prozaonline

Popust na članarinu

У част оцу српске духовности, првом српском архиепскопу, утемељивачу културе и просветитељства Светом Сави, а поводом обележавања празника Савиндана, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” одобрава попуст од 50% на цену годишње чланарине за ученике и студенте.

С обзиром на то да се Свети Сава слави као заштитник школе и ученика, сви основци, средњошколци и студенти могу искористити погодност приликом уписа или обнове чланарине у главној згради Библиотеке у четвртак, 27. јануара, као и у огранцима у Мрчајевцима, Заблаћу, Пријевору и Прељини од понедељка, 24. јануара до петка, 28. јануара.https://cacak-dis.rs/event/pogodnosti-prilikom-upisa-za-savindan/
—
Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“Синђелићева 24, 32000 Чачак

Komemoracija povodom smrti glumca Vladana Živkovića

Komemoracija povodom smrti našeg istaknutog dramskog umetnika Vladana Živkovića biće održana u četvrtak, 13. januara, sa početkom u 12 časova, u Jugoslovenskoj kinoteci (Uzun Mirkova 1, sala „Makavejev“). Živković je bio predsednik Udruženja filmskih glumaca Srbije, s kojim Niški kulturni centar organizuje Filmske susrete u Nišu, kao i član Upravnog odbora Filmskog centra Srbije. Preminuo je u Beogradu, 3. januara 2022,u 81. godini.

O umetničkom radu Vladana Živkovića i njegovom doprinosu srpskoj kinematografiji na komemoraciji će govoriti:  Radomir Nikolić, glumac i član predsedništva Udruženja filmskih glumaca Srbije;  Jelena Trivan, predsednica Upravnog odbora Filmskog centra Srbije; Dejan Dabić, filmski kritičar; Srđan Savić, direktor Niškog kulturnog centra i Festivala Filmski susreti – Niš;  Gordan Matić, reditelj i Feti Dautović, producent i profesor filmske produkcije.

Vladan Živković je rođen u Beogradu, 15. decembra 1941. godine. Glumom je počeo da se bavi u amaterskom pozorištu „Krsmanac“, gde ga je zapazio reditelj Živojin Žika Pavlović. Na velikom platnu je debitovao 1967. godine ulogom Bubrega u Pavlovićevom kultnom filmu „Kad budem mrtav i beo“. Po završetku studija dobio je stalni angažman u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, s tima da nije dugo ostao u teatru, već se posvetio filmu. Među Živkovićevim ulogama izdvajaju one koje je odigrao filmovima „Doručak sa đavolom“, „Balkanski špijun“, „Tri karte za Holivud“, „Crni bombarder“, „Tesna koža“…  Poslednju ulogu odigrao je u prošlogodišnjem filmu Gordana Matića „Pucnji u Marseju“.

Pored navedenog, Živković je ostvario role i u filmovima „Sutjeska“, „Dečak i violina, „Naivko“, „Čuvar plaže u zimskom periodu“, „Vrhovi Zelengore“, „Povratak otpisanih“, „Specijalno vaspitanje“, „Hajka“, „Pas koji je voleo vozove“, „Lude godine“, „Dvoboj za južnu prugu“, „Stići pre svitanja“, „Kvar“, „Radio Vihor zove Anđeliju“, „Trofej“, „Drugarčine“, „Pozorišna veza“, „Poseban tretman“, „Rad na određeno vreme“, „Hajduk“, „Široko je lišće“, „Laf u srcu“, „Sok od šljiva“, „Idemo dalje“, „Variola vera“, „Suton“, „Moj tata na određeno vreme“, „Još ovaj put“, „Zadah tela“, „Mahovina na asfaltu“, „Opasni trag“, „O pokojniku sve najlepše“, „Balkanski špijun“, „Vojnici“, „Kraj rata“, „Dezerter“… Glumio je i u serijama „Vuk Karadžić“, „Montevideo, Bog te video!“, „Šifra: Despot“… U karijeri koja je trajala pet i po decenija, Vladan Živković je ostvario oko 150 uloga na filmu i televiziji, sarađivao sa našim istaknutim rediteljima Živojinom Pavlovićem, Živoradom Žikom Mitrovićem, Milošem Mišom Radivojevićem, Goranom Paskaljevićem, Goranom Markovićem i drugim, i istakao se kao jedan od najboljih epizodista srpske kinematografije.

ART, CRAFT & DESIGN

BAZAR ZA LUKU!

Dorćol Platz, Dobračina 59b

18.12.2021. od 11h do 12h

U jeku priprema za predstojeće novogodišnje praznike i zasluženi odmor, umetnici, dizajneri i mali kreativni preduzetnici, u saradnji sa Dorćol Platzom, pridružuju se akcijama za Luku Kurjačkog. Skupljanje sredstava za Lukinu terapiju napreduje, ali nismo još dovoljno blizu cilja… Zato vas pozivamo, dragi sugrađani, da posetite BAZAR ZA LUKU koji će se održati 18.12.2021 u Dorćol Platzu od 11h do 20h.

 Do sada ste već sigurno čuli za Luku. Mladi talentovani pisac i pozorišni umetnik, pasionirani ljubitelj stripa i filma, bori se protiv agresivnog tumora na mozgu. Međutim, postoji neverovatna nova terapija u Japanu za koju je Luka idealni kandidat! Naša novogodišnja želja je Lukina avionska karta za Japan i prvi dan te terapije. Možete pomoći da nam se želja ispuni i istovremeno obradujete još nekoga novogodišnjim poklonom dolaskom i kupovinom na BAZARU ZA LUKU, jer sav prihod od ovog bazara ide za Lukino lečenje.

Na bazaru će se naći originalni umetnički radovi, printovi, spora moda, nakit, stripovi, notesi i druge prigodne sitnice… najbolje što srpska umetnička i dizajnerska scena ima da ponudi!

Od 12h do 14h Marko Somborac, karikaturista i čuveni autor svima omiljenog BLIC STRIPA, crtaće originalne portretne karikature posetilaca.

Tokom trajanja bazara, muzičku podršku dobrom raspoloženju pružaće Luton, Šćepine vragolije i Danilo Kas.

Zahvaljujemo Dorćol Platzu za ustupljen prostor kao se svim učesnicima bazara koji su nesebično pomogli i donirali svoja dela, vreme i pozitivnu energiju! Samo nežno prema sebi, Scarlet kimono, Gugadžina, Dobre Brlje, Bob Živković, Marko Somborac, Veseli četvrtak, System comics, Handsome bags, TKV, Zograf… samo su neki od njih!

Još informacija o Luki Kurjačkom možete potražiti na stranici Fondacije «Budi human»

Informacije o ART, CRAFT & DESIGN – BAZAR ZA LUKU! možete naći na facebook eventu

DOBRODOŠLI!

Jana Adamović

i tim ART, CRAFT & DESIGN – BAZAR ZA LUKU!

Filmovi sa Letnje filmske škole BINE do 3. decembra online na platformi Future Architecture

Filmovi nastali tokom Letnje filmske škole Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA, od petka 19. novembra do 3. decembra će biti dostupni online na sajtu Future Architeture Rooms (https://futurearchitecturerooms.org/) u okviru internacionalne platforme Future Architecture, zajedno sa filmovima iz još tri letnje škole iz Rima, Kopenhagena i Osla.

Letnja filmska škola BINE održana je od 17. do 26. septembra u Kulturnom centru Beograda,  a poslednjeg dana su prikazani filmovi polaznika nastali tokom desetodnevne radionice. Ovaj program realizovan je u okviru evropskog projekta The Future Architecture Platform, pod nazivom „Kad bi ovi zidovi govorili/If These Walls Could Talk”. Radionica je posvećena zgradi Doma štampe, a organizovana je u saradnji sa Računarskim fakultetom iz Beograda, Festivalom arhitekture iz Kopenhagena (CAFx), MAXXI muzejem iz Rima i Trijenalom arhitekture iz Osla (OAT).

Namera organizatora bila je da se učesnici radionice upoznaju sa objektom, njegovom arhitekturom, istorijom, sadržajima i korisnicima i u kratkoj filmskoj formi daju svoj doživljaj/viđenje, komentar trenutnog stanja ili sugestiju njegovih potencijala u budućnosti. Radionica je bila posvećena edukaciji i produkciji kratkih filmovima i video-radova kojima se sagledavaju i analiziraju raznovrsni potencijali filma i filmskog jezika za istraživanje arhitekture i njenih višeslojnih značenja.

Glavni mentor radionice bio je filmski reditelj Dejan Petrović – osnivač Međunarodnog studentskog filmskog kampa „Interakcija“. Ostali mentori iz oblasti filma bili su reditelj Vojin Vasović, snimatelj Dragan Vildović, i filmska autorka i montažerka Jelena Maksimović.  Mentori iz oblasti arhitekture bili su finalisti konkursa Future Architecture: Julia Udall, Alex De Little, Jon Orlek, Joe Gilmore i Richard Cook, Ana Ulrikke Andersen, Nina Bačun, Dea Widya, i Viktória Mravčáková. 

Преминула је књижевница Љиљана Ђурђић, чланица Српског књижевног друштва.

Рођена 1946. у Београду. Матурирала у Првој београдској гимназији. Дипломирала Светску књижевност на Филолошком факултету у Београду. Радила у Народној библиотеци Србије на месту Начелника Издавачке делатности НБС. Била је уредник Српске ретроспективне библиографије. Покренула је библоитеку Жива прошлост и потписала преко 200 издања НБС. Била је колумниста дневног листа Данас (2000-2002) и недељника Европа (2005-2006). Једна је од оснивачица и уредница часописа за женску књижевност и културу ПроФемина (1995 – 2010).
Збирке поезије—- Шведска гимнастика, КОС, 1977;Оглед далматинског биља и други предели, Матица српска, 1980;Преобиље/Нула, Просвета, 1991.
Збирке приповедака—- Како сам љубила Франца Каспара, Рад,1986;Слике из претходног живота, Филип Вишњић,1997;Стадијум огледала, Рад, 2004;Сви на крају кажу мама, Агора, 2009.Силва Југословенка, Агора, 2016.
Збирке есеја и колумни
Beograd by my mind, Рад, 1995;Удри кравицу, Самиздат, Б92, 2001;Пресвлачење Но 5102000, ЦУПС, 2003;Fool memories, Београдска мануфактура снова, 2004;Нек цркне свет, Браничево, Пожаревац, 2012.
Приредила антологије и изборе
Избор из поезије Данице Марковић Песме о алхемијском покушају, Дечје новине, 1989;Милош Црњански Бока Которска, НБС, 1997;Женски континент, Антологија савремене српске женске приче, Просвета, 2004;Песме о библиотеци, НБС, 2003.
Награде и признања
Плакета Народне библиотеке Србије за укупан рад 1984.Награда БИГЗ-а за превод књиге Рани одлазак Силвије Плат.Награда Стеван Сремац за књигу приповедака Сви на крају кажу мама за 2009. годину

Две нове књиге Мирјане Ковачевић

под насловом „ Шездесет жутих секунди“ и „ Последњи и први“ објављене су у издавачкој кући „ Интерпрес“

ове године.

Насловом „ Шездесет жутих секудни“ обухваћено је око шездесет

краћих прича од којих су многе објављене у Политици али и књижевним

часописима. Тематски су омеђане социјалним и друштвеним приликама у

којима одрастају или само преживљавају различите генерације. Има и

ангажованих прича али само у виду скице целокупног светског урушавања

хуманитета и моралних вредности. Неки од наслова су „ Азбука љубави“ ,

„ Зоранови ђонови“, „ Последња кућа“ , „ Аутопортрет“ и други. У новели

„ Последњи и први“ , актуелизује се тема злостављања. Кроз неколико ликова

старије генерације повратком у прошлост открива се сва трагедија једне

младости. Са свим одликама новеле као књижевне врсте и књига „ Последњи

и први“ завршава се изненада и оставља простора читаоцима за различите

увиде у написано.
knjige se mogu kupiti na sajtu knjizara.com.

Tribina o prošlosti

Предавање „Срби у Угарској пре Велике сеобеˮ др Бориса Стојковског биће одржано у четвртак, 28. октобра у 19 часова, у Великој сали Градске библиотеке Чачак. Наиме, ово је шеста трибина о прошлости која се одвија у организацији Библиотеке, а овога пута тема разговора су примарни историјски извори (докумената) који реконструишу податке о српском народу у Јужној Угарској пре Велике сеобе 1690. године. Посебна пажња биће посвећена најугледнијим српским великашима, као најистакнутијим представницима Срба у Угарској у позном средњем веку као и српској култури и духовности на простору југа Угарске.Проф. др Борис Стојковски је ванредни професор историје средњег века на Филозофском факултету у Новом Саду, бави се историјом данашње Војводине у средњем веку, угарско-византијским односима, историјом цркве, исламским светом и његовим везама са средњовековном југоисточном Европом.Тема предавања је уско повезана и са публикацијом, коју је 2016. године објавио Архив Војводине, „Пут документаˮ. То је својеврстан архивски приручник у коме, између осталог, пише и о најстаријим документима које чува ова установа, а приредили су је Зоран Стевановић и Весна Башић. У књизи „Пут документаˮ представљени су истраживачки напори и залагања стручњака из различитих области: архивиста, библиотекара, палеографа, археографа, филигранолога, библиографа, историчара књижевности, конзерватора, физичара, хемичара, микробиолога и фармацеута.Разговор са проф. др Стојковским ће водити Мирко Дрманац, виши библиотекар и историчар.

https://www.facebook.com/events/276590624375959

Biber 04 u Novom Sadu – o pomirenju i isceljivanju naših društava

Zbirka kratkih priča sa četvrtog konkursa Biber predstavljena je u  Novom Sadu, u četvrtak 21. oktobra/listopada 2021.

U razgovoru povodom objavljivanja Biber 04 zbirke održanom u knjižari Bulevar Books, učestvovali su: Maja Halapir, dobitnica treće nagrade za priču „Trokut“; Marijana Čanak, čija je odlična priča „Razmjena“ uvrštena u zbirku; Bojan Krivokapić, dobitnik prve nagrade za priču „Ptičice“; Qerim Ondozi, prevodilac priča na albanski jezik i Davorka Turk, članica tima Biber.

Razgovor je vodila novosadska spisateljica Andrea Popov Miletić, takođe jedna od učesnica ranijih Biber konkursa, čija je priča objavljena u zbirci Biber 02. Na početku se povela diskusija o tome koliko se književnost prevodi na jezike regiona, i koliko smo se poslednjih decenija i u tom smislu udaljili, te da je Biber konkurs jedan od retkih koji prevodi priče autora sa raznih jezika.

Qerim Ondozi, član Biber tima i prevodilac priča na albanski jezik izjavio je: “Vrlo je važna književna komunikacija između Albanaca i ostatka regiona. Delimo isti kontekst, isto breme, isto se mrzimo, isto se volimo, žalosno je što biramo da se ne prevodimo. Ne možemo da gradimo normalni život, ako ne govorimo sa prvim komšijama.”

“Ući u misli drugoga, potaknuti empatiju, videti i takozvanog neprijatelja kako plače, to je prihvaćanje drugoga i put ka pomirenju”  kazala je Maja Halapir iz Samobora, dobitnica treće nagrade.

Dobitnik prve nagrade i član žirija Biber 01 Konkursa, Bojan Krivokapić je dodao: “Raspad Jugoslavije je najjači događaj naših života, i nadživeće nas. Volim da učestvujem na anonimnim konkursima, i zanima me dokle će moja priča stići. Najželjenije mi je bilo prevođenje mojih priča na albanski i makedonski. Bitno mi je da vidim kako će priče biti pročitane na albanskom i makedonskom. ”

Davorka Turk u ime Centra za nenasilnu akciju i Biber tima istakla je “da otkada živi u Sarajevu, a to je od već skoro desert godina, ovaj trenutak sada je najkritičniji što se nacionalizama tiče”, dok je Qerim Ondozi dodao da ga užasava spremnost ljudi za rat, da je rat u javnom prostoru uopšte opcija.

Maja, Bojan i Marijana su pred novosadskom publikom pročitali odlomke iz svojih priča, a posebna poslastica je bila Qerimovo čitanje odlomka priče autorke Milice Rašić na albanskom jeziku koju je on preveo.

“U ovom procesu pomirenje je nedovoljno jaka reč. Deca se pomire, ovde je potrebno isceljenje, proces isceljivanja”, dodala je Marijana Čanak i naglasila da je književnost jedno beskrajno polje gde možemo da razumemo drugog onako kako on razume sebe.

Ovaj razgovor su organizovali Cracker inicijativa iz Novog Sada, Knjižara Bulevar Books i Centar za nenasilnu akciju Sarajevo-Beograd.

Biber je konkurs za kratku, angažovanu priču na albanskom, makedonskom, bosanskom, hrvatskom, srpskom i crnogorskom jeziku. Tema konkursa je pomirenje u kontekstu zaostavštine ratova i nasilja u zemljama bivše Jugoslavije, a dolaze u obzir i priče koje mogu da doprinesu boljem razumevanju među ljudima, smanjenju mržnje i razgradnji predrasuda, antiratne priče, priče koje se bave suočavanjem s prošlošću, razgradnjom slika o neprijateljima, saosećanjem sa drugima, hrabre priče koje se usuđuju da hodaju u „neprijateljskim“ cipelama, priče koje pomeraju granice i otvaraju nam puteve da gradimo izvesniju, bezbedniju i slobodniju budućnost za sve.

Konkurs organizuje Biber tim Centra za nenasilnu akciju Sarajevo-Beograd.

Četvrti konkurs Biber raspisan je krajem aprila 2020. godine. Pristiglo je oko 750 radova. U žiriju su bili: Tatjana Gromača, Anton Berishaj i Selvedin Avdić.

Sledeća promocija Bibera 04 je zakazana je za 9.11.2021. u Bugojnu, Bosna i Hercegovina, dok je za za decembar/prosinac 2021. godine najavljeno i otvaranje petog po redu Biber konkursa za kratku priču, na istu temu.

Zbirku Biber 04 u PDF i Kindle izdanju, kao i sve prethodne zbirke možete naći na web stranici Biber.

Fotografije sa predstavljanja zbirke Biber u Novom Sadu možete da pogledate ovde.

Održan razgovor sa Marielom Cvetić i Julianom Turnerom

U utorak, 19. oktobra u Svečanoj sali Rektorata Univerziteta umetnosti u Beogradu, održan je novi razgovor iz serijala “Artist Talks” Austrijskog kulturnog foruma, koji je sa vizuelnim umetnicima Marielom Cvetić i Julianom Turnerom vodila umetnica i novinarka Mirjana Boba Stojadinović. Njihovi radovi deo su online platforme „Na drugi pogled // Auf den zweiten Blick // At Second Glance” na kojoj je izloženo po 10 radova vizuelnih umetnika i umetnica iz Srbije i iz Austrije.

Julian Turner govorio je o svom radu „Kuća cveća’’, instalaciji koja prikazuje izbor stilističkih vrhunaca iz bivše rezidencije, a sada mauzoleja Josipa Broza Tita. “To je kompilacija detalja iz Kuće cveća, koja je kompresovana, a možda i kompromitovana. Bio sam pozvan na Međunarodni sajam savremene umetnosti u Beču, gde sam kao problem video to što se ređa beli zid za belim zidom, što guši radove. Morao sam da uradim nešto drugačije. U svom radu i inače sakupljam arhitektonske reference za kasniju upotrebu, tako da imam prilično veliku arhivu s kojom bih mogao nešto da uradim, a Kuća cveća se pojavila u pravom trenutku. Sakupljam stvari – suvenire, arhitektonske komade, koji često budu kompilirani na ovaj ili onaj način”, objasnio je Turner.

O tome na koji način ovaj rad referira i odnosi se prema velikoj istorijskoj figuri Josipa Broza Tita, Julian Turner je rekao: “Zapravo sam bio nepristojan i zamenio sam Tita samim sobom. Sve ove stvari su ispunjene značenjem kroz njegovu ličnost, što sam ja onda dopunio novim značenjem, ali bez odricanja od starog. Postoje neke asocijacije koje su spontane, kao i neke koje su veoma direktne, jer sebe vidim kao vladara tog umetničkog prostora. Definitivno postoji njegova aura, ali možda ne lična, već jedne prohujale ere – šezdesetih i sedamdesetih, države koja više ne postoji. Sve sam rekreirao od drugačijih materijala i sve je novo, ali ta aura je i dalje nekako tu“.

Rad “Kuća cveća” moguće je pogledati online na platformi “Na drugi pogled”: https://www.secondglance.rs/sr/gledista/julian-turner/285

Rad Mariele Cvetić na platformi “Na drugi pogled” predstavlja animaciju dela crteža „Kao kuća“. O tome kako je nastao rad, Mariela Cvetić je ispričala: “Moj rad za ovu priliku bio je originalno deo izložbe „Conquistador“, povezane sa Frojdovim radom. To je bio crtež kuće, animiran kao mali mp4 fajl koji pokazuje kako crtam. Inicijalni crtež, po kome je nastao moj rad, napravio je Ričard Nojtra, poznati austrijsko-američki arhitekta koje je rođen iste godine kao Tito. Ričard je tokom Prvog svetskog rata, 1915. godine bio u garnizonu u Trebinju, kada je i nacrtao ovu kuću. Ono što sam ja uradila bilo je povezano sa Frojdovom posetom Trebinju, a Frojdova veza sa Balkanom je ono što me je zanimalo na izložbi „Conquistador“. Ovaj naslov znači da se i Frojd osećao kao osvajač – on je osećao da će njegov rad, psihoanaliza, osvojiti Novi svet“.

O Frojdovom boravku na našim prostorima, Mariela Cvetić je dodala: „Krajem 19. veka putovao je i u Sloveniju, potom na Jadransko more, u  Dubrovnik. Tada je od svog rođaka čuo da je Trebinje blizu. Taj rođak mu je rekao da tamo postoji interesantna Begova kuća, za koju je zamišljao da je nešto poput harema. Frojd je bio veoma zainteresovan da vidi kuću. Ta poseta je za mene bila inicijalna motivacija da nacrtam ovu kuću po crtežu Ričarda Nojtre, ali s Frojdovim tekstovima nastalim nakon ove posete“.

Rad Mariele Cvetić moguće pogledati na online platformi Na drugi pogled na linku: https://www.secondglance.rs/sr/gledista/mariela-cvetic/118

Julian Turner, rođen 1985, živi i radi u Beču. „Planirana nesavršenost’’ je u srži Turnerovog multimedijalnog rada, u kome citira i duhovito menja konvencije umetničkog posla. Umetnik od kolaža, modela, imitacija materijalnog i često ponavljanih tropa kao što su hrana, arhitektura i tehnika, preuzima sve što smatra interesantnim, postavlja ih u prostor i daje im novo značenje svojim karakterističnim potpisom koji se može opisati kao amaterski u najboljem značenju te reči.

Mariela Cvetić, umetnica i teoretičarka umetnosti, redovni je profesor na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Autorka je velikog broja samostalnih izložbi, knjiga i učesnica u brojnim grupnim izložbama. Jedna je od autorki izložbe u paviljonu Srbije na 11. Međunarodnoj izložbi arhitekture u Veneciji 2008. U umetničkom i teorijskom radu bavi se problemima odnosa subjekta i prostora.

Počeo projekat “Oni žive / They: Live” u Novom Sadu

Projekat “Oni žive – studentski životi otkriveni kroz kontekstualne umetničke prakse”, koji je započeo 2020. pod pokroviteljstvom programa Kreativna Evropa, od ove jeseni se realizuje i u Novom Sadu u saradnji sa Studentskom asocijacijom Univerziteta u Novom Sadu i pod pokroviteljstvom Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“, a u okviru programskog luka „Budućnost Evrope“ u cilju zvanične dopune programa „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“. 

Na ovaj način se međunarodnom projektu “They: Live – Student lives revealed through context-based art practices” uz Beograd, Zagreb, Madrid, Rijeku, Podgoricu pridružuje i Novi Sad, dok Studentska asocijacija Univerziteta u Novom Sadu postaje zvanično pridruženi partner projekta.

Arhivistička obuka, prikupljanje i digitalizacija fotografskog materijala o životu studenata u studentskim domovima u Novom Sadu od 1961. godine do danas, kao i aktivnosti vezane za rezidencijalne boravke para umetnik-kustos, koji će realizovati participativne projekte sa sadašnjim studentima, uključujući u umetničke radove i prikupljeni arhivski materijal, odvijaće se u periodu od 1. septembra 2021. do 30. aprila 2022. godine.  Umetnički par iz Novog Sada čine Bojana Knežević i Vladimir Bjeličić.

Bivši i sadašnji stanari novosadskih studentskih domova svih generacija mogu da doprinesu kreiranju kolekcije fotografija pod nazivom „Oni žive“ o životu studenata u novosadskom kampusu, od kraja Drugog svetskog rata do danas. U obzir dolaze i već skenirane fotografije, fotografije u digitalnom formatu koje je moguće poslati putem mejla, kao i originalne fotografije, koje će nakon skeniranja biti vraćene vlasnicima.

Fotografije o životu u novosadskom kampusu biće arhivirane u okviru onlajn kolekcije pod nazivom „Oni žive“ (They: Live) na međunarodnoj kolaborativnoj digitalnoj platformi Topoteka (https://www.topothek.at/en) i zvaničnom sajtu projekta http://theylive.eu/index.php, paralelno sa kolekcijama o životu studenata u studentskim domovima u Beogradu, Madridu, Podgorici, Rijeci i Zagrebu.

Potencijalni učesnici mogu kontaktirati arhivistu projekta putem e-mail adrese novisad@theylive.eu, a krajnji rok za slanje fotografija je 28. februar 2022. godine.

Razgovor velikana: Manski i Žilnik na Beldocsu

U okviru Beldocs Industry programa 14. Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, 14. septembra od 15 do 16 sati u Sali Makavejev u Jugoslovenskoj kinoteci biće priređen razgovor između ruskog reditelja Vitalija Manskog, autora dokumentarnog filma “Čorbačov: Raj”, i našeg sineaste Želimira Žilnika na temu “Dokumentarni film – ogledalo ili lupa?”. Tokom razgovora, koji će biti i strimovan uživo, uz obezbeđeni simultani prevod sa ruskog na engleski jezik, dva velika autora osvrnuće se na stvarnost i činjenice u dokumentarnom filmu: u čemu je razlika između njih i šta im je zajedničko? Kako stvarnost utiče na slobodu izražavanja u filmu i da li ona zaista postoji u audiovizuelnoj sferi?

Ulaz na razgovor dvojice dokumentarista je besplatan, ali uz obaveznu prethodnu registraciju, putem linka.

Vitalij Manski (1963, Lavovo, Ukrajina), nakon što je prvi film snimio 1989. do danas je realizovao više od 30 filmova. Njegovi filmovi prikazivani su na više od 500 međunarodnih festivala, na kojima su osvojili više od 100 nagrada. Posebno se ističu njegovi filmovi “Putinovi svedoci”, “Pod suncem”, “Pipeline”, “Gagarinovi pioniri”, “Anatomy of T.A.T.U.”, “Brodvej, Crno more”, “Gorbachev: After Empire”, čime je postao jedan od najpriznatijih savremenih ruskih dokumentarnih reditelja i producenata. Osnivač je i predsednik “Artdokfesta”, festivala kreativnih dokumentarnih filmova koji se održava u Rigi, Litvaniji i Moskvi.

Želimir Žilnik (Niš, 1942) je filmski i TV reditelj i scenarista. Živi i radi u Novom Sadu, gde je tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka bio jedan od ključnih aktera nastanka i razvoja produkcijske kuće “Neoplanta film”. Autor je kultnih dokumentarnih i igranih filmova, a njegov prvi igrani film “Rani radovi” (1969) nagrađen je “Zlatnim medvedom” na Berlinskom festivalu, kao i sa četiri “Zlatne arene u Puli” iste godine. U Nemačkoj je, sredinom sedamdesetih godina, realizovao niz kratkometražnih i jedan dugometražni igrani film “Raj” (1976). Po povratku, za TV Beograd i Novi Sad, kao i u nezavisnim filmskim i medijskim kućama, režirao je niz igranih i dokumentarnih filmova i TV serija. Jedan je od najznačajnijih jugoslovenskih nezavisnih filmskih stvaralaca, a njegovi radovi su uvršćeni u kolekcije uglednih umetničkih manifestacija i institucija: Document u Kaselu, Venecijansko bijenale, Nacionalna galerija u Vašingtonu, Pompidu centar u Parizu, muzeji savremene umetnosti u Meksiku, Barseloni, Beču, Londonu i Notingemu…

Pored filmskih projekcija i susreta i razgovora publike sa autorima, panel-diskusija i edukativnog programa, važan i sastavni deo Beldocs festivala je Beldocs Industry koji predstavlja jedinstveni događaj u regionu kinematografija zapadnog Balkana i jedno od glavnih mesta okupljanja audiovizuelnih profesionalaca iz Evrope, regiona i Srbije sa ciljem razvoja tržišta kreativnih dokumentaraca. Tokom sedam dana, od 9. do 15. septembra, u Beogradu će gostovati više od 60 stranih filmskih profesionalaca i biće organizovan dinamičan program pičinga, sesija, diskusija, radionica za razvoj projekata, networking dešavanja u Jugoslovenskoj kinoteci i galeriji NEON, uz korišćenje on-line Beldocs market videoteke.

Program se realizuje u hibridnom formatu, a paneli i razgovori biće uživo prenošeni preko Facebook strane Beldocsa. Beldocs Industry sastoji se iz nekoliko segmenta: “Beldocs Academy” (radionica za razvoj XR projekata), “Beldocs in Progress” i “Serbian Docs in Progress” (predstavljanje dokumentarnih projekata međunarodnoj filmskoj industriji), “Documentaries for Kids and Youth” (radionica za razvoj projekata namenjenih deci i omladini) i „Beldocs Market”.

Beldocs Industry razvija kapacitete Srbije u smislu produkcije, koprodukcija i distribucije kreativne dokumentaristike, a sa glavnim ciljem povećanja mogućnosti za cirkulisanjem dokumentarnih filmova iz Srbije i drugih zemalja sa niskim produkcionim kapacitetom širom Evrope (Zapadnog Balkana i post-sovjetskih zemalja), i razvoja projekata sa ovih prostora kroz bolji plasman na međunarodnom tržištu. Beldocs Industry je projekat od nacionalnog značaja jer za ciljeve ima razvoj nacionalnog sistema audiovizuelnih umetnosti kroz povezivanje srpskih reditelja i producenata sa agentima prodaje dokumentarnih filmova u Evropi, urednicima televizija iz regiona i predstavnicima vodećih evropskih festivala, kao i bolje pozicioniranje srpske dokumentaristike na međunarodnom nivou.

Beldocs Industry se održava uz podršku Evropske unije kroz program Kreativna Evropa, potprogram MEDIA, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Filmskog centra Srbije, udruženja DOK Srbija, Filmskog centra Crne Gore, Grčkog filmskog centra, Italijanskog kulturnog centra, Evropske dokumentarne asocijacije, Instituta za dokumentarni film iz Praga, M: Brane, festivala DocuDays iz Ukrajine i Solunskog dokumentarnog festivala, kompanija Digital Mind i Paradiddle Pictures i galerije NEON. Filmski centar Crne Gore je pokrovitelj nagrade za najbolji projekat na Beldocs Akademiji.

Program Circus (must) SEE :

Savremeni cirkus u Jugoistočnoj Evropi
01 – 26. septembar 2021.
Srbija-Hrvatska

Francuska je vodeća zemlja u oblasti razvoja savremenog cirkusa i pokretač mnogih vidova saradnje na unapređenju vidljivosti ove umetnosti svuda u svetu, uključujući i region Jugoistočne Evrope.

Zahvaljujući saradnji francuskih profesionalaca sa deset partnerskih organizacija iz Srbije i Hrvatske, koje zauzimaju najznačajnija mesta u oblasti scenskih umetnosti u regionu, ova jesen će u Jugoistočnoj Evropi proteći u znaku savremenog cirkusa. Više gradova u ove dve zemlje ugostiće brojne predstave savremenog cirkusa za sve uzraste, kao i radionice za cirkuske umetnike, te stručne konferencije na temu cirkusa i njegove uloge u razvoju zajedništva.

Ovim objedinjenim programom nastoji se skrenuti pažnja publike i institucija na bogatstvo, raznovrsnost i povezanost regionalne cirkuske scene, na njenu umetničku dimenziju i internacionalni duh. Zahvaljujući ovoj saradnji evropske institucije i mreže profesionalaca prepoznale su potencijal cirkuskih umetnika iz Srbije i regiona.

Naglašena zastupljenost francuskih umetnika i predstava rezultat je kontinuirane podrške Francuskog instituta u Srbiji, koji kroz program Teatroskop podstiče razvoj regionalne cirkuske scene. Saradnja sa francuskim profesionalcima se sve više razvija kroz brojne obuke namenjene mladim umetnicima koji tragaju za novim oblicima izražavanja i približavanja publici.

Poseban razlog što se umetnici iz regona okreću ka Francuskoj je taj što ona predstavlja primer dobre prakse, budući da se u toj zemlji savremeni cirkus svrstava među najrazvijenije oblasti izvođačkih umetnosti, zahvaljujući brojnim obrazovanim ustanovama i institucijama za promociju cirkusa – visokim školama i specijalizovanim pozorištima. Ta strategija dovela je Francusku na sam vrh svetske scene savremenog cirkusa.

Otuda želja da se ovog septembra brojni događaji u Hrvatskoj i Srbiji objedine pod zajedničkom kampanjom, te da se prisustvo stranih umetnika dodatno iskoristi kako bi se pokazalo da savremeni cirkus ima svoje punopravno mesto među izvođačkim umetnostima, te da cirkuski umetnici sa punim pravom pretenduju na status slobodnih umetnika.     

Jedan od plodova ove snažne saradnje jeste i premijera nove srpsko-hrvatsko-francuske koprodukcije Duel koja je, pored redovne podrške Teatroskopa, dobila i podršku Francuskog instituta u Parizu i Bitef Teatra. Ovo, ali i brojna druga ostvarenja, publika će moći da  vidi  na predstojećem festivalu Cirkobalkana u Beogradu. Cirkobalkana, festival savremenog cirkusa u cirkuskom šatoru, koji okuplja evropske izvođače, biće organizovan u Beogradu (16-25.septembar, Silosi Beograd, Dunavski kej 46), kao prateći program 54/55 BITEF-a (13-25. septembar 2021). Ovim udruživanjem snaga dvaju festivala, predstave umetničkog cirkusa koje tradicionalno zauzimaju značajano mesto u programu BITEF-a, dobijaju još veću vidljivost i stižu do brojnije publike, a upravo je francuska predstava Rare Birds 2019. godine bila jedan od favorita BITEF-ove publike.

Detaljni program Circus (must) SEE možete preuzeti OVDE

SKRAČENI PROGRAM:

1. Radionica: Circus, sound & movement

od 23.08. do 03.09. Kelebija, Srbija

Trening sa umetnicima iz trupe Les Hommes Penchés (FRA)

2. Nestabilan, predstava trupe Les Hommes Penchés (FRA)

  03.09, 19h00, Park Palić, Srbija
  05.09, 18h30, Kaleidoskop kulture, Novi Sad, Srbija

Trejler 

3. Baktana, predstava trupe Lazuz (FRA)

    08.09, Kaštel – Povijesni i pomorski muzej, Pula, Hrvatska
    10.09, Festival neobičnih obitelji, Split, Hrvatska
    12.09, Kulturni ulični festival Zagreb, Hrvatska
    14.09, Cirkus na periferiji, Klanjec, Hrvatska

Trejler:

4. Lazuz, predstava trupe Lazuz (FRA)
    16.09, Cirkobalkana festival, Beograd, Srbija

Trejler:

5. Okrugli sto: New aesthetics in contemporary circus and theatre

    17.09. 15h00

6. Duel, premijera predstave Cirkorame (HR), Cirkusfere (SRB) i trupe ULPH (FRA)

   17.09, Cirkobalkana festival, Beograd, Srbija

7. Cuir, predstava trupe Un loup pour l’homme (FRA)
    11.09, Festival neobičnih obitelji, Split, Hrvatska

   18-19.09, Cirkobalkana festival, Beograd, Srbija

Trejler:

8. Radionice akrobacija i žongliranja sa trupama LPM i ULPH (FRA)

   13-25.09, Split i Beograd

9. Trening BETA Circus
   23-26.09, Novi Sad, Srbija
10. Međunarodna tribina: Savremeni cirkus i teritorijalni razvoj
   24.09, KC Svilara, Novi Sad, Srbija 

11. Tutti Frutti, predstava trupe LPM (FRA)

    09.09, Festival neobičnih obitelji, Split, Hrvatska
    24.09, Cirkobalkana festival, Beograd, Srbija

Trejler: https://youtu.be/df4OBefaCDw
12. Težina duše, predstava Kjare Markeze (FRA)

     25.09, Cirkobalkana festival, Beograd, Srbija
     Trejler: https://youtu.be/5Cg8yEPmIFQ

Partneri: Udruženje Nyari Mozi (Kelebija), Cirkusfera (Beograd), Cirkorama (Zagreb), Cirkobalkana (Beograd-Zagreb), Ludifico (Novi Sad), Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022, Festival BITEF, Pozorište Kosztolányi Dezső (Subotica), Room 100 (Split), Festival neobičnih obitelji (Split), udruženje Čarobnjakov šešir (Pula), The House of Klein (Klanjec)

Promocija knjiga poezije SVE IZ JEDNOG MJESTA (Karantinska i postkarantinska edicija) autora Momčila Zekovića Zeka nakon Podgorice, Kolašina, NIkšića, 02.09.2021. sa početkom u 19h, na platou ispred BILJARDE održaće se…

• Biće zadovoljstvo da u svom gradu predstavim pisane i audio-vizuelne sadržaje koji su nastali u posljednjih godinu u sklopu stalnog projekta „Džepa sa tajnama“ (https://www.youtube.com/channel/UCHe9V6on8zsu9qStVYm0N5A) . Sa zadovoljstvom sam prihvatio poziv TO Cetinje – rekao je autor.
  Promocija se održava sklopu manifestacije Ljeto u prijestonici koju organizujeTuristička organizacija Cetinja, a na kojoj je svoj rad predstavio veliki broj cetinjskih umjetnika.

преминула књижевница Мирјана Стефановић

Мирјана Стефановић (Ниш, 1939 – Београд, 2021)

Живела у Нишу, Косанчићу и Новом Саду, а од 1951. у Београду. Школовала се у Новом Саду, Београду и Делхију, Индија. Магистар је енглеске књижевности. Године 1966-1967. радила као новинар сарадник на Трећем програму Радио-Београда, а од 1967. до 1973. била новинар редактор у Дечијој редакцији Радија. Од 1974. до 1991. уредница у издавачкој кући Нолит. Основала и шеснаест година водила библиотеку Распуст у којој је објавила преко педесет књига за младе изабраних из светске и домаће књижевности. Учествовала у уређивању савремене поезије и била уредница библиотеке Занимљива наука. Главна уредница едиције Прва књига Матице српске (1974-1979) и члан редакције Летописа Матице Српске (1982-1983).

Књиге: Волети, песме, Матица Српска, Нови Сад 1960; Одломци измишљеног дневника, проза, Матица Српска, Нови Сад 1961; Пролеће на Теразијама, песме, Просвета, Београд 1967; Индиго, песме, Нолит, Београд 1973; Радни дан, песме, Матица Српска, Нови Сад 1979; Саветник, проза, БИГЗ, Београд 1979; Проширени саветник, проза, Књижевна заједница Новог Сада, Нови Сад 1987; Помрачење, песме, „Fondi Oryja Pala“ Нови Београд-Крањ 1995, друго издање Београдски круг и Центар за антиратну акцију, Београд 1996; Искисли човек, изабране песме, Нолит, Београд 2003, О јабуци, проза, Дневник, Нови Сад 2009; Промаја, изабране и нове песме, Задужбина Десанка Максимовић, Народна библиотека Србије, Београд 2011; Школа живота, изабране песме, Група 484, Београд 2012; Одржи пламен, изабране и нове пјесме, Друштво писаца Босне и Херцеговине, Међународна књижевна манифестација „Сарајевски дани поезије“, Сарајево 2013; Трап, Народна библиотека Стефан Првовенчани, Краљево, 2018; Поздрав, изабране песме, Културни центар Војводине „Милош Црњански“, едиција добитница награде „Милица Стојадиновић Српкиња“, Нови Сад, 2020.

Књиге за децу: Влатко Пиџула, песме и приче, Просвета, Београд 1962, друго издање Народна књига Београд, 2007; Енца са креденца, песме, „Радивој Ћирпанов“ Нови Сад 1969, 1975, Веселин Маслеша, Сарајево 1978; Штрицкалице, приче, БИГЗ, Београд 1972.; Шта да ради ова фота?, роман, Нолит, Београд 1979, Глас, Бања Лука 1989, Дневник, Нови Сад 2003; Mit érdemel az a bűnös, превод на мађарски романа Шта да ради ова фота? , Форум, Нови Сад 1984; Другари са репом, четири сликовнице са илустрацијама Марка Крсмановића, Нолит, Београд 1985; Šola za velike, priče, prevod na slovenački, Mladinska knjiga, Ljubljana 1985; Чудо до чуда, приче, Вук Караџић, Београд 1986; Секино сеоце, роман, ИП Гинко,Ginis Yu, Београд 1994; Златне рибице, песме и приче, Матица Српска, Нови Сад 1994; О Угљеши, песме, Просвета, Београд 1996, ауторско издање, Београд 2000; Школа испод стола, песме и приче, Портал, Београд 2004; Први пољубац, изабране игре за децу, Bookland, Београд 2010; Cомот и свила, изабране песме и приче, „Смедеревска песничка јесен“, Смедерево 2011; Са Катарином Граната-Савић приредила књигу „Моја мајка – писци говоре о својим мајкама“, Змајеве дечије игре, Нови Сад 2007

Драмски радови: Лећи на руду, тв драма, ТВ Београд, 1968; Бели зечеви, тв драма, ТВ Београд, 1970; Какав дан, тв драма, ТВ Београд, 1979; Пролеће живота, тв драма, ТВ Београд, 1980; Чинити чин, експеримент у језику, композитор Душан Радић, Трећи програм Радио-Београда , 1965; Урликологија, радио-драма, Трећи програм Радио-Београда , 1968; Цецилија од Цимберије, позоришна игра за децу, Театар Бошко Буха, Београд 1969.

Радио-Београд и друге југословенске радио-станице емитовале су више њених радио-игара за децу од којих су изабране објављене у књизи Први пољубац.

Песме и приче Мирјане Стефановић уврштене су у осамдесетак антологија и панорама на српском и другим језицима.

Награде и признања:

Награда Новосадске Трибине младих за рукопис књиге Одломци измишљеног дневника 1959.

Награда Невен за Влатка Пиџулу, најбоља књига за децу у Србији, 1962.

Награда Политикиног забавника за Секино сеоце, најбоља кљига за децу у Југославији, 1994.

Награда Змајевих дечјих игара за изузетан стваралачки допринос књижевности за децу, 1995.

Награда Pro Femina за књигу песама Помрачење 1997.

Награда Десанка Максимовић за целокупно песничко дело и допринос српској поезији, 2010. Поводом доделе ове награде одржан је научни скуп о песништву лауреаткиње, а текстови са тог скупа објављени су у зборнику Поезија Мирјане Стефановић, Задужбина Десанка Максимовић, Београд 2012.

Златни кључић Смедерева, за животно дело у области дечије књижевности 2011.

Златно Гашино перо, награда за животно дело и „допринос ведром духу детињства“, Лазаревац 2012.

Награда Босански стећак, коју додељује жири Међународне књижевне манифестације Сарајевски дани поезије, 2013. Прва је жена добитница ове угледне међународне награде чији су лаурети и Тадеуш Ружевич, Кристофер Мерил, Чарлс Симић, Мирко Ковач, Луко Паљетак…

Повеља Змајевих дечијих игара за изузетан допринос књижевности за децу, 2017.

Награда Милица Стојадиновић Српкиња за књигу песама „Трап“, 2019.

Danas u 15 sati počinje online prodaja ulaznica
za 27. Sarajevo Film Festival

Online prodaja ulaznica za sve filmove u programu 27. Sarajevo Film Festivala počinje danas, 4. augusta od 15:00 sati. Ulaznice je moguće kupiti putem zvanične web stranice: www.sff.ba.

Prodaja ulaznica na Glavnom Box Officeu Festivala – Bosanski kulturni centar (Branilaca Sarajeva 24) počinje 6. augusta u 10:00 sati.

27. Sarajevo Film Festival je COVID-siguran događaj koji će se održati u skladu sa mišljenjem Ministarstva zdravstva Kantona Sarajevo i prema mjerama i uputama koje je za održavanje Sarajevo Film Festivala izdao Zavod za javno zdravstvo Kantona Sarajevo.

_____

COVID-sigurni protokol

Anti–COVID mjere podrazumijevaju da su svi posjetioci festivala evidentirani kao vakcinisani, preboljeli ili testirani, te uključuju obaveznu dezinfekciju ruku i obuće, fizički razmak i nošenje zaštitne maske prilikom ulaska i izlaska sa zatvorenih festivalskih lokacija. Nošenje maske preporučuje se i za vrijeme projekcije. Zbog smanjenih kapaciteta kina, potrebno je sjediti na obilježenim sjedištima.

Kako bi gledaocima olakšali i ubrzali pristup festivalskim lokacijama, Festival će izdavati COVID-sigurne akreditacije.

Kako do COVID-sigurne akreditacije na 27. Sarajevo Film Festivalu?

1.         On-line

Popunite e-formu na www.sff.ba, uploadujte jedan od tri moguća dokaza* (vidjeti objašnjenje na kraju teksta). Nakon provjere validnosti dokumenata, naš tim vam šalje COVID-sigurnu akreditaciju na vašu adresu elektronske pošte.
Ukoliko već imate Eventival nalog, e-formu popunite na sljedećem linku: https://vp.eventival.com/sarajevoff/2021/custom-form/covid-19-accreditation/show

2.         Na lokaciji

U glavnom Box Office-u (Bosanski kulturni centar, Branilaca Sarajeva 24) dajte svoje podatke i predočite jedan od tri moguća dokaza*. Nakon provjere validnosti dokumenata, naš tim vam šalje COVID-sigurnu akreditaciju na vašu adresu elektronske pošte ili se akreditacija printa na licu mjesta.

Za šta je sve potrebna COVID-sigurna akreditacija na 27. Sarajevo Film Festivalu?

COVID-sigurna akreditacija nije Vam potrebna za kupovinu ulaznica za 27. Sarajevo Film Festival, ali jeste za ulazak u sva kina u kojima se Festival održava.

Na ulazu u kino prvo ćete pokazati isprintanu ili digitalnu validnu COVID-sigurnu akreditaciju, a nakon toga kino ulaznicu. 

Mogu li ući na projekcije i bez COVID-sigurne akreditacije?

Da, na ulazu u kino uz ulaznice, pokažite dokument kojim se potvrđuje vakcinacija, ili da ste preboljeli COVID ili validan negativan test i Vaš lični dokument.

Šta još Sarajevo Film Festival radi kako bi olakšao dobivanje COVID-sigurne akreditacije za svoje posjetioce?

Partnerske laboratorije Eurofarm i Alea Genetički Centar će imati svoje punktove na lokaciji Festivalskog Centra u BKC-u u kojima će se uz festivalske ulaznice moći testirati po sniženim cijenama od 15 KM za antigenski test.

___

*

1.         Primljene obje doze vakcine, te da je prošlo najmanje 14 dana nakon druge doze vakcine, odnosno 14 dana od vakcine (Johnson & Johnson’s Janssen COVID-19 Vakcina) koja se prima u jednoj dozi, ili

2.         da ima potvrdu da je prebolovao COVID-19 ne stariju od 6 mjeseci od obolijevanja, ili

3.         negativan test (PCR ili antigenski) ne stariji od 48 sati.

Iz navedenog se izuzimaju djeca do 6 godina.

27. Sarajevo Film Festival bit će održan od 13. do 20. augusta 2021.

Festival evropskog filma Palić – izveštaj sa konferencije za medije / 4. festivalski dan

Četvrtog dana Festivala evropskog filma Palić, 20. jula, na konferenciji za medije na Velikoj terasi govorili su Igor Ivanov, reditelj filma „Čisto ljudski”, Natalija Avramović i Mihaela Stamenković, rediteljka i glavna glumica u filmu „Prolećna pesma”, glumica Teodora Ristovski iz filma „Furija”, Bernard Bremer, predstavnik Underdox Festivala, reditelj Ivan Ikić i Milan Stojanović, producent filma „Oaza”. Održana je i promocija knjige „Pisci u bioskopu: Književna istorija naših filmskih doživljaja” Slobodana Šijana u izdanju Filmskog centra Srbije.

Film Igora Ivanova „Čisto ljudski” prikazuje šest likova u šest isprepretanih sekvenci. O ideji za ovakav pristup, makedonski reditelj je rekao: „Meni je ova ideja došla slučajno. Radili smo na jednom drugom projektu i imali smo pičing na raznim mestima. Tokom pauze na jednoj sesiji mi je sinula ova ideja. Ispred mene su bili papir i olovka, i ja sam zapisao šest likova iz moga grada, koji su ovakvi kakvi su, sa imenima koja su praktično specimeni poznati iz filozofske antropologije. Posle toga sam shvatio da ova crna komedija u samoj ideji filma ima žanrovski preokret, pa se čitava stvar okrene u jednoj životnoj drami”. Film je realizovan u koprodukciji pet zemalja, a producent iz Srbije je Art & Popcorn.

Natalija Avramović, rediteljka filma „Prolećna pesma”, osvrnula se na dosadašnji festivalski život filma i nagrade koje je dobio: „Film živi, ima svoj put i jako sam zadovoljna. Emotivan je, ali je i dinamičan, na trenutke smešan, životan”, zaključila je srpska rediteljka.

Teodora Ristovski, glavna glumica u filmu „Furija” Petra Ristovskog, o ovom ostvarenju je rekla: „To je specifičan žanrovski film. Iako je kratak, ubojit je i ima duboku poruku koja se tiče savremenog čoveka. To je da danas, pogotovo mlade žene, zapostavljaju svoje porodice i biraju da budu karijeristkinje. U tome zapostavljaju svoju decu koja, naravno, trpe“.

Antologija „Pisci u bioskopu: Književna istorija naših filmskih doživljaja“ Slobodana Šijana donosi izbor tekstova u kojima naši i regionalni pisci, neretko iz veoma lične perspektive, pišu o fenomenu filma. U knjizi se nalaze tekstovi Ive Andrića, Branislava Nušića, Stanislava Vinavera, Rastka Petrovića, Boška Tokina, Miloša Crnjanskog, Bogdana Tirnanića, Aleksandra Petrovića, Danila Kiša, Dubravke Ugrešić i drugih. Na gotovo 500 stranica, antologija „Pisci u bioskopu“ sadrži pripovetke, odlomake iz romana, dnevničkih ili memoarskih zapisa, novinske članke i druge tekstove u kome pisci, novinari i filmski stvaraoci, iz različitih uglova, daju svoje viđenje sedme umetnosti od njenih početaka pa sve do danas.

Petog festivalskog dana, u sredu 21. jula na Letnjoj pozornici na Paliću, u Glavnom takmičarskom programu u 21h će biti prikazan film „Gripa Petrovljevih” Kirila Serebrenikova , a u 23h „Kopilot” nemačke rediteljke Ane Zohre Berahed. U selekciji „Paralele i sudari”, u bioskopu Abazija na Paliću će biti prikazani filmovi „Unutrašnje ostrvo” Ru Hasanova iz Azerbejdžana (17h) i “Šta vidimo kad pogledamo u nebo?” gruzijskog reditelja Aleksandra Koberidžea (19h).

Optimist magazin proslavio 10 godina rada

U sredu, 30. juna u Prajd info centru obeleženo je 10 godina od izlaska prvog broja magazina Optimist, posvećenog LGBT zajednici u Srbiji. Tom prilikom je urednik Optimist magazina, Predrag Azdejković, govorio o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti magazina.

“Prvi broj Optimist magazina izašao je u junu 2011. Godine. Nastao je kao deo projekta koji je finansirala Fondacija za otvoreno društvo, a cilj je bio da se poboljša informisanje LGBT zajednice u Srbiji i poveća njena vidljivost. Mi se nismo nadali da ćemo trajati deset godina. U početku su ga finansirali Holandska ambasada, Fond za otvoreno društvo, Norveška ambasada, posle toga i Arcus fondacija iz Njujorka, a onda ga je preuzela država kroz Kancelariju za ljudska i manjinska prava i Ministarstvo za kulturu i informisanje”, rekao je Azdejković.

“Da nije tih projekata, Optimist ne bi postojao. Nažalost, mi još uvek nismo uspeli da se izborimo za marketinški prostor, i da magazin živi od reklama.  Nadam se da ćemo doživeti i stoti broj i da ćemo do tada biti samoodrživi”, zaključio je urednik Optimista.

Optimist izlazi svakog drugog meseca i u pitanju je besplatni magazin koji se može naći po gej kafićima, klubovima, kulturnim centrima, nevladinim organizacijama i nekim institucijama u raznim srpskim gradovima. 

Optimist magazin je jedini gej magazin u Srbiji, ali i regionu. Osnovan je 2011. godine sa ciljem da se poboljša informisanost LGBT populacije u Srbiji i poveća njena vidljivost. Nagrađen je 2013. godine Priznanjem za najinovativniji pristup promociji prava diskriminisanih grupa koje je dodelilo Ministarstvo omladine i sporta Srbije i nemačka vladina organizacija GIZ. Do danas je izašlo 60 brojeva.

DANAS POSTAVLJEN KAMEN TEMELJAC

NOVOG DOMA KULTURE U RAVNOM SELU

Večeras svečano otvaranje festivala

Dve srpske premijere u glavnom programu

Beograd, 1. jul 2021. – Danas, na dan otvaranja 4. izdanja Ravno Selo Međunarodnog festivala debitantskog filma postavljen je kamen temeljac novog Doma kulture. Na upravo završenoj konferenciji za medije Lazar Ristovski se prisutnima obratio ovim rečima:  “Veliko mi je zadovoljstvo da vas vidim ovde. Posle pet godina od kako smo pokrenuli festival sa idejom da izgradimo nov Dom kulture, jer je stari izgoreo, konačno smo danas postavili kamen temeljac tog novog Doma! Festival se tokom ovih pet godina održao, osim pauze prošle godine zbog korone. Život čoveka je stalna borba za boljim životom, a ja mogu da budem zadovoljan sada i završenim procesom pripreme četvrtog festivala i konačno kamenom temeljcem novog Doma, u kojem ćemo obezbediti kulturni prostor na kojem prevashodno mladi ljudi mogu da ispolje svoju kreativnosti. Ovaj Dom je nekada fantastično radio, jer ovaj prostor vrvi od talentovane dece. Kada se sledeće godine napravi Dom I kada se uselimo u njega, obećavam da ćemo nastaviti sa svim programima i da ću ja dovoditi najkvalitetnije programe u Ravno Selo.  Ravno Selo će biti centar kulture. Veliku zahvalnost dugujem Igoru Miroviću, predsedniku Pokrajinske vlade Vojvodine koji je stao iza ovog projekta, i Doma i festivala. Ravno Selo je bilo mesto u kojem su prikazivani filmovi iz celog sveta, a imali smo I goste iz celog sveta, od Kine, Rusije, Francuske i naravno okolnih zemalja, iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Nastavićemo tako da postane centar kulturnih zbivanja.”

U okviru glavnog takmičarkog programa  biće prikazano šest filmova, od kojih će dva filma na ovom festivalu doživeti srpske premijere: češki film „Smotaj i pali“ sa našim glumcem Peđom Bjelcem u glavnoj ulozi, reditelja Adama Hobzika i mađarski film “Pripreme za zajednički život na neodređeno vreme” rediteljke Lili Horvat.

Igor Toholj, selektor novog programa pod nazivom “Kratkih 100 minuta” najavio je još tri premijere u dokumentarnom programu: “Hvala osnivaču festivala Lazaru Ristovskom što je prepoznao i uveo ovaj novi program dokumentarnih ostvarenja. U ovoj selekciji će biti prikazano osam filmova, od kojih će tri filma ovde doživeti srpske premijere, dva poljska i jedan mađarski. Zastupljene su raznolike teme i različiti filmski pristupi, pa predstavljaju jedan presek i domaće i regionalne dokumentarne scene.”

Predsednik Opštine Vrbas Predrag Rojević je izjavio: “Sam Ravno Selo Film Festival nije od značaja samo za Ravno Selo i za Vrbas, već ima regionalni značaj. Hvala Lazaru Ristovskom što ga je organizovao baš u ovom selu iz kojeg je odavno otišao, ali se rado vraćao. Ovim će i ovo selo, a I grad da nastavi da živi. Bez njegove upornosti bi realizacija novog Doma kulture verovatno još dugo trajala. Novi Dom kulture će biti savremeno opremljen, veličine oko 650 kvadrata sa 223 sedišta. Ovo će biti centralno mesto okupljanja u čitavoj opštini Vrbas, na kome ćemo predstavljati kulturu, tradiciju i običaje. Ravno Selo Film Festival će nastaviti da postoji, a mi ćemo nastaviti da ga podržavamo i pratimo dalji rast ovog festivala.”

Naša glumica Tamara Dragičević je ovogodišnje lice u fokusu I tim povodom je izjavila: “Pored toga što je ovo događaj i za selo i za nas goste, mislim da je veoma važno i potrebno i da bi ovakvih festivala trebalo biti još više, ne samo u velikim gradovima. Gostovanja predstava, pozorišta, projekcije filmova u Domovima kulture je potrebno da postoje I u manjim mestima i te ustanove su neophodne  mora im biti pristupačno. Uvek dobijem toliko ljubavi I energije u manjim mestima, jer su ljudi željni kulture. Sigurna sam da će nastaviti da živi I hvala vam na pozivu I što postoji Ravno Selo Film Festival.”

Čertvrti po redu Ravno Selo Film Festival svečano će biti otvoren večeras u 20h, koncertom filmske muzike na kom će glumce i pevače pratiti Novosadski Filharmoničari kao i na trećem izdanju festivala. Festival otvara ruski film “Superdeep” Arsenija Suhina sa Milenom Radulović u glavnoj ulozi.

Festival se održava uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, Ministarstva kulture Republike Srbije, Grada Vrbasa i producentske kuće Zillion film.

Obeležen 70. rođendan Francuskog instituta u Srbiji

U ponedeljak, 21. juna u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, obeležen je 70. rođendan Francuskog instituta u Srbiji. Ispred zgrade instituta prisutnima su se obratili Manuel Buar, direktor Francuskog instituta u Srbiji, Žan-Luj Falkoni, ambasador Francuske u Srbiji, i Maja Gojković, potpredsednica Vlade i ministar kulture Srbije.

Manuel Buar, direktor Francuskog instituta u Srbiji, prisutnima se obratio rečima: „Ova proslava rođendana je važna, a zdravstvena situacija se poboljšava najzad i omogućava nam da se okupimo u većem broju na svečan način. A kao što znate, susreti su i pravi razlog postojanja Francuskog instituta. Stvaranje veza između srpskog i francuskog sveta, kulture i znanja, eto to je razlog postojanja Francuskog institua i zato sam oduševljen što vas danas vidim ovde. Želeo bih posebno da se zahvalim svojoj ekipi zaposlenih u Francuskom institutu u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, koji su se zdušno uneli u pripremu ovog događaja, ne obazirući se na vreme i napor koji ulažu”.

Žan-Luj Falkoni, ambasador Francuske u Srbiji,  povodom obeležavanja ovog jubileja je izjavio: „I danas je kultura francuski zaštitni znak u Srbiji, a dinamičnost srpske umetničke i kulturne scene omogućava nam da neprekidno razvijamo našu oduvek bogatu saradnju, o čemu svedoči i nedavni susret Ministarke kulture Srbije sa Ministarkom kulture  Francuske, kao i sa brojnim upravnicima muzeja u Parizu, tokom njenog boravka u Francuskoj, prošle nedelje. Francuski institut pokriva širok spektar aktivnosti. Njegov zadatak je da olakša susrete i saradnju. Kultura, to  je  razvoj nastave francuskog jezika, ali i akademska i naučna saradnja, koji su okosnica njegovog delovanja. Bogati program aktivnosti za 2021. godinu, posvećen proslavi 70. rođendana Francuskog instituta, svedoči o radoznalosti srpskih i francuskih partnera jednih jedni za druge i ta činjenica nas raduje”.

Аmbasador Francuske u Srbiji,  Žan-Luj Falkoni, najavio je i predstojeće događaje povodom jubileja: „Rođendan Francuskog instituta obeležavaju i događaji koje će se nizati do kraja godine, kao što je predstojeća izložba posvećena  vizuelnim umetnostima, u okviru Oktobarskog salona koji će se održati, što je lep paradoks, ovog juna 2021. godine. Više događaja posvećenih popularizaciji nauke održaće se potom na jesen u saradnji sa brojnim partnerima. U septembru će u Institutu biti priređena izložba koja se odnosi na arheološka istraživanja obavljana na antičkom lokalitetu Caričin Grad, u okviru dugogodišnje francusko-srpske saradnje. Partnerstva u oblasti scenskih umetnosti će, takođe, biti obeležena dolaskom koreografkinje Magi Maren (Maguy Marin) u okviru Beogradskog festivala igre, kroz francusko-srpski cirkuski spektakl u okviru festivala Cirkobalkana, kao i gostovanjima dva francuska cirkuska spektakla u okviru BITEF-a.

Maja Gojković, potpredsednica Vlade i ministar kulture Srbije, na otvaranju proslave je izjavila: „Naše veze i partnerstvo u oblasti kulture i umetnosti su tradicionalno snažni. Mnogobrojni intelektualci i umetnici iz Srbije školovali su se i stvarali u Francuskoj. Od kompozitora Miloja Milojevića, slikarke Nadežde Petrović, Save Šumanovića, Milana Konjovića, preko slikara pariskog kruga Vladimira Veličkovića, Ljube Popovića i drugih, sve do savremenih dana i Emira Kusturice, našeg čuvenog režisera, kompozitora Gorana Bregovića, violiniste Nemanje Radulovića, i mnogih drugih koji povezuju naše dve kulture i doprinose njihovom stalnom dijalogu. Na prošlonedeljnom sastanku s francuskom ministarkom kulture Rozelin Bašlo Narken u Parizu, obostrano je istaknuto postojanje čvrste osnove za jačanje naših kulturnih veza. Posebno je naglašena saradnja u oblasti filma, koja snažan oslonac ima u potpisanom Sporazumu o kinematografskoj koprodukciji. Na sastanku su prepoznate i mogućnosti za širenje saradnje na poljima scenskih umetnosti, kulturnog nasleđa, muzeologije, vizuelne umetnosti, kao i stripa i animacije”.

Za 21. jun ispred Francuskog instituta u Knez Mihailovoj, od 14:30 do 18 časova najavljeni su umetnički nastupi, kulinarska i vinska iznenađenja, besplatni testovi nivoa francuskog jezika, informacije o kursevima francuskog i studiranju u Francuskoj. DJ Gringo predstavlja savremenu francusku muziku, umetnice TKV i Kaldea demonstriraju svoju uličnu umetnost, grafički kolektiv Matrijaršija štampa i prodaje majice „70 godina“, a grupa Balkan Fury i Stanica –  Servis za savremeni ples izvode savremeni i hip hop ples. Završetak i zatvaranje manifestacije zakazani su za 18 časova uz nastup grupe Sine Qua Non Art u izlozima Francuskog instituta u Srbiji.

Francuski institut u Srbiji je sastavni deo svetske mreže koju čini više od 100 Francuskih instituta i njegova misija je da putem kulture, obrazovanja, inovacija i saznanja, izgradi nove puteve između Francuske i Srbije. Naslednik Francuskog kulturnog centra u Beogradu, kulturnog i prosvetnog operatera Ambasade Francuske, Francuski institut ima svoja sedišta u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Ostvaruje projekte (samostalno ili u partnerstvu) iz oblasti umetnosti, kulture, nastave i promovisanja francuskog jezika, visokog obrazovanja i istraživanja, a takođe je posvećen mladima, kulturnim i društvenim inovacijama, kao i debatama o mnogim velikim savremenim temama (okruženje, društvena i teritorijalna povezanost, pitanja rodne ravnopravnosti).

Boris Burić i Sangam Šarma u fokusu online platforme „Na drugi pogled” tokom juna

Online platforma „Na drugi pogled // Auf den zweiten Blick // At Second Glance” na kojoj je izloženo 10 radova vizuelnih umetnika i umetnica iz Srbije i 10 iz Austrije, u junu predstavlja rad “Utopian technique” Borisa Burića iz Srbije i video “Druga Evropa” austrijske autorke Sangam Šarme.

Rad „Utopian Technique” je redimejd objekat (pasoš). Autorova namera bila je da gledaoce podstakne na razmišljanje o mogućnosti prevazilaženja nametnutih granica, kako fizičkih tako i mentalnih. Boris Burić je uklonio obeležja države i taj postupak opravdao željom i utopijskom vizijom za ukidanjem granica. „Ideju sam dobio kada sam shvatio da pasoši Austrije i Srbije jesu slične boje. Ukidanjem obeležja sa prednje strane nudi nam se opcija da ne znamo koji pasoš je u pitanju. U ovom činu dolazi do prividno-simboličkog izjednačavanja”, objašnjava Burić. Njegov rad moguće je pogledati na online platformi ,,Na drugi pogled”: https://www.secondglance.rs/sr/gledista/boris-buric/359 .  

„Druga Evropa’’ je esejistički film u tradiciji feminističkog eksperimentalnog filma. Film je podeljen u tri dela i oblikovan vremenom pre i posle Korone, odnosno tokom nje. Ženski glas reprodukuje utiske i percepcije, lične i istorijske, brišući granice između dokumentacije i sećanja i stvarajući asocijativne misaone prostore. Pejzažne fotografije snimljene tokom dugih putovanja pokazuju sliku druge Evrope, izvan turističkih ruta. O svom delu, umetnica Sangam Šarma kaže: „Moja glavna ideja bila je da povežem ličnu istoriju sa geografijom, budući da je mesto integralni deo ličnog identiteta. Takođe me je zanimala relacija kvir osećaja sa osećajem izmeštenosti iz prostora, i žudnje za udaljenim predelima”.                 Njen rad je moguće pogledati na online platformi „Na drugi pogled“: https://www.secondglance.rs/sr/gledista/sangam-sharma/85 .

Dela ovo dvoje umetnika prethodno su izabrana na konkursu za radove koji ukazuju na načine na koje evropska društva posmatraju sebe i „druge”, kao i one koji referišu i prevazilaze klišee i predrasude koje Austrijanci i Srbi imaju jedni o drugima uprkos – ili upravo usled – bliskih istorijskih odnosa i isprepletenih istorija migracija. Pokretanjem onlajn platforme obeležava se 20 godina od osnivanja Austrijskog kulturnog foruma Beograd i 185 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Austrije i Srbije. 

Boris Burić (1981) je intermedijalni umetnik iz Beograda. Njegovi radovi su konceptualno orijentisani i često su zasnovani na ideji društvene i umetničke kritike koju izražava radovima u galerijskom i umetničkim akcijama u vangalerijskom prostoru. Polje interesovanja su mu: film, fotografija, akcija, performans, kolaž, itd. Sarađuje sa raznim umetnicima, kustosima i galerijama. Izlaže na samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i regionu. Živi i radi na relaciji Beograd-Rijeka.

Sangam Šarma je nezavisna umetnica i autorka eksperimentalnog filma. Stvara dela posmatrajući svoju priču. Istražuje prostor i zvuk. Kreira radove na granici likovne umetnosti, filma/videa i zvukovne umetnosti.

Nova onlajn platforma Austrijskog kulturnog foruma nastala je imajući u vidu trenutne neizvesne okolnosti, ali i mogućnosti koje se otvaraju sa novim vidovima umetničkog stvaranja i komunikacije. Zamišljena je kao izlagački prostor za tematski i kurirani umetnički sadržaj koji u inicijalnoj fazi čine radovi 10 vizuelnih umetnika/umetnica iz Srbije i 10 iz Austrije, pristiglih na konkurs koji je ovom prilikom raspisan i realizovan.

UNESCO MEĐUNARODNI FOND ZA KULTURNU RAZNOLIKOST PODRŽAO PROJEKAT IZ SRBIJE

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), sa partnerima iz ove nacionalne mreže (Kolektiv mladih žena Femix, Pobunjene čitateljke, Millennium, Studio 6, Kulturanova, Elektrika i Centar za emprijske studije kulture jugoistočne Evrope), od maja 2021. do aprila 2023. godine realizuje projekat „Rodna ravopravnost rađa kulturnu raznolikost” uz finansijsku podršku UNESCO Međunarodnog fonda za kulturnu raznolikost. Na prošlogodišnjem konkursu od 1027 projekata iz celog sveta, ovaj projekat je izabran kao jedan od šest najboljih i kao jedini iz Srbije.

Cilj ovog projekta je stvaranje preduslova za pravičniji pristup koji ženama kao kreatorkama kulturnih izraza pruža jednake mogućnosti u kulturnom polju u Srbiji. U okviru projekta, biće najpre kroz istraživanje identifkovani mehanizmi koji generišu rodne neravnopravnosti u kulturnom životu u Srbiji i, s druge strane, zainteresovane institucije, grupe i pojedinci koji bi mogli doprineti povećanom učešću žena i njihovoj pravednijoj zastupljenosti u kulturnom polju u našem društvu. Na osnovu rezultata istraživanja, biće kreiran obrazovni program koji će biti usmeren na poboljšanje njihovih profesionalnih veština, znanja, samosvesti i vidljivosti, kao i pristupa informacijama, mobilnosti i prilika. Tokom projekta biće kreirana i nacionalna mreža ženskih organizacija i samostalnih umetnica, menadžerki, kustoskinja i preduzetnica koje rade u kulturnom i kreativnom sektoru, sa ciljem da služi kao platforma za međusobnu saradnju i podršku, razmenu resursa, mobilnost i razmenu znanja, i kao aktivni učesnik u iniciranju promena u kulturnoj politici, što bi unapredilo rodnu ravnopravnost u kulturnom životu i promovisalo raznolikost kulturnih izraza. 

Prvi korak u projektu je anketno istraživanje koje će uključiti najmanje 200 kulturnih radnica i preduzetnica iz sva tri sektora (javnog, privatnog i civilnog), iz različitih delova Srbije i različitih starosnih grupa. Anketa je prvenstveno usmerena na ispitivanje uslova rada kulturnih radnica i preduzetnica u kulturnom sektoru, ali biće analizirani i uslovi života zaposlenih angažovanih u kulturnom sektoru u Srbiji, kao i oblici rodne diskriminacije koji generišu rodne neravnopravnosti u kulturnom životu u našem društvu.

Upitnik se popunjava onlajn, pa je poziv otvoren za sve umetnice, kustoskinje, menadžerke u kulturi, preduzetnice koje rade u kulturnom sektoru u Srbiji da uzmu učešće u istraživanju i tako pomognu u što boljoj realizaciji projekta. Anketni upitnik je dostupan je na ovom linku 

https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSeMgi0If8SdmzAIkOoOPywauGHxaBqAypuurw_L2oHoezgrPQ/viewform

Više informacija na:

RODNA RAVNOPRAVNOST RAĐA KULTURNU RAZNOLIKOST

DODATNE ULAZNICE U PRODAJI ZA RASPRODATE PROJEKCIJE NA FEST-U

Zahvaljujući odluci Kriznog štaba o povećanom kapacitetu raspoloživih sedišta u dvoranama Sava Centra i Kombank dvorane, sa zadovoljstvom obaveštavamo javnost i zainteresovanu publiku da su u prodaji dodatne ulaznice za rasprodate projekcije na 49. FEST-u. U online prodaji putem sajta tickets.rs i na blagajni Sava Centra moguće je kupiti ograničen broj karata za film svečanog otvaranja „Veliko iskopavanje”, koji je na programu večeras, 7. maja u 19 časova. Karte za filmove “Otac”, „Zemlja nomada“, „Minari” i „Živ čovek” mogu se kupiti takođe na blagajnama i online.

Ulaz na sve projekcije u Sava Centru, tokom trajanja FEST-a, biće moguć jedino na ulazu B iz ulice Vladimira Popovića.

Ulaznice za FEST su u prodaji na blagajni Sava Centra (ulaz B iz ulice Vladimira Popovića), Kombank dvorane, Doma omladine Beograda i Cineplexx Galerija Belgrade. Karte za projekcije u Sava Centru, Kombank dvorani i Domu Omladine Beograda mogu se nabaviti i onlajn, preko sajta www.tickets.rs, kao i na svim Ticket Vision prodajnim mestima.

POČINJE KAMPANJA „UPIŠI FILOLOŠKI“ FILOLOŠKOG FAKULTETA UNIVERZITETA U BEOGRADU

U petak, 7. maja 2021. godine, najveći fakultet u Srbiji, Filološki Fakultet Univerziteta u Beogradu, predstaviće se svim zainteresovanim srednjoškolcima u zemlji i regionu, onlajn prenosom programa uživo iz najstarije srpske gimnazije u Sremskim Karlovcima.

Program počinje u 12.45, informacijama o studijama na Filološkom fakultetu u Beogradu, o prijemnom ispitu i o upisu na osnovne studije ovog leta i jeseni. Nakon toga, učenici Karlovačke gimnazije dobiće priliku da uživo pitaju sve što ih zanima, dok oni koji program prate preko Zoom-a, pitanja mogu postavljati putem četa.

Filološki fakultet u Beogradu zahvaliće se Karlovačkoj gimnaziji na gostoprimstvu donacijom preko 50 knjiga – vlastitih izdanja, publikacija čiju su autori njegovi profesori i drugih naslova koji mogu biti korisni učenicima najstarije srpske gimnazije. Takođe, u planu su donacije i za niz drugih gimnazija u Srbiji, kao i za srodne fakultete u Srbiji i okruženju.

Poseta Karlovačkoj gimnaziji samo je jedna u nizu aktivnosti koje  Filološki Fakultet u Beogradu realizuje u okviru  sveobuhvatne informativne kampanje namenjene budućim studentima, mladim ljudima, kolegama i svim ljubiteljima jezika, književnosti i kulture.

Podstaknut izazovima, ali i mogućnostima koje je donela aktuelna pandemija, kao i željom da svoju zaista jedinstveno bogatu i raznovrsnu ponudu predstavi što većem broju mladih ljudi u Srbiji i okruženju, Filološki Fakultet u Beogradu započeo je početkom aprila informativnu kampanju #upišifiloloski na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Youtube, kao i posebne programe virtualnih Dana otvorenih vrata, koji se održavaju svake nedelje putem aplikacije Zoom.

Pored toga, Filološki fakultet od sada ima i savetnika za buduće studente, kome se svi zainteresovani studenti ili njihovi roditelji u svakom trenutku mogu obratiti imejlom (upisifiloloski@fil.bg.ac.rs), ali i zakazati termin za lični razgovor.

Za više informacija o aktivnostima Filološkog fakulteta u Beogradu, posetite sajt: www.fil.bg.ac.rs

Омаж Ники Николи Стојићу

Учествују: Неда Пуношевац, Јовиша Славковић, Марина Белић

Велика сала

Програм ће бити реализован у складу са актуелним здравственим мерама које подразумевају ограничен број посетилаца у сали, стога сви заинтересовани могу подићи бесплатне улазнице на Инфо-пулту Библиотеке од понедељка, 26. априла Резервације нису могуће, а једна особа може узети највише две карте које ће се делити док не буде попуњен дозвољени број места.–
Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“Синђелићева 24, 32000 Чачак

Представљање књиге Радмиле Петровић

Учествују; ауторка, Звонко Карановић, Петар Матовић, Марија Радуловић

Петак, 23. април у 19 часова

Велика сала Библиотеке

Програм ће бити реализован у складу са актуелним здравственим мерама које подразумевају ограничен број посетилаца у сали, стога сви заинтересовани могу подићи бесплатне улазнице на Инфо-пулту Библиотеке.–
Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“Синђелићева 24, 32000 Чачак

RASPISAN KONKURS ZA ZBORNIK POEZIJE BIĆE BOLJIH DANA.

Naš narod je u najtežim trenucima stvarao najlepše stihove koji su ostali da žive do dana današnjeg. Ovim zbornikom biće obuhvaćena poezija koja je obeležila težak period borbe protiv korone. Kakve ste stihove vi pisali u ovom periodu? Konkurs je otvoren do 30. 04. 2021. Na konkurs se mogu prijaviti svi koji pišu poeziju na srpskom jeziku. Participacija za učešće na konkursu iznosi 1000,00 RSD. Svi učesnici čija pesma kvalitetom zadovoljava kriterijum biće uvrštena u zbornik. Ko želi da ima više od jednog primerka treba za svaki sledeći da uplati dodatnih 500,00 RSD. Pesme u word dokumentu slati na ivanazajic@yahoo.com. Uz pesme poslati svoju adresu i broj mobilnog telefona.

16. Beogradska internacionalna nedelja arhitekture – BINA od 22. aprila do 20. maja

Šesnaesto izdanje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA biće održano od 22. aprila do 20. maja 2021. u organizaciji Društva arhitekata Beograda i Kulturnog centra Beograda. U fokusu ovogodišnjeg BINA programa je Beogradska škola stanovanja, koja svojom  širinom obuhvata brojne podteme (urbanistička rešenja, stambene sklopove, javne prostore, zelene površine, saobraćajna rešenja i komunikaciju, prateće funkcije, organizaciju stana, konstruktivne sklopove, materijalizaciju, detalje…) bliske kako stručnjacima, tako i najširoj publici i neposrednim korisnicima tj. stanarima.

BINA se ove godine realizuje kroz četiri programske celine, a namera organizatora je da se kroz niz programskih formata – izložbi, predavanja, pratećih programa i tematskih šetnji, predstave kvalitetna ostvarenja koja su realizovana u oblasti arhitekture, sa posebnim osvrtom na Beograd i region, kao i na doprinos i domete koji su domaći arhitekti postigli u sferi savremenog stanovanja. Svi programi BINE su besplatni.

BINA fokus je centralna programska celina, u okviru koje će u Likovnoj Galeriji Kulturnog centra Beograda biti otvorena studijska izložba „Beogradska škola stanovanja od kraja 1950. do sredine 1980. – Kompleksnost ideja“ autorke Tanje Damljanović Konli i saradnice Dragane Mecanov. Nakon Bogdana Bogdanovića, Nikole Dobrovića,  Ivana Antića, Aleksandra Stjepanovića, 2021. godina biće u znaku postignuća naših stručnjaka u oblasti planiranja i projektovanja stambenih zona koji su kvalitetom svojih realizacija izborili status da budu međunarodno prepoznati kao „Beogradska škola stanovanja“. U okviru BINA fokus segmenta, biće održano i više pratećih programa poput predavanja „Beogradska škola stanovanja“ Đorđa Alfirevića, promocije, razgovora povodom izlaska iz štampe reprint izdanja časopisa „Arhitektura urbanizam“, br. 74-77, okruglih stolova „Kolektivno stanovanje druge polovine 20. veka – iskustva istočne Evrope“ i „Savremeno stanovanje – na tragu Beogradske škole stanovanja“, kao i tematske šetnje, autorska vođenja kroz izložbu, kreativne radionice za decu i srednjoškolce… Ovaj segment programa se realizuje u saradnji sa: Do.ko.mo.mo Srbija i Institutom za arhitekturu i urbanizam Srbije/IAUS.

I ove godine kao i prethodnih, BINA izložbe čine okosnicu drugog segmenta manifestacije. Pored gore pomenute „Beogradska škola stanovanja“, biće ih otvoreno još pet. Izložba „Cerak_40 godina posle“ autorke i kustoskinje Milenije Marušić biće postavljena u izlogu Kulturnog centra Beograda, na Trgu republike. Godine 2019. naselje Cerak-Vinogradi je dobilo status zaštićenog kulturnog dobra, što je jedinstven slučaj u ovom delu Evrope. Iste godine dokumentacija o ovom naselju uvrštena je u zbirku savremene arhitekture Muzeja MOMA u Njujorku. Izložba se realizuje u saradnji sa IAUS. Izložba „Arhitektonski i urbanistički konkursi i arhitektonske nagrade 2020-21“ u organizaciji Društva arhitekata Beograda biće otvorena u Kulturnom centru Beograda, dok će aktuelni radovi mladih arhitektonskih studija MAIN Architects i STUDIO OBE (Beograd) biti predstavljeni u okviru izložbe „Ponesi svoj projekat“ u BINA paviljonu, na Grafičkom odseku Fakulteta Likovnih umetnosti. Izložba pod nazivom „Enough is enough“ BETA bijenala iz Temišvara, koja će biti otvorena u Galeriji Kolektiv, predstaviće niz lokalnih i međunarodnih projekata koji su rekli „što je dosta, dosta je“. Ne čekajući na odluke „odozgo“ oni su odlučili da kroz svoje radove iskažu svoj odgovoran odnos u odnosu na našu planetu, na naše okruženje, ekonomiju i društvo u celini. Nagrađeni svetski radovi su selektovani prema kategorijama: Arhitektura, Dizajn enterijera, Grad i pejzaž i Efemerne intervencije, a kustosi izložbe su Anka Sioarec, Brinduša Tudor i Ilka Rubi. Izložba „Arhitektonska nagrada Piranezi“, predstaviće u Galeriji Fakulteta likovnih umetnosti, Univerzitet umetnosti u Beogradu, Piranske dane arhitekture (Slovenija), i nacionalne selekcije najboljih realizovanih radova nastalih u poslednje dve godine u 10 zemalja srednje Evrope. U okviru pratećih programa izložbi biće organizovani brojni razgovori sa autorima i autorska vođenja kroz izložbe.

BINA je manifestacija koja za cilj ima i edukaciju najšire javnosti, i nameru da doprinese razumevanju, čuvanju, stvaranju i unapređenju kvalitetnijeg urbanog prostora. Imajući to u vidu, važan segment manifestacije čine BINA edukativni programi. Kao i prethodnih godina, u toku trajanja BINE na programu će biti edukativne radionice za najmlađe, srednjoškolce, studente i sve zainteresovane građane, koje će biti organizovane u saradnji sa prof. Aleksandrom Stupar i Predragom Jovanovićem (Arhitektonski fakultet, Univerziteta u Beogradu) i Centrom za promociju nauke. Takođe, u okviru edukativnog segmenta BINE, na programu će biti i predavanja „Savremena arhitektura“ i „Žene u arhitekturi“ predavača Milene Zindović, i tradicionalni seminar „Arhitekti, projektanti, praktičari“, važan zbog povezivanja prakse i profesionalnih kompanija. U okviru ovog segmenta biće organizovano i predstavljanje projekata mladih arhitektata i filmski program.

BINA šetnje, besplatne tematske šetnje kroz arhitekturu grada, čine poseban segment i namenjene su najširoj publici. Organizuju se u saradnji sa Zavodom za Zaštitu spomenika kulture grada Beograda, udruženjem Do.co.mo.mo Srbija, JKP-om Gradsko zelenilo, JKP-om Pogrebne usluge, Društvom arhitekata Beograda, Ženskim arhitektonskim društvom (ŽAD). Pored tradicionalnih šetnji kroz arhitekturu Beograda i ove godine planiran je i arhitektonski izlet u Suboticu. 

BINA u 2021. godini obeležava 16 godina svog postojanja, tokom kojih je od inicijative grupe entuzijasta izrasla u relevantnu međunarodnu manifestaciju sa širokim spektrom institucionalnih i pojedinačnih partnera. Nizom raznovrsnih stručnih, ali i popularnih programa iz oblasti arhitekture i umetnosti, više od deceniju i po BINA obogaćuje kulturni život Beograda i Srbije. Tokom mesec dana trajanja festivala, BINA producira i nove programe iz oblasti arhitekture u najširem smislu i domaćin je brojnim međunarodnim programima. U periodu između dva festivala BINA programi gostuju u zemlji i regionu.

BINA se održava uz pokroviteljstvo Sekretarijata za kulturu Grada Beograda, Ministarstva kulture i informisanja RS i Inženjerske komore Srbije, a uz podršku brojnih partnera i prijatelja manifestacije.

Više informacija: www.bina.rs

Годишњица оснивања СКД/подсећање

Трећег марта 2001. године, на Филолошком факултету у Београду одржана је Оснивачка скупштина Српског књижевног друштва. На Оснивачкој скупштини у СКД су се учланила 124 афирмисана писца из Београда и других градова Србије. СКД је основано као асоцијација писаца удружена на сталешким принципима, с циљем очувања духовних и моралних вредности и материјалних интереса књижевне професије.

Nagrada „Dušan Vasiljev“ za 2020, uži izbor

Žiri za dodelu književne nagrade Dušan Vasiljev za 2020. godinu proglasio je uži izbor koji obuhvata šest naslova. Na spisku se nalaze romani Ljudi bez grobova Enesa Halilovića (Laguna), Purpurna dekada Vladimira Kopicla (Dereta) i Hostel Kalifornija Zvonke Gazivode (Geopoetika), te zbirke poezije Femicid i druge pesme Dragane Mladenović (Kulturni centar Novog Sada), Moja mama zna šta se dešava u gradovima Radmile Petrović (PPM Enklava) i Kćeri, zar ne vidiš da gorim Ivane Maksić (Treći trg).

            U konkurenciji za nagradu Dušan Vasiljev za 2020. godinu našlo se 142 dela, a žiri će odluku o laureatu saopštiti u petak, 26. 3. 2021.

Humanitarna akcija

Да Немања оздрави…

Градска библиотека „Владислав Петковић Дисˮ и Канцеларија за младе организују хуманитарну акцију за Немању Божића из Чачка коме је хитно потребна трансплатација бубрега.

Операција се обавља у Истанбулу и кошта 17.500 евра, уз додатне трошкове лечења на клиници „Мемориалˮ на којој би Немања провео 21 дан са својом мајком, као и трошкове појединих анализа пре саме операције.

Градска библиотека Чачак ће овим поводом донирати сопствена издања које ће активисти Канцеларије за младе продавати на Градском тргу 3. 4. и 5. фебруара у периоду од 12 до 16 часова. У питању су издања Градске библиотеке – поетске књиге добитника Дисове награде и Награде „Млади Дисˮ, часопис „Глас библиотекеˮ и лист „Дисово пролећеˮ, посебна и пригодна издања, дела из едиције „Завичајна библиографијаˮ, каталози изложби, зборници радова и др. Сав прикупљени новац биће уплаћен на Немањин рачун.

Градска библиотека и Канцеларија за младе вас позивају да подржите ову акцију, посетите штанд на Градском тргу и купите издање Библиотеке по цени коју сами одредите.

Помозимо сви задедно да Немања оздрави!
—
Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“Синђелићева 24, 32000 Чачак

Преминуо песник Милутин Петровић

Милутин Петровић рођен je 1. маја 1941 у Краљеву, а преминуо 28. децембра 2020. у Београду.

Био је један од оснивача Српског књижевног друштва и председник првог Управног одбора СКД-а.  

Школовао се у Нишу и Београду. Добитник је књижевних награда Бранко Миљковић за књигу Глава на пању и Милан Ракић за Књигу промена.

Спада међу најзначајније савремене српске песнике. Песме Милутина Петровића уврштене су у многе антологије и преведене на више страних језика. Био је уредник Књижевне речи, часописа Relations, главни уредник Књижевних новина. Био је покретач и главни уредник часописа Источник и Поезија.

Објавио је књиге песама:Тако она хоће, Матица српска, Нови Сад, 1968.
Дрзновено рождество, Просвета, Београд, 1969.
Глава на пању, Просвета, Београд, 1971.
Промена, СКЗ, Београд, 1974, Градска библиотека, Часопис Градац, Чачак,1994.
Свраб, Просвета, Београд, 1977.
Стихија, изабране и нове песме, Просвета, Београд, 1983.
„О“, Просвета, Београд, 1990.
Књига („О“ и Наопако), Свјетлост, Сарајево, 1991.
Расправа с Месецом / Поезија снова, Време књиге, Београд, 1993.
Нешто имам, Уметничко друштво Градац, Чачак, 1996.
Наопако, Уметничко друштво Градац, Чачак, 1997.
Против Поезије, Рад, Београд, 2007.
Избор, Рад, Београд, 2007.

Два избора из поезије Милутина Петровића објављени су на француском
La tête sur le billot, Centre culturel de RSF Yougoslavie, Paris, 1982.
Choix, Umetničko društvo Gradac, Čačak, 2007.

Приредио је књиге:

And Livada Says / Raša Livada; selected by Milutin Petrović ; translated by Novica Petrović, Beograd : Treći Trg: Čigoja štampa, 2017.

Попрскан знојем казаљки; Атлантида; Карантин / Раша Ливада; приредили и уредили ово издање Милутин Петровић, Борислав Радовић, Београд: Трећи трг :Чигоја штампа, 2017.

О поезији / Раша Ливада ; приредили Бранко Кукић и Милутин Петровић, Чачак : Градац К, 2018.

Apel da se ime i prezime prevodioca naznači na sajtu

Poštovani,

Ovim putem preko 100 prevodilaca iz cele Srbije upućuje vam apel da naznačite ime i prezime prevodioca na svom sajtu u okviru podataka o prevedenoj knjizi. Nenavođenjem imena i prezimena prevodioca kao nosioca autorskog prava krši se nekoliko članova Zakona o autorskom i srodnim pravima i član 6. Bernske konvencije o zaštiti književnih i umetničkih dela.

Tekst apela i spisak potpisanih prevodilaca možete pronaći ovde: https://docs.google.com/document/d/1k4IGoPPr1dcz_scnN-FowJzAG7190d_t2FNbunzmXew/edit?usp=sharing.

U slučaju da na vašem sajtu već postoji praksa navođenja imena i prezimena prevodioca, pozivamo vas da nam pomognete u podizanju svesti o važnosti prevodilaca u društvu tako što ćete na svom sajtu ili društvenim mrežama istaći ovu informaciju uz hešteg #ijasamprevodilac.

Pozdrav,

Prevodioci Srbije

Izabran srpski kandidat za nagradu „Oskar“

 Komisija u sastavu Dobrivoje Tanasijević – Dan Tana (član Američke akademije filmske umetnosti i nauke, član komisije po predlogu FCS-a) Miroslav Lekić (ispred Udruženja filmskih umetnika Srbije), dr Ivana Kronja i Tanja Bošković (po predlogu AFUN-a), Sandra Perović (ispred Upravnog odbora FCS-a), Dara Džokić (ispred Udruženja filmskih glumaca Srbije) i Dejan Lutkić (po predlogu FCS-a), odabrala je film  „Dara iz Jasenovca“ reditelja Predraga Antonijevića za predstavnika Srbije u trci za 93. nagradu Američke akademiјe filmske umetnosti i nauke – Oskar, u kategoriјi za naјbolji međunarodni film (International Feature Film Award).

U nastavku obrazloženje Selekcione komisije:

„Komisija izražava veliko zadovoljstvo, jer smo ove godine imali izuzetno kvalitetnu, žanrovski raznoliku filmsku ponudu.

Izabrani film „Dara iz Jasenovca“ je emotivno snažna drama koja se bavi istorijskom traumom nudeći pre svega poštovanje prema žrtvama. Tema je izuzetno značajna, bolna i traumatična, pri čemu je film izbegao zamku da se ponovo probude aveti prošlosti jer nije stavljen u politički diskurs. Tragične okolnosti nisu predočene u kontekstu opšteg zločina, već je tragedija personalizovana. Zločin ima svoje ime i prezime, tako da se film ne bavi brojkama i opštim mestima, već pojedinačnim sudbinama, stvarajući na taj način veoma sugestivnu sliku tragedije koja se dogodila. Bila je potrebna velika hrabrost celokupne autorske ekipe da se prihvati tako delikatne teme. 

Članovi komisije ističu visok umetnički kvalitet filma, vrsnu režiju, britak scenario, fotografiju koja doprinosi vizuelnoj poetici filma, muziku, scenografiju i kostim, kao i ekspresivnu glumu postignutu u ovom „ansambl filmu” (naročito kada je reč o ženskim likovima). Kroz sudbinu čitavih porodica, prikazana je snaga volje malog čoveka, kao i ogromna ljubav i čovečnost u okolnostima koje su teško zamislive.

Ceneći pre svega kvalitet filma, a imajući u vidu i značaj teme kojom se bavi, komisija sa velikim zadovoljstvom bira film „Dara iz Jasenovca“  kao srpskog  kandidata za nagradu „Oskar”.“