Nagrade

Mladi srpski glumac Jovan Ginić proglašen za otkrovenje Kanskog festivala

Iz Kana je upravo stigla vesta da je Jovan Ginić, mladi glumac koji tumači glavnu ulogu u filmu „Lost Country“ Vladimira Perišića, osvojio Nagradu „Otkrovenje“ koju najboljem mladom glumcu festivala dodeljuje fondacija „Luj Roderer“. Nagrada je uspotavljena pre šest godina kako bi se ohrabrili mladi glumački talenti, i dodeljuje se u okviru kanskog programa „Nedelja kritike“. Pored nagrađenog Ginića, u filmu „Lost Country“ glumi još troje mladih glumaca-debitanata: Miodrag Jovanović, Lazar Kocić i Ana Simeunović , koji su takođe u Kanu, kao i svetski priznati dramski umetnici Jasna Đuričić i Boris Isaković.

Podsećamo da je svetska premijera filma „Lost Country“ održana 22. maja, u do poslednjeg mesta popunjenom bioskopu „Miramar“. Perišić i njegova ekipa nagrađeni su dugim i srdačnim aplauzom. 

Ovogodišnje, 62. izdanje „Nedelje kritike“ obuhvata jedanaest ostvarenja iz čitavog sveta, od kojih se sedam, uključujući i „Lost Country“, takmiče za gran-pri i druge nagrade. Žirijem programa „Nedelja kritike“ ove godine predsedava francuska rediteljka Odri Divan čiji je film „Događaj“ osvojio „Zlatnog lava“ 2021. godine u Veneciji. Pored Dinanove, u žiriju su nemački glumac Franc Rogovski, filmske profesionalke Kim Jutani i Minakši Šede, kao i portugalski direktor fotografije Rui Posas. 

Jovan Ginić u filmu „Lost Country“ glumi Stefana, petnaestogodišnjeg gimanazijalca koji 1996. godine, tokom studentskih demonstracija protiv Miloševićevog režima, shvata da je njegova majka saučesnica korumpirane vlasti. „Lost Country“ je koproduckija Francuske, Srbije, Luksemburga i Hrvatske, i jedini film iz ovog dela Evrope u ovogodišnjim kanskim programima. 

Perišić je u izjavi za sajt FCS-a rekao da je uživao u radu sa mlafim glumcima, i dodao: „Rad sa naturščicima je za mene najlepši deo rada na filmu. Jovanova posvećenost ovom filmu je bila izuzetna i ostvario je ulogu o kojoj će se, verujem, dosta pričati. On je u samom srcu događaja mog novog filma, a pred njim je jedna veoma teška borba: da prihvati neprihvatljivo i suoči se sa stvarnošću sveta iz kojeg dolazi, što je utoliko teže jer se radi o njegovoj majci. To je suština priče koji sam želeo da ispričam svojim novim filmom.“

Nastanak filma „Lost Country“ podržao je Filmski centar Srbije na Konkursu za Sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova, prepoznavši „potencijal za dug i uspešan život na najvažnijim internacionalnim festivalima, kao i u svetskoj arthouse distribuciji“. Srpska kinematografija je svog predstavnika u Kanu poslednji put imala 2018. godine kada je u programu „Petnaest dana autora“ prikazan „Teret“ u režiji Ognjena Glavonića. Nagrada za Ginića je prva kanska nagrada za sprski film posle mnogo godina.

DODELOM NAGRADE PUBLIKE ZA NAJBOLJI EVROPSKI FILM I PROJEKCIJOM FILMA „GRU TU JE“ ZATVORENO 16. IZDANJE BELDOCS FESTIVALA

foto – Vidoje Manojlović

Nagradu publike dobio film „Prizvan i pozvan’’ Luke Papića i Srđe Vuča

Šesnaesti Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs zatvoren je sinoć u prepunoj sali Doma omladine Beograda, dodelom nagrade publike za Najbolji evropski film i projekcijom filma „Gru tu je“ koji su režirali Bojan Vinulović i Rene Miškolci.

Nagradu publike za Najbolji evropski film dobili su Luka Papić i Srđa Vučo za ostvarenje ‘’Prizvan i pozvan’’. Nagradu je uručila Plamena Halačeva, zamenica šefa delegacije Evropske Unije  u Srbiji, pod čijim se pokroviteljstvom nagrada i dodeljuje.

„Gru tu je“ je film o domaćoj hip hop legendi, Daliboru Andonovu Gruu, koji su prethodnih nekoliko godina snimali Bojan Vinulović i Rene Miškolci. Više od 50 sagovornika priča svoja iskustva sa poznatim reperom, a 95 minuta filma sadrži i brojne novootkrivene činjenice i uvide, predstavlja Grua kao čoveka koji je, vođen svojim brojnim talentima i strastima i ovenčan profesionalnim uspesima, prepoznat kao simbol značajnih kretanja u urbanoj kulturi i kulturi mladih na našim prostorima. Premijeri je prisustvoao veliki broj protagonista filma, a ova projekcija je bila danima unazad rasprodata.

Nakon projekcije muzičar Marko Luis, otpevao je dva najveća Gruova hita: “Srce“ i Biću tu“.

Igor Stanojević, selektor festivala, posle projekcije je izjavio da sve dok bude rep muzike u Srbiji, i Gru će uvek biti tu – citirajući poznate stihove iz Gruove pesme.

Tokom prethodnih 8 dana festivala prikazano je 105 filmova na osam lokacija. Beograd je posetilo 220 gostiju iz zemlje i inostranstva, a za festival je vladalo veliko medijsko interesovanje, te je bilo akreditovano blizu 100 novinara iz više od 60 medijskih kuća.

U svom obraćanju na zatvaranju festivala umetnički direktor Beldocsa, Marko Grba Singh, izjavio je da je ovogodišnje izdanje imalo rekordan broj domaćih filmova, zbog čega je festivalski tim posebno ponosan.

’’Želim da zahvalim pokroviteljima i partnerima koji su doprineli realizaciji ovodišnjeg Beldocsa. Mnogo hvala na podršci, inspiraciji i poverenju rediteljima i producentima iz Srbije i iz celog sveta koji su nam poverili svoje filmove i projekte i posvetili svoje vreme da budu naši dragi gosti. Prilika da se okupimo oko kreativne dokumentaristike, da zajedno gledamo vrhunske dokumentarne filmove, da razgovaramo, i da se na stvaralački način suočavamo sa realnošću koju živimo dragocena je i lekovita.’’ – izjavila je Mara Prohaska Marković, direktorka Beldocs festivala, i dodala „Beskrajno hvala sjajnom Beldocs timu koji je, po ko zna koji put, pokazao i dokazao da je najveća pokretačka snaga Beldocsa.’’

I ove godine Beldocs vam je omogućio da pogledate jedan broj filmova online iz udobnosti svog doma i to od 17. maja od 23.59 do 24. maja do 23.59. Biće dostupni svi domaći filmovi i nekoliko strahih ostvarenja.
Informacija o dostupnosti filma online biće istaknuti na stranici filma.
Gledanje je omogućeno preko Vimeo servisa. Potrebna je jednokratna registracija (ukoliko već nemate svoj vimeo nalog). Detaljnije uputstvo biće istaknuto na stranici Beldocs online na www.beldocs.rs.
Cena karte za gledanje filma online je 215 RSD (2 USD) za dugometražne filmove.

Film možete da pogledate koliko god puta želite u narednih 48 sati od kupovine.

Od 1. juna 2023. godine Beldocs Eho će obići nekoliko gradova po Srbiji.

Uručene nagrade 16. Beldocs festivala

foto: Vidoje Manojlović

Najbolji filmovi:  ‘’Vodič za obalska utvrđenja’’, autorke Tijane Petrović i ’’TrećIII’’, autora Karima Kasema

Film ‘’Sestrinstvo suve saune’’, autorke Ane Hints dobitnik Eurimaž Audencija nagrade za najbolju režiserku

Nagrade šesnaestog Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs 2023, dodeljene su večeras u Jugoslovenskoj kinoteci.

Tokom prethodnih 7 dana prikazano je blizu 100 filmova u 12 različitih programskih celina.

Kao što je i pre početka festivala selektor Beldocsa, Igor Stanojević rekao, selekcija je poseban fokus stavila na sveže izraze novih autora i vizuelno upečatljive filmove.

U selekciji Srpski takmičarski program bilo je ukupno 12 filmova.

Za najbolji film proglašen je film ’’Vodič za obalska utvrđenja’’ autorke Tijane Petrović, a u obrazloženju žiri je naglasio:

Nagrada za najbolji film dodeljuje se filmu koji istražuje odnos između ljudi i prirode. 

U pitanju je vizuelno impresivan esej koji spretno integriše raznolik materijal. Film koji istražuje strukturu zemlje, sa ciljem da prikaže strukture vojne moći

Nagrada za najbolju montažu dodeljuje mladim stvaraocima srpskog filma koji obećavaju, a to su Luka Papić i Srđa Vučo za film „Prizvan i pozvan’’, a žiri je u svom obrazloženju rekao:

Za najdosledniji film u srpskom takmičarskom programu koji kombinuje autentičan arhivski materijal sa veštim savremenim kadrovima, stvarajući redak žanr – dokumentarnu tragikomediju o prvim srpskim izborima. 

Za najbolju kameru nagrada je pripala filmu ’’Aurorin san’’ Dragane Jovanović, članovi žirija su ovom prilikom istakli:

Film koji iznenađuje već u prvim minutima. Impresivno bogat koncept nastao iz jednostavne ideje: snimanje prijatelja u trenucima vanrednog stanja.

Još jedan film o karantinu? Možda, ali ne poput drugih. Upečatljivi prizori snimani samo kompjuterskom kamerom i montaža kojom se stvara jedinstveni materijal, čine da ovaj film prikaže toliko stvari, a sve pod velom čiste fantazije – stoji u obrazloženju žirija.

U Međunarodnom takmičarskom programu, nagradu za najbolji film dobio je film

’’TrećIII’’, autora Karima Kasema, dok je Specijalno priznanje pripalo filmu ’’Zbogom divljaku’’, autora Serhija Guatakira Sarmienta:

Za imerzivan film koji okupira pažnju publike saosećanjem i poštovanjem koje ispoljava prema svojim likovima, razvijajući ih svesno i postepeno kako vreme odmiče. Vizuelni stil naracije, rediteljevo poznavanje mesta o kome stvara i kontekst koji nam pruža organski su i prirodni – stičemo utisak da su svi ljudi i mesta koje vidimo postojali pre nego što je kamera ikada kročila u njihove živote, i da će nastaviti da postoje i kada ih mi (publika i filmska ekipa) napustimo. Film Karima Kasema uvlači nas u priču razoružavajućim i spretnim promenama perspektive koje stvaraju ubedljiv dijalog između realnog i fiktivnog sveta.

U selekciji Kratkom takmičarskog programa nagrada za najbolji film pripala je filmu

’’Silos u budimpešti’’, autorke Žofije Pacolaj, a specijalno priznanje dobio je film ’’Zlo vatre’’, rediteljke Alis Brigo

Hrabar autorski stil, nepretencioznost i inovativnost ostavili su jak utisak na žiri.

Autorka nas postavlja u situaciju iz koje posmatramo događaj iz kojeg se širi teskoba i reflektuje psihološki eho pojedinca.

Ovogodišnji Beldocs festival je domaćin prestižne međunarodne nagrade Eurimaž Audencija (Eurimages Audentia), koja se dodeljuje po osmi put za najbolju režiserku. Dobitnica ove nagrade je autorka filma ’’Sestrinstvo suve saune’’ Ana Hints.

U svom obrazloženju zašto je Baš Anin film dobio ovu prestićnu nagradu, članovi žirija navode:

Reči koje postaju priče, uverenja koja stvaraju svetove, priče koje prevazilaze opipljivo. Dok ih kamera posmatra saučesnički, sa nežnošću i poštovanjem, grupa žena pronalazi utočište u međuprostoru, na mestu zamrznutom u prostoru i vremenu koje postaje njihovo čistilište, ispovedaonica, sigurno mesto za pročišćenje duše i tela – poput neke vrste modernog Šabata ili paganskog rituala koji spaja mističnu i opipljivo dimenziju. Nešto između nordijske bajke, plemenskih rituala i toplote koju proizilazi iz osećaja prihvaćenosti – arhetipsko, hipnotičko, intimno i besramno politički angažovano ostvarenje.

Nagradu Eurimaž Audencija, Ani Hints uručila je Jasmina Pašić sa Insajder televizije, a rediteljka se na veoma emotivan i iskren način zahvalila:

’’Izvinite što plačem, dosta ljudi mi prilazi posle mojih filmova i izvinjava se što plače, ali u stvari ne bi trebalo da se izvinjavamo za ono što osećamo u našim srcima, i za naša iskustva.

Treba imati hrabrosti da to podelimo, i da saslušamo, pre svega. 

To je jedino moguće u sigurnom okruženju.

Sestrinstvo suve saune prikazuje jedno sigurno okruženje gde se zaista može osetiti ranjivost, i to prevazilazi svaku granicu i kulturu. Želim da posvetim ovu nagradu sestrinstvu, koje je bilo uz mene svih 7 godina za vreme snimanja filma. Bilo je hrabro da se ogoli i telom i dušom. Sestrinstvo je svuda gde se krećemo, ono gleda film, ono je iznad država, jezika, religija i rodova. Moramo da budemo solidarni.

Zahvaljujem se iz srca, zaista svima, festivalu, mom timu, porodici. Svima koji su  verovali u mene, jer ja sama nisam to mogla uvek. Ali tu sam sada, zato hajde da preživimo i da budemo nežni prema sebi! Ja obećavam da ću preuzeti na sebe ovu odgovornost i ovo ohrabrenje veoma ozbiljno.Ova nagrada je za sva slobodna mesta, slobodne stvari i za glasove koji su ućutkani a koji treba da se čuju!“  – poručila je na kraju.

Šesnaesti Beldocs festival zatvoriće sutra film ’’Gru tu je’’ koji su režirali Rene Miškolci i Bojan Vinulović, a pre same projekcije u Domu omladine Beograda, biće uručena nagrada za najbolji evropski film po izboru publike, koja se dodeljuje pod pokroviteljstvom Delegacije EU u Srbiji.

Film „Ovuda će proći put“ Nine Ognjanović dobitnik nagrade studentskog žirija na ekskluzivnom festivalu u Italiji

Ostvarenje mlade autorke je bilo u konkurenciji od samo 10 igranih filmova iz celog sveta

Film „Ovuda će proći put“ Nine Ognjanović osvojio je nagradu studentskog žirija na 7. Internacionalnom filmskom festivalu Riviera u Sestri Levante u Italiji.

Filmski festival Riviera je mladi, ekskluzivni festival na kom se prikazuju filmovi autora do 35 godina i to samo po pozivu. „Ovuda će proći put“ je bio u konkurenciji od ukupno 10 igranih filmova iz celog sveta, a ovo je ujedno bila i italijanska premijera ostvarenja mlade rediteljke iz Srbije.

Nina Ognjanović, autorke filma je povodom nagrade u Italiji izjavila:

„Ovo je diplomski film koji su napravili studenti te me posebno raduje da smo upravo dobili nagradu od studentskog žirija. Drago nam je što smo prikazali film italijanskoj publici na Riviera film festivalu i hvala im na sjajnoj prilici koju daju mladim rediteljima“.

Prestižni festival u Italiji postaje sve značajniji za filmske autore. Prethodnih godina su u žiriju učestvovali glumac Kejsi Aflek, dobitnik Oskara (Mančester na moru), producent Majls Dejl takođe dobitnik Oskara (Oblik Vode), Dejvid Franzoni, scenarista i dobitnik Oskara za Gladijatora, reditelj Kenneth Lonergan dobitnik Oskara (Mančester na moru) i mnogi drugi.

Od 24. maja film nastavlja svoju svetsku turneju povratkom u Ameriku na festival Mamoth Lakes u Kaliforniji.

Podsetimo „Ovuda će proći put“ svetsku premijeru je imao na Slamdance festivalu u Americi gde je dobio nagradu publike i specijalnog priznanje žirija, dok je domaću premijeru imao na ovogodišnjem beogradskom FEST-u na kom je film osvojio nagradu publike.

Srpska publika će priliku da pogleda film imati u bioskopima širom Srbije na jesen ove godine.

Radnja filma smeštena je u odsečeno, zaboravljeno selo blizu kog će uskoro biti izgrađen autoput. U selo, osim autoputa, stiže i stranac. Meštani, puni nepoverenja i straha prema promeni koju put donosi, sumnjaju da i stranac ima neke veze sa tim i da skriva svoje prave namere. Nekoliko nesporazuma i laži je dovoljno da netrpeljivost meštana prema strancu preraste u otvoreni sukob, a Jana, devojka iz sela koja se zaljubila u stranca, shvata da je ona jedina koja može da ga spasi od opasnosti koja se nad njim nadvila. Uloge u filmu tumače Jana Bjelica, Zlatan Vidović, Vladimir Maksimović, Ninoslav Ćulum, Svetozar Cvetković, Branislava Stefanović, Igor Filipović, Pavle Čemerikić, Marta Bogosavljević, Eva Ras i Demijan Kostić.

„Ovuda će proći put” podržan je od strane Ministarstva kulture Republike Srbije i Filmskog centra Srbije. Producent filma je Pointless Films, dok su koproducenti Fakultet dramskih umetnosti i Radio Televizija Srbije.

НАГРАДА БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ ЗА 2022. ГОДИНУ

САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА

          На конкурс за Награду БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ за 2022. коју додељује Српско књижевно друштво, конкурисало је 204 наслова најразличитијих жанрова. У шири избор уврштено је 16 наслова, а у ужи следећих пет:

1. Драгица Стојановић, Глувонема, Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“, Зрењанин, 2022.
2. Драгољуб Павлов, Пут у Лилипут, Културни центар Новог Сада, Нови Сад, 2022.
3. Горан Чолакхоџић, Дворишна врата земље, Раштан издаваштво, Београд, 2022.
4. Маја Солар, А хтела сам, ППМ Енклава, Београд, 2022.
5. Ненад Јовановић, Каин и Абот, Авељ и Костело, Архипелаг, Београд, 2022.

На седници одржаној 26. априла 2023. године, жири Награде БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ, у саставу Драган Бошковић (председник), Даница Вукићевић и Тијана Матијевић, једногласно је донео одлуку да се Награда БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ за 2022. годину додели књизи:

 Каин и Абот, Авељ и Костело

Ненада Јовановића

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Колико само поезије у једној књизи. Колико фигура, прелаза значења, слојева културолошких знакова. Колика лакоћа писања поезије. Као могући резиме певања, као наговештај неког будућег певања, песничка књига Каин и Абот, Авељ и Костело изнова потврђује колико је Ненад Јовановић аутентичан песник, а свака његова песма поезија за себе. И не само да се у његовим стиховима рефлектују неке трансисторијске/интертекстуалне песничке нити, нити је његова поезија само духовит онолико колико је трезвен дијалог са културом и савременошћу, него као да наша поезија овом књигом добија неки свој будући глас. И то онолико колико „класик“ једног времена говори из будућности. А Ненад Јовановић се овом својом књигом потврдио као класик.

Јовановићеву поезију треба читати на најмање три равни: прва је иронијска/пародијска, друга је интелектуална, трећа: чиста поетска фигурација. И да је само једну од наведених равни активирао и уобличио, већ би то била изванредна поезија. Јовановић, опет, хоће СВЕ. И да се отвореном или деликатном иронијом поигра са свим могућим друштвеним, културним (медији, филм, литература, најшире схваћена уметност) стереотипима, и да нам покаже интелектуалну надмоћ преобиља знања, и да нам све то презентује у тако благом, чак ненаметљивом језику, који левитира између филозофског и уличног дискурса. Без грча, чак без имало напора, Јовановићев „стил“ нас води у спиралу тако суптилно а драстично диференцираних планова да више не знамо у чему уживамо: у иронији која се смекшава, у интелекту који се претвара у осећај/слику, у самим преливима слика које мисле. Зато читалац Каина и Абота, Авеља и Костела мора бити отворен сложеним слојевима и значењима поетских знакова и њиховом смислу који ће га запосести. Или све, или ништа; или поезија или ништа – био би кредо ове књиге Ненада Јовановића.

И ова поезија није разарајућа, није ни нихилистичка, па ни трагичка. Она је поезија и утолико људска, и то у временима када све људско одлази у заборав. Рецимо: мангупски људска, интелектуално надмена, а опет блага као гутљај далекоисточног чаја. Сто десет страна „вожње“ кроз свет (и историју) поезије и културе, кроз различите геокултурне топониме којима је Јовановић завртео не ову земљу какву је културноисторијски знамо него нас је убацио у неку нову, садашњу а будућу „ГЕУ“ и њену културу. Сто десет страна „вожње“, опет, неким исувише личним трансверзалама. А оно што нам Јовановић несвесно говори: нема, ипак, више нас, оног посебног, индивидуалног, спутавајуће локалног: „возимо“ неком новом земљом, новом културном топографијом, „возимо“ бескајима новог света, семиолошки „возимо“ као производи културе. Али и поезије. И зато још увек људи! И цела та „вожња“ испраћена је прелепом музиком језика. Сто десет страна музике; али и (глобално)културно-песничка енциклопедија на сто десет страна, поетски катихизис; дневник…? У сваком случају: нови LP Ненада Јовановића. А на овом виртуелном винилу непоновљиви звук, понављамо, Јовановићевог (трансмодернистичког) СВЕ.

Ништа друго жирију није остало него да награди то СВЕ Ненада Јовановића, оно СВЕ Каина и Абота, Авеља и Костела. Јер оно се не може изговорити на неком другом дискурсу, нити у овом саопштењу, већ само на језику поезије Ненада Јовановића. И то онако како

„Свети Фрања није изговарао, него

блејао име Витлејема“!

У Београду, 26. априла 2023. године

Драган Бошковић (председник)

____________________________

Даница Вукићевић

____________________________

Тијана Матијевић

Priznanje pioniru fuzije džeza i muzike sveta u Srbiji

Dragomir Milenković Joga – dobitnik nagrade Nišvila za životno delo

Dragomir Milenković, samostalni umetnik, gitarista, kompozitor, publicista i jedan od pionira fuzije džeza i world music – dobitnik je nagrade za životno delo koju Nišville festival dodeljuje umetnicima koji su ostavili značajan trag na srpskoj džez sceni.  Njemu će nagrada biti uručena prve večeri Nišvila 2023, u četvrtak  10. avgusta.

Dragomir Milenković je rođen je 1954. u dalmatinskom gradu Trogiru, Hrvatska. Živeo je i u Prokuplju, a godine tokom kojih je stekao širu afirmaciju i skrenuo pažnju na svoj rad i van granica Srbije – proveo je u Nišu.  

Pored širokog interesovanja i iskustava u oblasti muzike, tokom nekoliko decenija se veoma posvećeno se bavio džezom, radeći po sistemu Berkli škole iz Bostona, a potom istražujući mogućnosti primene muzike sveta u džez umetnosti. Početkom 90-ih prošlog veka radio je na izgradnji nove balkanske muzike i balkanskog džeza u okviru sastava Hazari (koji je pre trridesetak godina osnovao upravo u Nišu, a čije je prvo izdanjhe objavljeno u izdanju Nišvila)  i Misteria Karpatika, da bi nastavio sa kulturološkim radom na teoriji i praksi džez improvizacije. Sa autorskim kompozicijama se do sada predstavio na 14 albuma, nastupao na brojnim festivalima u zemlji i inostranstvu, koncertima, sarađivao sa Francuskim Kulturnim Centrom, Iranskim Kulturnim Centrom, Ministarstvom Kulture Srbije, ustanovama kulture Srbije, RTS-om, TV Al Džazirom, i međunarodnim Crvenim krstom.

Bavi se i novinarskim poslom. Njegovi tekstovi muzičko filozofskih sadržaja su objavljivani u beogradskom magazinu „Pop kultura“, časopisu wold music asocijacije Srbije „Etnoumlje“, časopisu „Nur“ Iranskog Kulturnog Centra u Beogradu, beogradskom časopisu „Svetlica“…

Sarađivao je sa mnogim umetnicima (u širokom dijapazonua stilova) među kojima su i Oliver Dragojević, Zdenka Kovačićek, Kornelije Bata Kovač, Maja Odžaklijevska, Beti Đorđević, Bebi Dol, Boba Stefanović, Ljubiša Stojanović Luis, Nada Pavlović, Sanja Ilić, čembalistkinja Smiljka Isaković, Usnija Redžepova, Vaska Ilijeva, Duo Želčevski, sastavi Frenki, Misteria karpatika i EYOT.

Član je  Udruženja Kompozitora Srbije, organizacije SOKOJ, a od 2005. godine član Koordinacionog odbora umetnika grada Beograda.

Dragomir Milenković Joga će sa novom postavom grupe Hazari i nastupiti na otvaranju ovogodišnjeg festivala, na kojem je inače nastupao nekoliko puta, a u posebnom sećanju je ostao koncert Hazara, kada je kao specijalni gost na Nišvilu  2010. godine sa njima nastupio Kornelije Bata Kovač.

Link:

https://www.youtube.com/watch?v=-DPpwWmTAQc

Hazari i Kornelije Bata Kovač – Nišville 2010

УЖИ ИЗБОР ЗА НАГРАДУ „БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ“ ЗА 2022. ГОДИНУ

Жири књижевне награде „Биљана Јовановић, у саставу Драган Бошковић, председник, Тијана Матијевић и Даница Вукићевић је из ширег избора од 16 наслова у ужи уврстио следећих пет:

Драгица Стојановић, Глувонема, Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“, Зрењанин, 2022.

Драгољуб Павлов, Пут у Лилипут, Културни центар Новог Сада, Нови Сад, 2022.

Горан Чолакхоџић, Дворишна врата земље, Раштан издаваштво, Београд, 2022.

Маја Солар, А хтела сам, ППМ Енклава, Београд, 2022.

Ненад Јовановић, Каин и Абот, Авељ и Костело, Архипелаг, Београд, 2022.

На конкурс је пристигло 204 књига, објављених у 2022. години.

Крајем априла ће бити проглашен/проглашена добитник/добитница награде.

У Београду, 4. априла 2023.

Film „Yu Grupa – Trenutak sna“ dobitnik Grand Prix nagrade za najbolji film na 70. Martovskom festivalu

Ostvarenje Darka Lungulova dobitnik tri nagrade na jubilarnom 70. Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma

Beograd, 2. april – Film „Yu Grupa – Trenutak sna“ autora Darka Lungulova osvojio je Grand Prix, kao i dve strukovne nagrade za najbolju montažu i dizajn zvuka na 70. Martovskom festivalu u Beogradu.

U obrazloženju žirija koji je radio u sastavu Joško Marušić, Želimir Gvardiol, Narcisa Darijević Marković, Aleš Pavlin i Pjer Žalica je navedeno: „Film kog ne bi bilo da nije muzike, ali koji je više od muzičkog filma. Film koji je metafora jednog prostora i vremena, ali koji time nije nimalo izgubio od svoje ljudskosti i osećajnosti. Veliki, zreo film sa autentičnim herojima koje volimo, za koje strahujemo i u čijoj zasluženoj pobedi uživamo”.

Miloš Korać, montažer filma dobio je nagradu za najbolju montažu uz obrazloženje da je „dugogodišnji proces montaže ovom filmu pridoneo dodatni kvalitet i umećem pripovedanja filmske priče sjajno nadopunio odličnu režiju“, dok je nagrada za najbolji zvuk uručena Milošu Drobnjakoviću i Ivanu Uzelcu uz objašnjenje „zvučna slika sjajno ispunjava svoju funkciju u ovom odličnom filmu i dodatno argumentuje obavezno gledanje ovog ostvarenja na bioskopskom platnu“.

Darko Lungulov,autor ostvarenja je povodom nagrada na festivalu izjavio: „Gran-pri festivala, kao i dve nagrade, za najbolju montažu i najbolji dizajn zvuka za naš Yu Grupa – Trenutak sna, na jednom od najdugovečnijih filmskih festivala u Evropi i svetu, Martovskom festivalu, veliko je, važno i dirljivo priznanje za dug i predan rad na ovom filmu. Sedam godina smo se borili, klesali filmski kamen i krčili šumu materijala i ideja dok nismo našli ravnotežu između intimne porodične priče i velikih tema, između prošlosti i sadašnjosti u našem filmu”.

„Stoga sam zahvalan članovima žirija, čiji umetnički rad visoko cenim, što su to osetili i stavili nas u red takvih filmskih veličina kao što su Vlatko Gilić, Krsto Papić, Stole Popov, Bato Čengić, Puriša Đorđević, Dušan Makavejev, Predrag Golubović, Petar Lalović i mnogih drugih koji čine veliku istoriju ovog dragocenog festivala,“ naglasio je Lungulov.

„Yu Grupa – Trenutak sna“ je priča o rokenrol grupi koja je nadživela zemlju po kojoj je dobila ime, ali je i priča o porodici. Film prati trojicu braće Jelić koji se rađaju i odrastaju zajedno sa novom Jugoslavijom, 1940-ih godina. Epsko, ali istovremeno i duboko intimno ostvarenje, kreativno koristi arhivski materijal i do sada neobjavljivane Super 8 filmove da bi ispričao priču o trajanju, ljubavi i borbi.

U ovaj jedinstven film, sniman sedam godina, a montiran duže od dve godine, stalo je 80 godina života, 60 i nešto godina sviranja rokenrola, 50 i nešto godina YU Grupe i 45 godina jedne bivše zemlje.

U filmu učestvuju Žika Jelić, Dragi Jelić, Rade Jelić, Petar Jelić, Raša Đelmaš, Dragoljub Đuričić, Saša Radojević – Žule, Peca Popović, Siniša Škarica…

Originalnu muziku za film komponovao je Petar Jelić. Autor postera je akademski slikar Boban Savić Geto, poznat po ilustracijama, stripovima, koncept-artu, karakter-dizajnu i scenografiji.

Ostvarenje „Yu Grupa – Trenutak sna“ podržao je Filmski centar Srbije. Koproducent filma je Mirko Miljuš.

Projekcija nagrađenog filma biće održana u ponedeljak, 3. aprila u 19 časova u Velikoj sali Doma omladine Beograda. 

Trejler: https://vimeo.com/743491547

ШИРИ ИЗБОР ЗА НАГРАДУ „БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ“ ЗА 2022.

На Конкурс је стигло 204 књиге; жири у саставу Драган Бошковић, председник, Тијана
Матијевић и Даница Вукићевић је у шири избор издвојио ових 16 наслова. Почетком
априла ће бити објављен ужи избор, а крајем априла ће бити проглашен/проглашена
добитник/добитница награде.

1. Драгица Стојановић, Глувонема, Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“,
   Зрењанин, 2022.
2. Ненад Јовановић, Каин и Абот, Авељ и Костело, Архипелаг, Београд, 2022.
3. Тања Ступар Трифуновић, Змијштак, Архипелаг, Београд, 2022.
4. Бојан Васић, Властелинства: роман, Трећи Трг – Сребрно дрво, Београд, 2022.
5. Боривој Герзић, Ја свако и друге песне, Ренде, Београд, 2022.
6. Ратко Дангубић, Воштано платно, Ков, Вршац, 2022.
7. Горан Бабић, Видно поље, Лагуна, Београд, 2022.
8. Гордана Ђилас, Срце мале птице, Архив Војводине, Нови Сад, 2022.
9. Горан Чолакхоџић, Дворишна врата земље, Раштан издаваштво, Београд, 2022.
10. Снежана Минић, Мртва природа са цвећем, Архипелаг, Београд, 2022.
11. Драгољуб Павлов, Пут у Лилипут, Културни центар Новог Сада, Нови Сад, 2022.
12. Маја Солар, А хтела сам, ППМ Енклава, Београд, 2022.
13. Ивана Миланков, У суседству кише, Удружење независних писаца Србије,
    Београд, 2022
14. Александра Јовановић, Прсти у псећем крзну, Књижевна радионица Рашић,
    Београд, 2022.
15. Катарина Пантовић, Ритуал пред спавање, Суматра издаваштво, Београд, 2022.
16. Енес Халиловић, Секвоја, Културни центар Новог Сада, Нови Сад, 2022.

У Београду, 13. марта 2023.

Manjinskoj srpskoj koprodukciji Srebrni medved u Berlinu za najbolji scenario

Manjinska srpska koprodukcija, film “Muzika” nemačke rediteljke Angele Šanelek, nagrađen je Srebrnim medvedom za najbolji scenario na upravo završenom 73. Berlinskom filmskom festivalu. Ovogodišnji laureat Berlinala nastao je u koprodukciji Nemačke, Francuske i Srbije, ovdašnji koproducent je beogradski “Dart Film”, a nastanak ovog filma podržao je i Filmski Centar Srbije (FCS).

Podsetimo, i prethodni film ove autorke, “Bio sam kod kuće, ali…” (2019) takođe je podržao FCS-a, svetska premijera održana je u takmičarskom programu Berlinala 2019. godine, a Šanelek je tada ovenčana nagradom Srebrni medved za najbolju režiju.

Sinopsis “Muzike” glasi: Napušten po rođenju u grčkim planinama u olujnoj noći, Džon je odveden i usvojen, a da nije poznavao ni oca ni majku. Kao mladić, upoznaje Iro, upravnicu u zatvoru gde je zatvoren nakon smrtonosne tragične nesreće. Čini se da ona traži njegovo prisustvo, brine se o njemu, snima muziku za njega. Džon počinje da gubi vid… Od tada će za svaki gubitak koji pretrpi dobiti nešto zauzvrat. Tako će, uprkos tome što je oslepeo, živeti svoj život potpunije nego ikada.

Šanelek je napisala scenario, montirala i režirala film. Direktor fotografije, kao i u njenom prethodnom filmu, Ivan Marković, za zvuk je bio zadužen Rajner Gerlah, za kostime Anert Giter, a za scenografiju Ingo Klier. Uloge tumače: Aliocha Schneider, Agathe Bonitzer, Marisha Triantafyllidou, Argyris Xafs, Frida Tarana, Ninel Skrzypczyk, Miriam Jakob, Wolfgang Michael, Finn-Henry Reyels. Producenti filma su: Kirill Krasovski (Faktura Film), François d’Artemare (Les Films de l’Après-Midi), a koproducenti Vladimir Vidić i Nataša Damnjanović (Dart Film).

Angela Šanelek rođena je 1962. u Alenu u Nemačkoj. Po završetku gimnazije u Frankfurtu, od 1984. do 1990. godine, radila je kao glumica u brojnim nemačkim pozorištima. Akademiju za film i televiziju u Berlinu (DffB) upsala je 1990. godine, gde će upoznati Kristijana Pecolda i Tomasa Arslana, sa kojima čini ono što će kasnije postati poznato pod nazivom “berlinska filmska škola”, odnosno, njen prvi talas. Od tada je napisala i režirala više kratkih i dugometražnih igranih filmova, koji su premijerno prikazani na festivalima u Kanu (2004. “Marsej”, prikazan u programu “Izvestan pogled”; nagrada za najbolji scenario Nemačke asocijacije filmskih kritičara), Berlinu (skoro svi njeni filmovi, osim “Marseja” i “Snolikog puta”), Torontu i Lokarnu (2016. “Snoliki put”). Retrospektive njenih filmova organizovane su u Rimu, Lisabonu, Buenos Ajresu i Meksiko sitiju.

Dokumentarci „Moj prijatelj Tomi“ i „Mavena“  najbolji na DOK #5 festivalu

Proglašenjem pobednika večeras je u mts Dvorani svečano zatvoren Peti međunarodni festival dokumentarnog filma DOK #5.

Tokom četiri festivalske večeri prikazano je 15 najnovijih ostvarenja iz oblasti dokumentarnog filma. U okviru takmičarske selekcije dodeljena su dva priznanja: nagrada publike i nagrada žirija publike koji je bio sastavljen od tri ljubitelja filma koji su glasali za najbolji debitantski film.

Žiri u sastavu Maja Pravdić, Arsenije Vujović i Uroš Stambolić dodelio je nagradu za najbolje ostvarenje u okviru takmičarskog programa Enter DOK. Nagrada za najbolji film festivala odlukom ovog žirija pripala je filmu „Moj prijatelj Tomi“ kanadskog autora srpskog porekla Nema Stankovića. Radnja filma „Moj prijatelj Tomi“ prikazuje istinitu priču o 40-godišnjem muškarcu Tomiju Liju (Tommy Lee) koji živi sa veoma strogim i religioznim roditeljima iz Koreje. Tomi nikada nije kuvao, bio na ljubavnom sastanku, poljubio devojku, ne poseduje račun u banci. Kada njegov najbolji prijatelj Nem odluči da Tomija odvede na epsko putovanje otkriva se čitav svet napetosti, strahova i trauma iz prošlosti.

Nagrada za najbolji film na osnovu glasova publike pripala je ostvarenju „Mavena“ Andrije Lekića. Radnja filma „Mavena“ sastoji se od četiri priče snimljene u periodu od osam godina: krvna osveta i njene posledice, fenomen virdžine, ljubav između sestre i brata koji ima trajno oštećenje mozga i poslednji dani oca u terminalnoj fazi maligne bolesti.

Autori oba ostvarenja bili su prisutni na zatvaranju i zahvalili se publici na glasovima kao i na neverovatnom iskustvu koje su imali na DOK festivalu.

Nakon svečane ceremonije uručenja nagrada prikazan je dokumentarac „Neki drugi Lik“ reditelja Metjua Bauera.

Metju Bauer je bio gost festivala i povodom srpske premijere svog filma rekao: „Čuo sam da je ovo sjajan festival i da ću se dobro provesti u Srbiji. Večeras ćete imati priliku da pogledate film koji se zove The Other Fellow ili kako ste ga vi preveli Neki drugi lik i veoma mi je interesantan vaš prevod. Ovaj film je o životima mnogih ljudi u svetu čije pravo ime je Džejms Bond. Ovo ostvarenje prikazuje kako izgleda kada nosite ime jednog od najpoznatijih ljudi u svetu. Želim da se zahvalim organizatorima i MegaCom filmu, kao i Igoru Toholju koji je uvrstio moj film program“.

Film „Da li ste videli ovu ženu?“ osvojio nagradu kritike na 24. Međunarodnom festivalu nezavisnog filma u Ženevi

Ostvarenje „Da li ste videli ovu ženu?“ Matije Gluščevića i Dušana Zorića osvojio je nagradu kritike na 24. Međunarodnom festivalu nezavisnog filma Black Movie u Ženevi, što je ujedno i glavna nagrada festivala.

Black Movie festivalnastao je početkom devedesetih godina s ciljem da evropskoj publici predstavi filmove nastale u Africi. Festival je tokom godina širio horizonte i danas prikazuje veoma živu i vibrantnu kinematografiju iz celog sveta često zanemarenu od strane komercijalnih i velikih festivala.

Glavnu nagradu festivala dodeluje žiri filmske kritike i grad Ženeva za izuzetna i odvažna filmska ostvarenja koja odlikuje iskrenost, autorska hrabrost i velika kinematografska vrednost.

Povodom nagrade u Ženevi reditelji filma su izjavili:

„Veoma smo srećni zbog ove važne nagrade koju smo osvojili u Ženevi. Nismo mogli bolje da zamislimo početak ove godine. Imali smo priliku da posetimo Ženevu i festival i proveli smo sjajno vreme tamo.“

Podsećamo da će specijalna projekcija filma „Da li ste videli ovu ženu?“ biti održana u nedelju, 5. februara u 20 časova u Dvorani Kulturnog centra Beograda (DKC) kada će sa ekipom filma biti održan razgovor.

„Da li ste videli ovu ženu?“ u 2022. godini privukao je veliku pažnju publike i filmske kritike. Film je osvojio Grand Prix „Aleksandar Saša Petrović“ na 28. Festivalu autorskog filma (FAF), a autorima je pripala i nagrada za najbolju režiju na 15. Međunarodnom filmskom festivalu u Bangkoku (Tajland). Svetska premijera održana je na 79. Filmskom festivalu u Veneciji na kojem je Olga Košarić, montažerka ovog ostvarenja dobila specijalnu priznanje u kategoriji umetnika do 40 godina.

„Da li ste videli ovu ženu?“ je priča o sredovečnoj ženi Draginji, koja kroz tri različita života pokušava da iskoči iz svoje kože. Glavnu ulogu u filmu tumači jedna od najangažovanijih glumica regiona Ksenija Marinković. U pratećim ulogama pojavljuju se Isidora Simijonović, Boris Isaković, Vlasta Velisavljević, Goran Bogdan, Jasna Đuričić, Radoje Čupić, Olga Odanović, Milica Mihajlović, Ivana Vuković, Miloš Timotijević, Isidora Minić, Alex Elektra i drugi.

Radoslavu Zelenoviću uručena nagrada “Nebojša Popović”

Nagradu čine novčani iznos i umetnički predmet/plaketa prema autorskom konceptu Ajle Selenić, koje obezbeđuje Filmski centar Srbije, kao i pravo i privilegija dobitnika nagrade na selekciju filmskog programa prilikom dodele nagrade za narednu godinu.

Nagrada “Nebojša Popović”, za doprinos promociji i kritičkom promišljanju filmske umetnosti i kulture za 2022. godinu, svečano je uručena 11. januara u Dvorani Kulturnog centra Beograda Radoslavu Zelenoviću, nekadašnjem dugogodišnjem direktoru Jugoslovenske kinoteke, filmskom istoričaru i teoretičaru, nagrađenom za celokupan višedecenijski rad u srpskom filmu i kinematografiji.

Zelenović je nagrađen nagrađen za “sve višegodišnje značajne rezultate u oblastima delovanja, koji su vrlo vidljivi, a ogledaju se u zalaganju i trudu u promociji filma i kinematografije, u širenju filmske kritike i teorije, obrazovanju mladih kadrova na početku svog profesionalnog rada u sedmoj umetnosti i stvaranju uslova za što bolje funkcionisanje i dalji razvoj filmskog promišljanja, kulture gledala filma i dijaloga o filmu kao i što boljeg funkcionisanja kinematografije”, odlučio je žiri u sastavu: filmski producent, urednik filmskog programa Dvorane kulturnog centra Beograda Ivan Aranđelović, predsednik, rediteljka Svetlana Popović, prva dobitnica ove nagrade, i teoretičar filma, filmski kritičar i urednik “Filmoskopije” Nikola Radić, članovi; koji je odluku doneo jednoglasno.

Kako je rekao tokom ceremonije dodele nagrade, Zelenović je vest o nagradi primio sa pomešanim osećanjima, jer su Popović i on mnoge godine proveli zajedno u RTS-u. Iz tog profesionalnog odnosa razvilo se veliko prijateljstvo, a nastavili su da sarađuju i na Festivalu evropskog filma Palić, čiji je direktor.

“Govorio mi je: ‘Ti si moj stariji, samim tim pametniji brat’. Nije bilo tako”, rekao je Zelenović i podsetio na Popovićeve izvanredne emisije “Drugi vek”, uz ocenu da ti razgovori sa značajnim filmskim stvaraocima predstavljaju fantastičnu ostavštinu za budućnost.

“Voleli smo film, a i film je voleo nas. Ljubav između filma i ovog grada, ove zemlje, desila se na Terazijama, u kafani ‘Zlatan krst’ 6. juna 1896. godine, gde je danas, kako to dolikuje tranziciji, kockarnica”, rekao je Zelenović, osvrćući se na prvu filmsku projekciju u Beogradu, kao i na potonji razvoj kinematografije u Srbiji, na filmove “Karađorđe”, “Grešnica bez greha”, “Rudareva sreća”…

“Nebojša i ja, imali smo svoje snove i čini mi se da je najvažnije u toj priči da smo mnoge od tih snova dosanjali, da su mnogi od tih snova postali stvarnost. Što se mene tiče, mislim da je to sasvim dovoljno”, zaključio je Zelenović.

Nagradu čine novčani iznos i umetnički predmet/plaketa prema autorskom konceptu Ajle Selenić, koje obezbeđuje Filmski centar Srbije, kao i pravo i privilegija dobitnika nagrade na selekciju filmskog programa prilikom dodele nagrade za narednu godinu.

Nagradu su osnovali: Filmski centar Srbije, Radio-televizija Srbije, Kulturni centar Beograda, Jugoslovenska kinoteka, Otvoreni univerzitet Subotica / Festival evropskog filma Palić, Udruženje građana “Pogled u svet” / Festival autorskog filma, Fond B92 / Festival “Slobodna zona”, Međunarodni festival dokumentarnog filma “Beldoks” i članovi porodice Nebojše Popovića, u želji da sačuvaju uspomenu na njega kao izuzetnog profesionalca i čoveka, kao i na nasleđe koje je ostavio.

Dosadašnji dobitnici nagrade “Nebojša Popović” su: Svetlana i Zoran Popović (2016), prof. Vladimir Vlada Petrić (2017), Milan Vlajčić (2018), Miroljub Stojanović (2019), Srđan Vučinić (2020) i Pavle Levi (2021).

Radoslav Zelenović dobitnik nagrade “Nebojša Popović” za 2022. godinu

Filmski centar Srbije, Radio-televizija Srbije, Kulturni centar Beograd, Jugoslovenska kinoteka, Otvoreni univerzitet Subotica / Festival evropskog filma Palić, Udruženje građana “Pogled u svet” / Festival autorskog filma, Fond B92 / Festival “Slobodna zona”, Međunarodni festival dokumentarnog filma “Beldoks” i članovi porodice Nebojše Popovića, u želji da sačuvaju uspomenu na izuzetnog profesionalca i čoveka, kao i nasleđe koje je ostavio, osnovali su godišnju NAGRADU “NEBOJŠA POPOVIĆ” ZA DOPRINOS PROMOCIJI I KRITIČKOM PROMIŠLJANJU FILMSKE UMETNOSTI I KULTURE.

Dobitnik nagrade za 2022. godinu je RADOSLAV ZELENOVIĆ za celokupan višedecenijski rad u srpskom filmu i kinematografiji. Nagrada “Nebojša Popović” će ovogodišnjem dobitniku biti uručena u sredu, 11. januara 2023. godine u 20 sati u Dvorani Kulturnog centra Beograda, u okviru filmskog maratona koji je koncipirao Pavle Levi, dobitnik nagrade za 2021. godinu.

Nagradu čine novčani iznos i umetnički predmet/plaketa prema autorskom konceptu Ajle Selenić, koje obezbeđuje Filmski centar Srbije, kao i pravo i privilegija dobitnika nagrade na selekciju filmskog programa prilikom dodele nagrade za narednu godinu.

Žiri za dodelu nagrade u sastavu: filmski producent, urednik filmskog programa Dvorane kulturnog centra Beograda Ivan Aranđelović, predsednik, rediteljka Svetlana Popović, prva dobitnica ove nagrade, i teoretičar filma, filmski kritičar i urednik “Filmoskopije” Nikola Radić, članovi, nagradu je doneo jednoglasno, uz obrazloženje da se dodeljuje Zelenoviću za sve višegodišnje značajne rezultate u oblastima delovanja, koji su vrlo vidljivi, a ogledaju se u zalaganju i trudu u promociji filma i kinematografije, u širenju filmske kritike i teorije, obrazovanju mladih kadrova na početku svog profesionalnog rada u sedmoj umetnosti i stvaranju uslova za što bolje funkcionisanje i dalji razvoj filmskog promišljanja, kulture gledala filma i dijaloga o filmu kao i što boljeg funkcionisanja kinematografije.

Dosadašnji dobitnici nagrade “Nebojša Popović” su: Svetlana i Zoran Popović (2016), prof. Vladimir Vlada Petrić (2017), Milan Vlajčić (2018), Miroljub Stojanović (2019), Srđan Vučinić (2020) i Pavle Levi (2021).

RADOSLAV ZELENOVIĆ (1948) je završio osnovnu školu u Kosovu Polju, gimnaziju u Peći i Prištini. Studije je započeo na Filozofskom fakultetu u Prištini (grupa za srpskohrvatski jezik, opštu lingvistiku i jugoslovensku književnost), a diplomirao je 1971. godine, na istoj grupi na Filološkom fakultetu u Beogradu. Tokom studija bio član amaterskog filmskog kluba Doma omladine Beograda, za koji je režirao nekoliko filmova. Profesionalnu karijeru počinje 1971. kao urednik Filmskog programa Doma omladine Beograda, koju je obavljao do 1979. godine. Te godine izabran je za urednika Filmske redakcije Televizije Beograd i na tom mestu ostaje do 1992. godine. Za direktora Jugoslovenske kinoteke izabran je 1. juna 1992. godine i tu funkciju obavljao je od 1992. do 2013. godine. Dužnost vršioca dužnosti direktora Jugoslovenske kinoteke obavljao je do 2. februara 2016. godine. Od 2017. do 2020. godine bio je upravnik Audio vizuelnog Arhiva i Centra za digitalizaciju Srpske akademije nauke i umetnosti. Aktivno je učestvovao u osnivanju filmskih manifestacija poput FEST-a, Festivala kratkometražnog filma, Filmskog festivala u Sopotu, Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji. Osnivač je i direktor Festivala evropskog filma na Paliću. Objavljivao je filmske kritike i eseje, pisao za mnoge časopise i magazine, bio osnivač i glavni i odgovorni urednik časopisa YU VIDEO od 1982. godine, koji se bavio problemima videa i digitalizacije. Autor je mnogih programa koji su pomogli promociji i popularizaciji našeg filma u zemlji i inostranstvu. Bio je profesor istorije filma na Fakultetu umetnosti “Braća Karić”. Član je Srpske komisije UNESCO. Godine 2012. izabran je za člana Evropske akademije za film.

NEBOJŠA POPOVIĆ (1958–2015) je bio jedan od retkih preostalih svetlih glasova kritičarske profesije. Njegove kritike bile su lucidne i eruditske, britke i moderno prezentovane, tako da istovremeno komuniciraju i sa najširim televizijskim auditorijumom i sa intelektualnom elitom. Njegovi čuveni razgovori sa vodećim savremenim svetskim i domaćim filmskim autorima u emisiji “Drugi vek” na RTS-u postavili su visok standard kao sveobuhvatne i dubinske, žive, lične interakcije koje su stvarale slojevite portrete sagovornika i često bacale novu svetlost na njihovo stvaralaštvo. Kao urednik filmskog programa Dvorane Kulturnog centra Beograda profilisao je koncept kvalitetnog umetničkog filma na kojem su ukus formirale generacije gledalaca. Nebojša Popović je svojim celokupnim delovanjem promovisao ljubav prema filmu, kao i njegovo duboko intelektualno promišljanje.

Film „Da li ste videli ovu ženu?“ osvojio nagradu za najbolju režiju na Međunarodnom filmskom festivalu u Bangkoku

Matija Gluščević i Dušan Zorić: Nismo mogli ni da sanjamo da ćemo našim filmom pronaći publiku na drugom kraju sveta

„Da li ste videli ovu ženu?“ film Matije Gluščevića i Dušana Zorića osvojio je nagradu za najbolju režiju na upravo završenom 15. Međunarodnom filmskom festivalu u Bangkoku (Tajland).

„Zbog svoje hrabrosti da upotrebi nenarativni način prikazivanja unutrašnjeg i fizičkog putovanja žene kroz jednu od najsnažnijih glumačkih izvedbi ove godine, beskompromisan u svojim nezaboravnim slikama, u zadivljujućem vizionarskom debiju, nagrada za najbolju režiju zasluženo ide srpskom filmu Da li ste videli ovu ženu?,“ navedeno je u obrazloženju žirija koji su činili Edvinas Puksta, Bianca Balbuena, Mai Meksawan i Anucha Boonyawatana.

Povodom nagrade koja im je uručena u Bangkoku Matija Gluščević i Dušan Zorić su izjavili:

„Već dugo smo maštali o tome da posetimo Tajland, ali nismo mogli ni da sanjamo da će to biti sa našim filmom koji će pronaći publiku na drugom kraju sveta. Da budemo iskreni, iznenađeni smo nagradom s obzirom da je takmičarski program sastavljen od 20 filmova koji su bili uspešni na najznačajnijim svetskim festivalima“.

„Da li ste videli ovu ženu?“ trenutno se prikazuje u bioskopima u Beogradu i širom Srbije: Cineplexx Ušće, Dvorana Kulturnog centra Beograda, mts Dvorana, Tuckwood Cineplex, CineStar Novi Sad Big, Arena Cineplex Novi Sad, KC Gornji Milanovac i u Kulturnom centru Zrenjanina.

Svetska premijera filma održana je na 79. Filmskom festivalu u Veneciji na kojem je Olga Košarić, montažerka ovog ostvarenja dobila specijalnu priznanje u kategoriji umetnika do 40 godina. Na nedavno završenom 28. Festivalu autorskog filma film je osvojio i Grand Prix „Aleksandar Saša Petrović“.

„Da li ste videli ovu ženu?“ je priča o sredovečnoj ženi Draginji, koja kroz tri različita života pokušava da iskoči iz svoje kože. Glavnu ulogu u filmu tumači jedna od najangažovanijih glumica regiona Ksenija Marinković. U pratećim ulogama pojavljuju se Isidora Simijonović, Boris Isaković, Vlasta Velisavljević, Goran Bogdan, Jasna Đuričić, Radoje Čupić, Olga Odanović, Milica Mihajlović, Ivana Vuković, Miloš Timotijević, Isidora Minić, Alex Elektra i drugi.

Dušan Zorić i Matija Gluščević studirali su filmsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, i do sada su se publici predstavili svojim kratkim filmovima „Strano telo“ (2018) i „Loop“ (2017), koji su imali premijere u Veneciji i Lokarnu.

Reditelj i scenarista Dejan Zečević dobitnik nagrade „Bela Lugoši“

Proslavljeni srpski reditelj i scenarista Dejan Zečević ovogodišnji je dobitnik nagrade „Bela Lugoši“ koju Dead Lake Horror & Wine Festival dodeljuje za izuzetan doprinos horor umetnosti.

Osmo izdanje festivala horora i vina Dead Lake, počinje danas, 9. decembra u 19h  pod sloganom “Osma ofanziva horora i vina”. Festival se održava u bioskopu Abazija pokraj jezera Palić i tokom tri dana predstaviće relevantan presek najznačajnijih dugometražnih ostvarenja horor žanra iz celog sveta.

Programski direktor festivala Milan Todorović najavljuje pravu ofanzivu horora i vina ove godine. „Imamo bogat program premijernih filmova, brojni gosti nam dolaze, a imamo čak i jednu veliku premijeru. U pitanju je jedna američko-srpska koprodukcija – film iznenađenja koji prikazujemo u subotu od 19h, uz prisustvo glumaca i ekipe filma. Pored toga ove godine nam je fokus bio na britanskoj kinematografiji, gde bih izdvojio film “Pastir” u kojem igra čuvena Greta Skaki. Festival ce otvoriti kiparski film “Duhovi ponedeljka” a gost festivala je i producent ovog filma Loris Kurči. Ističe se i kratki domaći film Furija u režiji Petra Ristovskog.”

Poslednjeg dana festivala Dejanu Zečeviću će biti uručena nagrada Bela Lugoši za izuzetan doprinos horor umetnosti.

„Velika mi je čast i zadovoljstvo što ćemo ove godine uručiti nagradu Bela Lugoši za izuzetan doprinos horor umetnosti eminentnom domaćem reditelju Dejanu Zečeviću, koji u svojoj filmografiji ima veći broj uspesnih filmova ovog žanra. Zečević je pionir savremenog horor filma u srpskoj kinematografiji. Konzistentno dosledan svom stilu, on je u poslednjih 20 godina ržzirao naslove kao sto su T.T.Sindrom, Neprijatelj i Procep, gde je hororžzanr smisleno uvodio u razlčite teme kojima se bavio. Čak i njegov poslednji igrani film – Izgrednici, nedvosmisleno prati svetski trend tzv „uzdignutog horora. Dejanu Zecevicu bice uručena nagrada u nedelju 11.decembra u 19h, a biće prikazani filmovi Neprijatelj i T.T.Sindrom, sto ce biti odlična prilika da se ovi kultni filmovi pogledaju na velikom platnu“ kaže Todorović.

Ovu nagradu su do sada dobili i Đorđe Kadijević, Ruđero Deodato, Džulijan Ričards, Maksim Aleksandar i Udo Kir.

Dejan Zečević je proslavljeni srpski reditelj koji je za trideset godina rediteljskog stvaralaštva doneo je opus od deset igranih filmova, više od dvesta epiozoda TV serija, nekoliko dokumentarnih, TV, i kratkometražnih filmova. Njegovi filmovi su na domaćim i medjunarodnim filmskim festivalima osvojili preko 100 nagrada, između ostalog na: Martovskom festivalu za kratki igrani film (Nekrofilm),  nagradu Aleksandar Saša Petrović za najbolji film na Međunarodnom Festivalu autorskog filma (Dečak iz Junkovca), nagradu Zlatna mimoza za najboljeg reditelja (T.T. Sindrom) na festivalu u Herceg Novom, Zlatnu arenu za najbolji film i za najboljeg reditelja u Novom sadu (Mala noćna muzika), dve nagrade za scenario na Medjunarodnom festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji (TT Sindorm, Mala noćna muzika), Gran Pri za najbolji film (T.T. Sindrom) na međunarodnom filmskom festivalu Ravenna Nightmare, Italija, te na medjunarodnom filmskom festivalu East West u Rusiji nagradu „Zlatni lav“ za najbolju režiju (Četvrti čovek) kao i nagrade za najbolju režiju na festivalima u Novom sadu i Sopotu (Četvrti čovek).

Film Neprijatelj, koji se prikazuje u nedelju 11. decembra u 19h, učestvovao je u glavnim programima na preko 20 medjunarodnih festivala i osvojio: nagradu publike u Solunu, specijalnu nagradu žirija za režiju u Monpeljeu, Francuska, zatim Gran Prix u Kopru, Slovenija, i nagrade kritike u Busanu, Južna Koreja, u Puli, Hrvastka, i Sofiji, Bugarska, te nagradu za najbolju mušku ulogu u Portugalu, kao i nagradu za najbolji scenario u Ourensu, Španiji.

Poslednji autorski film, Izgrednici imao je svetsku premijeru na Cikago film festivalu a na domaćem FEST-u odneo je nagrade za najbolji film i domaćeg i medjunarodnog žirija filmske kritike (FEDEORA, FIPRESCI), bio je i srpski predstavnik za Oskara. Dobitnik  je godišnjie nagrade FIPRESSCI  za reditelja godine, (1996, 2002, 2007, 2010. godina) u Srbiji.

Nakon dodele nagrade, festival zatvara koncert grupe Vrooom.

Program ovogodišnjeg festivala:

Petak 9. decembar

19h – DUHOVI PONEDELJKA (The Ghosts of Monday, Kipar, 2022)

20.30h – FURIJA (Srbija, 2021)

21h – PASTIR (Shepherd, VB, 2021)

Subota 10. decembar

17.30 – DARKLANDS – rediteljska verzija (VB, 1996, rv 2022)

19h – FILM IZNENAĐENJA – PREMIJERA! (SAD/Srbija, 2022)

20.30 – ZGAŽENE (Srbija, FDU, 2022)

21h – ONI KOJI NISU SPALJENI (SAD, 2022)

Nedelja 11. decembar

17h – T.T.SINDROM (Srbija, 2002)

19h – NEPRIJATELJ (Srbija/BiH/Hrvatska/Mađarska, 2011)

-uručenje nagrade BELA LUGOŠI

21h – koncert grupe VROOOM

23h – PIŠČEVA UTVARA (Ghost writer, VB, 2022)

Ulaz na sve projekcije je slobodan dok su ulaznice za koncert grupe Vrooom dostupne na blagajni bioskopa Abazija po ceni od 500 dinara.

Festival je podržan od strane Ministarstva kulture Republike Srbije.

Organizator festivala je producentska kuća Art & Popcorn.

Detaljne informacije o programu i dešavanjima tokom festivala dostupne su na društvenim mrežama i sajtu bioskopa Abazija.

Svečanom dodelom nagrada završen 28. Festival autorskog filma

Film „Da li ste videli ovu ženu?“ najbolji na 28. FAF-u

Pobednik 28. Festivala autorskog filma i osvajač nagrade Grand Prix „Aleksandar Saša Petrović“ je film „Da li ste videli ovu ženu?“ Dušana Zorića i Matije Gluščevića.

Nagradu za najbolju režiju dodeljena je filmu „Sigurno mjesto“ Juraja Lerotića.

Žiri takmičarskog programa ovogodišnjeg FAF-a koji je radio u sastavu Teona Mitevska, Omar El Zohari i Serž Bozon ove dve nagrade je obrazložio rečima: 

„Oba filma predstavljaju dašak svežeg vazduha u načinu na koji prezentuju stvarnost. Prvi ne prati nikakva pravila i ne nameće sebi nikakva ograničenja, već odvažno ide napred uz dozu humora, inteligencije i neusiljenosti, dok se drugi koristi minimalizmom i veoma preciznom režijom kako bi napao temu kojoj nije lako pristupiti. Oba filma su važna za region jer predstavljaju glas nove generacije.“ 

U ime žirija na ceremoniji zatvaranja Serž Bozon je proglasio i ostale pobednike festivala.

Nagradu „Gordan Mihić“ za najbolji scenario osvojio je film „Oduzimanje“ iranskog autora Manija Hađiđija. 

Žiri 28. FAF-a je dodelio i specijalno priznanje glumcu Arswendy Bening Swara za glavnu ulogu u filmu „Autobiografija“ Makbula Mubaraka.

Filmovi „Planina“ Tome Salvadora i „Bajka“ Aleksandra Sokurova dobili su nagradu profesora Vlade Petrića za najsinematičniju sekvencu u igranom filmu u čast Slavka Vorkapića.

Nagradu je proglasila Ivana Kronja koja je o nagrađenim filmovima rekla: 

„Bajka Aleksandra Sokurova je film izvan uobičajenih kategorija, koji nudi duboko sinematičko iskustvo. Nagradu dobija duga epska sekvenca u kojoj evropski tirani i vođe Drugog svetskog rata Staljin Hitler, Musolini, Čerčil susreću beskrajno more naroda koje, evocirajući biblijske scene, pritiče ispred belih zidna i potom se izlizva u crvene paklene vatre. Planina Tome Salvadora o sredovečnom junaku Pjeru u ličnoj krizi počiva na dve izuzetne noćne sekvence, koje čine samu srž filma. Nagradu dobija druga noćna sekvenca Pjerovog usamljeničkog uspona u Alpe u blizini opasnog mesta odrona, u kojoj junak susreće oživelo vulkansko kamenje i ulazi u stenu, postajući svetleći čovek-kristal.“  

Nagrada „Najhrabriji“ film Hrabrog Balkana pripala je filmu „Pelikan“ autora Filipa Herakovića. Specijalno priznanje iz ove selekcije dobio je film „U ramenima“ Tare Gajović. O ovoj nagradi odlučivao je žiri u sastavu Ivan Bakrač, Jovan Marković i Danijela Šrir. Tara Gajović i Filip Heraković su se zahvalili na nagradi, ekipama svojih filmova, porodicama i prijateljima. 

„Ostvarenje Filipa Herakovića govori o krizi, preispitivanju i pokušaju transformacije identiteta jednog fudbalera. Pelikan uverljivo predstavlja problem koji se događa u potpunosti unutar protagoniste, ne posežući pritom za jednostavnim rešenjima. Svedenom naracijom, režijom koja izvrsno koristi prostore, kao i glumom Edija Ćelića, film sa lakoćom na gledaoca prenosi stanje i atmosferu, pozivajući ga da prizore doživi neposredno i intuitivno, ali ostavljajući i dovoljno podsticaja za tumačenje“, navodi se u obrazloženju žirija.

Posebno priznanje za film „U ramenima“ Tare Gajović dodeljeno je ne samo zato što se radi o najmlađoj autorki u selekciji, već i zato što priču o odnosu majke i ćerke sa periferije Beograda režira tako da prenosi svu složenost njihove međusobne dinamike, ne oslanjajući se mnogo na dijaloško objašnjavanje. „Rediteljka veruje svojim narativnim i stilskim izborima, da junakinje prati pretežno u krupnim planovima, uspevajući da kroz naizgled nevažne događaje izrazi težinu komunikacije među bliskim ljudima, pa zato ovaj film gledamo i u neprestanom blagom grču, možda baš negde u ramenima,“ naveo je žiri.

Nagradu „Aleksandar Petković“ za najbolji snimateljski rad dobio je film „Planina“ Toma Salvadora (snimatelji Alexis Kavyrchine i Victor Pichon). Ovu povelju dodeljuje žiri Udruženja filmskih umetnika Srbije koji je radio u sastavu Predrag Bambić, Miroslav Živanović i Vojislav Gelevski.

Dodeljene AFIFS i nagrada „Marko Glušac“ na 28. Festivalu autorskog filma

Olga Košarić dobitnica nagrade „Marko Glušac“ 

„Leto kada sam naučila da letim“, „Strahinja Banović“ i „Poslije zime“ dobitnici nagrade Asocijacije filmskih festivala Srbije

U četvrtak, 1. decembra u mts Dvorani na 28. Festivalu autorskog filma dodeljena je nagrada „Marko Glušac“, a uručena su i priznanja Asocijacije filmskih festivala Srbije (AFIFS). 

Nagradu „Marko Glušac“ za najperspektivnijeg mlađeg montažera dugih i kratkih, igranih i dokumentarnih formi ove godine dobila je Olga Košarić, montažerka filma „Da li ste videli ovu ženu?“ autora Dušana Zorića i Matije Gluščevića. Nagrađenoj montažerki priznanje je uručila Vanja Kovačević, prošlogodišnja dobitnica ove nagrade.

Olga Košarić montirala je nekoliko kratkih filmova kao što su „Ljubav“ (2017) i „Strano telo“ (2018) Dušana Zorića, koji je prikazan na festivalu u Veneciji 2019. godine, zatim „Onaj koji donosi kišu“ (2019) Isidore Veselinović, „Budna deca sanjaju“ (2020) Hane Pišćević. 2021. godine je na Beldocs festivalu zajedno sa Anom Žugić nagrađena za najbolju montažu, za dugometražni dokumentarni film „Telenovela: Sivo u koloru“ Filipa Martinovića, a 2022. na televiziji N1 emitovana je mini dokumentarna serija „Ona se budi“ (2022) na kojoj potpisuje montažu. U septembru ove godine dobila je specijalno priznanje za montažu filma „Da li ste videli ovu ženu?” koji je premijerno prikazan u takmičarskom programu Venecijanskog filmskog festivala, u selekciji „Nedelja kritike“. Film je imao domaću premijeru u okviru ovogodišnjeg, 28. Festivala autorskog filma. 

Asocijacija filmskih festivala Srbije (AFIFS) osnovana od strane sedam festivala Srbije prema inicijativi Filmskog centra Srbije okuplja Palić Film Festival, Filmske susrete u Nišu, Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji, Leskovački internacionalni festival filmske režije, Šumadijski internacionalni filmski festival debitantskog filma iz Kragujevca, Festival slika u pokretu iz Novog sada i Festival autorskog filma iz Beograda.

U konkurenciji od preko 40 naslova žiri u sastavu Branislav Jević, Milan Todorović, Miloš Ivanović jednoglasno je doneo odluku da se nagrada za najbolje srpske producirane filmove prema uspehu i kvalitetu dodeli filmovima „Strahinja Banović“ u produkciji Art & Popcorn producenta Miroslava Mogorovića i „Leto kada sam naučila da letim“ produkcije Sense production producenta Milana Stojanovića. Na uručenju nagrada publici se obratila Maja Popović Milojević, jedna od producenata filma “Leto kada sam naučila da letim” i Vanja Kovačević ispred ostvarenja „Banović Strahinja”.

Za Najbolju manjinsku kooprodukciju nagradu je dobio film „Poslije zime“ producentske kuće Biberče producentkinje Nikoline Zečević koja je i bila prisutna na ceremoniji dodele. 

Dodeljena Nagrada publike Mreže festivala Jadranske regije

Alma Viva portugalske rediteljke Kristel Alves Mera dobitnik Nagrade publike Mreže festivala Jadranske regije

Dodela nagrada održana je na 28. Festivalu autorskog filma, a pobednika je proglasio Jovan Marjanović, direktor Sarajevo Film Festivala

Dobitnik nagrade publike za najbolji film Mreže festivala Jadranske regije, Adriatic Audience Award, je film Alma Viva Kristel Alves Mere iz Portugala. Najbolji film izabran je zbrajanjem glasova publike Sarajevo Film Festivala, Zagreb Film Festivala, Festivala autorskog filma, Internacionalnog filmskog festivala u Ljubljani i Filmskog festivala Herceg Novi, kao i publike koja je ovaj film imala priliku da gleda online, na VoD platformi ondemand.kinomeetingpoint.ba.

Dodela nagrada održana je na 28. Festivalu autorskog filma, a pobednika je proglasio Jovan Marjanović, direktor Sarajevo Film Festivala.

Igor Stanković, direktor Festivala autorskog filma je na proglašenju rekao: “Mreža festivala Jadranske regije je veoma važan segment koji se već drugu godinu održava u sklopu FAF-a. Misija festivala u mreži je promovisanje evropskih vrednosti filma, talenata i svega onoga što nam različitost Evrope donosi. Ova mreža je uspostavljena na inicijativu Jovana Marjanovića.”

Kristel Alves Mera se zahvalila na nagradi i putem mejla poručila: ”Veoma sam srećna da primim ovu nagradu. Ne pravim filmove kako bi bili nagrađivani, ali kada se to desi veoma je ohrabrujuće. Veliki pozdrav publikama svih festivala.”

Cilj nagrade publike Mreže festivala Jadranske regije – Adriatic Audience Award je promocija i veća vidljivost evropskog filma, a nagrada će omogućiti filmu i da bude prikazan u bioskopima na području bivše Jugoslavije.

Film Alma Viva prati malu Salome koja se, kao i svakog leta, tokom raspusta vraća u rodno selo smešteno u planinama Portugala. Devojčicin bezbrižni odmor prekida iznenadna bakina smrt. Dok se odrasli svađaju oko organizacije sahrane, Salome proganja duh žene za koju se tvrdi da je veštica. Kristel Alves Mera se obrazovala za glumicu, a karijeru je započela kao pozorišna rediteljka. Nakon toga režirala je prvi dokumentarni film u Zelenortskim ostrvima Som & Morabeza, a zatim i jedan u Angoli, Born in Luanda. Kratke igrane filmove snimila je u Portugalu: Sol Brancothen Campo de Víboras, prikazan na Kanskom festivalu, i Invisível Herói. Alma Viva je njen prvi dugometražni film. 

Autor vizuelnog rešenja Nagrade publike Mreže festivala Jadranske regije, Adriatic Audience Award, je Srđan Stefanović (1985), akademski vajar i slikar.

Održana svečana dodela nagrada pobednicima takmičenja Svetske organizacije za intelektualnu svojinu 2022. godine

U utorak, 15. novembra 2022. u Svečanoj Sali Zavoda za intelektualnu svojinu, povodom obeležavanja 102. godišnjice ove institucije, dodeljene su nagrade pobednicima takmičenja Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) za 2022. godinu u pet kategorija.

Prisutnima se obratio Vladimir Marić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu, koji je u svom govoru posebnu pažnju posvetio mladima: “Svako društvo kojem je stalo do sopstvenog napretka ne sme da zanemaruje svoje najkreativnije sinove i kćeri, već mora da stvara pretpostavke da oni ostanu u svojoj zemlji, i svoju kreativnost stave u službu svog naroda. Intelektualna svojina, pored ostalog, ima svoju ulogu u tome. Dobro izbrušen sistem zaštite intelektualne svojine, i njegova dosledna i poštena primena, garantovaće mladim ljudima da će u pogledu njihovog stvaralaštva biti zaštićeni i nagrađeni. To je ono što država može i mora da uradi za svoje mlade ljude”.

Dušan Vučković, pomoćnik ministra privrede, Sektor za privredna društva i privredne registre, između ostalog je rekao:  “Ove godine, predstavnici Ministarstva privrede, zajedno sa stručnjacima iz Zavoda za intelektualnu svojinu, predstavnicima organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, korisnicima autorskih dela i pravnim zastupnicima, i stručnjacima u oblasti prava intelektualne svojine, radili su na izradi novog zakona o autorskom i srodnim pravima, koji će uskoro naći i na javnoj raspravi. Ministarstvo privrede poklanja posebnu pažnju ovom važnom zakonu, koji uređuje čitav spektar kompleksnih odnosa između stvaralaca – autora, i nosilaca srodnih prava s jedne strane, i korisnika autorskih dela i predmeta srodnih prava s druge strane. Evropska komisija je u svom poslednjem izveštaju pohvalila napredak Srbije u ovoj oblasti”.

Aleksandra Popović, direktorka projekta „Srbija inovira“, podržanog od strane USAID, predstavila je projekat namenjen za jačanje ekonomije Srbije kroz povezivanje, podsticanje i korišćenje inovacionog potencijala.  „Naš cilj jeste jačanje ekonomije zasnovane na znanju, odnosno ekonomije zasnovane na tehnološkim inovacijama. Gde su inovacije, tu je i zaštita intelektualne svojine, odnosno patenti. Zato je nama kroz projekat jako važno da, između ostalog, i podignemo svest, među svim našim učesnicima u inovacionom ekosistemu, o važnosti ovog pitanja”.

Nagradu WIPO Medal for Inventors, u kategoriji za pronalazača ili grupu pronalazača za patent koji je u važnosti i koji ima konkretnu primenu i dokazan uspeh na tržištu, primila je Dušanka Roglić, diplomirani mašinski inženjer, vlasnica i direktorka fabrike Korali d.o.o. koja zapošljava oko osamdeset radnika, jer je na tržištu regiona komercijalizovala svoja dva domaća patenta za pronalaske podzemnih kontejnera za ekološko i bezbedno odlaganje otpada. Reč je o patentima kojima je obezbeđena lakša manipulacija, bolji higijenski uslovi, minimalni kontakt korisnika i kontejnera, dugi vek upotrebe, ekonomska isplativost, lep spoljni izgled, pri čemu ispunjavaju međunarodne standarde za uređaje ovog tipa a posebno za poboljšanje kvaliteta života i zaštite životne sredine.

Dušanka Roglić je po prijemu nagrade izjavila: “Ovi patenti mi mnogo znače, računajući da će biti duže u upotrebi, sa prioritetom zaštite životne sredine i potencijalom za moju fabriku kroz domaće, a sada sve više i inostrano tržište. Meni dodeljenu nagradu računam u najzreliji plod dugogodišnjeg stvaranja, koji mojoj porodici i mojim zaposlenim radnicima, saradnicima, i korisnicima podzemnog kontejnera fabrike Korali iz Kraljeva, čini veliku čast”.

Nagradu WIPO IP Enterprise Medal, u kategoriji za domaće pravno lice ili domaćeg preduzetnika za privrednu primenu industrijske svojine, primio je Dejan Dramićanin, direktor kompanije „Bitgear Wireless Design Services d.o.o.“  iz Zemuna. Ova kompanija je u periodu od 2018. do 2022. godine registrovala i privredno primenila dva domaća industrijska dizajna, jedan međunarodni industrijski dizajn i jedan međunarodni žig, pri čemu je privredna primena alarmnog uređaja i senzora, koji su zaštićeni industrijskim dizajnima, direktno i indirektno doprinela povećanju izvoza, povećanju energetske efikasnosti i zaštiti životne sredine. Alarmni uređaj ima široku primenu u zaštiti dragocene infrastrukture koja se nalazi na različitim, često udaljenim lokacijama i omogućava optimizaciju procesa nadgledanja, uštedu resursa potrebnih za reakcije na terenu, kao i povećanje energetske efikasnosti.

Dejan Dramićanin je o radu kompanije i ovom priznanju rekao: “Mi se bavimo inovacijama i to nam je primarna delatnost. Već smo ranije štitili određene inovacije sa patentima, tako da shvatamo bitnost intelektualne svojine. Nama ova nagrada znači zato što potvrđuje da je izuzetno značajno da intelektualna svojina ostane u Srbiji”.

Nagradu WIPO Medal for Creativity, u kategoriji za autora za monografsko delo/studijsku izložbu sa katalogom u oblasti društveno humanističkih nauka, primio je  Živojin Petrović, osnivač obrazovne i neprofitne TV stanice Srpska naučna televizija, za knjigu Ratnik sunca, koja govori o profesoru dr Branislavu Branku Laloviću (1928–1988), protagonisti borbe za solarnu energiju, koji je vizionarski naslutio krizu energije u kojoj se danas nalazimo. On je kao nuklearni fizičar Instituta u Vinči još sedamdesetih godina prošlog veka započeo istraživanja o tehnološkoj primeni solarne energije, i postao tako jedan od pionira istraživanja alternativnih izvora energije, koji je srpsku nauku na ovom polju vinuo u sam svetski vrh inovativnosti.

Živojin Petrović je o Laloviću rekao: “Sedamdesetih godina prošlog veka, profesor Lalović uočava i primećuje da će svetska energetska kriza zahvatiti našu planetu. Okreće se alternativnim izvorima energije, kao pionir u Jugoslaviji. Tada počinje njegovo proučavanje po čemu će i on ostaviti možda i najdublji trag u nauci – proučavao je i tražio najbolji način da transformiše solarnu sunčevu energiju u toplotnu ili električnu energiju. Profesor Lalović je prvi na svetu koristio amorfni silicijum, tada najnoviji materijal na bazi aluminijuma, i osamdesetih godina napravio solarnu ćeliju koja nigde u svetu nije imala takve karakteristike”.

Nagradu WIPO Schoolchildren’s Medal, u kategoriji učenika ili grupe učenika srednje škole za pronalazak, primili su Nikola Teomirović i Miodrag Milanović, učenici 4. razreda Elektrotehničke škole „Nikola Tesla“ u Beogradu, kao i njihov mentor, nastavnik praktične nastave Milan Stanojčić, za pronalazak pod nazivom: „Ekološka antivarozna košnica“. Ovaj pronalazak se odnosi na energetski nezavisan uređaj, koji se napaja preko solarnog panela, za autonomno uklanjanje pčelinjeg krpelja – varoe, koja uništava do 45% pčelinjih društava, pomoću ekološke supstance – mravlje kiseline, a da pri tome nema rezidua u medu. Autori pronalaska su doprineli pronalaženju ekološkog i energetski efikasnog rešenja u oblasti pčelarstva čijom primenom bi se smanjila cena pčelinjih proizvoda, koji bi samim tim postali pristupačniji većem broju ljudi.

Nikola Teomirović je o svom bavljenju pčelarstvom i nagrađenom pronalasku rekao: “Ljubav prema pčelarstvu potiče iz porodične tradicije. Proteklih sedamdeset godina, sa manjim prekidima, moja porodica se bavi ovom granom poljoprivrede. Iz moje ljubavi prema pčelarstvu nastao je ovaj pronalazak. Želja nam je da se u narednih par godina, u domovima svih nas nalazi tegla organskog meda, koju je proizveo srpski pčelar, s našim uređajem. Da bismo to postigli, moramo podići svest naših građana po pitanju ekologije i organskih proizvoda”.

U saradnji sa Svetskom organizacijom za intelektualnu svojinu, dodeljena je i nagrada za domaće pravno lice sa najvećim intenzitetom korišćenja međunarodnog sistema registracije žigova tokom 2022. godine – nagrada WIPO Users’ Medal. Osnovna delatnost kompanije „ADOC D.O.O. Beograd“ koja je osnovana 1990. godine je proizvodnja, uvoz i prodaja farmaceutskih proizvoda. Pored veleprodajnog sektora, proizvođač je i nosilac dozvole za promet za pažljivo selektovane visokokvalitetne lekove, medicinska sredstva i suplemente.

Događaj se odvijao u hibridnom formatu, a snimak možete pogledati na sledećem linku:

Награда 31. Меморијала Надежде Петровић под називом ,,Гестови, знакови живота” додељена је уметници Весни Весић, док су награду Уметничке галерије ,,Надежда Петровић” поделиле Неда Ковинић и пољска уметница Ола Маћијевска (Маciејеwsка). Специјално признање додељено је загребачком извођачком колективу BАDcо.

Уметничка галерија ,,Надежда Петровић” у Чачку приредила је церемонију затварања 31. Меморијала Надежде Петровић ,,Гестови, знакови живота” чији су селектори Бојан Ђорђев и Синиша Илић. Увод читавог дешавања био је завршни део рада ,,АТ -90 Перформативни архив – Прошивање“ Ане Миљанић који се одиграо у Градској библиотеци ,,Владислав Петковић Дис” где је рад и постављен. Након тога посетиоци су имали прилике да у ,,Спомен збирци Богића Рисимовића Рисима” присуствују ауторском вођењу кроз рад Уметничке групе ,,BADco” ,,Временске бомбе“ Горана Сергеја Присташ и Николине Присташ.

У самој Галерији приређена је промоција каталога 31. Меморијала Надежде Петровић ,, Гестови, знакови живота“ као и додела Награда Меморијала и Галерије Надежда Петровић.

Након што је селектор Бојан Ђорђев представио садржај каталога и захвалио се свим учесницима у реализацији овогодишњег Меморијала реч је преузео  директор Галерије Бранко Ћаловић. Приликом обраћања присутнима он је рекао да  припрема сваке од изложби Меморијала Надежде Петровић – укључује цео град, друге установе културе из града, али и знатно шире – колеге из различитих установа и институција у земљи и региону: ,,Наше ангажовање као организатора сада је на нивоу организационо-продукцијског уз тесну сарадњу са селекторима изложбе и наравно уметницима као главним актерима, јер управо за највеће достигнуће Меморијала можемо сматрати повезивање уметника, дијалог генерација, истицање уметничке креативности и критичких погледа на савремени свет – оно чему је пре сто година тежила и сама Надежда радећи на повезивању културног простора југоистока Европе.”

Он је поводом издања каталога Меморијала подсетио на постепене промене у ликовно-графичком и садржајном смислу каталога изложби Галерије: ,,Последњих година у дизајнерском смислу каталози су заправо креације примењене уметности али када су текстови у питању, увек се ради о крајње сериозним текстовима: истраживачко-аналитичким и теоријско-критичким који одражавају синтезу филозофско-уметничких промишљања и уметничке продукције у оквиру уметничко- историјских, актуелних политичких, социолошких и економских тренутака или феномена уметничке ангажованости.”

Након тога су каталог представиле Ана Ереш, научна сарадници Одељења за историју уметности Филозофског факултета, у Београду, ауторка централног текста у каталогу, дизајнерка Катарина Поповић и уредница каталога, Мирјана Рацковић, музејски саветник Уметничке Галерије ,,Надежда Петровић” у Чачку.

Жири у саставу проф. др Никола Шуица са Факултета ликовних уметности (ФЛУ) у Београду (председник), мр Маријана Цветковић, професорка Универзитета уметности у Београду, и виша кустоскиња у Уметничкој галерији ,, Надежда Петровић” донео је одлуку да се награда Меморијала Надежде Петровић додели Весни Весић за рад ,,Зимска бајка” који чине видео и објекти у простору. Представница жирија Маријана Цветковић образложила је награду следећим речима; ,, Дело Весне Весић обједињује искуство и наслеђе социјалистичког друштва и афективне односе који се преносе у промењене друштвене околности. Њена реконструкција личне историје кроз видео, перформанс и објекте је гест феминистичког тумачења друштвених промена које потресају однос приватног и јавног”.

Награду Уметничке Галерије ,,Надежда Петровић” која подразумева смосталну изложбу у Галерији равноправно су добиле Неда Ковинић за перформанс ,,Луцкасте другарице” и пољска уметница Ола Маћијевска за перформанс ,,Просторне фигуре” и видео рад ,,Активација плесне конструкције”.

,,У комплексној целини изложбе ,,Гестови, знакови живота”, жири је препознао вредност та два уметничка рада који отеловљују гестове преласка из визуелног у перформативно и обрнуто, два пола уметничког истраживања слике и покрета” рекла је у образложењу Маријана Цветковић и додала да је перформанс ,, Луцкасте другарице” Неде Ковинић, изведен на отварању 31. Меморијала Надежде Петровић,,успешан пример микростратегија колективног отпора политикама индивидуализма, конформизма и конзумеризма, који своје темеље налазе у гестовима присности, љубави и хумора, насталих кроз заједништво и сарадњу док рад Оле Маћиевске кроз перформанс и видео, наглашава способност кореографског знања да произведе представе и слике које смело ремете устаљене начине опажања односа простора и времена, а притом позиционирају тело као кључни канал комуникације.”

Специјално признање жирија додељено је ове године колективу BADco. за троделни филм ,,Временске бомбе”, као израз подршке и захвалности за вишедеценијски рад у пољу извођачких уметности у региону.

Награда часописа Прича Весни Тријић и Снежани Божић

НАГРАДА ЧАСОПИСА ПРИЧА – ОСНИВАЧ СЛОБОДАН СТОЈАДИНОВИЋ

Саопштење редакције часописа Прича

Награду часописа Прича – оснивач Слободан Стојадиновић, за 2022. годину добиле су Весна Тријић, за књигу Приче у есејима и критикама и Снежана Божић, за књигу За смислом приче.

Награда се додељује за необјављену књигу.

Весна Тријић, књижевна критичарка и есејисткиња, основну и средњу школу завршила је у Краљеву, а дипломирала је и докторирала на Филолошком факултету у Београду. Током студија, била је стипендисткиња Републичког фонда за научни подмладак и радила је као новинарка у редакцији тадашњег радија Индекс. Текућу књижевну критику писала је редовно од 2002. до 2013. године за дневни лист Блиц, а између 2002. и 2004. и за подгорички лист Дан; била је колумнисткиња у политичком магазину Печат, а од 2021. године је сарадница Културног дневника Радио-телевизије Србије, за који такође пише књижевну критику. Била је чланица и председница жирија за доделу награде Биљана Јовановић, награде Београдски победник и других књижевних награда. Серије трибина посвећених српској књижевној критици уређивала је и водила у Српском књижевном друштву у два наврата, 2011. и 2014. године.

Запослена је у Народној библиотеци Србије, у Одељењу за библиографију.

Добитница је Награде „Милан Богдановић“ за најбољу књижевну критику, коју додељује Културно-просветна заједница Србије.

Чланица је Српског књижевног друштва.

Снежана В. Божић (1974, Ниш) ванредни је професор Филозофског факултета Универзитета у Нишу, на предметима из области методике наставе књижевности и српског језика. Магистарске студије завршила је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, а докторат одбранила на Филозофском факултету у Нишу. Научне и стручне радове и књижевну критику објављује у домаћим и међународним публикацијама. Аутор је и коаутор неколико књига и уџбеника, сарадник и истраживач на домаћим и међународним пројектима. Учествовала је на многим домаћим и иностраним научним скуповима (Ниш, Београд, Вроцлав, Темишвар, Москва, Охрид, Лисабон). Од 2016. до 2019. године руководила је Центром за образовање наставника и професионално усавршавање Филозофског факултета у Нишу, а од фебруара 2022. налази се на позицији управника Департмана за србистику Филозофског факултета у Нишу.

Од децембра 2007. до јануара 2014. била члан редакције часописа Градина, а од марта 2019. члан је уредништва часописа Philologia Mediana.

Учествовала је у раду жирија за доделу књижевних награда Стеван Сремац (2005, 2006. и 2012. године), Бранко Миљковић (2010, 2011. и 2012. године), Славиша Николин Живковић (2017. и 2018), Рамонда сербика (2017) и Биљана Јовановић (2020, 2021).

Чланица је Српског књижевног друштва. 

            Објављене књиге: Композиција романа Деобе Добрице Ћосића (Ниш, 2000), Подстицаји, трагања (Београд, 2010), Пријатељство на мрежи – о интернету и настави књижевности (2018); Изазов: читанка за шести разред основне школе (2019), Одсјај: читанка за седми разред основне школе (2019), Аплауз: читанка за осми разред основне школе (Београд, 2021).

“Pepeljuga” italijanskog pozorišta Zakes najbolja predstava 29. Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica

U petak, 23. septembra, svečanom ceremonijom zatvaranja i proglašenjem dobitnika nagrada u Dečjem pozorištu Subotica, zatvoren je 29. Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica.

Žiri u sastavu Marijana Petrović (Srbija) – predsednik, Kliodna Nunan (Irska) i Viktor Ljvovič Šrajman (Izrael, Rusija), Gran Pri Festivala za najbolju predstavu u celini dodelio je predstavi „Pepeljuga“ u režiji Luane Gramegna, italijanskog Pozorišta Zakes.

Kliodna Nunan je u ime žirija pročitala obrazloženje nagrade: “Maštovita snažna predstava sa tačnim rediteljskim rešenjima. Sve komponente predstave: igra glumaca, koreografija, muzika, scenografija, lutke, svetlo su isprepletani, nadopunjuju se. Usaglašeni su, jedinstveni, potčinjeni rediteljskoj zamisli. Predstava je čvrsto jedinstvo svih scenskih komponenata – harmonija sinergije. Disciplina, umetnost animacije, plastika tela, koncentracija i gluma izvođača stvorili su snažnu scensku magiju koja potresa”.

Specijalna nagrada za originalnost i fantaziju dodeljena je predstavi Tamare Kučinović – „Vuk sa mirisom bobica“ Dječijeg pozorišta Republike Srpske.

“Ovo delo bavi se strahovima mnogih mladih ljudi koji stupaju u svet odraslih. Bila bi prava sreća kad bismo svi dobili onoliko brige, strpljenja i podrške koliko je glavni lik dobio od čopora. Jake metafore o životu, izolovanosti, patnji i depresiji, za koje je rešenje briga za ljude, su u ovoj predstavi izvrsne”, stoji u obrazloženju žirija koje je pročitala Nunan.

Tamara Kučinović se zahvalila na nagradi i rekla: “Užasno je važno da mladima krenemo vrlo glasno govoriti o životu, sa apsolutno svim njegovim bojama – i tamnim i svjetlim, i da se ne bojimo toga jer djeca su toga gladna”.

Nagrada za najbolju režiju dodeljena je Luani Gramegna, za režiju predstave „Pepeljuga“ u izvođenju Pozorišta Zakes iz Italije.

Za najbolju scenografiju nagrađena je Isa Soto, za predstavu „Nove cipele“ pozorišta Tjan Gombau – Nacrtani čovek iz Španije.

Mariane Berthault nagrađena je za najbolju originalnu muziku u francuskoj predstavi “SCOOOOOTCH!”.

Nagrada za najbolje estetsko i tehnološko rešenje lutaka dodeljena je Isi Soto za predstvu „Nove cipele“ španskog pozorišta Tjan Gombau – Nacrtani čovek.

Pet ravnopravnih nagrada za glumačko/animatorsko majstorstvo dodeljuju se: predstavi „Pepeljuga“ Pozorišta Zakes iz Italije – Gianluca Gabriele, Amalia Ruocco i Enrica Zampetti za timski rad;  Predstavi „Princeza Ruža i začarani orao“ Pozorišne kuće Tik Tak Nto iz Grčke – Argiro Tamvakou, Athina Velimvasaki, Chris Kapenis za timski rad; predstavi „Priča o metli“ u izvođenju Bon Puppet pozorišta iz Indonezije – Riyanti Wisnu Setyorini Putri, Mohammad Farras Togu Simanjuntak, Reisky Monita za timski rad; Tian Gombau za ulogu u predstavi „Nove cipele“ pozorišta Tjan Gombau – Nacrtani čovek iz  Španije; Szilárdu Zádori za ulogu u predstavi „San vile Mol“ Lutkarskog pozorišta Harlekin iz Mađarske.

Mladi žiri 29. Međunarodnog festivala pozorišta za decu u sastavu: Nika Vizin, Nađa Berecki, Iva Francišković, Mila Popov i Relja Miković, dodelio je nagradu za najbolju predstavu ostvarenju “Devojčica sa šibicama” u režiji Sonje Petrović u izvođenju Pozorišta mladih Novi Sad, Festivala ekološkog pozorišta za decu i mlade i Udruženja “Sloboda nema cenu”.

“Ovu predstavu izabrali smo kao najbolju prvenstveno zbog teme koja je nesvakidašnja u pozorišnim predstavama, a smatramo da je neophodno razgovarati o njoj sa mlađom publikom. Predstava je doprla do nas, izazvala jake emocije i držala pažnju do samog kraja”, stoji u obrazloženju Mladog žirija.

U ime Pozorišta mladih, nagradu su primili glumci u predstavi Kristina Savkov i Danilo Milovanović, koji se obratio prisutnima rečima: “Nama ova nagrada izuzetno znači, pogotovo što dolazi od onih za koje je ova predstava pravljena, a to su deca. Njima ne treba da pokazujemo svet kao jednu šarenu lažu. Važno je da deca kroz predstavu mogu da razviju empatiju i da nauče nešto novo o ljudima koji su drugačiji, a možda i nisu, nego su baš isti kao oni”.

Mladi žiri pohvalio je i predstavu “Pepeljuga” u režiji Luane Gramegne u izvođenju Pozorišta Zakes iz Italije, “zbog vrhunske scenografije koja nam pomaže da doživimo predstavu”.

U petak je, na Sceni „Jadran” Narodnog pozorišta, odigrana poslednja predstava u takmičarskom programu festivala, “Devojčica sa šibicama” u koprodukciji Pozorišta mladih Novi Sad, Festivala ekokološkog pozorišta za decu i mlade i Udruženja “Sloboda nema cenu”. Predstava je zasnovana na bajki o devojčici koja u noći uoči Nove godine luta ulicama pokušavajući da proda šibice, ali joj to ne uspeva. Ovaj autorski projekat govori o sudbini zaboravljene i nevoljene dece sa ulice koja su žrtve trafikinga, a od kojih se društvo udaljava paralelno sa kolektivnim gubitkom osećaja empatije.

Rediteljka Sonja Petrović je o predstavi rekla: “Smatram da sa decom treba razgovarati otvoreno o svemu, pa i o ovakvim problemima, jer ta deca koja žive i rade na ulici se suočavaju sa mnogo surovijim stvarima od onoga što će publika videti u predstavi. U tom smislu, mislim da je u redu podneti teret ovakve teme zarad nekog boljeg sveta, možda i povećanja empatije kod dece u odrastanju”.

U glavnom programu odigrano je 14 predstava za decu iz celog sveta, po izboru selektora festivala, profesora dr Zorana Đerića. Nagrade za životno delo „Mali princ”, za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu, uručene su na otvaranju festivala glumici Marijani Petrović i Viktoru Šrajmanu – ruskom i izraelskom pozorišnom reditelju, glumcu, pedagogu, kritičaru, i jednom od vodećih stručnjaka u oblasti pozorišta lutaka.

Međunarodni forum za istraživanje pozorišne umetnosti za decu i mlade u Subotici od 19. do 22. septembra okupio je teoretičare i pozorišne istraživače iz 11 zemalja. Bogat prateći program festivala činili su i brojne izložbe, radionice, promocije knjiga, filmovi i predstave van takmičarskog programa.

Realizaciju Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica podržali su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu AP Vojvodine i Grad Subotica.

Marijana Petrović: Za Malo pozorište „Duško Radović“ karakteristična je raznovrsnost

Glumica Marijana Petrović, laureatkinja ovogodišnje Nagrade za životno delo „Mali princ”,  za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu, predstavila je knjigu “Malo pozorište Duško Radović – 70 godina raznolikosti (monografija 1949-2019)” koju je priredila, kao i svoju autorsku knjigu “O glumcu sa lutkom”, u okviru pratećeg programa 29. Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica.

Monografija „Duško Radović – 70 godina raznolikosti“ nastala je povodom ovog velikog jubileja Malog pozorišta „Duško Radović“ u Beogradu. „Koncepcija monografije je prilično neuobičajena, jer ne govori samo o predstavama uz prateće fotografije i istorijske podatke koji su ranije bili štampani, već sam je podelila na nekoliko blokova za koje smatram da su veoma bitni. Za Malo pozorište Duško Radović je karakteristična ta raznovrsnost u ponudi različitim ciljnim grupama. Oduvek je postojala lutkarska scena, pa se razvila dečija dramska scena. Onda smo došli do večernje scene, pa te iste scene za mlade, a na kraju je otvorena scena za bebe. Svaka od tih scena unutar monografije ima autore tekstova koji su za nju bitni“, istakla je Marijana Petrović.

Autorka knjige navela je da ova obimna monografija sadrži, između ostalog, i odlomke iz kritika, nabrojane predstave, manifestacije i nagrade, fotografije i imena onih koji trenutno rade u pozorištu. „Mislim da iz ovog materijala možete da zaključite mnogo o stvaraocima i o načinu rada u pozorištu, ali i o mom mišljenju kako bi trebalo da rade pozorišta za decu – već i samim tim kako sam koncipirala monografiju“ zaključila je Marijana Petrović.

Ovogodišnja laureatkinja nagrade „Mali princ“ predstavila je i svoju knjigu „O glumcu s lutkom“, čija su dva dela posvećena čuvenom lutkarskom umetniku Sergeju Obrascovu, dok se treći bavi radom glumca s lutkom u savremenom pozorištu. „Ovo je pogled iznutra, iz srži problema, sa scene, jedne glumice koja piše na osnovu svog glumačko-animatorskog iskustva i rada na predstavama sa lutkama različitih tehnika, a ne samo iz svog teatrološkog ili gledalačkog iskustva. Ona proverava, raspravlja ili opovrgava utvrđene stavove i predlaže nov način razmišljanja o svojoj temi”, navodi recenzent knjige dr Sava Anđelković, u odlomku koji je pročitala sama autorka.

Marijana Petrović je dva dela knjige posvetila čuvenom Sergeju Obrascovu, jednom od najvećih lutkarskih umetnika 20. veka. O radu na knjizi je istakla: “Pročitala sam sve njegove knjige na ruskom jeziku, a onda sam iz svih tih knjiga sklopila njegovu životnu priču, razmišljanja o pozorištu uopšte i lutkarskom pozorištu. Ako sam se već odlučila da pišem o odnosu glumca i lutke, mislim da je on bio najidealniji kao primer, zato što je prvi uveo sistem Stanislavskog u radu za lutkarsku scenu. To nekako promiče ljudima jer o njemu pričaju kao animatoru, glumcu, direktoru i piscu, ali najvažnije je upravo to. Stanislavski je temelj svega“.

Autorka je navela da drugi deo knjige govori o tome šta su naši relevantni kulturni i javni radnici i vrhunski umetnici, koji su gledali Obrascova u svojim mladim danima ili kasnije, rekli o njemu.

Treći deo knjige govori o radu glumca sa lutkom u savremenom lutkarskom pozorištu. “Naravno da razlikujemo pozorište Istoka i Zapada, a ja govorim o zapadnom koje najbolje poznajemo. Tu sam obradila mnoge segmente koji se tiču konrektnog praktičnog rada, počevši od sistema Stanislavskog kao azbuke glumačke umetnosti”, navela je Marijana Petrović.

Marijana Petrović (Beograd, 1957.) je diplomirala na Filološkom fakultetu u Beogradu, (jugoslovenske književnosti i srpskohrvatski jezik), a magistrirala na Fakultetu dramskih umetnosti, na odseku za teatrologiju. Od 1978. je u stalnom angažmanu kao glumica u Malom pozorištu “Duško Radović“ u Beogradu, a bavi se i režijom. Dobitnica je mnogih glumačkih nagrada: Bijenala jugoslovenskog lutkarstva u Bugojnu, Jugoslovenskog festivala za djecu Kotor, Susreta pozorišta lutaka Srbije, Milena Načić, Božidar Valtrović…

Kao profesor, predavala je u srednjoj baletskoj školi „Lujo Davičo“ – organizaciju scensko-muzičkih delatnosti. Osmislila je seminar namenjen učiteljima, pedagozima i psiholozima, u organizaciji Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije 2001. pri Učiteljskom fakultetu u Beogradu, na temu Lutkarstvo u osnovnoj školi, i u okviru njega održala predavanja i vežbe. U okviru projekta Centra za pozorišna istraživanja ApsArt namenjenog edukaciji studenata FASPER- a, realizovala je 2011. radionice na temu: Upotreba lutke u terapeutske svrhe. Realizovala autorske projekte za decu kao saradnik u Školigrici (Centar za kulturu Stari Grad), u Dečjem kulturnom centru Beograd (lutkarske igrice u okviru radionice za bebe do 3 godine), sarađivala sa Centrom za muzejsku didaktiku kao glumac i autor). Članica je Assitej-a i Cedeum-a.

Marijana Petrović i Viktor Šrajman dobitnici Nagrade za životno delo „Mali Princ”

Međunarodni festival pozorišta za decu, čije se 29. izdanje održava od 18. do 23. septembra 2022. u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica, dodeliće Nagradu za životno delo „Mali princ”,  za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu, glumici i rediteljki Marijani Petrović i Viktoru Šrajmanu – ruskom i izraelskom pozorišnom reditelju, glumcu, pedagogu, kritičaru, i jednom od vodećih stručnjaka u oblasti pozorišta lutaka. Nagrada „Mali princ“ dodeljuje se obliku umetničke skulpture istaknutog crnogorskog vajara Mije Mijuškovića.

Marijana Petrović (Beograd, 1957.) je diplomirala na Filološkom fakultetu u Beogradu, (jugoslovenske književnosti i srpskohrvatski jezik), a magistrirala na Fakultetu dramskih umetnosti, na odseku za teatrologiju. Od 1978. je u stalnom angažmanu kao glumica u Malom pozorištu “Duško Radović“ u Beogradu, a bavi se i režijom. Dobitnica je mnogih glumačkih nagrada: Bijenala jugoslovenskog lutkarstva u Bugojnu, Jugoslovenskog festivala za djecu Kotor, Susreta pozorišta lutaka Srbije, Milena Načić, Božidar Valtrović…

Kao profesor, predavala je u srednjoj baletskoj školi „Lujo Davičo“ – organizaciju scensko-muzičkih delatnosti. Osmislila je seminar namenjen učiteljima, pedagozima i psiholozima, u organizaciji Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije 2001. pri Učiteljskom fakultetu u Beogradu, na temu Lutkarstvo u osnovnoj školi, i u okviru njega održala predavanja i vežbe. U okviru projekta Centra za pozorišna istraživanja ApsArt namenjenog edukaciji studenata FASPER- a, realizovala je 2011. radionice na temu: Upotreba lutke u terapeutske svrhe. Realizovala autorske projekte za decu kao saradnik u Školigrici (Centar za kulturu Stari Grad); Dečjem kulturnom centru Beograd (lutkarske igrice u okviru radionice za bebe do 3 godine, sarađivala sa Centrom za muzejsku didaktiku kao glumac i autor). Priredila je monografiju Malo pozorište „Duško Radović“-70 godina raznolikosti (Malo pozorište „Duško Radović“, 2019.). Članica je Assitej-a i Cedeum-a.

Viktor Ljvovič Šrajman (1945, Harkov) je ruski i izraelski pozorišni reditelj, glumac, pedagog, kritičar, jedan od vodećih domaćih stručnjaka u oblasti pozorišta lutaka. Osnivač je i prvi glavni reditelj Magnitogorskog pozorišta lutaka i glumaca „Buratino“. Od 2012. do 2018. godine je bio glavni reditelj Državnog pozorišta za mlade gledaoce Nižnjeg Novgoroda. Predsedavajući je Stručnog veća nagrade koja nosi ime zaslužnog umetnika RSFSR-a, profesora M.M. Koroljeva, potpredsednik Međunarodnog festivala KUKART, član žirija najznačajnije nacionalne pozorišne nagrade „Zlatna maska“, član Komisije za pozorište lutaka STD RF.

Učestvovao je u radu međunarodnih pozorišnih projekata (kongresi, konferencije, festivali) kao predstavnik SSSR-a u SAD-u, Francuskoj, Japanu, Italiji, Norveškoj, Mongoliji, Poljskoj. Rukovodilac je međuregionalnog seminara za glumce pozorišta lutaka, rukovodilac sveruske laboratorije reditelja pozorišta lutaka (Savez pozorišnih radnika Ruske Federacije).

Režirao više od 60 predstava širom Rusije, u Poljskoj i Izraelu i osvojio mnoštvo nagrada. Igrao je u četiri ruska filma, kao i u četiri filma u Izraelu. Bio u žirijima mnogih međunarodnih lutkarskih festivala. Autor je dve knjige: Profesija – glumac (1997) i Analiza komada (2004).

Prošle godine su nagrade “Mali princ” dodeljene reditelju i glumcu Jovanu Caranu, i kreatorki lutaka, kostima i scenografije Ljudmili Konstantinovoj Hense iz Kazahstana. Posthumna nagrada za život posvećen stvalaštvu za decu pripala je reditelju Dragoslavu Todoroviću. Među dobitnicima nagrade, koju Festival dodeljuje od 2000. godine, između ostalih su bili i Branka Veselinović (2019), Zoran Hristić (2016), Minja Subota (2015), Timoti Džon Bajford (2014), Branko Milićević Kockica (2007), Ljubivoje Ršumović (2006), i mnogi drugi ugledni stvaraoci za decu.

F