Vesti

Austrijskom umetniku Ervinu Vurmu dodeljen počasni doktorat Univerziteta umetnosti u Beogradu

Foto: Aleksandar Anđić

Svečana dodela počasnog doktorata austrijskom umetniku Ervinu Vurmu održana je u sredu, 1. juna, u svečanoj sali Rektorata Univerziteta umetnosti u Beogradu.  Prisutnim zvanicama obratili su se dr Mirjana Nikolić, rektorka Univerziteta umetnosti u Beogradu, mr Dimitrije Pecić, dekan Fakulteta likovnih umetnosti, dr Jelena Todorović, prodekan za međunarodnu saradnju Fakulteta likovnih umetnosti i umetnik Ervin Vurm.

Prof. dr Mirjana Nikolić, rektorka Univerziteta umetnosti, istakla je da je Univerzitet umetnosti u Beogradu oduvek bio mesto susreta najtalentovanijih umetnika, naučnika i teoretičara, kao i važna spona između akademskog obrazovanja i kulturnog života naše zemlje i šire. Takođe je naglasila da se Univerzitet vodio najvišim standardima pri izboru počasnih doktora, pa je tako za 65 godina postojanja institucije ovo prestižno priznanje dodeljeno samo devet puta, i to najizuzetnijim ličnostima svetske umetničke scene, i dodala: „Veoma smo ponosni što se na ekskluzivnu listu počasnih doktora Univerziteta umetnosti sada dodaje istaknuti umetnik Ervin Vurm“.

Dekan Fakulteta likovnih umetnosti, mr Dimitrije Pecić, obratio se Ervinu Vurmu rečima: „U ime Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, čestitam vam na počasnom doktoratu Univerziteta umetnosti u Beogradu. Fakultet likovnih umetnosti je počastvovan zbog mogućnosti buduće saradnje sa umetnikom koji ima tako istaknuto mesto u savremenoj umetnosti“.

Prof. dr Jelena Todorović, prodekan za međunarodnu saradnju Fakulteta likovnih umetnosti, pročitala je izvod iz obrazloženja nagrade: “Ervin Vurm se predlaže za počasni doktorat Univerziteta umetnosti zbog svoje izuzetne međunarodne reputacije i doprinosa likovnim umetnostima koji se, između ostalog, ogleda u inovativnim pristupima skulpturi. Ervin Vurm dao je globalno priznat autonoman doprinos međunarodnom trendu – performativnom zaokretu u oblasti skulpture i skulpturi kao obliku delovanja.”

U nastavku obrazloženja, dr Jelena Todorović je istakla: “Svaki pokušaj da se strukturira razvoj rada Ervina Vurma, da se posloži i na taj način pojednostavi, bilo u pisanoj formi ili kao koncept za izložbu, suočava se sa opsežnim, višeslojnim, multimedijalnim opusom koji pokazuje doslednost uprkos iznenađujućim obrtima i invencijama i odupire se hronološkom tretmanu. Univerzitet umetnosti u Beogradu ima čast da Ervina Vurma uvrsti u plejadu istaknutih internacionalnih stvaralaca iz svih oblasti umetnosti kojima je dodeljeno ovo priznanje.”

Umetnik Ervin Vurm je u svom obraćanju prisutnima rekao: „Velika mi je čast što sam primio ovaj počasni doktorat od Univerziteta umetnosti u Beogradu. Ovo je grad u kome su inovativne, radikalne umetničke grupe sedamdesetih pisale istoriju umetnosti – Marina Abramović, Neša Paripović, Raša Todosijević, Era Milivojević, Gergelj Urkom, Zoran Popović i drugi. Oni su promenili percepciju umetnosti i otvorili mogućnost za mnoge koji su došli posle njih. Osećam vezu sa njima. Imajući u vidu ovu snažnu tradiciju konceptualnog umetničkog pokreta u Beogradu, veoma sam zadovoljan što sam u mogućnosti da svoj rad prikažem beogradskoj i srpskoj publici i učinim ga otvorenim za diskusiju“.

Dr Adrijan Fajks, direktor Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu, povodom dodele ovog priznanja je rekao: „Veliko nam je zadovoljstvo što je ovom počašću uspostavljena dugoročna i plodna veza između jednog od najznačajnijih austrijskih umetnika i najznačajnije obrazovne institucije u oblasti kulture, još jedno poglavlje u dugom bilateralnom odnosu u oblasti umetnosti, od čega će posebno studenti imati koristi“.

Ervin Vurm je austrijski umetnik rođen u gradu Bruck an der Mur, Štajerska, Austrija. Živi i radi u Beču i Limbergu, Austrija. Završio je Fakultet primenjenih umetnosti u Beču. Dela Ervina Vurma nalaze se u kolekcijama širom sveta, uključujući Muzej Solomona R. Gugenhajma, kolekciju Pegi Gugenhajm, Umetnički centar Voker, Muzej Ludvig, Kunstmuseum St. Gallen, Musée d’art contemporain de Lyon, Muzej stare i nove umetnosti i Centar Pompidu. Godine 2013. dobio je Veliku državnu nagradu Austrije, što je najviše odlikovanje koje Austrija dodeljuje zaslužnim umetnicima za izraziti doprinos umetnosti i ugledu Austrije na međunarodnoj sceni. Bio je predstavnik Austrije na Bijenalu u Veneciji u dva navrata – 2011. i 2017. godine. Mnogi ga smatraju najznačajnijim i najuticajnijim međunarodno prepoznatim austrijskim umetnikom.

Dodela zvanja počasnog doktora posebno je značajna u trenutku kada stručna javnost, studenti i publika imaju priliku da posete retrospektivnu izložbu Ervina Vurma u glavnoj zgradi Muzeja savremene umetnosti Beograd, do 9. avgusta.

DODELA POČASNOG DOKTORATA UNIVERZITETA UMETNOSTI U BEOGRADU AUSTRIJSKOM UMETNIKU ERVINU VURMU

Fotografije: Bojana Janjić, MSUB

Univerzitet umetnosti u Beogradu dodeljuje počasni doktorat austrijskom umetniku Ervinu Vurmu zbog izuzetne međunarodne reputacije i doprinosa likovnim umetnostima.

Svečana dodela počasnog doktorata austrijskom umetniku Ervinu Vurmu održaće se u sredu, 1. juna u 16 sati, u svečanoj sali Rektorata Univerziteta umetnosti u Beogradu (Kosančićev venac 29). Prisutnim zvanicama obratiće se dr Mirjana Nikolić, rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu, mr Dimitrije Pecić, dekan Fakulteta likovnih umetnosti, dr Jelena Todorović, prodekan za međunarodnu saradnju Fakulteta likovnih umetnosti i umetnik Ervin Vurm. U obrazloženju Fakulteta likovnih umetnosti, koji je predlagač ovog uglednog univerzitetskog zvanja gospodinu Vurmu, navodi se da „predloženi umetnik ima izuzetnu međunarodnu reputaciju i da je dao doprinos likovnim umetnostima koji se, između ostalog, ogleda u inovativnim pristupima skulpturi“.

Ervin Vurm je austrijski umetnik rođen u gradu Bruck an der Mur, Štajerska, Austrija. Živi i radi u Beču i Limbergu, Austrija. Završio je Fakultet primenjenih umetnosti u Beču. Dela Ervina Vurma nalaze se u kolekcijama širom sveta, uključujući Muzej Solomona R. Gugenhajma, kolekciju Pegi Gugenhajm, Umetnički centar Voker, Muzej Ludvig, Kunstmuseum St. Gallen, Musée d’art contemporain de Lyon, Muzej stare i nove umetnosti i Centar Pompidu. Godine 2013. dobio je Veliku državnu nagradu Austrije, što je najviše odlikovanje koje Austrija dodeljuje zaslužnim umetnicima za izraziti doprinos umetnosti i ugledu Austrije na međunarodnoj sceni. Bio je predstavnik Austrije na Bijenalu u Veneciji u dva navrata – 2011. i 2017. godine. Mnogi ga smatraju najznačajnijim i najuticajnijim međunarodno prepoznatim austrijskim umetnikom.

Iako na prvi pogled duhoviti, Vurmovi radovi proširuju ili manipulišu stvarnošću na načine koji mogu biti uznemirujući. On prikazuje manipulisane slike stvari iz svakodnevnog života, stvari koje izgledaju poznato, ali koje postaju iskrivljene. Vurmov rad je često kritičan prema mentalitetu i načinu života zapadnog društva. Uspeh i popularnost njegovog rada u velikoj meri posledica je činjenice da se hrabro poigrava aspektima popularne kulture, životnog stila i aktuelnih dešavanja u društvu i politici.

Dodela zvanja počasnog doktora posebno je značajna u trenutku kada stručna javnost, studenti i publika imaju priliku da posete retrospektivnu izložbu Ervina Vurma u glavnoj zgradi Muzeja savremene umetnosti Beograd, do 9. avgusta.

U 65 godina dugoj istoriji Univerziteta umetnosti u Beogradu, zvanje Počasni doktor dodeljeno je samo devet puta, što svedoči o njegovoj ekskluzivnosti i visokim standardima kojima se Univerzitet vodi prilikom dodele ovog zvanja. Dosadašnji laureati ostvarili su vrhunska dostignuća u svojim profesijama i važe za najeminentnije umetnike čiji se rad prepoznaje širom sveta. To su: Kšištof Penderecki – kompozitor (1985), Janis Kunelis – likovni umetnik (2005), Zubin Mehta – dirigent (2005), Vladan Radovanović – višemedijski umetnik i kompozitor (2007), Boris Podreka – arhitekta (2008), Marina Abramović – performans i konceptualna umetnica (2008), Dušan Makavejev – filmski reditelj (2018), Miodrag Tabački – scenograf (2018) i Eugen Inđić – pijanista (2019).

GRAD NIŠ SKRATIO ROK ZAKUPA NIŠVILLE DŽEZ MUZEJU

Posle problema sa eksponatima ispred Džez Muzeja u Tvrđavi, Nišville se suočava i sa poništavanjem prethodno donetog rešenja od 11.02.2022 o zakupu gradskog prostora za Džez Muzej na period od 2 godine.

Rešenjem o izmeni rešenja od 09.05.2022 rok zakupa je skraćen na 1 godinu!

Ne ulazeći u motive ovakvog skraćenja roka zakupa, Nišville smatra da je izmena trebala da glasi – umesto na 1, na 5 godina zakupa, jer toliko dozvoljavaju zakonski akti Uprave za imovinu Grada Niša.

Jedino sa tako dugim vremenskim rokom moguće je dugoročno planirati rad muzeja i uraditi nabavku skupih i retkih eksponata poput trube Luisa Armstronga, za koju bi donatorski trebalo prikupiti 100.000 dolara!

Nišville je do sada uložio dosta novca za opremanje muzeja i obnovu elektro instalacija, ali je potrebno rešiti i grejanje prostora, a pogotovo je važno rešiti akutni problem prokišnjavanja unutar muzeja sa bedema niške Tvrđave.

Ovo skraćivanje roka zakupa dovodi Nišville u dilemu vredi li ugostiti ovog leta direktora najčuvenijeg Džez muzeja iz New Orleans-a Grega Lambsoy-a, koji ovog avgusta dolazi da napravi dugoročnu postavku Nišville Džez Muzeja – jedinog takve vrste u Srbiji,

Последња вођена тура: Зграда као музејски предмет

Не пропустите јединствену прилику да сазнате детаље шездесетогодишњег постојања зграде као музејског предмета, али и онога што је тек чека

Зграда Музеј 25. мај је централни мотив културног пејзажа дела Београда у коме се налази. Иако је њена архитектура доминантна и формом птице напетих крила превазилази све постојеће архитектонске и природне чиниоце предела, зграда Музеја је због дугогодишње експлоатације почела да губи некадашњи сјај.

Трећа вођена тура, организована поводом шездесет година од отварања Музеја 25. мај, планирана је за 24. мај, а почиње у 13 часова окупљањем на платоу испред зграде Музеја 25. мај, наставља се на солитеру преко пута и завршава у згради Музеја. Посетиоце ће водити мр Неда Кнежевић, директорка Музеја Југославије.

Са предстојећим радовима посетиоце ће упознати архитекта Дејан Тодоровић, добитник бројних награда за пројекат реконструкције Музеја савремене уметности у Београду. Као аутор пројекта рестаурације фасаде зграде Музеја 25. мај, архитекта Тодоровић говориће о томе да ли је њена безвременост била мотив или препрека.

Број учесника/ца је ограничен и пријава је обавезна преко формулара који можете пронаћи на веб-сајту МузејаУлаз на вођену туру је слободан.

Ekipa Bašta Festa očistila divlje deponije u Nacionalnom parku Tara

Foto: Bašta Fest Promo

Tokom proteklog vikenda, ekipa Bašta Festa, internacionalnog festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti, zajedno sa prijateljima festivala organizovala je eko akcije čišćenja na divljim deponijama u Nacionalnom parku Tara, na lokacijama Kaluđerske bare i Solotuša.

U saradnji sa Ekocentralom sa Tare i uz podršku Nacionalnog parka Tara i Javno-komunalnog preduzeća „12. septembar“, uspešno su očišćene deponije koje godinama nastaju nemarom vikendaša i žitelja Tare. Konstatovano je da je veliki deo otpada od građevinskog materijala, tako da ekipa Bašta Festa posebno naglašava da je tokom izgradnje vikendica veoma važno i da razmišljamo o okruženju u kome želimo da provodimo vikende.

Deveti Bašta Fest, internacionalni festival kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti koji se održava od 30. juna do 3. jula, podržala je Vlada Švajcarske, u okviru prvog poziva za realizaciju kulturnih i umetničkih projekata i partnerskih projekata programa “Kultura za demokratiju”.

Taj program podržava nezavisnu kulturnu scenu u Srbiji tako što, koristeći kulturu i umetnost, podstiče kritičko i kreativno razmišljanje o društvenim temama od važnosti za lokalne zajednice. Program takođe podstiče i saradnju aktera na nezavisnoj kulturnoj sceni, kreirajući prostor za promociju pluralističkih vrednosti i interkulturalnog dijaloga u Srbiji. Prva faza projekta traje od oktobra 2021. godine do februara 2025. i sprovodi ga Hartefakt fond.

Izložbena intervencija „Korak napred, dva koraka nazad“ u Muzeju Jugoslavije

U okviru stalne postavke Muzeja Jugoslavije 14. maja u 13 časova bićepredstavljena izložbena intervencija Korak napred, dva koraka nazad, čiji su autori umetnici Rena Redle & Vladan Jeremić. Električna požuda, Fosilni regres, Planetarna svojina i Rudna konačnost samo su neki od sugestivnih naziva umetničkih radova namenski osmišljenih kroz dijalog sa odabranim predmetima iz zbirki Muzeja. Ovim događajem Muzej nastavlja rad na stalnoj postavci u čijem fokusu je ove godine industrijsko nasleđe Jugoslavije. Događaj počinje vođenjem u kojem će učestvovati autori, nakon čega publiku očekuje muzički program u aranžmanu umetnika Andreja Bunuševca u kafeu i bašti Muzeja. 

Izložbena intervencija Korak napred, dva koraka nazad realizovana je u saradnji sa kustoskinjama Simonom Ognjanović i Marijom Đorgović.  Otvaranje se priređuje u okviru Evropske noći muzeja, pa će publika te večeri izložbu moći da poseti do 22 časa. 

Prema tumačenju umetnika, pojedini predmeti izloženi na stalnoj postavci afirmišu ideje prosperiteta i rasta kroz koncept tehnološkog napretka i proces industrijalizacije, dok se drugi mogu tretirati kao nosioci emancipatornih vrednosti i materijalni tragovi različitih oblika društvenosti. Kako danas jasno možemo sagledati drastične posledice prividno neograničenog rasta i ekstraktivizma, Rena Redle & Vladan Jeremić ističu da društvenu koheziju treba iznova graditi i predlažu potencijale za jedno drugačije društvo u njegovom nastajanju. Dotičući se, između ostalog, pitanja rudnog bogatstva kao nekadašnjeg garanta društvenog progresa naglašenog u socijalizmu, plastike kao simbola nehajnog konzumerizma”, izazova usled preokreta u proizvodnji struje i mehanizaciji, problema prekarnosti rada i posledica privatizacije fabrika, umetnici ciljano izdvajaju nasleđene vrednosti na koje se još uvek možemo osloniti, dok istovremeno markiraju ona mesta koja prema njihovom sudu treba zauvek da ostanu za nama.

O autorima umetnicima

Rena Redle (Rädle) & Vladan Jeremić  žive i rade u Beogradu. Njihova umetnička praksa obuhvata instalacije i intervencije u javnom prostoru. Kroz zajedničku praksu Rena & Vladan istražuju odnose umetnosti i politike, razotkrivajući goruće društvene protivurečnosti. Izlagali su, između ostalog, u: MUAC, Meksiko Siti; Brooklyn Museum, Njujork; Creative Time Summit, Majami; nGbK, Berlin; Muzej savremene umetnosti, Ljubljana; MMOMA, Moskva; Muzej savremene umetnosti, Skoplje; Contemporary Art Center of Thessaloniki, Solun; Tallinna Kunstihoone, Talin; Interkulturelt Museum, Oslo; 49. i 56. Oktobarski salon, Beograd; Autostrada Biennale, Prizren; Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad; Tirana Art Lab, Tirana; Muzej Jugoslavije, Beograd; 18th Tallinn Print Triennial, Talin; Kuslevova kuća, Podgorica i Galerija Matice Srpske, Novi Sad.

Potpisan sporazum o saradnji Filmskog centra Srbije i Muzeja žrtava genocida

Foto: Monika Husar,

Filmski centar Srbije i Muzej žrtava genocida potpisali su sporazum o saradnji, sa ciljem organizacije i realizacije zajedničkih projekata i programa  iz oblasti kulture, obrazovanja, kulture sećanja, umetnosti i naučno-istraživačke delatnosti.

Ovim sporazumom se potpisnici Protokola obavezuju na uzajamnu podršku i pomoć u produkciji dokumentarnih, dokumentarno-igranih i igranih filmskih ostvarenja posvećenih očuvanju kulture sećanja.

Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije, povodom potpisivanja Protokola je izjavio: „Veliko mi je zadovoljstvo što smo potpisali ovaj protokol o saradnji između dve institucije na nacionalnoj osnovi. On će pre svega omogućiti našim autorima, koji se bave određenim istorijskim temama, da mogu znatno lakše i preciznije da dođu do pravih podataka koji su bitni za stvaranje jednog filma. Muzej žrtava genocida će dati svoje ljude, resurse, materijale i arhive svim našim autorima koji žele da prave filmove na te teme, tako da mogu da provere podatke koje ih interesuju. Znam koliko je bitno da imate dobru arhivsku građu koja ne odudara od istorijski tačnih podataka. To je velika odgovornost za svakog autora koji se bavi stvarnim događajima i ličnostima“.

Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida, nakon potpisivanja je istakao:  „Ovo za nas jeste značajan događaj jer pokazujemo i želju i potrebu dve nacionalne ustanove kulture iz dva različita segmenta, da sarađuju na dobrobit pre svega naše nacionalne kinematografije u svim njenim aspektima. Sa druge strane, ova saradnja je i na dobrobit očuvanja dostojanstvenog sećanja na žrtve genocida počinjenog nad pripadnicima našeg naroda u Drugom svetskom ratu, ali i žrtve Holokausta, kao i Samudaripena – genocida počinjenog nad Romima. Muzej žrtava genocida je u prethodnom periodu realizovao čitav niz dokumentarnih filmova i već uveliko radi sa našim istaknutim rediteljima koji se bave određenim temama, poput Lordana Zafranovića i Gorana Radovanovića. Za nas kao nacionalnu instituciju veoma je dragoceno što nam se obraća sve veći broj stvaralaca i stručnjaka iz sveta kinematografije, kako naše tako i inostrane, sa željom da konsultuju naše stručnjake u vezi građe koja se čuva u Muzeju žrtava genocida“.

Potpisnici sporazuma će kontinuirano razmenjivati publikacije čiji su izdavači, a bez naknade će, radi korišćenja u naučno-istraživačke i izložbene svrhe, kao i sa ciljem objavljivanja u stručnim i drugim publikacijama ustupati arhivsku, muzejsku i bibliotečku građu u konvencionalnom i digitalnom obliku za čije su čuvanje zaduženi. Filmski centar Srbije i Muzej žrtava genocida takođe će jedno drugom bez nadoknade ustupati svoje prostore za održavanje programa koje organizuju.

Вођена тура: Зграда као музејски предмет

Зашто Музеј 25. мај после 60 година постојања, својим садржајем, концепцијом и програмима, далеко превазилази значај и обим послова који су пред ову установу стављени у тренутку оснивања? Како је постао „музејски предмет“ Музеја Југославије и какав је приступ када је у питању његова заштита и физичка обнова?

Вођена тура планирана је за 9. април, а почиње у 13 часова окупљањем на платоу испред зграде Музеја 25. мај, наставља се на солитеру преко пута Музеја и завршава у згради Музеја 25. мај. Посетиоце ће водити мр Неда Кнежевић, директорка Музеја Југославије.

Зграда Музеја 25. мај, централни објекат у оквиру комплекса Музеја Југославије, има изузетан сведочанствени потенцијал и као таква је јединствен „музејски предмет“. Захваљујући посебним одликама, како архитектонским тако и културолошким, Музеј 25. мај има јединствену културну, друштвену, уметничку и историјску вредност. Типичан је представник архитектуре репрезентативних објеката у Београду шездесетих година 20. века, један је од првих наменски изграђених музеја те врсте у Београду и Србији, а такође заузима значајно место у стваралачком опусу Михаила Јанковића, једног од водећих београдских и југословенских архитеката тог раздобља. „На крају, све што је вредно биће уметничко дело и post-festum.” (Михаило Јанковић)

Од оснивања до данас његова првобитна функција није се променила – реч је о јавној установи са изложбеним простором где се организују сталне и повремене изложбе, са биоскопском салом за приказивање филмова и одржавање разних скупова, семинара и предавања. Импозантан списак изложби из земље и иностранства, у периоду од 1978. до 2022. године, поред бројних међународних и домаћих скупова, семинара, предавања и других програма, као и посета великог броја државника, познатих личности и делегација, само су део реализованих активности током пола века постојања овог здања.

Музеј 25. мај поклон је Београда Јосипу Брозу Титу за 70. рођендан и место је које и данас несумњиво привлачи пажњу јавности и изазива опречне ставове.

Наредне две туре планиране су за 23. април и 24. мај, а водиће их Јелица Јовановић, једна од оснивачица НВО Група архитеката из Београда и Do.co.mo.mo Србија, и Неда Кнежевић заједно са Дејаном Тодоровићем, архитектом, добитником бројних награда за пројекат реконструкције Музеја савремене уметности и аутором пројекта рестаурације фасаде зграде Музеја 25. мај.

Број учесника/ца је ограничен и пријава је обавезна преко формулара који можете пронаћи на веб-сајту Музеја.  Улаз на вођену туру је слободан.

ZAKLJUČCI

Međunarodne konferencije

“Omladinski sporazum o kulturnoj participaciji u Evropi”

21-23. mart 2022.

Novi Sad, Srbija

23. mart 2022. Novi Sad

Mladima treba pružiti priliku da rizikuju i da greše, jer će tako osetiti šta zaista znači učestvovati u kulturnom stvaralaštvu Evrope.

Autorka fotografija: Lea Bodor.

Mladima tebaju vreme i mesto koje će iskoristiti da rizikuju i da greše, a to nije lako u društvu koje je kompetitivno i koje nas tera da se krećemo i razmišljamo veoma brzo, i koje je u kulturnom sektoru često projektno orjentisano i usmereno na inovacije. Ono što stariji mogu i treba da urade jeste da pruže priliku mladima da greše i uče iz pokušaja. Ovo su neki od zaključaka Međunarodne konferencije “Omladinski sporazum o kulturnoj participaciji u Evropi”, koja je održana 22. i 23. marta u Novom Sadu, u Omladinskom centru OPENS i SKCNS Fabrici, u organizaciji Studentskog kulturnog centra Novi Sad i partnerskih ustanova iz mreže “Be SpectACTive!”.

Tokom ova dva dana, u Novom Sadu okupili su se učesnici iz 19 partnerskih organizacija iz 15 zemalja koji su na kritički način preispitivali stereotipe o mladima i omladinskoj kulturi. Posebna pažnja posvećena je i primeni inovativnih pristupa kulturnog učešća mladih, koji će moći da zadovolje potrebe novih generacija.

„Niko nas starije nije učio da verujemo u sebe i mislim da je važno da mladi stiču samopouzdanje kroz praktičan rad. Dakle, nije poenta da im damo priliku da slušaju o tome kako se voze kola već da im omogućimo da ih sami voze“, kaže Luka Riči, jedan od koordinatora programa evropske saradnje “Be SpectACTive!” koji je fokusiran na uključivanje publike u izvođačke umetnosti, kroz umetničke produkcije i participativne prakse.

“Rizikujte i pravite greške, jer kultura je iskustvo, to nije nešto što neko može da vas nauči, kulturu morate iskusiti, a mi smo tu da vam damo priliku da to učinite“, poručio je on.

Između ostalih, na konfereciji su učestvovali: Đulijana Ćanćo, koordinatorksa programa Be SpectACTive!), dramaturškinja Minja Bogavac, direktorka programa UNESCO katedre za kulturnu politiku i menadžment prof. Dr Milena Dragičević Šešić, prof. socijalne antropologije Karl Feiša sa Univerziteta Pompeu Fabra u Barseloni, koji je i dugogodišnji saradnik Ujedinjenih nacija za omladinske politike, Gvido Van Hengel, holandski pisac, predavač i istoričar, Marko Pejović, psiholog, psihoterapeut, teoretičar umetnosti i pozorišni praktičar, član Grupe „Hajde da…“, Tamara Urošević, novinarka i trenerica obuka za mlade na temu medijske i informacione pismenosti, Diana Tepavac, direktorka Asitež Srbija, Milica Rašković, direktorka razvojnog programa Fondacije Novi Sad-Evropska prestonica kulture, Miljana Pejić, generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije, Vladimir Marinković, direktor novosadskog ogranka Francuskog instituta u Srbiji i mnogi drugi.

U osmišljavanju programa konferencije, kao i u realizaciji učestvovali su mladi aktivni gledaoci iz Novog Sada: Pavle Hrnčić, Mila Pajić, Amelia Stakić, Anja Pejinović, Višna Vukajlović, Marija Đurđević, Petra Protić, Nikolina Đenadija, Staša Kecojević  i Jelena Laketić.

“Zastupljena je predrasuda da su mladi nezainteresovani za ono što se oko njih dešava, međutim to nije baš sasvim tačno. Mislim da treba češće da budemo pitani za ono što se nas tiče, i onda bismo videli da ima mladih koji se itekako interesuju za razne društveno-političke teme”, kaže Marija Đurđević, predstavnica aktivnih gledalaca, koji su uključeni u program “Be SpectACTive!”.

Valter Zampieri, predstavnik programa Kreativna Evropa i rukovodilac Odseka za kulturu Evropske izvršne agencija za obrazovanje i kulturu, istakao je da je važno da svi zajedno stvaramo kulturne sadržaje, a ne da ih samo ponudimo mladima.

“Važno je da omogućimo mladima da stvaraju kulturne sadržaje koji su održivi. To znači da ne smemo da se fokusiramo samo na projekte u kulturi već na dugoročne procese koji će omogućiti održivost kulturnih sadržaja i kulturne ponude”, istakao je on.

Tokom konferencije izvedene su i predstave savremenog plesa, “2GETHER/AL(L)ONE – (ON)LINE”, u produkciji Plesnog teara Ljubljana, “Assimilate” u prodikciji ArtRitam asocijacije iz Novog Sada, kao i interaktivni performansi virtuelne realnost: Igor&Moreno, italijanske produkcije i “Superfluous”, grupe En Knap iz Slovenije.

Konferenciju su podržali program Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Fondacija „Novi Sad – evropska prestonica kulture“ i projekat “Perform Europe” koji finansira Evropska unija, kao i Pokrajinski sekretarijat za finansije. Konferencija je i deo programa „Budućnost Evrope“ u sklopu Evropske prestonice kulture – Novi Sad 2022, koji je posvećen promociji kulture za decu i mlade.

“Omladinski sporazum o kulturnoj participaciji u Evropi” je treća od četiri konferencije planirane u okviru “Be SpectACTive!” projekta. Prva je održana u francuskom gradu Monpeljeu, druga u Sansepolkrou u Italiji, a četvrta će biti u Lisabonu u Portugalu, septembra 2022. Svaka od konferencija bavi se različitim temama koje se tiču kulturne participacije.

Преминуо књижевник Стеван Тонтић (Грдановци, Сански Мост, 1946), члан и председник Скупштине Српског књижевног друштва.

Основну школу завршио у Лушци Паланци, средњу у Санском Мосту и Приједору, студије филозофије са социологијом у Сарајеву. Активан у студентским протестима 1968. Почетком 1969. године постао је главни уредник студентског листа „Наши дани“, да би већ трећи број био судски забрањен а редакција распуштена. Прву збирку поезије објављује 1970, награђену савезном наградом листа „Младост“ за најбољу прву књигу. Запошљава се у културној редакцији Телевизије Сарајево, а обавља и дужност секретара Удружења књижевника БиХ. Половином седамдесетих почиње да ради као уредник за књижевност у издавачкој кући „Свјетлост“, у којој касније уређује и часопис „Живот“. Године 1984. даје оставку на уреднички посао због неслагања с третманом неких српских писаца у великој едицији књижевности народâ БиХ. После три године враћа се у издавачку кућу са новим руководством. 

Крајем осамдесетих и почетком деведесетих Тонтић иступа против срљања у грађански рат. Пише песме о ратним страхотама, објављене у збирци Сарајевски рукопис (Београд 1993, 1998) која ће бити преведена на више језика. Одбио је да служи у босанско-муслиманској армији, па је гоњен да копа ровове на првој линији фронта. Искључен је из чланства Удружења књижевника БиХ, у које се никад више није вратио. Половином јануара 1993. успева да илегално изађе из града, стигне у Београд, одакле крајем априла 1993, на позив немачких писаца и преводилаца, одлази у Берлин, где ће као избеглица без запослења остати близу девет година. Прву значајну подршку дала му је фондација нобеловца Хајнриха Бела, у чијој је кући провео девет месеци. У Немачкој излази више превода Тонтићевих дела, наступа у многим градовима. O њему је објављен велик број афирмативних рецензија и чланака, снимљено више радио- и тв емисија. Године 1995. учествује на чувеном песничком фестивалу у Јерусалиму, а пет година касније на шестонедељној турнеји европских писаца по Европи, од Лисабона преко Мадрида, Париза и Брисела до Санкт Петербурга, Москве, Минска, Варшаве и Берлина. Проводи пет месеци као „писац града“ Рајнсберга. У берлинском недељнику Freitag, противно већини медија, пише о вредности дела Правда за Србију Петера Хандкеа. (Текст је уврштен у књигу Nоch einmal für Jugoslawien, посвећену одбрани  Хандкеа.) На Универзитету у Инзбруку држи предавања студентима славистике. Учествује на књижевним сусретима у Пољској, Аустрији, Француској, Италији, Шпанији, Русији, Србији, Македонији, Јерменији, Чешкој, Румунији, Бугарској. Превођен на велики број језика. 

Време песниковог егзила у Немачкој његова супруга проводи с мајком у избегличком статусу у Београду. После повраћаја окупираног стана у Сарајеву, из којег је с пишчевим рукописима и библиотеком нестало и све друго, брачни пар се крајем 2001. враћа у тај град, у чему ће видети неку врсту „обрнутог егзила“. Тонтић ту живи као слободни писац, да би се 2014. настанио у Новом Саду.

Тонтић пише поезију, прозу, есеје, критику и преводи с немачког језика. Саставио је неколико антологија, међу њима и веома запажену антологију Модерно српско пјесништво (1991), с обухватом српских песника 20. века из Југославије и дијаспоре. (Била је то прва антологија српске поезије у историји БиХ.) Приредио је издања већег броја писаца (П. Кочић, Б. Ћопић, Н. Шоп, Д. Максимовић, В. Попа, С. Раичковић, М. Диздар, Д. Трифуновић, Д. Колунџија и др.) Био је три године члан НИН-овог жирија критике за роман године. Члан  Српског и Немачког ПЕН-центра, Удружења књижевника Србије, Српског књижевног друштва и Удружења књижевних преводилаца Србије. Collegium Europaeum Jenense (Јена) изабрао га је за свог дописног члана, што је „признање за изванредан рад на разумевању међу народима.“

 Носилац је најугледнијих награда у Србији и БиХ. У Немачкој је 2000, 2001. и 2019. добио три значајне међународне награде за књижевност.

Поводом награде “Жичка хрисовуља” објављен је зборник Стеван Тонтић, песник (издање Народне библиотеке “Стефа Првовенчани”, Краљево 2019).

Библиографија

Наука о души и друге веселе приче, песме, В. Маслеша, Сарајево 1970.

Тајна преписка, песме, Свјетлост, Сарајево 1976.

Наше горе вук, песме, Р. Ћирпанов, Нови Сад 1976.

Хулим и посвећујем, песме, БИГЗ, Рад и Народна књига, Београд 1977.

Црна је мати недјеља, песме, Нолит, Београд 1983.

Тајна преписка и друге пјесме, Свјетлост, Сарајево 1984/85.

Праг, песме, Свјетлост, Сарајево 1986.

Ринг, песме, БИГЗ, Београд 1987.

Изабране пјесме, В. Маслеша, Сарајево 1988.

Ружа вјетрова – из савременог пјесништва Босне и Херцеговине, антологија, Смедеревска песничка јесен, Смедерево 1988.

Новије пјесништво Босне и Херцеговине, антологија, Свјетлост, Сарајево 1990.

Модерно српско пјесништво – велика књига модерне српске поезије од Костића и Илића до данас, антологија, Свјетлост, Сарајево 1991.

Сарајевски рукопис, песме, Време књиге, Београд 1993; 2. допуњено издање, Стубови културе, Београд 1998.

Лирика, изабране песме, Дневник, Нови Сад 1995.

Мој псалам /Mein Psalm, песме и записи, Edition Neue Wege, Берлин 1997.

Твоје срце, зеко, роман, Филип Вишњић, Београд 1998.

Олујно јато, изабране песме, Глас српски, Бања Лука 2000.

Благослов изгнанства, песме, Глас српски, Бања Лука 2001.

Свето и проклето, песме, Издавачки центар Матице српске, Нови Сад 2009.

Изабрана дјела у 4 тома: 1. Поезија, 2. Твоје срце, зеко, 3. По налозима поезије, есеји, и 4. Језик и неизрециво, пјеснички портрети, Залихица, Сарајево 2009.

Сјај и мрак, изабране и нове песме, Наклада Зоро, Загреб – Сарајево 2010.

Анђео ми бану кроз решетке, изабране песме, Културни центар Новог Сада, Нови Сад 2010.

Свакодневни смак свијета, песме, Трећи Трг, Београд 2013; 2. издање Кућа поезије, Бања Лука 2017.

Безумни пламен, изабране и нове љубавне песме, СПКД Просвјета, Сарајево 2015.

Христова луда, песме, Архипелаг, Београд 2017.

Та мјеста (путописи), Агора, Нови Сад – Зрењанин 2018.

Кочићева и српска траума (есеј), Задужбина „Петар Кочић“, Бања Лука – Београд 2018.

Звук судбине, звук прогонства, изабране песме, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак 2021.

Опсада мога Ја, песме, Архипелаг, Београд 2021.

У пјесничким свјетовима, есеји о српским и блиским пјесницима, Службени гласник, Београд 2021.

Одбрана поезије, есеји, говори, разговори, Вршац 2021.

Књиге на страним језицима

На немачком:

Handschrift aus Sarajevo, Landpresse, Weilerswist 1994, 1995, 1998.

Mein Psalm /Moj psalam (dvojezično), Edition Neue Wege, Berlin 1997.

Verwundete Zunge, Kurt Tucholsky Gedenkstätte, Schloss Rheinsberg 1999.

Sonntag in Berlin, Landpresse, Weilerswist 2000.    

Odysseus an Penelope / Odisej Penelopi (dvojezično), Edition von Büro Otto Koch im K.I.E.Z. e. V. Dessau 2001.

Im Auftrag des Wortes – Texte aus dem Exil, Landpresse, Weilerswist 2004.

Mitlesebuch  91 Stevan Tontić, Aphaia Verlag, Berlin 2005.

Handschrift aus Sarajevo, CD, dvojezično, Edition Erata, Leipzig 2005.

Sarajevski rukopis /Handschrift aus Sarajevo (dvojezično), Međunarodni centar za mir, Sarajevo 2005.

Sarajevski rukopis / Handschrift aus Sarajevo (dvojezično), Smederevska pesnička jesen, Smederevo 2010.

Moj psalam / Mein Psalm (dvojezično), Mauna-Fe, Sarajevo 2010.

Der tägliche Weltuntergang/Svakodnevni smak svijeta  (izabrane pesme, dvojezično), Klagenfurt 2015.

На француском:

Splendeur et ténèbres/Sjaj i mrak (izbor, dvojezično), Voix Vives de Méditerranée en Méditerranée / Al Manar, Set 2019.

На румунскиом:

Hulesc si venerez (izabrane pesme), Cartea româneasca, Bukurešt 1982.

Manuscriptul de la Sarajevo (pesme, dvojezično), Editura Academiei internationale Orient-Occident, Bukurešt 2011.

На пољском:

Glupie twoje serce zajaczku, Fundacja „Pogranicze“, Sejny 1995.

Sarajewski rękopis, Latona, Varšava 1995.

На чешком језику:

Sarajevsky rukopis a jiné básne, Společnost pratel jižnich Slovanu v nakladatelstvi Albert, Brno 2006.

Tvoje srdce, zajičku /Tvoje srce, zeko/, roman, dvojezično, Luka Praha, Prag 2020

На македонском:

Vjerna zvijezda / Vernata svezda (izabrane pesme, dvojezično), Matica makedonska, Skopje & Arka, Smederevo 2012.

Blagoslovot na progonstvoto (izabrane pesme), Struški večeri na poezijata, Struga

2012.  

На бугарском:

Predi da me e otnesyl djavolyt (izabrane pesme), Izdatelstvo „Ergo“, Sofija 2017.

Преводилачки рад

С немачког на српски превео је, између осталог, књиге Петера Хухела (награда „Милош Н. Ђурић“), Гинтера Ајха, Кристе Волф, Гинтера Кунерта, Кристофа Мекела, Рихарда Питраса, Саида, Андри Бајелера, Увеа Колбеа, Жужане Газе, Јиргена Израела, Петера Фелкера, Андре Шинкела, Јана Вагнера, Николаса Борна, Томаса Розенлехера.

На немачки је, заједно са Виктором Калинкеом, превео Лирику Итаке М.Црњанског (Ithaka, Leipziger Literaturverlag, Лајпциг 2008)

НАГРАДЕ

Савезна награда листа „Младост“ за најбољу прву књигу, 1971.

Бранкова награда Матице српске за есеј „Трагично у поезији Бранка Миљковића“, 1971.

Наградно објављивање књиге Хулим и посвећујем са конкурса Удружених издавача (Бигз, Рад, Народна књига), 1977.

Шантићева награда града Мостара за књигу Црна је мати недјеља, 1985.

Награда издавачке куће „Свјетлост“ за књигу Праг, 1986.

Шестоаприлска награда града Сарајева за књигу Праг, 1987.

Змајева награда Матице српске за књигу Сарајевски рукопис, 1994.

Ракићева награда за књигу Сарајевски рукопис, 1994.

Награда „Хорст Бинек“ Баварске академије лепих уметности, 2000.

Награда града Хајделберга „Књижевност у егзилу“ (Literatur im Exil), 2001.

Чешка књижевна награда с медаљом Јозефа Либослава Зиглера, 2006.

Међународна награда Сарајевских дана поезије, 2007 (међу лауреатима су Тадеуш Ружевич, Чарлс Симић, Петар Гудељ и др.)

Кочићева награда града Бање Луке, 2009.

Антићева награда града Новог Сада, 2010.

Награда „Мидхат Бегић“ ПЕН центра у БиХ и часописа „Нови Израз“ за књигу есеја По налозима поезије, 2011.

Награда Балканског песничког фестивала у Браили, Румунија, 2013.

Награда „Душан Васиљев“ за књигу Свакодневни смак свијета, 2014.

Награда „Шушњар“ за целокупно књижевно дело, 2016 (додељује се у знак сећања на усташки покољ Срба Санског Моста о Илиндану 1941)

Награда „Милош Н. Ђурић“ Удружења књижевних преводилаца Србије за најбољи превод песничке књиге на српски језик, 2016.

Награда „Бранковог кола“ за целокупно песничко дело, 2017.

Жичка хрисовуља (награда Жичког духовног сабора) за 2018.

Награда „Кочићево перо“, 2018.

Награда „Љубомир Ненадовић“ за путописну књигу Та мјеста, 2018.

Награда „Рајнер Кунце“ (Reiner-Kunze-Preis) у Немачкој, 2019.

Дисова награда, 2021.

Popust na članarinu

У част оцу српске духовности, првом српском архиепскопу, утемељивачу културе и просветитељства Светом Сави, а поводом обележавања празника Савиндана, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” одобрава попуст од 50% на цену годишње чланарине за ученике и студенте.

С обзиром на то да се Свети Сава слави као заштитник школе и ученика, сви основци, средњошколци и студенти могу искористити погодност приликом уписа или обнове чланарине у главној згради Библиотеке у четвртак, 27. јануара, као и у огранцима у Мрчајевцима, Заблаћу, Пријевору и Прељини од понедељка, 24. јануара до петка, 28. јануара.https://cacak-dis.rs/event/pogodnosti-prilikom-upisa-za-savindan/

Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“Синђелићева 24, 32000 Чачак

Komemoracija povodom smrti glumca Vladana Živkovića

Komemoracija povodom smrti našeg istaknutog dramskog umetnika Vladana Živkovića biće održana u četvrtak, 13. januara, sa početkom u 12 časova, u Jugoslovenskoj kinoteci (Uzun Mirkova 1, sala „Makavejev“). Živković je bio predsednik Udruženja filmskih glumaca Srbije, s kojim Niški kulturni centar organizuje Filmske susrete u Nišu, kao i član Upravnog odbora Filmskog centra Srbije. Preminuo je u Beogradu, 3. januara 2022,u 81. godini.

O umetničkom radu Vladana Živkovića i njegovom doprinosu srpskoj kinematografiji na komemoraciji će govoriti:  Radomir Nikolić, glumac i član predsedništva Udruženja filmskih glumaca Srbije;  Jelena Trivan, predsednica Upravnog odbora Filmskog centra Srbije; Dejan Dabić, filmski kritičar; Srđan Savić, direktor Niškog kulturnog centra i Festivala Filmski susreti – Niš;  Gordan Matić, reditelj i Feti Dautović, producent i profesor filmske produkcije.

Vladan Živković je rođen u Beogradu, 15. decembra 1941. godine. Glumom je počeo da se bavi u amaterskom pozorištu „Krsmanac“, gde ga je zapazio reditelj Živojin Žika Pavlović. Na velikom platnu je debitovao 1967. godine ulogom Bubrega u Pavlovićevom kultnom filmu „Kad budem mrtav i beo“. Po završetku studija dobio je stalni angažman u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, s tima da nije dugo ostao u teatru, već se posvetio filmu. Među Živkovićevim ulogama izdvajaju one koje je odigrao filmovima „Doručak sa đavolom“, „Balkanski špijun“, „Tri karte za Holivud“, „Crni bombarder“, „Tesna koža“…  Poslednju ulogu odigrao je u prošlogodišnjem filmu Gordana Matića „Pucnji u Marseju“.

Pored navedenog, Živković je ostvario role i u filmovima „Sutjeska“, „Dečak i violina, „Naivko“, „Čuvar plaže u zimskom periodu“, „Vrhovi Zelengore“, „Povratak otpisanih“, „Specijalno vaspitanje“, „Hajka“, „Pas koji je voleo vozove“, „Lude godine“, „Dvoboj za južnu prugu“, „Stići pre svitanja“, „Kvar“, „Radio Vihor zove Anđeliju“, „Trofej“, „Drugarčine“, „Pozorišna veza“, „Poseban tretman“, „Rad na određeno vreme“, „Hajduk“, „Široko je lišće“, „Laf u srcu“, „Sok od šljiva“, „Idemo dalje“, „Variola vera“, „Suton“, „Moj tata na određeno vreme“, „Još ovaj put“, „Zadah tela“, „Mahovina na asfaltu“, „Opasni trag“, „O pokojniku sve najlepše“, „Balkanski špijun“, „Vojnici“, „Kraj rata“, „Dezerter“… Glumio je i u serijama „Vuk Karadžić“, „Montevideo, Bog te video!“, „Šifra: Despot“… U karijeri koja je trajala pet i po decenija, Vladan Živković je ostvario oko 150 uloga na filmu i televiziji, sarađivao sa našim istaknutim rediteljima Živojinom Pavlovićem, Živoradom Žikom Mitrovićem, Milošem Mišom Radivojevićem, Goranom Paskaljevićem, Goranom Markovićem i drugim, i istakao se kao jedan od najboljih epizodista srpske kinematografije.

ART, CRAFT & DESIGN

BAZAR ZA LUKU!

Dorćol Platz, Dobračina 59b

18.12.2021. od 11h do 12h

U jeku priprema za predstojeće novogodišnje praznike i zasluženi odmor, umetnici, dizajneri i mali kreativni preduzetnici, u saradnji sa Dorćol Platzom, pridružuju se akcijama za Luku Kurjačkog. Skupljanje sredstava za Lukinu terapiju napreduje, ali nismo još dovoljno blizu cilja… Zato vas pozivamo, dragi sugrađani, da posetite BAZAR ZA LUKU koji će se održati 18.12.2021 u Dorćol Platzu od 11h do 20h.

 Do sada ste već sigurno čuli za Luku. Mladi talentovani pisac i pozorišni umetnik, pasionirani ljubitelj stripa i filma, bori se protiv agresivnog tumora na mozgu. Međutim, postoji neverovatna nova terapija u Japanu za koju je Luka idealni kandidat! Naša novogodišnja želja je Lukina avionska karta za Japan i prvi dan te terapije. Možete pomoći da nam se želja ispuni i istovremeno obradujete još nekoga novogodišnjim poklonom dolaskom i kupovinom na BAZARU ZA LUKU, jer sav prihod od ovog bazara ide za Lukino lečenje.

Na bazaru će se naći originalni umetnički radovi, printovi, spora moda, nakit, stripovi, notesi i druge prigodne sitnice… najbolje što srpska umetnička i dizajnerska scena ima da ponudi!

Od 12h do 14h Marko Somborac, karikaturista i čuveni autor svima omiljenog BLIC STRIPA, crtaće originalne portretne karikature posetilaca.

Tokom trajanja bazara, muzičku podršku dobrom raspoloženju pružaće Luton, Šćepine vragolije i Danilo Kas.

Zahvaljujemo Dorćol Platzu za ustupljen prostor kao se svim učesnicima bazara koji su nesebično pomogli i donirali svoja dela, vreme i pozitivnu energiju! Samo nežno prema sebi, Scarlet kimono, Gugadžina, Dobre Brlje, Bob Živković, Marko Somborac, Veseli četvrtak, System comics, Handsome bags, TKV, Zograf… samo su neki od njih!

Još informacija o Luki Kurjačkom možete potražiti na stranici Fondacije «Budi human»

Informacije o ART, CRAFT & DESIGN – BAZAR ZA LUKU! možete naći na facebook eventu

DOBRODOŠLI!

Jana Adamović

i tim ART, CRAFT & DESIGN – BAZAR ZA LUKU!

Filmovi sa Letnje filmske škole BINE do 3. decembra online na platformi Future Architecture

Filmovi nastali tokom Letnje filmske škole Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA, od petka 19. novembra do 3. decembra će biti dostupni online na sajtu Future Architeture Rooms (https://futurearchitecturerooms.org/) u okviru internacionalne platforme Future Architecture, zajedno sa filmovima iz još tri letnje škole iz Rima, Kopenhagena i Osla.

Letnja filmska škola BINE održana je od 17. do 26. septembra u Kulturnom centru Beograda,  a poslednjeg dana su prikazani filmovi polaznika nastali tokom desetodnevne radionice. Ovaj program realizovan je u okviru evropskog projekta The Future Architecture Platform, pod nazivom „Kad bi ovi zidovi govorili/If These Walls Could Talk”. Radionica je posvećena zgradi Doma štampe, a organizovana je u saradnji sa Računarskim fakultetom iz Beograda, Festivalom arhitekture iz Kopenhagena (CAFx), MAXXI muzejem iz Rima i Trijenalom arhitekture iz Osla (OAT).

Namera organizatora bila je da se učesnici radionice upoznaju sa objektom, njegovom arhitekturom, istorijom, sadržajima i korisnicima i u kratkoj filmskoj formi daju svoj doživljaj/viđenje, komentar trenutnog stanja ili sugestiju njegovih potencijala u budućnosti. Radionica je bila posvećena edukaciji i produkciji kratkih filmovima i video-radova kojima se sagledavaju i analiziraju raznovrsni potencijali filma i filmskog jezika za istraživanje arhitekture i njenih višeslojnih značenja.

Glavni mentor radionice bio je filmski reditelj Dejan Petrović – osnivač Međunarodnog studentskog filmskog kampa „Interakcija“. Ostali mentori iz oblasti filma bili su reditelj Vojin Vasović, snimatelj Dragan Vildović, i filmska autorka i montažerka Jelena Maksimović.  Mentori iz oblasti arhitekture bili su finalisti konkursa Future Architecture: Julia Udall, Alex De Little, Jon Orlek, Joe Gilmore i Richard Cook, Ana Ulrikke Andersen, Nina Bačun, Dea Widya, i Viktória Mravčáková. 

Преминула је књижевница Љиљана Ђурђић, чланица Српског књижевног друштва.

Рођена 1946. у Београду. Матурирала у Првој београдској гимназији. Дипломирала Светску књижевност на Филолошком факултету у Београду. Радила у Народној библиотеци Србије на месту Начелника Издавачке делатности НБС. Била је уредник Српске ретроспективне библиографије. Покренула је библоитеку Жива прошлост и потписала преко 200 издања НБС. Била је колумниста дневног листа Данас (2000-2002) и недељника Европа (2005-2006). Једна је од оснивачица и уредница часописа за женску књижевност и културу ПроФемина (1995 – 2010).
Збирке поезије—- Шведска гимнастика, КОС, 1977;Оглед далматинског биља и други предели, Матица српска, 1980;Преобиље/Нула, Просвета, 1991.
Збирке приповедака—- Како сам љубила Франца Каспара, Рад,1986;Слике из претходног живота, Филип Вишњић,1997;Стадијум огледала, Рад, 2004;Сви на крају кажу мама, Агора, 2009.Силва Југословенка, Агора, 2016.
Збирке есеја и колумни
Beograd by my mind, Рад, 1995;Удри кравицу, Самиздат, Б92, 2001;Пресвлачење Но 5102000, ЦУПС, 2003;Fool memories, Београдска мануфактура снова, 2004;Нек цркне свет, Браничево, Пожаревац, 2012.
Приредила антологије и изборе
Избор из поезије Данице Марковић Песме о алхемијском покушају, Дечје новине, 1989;Милош Црњански Бока Которска, НБС, 1997;Женски континент, Антологија савремене српске женске приче, Просвета, 2004;Песме о библиотеци, НБС, 2003.
Награде и признања
Плакета Народне библиотеке Србије за укупан рад 1984.Награда БИГЗ-а за превод књиге Рани одлазак Силвије Плат.Награда Стеван Сремац за књигу приповедака Сви на крају кажу мама за 2009. годину

Две нове књиге Мирјане Ковачевић

под насловом „ Шездесет жутих секунди“ и „ Последњи и први“ објављене су у издавачкој кући „ Интерпрес“

ове године.

Насловом „ Шездесет жутих секудни“ обухваћено је око шездесет

краћих прича од којих су многе објављене у Политици али и књижевним

часописима. Тематски су омеђане социјалним и друштвеним приликама у

којима одрастају или само преживљавају различите генерације. Има и

ангажованих прича али само у виду скице целокупног светског урушавања

хуманитета и моралних вредности. Неки од наслова су „ Азбука љубави“ ,

„ Зоранови ђонови“, „ Последња кућа“ , „ Аутопортрет“ и други. У новели

„ Последњи и први“ , актуелизује се тема злостављања. Кроз неколико ликова

старије генерације повратком у прошлост открива се сва трагедија једне

младости. Са свим одликама новеле као књижевне врсте и књига „ Последњи

и први“ завршава се изненада и оставља простора читаоцима за различите

увиде у написано.
knjige se mogu kupiti na sajtu knjizara.com.

Tribina o prošlosti

Предавање „Срби у Угарској пре Велике сеобеˮ др Бориса Стојковског биће одржано у четвртак, 28. октобра у 19 часова, у Великој сали Градске библиотеке Чачак. Наиме, ово је шеста трибина о прошлости која се одвија у организацији Библиотеке, а овога пута тема разговора су примарни историјски извори (докумената) који реконструишу податке о српском народу у Јужној Угарској пре Велике сеобе 1690. године. Посебна пажња биће посвећена најугледнијим српским великашима, као најистакнутијим представницима Срба у Угарској у позном средњем веку као и српској култури и духовности на простору југа Угарске.Проф. др Борис Стојковски је ванредни професор историје средњег века на Филозофском факултету у Новом Саду, бави се историјом данашње Војводине у средњем веку, угарско-византијским односима, историјом цркве, исламским светом и његовим везама са средњовековном југоисточном Европом.Тема предавања је уско повезана и са публикацијом, коју је 2016. године објавио Архив Војводине, „Пут документаˮ. То је својеврстан архивски приручник у коме, између осталог, пише и о најстаријим документима које чува ова установа, а приредили су је Зоран Стевановић и Весна Башић. У књизи „Пут документаˮ представљени су истраживачки напори и залагања стручњака из различитих области: архивиста, библиотекара, палеографа, археографа, филигранолога, библиографа, историчара књижевности, конзерватора, физичара, хемичара, микробиолога и фармацеута.Разговор са проф. др Стојковским ће водити Мирко Дрманац, виши библиотекар и историчар.

https://www.facebook.com/events/276590624375959

Biber 04 u Novom Sadu – o pomirenju i isceljivanju naših društava

Zbirka kratkih priča sa četvrtog konkursa Biber predstavljena je u  Novom Sadu, u četvrtak 21. oktobra/listopada 2021.

U razgovoru povodom objavljivanja Biber 04 zbirke održanom u knjižari Bulevar Books, učestvovali su: Maja Halapir, dobitnica treće nagrade za priču „Trokut“; Marijana Čanak, čija je odlična priča „Razmjena“ uvrštena u zbirku; Bojan Krivokapić, dobitnik prve nagrade za priču „Ptičice“; Qerim Ondozi, prevodilac priča na albanski jezik i Davorka Turk, članica tima Biber.

Razgovor je vodila novosadska spisateljica Andrea Popov Miletić, takođe jedna od učesnica ranijih Biber konkursa, čija je priča objavljena u zbirci Biber 02. Na početku se povela diskusija o tome koliko se književnost prevodi na jezike regiona, i koliko smo se poslednjih decenija i u tom smislu udaljili, te da je Biber konkurs jedan od retkih koji prevodi priče autora sa raznih jezika.

Qerim Ondozi, član Biber tima i prevodilac priča na albanski jezik izjavio je: “Vrlo je važna književna komunikacija između Albanaca i ostatka regiona. Delimo isti kontekst, isto breme, isto se mrzimo, isto se volimo, žalosno je što biramo da se ne prevodimo. Ne možemo da gradimo normalni život, ako ne govorimo sa prvim komšijama.”

“Ući u misli drugoga, potaknuti empatiju, videti i takozvanog neprijatelja kako plače, to je prihvaćanje drugoga i put ka pomirenju”  kazala je Maja Halapir iz Samobora, dobitnica treće nagrade.

Dobitnik prve nagrade i član žirija Biber 01 Konkursa, Bojan Krivokapić je dodao: “Raspad Jugoslavije je najjači događaj naših života, i nadživeće nas. Volim da učestvujem na anonimnim konkursima, i zanima me dokle će moja priča stići. Najželjenije mi je bilo prevođenje mojih priča na albanski i makedonski. Bitno mi je da vidim kako će priče biti pročitane na albanskom i makedonskom. ”

Davorka Turk u ime Centra za nenasilnu akciju i Biber tima istakla je “da otkada živi u Sarajevu, a to je od već skoro desert godina, ovaj trenutak sada je najkritičniji što se nacionalizama tiče”, dok je Qerim Ondozi dodao da ga užasava spremnost ljudi za rat, da je rat u javnom prostoru uopšte opcija.

Maja, Bojan i Marijana su pred novosadskom publikom pročitali odlomke iz svojih priča, a posebna poslastica je bila Qerimovo čitanje odlomka priče autorke Milice Rašić na albanskom jeziku koju je on preveo.

“U ovom procesu pomirenje je nedovoljno jaka reč. Deca se pomire, ovde je potrebno isceljenje, proces isceljivanja”, dodala je Marijana Čanak i naglasila da je književnost jedno beskrajno polje gde možemo da razumemo drugog onako kako on razume sebe.

Ovaj razgovor su organizovali Cracker inicijativa iz Novog Sada, Knjižara Bulevar Books i Centar za nenasilnu akciju Sarajevo-Beograd.

Biber je konkurs za kratku, angažovanu priču na albanskom, makedonskom, bosanskom, hrvatskom, srpskom i crnogorskom jeziku. Tema konkursa je pomirenje u kontekstu zaostavštine ratova i nasilja u zemljama bivše Jugoslavije, a dolaze u obzir i priče koje mogu da doprinesu boljem razumevanju među ljudima, smanjenju mržnje i razgradnji predrasuda, antiratne priče, priče koje se bave suočavanjem s prošlošću, razgradnjom slika o neprijateljima, saosećanjem sa drugima, hrabre priče koje se usuđuju da hodaju u „neprijateljskim“ cipelama, priče koje pomeraju granice i otvaraju nam puteve da gradimo izvesniju, bezbedniju i slobodniju budućnost za sve.

Konkurs organizuje Biber tim Centra za nenasilnu akciju Sarajevo-Beograd.

Četvrti konkurs Biber raspisan je krajem aprila 2020. godine. Pristiglo je oko 750 radova. U žiriju su bili: Tatjana Gromača, Anton Berishaj i Selvedin Avdić.

Sledeća promocija Bibera 04 je zakazana je za 9.11.2021. u Bugojnu, Bosna i Hercegovina, dok je za za decembar/prosinac 2021. godine najavljeno i otvaranje petog po redu Biber konkursa za kratku priču, na istu temu.

Zbirku Biber 04 u PDF i Kindle izdanju, kao i sve prethodne zbirke možete naći na web stranici Biber.

Fotografije sa predstavljanja zbirke Biber u Novom Sadu možete da pogledate ovde.

Održan razgovor sa Marielom Cvetić i Julianom Turnerom

U utorak, 19. oktobra u Svečanoj sali Rektorata Univerziteta umetnosti u Beogradu, održan je novi razgovor iz serijala “Artist Talks” Austrijskog kulturnog foruma, koji je sa vizuelnim umetnicima Marielom Cvetić i Julianom Turnerom vodila umetnica i novinarka Mirjana Boba Stojadinović. Njihovi radovi deo su online platforme „Na drugi pogled // Auf den zweiten Blick // At Second Glance” na kojoj je izloženo po 10 radova vizuelnih umetnika i umetnica iz Srbije i iz Austrije.

Julian Turner govorio je o svom radu „Kuća cveća’’, instalaciji koja prikazuje izbor stilističkih vrhunaca iz bivše rezidencije, a sada mauzoleja Josipa Broza Tita. “To je kompilacija detalja iz Kuće cveća, koja je kompresovana, a možda i kompromitovana. Bio sam pozvan na Međunarodni sajam savremene umetnosti u Beču, gde sam kao problem video to što se ređa beli zid za belim zidom, što guši radove. Morao sam da uradim nešto drugačije. U svom radu i inače sakupljam arhitektonske reference za kasniju upotrebu, tako da imam prilično veliku arhivu s kojom bih mogao nešto da uradim, a Kuća cveća se pojavila u pravom trenutku. Sakupljam stvari – suvenire, arhitektonske komade, koji često budu kompilirani na ovaj ili onaj način”, objasnio je Turner.

O tome na koji način ovaj rad referira i odnosi se prema velikoj istorijskoj figuri Josipa Broza Tita, Julian Turner je rekao: “Zapravo sam bio nepristojan i zamenio sam Tita samim sobom. Sve ove stvari su ispunjene značenjem kroz njegovu ličnost, što sam ja onda dopunio novim značenjem, ali bez odricanja od starog. Postoje neke asocijacije koje su spontane, kao i neke koje su veoma direktne, jer sebe vidim kao vladara tog umetničkog prostora. Definitivno postoji njegova aura, ali možda ne lična, već jedne prohujale ere – šezdesetih i sedamdesetih, države koja više ne postoji. Sve sam rekreirao od drugačijih materijala i sve je novo, ali ta aura je i dalje nekako tu“.

Rad “Kuća cveća” moguće je pogledati online na platformi “Na drugi pogled”: https://www.secondglance.rs/sr/gledista/julian-turner/285

Rad Mariele Cvetić na platformi “Na drugi pogled” predstavlja animaciju dela crteža „Kao kuća“. O tome kako je nastao rad, Mariela Cvetić je ispričala: “Moj rad za ovu priliku bio je originalno deo izložbe „Conquistador“, povezane sa Frojdovim radom. To je bio crtež kuće, animiran kao mali mp4 fajl koji pokazuje kako crtam. Inicijalni crtež, po kome je nastao moj rad, napravio je Ričard Nojtra, poznati austrijsko-američki arhitekta koje je rođen iste godine kao Tito. Ričard je tokom Prvog svetskog rata, 1915. godine bio u garnizonu u Trebinju, kada je i nacrtao ovu kuću. Ono što sam ja uradila bilo je povezano sa Frojdovom posetom Trebinju, a Frojdova veza sa Balkanom je ono što me je zanimalo na izložbi „Conquistador“. Ovaj naslov znači da se i Frojd osećao kao osvajač – on je osećao da će njegov rad, psihoanaliza, osvojiti Novi svet“.

O Frojdovom boravku na našim prostorima, Mariela Cvetić je dodala: „Krajem 19. veka putovao je i u Sloveniju, potom na Jadransko more, u  Dubrovnik. Tada je od svog rođaka čuo da je Trebinje blizu. Taj rođak mu je rekao da tamo postoji interesantna Begova kuća, za koju je zamišljao da je nešto poput harema. Frojd je bio veoma zainteresovan da vidi kuću. Ta poseta je za mene bila inicijalna motivacija da nacrtam ovu kuću po crtežu Ričarda Nojtre, ali s Frojdovim tekstovima nastalim nakon ove posete“.

Rad Mariele Cvetić moguće pogledati na online platformi Na drugi pogled na linku: https://www.secondglance.rs/sr/gledista/mariela-cvetic/118

Julian Turner, rođen 1985, živi i radi u Beču. „Planirana nesavršenost’’ je u srži Turnerovog multimedijalnog rada, u kome citira i duhovito menja konvencije umetničkog posla. Umetnik od kolaža, modela, imitacija materijalnog i često ponavljanih tropa kao što su hrana, arhitektura i tehnika, preuzima sve što smatra interesantnim, postavlja ih u prostor i daje im novo značenje svojim karakterističnim potpisom koji se može opisati kao amaterski u najboljem značenju te reči.

Mariela Cvetić, umetnica i teoretičarka umetnosti, redovni je profesor na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Autorka je velikog broja samostalnih izložbi, knjiga i učesnica u brojnim grupnim izložbama. Jedna je od autorki izložbe u paviljonu Srbije na 11. Međunarodnoj izložbi arhitekture u Veneciji 2008. U umetničkom i teorijskom radu bavi se problemima odnosa subjekta i prostora.

Počeo projekat “Oni žive / They: Live” u Novom Sadu

Projekat “Oni žive – studentski životi otkriveni kroz kontekstualne umetničke prakse”, koji je započeo 2020. pod pokroviteljstvom programa Kreativna Evropa, od ove jeseni se realizuje i u Novom Sadu u saradnji sa Studentskom asocijacijom Univerziteta u Novom Sadu i pod pokroviteljstvom Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“, a u okviru programskog luka „Budućnost Evrope“ u cilju zvanične dopune programa „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“. 


Na ovaj način se međunarodnom projektu “They: Live – Student lives revealed through context-based art practices” uz Beograd, Zagreb, Madrid, Rijeku, Podgoricu pridružuje i Novi Sad, dok Studentska asocijacija Univerziteta u Novom Sadu postaje zvanično pridruženi partner projekta.

Arhivistička obuka, prikupljanje i digitalizacija fotografskog materijala o životu studenata u studentskim domovima u Novom Sadu od 1961. godine do danas, kao i aktivnosti vezane za rezidencijalne boravke para umetnik-kustos, koji će realizovati participativne projekte sa sadašnjim studentima, uključujući u umetničke radove i prikupljeni arhivski materijal, odvijaće se u periodu od 1. septembra 2021. do 30. aprila 2022. godine.  Umetnički par iz Novog Sada čine Bojana Knežević i Vladimir Bjeličić.

Bivši i sadašnji stanari novosadskih studentskih domova svih generacija mogu da doprinesu kreiranju kolekcije fotografija pod nazivom „Oni žive“ o životu studenata u novosadskom kampusu, od kraja Drugog svetskog rata do danas. U obzir dolaze i već skenirane fotografije, fotografije u digitalnom formatu koje je moguće poslati putem mejla, kao i originalne fotografije, koje će nakon skeniranja biti vraćene vlasnicima.

Fotografije o životu u novosadskom kampusu biće arhivirane u okviru onlajn kolekcije pod nazivom „Oni žive“ (They: Live) na međunarodnoj kolaborativnoj digitalnoj platformi Topoteka (https://www.topothek.at/en) i zvaničnom sajtu projekta http://theylive.eu/index.php, paralelno sa kolekcijama o životu studenata u studentskim domovima u Beogradu, Madridu, Podgorici, Rijeci i Zagrebu.

Potencijalni učesnici mogu kontaktirati arhivistu projekta putem e-mail adrese novisad@theylive.eu, a krajnji rok za slanje fotografija je 28. februar 2022. godine.

Razgovor velikana: Manski i Žilnik na Beldocsu

U okviru Beldocs Industry programa 14. Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, 14. septembra od 15 do 16 sati u Sali Makavejev u Jugoslovenskoj kinoteci biće priređen razgovor između ruskog reditelja Vitalija Manskog, autora dokumentarnog filma “Čorbačov: Raj”, i našeg sineaste Želimira Žilnika na temu “Dokumentarni film – ogledalo ili lupa?”. Tokom razgovora, koji će biti i strimovan uživo, uz obezbeđeni simultani prevod sa ruskog na engleski jezik, dva velika autora osvrnuće se na stvarnost i činjenice u dokumentarnom filmu: u čemu je razlika između njih i šta im je zajedničko? Kako stvarnost utiče na slobodu izražavanja u filmu i da li ona zaista postoji u audiovizuelnoj sferi?

Ulaz na razgovor dvojice dokumentarista je besplatan, ali uz obaveznu prethodnu registraciju, putem linka.

Vitalij Manski (1963, Lavovo, Ukrajina), nakon što je prvi film snimio 1989. do danas je realizovao više od 30 filmova. Njegovi filmovi prikazivani su na više od 500 međunarodnih festivala, na kojima su osvojili više od 100 nagrada. Posebno se ističu njegovi filmovi “Putinovi svedoci”, “Pod suncem”, “Pipeline”, “Gagarinovi pioniri”, “Anatomy of T.A.T.U.”, “Brodvej, Crno more”, “Gorbachev: After Empire”, čime je postao jedan od najpriznatijih savremenih ruskih dokumentarnih reditelja i producenata. Osnivač je i predsednik “Artdokfesta”, festivala kreativnih dokumentarnih filmova koji se održava u Rigi, Litvaniji i Moskvi.

Želimir Žilnik (Niš, 1942) je filmski i TV reditelj i scenarista. Živi i radi u Novom Sadu, gde je tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka bio jedan od ključnih aktera nastanka i razvoja produkcijske kuće “Neoplanta film”. Autor je kultnih dokumentarnih i igranih filmova, a njegov prvi igrani film “Rani radovi” (1969) nagrađen je “Zlatnim medvedom” na Berlinskom festivalu, kao i sa četiri “Zlatne arene u Puli” iste godine. U Nemačkoj je, sredinom sedamdesetih godina, realizovao niz kratkometražnih i jedan dugometražni igrani film “Raj” (1976). Po povratku, za TV Beograd i Novi Sad, kao i u nezavisnim filmskim i medijskim kućama, režirao je niz igranih i dokumentarnih filmova i TV serija. Jedan je od najznačajnijih jugoslovenskih nezavisnih filmskih stvaralaca, a njegovi radovi su uvršćeni u kolekcije uglednih umetničkih manifestacija i institucija: Document u Kaselu, Venecijansko bijenale, Nacionalna galerija u Vašingtonu, Pompidu centar u Parizu, muzeji savremene umetnosti u Meksiku, Barseloni, Beču, Londonu i Notingemu…

Pored filmskih projekcija i susreta i razgovora publike sa autorima, panel-diskusija i edukativnog programa, važan i sastavni deo Beldocs festivala je Beldocs Industry koji predstavlja jedinstveni događaj u regionu kinematografija zapadnog Balkana i jedno od glavnih mesta okupljanja audiovizuelnih profesionalaca iz Evrope, regiona i Srbije sa ciljem razvoja tržišta kreativnih dokumentaraca. Tokom sedam dana, od 9. do 15. septembra, u Beogradu će gostovati više od 60 stranih filmskih profesionalaca i biće organizovan dinamičan program pičinga, sesija, diskusija, radionica za razvoj projekata, networking dešavanja u Jugoslovenskoj kinoteci i galeriji NEON, uz korišćenje on-line Beldocs market videoteke.

Program se realizuje u hibridnom formatu, a paneli i razgovori biće uživo prenošeni preko Facebook strane Beldocsa. Beldocs Industry sastoji se iz nekoliko segmenta: “Beldocs Academy” (radionica za razvoj XR projekata), “Beldocs in Progress” i “Serbian Docs in Progress” (predstavljanje dokumentarnih projekata međunarodnoj filmskoj industriji), “Documentaries for Kids and Youth” (radionica za razvoj projekata namenjenih deci i omladini) i „Beldocs Market”.

Beldocs Industry razvija kapacitete Srbije u smislu produkcije, koprodukcija i distribucije kreativne dokumentaristike, a sa glavnim ciljem povećanja mogućnosti za cirkulisanjem dokumentarnih filmova iz Srbije i drugih zemalja sa niskim produkcionim kapacitetom širom Evrope (Zapadnog Balkana i post-sovjetskih zemalja), i razvoja projekata sa ovih prostora kroz bolji plasman na međunarodnom tržištu. Beldocs Industry je projekat od nacionalnog značaja jer za ciljeve ima razvoj nacionalnog sistema audiovizuelnih umetnosti kroz povezivanje srpskih reditelja i producenata sa agentima prodaje dokumentarnih filmova u Evropi, urednicima televizija iz regiona i predstavnicima vodećih evropskih festivala, kao i bolje pozicioniranje srpske dokumentaristike na međunarodnom nivou.

Beldocs Industry se održava uz podršku Evropske unije kroz program Kreativna Evropa, potprogram MEDIA, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Filmskog centra Srbije, udruženja DOK Srbija, Filmskog centra Crne Gore, Grčkog filmskog centra, Italijanskog kulturnog centra, Evropske dokumentarne asocijacije, Instituta za dokumentarni film iz Praga, M: Brane, festivala DocuDays iz Ukrajine i Solunskog dokumentarnog festivala, kompanija Digital Mind i Paradiddle Pictures i galerije NEON. Filmski centar Crne Gore je pokrovitelj nagrade za najbolji projekat na Beldocs Akademiji.

Program Circus (must) SEE :

Savremeni cirkus u Jugoistočnoj Evropi
01 – 26. septembar 2021.
Srbija-Hrvatska

Francuska je vodeća zemlja u oblasti razvoja savremenog cirkusa i pokretač mnogih vidova saradnje na unapređenju vidljivosti ove umetnosti svuda u svetu, uključujući i region Jugoistočne Evrope.

Zahvaljujući saradnji francuskih profesionalaca sa deset partnerskih organizacija iz Srbije i Hrvatske, koje zauzimaju najznačajnija mesta u oblasti scenskih umetnosti u regionu, ova jesen će u Jugoistočnoj Evropi proteći u znaku savremenog cirkusa. Više gradova u ove dve zemlje ugostiće brojne predstave savremenog cirkusa za sve uzraste, kao i radionice za cirkuske umetnike, te stručne konferencije na temu cirkusa i njegove uloge u razvoju zajedništva.

Ovim objedinjenim programom nastoji se skrenuti pažnja publike i institucija na bogatstvo, raznovrsnost i povezanost regionalne cirkuske scene, na njenu umetničku dimenziju i internacionalni duh. Zahvaljujući ovoj saradnji evropske institucije i mreže profesionalaca prepoznale su potencijal cirkuskih umetnika iz Srbije i regiona.

Naglašena zastupljenost francuskih umetnika i predstava rezultat je kontinuirane podrške Francuskog instituta u Srbiji, koji kroz program Teatroskop podstiče razvoj regionalne cirkuske scene. Saradnja sa francuskim profesionalcima se sve više razvija kroz brojne obuke namenjene mladim umetnicima koji tragaju za novim oblicima izražavanja i približavanja publici.

Poseban razlog što se umetnici iz regona okreću ka Francuskoj je taj što ona predstavlja primer dobre prakse, budući da se u toj zemlji savremeni cirkus svrstava među najrazvijenije oblasti izvođačkih umetnosti, zahvaljujući brojnim obrazovanim ustanovama i institucijama za promociju cirkusa – visokim školama i specijalizovanim pozorištima. Ta strategija dovela je Francusku na sam vrh svetske scene savremenog cirkusa.

Otuda želja da se ovog septembra brojni događaji u Hrvatskoj i Srbiji objedine pod zajedničkom kampanjom, te da se prisustvo stranih umetnika dodatno iskoristi kako bi se pokazalo da savremeni cirkus ima svoje punopravno mesto među izvođačkim umetnostima, te da cirkuski umetnici sa punim pravom pretenduju na status slobodnih umetnika.     

Jedan od plodova ove snažne saradnje jeste i premijera nove srpsko-hrvatsko-francuske koprodukcije Duel koja je, pored redovne podrške Teatroskopa, dobila i podršku Francuskog instituta u Parizu i Bitef Teatra. Ovo, ali i brojna druga ostvarenja, publika će moći da  vidi  na predstojećem festivalu Cirkobalkana u Beogradu. Cirkobalkana, festival savremenog cirkusa u cirkuskom šatoru, koji okuplja evropske izvođače, biće organizovan u Beogradu (16-25.septembar, Silosi Beograd, Dunavski kej 46), kao prateći program 54/55 BITEF-a (13-25. septembar 2021). Ovim udruživanjem snaga dvaju festivala, predstave umetničkog cirkusa koje tradicionalno zauzimaju značajano mesto u programu BITEF-a, dobijaju još veću vidljivost i stižu do brojnije publike, a upravo je francuska predstava Rare Birds 2019. godine bila jedan od favorita BITEF-ove publike.

Detaljni program Circus (must) SEE možete preuzeti OVDE

SKRAČENI PROGRAM:

1. Radionica: Circus, sound & movement

od 23.08. do 03.09. Kelebija, Srbija

Trening sa umetnicima iz trupe Les Hommes Penchés (FRA)

2. Nestabilan, predstava trupe Les Hommes Penchés (FRA)

  03.09, 19h00, Park Palić, Srbija
  05.09, 18h30, Kaleidoskop kulture, Novi Sad, Srbija

Trejler 

3. Baktana, predstava trupe Lazuz (FRA)

    08.09, Kaštel – Povijesni i pomorski muzej, Pula, Hrvatska
    10.09, Festival neobičnih obitelji, Split, Hrvatska
    12.09, Kulturni ulični festival Zagreb, Hrvatska
    14.09, Cirkus na periferiji, Klanjec, Hrvatska

Trejler:

https://vimeo.com/353320318

4. Lazuz, predstava trupe Lazuz (FRA)
    16.09, Cirkobalkana festival, Beograd, Srbija

Trejler:

5. Okrugli sto: New aesthetics in contemporary circus and theatre

    17.09. 15h00

6. Duel, premijera predstave Cirkorame (HR), Cirkusfere (SRB) i trupe ULPH (FRA)

   17.09, Cirkobalkana festival, Beograd, Srbija

7. Cuir, predstava trupe Un loup pour l’homme (FRA)
  
 11.09, Festival neobičnih obitelji, Split, Hrvatska

   18-19.09, Cirkobalkana festival, Beograd, Srbija

Trejler:

8. Radionice akrobacija i žongliranja sa trupama LPM i ULPH (FRA)

   13-25.09, Split i Beograd

9. Trening BETA Circus
   23-26.09, Novi Sad, Srbija
10. Međunarodna tribina: Savremeni cirkus i teritorijalni razvoj
   24.09, KC Svilara, Novi Sad, Srbija 

11. Tutti Frutti, predstava trupe LPM (FRA)

    09.09, Festival neobičnih obitelji, Split, Hrvatska
    24.09, Cirkobalkana festival, Beograd, Srbija

Trejler: https://youtu.be/df4OBefaCDw
12. Težina duše, predstava Kjare Markeze (FRA)

     25.09, Cirkobalkana festival, Beograd, Srbija
     Trejler: https://youtu.be/5Cg8yEPmIFQ

Partneri: Udruženje Nyari Mozi (Kelebija), Cirkusfera (Beograd), Cirkorama (Zagreb), Cirkobalkana (Beograd-Zagreb), Ludifico (Novi Sad), Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022, Festival BITEF, Pozorište Kosztolányi Dezső (Subotica), Room 100 (Split), Festival neobičnih obitelji (Split), udruženje Čarobnjakov šešir (Pula), The House of Klein (Klanjec)

Promocija knjiga poezije SVE IZ JEDNOG MJESTA (Karantinska i postkarantinska edicija) autora Momčila Zekovića Zeka nakon Podgorice, Kolašina, NIkšića, 02.09.2021. sa početkom u 19h, na platou ispred BILJARDE održaće se

  • Biće zadovoljstvo da u svom gradu predstavim pisane i audio-vizuelne sadržaje koji su nastali u posljednjih godinu u sklopu stalnog projekta „Džepa sa tajnama“ (https://www.youtube.com/channel/UCHe9V6on8zsu9qStVYm0N5A) . Sa zadovoljstvom sam prihvatio poziv TO Cetinje – rekao je autor.
    Promocija se održava sklopu manifestacije Ljeto u prijestonici koju organizujeTuristička organizacija Cetinja, a na kojoj je svoj rad predstavio veliki broj cetinjskih umjetnika.

преминула књижевница Мирјана Стефановић

Мирјана Стефановић (Ниш, 1939 – Београд, 2021)

Живела у Нишу, Косанчићу и Новом Саду, а од 1951. у Београду. Школовала се у Новом Саду, Београду и Делхију, Индија. Магистар је енглеске књижевности. Године 1966-1967. радила као новинар сарадник на Трећем програму Радио-Београда, а од 1967. до 1973. била новинар редактор у Дечијој редакцији Радија. Од 1974. до 1991. уредница у издавачкој кући Нолит. Основала и шеснаест година водила библиотеку Распуст у којој је објавила преко педесет књига за младе изабраних из светске и домаће књижевности. Учествовала у уређивању савремене поезије и била уредница библиотеке Занимљива наука. Главна уредница едиције Прва књига Матице српске (1974-1979) и члан редакције Летописа Матице Српске (1982-1983).

Књиге: Волети, песме, Матица Српска, Нови Сад 1960; Одломци измишљеног дневника, проза, Матица Српска, Нови Сад 1961; Пролеће на Теразијама, песме, Просвета, Београд 1967; Индиго, песме, Нолит, Београд 1973; Радни дан, песме, Матица Српска, Нови Сад 1979; Саветник, проза, БИГЗ, Београд 1979; Проширени саветник, проза, Књижевна заједница Новог Сада, Нови Сад 1987; Помрачење, песме, „Fondi Oryja Pala“ Нови Београд-Крањ 1995, друго издање Београдски круг и Центар за антиратну акцију, Београд 1996; Искисли човек, изабране песме, Нолит, Београд 2003, О јабуци, проза, Дневник, Нови Сад 2009; Промаја, изабране и нове песме, Задужбина Десанка Максимовић, Народна библиотека Србије, Београд 2011; Школа живота, изабране песме, Група 484, Београд 2012; Одржи пламен, изабране и нове пјесме, Друштво писаца Босне и Херцеговине, Међународна књижевна манифестација „Сарајевски дани поезије“, Сарајево 2013; Трап, Народна библиотека Стефан Првовенчани, Краљево, 2018; Поздрав, изабране песме, Културни центар Војводине „Милош Црњански“, едиција добитница награде „Милица Стојадиновић Српкиња“, Нови Сад, 2020.

Књиге за децу: Влатко Пиџула, песме и приче, Просвета, Београд 1962, друго издање Народна књига Београд, 2007; Енца са креденца, песме, „Радивој Ћирпанов“ Нови Сад 1969, 1975, Веселин Маслеша, Сарајево 1978; Штрицкалице, приче, БИГЗ, Београд 1972.; Шта да ради ова фота?, роман, Нолит, Београд 1979, Глас, Бања Лука 1989, Дневник, Нови Сад 2003; Mit érdemel az a bűnös, превод на мађарски романа Шта да ради ова фота? , Форум, Нови Сад 1984; Другари са репом, четири сликовнице са илустрацијама Марка Крсмановића, Нолит, Београд 1985; Šola za velike, priče, prevod na slovenački, Mladinska knjiga, Ljubljana 1985; Чудо до чуда, приче, Вук Караџић, Београд 1986; Секино сеоце, роман, ИП Гинко,Ginis Yu, Београд 1994; Златне рибице, песме и приче, Матица Српска, Нови Сад 1994; О Угљеши, песме, Просвета, Београд 1996, ауторско издање, Београд 2000; Школа испод стола, песме и приче, Портал, Београд 2004; Први пољубац, изабране игре за децу, Bookland, Београд 2010; Cомот и свила, изабране песме и приче, „Смедеревска песничка јесен“, Смедерево 2011; Са Катарином Граната-Савић приредила књигу „Моја мајка – писци говоре о својим мајкама“, Змајеве дечије игре, Нови Сад 2007

Драмски радови: Лећи на руду, тв драма, ТВ Београд, 1968; Бели зечеви, тв драма, ТВ Београд, 1970; Какав дан, тв драма, ТВ Београд, 1979; Пролеће живота, тв драма, ТВ Београд, 1980; Чинити чин, експеримент у језику, композитор Душан Радић, Трећи програм Радио-Београда , 1965; Урликологија, радио-драма, Трећи програм Радио-Београда , 1968; Цецилија од Цимберије, позоришна игра за децу, Театар Бошко Буха, Београд 1969.

Радио-Београд и друге југословенске радио-станице емитовале су више њених радио-игара за децу од којих су изабране објављене у књизи Први пољубац.

Песме и приче Мирјане Стефановић уврштене су у осамдесетак антологија и панорама на српском и другим језицима.

Награде и признања:

Награда Новосадске Трибине младих за рукопис књиге Одломци измишљеног дневника 1959.

Награда Невен за Влатка Пиџулу, најбоља књига за децу у Србији, 1962.

Награда Политикиног забавника за Секино сеоце, најбоља кљига за децу у Југославији, 1994.

Награда Змајевих дечјих игара за изузетан стваралачки допринос књижевности за децу, 1995.

Награда Pro Femina за књигу песама Помрачење 1997.

Награда Десанка Максимовић за целокупно песничко дело и допринос српској поезији, 2010. Поводом доделе ове награде одржан је научни скуп о песништву лауреаткиње, а текстови са тог скупа објављени су у зборнику Поезија Мирјане Стефановић, Задужбина Десанка Максимовић, Београд 2012.

Златни кључић Смедерева, за животно дело у области дечије књижевности 2011.

Златно Гашино перо, награда за животно дело и „допринос ведром духу детињства“, Лазаревац 2012.

Награда Босански стећак, коју додељује жири Међународне књижевне манифестације Сарајевски дани поезије, 2013. Прва је жена добитница ове угледне међународне награде чији су лаурети и Тадеуш Ружевич, Кристофер Мерил, Чарлс Симић, Мирко Ковач, Луко Паљетак…

Повеља Змајевих дечијих игара за изузетан допринос књижевности за децу, 2017.

Награда Милица Стојадиновић Српкиња за књигу песама „Трап“, 2019.

Danas u 15 sati počinje online prodaja ulaznica
za 27. Sarajevo Film Festival

Online prodaja ulaznica za sve filmove u programu 27. Sarajevo Film Festivala počinje danas, 4. augusta od 15:00 sati. Ulaznice je moguće kupiti putem zvanične web stranice: www.sff.ba.

Prodaja ulaznica na Glavnom Box Officeu Festivala – Bosanski kulturni centar (Branilaca Sarajeva 24) počinje 6. augusta u 10:00 sati.


27. Sarajevo Film Festival je COVID-siguran događaj koji će se održati u skladu sa mišljenjem Ministarstva zdravstva Kantona Sarajevo i prema mjerama i uputama koje je za održavanje Sarajevo Film Festivala izdao Zavod za javno zdravstvo Kantona Sarajevo.

_____

COVID-sigurni protokol

Anti–COVID mjere podrazumijevaju da su svi posjetioci festivala evidentirani kao vakcinisani, preboljeli ili testirani, te uključuju obaveznu dezinfekciju ruku i obuće, fizički razmak i nošenje zaštitne maske prilikom ulaska i izlaska sa zatvorenih festivalskih lokacija. Nošenje maske preporučuje se i za vrijeme projekcije. Zbog smanjenih kapaciteta kina, potrebno je sjediti na obilježenim sjedištima.

Kako bi gledaocima olakšali i ubrzali pristup festivalskim lokacijama, Festival će izdavati COVID-sigurne akreditacije.

Kako do COVID-sigurne akreditacije na 27. Sarajevo Film Festivalu?

1.         On-line

Popunite e-formu na www.sff.ba, uploadujte jedan od tri moguća dokaza* (vidjeti objašnjenje na kraju teksta). Nakon provjere validnosti dokumenata, naš tim vam šalje COVID-sigurnu akreditaciju na vašu adresu elektronske pošte.
Ukoliko već imate Eventival nalog, e-formu popunite na sljedećem linku: https://vp.eventival.com/sarajevoff/2021/custom-form/covid-19-accreditation/show

2.         Na lokaciji

U glavnom Box Office-u (Bosanski kulturni centar, Branilaca Sarajeva 24) dajte svoje podatke i predočite jedan od tri moguća dokaza*. Nakon provjere validnosti dokumenata, naš tim vam šalje COVID-sigurnu akreditaciju na vašu adresu elektronske pošte ili se akreditacija printa na licu mjesta.

Za šta je sve potrebna COVID-sigurna akreditacija na 27. Sarajevo Film Festivalu?

COVID-sigurna akreditacija nije Vam potrebna za kupovinu ulaznica za 27. Sarajevo Film Festival, ali jeste za ulazak u sva kina u kojima se Festival održava.

Na ulazu u kino prvo ćete pokazati isprintanu ili digitalnu validnu COVID-sigurnu akreditaciju, a nakon toga kino ulaznicu. 

Mogu li ući na projekcije i bez COVID-sigurne akreditacije?

Da, na ulazu u kino uz ulaznice, pokažite dokument kojim se potvrđuje vakcinacija, ili da ste preboljeli COVID ili validan negativan test i Vaš lični dokument.

Šta još Sarajevo Film Festival radi kako bi olakšao dobivanje COVID-sigurne akreditacije za svoje posjetioce?

Partnerske laboratorije Eurofarm i Alea Genetički Centar će imati svoje punktove na lokaciji Festivalskog Centra u BKC-u u kojima će se uz festivalske ulaznice moći testirati po sniženim cijenama od 15 KM za antigenski test.

___

*

1.         Primljene obje doze vakcine, te da je prošlo najmanje 14 dana nakon druge doze vakcine, odnosno 14 dana od vakcine (Johnson & Johnson’s Janssen COVID-19 Vakcina) koja se prima u jednoj dozi, ili

2.         da ima potvrdu da je prebolovao COVID-19 ne stariju od 6 mjeseci od obolijevanja, ili

3.         negativan test (PCR ili antigenski) ne stariji od 48 sati.

Iz navedenog se izuzimaju djeca do 6 godina.

27. Sarajevo Film Festival bit će održan od 13. do 20. augusta 2021.

Festival evropskog filma Palić – izveštaj sa konferencije za medije / 4. festivalski dan

Četvrtog dana Festivala evropskog filma Palić, 20. jula, na konferenciji za medije na Velikoj terasi govorili su Igor Ivanov, reditelj filma „Čisto ljudski”, Natalija Avramović i Mihaela Stamenković, rediteljka i glavna glumica u filmu „Prolećna pesma”, glumica Teodora Ristovski iz filma „Furija”, Bernard Bremer, predstavnik Underdox Festivala, reditelj Ivan Ikić i Milan Stojanović, producent filma „Oaza”. Održana je i promocija knjige „Pisci u bioskopu: Književna istorija naših filmskih doživljaja” Slobodana Šijana u izdanju Filmskog centra Srbije.

Film Igora Ivanova „Čisto ljudski” prikazuje šest likova u šest isprepretanih sekvenci. O ideji za ovakav pristup, makedonski reditelj je rekao: „Meni je ova ideja došla slučajno. Radili smo na jednom drugom projektu i imali smo pičing na raznim mestima. Tokom pauze na jednoj sesiji mi je sinula ova ideja. Ispred mene su bili papir i olovka, i ja sam zapisao šest likova iz moga grada, koji su ovakvi kakvi su, sa imenima koja su praktično specimeni poznati iz filozofske antropologije. Posle toga sam shvatio da ova crna komedija u samoj ideji filma ima žanrovski preokret, pa se čitava stvar okrene u jednoj životnoj drami”. Film je realizovan u koprodukciji pet zemalja, a producent iz Srbije je Art & Popcorn.

Natalija Avramović, rediteljka filma „Prolećna pesma”, osvrnula se na dosadašnji festivalski život filma i nagrade koje je dobio: „Film živi, ima svoj put i jako sam zadovoljna. Emotivan je, ali je i dinamičan, na trenutke smešan, životan”, zaključila je srpska rediteljka.

Teodora Ristovski, glavna glumica u filmu „Furija” Petra Ristovskog, o ovom ostvarenju je rekla: „To je specifičan žanrovski film. Iako je kratak, ubojit je i ima duboku poruku koja se tiče savremenog čoveka. To je da danas, pogotovo mlade žene, zapostavljaju svoje porodice i biraju da budu karijeristkinje. U tome zapostavljaju svoju decu koja, naravno, trpe“.

Antologija „Pisci u bioskopu: Književna istorija naših filmskih doživljaja“ Slobodana Šijana donosi izbor tekstova u kojima naši i regionalni pisci, neretko iz veoma lične perspektive, pišu o fenomenu filma. U knjizi se nalaze tekstovi Ive Andrića, Branislava Nušića, Stanislava Vinavera, Rastka Petrovića, Boška Tokina, Miloša Crnjanskog, Bogdana Tirnanića, Aleksandra Petrovića, Danila Kiša, Dubravke Ugrešić i drugih. Na gotovo 500 stranica, antologija „Pisci u bioskopu“ sadrži pripovetke, odlomake iz romana, dnevničkih ili memoarskih zapisa, novinske članke i druge tekstove u kome pisci, novinari i filmski stvaraoci, iz različitih uglova, daju svoje viđenje sedme umetnosti od njenih početaka pa sve do danas.

Petog festivalskog dana, u sredu 21. jula na Letnjoj pozornici na Paliću, u Glavnom takmičarskom programu u 21h će biti prikazan film „Gripa Petrovljevih” Kirila Serebrenikova , a u 23h „Kopilot” nemačke rediteljke Ane Zohre Berahed. U selekciji „Paralele i sudari”, u bioskopu Abazija na Paliću će biti prikazani filmovi „Unutrašnje ostrvo” Ru Hasanova iz Azerbejdžana (17h) i “Šta vidimo kad pogledamo u nebo?” gruzijskog reditelja Aleksandra Koberidžea (19h).

Optimist magazin proslavio 10 godina rada

U sredu, 30. juna u Prajd info centru obeleženo je 10 godina od izlaska prvog broja magazina Optimist, posvećenog LGBT zajednici u Srbiji. Tom prilikom je urednik Optimist magazina, Predrag Azdejković, govorio o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti magazina.

“Prvi broj Optimist magazina izašao je u junu 2011. Godine. Nastao je kao deo projekta koji je finansirala Fondacija za otvoreno društvo, a cilj je bio da se poboljša informisanje LGBT zajednice u Srbiji i poveća njena vidljivost. Mi se nismo nadali da ćemo trajati deset godina. U početku su ga finansirali Holandska ambasada, Fond za otvoreno društvo, Norveška ambasada, posle toga i Arcus fondacija iz Njujorka, a onda ga je preuzela država kroz Kancelariju za ljudska i manjinska prava i Ministarstvo za kulturu i informisanje”, rekao je Azdejković.

“Da nije tih projekata, Optimist ne bi postojao. Nažalost, mi još uvek nismo uspeli da se izborimo za marketinški prostor, i da magazin živi od reklama.  Nadam se da ćemo doživeti i stoti broj i da ćemo do tada biti samoodrživi”, zaključio je urednik Optimista.

Optimist izlazi svakog drugog meseca i u pitanju je besplatni magazin koji se može naći po gej kafićima, klubovima, kulturnim centrima, nevladinim organizacijama i nekim institucijama u raznim srpskim gradovima. 

Optimist magazin je jedini gej magazin u Srbiji, ali i regionu. Osnovan je 2011. godine sa ciljem da se poboljša informisanost LGBT populacije u Srbiji i poveća njena vidljivost. Nagrađen je 2013. godine Priznanjem za najinovativniji pristup promociji prava diskriminisanih grupa koje je dodelilo Ministarstvo omladine i sporta Srbije i nemačka vladina organizacija GIZ. Do danas je izašlo 60 brojeva.

DANAS POSTAVLJEN KAMEN TEMELJAC

NOVOG DOMA KULTURE U RAVNOM SELU

Večeras svečano otvaranje festivala

Dve srpske premijere u glavnom programu

Beograd, 1. jul 2021.Danas, na dan otvaranja 4. izdanja Ravno Selo Međunarodnog festivala debitantskog filma postavljen je kamen temeljac novog Doma kulture. Na upravo završenoj konferenciji za medije Lazar Ristovski se prisutnima obratio ovim rečima:  “Veliko mi je zadovoljstvo da vas vidim ovde. Posle pet godina od kako smo pokrenuli festival sa idejom da izgradimo nov Dom kulture, jer je stari izgoreo, konačno smo danas postavili kamen temeljac tog novog Doma! Festival se tokom ovih pet godina održao, osim pauze prošle godine zbog korone. Život čoveka je stalna borba za boljim životom, a ja mogu da budem zadovoljan sada i završenim procesom pripreme četvrtog festivala i konačno kamenom temeljcem novog Doma, u kojem ćemo obezbediti kulturni prostor na kojem prevashodno mladi ljudi mogu da ispolje svoju kreativnosti. Ovaj Dom je nekada fantastično radio, jer ovaj prostor vrvi od talentovane dece. Kada se sledeće godine napravi Dom I kada se uselimo u njega, obećavam da ćemo nastaviti sa svim programima i da ću ja dovoditi najkvalitetnije programe u Ravno Selo.  Ravno Selo će biti centar kulture. Veliku zahvalnost dugujem Igoru Miroviću, predsedniku Pokrajinske vlade Vojvodine koji je stao iza ovog projekta, i Doma i festivala. Ravno Selo je bilo mesto u kojem su prikazivani filmovi iz celog sveta, a imali smo I goste iz celog sveta, od Kine, Rusije, Francuske i naravno okolnih zemalja, iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Nastavićemo tako da postane centar kulturnih zbivanja.”

U okviru glavnog takmičarkog programa  biće prikazano šest filmova, od kojih će dva filma na ovom festivalu doživeti srpske premijere: češki film „Smotaj i pali“ sa našim glumcem Peđom Bjelcem u glavnoj ulozi, reditelja Adama Hobzika i mađarski film “Pripreme za zajednički život na neodređeno vreme” rediteljke Lili Horvat.

Igor Toholj, selektor novog programa pod nazivom “Kratkih 100 minuta” najavio je još tri premijere u dokumentarnom programu: “Hvala osnivaču festivala Lazaru Ristovskom što je prepoznao i uveo ovaj novi program dokumentarnih ostvarenja. U ovoj selekciji će biti prikazano osam filmova, od kojih će tri filma ovde doživeti srpske premijere, dva poljska i jedan mađarski. Zastupljene su raznolike teme i različiti filmski pristupi, pa predstavljaju jedan presek i domaće i regionalne dokumentarne scene.”

Predsednik Opštine Vrbas Predrag Rojević je izjavio: “Sam Ravno Selo Film Festival nije od značaja samo za Ravno Selo i za Vrbas, već ima regionalni značaj. Hvala Lazaru Ristovskom što ga je organizovao baš u ovom selu iz kojeg je odavno otišao, ali se rado vraćao. Ovim će i ovo selo, a I grad da nastavi da živi. Bez njegove upornosti bi realizacija novog Doma kulture verovatno još dugo trajala. Novi Dom kulture će biti savremeno opremljen, veličine oko 650 kvadrata sa 223 sedišta. Ovo će biti centralno mesto okupljanja u čitavoj opštini Vrbas, na kome ćemo predstavljati kulturu, tradiciju i običaje. Ravno Selo Film Festival će nastaviti da postoji, a mi ćemo nastaviti da ga podržavamo i pratimo dalji rast ovog festivala.”

Naša glumica Tamara Dragičević je ovogodišnje lice u fokusu I tim povodom je izjavila: “Pored toga što je ovo događaj i za selo i za nas goste, mislim da je veoma važno i potrebno i da bi ovakvih festivala trebalo biti još više, ne samo u velikim gradovima. Gostovanja predstava, pozorišta, projekcije filmova u Domovima kulture je potrebno da postoje I u manjim mestima i te ustanove su neophodne  mora im biti pristupačno. Uvek dobijem toliko ljubavi I energije u manjim mestima, jer su ljudi željni kulture. Sigurna sam da će nastaviti da živi I hvala vam na pozivu I što postoji Ravno Selo Film Festival.”

Čertvrti po redu Ravno Selo Film Festival svečano će biti otvoren večeras u 20h, koncertom filmske muzike na kom će glumce i pevače pratiti Novosadski Filharmoničari kao i na trećem izdanju festivala. Festival otvara ruski film “Superdeep” Arsenija Suhina sa Milenom Radulović u glavnoj ulozi.

Festival se održava uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, Ministarstva kulture Republike Srbije, Grada Vrbasa i producentske kuće Zillion film.

Obeležen 70. rođendan Francuskog instituta u Srbiji

U ponedeljak, 21. juna u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, obeležen je 70. rođendan Francuskog instituta u Srbiji. Ispred zgrade instituta prisutnima su se obratili Manuel Buar, direktor Francuskog instituta u Srbiji, Žan-Luj Falkoni, ambasador Francuske u Srbiji, i Maja Gojković, potpredsednica Vlade i ministar kulture Srbije.

Manuel Buar, direktor Francuskog instituta u Srbiji, prisutnima se obratio rečima: „Ova proslava rođendana je važna, a zdravstvena situacija se poboljšava najzad i omogućava nam da se okupimo u većem broju na svečan način. A kao što znate, susreti su i pravi razlog postojanja Francuskog instituta. Stvaranje veza između srpskog i francuskog sveta, kulture i znanja, eto to je razlog postojanja Francuskog institua i zato sam oduševljen što vas danas vidim ovde. Želeo bih posebno da se zahvalim svojoj ekipi zaposlenih u Francuskom institutu u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, koji su se zdušno uneli u pripremu ovog događaja, ne obazirući se na vreme i napor koji ulažu”.

Žan-Luj Falkoni, ambasador Francuske u Srbiji,  povodom obeležavanja ovog jubileja je izjavio: „I danas je kultura francuski zaštitni znak u Srbiji, a dinamičnost srpske umetničke i kulturne scene omogućava nam da neprekidno razvijamo našu oduvek bogatu saradnju, o čemu svedoči i nedavni susret Ministarke kulture Srbije sa Ministarkom kulture  Francuske, kao i sa brojnim upravnicima muzeja u Parizu, tokom njenog boravka u Francuskoj, prošle nedelje. Francuski institut pokriva širok spektar aktivnosti. Njegov zadatak je da olakša susrete i saradnju. Kultura, to  je  razvoj nastave francuskog jezika, ali i akademska i naučna saradnja, koji su okosnica njegovog delovanja. Bogati program aktivnosti za 2021. godinu, posvećen proslavi 70. rođendana Francuskog instituta, svedoči o radoznalosti srpskih i francuskih partnera jednih jedni za druge i ta činjenica nas raduje”.

Аmbasador Francuske u Srbiji,  Žan-Luj Falkoni, najavio je i predstojeće događaje povodom jubileja: „Rođendan Francuskog instituta obeležavaju i događaji koje će se nizati do kraja godine, kao što je predstojeća izložba posvećena  vizuelnim umetnostima, u okviru Oktobarskog salona koji će se održati, što je lep paradoks, ovog juna 2021. godine. Više događaja posvećenih popularizaciji nauke održaće se potom na jesen u saradnji sa brojnim partnerima. U septembru će u Institutu biti priređena izložba koja se odnosi na arheološka istraživanja obavljana na antičkom lokalitetu Caričin Grad, u okviru dugogodišnje francusko-srpske saradnje. Partnerstva u oblasti scenskih umetnosti će, takođe, biti obeležena dolaskom koreografkinje Magi Maren (Maguy Marin) u okviru Beogradskog festivala igre, kroz francusko-srpski cirkuski spektakl u okviru festivala Cirkobalkana, kao i gostovanjima dva francuska cirkuska spektakla u okviru BITEF-a.

Maja Gojković, potpredsednica Vlade i ministar kulture Srbije, na otvaranju proslave je izjavila: „Naše veze i partnerstvo u oblasti kulture i umetnosti su tradicionalno snažni. Mnogobrojni intelektualci i umetnici iz Srbije školovali su se i stvarali u Francuskoj. Od kompozitora Miloja Milojevića, slikarke Nadežde Petrović, Save Šumanovića, Milana Konjovića, preko slikara pariskog kruga Vladimira Veličkovića, Ljube Popovića i drugih, sve do savremenih dana i Emira Kusturice, našeg čuvenog režisera, kompozitora Gorana Bregovića, violiniste Nemanje Radulovića, i mnogih drugih koji povezuju naše dve kulture i doprinose njihovom stalnom dijalogu. Na prošlonedeljnom sastanku s francuskom ministarkom kulture Rozelin Bašlo Narken u Parizu, obostrano je istaknuto postojanje čvrste osnove za jačanje naših kulturnih veza. Posebno je naglašena saradnja u oblasti filma, koja snažan oslonac ima u potpisanom Sporazumu o kinematografskoj koprodukciji. Na sastanku su prepoznate i mogućnosti za širenje saradnje na poljima scenskih umetnosti, kulturnog nasleđa, muzeologije, vizuelne umetnosti, kao i stripa i animacije”.

Za 21. jun ispred Francuskog instituta u Knez Mihailovoj, od 14:30 do 18 časova najavljeni su umetnički nastupi, kulinarska i vinska iznenađenja, besplatni testovi nivoa francuskog jezika, informacije o kursevima francuskog i studiranju u Francuskoj. DJ Gringo predstavlja savremenu francusku muziku, umetnice TKV i Kaldea demonstriraju svoju uličnu umetnost, grafički kolektiv Matrijaršija štampa i prodaje majice „70 godina“, a grupa Balkan Fury i Stanica –  Servis za savremeni ples izvode savremeni i hip hop ples. Završetak i zatvaranje manifestacije zakazani su za 18 časova uz nastup grupe Sine Qua Non Art u izlozima Francuskog instituta u Srbiji.

Francuski institut u Srbiji je sastavni deo svetske mreže koju čini više od 100 Francuskih instituta i njegova misija je da putem kulture, obrazovanja, inovacija i saznanja, izgradi nove puteve između Francuske i Srbije. Naslednik Francuskog kulturnog centra u Beogradu, kulturnog i prosvetnog operatera Ambasade Francuske, Francuski institut ima svoja sedišta u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Ostvaruje projekte (samostalno ili u partnerstvu) iz oblasti umetnosti, kulture, nastave i promovisanja francuskog jezika, visokog obrazovanja i istraživanja, a takođe je posvećen mladima, kulturnim i društvenim inovacijama, kao i debatama o mnogim velikim savremenim temama (okruženje, društvena i teritorijalna povezanost, pitanja rodne ravnopravnosti).

Boris Burić i Sangam Šarma u fokusu online platforme „Na drugi pogled” tokom juna

Online platforma „Na drugi pogled // Auf den zweiten Blick // At Second Glance” na kojoj je izloženo 10 radova vizuelnih umetnika i umetnica iz Srbije i 10 iz Austrije, u junu predstavlja rad “Utopian technique” Borisa Burića iz Srbije i video “Druga Evropa” austrijske autorke Sangam Šarme.

Rad „Utopian Technique” je redimejd objekat (pasoš). Autorova namera bila je da gledaoce podstakne na razmišljanje o mogućnosti prevazilaženja nametnutih granica, kako fizičkih tako i mentalnih. Boris Burić je uklonio obeležja države i taj postupak opravdao željom i utopijskom vizijom za ukidanjem granica. „Ideju sam dobio kada sam shvatio da pasoši Austrije i Srbije jesu slične boje. Ukidanjem obeležja sa prednje strane nudi nam se opcija da ne znamo koji pasoš je u pitanju. U ovom činu dolazi do prividno-simboličkog izjednačavanja”, objašnjava Burić. Njegov rad moguće je pogledati na online platformi ,,Na drugi pogled”: https://www.secondglance.rs/sr/gledista/boris-buric/359 .  

„Druga Evropa’’ je esejistički film u tradiciji feminističkog eksperimentalnog filma. Film je podeljen u tri dela i oblikovan vremenom pre i posle Korone, odnosno tokom nje. Ženski glas reprodukuje utiske i percepcije, lične i istorijske, brišući granice između dokumentacije i sećanja i stvarajući asocijativne misaone prostore. Pejzažne fotografije snimljene tokom dugih putovanja pokazuju sliku druge Evrope, izvan turističkih ruta. O svom delu, umetnica Sangam Šarma kaže: „Moja glavna ideja bila je da povežem ličnu istoriju sa geografijom, budući da je mesto integralni deo ličnog identiteta. Takođe me je zanimala relacija kvir osećaja sa osećajem izmeštenosti iz prostora, i žudnje za udaljenim predelima”.                 Njen rad je moguće pogledati na online platformi „Na drugi pogled“: https://www.secondglance.rs/sr/gledista/sangam-sharma/85 .

Dela ovo dvoje umetnika prethodno su izabrana na konkursu za radove koji ukazuju na načine na koje evropska društva posmatraju sebe i „druge”, kao i one koji referišu i prevazilaze klišee i predrasude koje Austrijanci i Srbi imaju jedni o drugima uprkos – ili upravo usled – bliskih istorijskih odnosa i isprepletenih istorija migracija. Pokretanjem onlajn platforme obeležava se 20 godina od osnivanja Austrijskog kulturnog foruma Beograd i 185 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Austrije i Srbije. 

Boris Burić (1981) je intermedijalni umetnik iz Beograda. Njegovi radovi su konceptualno orijentisani i često su zasnovani na ideji društvene i umetničke kritike koju izražava radovima u galerijskom i umetničkim akcijama u vangalerijskom prostoru. Polje interesovanja su mu: film, fotografija, akcija, performans, kolaž, itd. Sarađuje sa raznim umetnicima, kustosima i galerijama. Izlaže na samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i regionu. Živi i radi na relaciji Beograd-Rijeka.

Sangam Šarma je nezavisna umetnica i autorka eksperimentalnog filma. Stvara dela posmatrajući svoju priču. Istražuje prostor i zvuk. Kreira radove na granici likovne umetnosti, filma/videa i zvukovne umetnosti.

Nova onlajn platforma Austrijskog kulturnog foruma nastala je imajući u vidu trenutne neizvesne okolnosti, ali i mogućnosti koje se otvaraju sa novim vidovima umetničkog stvaranja i komunikacije. Zamišljena je kao izlagački prostor za tematski i kurirani umetnički sadržaj koji u inicijalnoj fazi čine radovi 10 vizuelnih umetnika/umetnica iz Srbije i 10 iz Austrije, pristiglih na konkurs koji je ovom prilikom raspisan i realizovan.