Tag Archives: Vladimir Mušicki

Vladimir Mušicki: ČOVEK JE TO BIO

Bio je to čovek koga niko nije voleo. Niko zapravo nije čuo kada je umro. Niko ništa nije video. Čak su se neki i smejali. Ma niko živ nije primetio kada je ovaj pao mrtav. A nije da nije trajalo.

Vladimir Mušicki: ODLUKA

Danas je došao taj dan. Otišao sam na pijacu. Hteo sam da kupim šargarepu i novine. Ali nisam uspeo. Pijaca je bila zatvorena. Čuvar Kapije me je zaustavio na samom ulazu. „Loše ti se piše ovde, momak. Okreni kola i

Vladimir Mušicki: LUDAKRIS

Sedeo sam tako u svojoj radnoj sobi i čitao knjige dok je Sunce ludački ulazilo unutra i mamilo me da izađem napolje. Nije to bilo ono romantično šaljivo šaranje sunčevih zraka po tapetama, što vas šešulji i golica po tabanima,

Vladimir Mušicki: SITUACIJA

U gluvo doba noći ukrcali su se nekako u kola i dovezli se ispred dvora. Kapija je bila širom otvorena, ali ušli su peške. Auto su parkirali iza. Na sigurnom. Nije im smetala buka ubrzanog disanja sadrugova. Niti nečista savest

Vladimir Mušicki: Bibl

U biblioteci je po običaju mirno. Nema komešanja. Doneo sam knjige i vratio ih uredno u roku. Ne bi se reklo da sam davno nekad bio član bibliotekarske mafije. Na mojim policama veselo mi mašu mnoge ukradene knjige iz razdoblja

Vladimir Mušicki: JELO

„Sine, ponesi nešto za jelo“, žena u crvenom kućnom mantilu je pakovala ostake hrane. „Ponesi. Trebaće ti.“ Zabrinuto je gledala u iždžikljalog dvadesetogodišnjaka sa kovrdžavom crnom kosom i plavim očima. „A kobaja?“, nezainteresovano je promumlao preko volje. „Ima, ima. Evo,

Vladimir Mušicki: SVINJOKOLJA

Bio sam baš mali kada me je otac odveo na prvu svinjokolju. Njegov drugar Brana je klao svinje, dok je otac gledao i posle pomagao oko pravljenja čvaraka. Brana je bio veseli starkelja, Sremac, koji je često vodio sina Peru

Vladimir Mušicki: UKALJAN OBRAZ

Blato na cipelama mu je smetalo da ravnomerno hoda, ili bolje rečeno, trči glavom bez obzira. Grupica kojoj je pripadao raštrkala se već kod Kalemegdana. Svako je pošao na svoju stranu. On: prema ulici Strahinjića bana, pa onda preko šina,

Vladimir Mušicki: TAJNA NOJEVE ARKE

Noć je. Diže se magla. Miris, koji podseća na miris sapunice, puni vazduh oko jednog čoveka i njegove žene. Njima je muka. Želudac im šalje signale da mu je dosta. Nisu samo njihovi želuci umorni. Pogledi su im spušteni. Ceo

Vladimir Mušicki: MOJE PRIJATELJSTVO SA KASIJUSOM ČEJSOM

Bilo je kasno uveče kada sam stigao do štanda izdavača koji je izdao najnoviju knjigu čuvenog pisca Kasijusa Čejsa. Pozdravili sam se sa izdavačem, moja žena i ja, zadržavši se u prijatnom razgovoru o neknjižarskim temama. Prva stvar koja mi

Vladimir Mušicki: PATKE SU SE VRATILE. A GUSKE? I GUSKE, TAKOĐE

Pošao sam sa Mišom i Anjom na Savsko šetalište. Dan je bio izuzetno hladan, ali sunce je ponosito šibalo po celom rečnom pejzažu, bez zadrške, te nije bilo potrebno obući nešto naročito toplo da bi se čovek osećao ugodno. Ili

Vladimir Mušicki: DRVEĆE

Drveće se njiše. Sunce uspeva da prođe kroz listove, oko listova, pokušava da mi kaže nešto jako važno, ali ja opet razmišljam. Sve se ovde dešava. Vetar je blag, svilen i nežan, taman takav kakav treba da bude. S vremena