu Moj život s lutkom. „Upoznao sam je dok je još bila aktivna, i hteo sam da je dovedem u Novi Sad da napravimo predstavu Kuku Todore, pošto sam bio fasciniran tom pričom koju je ona obradila u svojoj knjizi. Gledao sam tu predstavu pozorišta „Duško Radović“ 1986. godine, i posle toga se Amela Vučenović poduhvatila tog velikog posla. Kasnije sam uspeo da nagovorim Mariju da dođe, i ona je u Pozorištu mladih režirala jednu lepu marionetsku predstavu Loptica skočica. Bilo je to vrlo zanimljivo to iskustvo“.
Na kraju razgovora, Marijana Prpa Fink i Zoran Đerić dotakli su se pitanja – kako animirati mlade da se bave lutkarskim pozorištem i teorijom, a u svetlu činjenice da je u našoj sredini objavljeno veoma malo stručne literature i tekstova koji se bave ovim temama. „Došli smo na ideju da organizujemo radionicu kritičara, gde bismo se bavili lutkarskim pozorištem. To nam nedostaje. Da probamo da zainteresujemo mlade ljude koji se bave pozorištem, da bace pogled više i na pozorište lutaka. Da ih uvučemo kroz kritiku“, zaključio je Đerić.
***
Ovogodišnje izdanje 30. Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica održava se od 17. do 22. septembra na nekoliko lokacija u Subotici. U Glavnom takmičarskom programu na repertoaru je 13 predstava za decu iz celog sveta, po izboru selektora festivala, profesora dr Zorana Đerića. Od 18. do 21. septembra održava se i 14. Međunarodni forum za istraživanje pozorišne umetnosti za decu i mlade, na temu “Vreme i odgovornost u pozorištu za decu i mlade”, na kome učestvuje 30 izlagača iz 16 zemalja pod rukovodstvom dr Marijane Prpe Fink.
Amela Vučenović: Nije mala stvar dobiti Malog princa

Glumica i rediteljka Amela Vučenović, jedna od troje ovogodišnjih dobitnika nagrade za životno delo Mali princ koju dodeljuje Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica, drugog dana ove manifestacije govorila je, u javnom razgovoru s dr Zoranom Đerićem, o svojoj karijeri i stvaralaštvu.
Ova umetnica, koja je odigrala više od 50 uloga u lutkarskom pozorištu, napisala 20 scenarija za lutkarsko pozorište, i režirala oko 40 predstava, od kojih 17 u svom pozorištu „Bajkamela“ u Srbiji, tri u Estoniji i oko 20 u Rusiji, dobitnica je preko 50 nagrada, među kojima su najčešće one za očuvanje kulture i tradicije lutkarskom umetnošću.
Mali princ je poslednja nagrada u ovom dugačkom nizu. “Zahvaljujem se na ovom velikom profesionalnom priznanju. Zaista ne umem da se radujem svojim nagradama. Možda ću za mesec dana shvatiti da sam dobila Malog princa. Postoji i taj momenat – nagrada za životno delo. A ja se tek zalećem, razumete“, rekla je Amela Vučenović tokom razgovora u Hotelu Patria, naglašavajući da je profesionalno rasla zajedno sa festivalom tokom njegovih 30 godina. „Nije mala stvar dobiti Malog princa“, naglasila je ona.
Dr Zoran Đerić osvrnuo se na detalje iz radne biografije Amele Vučenović, te istakao kako je ona bila stalni član Pozorišta Pinokio u Beogradu, i da je na mnogim festivalima dobijala nagrade, što ju je opredelilo kao lutkarsku glumicu, reditelja, i pisca scenarija, tj. drama za lutkarsko pozorište. „Ona je, slobodno možemo reći, gotovo totalni autor svojih predstava – od same ideje do realizacije, radila je sve“, zaključio je Đerić.
Amela Vučenović radila je preko 20 predstava u Rusiji, zemlji poznatoj po izuzetnoj tradiciji i renomeu dečijeg i lutkarskog pozorišta. Godine 2009. završavila je specijalizaciju na smeru predavača u oblasti lutkarskog pozorišta u Sankt Peterburgu, na Sankt-Peterburškoj državnoj akademiji pozorišne umetnosti, na kojoj počinje i svoju predavačku delatnost 2015. godine kao stariji predavač glume na fakultetu lutkarskog pozorišta (katedra režije i glume), a od 2022. godine stupa na dužnost docenta.
„U Rusiju sam otišla iz privatnih razloga, ali i iz ljubavi prema toj zemlji. Mi smo vaspitavani da poštujemo tu zemlju, koja je u svetu naše pozorišne umetnosti apsolutni favorit. Kad sam otišla, više nisam mogla da igram predstave, zato što za moj ruski kažu da ima pribaltički akcenat. Prvi put sam na duže otišla na tromesečnu specijalizaciju za predavača, ali ja tada nisam mislila da ću ikad da predajem. Samo sam želela da se usavršim, da naučim nešto što nisam mogla ovde. Putujući po svetu i festivalima u praksi sam videla neke stvari za koje nisam imala objašnjenja“, rekla je ona.
„Konkretan povod je zapravo bila predstava Kuku Todore, odnosno svi njegovi analozi koje sam sretala po svetu i koji su me jako nervirali – zašto se biju, zašto se deru, šta im je? Kakva je to režija, na šta to liči?“, prisetila se Amela.
„Kada se stvorila mogućnost da nešto više saznam o tome, otišla sam na stažiranje i prošla ceo proces od pravljenja lutke u praktičnom smislu do vođenja načina postojanja glumca u uslovima te vrlo specifične kabine, paravana. Istovremeno, pošto ti tamo ne daju baš mnogo teorijskog znanja nego moraš sam da se potrudiš – sedela sam danima i noćima ne dižući se s kreveta na kome sam rasprostrla knjige. Shvatila sam da sam hronično bila gladna znanja iz naše lutkarske umetnosti. Nemamo dovoljno knjiga, ne bavimo se dovoljno da bismo mogli da utolimo svoju glad. To je bio razlog zbog koga sam naučila ruski jezik“.
Nekoliko godina radila je na istraživanju i knjizi o ovoj predstavi. Godine 2011. rekonstruiše predstavu Kuku Todore, po izvođenju Ilije Božića, u svom pozorištu „Bajkamela“, a 2015. izlazi iz štampe naučno-praktična monografija „Put ka mome Todoru“ na ruskom jeziku. Godine 2016. prevodi i u Srbiji publikuje dopunjeno izdanje knjige.
„Rusko izdanje je nešto kraće od srpske verzije, koju sam specijalno dopunila u prevođenju. Između ostalog, dolazila sam do još nekih novih podataka. Na moju veliku sreću, radost i gordost, imala sam poslednju šansu da razgovaram sa ljudima koju su stvarali tu legendarnu predstavu u pozorištu Duško Radović – a to su Melita Bihali i Braca Todorović. Sve ostalo pre mene uradila je naša čuvena Marija Kulundžić, koju sam imala čast da upoznam nekada davno, kada nisam imala pojma da Kuku Todore uopšte postoji“, navela je ovogodišnja dobitnica Malog princa.
Kako navodi, usled birokratskih problema koje sa sobom nosi izvođenje u privatnom pozorištu, pokušavala je da pronađe rešenje da ova predstava zaživi institucionalno. „Moja koleginica Marta Aroksalaši iz Dečjeg pozorišta Subotica želela je da ja režiram predstavu i obučim glumca iz njenog pozorišta. Tada sam shvatila da će Marta sigurno bolje znati od mene kako da se izbori s tim problemom, da nađe put da u Subotici i celoj Vojvodini može da se igra ta predstava. Učila sam predivnog, sjajnog glumca Stefana Ostojića iz Dečjeg pozorišta u Subotici. Međutim, glumac digne sidro i ode, a to što smo ga učili ne može svako da uradi. To je vrlo specifičan rad. Nema svako tu tananu žicu da se izbori s tim teškim zadatkom, da vodi 10-12 lutaka onom brzinom koju zahteva Kuku Todore.“
Ipak, Amela Vučenović optimistički zaključuje: „Marta i ja sada spašavamo našeg nacionalnog heroja Kuku Todora, tražeći glumca, razgovarajući ko bi to mogao da bude. Ne damo Todoru da nestane ponovo. Zajedno smo jači“.
Ovogodišnje, 30. izdanje Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica održava se od 17. do 22. septembra na nekoliko lokacija u Subotici. U Glavnom takmičarskom programu na repertoaru je 13 predstava za decu iz celog sveta, po izboru selektora festivala, profesora dr Zorana Đerića. Od 18. do 21. septembra održava se i Međunarodni forum za istraživanje pozorišne umetnosti za decu i mlade, na temu “Vreme i odgovornost u pozorištu za decu i mlade”, gde učestvuje 30 izlagača iz 16 zemalja pod rukovodstvom dr Marijane Prpe Fink.
Додела награде Биљана Јовановић за 2022. годину

Петак, 22. септембар 2023. у 20 сати
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Учествују:
Ненад Јовановић, добитник награде Биљана Јовановић за 2022. годину за збирку песама Каин и Абот, Авељ и Костело
Чланови/чланице жирија
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА
Колико само поезије у једној књизи. Колико фигура, прелаза значења, слојева културолошких знакова. Колика лакоћа писања поезије. Као могући резиме певања, као наговештај неког будућег певања, песничка књига Каин и Абот, Авељ и Костело изнова потврђује колико је Ненад Јовановић аутентичан песник, а свака његова песма поезија за себе. И не само да се у његовим стиховима рефлектују неке трансисторијске/интертекстуалне песничке нити, нити је његова поезија само духовит онолико колико је трезвен дијалог са културом и савременошћу, него као да наша поезија овом књигом добија неки свој будући глас. И то онолико колико „класик“ једног времена говори из будућности. А Ненад Јовановић се овом својом књигом потврдио као класик.
Јовановићеву поезију треба читати на најмање три равни: прва је иронијска/пародијска, друга је интелектуална, трећа: чиста поетска фигурација. И да је само једну од наведених равни активирао и уобличио, већ би то била изванредна поезија. Јовановић, опет, хоће СВЕ. И да се отвореном или деликатном иронијом поигра са свим могућим друштвеним, културним (медији, филм, литература, најшире схваћена уметност) стереотипима, и да нам покаже интелектуалну надмоћ преобиља знања, и да нам све то презентује у тако благом, чак ненаметљивом језику, који левитира између филозофског и уличног дискурса. Без грча, чак без имало напора, Јовановићев „стил“ нас води у спиралу тако суптилно а драстично диференцираних планова да више не знамо у чему уживамо: у иронији која се смекшава, у интелекту који се претвара у осећај/слику, у самим преливима слика које мисле. Зато читалац Каина и Абота, Авеља и Костела мора бити отворен сложеним слојевима и значењима поетских знакова и њиховом смислу који ће га запосести. Или све, или ништа; или поезија или ништа – био би кредо ове књиге Ненада Јовановића.
И ова поезија није разарајућа, није ни нихилистичка, па ни трагичка. Она је поезија и утолико људска, и то у временима када све људско одлази у заборав. Рецимо: мангупски људска, интелектуално надмена, а опет блага као гутљај далекоисточног чаја. Сто десет страна „вожње“ кроз свет (и историју) поезије и културе, кроз различите геокултурне топониме којима је Јовановић завртео не ову земљу какву је културноисторијски знамо него нас је убацио у неку нову, садашњу а будућу „ГЕУ“ и њену културу. Сто десет страна „вожње“, опет, неким исувише личним трансверзалама. А оно што нам Јовановић несвесно говори: нема, ипак, више нас, оног посебног, индивидуалног, спутавајуће локалног: „возимо“ неком новом земљом, новом културном топографијом, „возимо“ бескајима новог света, семиолошки „возимо“ као производи културе. Али и поезије. И зато још увек људи! И цела та „вожња“ испраћена је прелепом музиком језика. Сто десет страна музике; али и (глобално)културно-песничка енциклопедија на сто десет страна, поетски катихизис; дневник…? У сваком случају: нови LP Ненада Јовановића. А на овом виртуелном винилу непоновљиви звук, понављамо, Јовановићевог (трансмодернистичког) СВЕ.
Ништа друго жирију није остало него да награди то СВЕ Ненада Јовановића, оно СВЕ Каина и Абота, Авеља и Костела. Јер оно се не може изговорити на неком другом дискурсу, нити у овом саопштењу, већ само на језику поезије Ненада Јовановића. И то онако како
„Свети Фрања није изговарао, него
блејао име Витлејема“!
Жири је радио у саставу: Драган Бошковић (председник), Даница Вукићевић, Тијана Матијевић
У Београду, 26. априла 2023. године
Добитник
Ненад Јовановић (Београд, 1973) српски је писац. Школовао се у Београду и Торонту.
Добитник је Бранкове награде (Фрезно), награде Бранко Миљковић (Живети на модеран и умрети на старински начин) и награде Милош Црњански (Инсистирање).
Објавио је књиге:
Фрезно (1993) – песме
Welt- (1994) – песме
XIX (1996) – песме
Игњат (1997) – песме
Бела имена (2000) – песме
Пломбе (2001) – приче
Болест вожње (2002) – песме
Живети на модеран и умрети на старински начин (2004) – песме
Инсистирање (2005) – роман
Оглед о зиду (2006) – драме
Лице места (2007) – песме
Делфини (2014) – песме
Низ гeлендер (2015) – приче
Brechtian Cinemas: Montage and Theatricality in Jean-Marie Straub and Danièle Huillet, Peter Watkins, and Lars von Trier (2017) – студија
Kлaсe (2018) – песме
Обичност (2020) – изабране песме
Каин и Абот, Авељ и Костело (2022) – песме
Награда „Биљана Јовановић“
Награда „Биљана Јовановић“ установљена је 2005. године. Додељује се уз континуирану подршку Министарства културе и информисања Републике Србије, као и уз подршку Секретаријата за културу Града Београда.
Досадашњи добитници су: Срђан Ваљаревић за књигу „Дневник друге зиме“ (за 2005. годину), Даница Вукићевић за књигу поезије „Лук и стрела“ и Ибрахим Хаџић за песничку књигу „Непрочитане и нове песме“ (за 2006. годину), Немања Митровић за књигу „Бајке са Венере“ и Угљеша Шајтинац за књигу „Вок он!“ (за 2007. годину), Јелена Ленголд за књигу прича „Вашарски мађионичар“ (за 2008. годину), Милена Марковић за књигу песама „Птичије око на тараби“ и Слободан Тишма за роман „Quatro stagioni“ (за 2009. годину), Владислава Војновић за књигу поезије „PeeMeSme“ (за 2010. годину), Срђан Срдић за збирку прича „Espirando“ (за 2011. годину), Иванчица Ђерић за роман „Несрећа и стварне потребе“ (за 2012. годину), Звонко Карановић за књигу „Кавези“ (за 2013. годину), Ото Хорват за роман „Сабо је стао“ (за 2014. годину), Светислав Басара за роман „Анђео атентата“ (за 2015. годину), Жарко Радаковић за роман „Кафана“ (за 2016. годину), Мирјана Митровић за роман „Хелена или о немиру“ (за 2017. годину), Зоран Пешић Сигма за књигу поезије „Биће све у реду“ (за 2018. годину), Ненад Милошевић за књигу поезије „Песме из лимба“ (за 2019. годину), Соња Веселиновић за књигу поезије „Проклизавање“ (за 2020. годину), Марија Караклајић за књигу драма „Лице од стакла“ (за 2021. годину).
Amela Vučenović, Jelena Sitar i Bonjo Lungov dobitnici Nagrade za životno delo „Mali Princ”

Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica, čije se 30. izdanje održava od 17. do 22. septembra 2023. u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica, dodeliće ovogodišnju Nagradu za životno delo „Mali princ”, za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu, glumici i rediteljki Ameli Vučenović, Jeleni Sitar – lutkaru, pedagogu i publicisti, i Bonju Lungovu, glumcu i reditelju.
Ove godine će Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica prvi put dodeliti i nagradu “Oton Tomanić,” priznanje za teatrološko promišljanje u domenu pozorišta za decu i mlade. Teatrolozi iz celog sveta koji postignu najviše domete u ovoj oblasti biće laureati nagrade koja nosi ime lutkara koji je utemeljio pozorište za decu u Subotici. Ovogodišnji laureat je profesor dr Zoran Đerić.
Amela Vučenović (Sarajevo, 1961.) radila u nekoliko narodnih pozorišta, snimala na TV, filmu i radiju, a od 1991. godine postaje stalni član pozorišta „Pinokio“. Od 3. oktobra 2005. godine posvećuje se potpuno radu u svom privatnom pozorištu „Bajkamela“, a od 2011. godine ostaje u njemu u funkciji umetničkog rukovodioca. Godine 2009. završava specijalizaciju na smeru predavača u oblasti lutkarskog pozorišta u Sankt Peterburgu na Sankt-Peterburškoj državnoj akademiji pozorišne umetnosti na kojoj počinje i svoju predavačku delatnost 2015. godine kao stariji predavač glume na fakultetu lutkarskog pozorišta (katedra režije i glume), a od 2022. godine stupa na dužnost docenta.
Odigrala je više od 50 uloga u lutkarskom pozorištu, napisala 20 scenarija za lutkarsko pozorište, i režirala oko 40 predstava, od kojih 17 u svom pozorištu „Bajkamela“ u Srbiji, tri u Estoniji i oko 20 u Rusiji. Dobitnica je preko 50 nagrada od kojih najčešće dobija nagrade za očuvanje kulture i tradicije lutkarskom umetnošću.
Jelena Sitar od 1983. do 1986. radila je kao samostalni stručni konsultant za pozorište i lutkarstvo u Savezu kulturnih organizacija Slovenije, od 1986. kao slobodni dramaturg, a od 2007. do 2010. godine kao umetnički direktor u Lutkarskom pozorištu Ljubljana. Od 2010. predaje lutkarstvo i pozorište na Pedagoškom fakultetu Univerziteta Primorska u Kopru, sada kao vanredni profesor.
Režirala je oko 65 lutkarskih predstava u profesionalnim i alternativnim pozorištima u Sloveniji i inostranstvu, više puta u saradnji sa Igorom Cvetkom. Mnoge od njih su nagrađivane na međunarodnim festivalima. Pored umetničkog stvaralaštva, Sitareva vodi lutkarske radionice za decu i seminare za nastavnike, pozorišne pedagoge, terapeute i glumce u Sloveniji i inostranstvu. Piše članke i rasprave o lutkarstvu za novine i stručne časopise. Pored stručne literature, piše i beletristiku i povremeno objavljuje u dečijim književnim časopisima. Poslednjih godina istražuje i stvara kamišibaj kao umetničku formu zajedno sa Igorom Cvetkom, začetnikom kamišibaja u Sloveniji. Predvode slovenački kamišibaj pozorišni pokret i obučavaju nove kamišibajiste u zemlji i inostranstvu.
Bonjo Andrejev Lungov rođen je 1953. u Sofiji. Nakon stečene diplome na Višem institutu za pozorišnu umetnost, prof. Lungov je dobio zvaničan premeštaj u Plovdiv gde je primljen na poziciji glumca u Narodnom lutkarskom pozorištu; Godine 1981. prof. Lungov postaje glumac u Centralnom lutkarskom pozorištu u Sofiji, otkada je zaposlen i u Nacionalnoj akademiji za pozorišnu i filmsku umetnost. Od 1989. je vodeći umetnički supervizor u oblasti glume za lutkarsko pozorište u mnoštvu pozorišne nastave.
Osnivač je i rukovodilac Pozorišta 13 (do 1996.) koje je, pod njegovim rukovodstvom, realizovalo turneje i učešća na međunarodnim pozorišnim festivalima. Lungov je osnivač i direktor pozorišta Albena (od 1996.) koje organizuje turneje i učestvuje na mnogobrojnim međunarodnim pozorišnim festivalima i, od 1996. do 2007. godine, učestvuje u razvoju kulturnog programa primorskog odmarališta Albena. Godine 2000. prof. Lungov je izabran za odgovornog urednika svih umetničkih programa i izložbi bugarskog paviljona u okviru manifestacije EKSPO 2000 u Hanoveru u Nemačkoj, a 2008. je izabran za odgovornog urednika svih kulturnih programa i prezentacija bugarskog paviljona u okviru manifestacije EKSPO 2008 u Saragosi u Španiji.
Prošle godine su nagrade “Mali princ” dodeljene glumici i rediteljki Marijani Petrović i Viktoru Šrajmanu – ruskom i izraelskom pozorišnom reditelju, glumcu, pedagogu, kritičaru, i jednom od vodećih stručnjaka u oblasti pozorišta lutaka. Među dobitnicima nagrade, koju Festival dodeljuje od 2000. godine, između ostalih su bili i Branka Veselinović (2019), Zoran Hristić (2016), Minja Subota (2015), Timoti Džon Bajford (2014), Branko Milićević Kockica (2007), Ljubivoje Ršumović (2006), i mnogi drugi ugledni stvaraoci za decu.
Ovogodišnje izdanje festivala održava se od 17. do 22. septembra na nekoliko lokacija u Subotici, i u Glavnom takmičarskom programu ugostiće 14 predstava za decu iz celog sveta, po izboru selektora festivala, profesora dr Zorana Đerića. Od 18. do 21. septembra će biti održan Međunarodni forum za istraživanje pozorišne umetnosti za decu i mlade, na temu “Vreme i odgovornost u pozorištu za decu i mlade”, gde će učestvovati 30 izlagača iz 16 zemalja pod rukovodstvom dr Marijane Prpe Fink.
Nagrada Dunavska lađa za film „Da li me voliš“ Tonje Najabrove iz Ukrajine na 6. Dunav Film Festu

Svečanom dodelom nagrada i premijernim prikazivanjem tizera za film „Što se bore misli moje“ reditelja Milorada Milinkovića večeras je u Smederevu završen 6. Dunav Film Fest.
Tokom šest dana (od 22. do 27. avgusta) na Dunav Film Festu je prikazano više od 30 igranih, dokumentarnih i animiranih filmova iz Evrope i čitavog sveta, održana je i premijera prve dve epizode serije “Tunel”, a publika je uživala i u razgovorima sa filmskim autorima.
Žiri koji je odlučivao o nagradama radio je u sledećem sastavu: Iveta Ivanova, glumica i rediteljka iz Bugarske, Jelena Mihajlović, glumica, i Zoran Amar, reditelj. Glavna festivalska nagrada – „Dunavska lađa“, umetnički je rad smederevskog vajara mr Vlaste Filipovića.
Nagradu za najbolji film u takmičarskoj selekciji dobio je film „Da li me voliš?“ autorke Tonje Najabrove. „Pažljivo odabranim glumačko-rediteljskim sredstvima film Da li me voliš donosi odličnu rekonstrukciju jednog vremena u emotivnoj drami o odrastanju i krahu porodice dok u odjeku svedočimo i krahu zemlje,” navodi se u obrazloženju žirija.
Specijalno priznanje festivala dodeljeno je filmu „Nula kalorija“ autorke Džesike Hausner zato što „skreće pažnju na veoma važne teme osetljivosti mladih ljudi i njihove potrebe za bliskošću i zajednicom u ovoj eri usamljenosti u kojoj nam se stalno nude nove i nove ideologije koje će nas konačno učiniti srećnim”.
Češki reditelj Robert Hloz nagrađen je nagradom za najbolju režiju za ostvarenje „Tačka povratka“ za „uspešno prikazanu blisku budućnost evropskog grada, preciznu režiju koja je kvalitetno povezala sve važne aspekte filmskog izraza”. Srpskom koproducentu filma Marku Paljiću nagradu je uručila zamenica gradonačelnika Smedereva Marija Marković Stavrić. Autor ostvarenja prisutnima se obratio putem video poruke.
Nagradu za najbolji scenario osvojio je Juraj Lerotić za film „Sigurno mjesto“. Prema rečima žirija u pitanju je „retko human pristup o tragičnoj temi samoubistva. Scenarista Juraj Lerotić, koji je ujedno i glavni glumac i režiser prikazuje nezaustavljivi pad iz depresije u smrt na ličan, duboko doživljen i izvanredno snažan način”.
Nagradu za najbolju glumu osvojili su Juraj Lerotić (Sigurno mjesto) i Karina Kimčuk (Karyna Khymckuk) za film „Da li me voliš?“. „U duboko ličnoj priči igrajući zapravo samoga sebe, Juraj Lerotić nas je i kao glumac svakim kadrom dirnuo i podario publici upečatljivu, snažnu i slojevitu ulogu. Iako veoma mlada Karina Kimčuk zrelo nosi film Da li me voliš? i gradi ulogu birajući suptilna i autentična izražajna sredstva i dočarava nam sve slojeve lika tako da zaista osećamo njene borbe i emotivne krahove,” obrazložio je žiri svoju odluku.
NAGRADE NIŠVILLE MOVIE SUMMITA 2023

Autor fotgrafije: Saša Djordjević
Žiri NIŠVILLE MOVIE SUMMITA 2023. u sastavu – Besim Petrela, direktor Tirana Jazz Festivala (Albanija), Vinko Mihajlović, direktor Petrovac Jazz festivala (Crna Gora) i Sašo Popovski, džez gitarista, kompozitor i umetnički direktor Jazz Factory festvala (Bitolj, Severna Makedonija) odlučio je da:
Priznanje za najbolji igrani film dodeli filmu “Ni prvi, ni drugi” južnokorejskog stvaraoca So Bo-janga (Seo Bo-hyung). Glavni junak prekida sve veze sa stvarnošću i istrajava u tzv. Seon (Zen) praksi/ zoni da bi postigao totalno prosvetljenje. Ali ne samo životno, već i stvaralačko – pripremajući se za novi umetnički izazov, likovnu postaku. Pri tom, reditelj filma vešto, asketski, svedenim stilom, primenjuje strategiju minimalizma koja je danas, u vremenu opšte blokbasterske holivudske imperije, jedva vudljiva na velikom kino platnu.
Najbolji eksperimentalni film je „Oslobođen, u zoni pritiska“ iranskog stvaraoca Hašemjana Homauna (Hashemyan Homaun). Reč je o „apsolutnom eksperimentu“ ostvarenom metodom „fiksacije“ u okviru zadatog medija. Homaun statičnim, dugim kadrovima ne sugeriše samo odsustvo autora iza kamere, već ide i korak dalje. Postavljanjem kamere u ulogu „skrivenog voajera“ koncentriše fokus naše pažnje na duhovni potencijal slučajno oslobođenih audio-vizuelnih prizora, realizovanih u zaumnom andergraund prostoru – podzemnog metroa
Po oceni Žirija najbolji dokumentarni film je “Memorija vode” argentinskog reditelja Gabrijela Alberta Pinjeira (Gabriel Alberto Piñeiro). “Memorija vode” je delo sa očiglednim ekološkim pristupom aktuelnim pitanjima zaštite životne sredine. Pinjeirov film razvija ideju o vodi kao matičnoj supstanci univerzuma. Jedan je od retkih dokumentaraca sa jasno usmerenom eko-porukom, koja snažno upozorava na posledice degradacije životne sredine.
NAGRADA NAJBOLJEM IZVOĐAČU MUZIKE u filmu pripala je italijanskom reditelju Pjetru Marčelu (Pietro Marcello), odnosno delu “Za Lučija” posvećenom poznatom kantautoru i džezeru Lučiju Dali, čije pesme/ muzika, sredinom prošlog veka, direktno svedoče o kulturnom razvoju Italije. Zahvaljujući svedočenju Lučijevog menadžera i prijatelja Tobija Rigija, ali efikasnom korišćenju arhivskog muzičkog materijala, Marčelo vraća u život zaboravljenog kompozitora, pokazuje, pored ostalog, i kako je vešto interpretirao poeziju čuvenog italijanskog poete Roberta Roversija.
Treća nagrada u Americi za ostvarenje „Ovuda će proći put“ Nine Ognjanović

Film u bioskopima od septembra
Ostvarenje „Ovuda će proći put“ Nine Ognjanović dobitnik je nagrade Spirit of Independent Filmmaking Award na festivalu Stony Brook Film u Njujorku.
Stony Brook Film Festival se već 28 godina održava u Staller Centru for the Arts na Long Island-u, a nagrada dodeljena našoj autorki predstavlja priznanje za „duh nezavisnog filmskog stvaralaštva koja se dodeljuje autorima i autorkama koji koriste jedinstveni indie objektiv kako bi oživeli svoje neverovatne priče“.
Povodom treće nagrade koju film osvaja u Americi Nina Ognjanović je izjavila da je izuzetno zadovoljna iskustvom koje je stekla na festivalu, kao i prikazivanjem u punoj velikoj sali Staller Centra.
„Ovuda će proći put“ će zatvoriti Festival Mediteranskog i Evropskog Filma Trebinje (5. avgusta), a nakon toga biće prikazan na Brač Film Festivalu. Srpska publika će priliku da pogleda film imati u bioskopima širom Srbije u septembru.
Podsetimo „Ovuda će proći put“ svetsku premijeru je imao na Slamdance festivalu u Americi gde je dobio nagradu publike i specijalnog priznanje žirija, dok je domaća premijera održana na ovogodišnjem beogradskom FEST-u na kom je film osvojio nagradu publike. Film je nagrađen i na Internacionalnom filmskom festivalu Riviera u Sestri Levante u Italiji gde je osvojio nagradu studentskog žirija, dok je na festivalu Mammoth Lakes u Kaliforniji ostvarenje Nine Ognjanović dobilo dve nagrade, nagradu publike i žirija za najbolji film. Autorka ostvarenja dobitnica je i nagrade za najboljeg reditelja debitanta na nedavno održanom Ravno selo festivalu. Film je na nedavno završenom festival u Somboru osvojio nagradu Ernest za najbolji, glumica Jana Bjelica je osvojila nagradu za najbolju mladu glumicu, dok je glumac Zlatan Vidović dobio posebno priznanje za upečatljiva glumačka ostvarenja u tri filma.
Radnja filma smeštena je u odsečeno, zaboravljeno selo blizu kog će uskoro biti izgrađen autoput. U selo, osim autoputa, stiže i stranac. Meštani, puni nepoverenja i straha prema promeni koju put donosi, sumnjaju da i stranac ima neke veze sa tim i da skriva svoje prave namere. Nekoliko nesporazuma i laži je dovoljno da netrpeljivost meštana prema strancu preraste u otvoreni sukob, a Jana, devojka iz sela koja se zaljubila u stranca, shvata da je ona jedina koja može da ga spasi od opasnosti koja se nad njim nadvila. Uloge u filmu tumače Jana Bjelica, Zlatan Vidović, Vladimir Maksimović, Ninoslav Ćulum, Svetozar Cvetković, Branislava Stefanović, Igor Filipović, Pavle Čemerikić, Marta Bogosavljević, Eva Ras i Demijan Kostić.
„Ovuda će proći put” podržan je od strane Ministarstva kulture Republike Srbije i Filmskog centra Srbije. Producent filma je Pointless Films, dok su koproducenti Fakultet dramskih umetnosti i Radio Televizija Srbije.
Dve Zlatne arene za “Da li ste videli ovu ženu?” na 70. Pulskom filmskom festivalu

Pula, 22. jul – Film „Da li ste videli ovu ženu?“ autora Matije Gluščevića i Dušana Zorića osvojio je dve Zlatne arene za najbolju glumicu (Ksenija Marinković) i kameru (Marko Kažić, Aleksa Radunović i Milica Cimi Drinić) na upravo završenom 70. Pulskom filmskom festivalu u kategoriji manjinskih koprodukcija.
Ksenija Marinković, glavna glumica u filmu i jedna od najangažovanijih glumica u regionu je povodom nagrade u Puli izjavila: „Sve je počelo 2017. godine kao kratki studentski film, a nakon pet godina pretvorilo se u film koji je stigao do festivala u Veneciji, do Njujorka, preko pola svijeta i sad je došao i kod nas, u Pulu. Presretna sam zbog svih nagrada koje su svi iz filma dobili, pa tako i zbog Arena koje smo dobili na ovom festivalu. Zahvaljujem se žiriju, ali veliko hvala i ovim divnim mladim ljudima koji su potrošili godine i godine i polako skupljali novac i napravili sjajan film ni iz čega.“
Marko Kažić, Aleksa Radunović i Milica Cimi Drinić su povodom priznanja za najbolju kameru rekli: „Ovaj film je važan zbog više razloga, ali pre svega zbog njegove društvene analize. Izrazito dobro pokazuje kako su određena društvena očekivanja nametnuta ženama uprkos njihovim željama. Zbog toga smo se svi povezali s likom Draginje. Pulski festival je oduvek bio jedan od najznačajnih filmskih festivala na našim prostorima i ova nagrada nas izuzetno usrećuje. Posebno nam je drago što smo zajedno kao tri direktora fotografije uspeli da doprinesemo ovoj priči svako na sebi poseban i drugačiji način.“
Podsećamo, svetska premijera filma „Da li ste videli ovu ženu?“ održana je na 79. Filmskom festivalu u Veneciji gde je dobio specijalno priznanje za montažu. Srpska premijera održana je na 28. FAF-u gde je osvojio Gran Prix „Aleksandar Saša Petrović“, a nakon toga su usledile nagrade za najbolju režiju na Međunarodnom filmskom festivalu u Bangkoku, za najbolji film na 24. Međunarodnom festivalu nezavisnog filma Black Movie u Ženevi, i nagrada za najbolji domaći film Asocijacije filmskih festivala 30. Palićkog festivala.
„Da li ste videli ovu ženu?“ je priča o sredovečnoj ženi Draginji, koja kroz tri različita života pokušava da iskoči iz svoje kože. Glavnu ulogu u filmu tumači jedna od najangažovanijih glumica regiona Ksenija Marinković. U pratećim ulogama pojavljuju se Isidora Simijonović, Boris Isaković, Vlasta Velisavljević, Goran Bogdan, Jasna Đuričić, Radoje Čupić, Olga Odanović, Milica Mihajlović, Ivana Vuković, Miloš Timotijević, Isidora Minić, Alex Elektra i drugi.
Film je realizovan u produkciji Non-Aligned Films, Radio Televizije Srbije, Dinaridi i Fakulteta dramskih umetnosti.
30. Palić Film Festival: Gorki List nagrada publike filmu “Stari hrast” Kena Louča

Gorki List nagrada publike ovogodišnjeg 30. Festivala evropskog filma Palić dodeljena je filmu “Stari hrast”, reditelja Kena Louča. Film je prikazan van konkurencije u okviru Glavnog takmičarskog programa.
“Stari hrast” je film o budućnosti poslednjeg preostalog paba, Stari Hrast u selu na severoistoku Engleske, gde ljudi napuštaju zemlju zbog zatvorenih rudnika. Kuće su jeftine i dostupne, što ga čini idealnom lokacijom za sirijske izbeglice.
Kroz ovogodišnje 30. izdanje Festivala evropskog film Palić, nastavlja se višegodišnja saradnja Gorkog Lista i Festivala evropskog filma. Kao odani prijatelj Festivala evropskog filma Palić već punih 27 godina, Gorki List upotpunjuje atmosferu i festivalski ambijent, ali i podstiče na razmišljanje i na reakciju gledaoce i poziva ih da otvorenih čula prate svet oko sebe!
Gorki List nagradom publike za najbolji film, publika preuzima aktivnu ulogu i iz svog ugla sagledava dela filmske umetnosti predstavljena na Festivalu. Na taj način uvaženo je, pored mišljenja stručnog žirija, i mišljenje najbrojnijeg „žirija“ odnosno onih zahvaljujući čijoj lojalnosti i posvećenosti filmu, Festival traje svih ovih godina.
Uvažavajući činjenicu da se izbor najboljeg filma po mišljenju publike često zasniva na drugačijim kriterijumima od kriterijuma stručnog žirija, Festival evropskog filma i Gorki List ovom nagradom pozvali su posetioce festivala da nakon projekcija glasaju za najbolji film iz bogatog filmskog opusa evropske kinematografije, koji su prikazani na ovogodišnjoj 30. po redu filmskoj smotri. Gorki List nagrada publike, ove godine osmi put za redom nepogrešivo je očitala puls publike, a film koji je imenovan kao laureat dobija posebno dizajniranu statuu.
Prethodni laureati ove nagrade bili su: 2016. godine mađarski film „Ubica čistog srca“ reditelja Atile Tila, 2017. godine film „O telu i duši“ rediteljke Ildiko Enjedi, 2018. godine belgijsko-holandska koprodukcija „Devojke”, 2019. film „Jadnici” francuskog reditelja Lađa Lija, 2020. „Ime naroda” Darka Bajića, 2021. “Nečista krv – Greh predaka” Milutina Petrovića, i prošle godine film “Blizu” Lukasa Donta.
Pored bogatog filmskog programa, publika festivala uživala je u brojnim dinamičnim pratećim sadržajima, a i ove godine je tradicionalna saradnja sa Gorkim Listom, koji je nezaobilazan deo umetničke scenografije festivala, još jednom bila proširena i na muzički deo festivalskog programa i koncert grupe 357, koji je okupio brojnu domaću i internacionalnu publiku. To je ujedno i potvrda da dobra prijateljstva dugo traju. Neka traju!
Uručene nagrade “Aleksandar Lifka” i “Underground Spirit” na 30. Festivalu evropskog filma Palić

U četvrtak, 20. jula na Letnjoj pozornici Palić, nagrada “Aleksandar Lifka” Festivala evropskog filma Palić u kategoriji inostranih stvaralaca uručena je reditelju Andreasu Drezenu, regionalna nagrada “Aleksandar Lifka” glumcu Nikoli Ristanovskom, dok je festivalska nagrada “Underground Spirit” uručena multimedijalnoj umetnici Mariji Kanjas.
Miroslav Mogorović, programski direktor festivala, uručio je nagradu Andreasu Drezenu i tom prilikom izjavio: „Velika mi je čast i zadovoljstvo da večeras mogu da uručim nagradu za doprinos evropskoj kinematografiji gospodinu Andreasu Drezenu, ne samo zato da bismo ovom malom nagradom istakli njegov veliki doprinos evropskoj kinematografiji, već i da bismo mu se zahvalili na prijateljstvu s našim festivalom. Jako mi je drago da je ponovo ovde sa nama, i znam da će se ovo prijateljstvo nastaviti“.
Andreas Drezen se zahvalio organizatorima na pozivu i obratio publici rečima: “Ovo je predivno mesto, s divnim ljudima. Uvek je zadovoljstvo sresti vas. Postoji puno festivala na kojima vam kažu kako možete da upoznate ljude i stupite u kontakt s publikom. Ali ovde, na Paliću, to je stvarnost. To je istina. Razgovaramo jedni s drugima, pijemo zajedno, gledamo filmove zajedno. To je retkost u čitavoj Evropi”.
Radoslav Zelenović, direktor Festivala evropskog filma Palić, uručio je regionalnu nagradu “Aleksandar Lifka” Nikoli Ristanovskom.
“U tridesetogodišnjoj istoriji našeg festivala uvek smo se trudili da napravimo neki korak napred. Nekada su oni bili više, nekada manje vidljivi. Ali odluka od pre tri godine, da ustanovimo nagradu Aleksandar Lifka za regionalni doprinos, primljena je sa velikim oduševljenjem u čitavom regionu,” rekao je Radoslav Zelenović i istakao da ovogodišnju nagradu gospodinu Ristanovskom dodeljuje sa velikim profesionalnim i ličnim zadovoljstvom.
Nikola Ristanovski je prilikom prijema nagrade rekao: “Posle dugo vremena sam zaista uzbuđen zbog neke nagrade, jer sam osetio da neke priče koje stvaramo ipak imaju smisla, da ih ipak delimo. Želim da čestitam pre svega ovogodišnjim dobitnicima nagrada, i velika mi je čast što sam u njihovom društvu. Takođe, želim da pomenem sve dosadašnje dobitnike ove vrlo ozbiljne nagrade, jer je puno njih imalo veliku ulogu u mom formiranju. Hvala vam puno!”
Ilija Tatić, izvršni producent festivala, uručio je nagradu “Underground Spirit” Mariji Kanjas koja se prisutnima obratila rečima: “Zahvaljujem se Iliji Tatiću i celom timu festivala. Veoma ste ljubazni. Hvala svima”.
Andreas Drezen, ovogodišnji laureat nagrade “Aleksandar Lifka” u kategoriji inostranih stvaralaca, rođen je 1963. u Istočnoj Nemačkoj. Potiče iz pozorišne porodice i prve amaterske filmove je snimao još 1979. Godine 1984/85. radio je kao tonski inženjer u pozorištu u Šverinu pre nego što je završio pripravnički staž na DEFA studiju za igrane filmove i radio kao asistent režije Ginteru Rajšu. Od 1986. do 1991. studirao je režiju na Akademiji za film i televiziju Konrad Volf u Potsdam-Babelsbergu. Od 1992. godine radi kao slobodni autor i reditelj. Njegov debitantski film “Tiha zemlja” (1992), tragikomedija o događajima u Istočnoj Nemačkoj u vreme raspada Sovjetskog Saveza, doneo mu je i Hesen filmsku nagradu kao i Nagradu nemačke kritike. Usledio je niz njegovih nagrađivanih filmova, od kojih je poslednji “Rabije Kurnaz protiv Džordža V. Buša” (2022) premijerno prikazan u takmičarskom programu Berlinala kao i u Glavnom takmičarskom programu FEF Palić. Član je Akademije umetnosti, Akademije filmskih umetnosti i nauka, Evropske filmske akademije i član osnivač Nemačke filmske akademije.
Nikola Ristanovski rođen je 1969. U Ostravi (Čehoslovačka). Od 1978. živi u Severnoj Makedoniji. Godine 1993. diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u skoplju u klasi profesora Vladimira Milčina. Igrao je na većini bitnih scena u regionu i ostvario mnoge zapažene uloge. Od 1993. prvak je Makedonskog narodnog teatra a trenutno je prvak i Narodnog pozorišta u Beogradu. Igrao je u više od pedeset filmova i serija u regionu i ostvario mnoštvo zapaženih uloga kao što su Hadži Zamfir (“Zona Zamfirova”), Viktor Kolar (“Jedini izlaz”), Dr Viktor (“Na terapiji”), Trendafilov (“Oslobođenje Skoplja”) i druge. Ristanovski je najnagrađivaniji makedonski glumac, sa velikim brojem nagrada dobijenih i za predstave proizvedene van zemlje, među kojima su Sterijina nagrada za glumačko ostvarenje, (Ahmed Nurudin – “Derviš i smrt”, 2009.), Glumac godine u Makedoniji (2006.), Zlatni lovorov venac (“Don Žuan”, MESS Sarajevo, 2006), i druge.
Dela Marije Kanjas su puna ironije, sa dominantnim kritičkim i kontradiktornim smislom u instalacijama i video radovima koji istražuju granice između fikcije i stvarnosti. U svom delu bavi se snimanjem i prikupljanjem audiovizuelnog materijala kojim se iznose kritički diskursi koji se odnose na kolektivne imaginacije o tradicijama, stereotipima ili rodovima, koristeći se klasičnim i eksperimentalnim filmom, found footage tehnikom i brojnim resursima koji karakterišu njen transgresivni, eklektični i ironični pristup. Dolazak Marije Kanjas na FEF Palić podržan je kroz program mobilnosti umetnika u okviru PICE fonda organizacije Acción Cultural Española (AC/E).
“Da li ste videli ovu ženu?” dobitnik nagrade Asocijacije filmskih festivala Srbije (AFIFS) za najbolji srpski film

Film “Da li ste videli ovu ženu?” reditelja Dušana Zorića i Matije Gluščevića ovogodišnji je dobitnik nagrade Asocijacije filmskih festivala Srbije (AFIFS) za najbolji srpski film. Za najbolji film u srpskoj manjinskoj koprodukciji proglašeno je ostvarenje “Sneg i medved” turske rediteljke Selčen Ergun, u kome su učestvovali producenti iz Srbije Miloš Ivanović i Andrijana Sofranić Šućur (Set Sail Films). Odluku je donela Nacionalna sekcija Srbije Međunarodne Federacije kritičara (FIPRESCI).
Nagrade za ova dva filma je 18. jula, na 30. Festivalu evropskog Filma Palić, dodelila Asocijacija filmskih festivala Srbije – AFIFS, koju čini sedam filmskih festivala u Srbiji: Festival evropskog filma Palić, Festival filmskog scenarija (Vrnjačka Banja), Festival glumačkih ostvarenja – Filmski susreti (Niš), Leskovački internacionalni festival filmske režije – LIFFE, Festival autorskog filma (Beograd), Šumadijski internacionalni filmski festival debitantskog filma (Kragujevac) i festival Slika u pokretu (Novi Sad).
Božidar Zečević, predsednik Nacionalne sekcije FIPRESCI Srbija, uručio je nagradu za najbolji srpski film producentkinji Čarni Vučinić, koja se poklonila publici zajedno sa rediteljima nagrađenog ostvarenja, Dušanom Zorićem i Matijom Gluščevićem. Nagradu za najbolju srpsku manjinsku koprodukciju primili su Miloš Ivanović i Andrijana Sofranić Šućur.
Film “Da li ste videli ovu ženu?” reditelja Dušana Zorića i Matije Gluščevića premijerno je prikazan prošle godine na Filmskom festivalu u Veneciji, u okviru zvaničnog takmičarskog programa “Nedelja kritike” (Settimana Internazionale della Critica). Osvojio je nagradu za najbolju režiju na Bangkok World Film Festivalu i nagradu kritike za najbolji film na 24. Međunarodnom festivalu nezavisnog filma „Black Movie“ u Ženevi. Kroz tri različita života, film prati život jedne sredovečne žene koja pokušava da iskoči iz svoje kože, stoji u sinopsisu ovog ostvarenja.
Film “Sneg i medved” turske rediteljke Selčen Ergun imao je svetsku premijeru na prošlogodišnjem, 47. festivalu u Torontu (TIFF), jednom od najprestižnijih i najrelevantnijih u svetu. Osvojio je nagradu za najbolji debitantski film 2022. na Antalya Golden Orange Film Festivalu, a prikazan je na festivalima širom sveta.Radnja filma prati mladu medicinsku sestru Asli, koja je nedavno dobila službu u malom snegom prekrivenom zabačenom gradu u Turskoj. “U ovom malom gradu, gde su policajcima najveće probleme pričinjavali slepi miševi, iznenadni nestanak čoveka stvara pometnju. Korak po korak, Asli se nalazi usred vrtloga odnosa moći, tajni i sumnji”, navodi se u opisu filma.
Apsolutni trijumf u Somboru
Nagrada za najbolji film i još dva priznanja za „Ovuda će proći put“ na Somborskom filmskom festivalu

Ostvarenje „Ovuda će proći put“ Nine Ognjanović dobitnik je nagrade Ernest za najbolji film Somborskog filmskog festivala. Glumica Jana Bjelica je osvojila nagradu za najbolju mladu glumicu, dok je glumac Zlatan Vidović dobio posebno priznanje za upečatljiva glumačka ostvarenja u tri filma.
Nina Ognjanović, autorka filma je povodom nagrade izjavila: „Bila nam je čast da prikažemo film na otvaranju Somborskog filmskog festivala. Atmosfera je bila divna, a domaćini izuzetno topli i gostoljubivi prema ekipi i glumcima koji su prisustvovali. Ove nagrade su samo zaokružile festivalsko iskustvo na najlepši mogući način“.
„Želela bih da se zahvalim Somborskom filmskom festivalu i žiriju festivala pre svega na poruci koju su ovogodišnjim sloganom poslali Za sve nas koji dolazimo, upravo oslanjajući se na one koji su bili, i one koji su tu. Želim da nam ovakve nagrade pored pohvale budu i obaveza da nastavimo da stvaramo. A za sve vas koji ste tu, hvala na podršci koju nam pružate,“ rekla je glumica Jana Bjelica.
Glumac Zlatan Vidović je povodom posebnog priznanja za tri ostvarenjakazao: „Veoma mi je drago i počastvovan sam zbog ove nagrade, jer je to u suštini nagrada za ekipe ovih filmova u kojima sam igrao, a to su mladi ljudi ljudi pred kojima je budućnost i sjajne karijere, i bas zbog toga mi je ova nagrada posebna jer sam radio sa takvim ljudima i na taj način napravio ovaj rezultat. Hvala svima koji su učestvovali u ovim filmovima. Ovo je zajednička nagrada svih nas jer je film, što ja kolokvijalno volim uvijek reći, timski sport“.
Podsetimo „Ovuda će proći put“ svetsku premijeru je imao na Slamdance festivalu u Americi gde je dobio nagradu publike i specijalnog priznanje žirija, dok je domaća premijera održana na ovogodišnjem beogradskom FEST-u na kom je film osvojio nagradu publike. Film je nagrađen i na Internacionalnom filmskom festivalu Riviera u Sestri Levante u Italiji gde je osvojio nagradu studentskog žirija, dok je na festivalu Mammoth Lakes u Kaliforniji ostvarenje Nine Ognjanović dobilo dve nagrade, nagradu publike i žirija za najbolji film. Autorka ostvarenja dobitnica je i nagrade za najboljeg reditelja debitanta na nedavno održanom Ravno selo festivalu.
Srpska publika će priliku da pogleda film imati u bioskopima širom Srbije na jesen ove godine.
Radnja filma smeštena je u odsečeno, zaboravljeno selo blizu kog će uskoro biti izgrađen autoput. U selo, osim autoputa, stiže i stranac. Meštani, puni nepoverenja i straha prema promeni koju put donosi, sumnjaju da i stranac ima neke veze sa tim i da skriva svoje prave namere. Nekoliko nesporazuma i laži je dovoljno da netrpeljivost meštana prema strancu preraste u otvoreni sukob, a Jana, devojka iz sela koja se zaljubila u stranca, shvata da je ona jedina koja može da ga spasi od opasnosti koja se nad njim nadvila. Uloge u filmu tumače Jana Bjelica, Zlatan Vidović, Vladimir Maksimović, Ninoslav Ćulum, Svetozar Cvetković, Branislava Stefanović, Igor Filipović, Pavle Čemerikić, Marta Bogosavljević, Eva Ras i Demijan Kostić.
„Ovuda će proći put” podržan je od strane Ministarstva kulture Republike Srbije i Filmskog centra Srbije. Producent filma je Pointless Films, dok su koproducenti Fakultet dramskih umetnosti i Radio Televizija Srbije.