Vesti

Festival evropskog filma Palić – izveštaj sa konferencije za medije / 4. festivalski dan

Četvrtog dana Festivala evropskog filma Palić, 20. jula, na konferenciji za medije na Velikoj terasi govorili su Igor Ivanov, reditelj filma „Čisto ljudski”, Natalija Avramović i Mihaela Stamenković, rediteljka i glavna glumica u filmu „Prolećna pesma”, glumica Teodora Ristovski iz filma „Furija”, Bernard Bremer, predstavnik Underdox Festivala, reditelj Ivan Ikić i Milan Stojanović, producent filma „Oaza”. Održana je i promocija knjige „Pisci u bioskopu: Književna istorija naših filmskih doživljaja” Slobodana Šijana u izdanju Filmskog centra Srbije.

Film Igora Ivanova „Čisto ljudski” prikazuje šest likova u šest isprepretanih sekvenci. O ideji za ovakav pristup, makedonski reditelj je rekao: „Meni je ova ideja došla slučajno. Radili smo na jednom drugom projektu i imali smo pičing na raznim mestima. Tokom pauze na jednoj sesiji mi je sinula ova ideja. Ispred mene su bili papir i olovka, i ja sam zapisao šest likova iz moga grada, koji su ovakvi kakvi su, sa imenima koja su praktično specimeni poznati iz filozofske antropologije. Posle toga sam shvatio da ova crna komedija u samoj ideji filma ima žanrovski preokret, pa se čitava stvar okrene u jednoj životnoj drami”. Film je realizovan u koprodukciji pet zemalja, a producent iz Srbije je Art & Popcorn.

Natalija Avramović, rediteljka filma „Prolećna pesma”, osvrnula se na dosadašnji festivalski život filma i nagrade koje je dobio: „Film živi, ima svoj put i jako sam zadovoljna. Emotivan je, ali je i dinamičan, na trenutke smešan, životan”, zaključila je srpska rediteljka.

Teodora Ristovski, glavna glumica u filmu „Furija” Petra Ristovskog, o ovom ostvarenju je rekla: „To je specifičan žanrovski film. Iako je kratak, ubojit je i ima duboku poruku koja se tiče savremenog čoveka. To je da danas, pogotovo mlade žene, zapostavljaju svoje porodice i biraju da budu karijeristkinje. U tome zapostavljaju svoju decu koja, naravno, trpe“.

Antologija „Pisci u bioskopu: Književna istorija naših filmskih doživljaja“ Slobodana Šijana donosi izbor tekstova u kojima naši i regionalni pisci, neretko iz veoma lične perspektive, pišu o fenomenu filma. U knjizi se nalaze tekstovi Ive Andrića, Branislava Nušića, Stanislava Vinavera, Rastka Petrovića, Boška Tokina, Miloša Crnjanskog, Bogdana Tirnanića, Aleksandra Petrovića, Danila Kiša, Dubravke Ugrešić i drugih. Na gotovo 500 stranica, antologija „Pisci u bioskopu“ sadrži pripovetke, odlomake iz romana, dnevničkih ili memoarskih zapisa, novinske članke i druge tekstove u kome pisci, novinari i filmski stvaraoci, iz različitih uglova, daju svoje viđenje sedme umetnosti od njenih početaka pa sve do danas.

Petog festivalskog dana, u sredu 21. jula na Letnjoj pozornici na Paliću, u Glavnom takmičarskom programu u 21h će biti prikazan film „Gripa Petrovljevih” Kirila Serebrenikova , a u 23h „Kopilot” nemačke rediteljke Ane Zohre Berahed. U selekciji „Paralele i sudari”, u bioskopu Abazija na Paliću će biti prikazani filmovi „Unutrašnje ostrvo” Ru Hasanova iz Azerbejdžana (17h) i “Šta vidimo kad pogledamo u nebo?” gruzijskog reditelja Aleksandra Koberidžea (19h).

Optimist magazin proslavio 10 godina rada

U sredu, 30. juna u Prajd info centru obeleženo je 10 godina od izlaska prvog broja magazina Optimist, posvećenog LGBT zajednici u Srbiji. Tom prilikom je urednik Optimist magazina, Predrag Azdejković, govorio o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti magazina.

“Prvi broj Optimist magazina izašao je u junu 2011. Godine. Nastao je kao deo projekta koji je finansirala Fondacija za otvoreno društvo, a cilj je bio da se poboljša informisanje LGBT zajednice u Srbiji i poveća njena vidljivost. Mi se nismo nadali da ćemo trajati deset godina. U početku su ga finansirali Holandska ambasada, Fond za otvoreno društvo, Norveška ambasada, posle toga i Arcus fondacija iz Njujorka, a onda ga je preuzela država kroz Kancelariju za ljudska i manjinska prava i Ministarstvo za kulturu i informisanje”, rekao je Azdejković.

“Da nije tih projekata, Optimist ne bi postojao. Nažalost, mi još uvek nismo uspeli da se izborimo za marketinški prostor, i da magazin živi od reklama.  Nadam se da ćemo doživeti i stoti broj i da ćemo do tada biti samoodrživi”, zaključio je urednik Optimista.

Optimist izlazi svakog drugog meseca i u pitanju je besplatni magazin koji se može naći po gej kafićima, klubovima, kulturnim centrima, nevladinim organizacijama i nekim institucijama u raznim srpskim gradovima. 

Optimist magazin je jedini gej magazin u Srbiji, ali i regionu. Osnovan je 2011. godine sa ciljem da se poboljša informisanost LGBT populacije u Srbiji i poveća njena vidljivost. Nagrađen je 2013. godine Priznanjem za najinovativniji pristup promociji prava diskriminisanih grupa koje je dodelilo Ministarstvo omladine i sporta Srbije i nemačka vladina organizacija GIZ. Do danas je izašlo 60 brojeva.

DANAS POSTAVLJEN KAMEN TEMELJAC

NOVOG DOMA KULTURE U RAVNOM SELU

Večeras svečano otvaranje festivala

Dve srpske premijere u glavnom programu

Beograd, 1. jul 2021.Danas, na dan otvaranja 4. izdanja Ravno Selo Međunarodnog festivala debitantskog filma postavljen je kamen temeljac novog Doma kulture. Na upravo završenoj konferenciji za medije Lazar Ristovski se prisutnima obratio ovim rečima:  “Veliko mi je zadovoljstvo da vas vidim ovde. Posle pet godina od kako smo pokrenuli festival sa idejom da izgradimo nov Dom kulture, jer je stari izgoreo, konačno smo danas postavili kamen temeljac tog novog Doma! Festival se tokom ovih pet godina održao, osim pauze prošle godine zbog korone. Život čoveka je stalna borba za boljim životom, a ja mogu da budem zadovoljan sada i završenim procesom pripreme četvrtog festivala i konačno kamenom temeljcem novog Doma, u kojem ćemo obezbediti kulturni prostor na kojem prevashodno mladi ljudi mogu da ispolje svoju kreativnosti. Ovaj Dom je nekada fantastično radio, jer ovaj prostor vrvi od talentovane dece. Kada se sledeće godine napravi Dom I kada se uselimo u njega, obećavam da ćemo nastaviti sa svim programima i da ću ja dovoditi najkvalitetnije programe u Ravno Selo.  Ravno Selo će biti centar kulture. Veliku zahvalnost dugujem Igoru Miroviću, predsedniku Pokrajinske vlade Vojvodine koji je stao iza ovog projekta, i Doma i festivala. Ravno Selo je bilo mesto u kojem su prikazivani filmovi iz celog sveta, a imali smo I goste iz celog sveta, od Kine, Rusije, Francuske i naravno okolnih zemalja, iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Nastavićemo tako da postane centar kulturnih zbivanja.”

U okviru glavnog takmičarkog programa  biće prikazano šest filmova, od kojih će dva filma na ovom festivalu doživeti srpske premijere: češki film „Smotaj i pali“ sa našim glumcem Peđom Bjelcem u glavnoj ulozi, reditelja Adama Hobzika i mađarski film “Pripreme za zajednički život na neodređeno vreme” rediteljke Lili Horvat.

Igor Toholj, selektor novog programa pod nazivom “Kratkih 100 minuta” najavio je još tri premijere u dokumentarnom programu: “Hvala osnivaču festivala Lazaru Ristovskom što je prepoznao i uveo ovaj novi program dokumentarnih ostvarenja. U ovoj selekciji će biti prikazano osam filmova, od kojih će tri filma ovde doživeti srpske premijere, dva poljska i jedan mađarski. Zastupljene su raznolike teme i različiti filmski pristupi, pa predstavljaju jedan presek i domaće i regionalne dokumentarne scene.”

Predsednik Opštine Vrbas Predrag Rojević je izjavio: “Sam Ravno Selo Film Festival nije od značaja samo za Ravno Selo i za Vrbas, već ima regionalni značaj. Hvala Lazaru Ristovskom što ga je organizovao baš u ovom selu iz kojeg je odavno otišao, ali se rado vraćao. Ovim će i ovo selo, a I grad da nastavi da živi. Bez njegove upornosti bi realizacija novog Doma kulture verovatno još dugo trajala. Novi Dom kulture će biti savremeno opremljen, veličine oko 650 kvadrata sa 223 sedišta. Ovo će biti centralno mesto okupljanja u čitavoj opštini Vrbas, na kome ćemo predstavljati kulturu, tradiciju i običaje. Ravno Selo Film Festival će nastaviti da postoji, a mi ćemo nastaviti da ga podržavamo i pratimo dalji rast ovog festivala.”

Naša glumica Tamara Dragičević je ovogodišnje lice u fokusu I tim povodom je izjavila: “Pored toga što je ovo događaj i za selo i za nas goste, mislim da je veoma važno i potrebno i da bi ovakvih festivala trebalo biti još više, ne samo u velikim gradovima. Gostovanja predstava, pozorišta, projekcije filmova u Domovima kulture je potrebno da postoje I u manjim mestima i te ustanove su neophodne  mora im biti pristupačno. Uvek dobijem toliko ljubavi I energije u manjim mestima, jer su ljudi željni kulture. Sigurna sam da će nastaviti da živi I hvala vam na pozivu I što postoji Ravno Selo Film Festival.”

Čertvrti po redu Ravno Selo Film Festival svečano će biti otvoren večeras u 20h, koncertom filmske muzike na kom će glumce i pevače pratiti Novosadski Filharmoničari kao i na trećem izdanju festivala. Festival otvara ruski film “Superdeep” Arsenija Suhina sa Milenom Radulović u glavnoj ulozi.

Festival se održava uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, Ministarstva kulture Republike Srbije, Grada Vrbasa i producentske kuće Zillion film.

Obeležen 70. rođendan Francuskog instituta u Srbiji

U ponedeljak, 21. juna u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, obeležen je 70. rođendan Francuskog instituta u Srbiji. Ispred zgrade instituta prisutnima su se obratili Manuel Buar, direktor Francuskog instituta u Srbiji, Žan-Luj Falkoni, ambasador Francuske u Srbiji, i Maja Gojković, potpredsednica Vlade i ministar kulture Srbije.

Manuel Buar, direktor Francuskog instituta u Srbiji, prisutnima se obratio rečima: „Ova proslava rođendana je važna, a zdravstvena situacija se poboljšava najzad i omogućava nam da se okupimo u većem broju na svečan način. A kao što znate, susreti su i pravi razlog postojanja Francuskog instituta. Stvaranje veza između srpskog i francuskog sveta, kulture i znanja, eto to je razlog postojanja Francuskog institua i zato sam oduševljen što vas danas vidim ovde. Želeo bih posebno da se zahvalim svojoj ekipi zaposlenih u Francuskom institutu u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, koji su se zdušno uneli u pripremu ovog događaja, ne obazirući se na vreme i napor koji ulažu”.

Žan-Luj Falkoni, ambasador Francuske u Srbiji,  povodom obeležavanja ovog jubileja je izjavio: „I danas je kultura francuski zaštitni znak u Srbiji, a dinamičnost srpske umetničke i kulturne scene omogućava nam da neprekidno razvijamo našu oduvek bogatu saradnju, o čemu svedoči i nedavni susret Ministarke kulture Srbije sa Ministarkom kulture  Francuske, kao i sa brojnim upravnicima muzeja u Parizu, tokom njenog boravka u Francuskoj, prošle nedelje. Francuski institut pokriva širok spektar aktivnosti. Njegov zadatak je da olakša susrete i saradnju. Kultura, to  je  razvoj nastave francuskog jezika, ali i akademska i naučna saradnja, koji su okosnica njegovog delovanja. Bogati program aktivnosti za 2021. godinu, posvećen proslavi 70. rođendana Francuskog instituta, svedoči o radoznalosti srpskih i francuskih partnera jednih jedni za druge i ta činjenica nas raduje”.

Аmbasador Francuske u Srbiji,  Žan-Luj Falkoni, najavio je i predstojeće događaje povodom jubileja: „Rođendan Francuskog instituta obeležavaju i događaji koje će se nizati do kraja godine, kao što je predstojeća izložba posvećena  vizuelnim umetnostima, u okviru Oktobarskog salona koji će se održati, što je lep paradoks, ovog juna 2021. godine. Više događaja posvećenih popularizaciji nauke održaće se potom na jesen u saradnji sa brojnim partnerima. U septembru će u Institutu biti priređena izložba koja se odnosi na arheološka istraživanja obavljana na antičkom lokalitetu Caričin Grad, u okviru dugogodišnje francusko-srpske saradnje. Partnerstva u oblasti scenskih umetnosti će, takođe, biti obeležena dolaskom koreografkinje Magi Maren (Maguy Marin) u okviru Beogradskog festivala igre, kroz francusko-srpski cirkuski spektakl u okviru festivala Cirkobalkana, kao i gostovanjima dva francuska cirkuska spektakla u okviru BITEF-a.

Maja Gojković, potpredsednica Vlade i ministar kulture Srbije, na otvaranju proslave je izjavila: „Naše veze i partnerstvo u oblasti kulture i umetnosti su tradicionalno snažni. Mnogobrojni intelektualci i umetnici iz Srbije školovali su se i stvarali u Francuskoj. Od kompozitora Miloja Milojevića, slikarke Nadežde Petrović, Save Šumanovića, Milana Konjovića, preko slikara pariskog kruga Vladimira Veličkovića, Ljube Popovića i drugih, sve do savremenih dana i Emira Kusturice, našeg čuvenog režisera, kompozitora Gorana Bregovića, violiniste Nemanje Radulovića, i mnogih drugih koji povezuju naše dve kulture i doprinose njihovom stalnom dijalogu. Na prošlonedeljnom sastanku s francuskom ministarkom kulture Rozelin Bašlo Narken u Parizu, obostrano je istaknuto postojanje čvrste osnove za jačanje naših kulturnih veza. Posebno je naglašena saradnja u oblasti filma, koja snažan oslonac ima u potpisanom Sporazumu o kinematografskoj koprodukciji. Na sastanku su prepoznate i mogućnosti za širenje saradnje na poljima scenskih umetnosti, kulturnog nasleđa, muzeologije, vizuelne umetnosti, kao i stripa i animacije”.

Za 21. jun ispred Francuskog instituta u Knez Mihailovoj, od 14:30 do 18 časova najavljeni su umetnički nastupi, kulinarska i vinska iznenađenja, besplatni testovi nivoa francuskog jezika, informacije o kursevima francuskog i studiranju u Francuskoj. DJ Gringo predstavlja savremenu francusku muziku, umetnice TKV i Kaldea demonstriraju svoju uličnu umetnost, grafički kolektiv Matrijaršija štampa i prodaje majice „70 godina“, a grupa Balkan Fury i Stanica –  Servis za savremeni ples izvode savremeni i hip hop ples. Završetak i zatvaranje manifestacije zakazani su za 18 časova uz nastup grupe Sine Qua Non Art u izlozima Francuskog instituta u Srbiji.

Francuski institut u Srbiji je sastavni deo svetske mreže koju čini više od 100 Francuskih instituta i njegova misija je da putem kulture, obrazovanja, inovacija i saznanja, izgradi nove puteve između Francuske i Srbije. Naslednik Francuskog kulturnog centra u Beogradu, kulturnog i prosvetnog operatera Ambasade Francuske, Francuski institut ima svoja sedišta u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Ostvaruje projekte (samostalno ili u partnerstvu) iz oblasti umetnosti, kulture, nastave i promovisanja francuskog jezika, visokog obrazovanja i istraživanja, a takođe je posvećen mladima, kulturnim i društvenim inovacijama, kao i debatama o mnogim velikim savremenim temama (okruženje, društvena i teritorijalna povezanost, pitanja rodne ravnopravnosti).

Boris Burić i Sangam Šarma u fokusu online platforme „Na drugi pogled” tokom juna

Online platforma „Na drugi pogled // Auf den zweiten Blick // At Second Glance” na kojoj je izloženo 10 radova vizuelnih umetnika i umetnica iz Srbije i 10 iz Austrije, u junu predstavlja rad “Utopian technique” Borisa Burića iz Srbije i video “Druga Evropa” austrijske autorke Sangam Šarme.

Rad „Utopian Technique” je redimejd objekat (pasoš). Autorova namera bila je da gledaoce podstakne na razmišljanje o mogućnosti prevazilaženja nametnutih granica, kako fizičkih tako i mentalnih. Boris Burić je uklonio obeležja države i taj postupak opravdao željom i utopijskom vizijom za ukidanjem granica. „Ideju sam dobio kada sam shvatio da pasoši Austrije i Srbije jesu slične boje. Ukidanjem obeležja sa prednje strane nudi nam se opcija da ne znamo koji pasoš je u pitanju. U ovom činu dolazi do prividno-simboličkog izjednačavanja”, objašnjava Burić. Njegov rad moguće je pogledati na online platformi ,,Na drugi pogled”: https://www.secondglance.rs/sr/gledista/boris-buric/359 .  

„Druga Evropa’’ je esejistički film u tradiciji feminističkog eksperimentalnog filma. Film je podeljen u tri dela i oblikovan vremenom pre i posle Korone, odnosno tokom nje. Ženski glas reprodukuje utiske i percepcije, lične i istorijske, brišući granice između dokumentacije i sećanja i stvarajući asocijativne misaone prostore. Pejzažne fotografije snimljene tokom dugih putovanja pokazuju sliku druge Evrope, izvan turističkih ruta. O svom delu, umetnica Sangam Šarma kaže: „Moja glavna ideja bila je da povežem ličnu istoriju sa geografijom, budući da je mesto integralni deo ličnog identiteta. Takođe me je zanimala relacija kvir osećaja sa osećajem izmeštenosti iz prostora, i žudnje za udaljenim predelima”.                 Njen rad je moguće pogledati na online platformi „Na drugi pogled“: https://www.secondglance.rs/sr/gledista/sangam-sharma/85 .

Dela ovo dvoje umetnika prethodno su izabrana na konkursu za radove koji ukazuju na načine na koje evropska društva posmatraju sebe i „druge”, kao i one koji referišu i prevazilaze klišee i predrasude koje Austrijanci i Srbi imaju jedni o drugima uprkos – ili upravo usled – bliskih istorijskih odnosa i isprepletenih istorija migracija. Pokretanjem onlajn platforme obeležava se 20 godina od osnivanja Austrijskog kulturnog foruma Beograd i 185 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Austrije i Srbije. 

Boris Burić (1981) je intermedijalni umetnik iz Beograda. Njegovi radovi su konceptualno orijentisani i često su zasnovani na ideji društvene i umetničke kritike koju izražava radovima u galerijskom i umetničkim akcijama u vangalerijskom prostoru. Polje interesovanja su mu: film, fotografija, akcija, performans, kolaž, itd. Sarađuje sa raznim umetnicima, kustosima i galerijama. Izlaže na samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i regionu. Živi i radi na relaciji Beograd-Rijeka.

Sangam Šarma je nezavisna umetnica i autorka eksperimentalnog filma. Stvara dela posmatrajući svoju priču. Istražuje prostor i zvuk. Kreira radove na granici likovne umetnosti, filma/videa i zvukovne umetnosti.

Nova onlajn platforma Austrijskog kulturnog foruma nastala je imajući u vidu trenutne neizvesne okolnosti, ali i mogućnosti koje se otvaraju sa novim vidovima umetničkog stvaranja i komunikacije. Zamišljena je kao izlagački prostor za tematski i kurirani umetnički sadržaj koji u inicijalnoj fazi čine radovi 10 vizuelnih umetnika/umetnica iz Srbije i 10 iz Austrije, pristiglih na konkurs koji je ovom prilikom raspisan i realizovan.

UNESCO MEĐUNARODNI FOND ZA KULTURNU RAZNOLIKOST PODRŽAO PROJEKAT IZ SRBIJE

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), sa partnerima iz ove nacionalne mreže (Kolektiv mladih žena Femix, Pobunjene čitateljke, Millennium, Studio 6, Kulturanova, Elektrika i Centar za emprijske studije kulture jugoistočne Evrope), od maja 2021. do aprila 2023. godine realizuje projekat „Rodna ravopravnost rađa kulturnu raznolikost” uz finansijsku podršku UNESCO Međunarodnog fonda za kulturnu raznolikost. Na prošlogodišnjem konkursu od 1027 projekata iz celog sveta, ovaj projekat je izabran kao jedan od šest najboljih i kao jedini iz Srbije.

Cilj ovog projekta je stvaranje preduslova za pravičniji pristup koji ženama kao kreatorkama kulturnih izraza pruža jednake mogućnosti u kulturnom polju u Srbiji. U okviru projekta, biće najpre kroz istraživanje identifkovani mehanizmi koji generišu rodne neravnopravnosti u kulturnom životu u Srbiji i, s druge strane, zainteresovane institucije, grupe i pojedinci koji bi mogli doprineti povećanom učešću žena i njihovoj pravednijoj zastupljenosti u kulturnom polju u našem društvu. Na osnovu rezultata istraživanja, biće kreiran obrazovni program koji će biti usmeren na poboljšanje njihovih profesionalnih veština, znanja, samosvesti i vidljivosti, kao i pristupa informacijama, mobilnosti i prilika. Tokom projekta biće kreirana i nacionalna mreža ženskih organizacija i samostalnih umetnica, menadžerki, kustoskinja i preduzetnica koje rade u kulturnom i kreativnom sektoru, sa ciljem da služi kao platforma za međusobnu saradnju i podršku, razmenu resursa, mobilnost i razmenu znanja, i kao aktivni učesnik u iniciranju promena u kulturnoj politici, što bi unapredilo rodnu ravnopravnost u kulturnom životu i promovisalo raznolikost kulturnih izraza. 

Prvi korak u projektu je anketno istraživanje koje će uključiti najmanje 200 kulturnih radnica i preduzetnica iz sva tri sektora (javnog, privatnog i civilnog), iz različitih delova Srbije i različitih starosnih grupa. Anketa je prvenstveno usmerena na ispitivanje uslova rada kulturnih radnica i preduzetnica u kulturnom sektoru, ali biće analizirani i uslovi života zaposlenih angažovanih u kulturnom sektoru u Srbiji, kao i oblici rodne diskriminacije koji generišu rodne neravnopravnosti u kulturnom životu u našem društvu.

Upitnik se popunjava onlajn, pa je poziv otvoren za sve umetnice, kustoskinje, menadžerke u kulturi, preduzetnice koje rade u kulturnom sektoru u Srbiji da uzmu učešće u istraživanju i tako pomognu u što boljoj realizaciji projekta. Anketni upitnik je dostupan je na ovom linku 

https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSeMgi0If8SdmzAIkOoOPywauGHxaBqAypuurw_L2oHoezgrPQ/viewform

Više informacija na:

DODATNE ULAZNICE U PRODAJI ZA RASPRODATE PROJEKCIJE NA FEST-U

Zahvaljujući odluci Kriznog štaba o povećanom kapacitetu raspoloživih sedišta u dvoranama Sava Centra i Kombank dvorane, sa zadovoljstvom obaveštavamo javnost i zainteresovanu publiku da su u prodaji dodatne ulaznice za rasprodate projekcije na 49. FEST-u. U online prodaji putem sajta tickets.rs i na blagajni Sava Centra moguće je kupiti ograničen broj karata za film svečanog otvaranja „Veliko iskopavanje”, koji je na programu večeras, 7. maja u 19 časova. Karte za filmove “Otac”, „Zemlja nomada“, „Minari” i „Živ čovek” mogu se kupiti takođe na blagajnama i online.

Ulaz na sve projekcije u Sava Centru, tokom trajanja FEST-a, biće moguć jedino na ulazu B iz ulice Vladimira Popovića.

Ulaznice za FEST su u prodaji na blagajni Sava Centra (ulaz B iz ulice Vladimira Popovića), Kombank dvorane, Doma omladine Beograda i Cineplexx Galerija Belgrade. Karte za projekcije u Sava Centru, Kombank dvorani i Domu Omladine Beograda mogu se nabaviti i onlajn, preko sajta www.tickets.rs, kao i na svim Ticket Vision prodajnim mestima.

POČINJE KAMPANJA „UPIŠI FILOLOŠKI“ FILOLOŠKOG FAKULTETA UNIVERZITETA U BEOGRADU

U petak, 7. maja 2021. godine, najveći fakultet u Srbiji, Filološki Fakultet Univerziteta u Beogradu, predstaviće se svim zainteresovanim srednjoškolcima u zemlji i regionu, onlajn prenosom programa uživo iz najstarije srpske gimnazije u Sremskim Karlovcima.

Program počinje u 12.45, informacijama o studijama na Filološkom fakultetu u Beogradu, o prijemnom ispitu i o upisu na osnovne studije ovog leta i jeseni. Nakon toga, učenici Karlovačke gimnazije dobiće priliku da uživo pitaju sve što ih zanima, dok oni koji program prate preko Zoom-a, pitanja mogu postavljati putem četa.

Filološki fakultet u Beogradu zahvaliće se Karlovačkoj gimnaziji na gostoprimstvu donacijom preko 50 knjiga – vlastitih izdanja, publikacija čiju su autori njegovi profesori i drugih naslova koji mogu biti korisni učenicima najstarije srpske gimnazije. Takođe, u planu su donacije i za niz drugih gimnazija u Srbiji, kao i za srodne fakultete u Srbiji i okruženju.

Poseta Karlovačkoj gimnaziji samo je jedna u nizu aktivnosti koje  Filološki Fakultet u Beogradu realizuje u okviru  sveobuhvatne informativne kampanje namenjene budućim studentima, mladim ljudima, kolegama i svim ljubiteljima jezika, književnosti i kulture.

Podstaknut izazovima, ali i mogućnostima koje je donela aktuelna pandemija, kao i željom da svoju zaista jedinstveno bogatu i raznovrsnu ponudu predstavi što većem broju mladih ljudi u Srbiji i okruženju, Filološki Fakultet u Beogradu započeo je početkom aprila informativnu kampanju #upišifiloloski na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Youtube, kao i posebne programe virtualnih Dana otvorenih vrata, koji se održavaju svake nedelje putem aplikacije Zoom.

Pored toga, Filološki fakultet od sada ima i savetnika za buduće studente, kome se svi zainteresovani studenti ili njihovi roditelji u svakom trenutku mogu obratiti imejlom (upisifiloloski@fil.bg.ac.rs), ali i zakazati termin za lični razgovor.

Za više informacija o aktivnostima Filološkog fakulteta u Beogradu, posetite sajt: www.fil.bg.ac.rs

Омаж Ники Николи Стојићу

Учествују: Неда Пуношевац, Јовиша Славковић, Марина Белић

Велика сала

Програм ће бити реализован у складу са актуелним здравственим мерама које подразумевају ограничен број посетилаца у сали, стога сви заинтересовани могу подићи бесплатне улазнице на Инфо-пулту Библиотеке од понедељка, 26. априла Резервације нису могуће, а једна особа може узети највише две карте које ће се делити док не буде попуњен дозвољени број места.–
Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“Синђелићева 24, 32000 Чачак

Представљање књиге Радмиле Петровић

Учествују; ауторка, Звонко Карановић, Петар Матовић, Марија Радуловић

Петак, 23. април у 19 часова

Велика сала Библиотеке

Програм ће бити реализован у складу са актуелним здравственим мерама које подразумевају ограничен број посетилаца у сали, стога сви заинтересовани могу подићи бесплатне улазнице на Инфо-пулту Библиотеке.–
Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“Синђелићева 24, 32000 Чачак

RASPISAN KONKURS ZA ZBORNIK POEZIJE BIĆE BOLJIH DANA.

Naš narod je u najtežim trenucima stvarao najlepše stihove koji su ostali da žive do dana današnjeg. Ovim zbornikom biće obuhvaćena poezija koja je obeležila težak period borbe protiv korone. Kakve ste stihove vi pisali u ovom periodu? Konkurs je otvoren do 30. 04. 2021. Na konkurs se mogu prijaviti svi koji pišu poeziju na srpskom jeziku. Participacija za učešće na konkursu iznosi 1000,00 RSD. Svi učesnici čija pesma kvalitetom zadovoljava kriterijum biće uvrštena u zbornik. Ko želi da ima više od jednog primerka treba za svaki sledeći da uplati dodatnih 500,00 RSD. Pesme u word dokumentu slati na ivanazajic@yahoo.com. Uz pesme poslati svoju adresu i broj mobilnog telefona.

16. Beogradska internacionalna nedelja arhitekture – BINA od 22. aprila do 20. maja

Šesnaesto izdanje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA biće održano od 22. aprila do 20. maja 2021. u organizaciji Društva arhitekata Beograda i Kulturnog centra Beograda. U fokusu ovogodišnjeg BINA programa je Beogradska škola stanovanja, koja svojom  širinom obuhvata brojne podteme (urbanistička rešenja, stambene sklopove, javne prostore, zelene površine, saobraćajna rešenja i komunikaciju, prateće funkcije, organizaciju stana, konstruktivne sklopove, materijalizaciju, detalje…) bliske kako stručnjacima, tako i najširoj publici i neposrednim korisnicima tj. stanarima.

BINA se ove godine realizuje kroz četiri programske celine, a namera organizatora je da se kroz niz programskih formata – izložbi, predavanja, pratećih programa i tematskih šetnji, predstave kvalitetna ostvarenja koja su realizovana u oblasti arhitekture, sa posebnim osvrtom na Beograd i region, kao i na doprinos i domete koji su domaći arhitekti postigli u sferi savremenog stanovanja. Svi programi BINE su besplatni.

BINA fokus je centralna programska celina, u okviru koje će u Likovnoj Galeriji Kulturnog centra Beograda biti otvorena studijska izložba „Beogradska škola stanovanja od kraja 1950. do sredine 1980. – Kompleksnost ideja“ autorke Tanje Damljanović Konli i saradnice Dragane Mecanov. Nakon Bogdana Bogdanovića, Nikole Dobrovića,  Ivana Antića, Aleksandra Stjepanovića, 2021. godina biće u znaku postignuća naših stručnjaka u oblasti planiranja i projektovanja stambenih zona koji su kvalitetom svojih realizacija izborili status da budu međunarodno prepoznati kao „Beogradska škola stanovanja“. U okviru BINA fokus segmenta, biće održano i više pratećih programa poput predavanja „Beogradska škola stanovanja“ Đorđa Alfirevića, promocije, razgovora povodom izlaska iz štampe reprint izdanja časopisa „Arhitektura urbanizam“, br. 74-77, okruglih stolova „Kolektivno stanovanje druge polovine 20. veka – iskustva istočne Evrope“ i „Savremeno stanovanje – na tragu Beogradske škole stanovanja“, kao i tematske šetnje, autorska vođenja kroz izložbu, kreativne radionice za decu i srednjoškolce… Ovaj segment programa se realizuje u saradnji sa: Do.ko.mo.mo Srbija i Institutom za arhitekturu i urbanizam Srbije/IAUS.

I ove godine kao i prethodnih, BINA izložbe čine okosnicu drugog segmenta manifestacije. Pored gore pomenute „Beogradska škola stanovanja“, biće ih otvoreno još pet. Izložba „Cerak_40 godina posle“ autorke i kustoskinje Milenije Marušić biće postavljena u izlogu Kulturnog centra Beograda, na Trgu republike. Godine 2019. naselje Cerak-Vinogradi je dobilo status zaštićenog kulturnog dobra, što je jedinstven slučaj u ovom delu Evrope. Iste godine dokumentacija o ovom naselju uvrštena je u zbirku savremene arhitekture Muzeja MOMA u Njujorku. Izložba se realizuje u saradnji sa IAUS. Izložba „Arhitektonski i urbanistički konkursi i arhitektonske nagrade 2020-21“ u organizaciji Društva arhitekata Beograda biće otvorena u Kulturnom centru Beograda, dok će aktuelni radovi mladih arhitektonskih studija MAIN Architects i STUDIO OBE (Beograd) biti predstavljeni u okviru izložbe „Ponesi svoj projekat“ u BINA paviljonu, na Grafičkom odseku Fakulteta Likovnih umetnosti. Izložba pod nazivom „Enough is enough“ BETA bijenala iz Temišvara, koja će biti otvorena u Galeriji Kolektiv, predstaviće niz lokalnih i međunarodnih projekata koji su rekli „što je dosta, dosta je“. Ne čekajući na odluke „odozgo“ oni su odlučili da kroz svoje radove iskažu svoj odgovoran odnos u odnosu na našu planetu, na naše okruženje, ekonomiju i društvo u celini. Nagrađeni svetski radovi su selektovani prema kategorijama: Arhitektura, Dizajn enterijera, Grad i pejzaž i Efemerne intervencije, a kustosi izložbe su Anka Sioarec, Brinduša Tudor i Ilka Rubi. Izložba „Arhitektonska nagrada Piranezi“, predstaviće u Galeriji Fakulteta likovnih umetnosti, Univerzitet umetnosti u Beogradu, Piranske dane arhitekture (Slovenija), i nacionalne selekcije najboljih realizovanih radova nastalih u poslednje dve godine u 10 zemalja srednje Evrope. U okviru pratećih programa izložbi biće organizovani brojni razgovori sa autorima i autorska vođenja kroz izložbe.

BINA je manifestacija koja za cilj ima i edukaciju najšire javnosti, i nameru da doprinese razumevanju, čuvanju, stvaranju i unapređenju kvalitetnijeg urbanog prostora. Imajući to u vidu, važan segment manifestacije čine BINA edukativni programi. Kao i prethodnih godina, u toku trajanja BINE na programu će biti edukativne radionice za najmlađe, srednjoškolce, studente i sve zainteresovane građane, koje će biti organizovane u saradnji sa prof. Aleksandrom Stupar i Predragom Jovanovićem (Arhitektonski fakultet, Univerziteta u Beogradu) i Centrom za promociju nauke. Takođe, u okviru edukativnog segmenta BINE, na programu će biti i predavanja „Savremena arhitektura“ i „Žene u arhitekturi“ predavača Milene Zindović, i tradicionalni seminar „Arhitekti, projektanti, praktičari“, važan zbog povezivanja prakse i profesionalnih kompanija. U okviru ovog segmenta biće organizovano i predstavljanje projekata mladih arhitektata i filmski program.

BINA šetnje, besplatne tematske šetnje kroz arhitekturu grada, čine poseban segment i namenjene su najširoj publici. Organizuju se u saradnji sa Zavodom za Zaštitu spomenika kulture grada Beograda, udruženjem Do.co.mo.mo Srbija, JKP-om Gradsko zelenilo, JKP-om Pogrebne usluge, Društvom arhitekata Beograda, Ženskim arhitektonskim društvom (ŽAD). Pored tradicionalnih šetnji kroz arhitekturu Beograda i ove godine planiran je i arhitektonski izlet u Suboticu. 

BINA u 2021. godini obeležava 16 godina svog postojanja, tokom kojih je od inicijative grupe entuzijasta izrasla u relevantnu međunarodnu manifestaciju sa širokim spektrom institucionalnih i pojedinačnih partnera. Nizom raznovrsnih stručnih, ali i popularnih programa iz oblasti arhitekture i umetnosti, više od deceniju i po BINA obogaćuje kulturni život Beograda i Srbije. Tokom mesec dana trajanja festivala, BINA producira i nove programe iz oblasti arhitekture u najširem smislu i domaćin je brojnim međunarodnim programima. U periodu između dva festivala BINA programi gostuju u zemlji i regionu.

BINA se održava uz pokroviteljstvo Sekretarijata za kulturu Grada Beograda, Ministarstva kulture i informisanja RS i Inženjerske komore Srbije, a uz podršku brojnih partnera i prijatelja manifestacije.

Više informacija: www.bina.rs

Годишњица оснивања СКД/подсећање

Трећег марта 2001. године, на Филолошком факултету у Београду одржана је Оснивачка скупштина Српског књижевног друштва. На Оснивачкој скупштини у СКД су се учланила 124 афирмисана писца из Београда и других градова Србије. СКД је основано као асоцијација писаца удружена на сталешким принципима, с циљем очувања духовних и моралних вредности и материјалних интереса књижевне професије.

Nagrada „Dušan Vasiljev“ za 2020, uži izbor

Žiri za dodelu književne nagrade Dušan Vasiljev za 2020. godinu proglasio je uži izbor koji obuhvata šest naslova. Na spisku se nalaze romani Ljudi bez grobova Enesa Halilovića (Laguna), Purpurna dekada Vladimira Kopicla (Dereta) i Hostel Kalifornija Zvonke Gazivode (Geopoetika), te zbirke poezije Femicid i druge pesme Dragane Mladenović (Kulturni centar Novog Sada), Moja mama zna šta se dešava u gradovima Radmile Petrović (PPM Enklava) i Kćeri, zar ne vidiš da gorim Ivane Maksić (Treći trg).

            U konkurenciji za nagradu Dušan Vasiljev za 2020. godinu našlo se 142 dela, a žiri će odluku o laureatu saopštiti u petak, 26. 3. 2021.

Humanitarna akcija

Да Немања оздрави…

Градска библиотека „Владислав Петковић Дисˮ и Канцеларија за младе организују хуманитарну акцију за Немању Божића из Чачка коме је хитно потребна трансплатација бубрега.

Операција се обавља у Истанбулу и кошта 17.500 евра, уз додатне трошкове лечења на клиници „Мемориалˮ на којој би Немања провео 21 дан са својом мајком, као и трошкове појединих анализа пре саме операције.

Градска библиотека Чачак ће овим поводом донирати сопствена издања које ће активисти Канцеларије за младе продавати на Градском тргу 3. 4. и 5. фебруара у периоду од 12 до 16 часова. У питању су издања Градске библиотеке – поетске књиге добитника Дисове награде и Награде „Млади Дисˮ, часопис „Глас библиотекеˮ и лист „Дисово пролећеˮ, посебна и пригодна издања, дела из едиције „Завичајна библиографијаˮ, каталози изложби, зборници радова и др. Сав прикупљени новац биће уплаћен на Немањин рачун.

Градска библиотека и Канцеларија за младе вас позивају да подржите ову акцију, посетите штанд на Градском тргу и купите издање Библиотеке по цени коју сами одредите.

Помозимо сви задедно да Немања оздрави!

Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“Синђелићева 24, 32000 Чачак

Преминуо песник Милутин Петровић

Милутин Петровић рођен je 1. маја 1941 у Краљеву, а преминуо 28. децембра 2020. у Београду.

Био је један од оснивача Српског књижевног друштва и председник првог Управног одбора СКД-а.  

Школовао се у Нишу и Београду. Добитник је књижевних награда Бранко Миљковић за књигу Глава на пању и Милан Ракић за Књигу промена.

Спада међу најзначајније савремене српске песнике. Песме Милутина Петровића уврштене су у многе антологије и преведене на више страних језика. Био је уредник Књижевне речи, часописа Relations, главни уредник Књижевних новина. Био је покретач и главни уредник часописа Источник и Поезија.

Објавио је књиге песама:Тако она хоће, Матица српска, Нови Сад, 1968.
Дрзновено рождество, Просвета, Београд, 1969.
Глава на пању, Просвета, Београд, 1971.
Промена, СКЗ, Београд, 1974, Градска библиотека, Часопис Градац, Чачак,1994.
Свраб, Просвета, Београд, 1977.
Стихија, изабране и нове песме, Просвета, Београд, 1983.
„О“, Просвета, Београд, 1990.
Књига („О“ и Наопако), Свјетлост, Сарајево, 1991.
Расправа с Месецом / Поезија снова, Време књиге, Београд, 1993.
Нешто имам, Уметничко друштво Градац, Чачак, 1996.
Наопако, Уметничко друштво Градац, Чачак, 1997.
Против Поезије, Рад, Београд, 2007.
Избор, Рад, Београд, 2007.

Два избора из поезије Милутина Петровића објављени су на француском
La tête sur le billot, Centre culturel de RSF Yougoslavie, Paris, 1982.
Choix, Umetničko društvo Gradac, Čačak, 2007.

Приредио је књиге:

And Livada Says / Raša Livada; selected by Milutin Petrović ; translated by Novica Petrović, Beograd : Treći Trg: Čigoja štampa, 2017.

Попрскан знојем казаљки; Атлантида; Карантин / Раша Ливада; приредили и уредили ово издање Милутин Петровић, Борислав Радовић, Београд: Трећи трг :Чигоја штампа, 2017.

О поезији / Раша Ливада ; приредили Бранко Кукић и Милутин Петровић, Чачак : Градац К, 2018.

Apel da se ime i prezime prevodioca naznači na sajtu

Poštovani,

Ovim putem preko 100 prevodilaca iz cele Srbije upućuje vam apel da naznačite ime i prezime prevodioca na svom sajtu u okviru podataka o prevedenoj knjizi. Nenavođenjem imena i prezimena prevodioca kao nosioca autorskog prava krši se nekoliko članova Zakona o autorskom i srodnim pravima i član 6. Bernske konvencije o zaštiti književnih i umetničkih dela.

Tekst apela i spisak potpisanih prevodilaca možete pronaći ovde: https://docs.google.com/document/d/1k4IGoPPr1dcz_scnN-FowJzAG7190d_t2FNbunzmXew/edit?usp=sharing.

U slučaju da na vašem sajtu već postoji praksa navođenja imena i prezimena prevodioca, pozivamo vas da nam pomognete u podizanju svesti o važnosti prevodilaca u društvu tako što ćete na svom sajtu ili društvenim mrežama istaći ovu informaciju uz hešteg #ijasamprevodilac.

Pozdrav,

Prevodioci Srbije

Izabran srpski kandidat za nagradu „Oskar“

 Komisija u sastavu Dobrivoje Tanasijević – Dan Tana (član Američke akademije filmske umetnosti i nauke, član komisije po predlogu FCS-a) Miroslav Lekić (ispred Udruženja filmskih umetnika Srbije), dr Ivana Kronja i Tanja Bošković (po predlogu AFUN-a), Sandra Perović (ispred Upravnog odbora FCS-a), Dara Džokić (ispred Udruženja filmskih glumaca Srbije) i Dejan Lutkić (po predlogu FCS-a), odabrala je film  „Dara iz Jasenovca“ reditelja Predraga Antonijevića za predstavnika Srbije u trci za 93. nagradu Američke akademiјe filmske umetnosti i nauke – Oskar, u kategoriјi za naјbolji međunarodni film (International Feature Film Award).

U nastavku obrazloženje Selekcione komisije:

„Komisija izražava veliko zadovoljstvo, jer smo ove godine imali izuzetno kvalitetnu, žanrovski raznoliku filmsku ponudu.

Izabrani film „Dara iz Jasenovca“ je emotivno snažna drama koja se bavi istorijskom traumom nudeći pre svega poštovanje prema žrtvama. Tema je izuzetno značajna, bolna i traumatična, pri čemu je film izbegao zamku da se ponovo probude aveti prošlosti jer nije stavljen u politički diskurs. Tragične okolnosti nisu predočene u kontekstu opšteg zločina, već je tragedija personalizovana. Zločin ima svoje ime i prezime, tako da se film ne bavi brojkama i opštim mestima, već pojedinačnim sudbinama, stvarajući na taj način veoma sugestivnu sliku tragedije koja se dogodila. Bila je potrebna velika hrabrost celokupne autorske ekipe da se prihvati tako delikatne teme. 

Članovi komisije ističu visok umetnički kvalitet filma, vrsnu režiju, britak scenario, fotografiju koja doprinosi vizuelnoj poetici filma, muziku, scenografiju i kostim, kao i ekspresivnu glumu postignutu u ovom „ansambl filmu” (naročito kada je reč o ženskim likovima). Kroz sudbinu čitavih porodica, prikazana je snaga volje malog čoveka, kao i ogromna ljubav i čovečnost u okolnostima koje su teško zamislive.

Ceneći pre svega kvalitet filma, a imajući u vidu i značaj teme kojom se bavi, komisija sa velikim zadovoljstvom bira film „Dara iz Jasenovca“  kao srpskog  kandidata za nagradu „Oskar”.“

Преминуо Коља Мићевић

У уторак 17. новембра 2020. године у Бањалуци је преминуо Коља Мићевић, песник, преводилац, музиколог, есејиста.

Рођен је 1941. у Бањалуци, где је завршио основну школу и гимназију. Завршио је студије Опште књижевности у Београду. Живео је и радио као самостални уметник у Бањалуци, Београду и Паризу. Као плодотворан стваралац, оставио је богат, разноврстан и веома значајан опус.

Преводио је поезију, углавном с француског, повремено и са других језика, словеначког (Франце Прешерн), енглеског (Едгар А. По Целокупне песме на српски, девет верзија „Гаврана“ на француски), шпанског (Федерико Г. Лорка), италијанског (Данте Алигијери Комедија и Вита нова…). Превео и објавио све велике и минорне француске песнике у осам антологија и тридесетак књига од Трубадура до Стефана Малармеа и Пола Валерија: преводе Трубадура, Франсоа Вијона, Шарла Орлеанског, Мориса Сева, Жана де Ла Фонтена, Виктора Игоа, Жерара де Нервала, Стефана Малармеа, Жила Лафорга, Пола Валерија, Гијома Аполинера…

Са српског на француски је превео: Антологију поезије југословенских песника, Les saluts slaves, од 1800. до 1900.

Дантеову Комедију превео је са италијанског на француски.

Објавио је књиге из музикологије: Свете, лаку ноћ!, Моцарт сусреће СкарлатијаМоцартЗлочин Марије ТерезијеЛирска историја музике, Од Питагоре до Баха, I-IVЏепна историја музикеОд Орфеја до Љубице Марић, Музички роман, I-V

Објавио збирке песама на српском (Стопа СнаСтање НикогаКлавиринтВиновникErosin Melos…) и француском (L’HommealarméLelitdéfaitMonsieurle Serpent…), као и огледе из преводилаштва (Константе и превидиАфричка легенда, ПРИМ. ПРЕВ.)

Добитник је многих значајних домаћих и међународних књижевних и преводилачких признања међу којима и награде: Милош Н.Ђурић,1972, за превођење, Награда београдских клокотриста за збирку Штрик и Шија, Награда Станислав Винавер, Сретен Марић, Мирослав Антић, Кочићева награда, Вукова награда, Златни беочуг Културно-просветне заједнице Београда, и Златна медаља Француске академије,1989. за ширење француске културе и језика.

Био је члан Српског књижевног друштва и Удружења књижевника Републике Српске.

Био је почасни грађанин Бањалуке.

ПРЕМИНУО ИВО ТАРТАЉА

Преминуо је Иво Тартаља, теоретичар и историчар књижевности, дугогодишњи професор Филолошког факултета Универзитета у Београду.

У Српском књижевном друштву је 5. марта 2018. године одржано књижевно вече, посвећено професору Тартаљи. Видео и аудио запис овог догађаја.

Иво Тартаља је рођен 1930. године у Београду, где је завршио основну школу („Вук Караџић“) и гимназију („I мушка“). Преминуо је 5. новембра 2020. у Београду. Дипломирао је и докторирао (1961) на Филозофском факултету (филозофска група) Универзитета у Београду. Радио је на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филозофског, потом Филолошког, факултета од 1955. до пензионисања 1995. године. Поред редовне наставе на Факултету изводио је течајеве за постдипломску наставу у Београду, Новом Саду и Приштини. По више семестара такође је одржавао наставу из теорије књижевности на новооснованим факултетима у Нишу и Крагујевцу. Од оснивања Института за књижевност и уметност (најпре Центра за теорију књижевности и уметности) радио је у екипи оснивача и више година као референт за естетику (1960-1968).
Осим великог броја есеја и студија, као посебна издања, објавио је књиге: Почеци рада на историји опште књижевности код Срба (1964), Ђуре Даничића лекције из естетике (1968), Приповедачева естетика, прилог познавању Андрићеве поетике (1979), Београд XXI века – из старих утопија и антиутопија (1989), Пут поред знакова (1991), Теорија књижевности за средње школе (прво издање 1998), До праестетике (2007), Песма о песми (2013).
Приредио је за штампу Студије и критике Љубомира Недића, три књиге Сабраних дела Богдана Поповића (О уметности и стилуКњижевна теорија и естетикаЛистићи и други чланци), и књигу Војина Ракића Богдан Поповић из разговора давних. Уређивао је зборнике научних радова, радио је као секретар Одбора за критичка издања САНУ (1972-1975), као члан уредништва библиотеке „Књижевна мисао“ Српске књижевне задруге, едиције „Српска књижевна критика“ Института за књижевност, као и у редакцијама периодичних публикација. Добитник је више угледних признања, награде „Ђорђе Јовановић“ за најбољу књижевнокритичку и есејистичку књигу у 2013. (Песма о песми), награде „Младен Лесковац“ (2015) Матице српске за целокупно научно дело из области историја српске књижевности, као и признања „Златна српска књижевност“ (2014) које фондација „Александар Арнаутовић“ додељује за изузетан допринос проучавању српске књижевности.
Био је члан Српског књижевног друштва.  Био је почасни члан оснивач Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у којем се налази и породична Збирка породице Тартаља.http://www.skd.rs/preminuo-ivo-tartalja/

Održana promocija knjige „Estetika avangardnog i eksperimentalnog filma: Telo, rod i identitet“ Ivane Kronje



U sredu, 4. novembra, u Dvorani Kulturnog centra Beograda, održana je promocija monografske studije prof. dr Ivane Kronje „Estetika avangardnog i eksperimentalnog filma: Telo, rod i identitet. Evropa – SAD – Srbija“, koju je objavio Filmski centar Srbije. Na promociji su, uz autorku, govorili i istoričarka umetnosti Irina Subotić, kritičar i teoretičar medija i filma Tomislav Gavrić, multimedijalni umetnik Miodrag Krkobabić, kao i urednik izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije, Miroljub Stojanović.

Autorka Ivana Kronja je o knjizi i motivaciji za svoje delo rekla: “Knjiga je u suštini zadržala svoju jednostavnost i može da se prati, nije komplikovana. To je meni bio cilj i nešto prirodno. Ka avangardi me je privukla njena komunikativnost sa sadašnjim vremenom, estetikom masovnih medija, pitanjima kulturologije u svetu i kod nas, sa pitanjima identiteta u savremenoj umetnosti. Savremena, moderna, liberalna, ali i visoko formalna modernistička estetika filmske avangarde je nešto što mi je imponovalo i što me je jako interesovalo“.

Irina Subotić, istoričarka umetnosti, pohvalila je domete dela Ivane Kronje: „Odavno u rukama nisam imala, niti sam čitala knjigu koja je tako sveobuhvatno govorila o avangardi, koja je dotakla i najstarije teorije, početke, razvoje, padove, kao i neoavangarde – i teoretski i u praksi. Ova knjiga može da bude pravi udžbenik o tome šta jeste avangarda – a ona je postala simbol napretka ili promena. Ivana Kronja govori i o tome. Ona je takođe izvanredno obradila razlike i sličnosti, preplitanja i celu istoriju 20. veka do danas, između onoga što je eksperiment i avangarda“.

Tomislav Gavrić, kritičar i teoretičar medija je istakao da je dr Ivana Kronja jedna od najkompetentnijih ličnosti na ovim prostorima za teme koje su obuhvaćene u njenoj knjizi. „Ona je sposobna da obuhvati sve. Mene je najviše fascinirala njena posvećenost definicijama – toliko su razgranate i korisne za neke nove klasifikacije“. 

Miodrag Krkobabić, multimedijalni umetnik, osvrnuo se na širi kontekst knjige – eksperiment u audiovizuelnim umetnostima, te je govorio i o prirodnoj sintezi u umetnosti, karakterističnoj i za filmsko stvaralaštvo.

Miroljub Stojanović, urednik izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije je istakao: „Knjiga Ivane Kronje je živo, pulsirajuće tkivo i govori o tome da avangarda itekako ima svoje sledbenike, prirodnu sukcesiju i istorijski kontinuitet, kao i kontinuitet u savremenosti. S druge strane, Kronja je pokazala da u Jugoslaviji i Srbiji nismo nimalo zaostajali, i da smo davali tokovima evropske i svetske avangarde izvestan broj relevantnih umetnika.“

Ova studija, objavljena u izdanju Filmskog centra Srbije, rezultat je multidisciplinarnog teorijskog istraživanja svetskog i srpskog eksperimentalnog filma. Studija na gotovo 600 stranica donosi detaljan akademski pregled nedovoljno poznate istorije avangardnog i eksperimentalnog filma u svetu i kod nas, kao i kulturološko i rodno čitanje filmske umetnosti primenjeno na filmski eksperiment. Knjiga se dotiče i veoma aktuelnih tema video-umetnosti, prikazivanja tela u savremenoj umetnosti, estetike kvir filma i kritike okultizma na filmu.

Ivana Kronja je filmološkinja i filmska kritičarka, autorka brojnih teorijskih radova o kulturi, medijima i filmu objavljenih u zemlji i inostranstvu, kao i medijske studije „Smrtonosni sjaj“ (2001). Profesorka je na Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija u Beogradu.

Beograd u znaku Betovena

U četvrtak, 29. oktobra kod Ambasade Austrije u Beogradu, svetlosnim 3D instalacijama na fasadi zgrade započelo je obeležavanje Nacionalnog praznika Austrije, 25 godina od pristupanja Austrije Evropskoj uniji i 250 godina od rođenja Ludviga Van Betovena. Projekcije će trajati svake večeri do 31. oktobra od 17 do 22 časa.

Svetlosne 3D instalacije su dva nagrađena rada studentskih umetničkih timova, nastalih po uzoru na himnu slobode i vladavine ljudskih prava – Odu radosti, u okviru prvog Hakatona nedavno održanog u organizaciji Austrijskog kulturnog foruma, i uz saradnju sa Laboratorijom interaktivnih umetnosti FDU. Prvonagrađeni rad delo je tima „Teacups, filozof i maslačak“ koji čine Ognjen Bjeletić, Anja Tunjić, Iva Pažin i Marko Vesić) , dok je drugonagrađeni rad kreirao tim  „TRI+1″, koji čine Nina Krčum, Dragana Zorić i Boris Martić.

Nina Krčum, predstavnica tima TRI+1, sinoć je imala priliku da svoje delo vidi na samoj Ambasadi, nakon završetka procesa rada: „Postoji razlika dok gledamo instalaciju sad, u odnosu na prethodne dve-tri nedelje kada smo je gledali na ekranu, dok smo razrađivali konkursni prijavni video. Na Ambasadi izgleda drugačije i spektakularnie. Prvi put radimo na nečemu ovakvom, i uživali smo u radu u nekim novim programima. Naš tim dolazi iz sfere arhitekture i ovo nije naš primarni sektor rada, ali mislim da smo se prilično dobro snašli. Imali smo pomoć prijatelja i kolega sa Fakulteta dramskih umetnosti koji su nam pomogli na audio zvuku, dok smo bili fokusirani na vizuelni deo”.

Adrijan Fajks, direktor Austrijskog kulturnog foruma, o ideji za ovakvo obeležavanje važnih austrijskih praznika je rekao: „Naš pristup kulturnoj razmeni je uvek okrenut angažovanju mladih ljudi. Došli smo do ideje o saradnji sa Laboratorijom interaktivnih umetnosti jer je to sjajan način da ih zainteresujemo da rade na ovoj temi. Bitna nam je kulturna razmena zasnovana na umetnosti iz Austrije i kreativnim ljudima iz Srbije”, zaključio je Fajks.

Na prvom Hakatonu Austrijskog kulturnog foruma, pod sloganom „Oda Betovenu”, mladi umetnici iz Srbije su uz pomoć 3D tehnologija, kompjutera i novih medijuma umetnosti kroz onlajn takmičenje odali počast jednom od najvećih sanjara muzike, koji je većinu svog životnog veka proveo u Austriji. Takmičarski timovi imali su zadatak da uz pomoć digitalnog i analognog, novih tehnologija i arhitekture u formi eksperimenta, stvore delo u čast umetnika koji je bio stotinama godina ispred svog vremena. Pobedničkim timovima dodeljene su dve novčane nagrade, na pres konferenciji održanoj u petak, 23. oktobra u Austrijskom kulturnom forumu.

Partner Austrijskog kulturnog foruma u realizaciji Hakatona, Laboratorija interaktivnih umetnosti FDU, inicira i realizuje istraživačke projekte u kojima je zastupljen interdisciplinarni, teorijski i praktični pristup u produkciji digitalnih i analognih eksperimentalnih umetničkih sadržaja. Laboratorija je prethodnih godina organizovala više predavanja i tribina, a članovi Laboratorije su učestvovali na više desetina konferencija u zemlji i inostranstvu, gde su predstavili svoje aktivnosti i popularizovali oblasti kojima se Laboratorija bavi.

Pogledajte kako je to izgledalo sinoć: https://www.youtube.com/watch?v=R437OeVpaIU

Stakleni most na Nišavi

Nišvil džez festival uputio je inicijativu Direkciji za Izgradnju Grada Niša da postojeći projekat staklenih zidova tvrđavskog mosta na Nišavi dopuni i sa par staklenih segmenata gazišta odnosno da levi  i desni  segment nekadasnjeg trotoara veličine 3 x 2 m umesto od čelicnog lima ubuduće bude od armiranog stakla.

            Na ovaj način povećala bi se turistička atraktivnost prilaza niškoj Tvrđavi, a brojni turisti , posetioci Nišvila, imali bi priliku da naprave atraktivne selfije iznad reke.

    Razlika u ceni ugradnje ovakvog staklenog poda i čelicnog lima je zanemarljiva u odnosu na njegovu atraktivnost. Potrebno je samo Aneksom  neznatno izmeniti postojeći tender izvođaču radova.

  •   Ovakav potez bio bi posebno opravdan imajući u vidu da je već usvojen projekat kompletnih staklenih zidova leve i desne strane mosta pa izvođač radova može gazišta naručiti od istog dobavljača – izjavio je direktor Nišvila Ivan Blagojević.

Održana završna prezentacija projekta „O zlikovcima, tuđinima i superherojima. O drugim pričama” u Centru za kulturnu dekontaminaciju

 Završna prezentacija učesnika projekta „O zlikovcima, tuđinima i superherojima. O drugim pričama” održana je sinoć (3. oktobra) u Centru za kulturnu dekontaminaciju i online. Tom prilikom održana je prezentacija online platforme i projekcije video radova svih učesnika/ca, nakon čega je održano javno čitanje tekstova i prezentacija stripa na srpskohrvatskom jeziku. 

„Uspeli smo da održimo kontinuitet u tim kolektivnim sesijama i razmeni znanja između mlađih koleginica i kolega, bez obzira što je situacija sa virusom Kovid 19 premestila projekat u onlajn prostor. Polaznici/ce su bili zainteresovani za rad i čini mi se da je ta komunikacija proradila,“ istakao je Siniša Ilić, jedan od urednika programa i dodao: „Teme kojima smo se bavili su bitne jer su često podložne opštim mestima koje smo želeli da razbijemo i analiziramo društveni okvir u kojima se pojavljuju.“

Bojan Đorđev, jedan od urednika, nadovezao se na priču o značaju teme i tom prilikom istakao: „Mislim da pojavljivanje heroja svuda oko nas, od beba heroja u kampanji borbe za inkubatore do super heroja u filmovima i stripovima, govori o tome da se više ništa ne očekuje od društva, nego da su stalno u fokusu izuzetni pojedinci“, zaključio je Đorđev i dodao: „Time društvo, država i pojam zajedničkog odlazi u drugi plan, od njih se ništa ne očekuje, nego se sva težina preživljavanja i života premešta i zavisi od super moći koje mi zapravo nemamo. Zbog toga to stalno pominjanje heroja postaje problematično jer govori o tome da su tebi, da bi preživeo, potrebne super herojske moći, a ako ih nemaš to je tvoja krivica, neadekvatnost.“

U CZKD-u je izložen i strip „Rupa u zidu 2” Marije Marjanović i Jovane Kocić Jurić, kroz koji su autorke rekonstruisale sećanja na njihovu prabaku Olgu i njene prijateljice, kao i njihovo tajno sudelovanje u ženskom antifašističkom frontu u Jugoslaviji tokom Drugog svetskog rata.

„S obzirom da su tema projekta neprijatelji, tuđinci i heroji, mi smo ovom pričom objedinile sve tri kategorije. Ideja da se umetnički izrazimo na način da naša prabaka Olga bude naša heroina nama je bila značajna iz više razloga. Iako nam je ona ostala u sećanju kroz priču, njen lik i delo bi potpuno nestao da mi to nismo izrazile i ovekovečile na naš način“, izjavila je Jovana Kocić Jurić.

Govoreći o iskustvu rada na stripu, Marija Marjanović je rekla: „Imala sam jako malo vizuelnog materijala na osnovu kog sam mogla da radim, ali mi je bilo zanimljivo da se na taj način upoznam sa baka Olgom i prepoznam tu genetsku povezanost. Tokom rada sam se bazirala na ono što sam kao i kostimografkinja naučila – da kroz neke priče i scenarija gradim ličnosti, a prepoznale smo da bi strip kao forma bio dobar da predstavimo priču o našoj prabaki.“

Nakon vođenja kroz strip „Rupa u zidu 2”, Ana Miljanić je čitala „Teorije o staroj curi” Tamare Antonijević dok je tekst „Ispresti endometrium” Tanje Šljivar čitala Sofija Juričan.

Eksperimentalni umetničko-istraživački projekat „O zlikovcima, tuđinima i superherojima. O drugim pričama”, u organizaciji mreže  Create to Connect -> Create to Impact, održao se od 15. septembra do 3. oktobra putem interneta i okupio je petnaest međunarodnih umetnika i umetnica koji su, kroz seriju „radnih susreta”, pozvani da promisle ovu temu. Kao deo zajedničkog procesa istraživanja i podsticaj koleginicama i kolegama, troje renomiranih autora koji u sopstvenoj umetničkoj praksi dodiruju aspekte teme – Želimir Žilnik, Barbi Marković i Rabija Mrue – javno su govorili o svom radu.

 u projektu su učestvovale umetnice i umetnici sa iskustvom u oblastima multidisciplinarnog stvaralaštva, performansa, vizuelnih umetnosti ili pisanja među kojima su: Tamara Antonijević, Rodrigo Batista, Cristina Gagiu, Nicola Gunn, James Jordan Johnson, Jovana Kocić, Lea Kukovičič, Marija Marjanović, Rita Natálio, Ariadna Rubio Lleo, Zuzana Sceránková, Tanja Šljivar, Vanda Velagić, Mohamed Yusuf Boss, Jaukje van Wonderen, kao i istraživač Dan Podjed.

Prvo izdanje „Radnih susreta” koncipirala je i organizovala grupa urednika: Bojan Đorđev (pozorišni reditelj/Beograd), Siniša Ilić (vizuelni umetnik/Beograd), Nataša Mackuljak (umetnica i kustoskinja/Beč) i Ivana Marjanović (kustoskinja/Insbruk) zajedno sa Draganom Jovović (producentkinja/Beograd).

Mrežu Create to Connect -> Create to Impact čine: Bunker (Slovenija), ARTSADMIN LBG (Velika Britanija). Drugo more (Hrvatska), Etablissement Public du parc et de la Grande halle de la Villette – E.P.P.G.H.V (Francuska), Fundação Caixa Geral de Depósitos-CULTURGEST (Portugalija), Fundatia Alt Art Pentru Arta Alternativa (Rumunija), Institut Umeni – Divadelni Ustav (Republika Češka), Muzej savremene umetnosti– Tbilisi (Gruzija), NTGENT (Belgija), Santarcangelo dei Teatri (Italija), Stichting Noorderzon Groningen (Holandija), Stichting Theater Rotterdam (Holandija), Stiftelsen Bergen Internasjonale Teater (Norveška), Udruženi umetnički rad (Srbija), Naućno-istraživački centar Slovenačke akademije nauka i umetnosti  (ZRC SAZU) – Institut slovenačke etnologije, Institut etnomuzikologije, Institut za kulturu i studije sećanja (Slovenija).

Projekat je realizovan uz podršku programa Kreativna Evropa Evropske unije, kao i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

FESTIVAL SRPSKOG PODZEMLJA 6 – INFO

Ovogodišnji, 6. po redu, Festival srpskog podzemlja biće održan od 14. do 15.oktobra 2020. U okviru Festivala biće predstavljena tri programa – koncertni, izložba andergraund publikacija – fanzina i DIY market.

U sklopu koncertnog programa festivala nastupiće 6 izvođača (detaljnije o izvođačima u nastavku teksta).

Zbog neizvesnih okolnosti, zbog trenutne pandemijske situacije i kako bismo izbegli otkazivanje događaja, doneli smo odluku da Festival realizujemo onlajn.

Nastupi će biti prenošeni uživo sa dve lokacije na više Facebook stranica i Youtube kanala. Uskoro ćemo objaviti vreme održavanja i detalje koji se odnose na koncerte.

>>>Izložba<<<

Uputili smo poziv svim zainteresovanim autorima, umetnicima koji uređuju ili su  nekada uređivali andergraund fanzine, kao i kolekcionarima, da nam dostave naslovne strane i ostale važne infromacije o ovim dragocenim publikacijama koje poseduju. Svi pristigli materijali biće objavljeni u onlajn galeriji i predstavljaće svojevrsnu izložbu, ali i bazu ovog izuzetnog medija alternativne kulture. Adresa za slanje materijala jeste festivalsrpskogpodzemlja@mail.com, a rok je 01. oktobar 2020.

>>>DIY market<<<

Ni ove godine nećemo preskočiti mnogima najdraži segment Festivala srpskog podzemlja – DIY market – gde naši drugari sa scene imaju priliku da predstave svoje radove, izdanja itd… Ukoliko nam vremenske prilike dozvole, ovogodišnji market će biti održan u dvorištu Doma B-612 tokom trajanja Festivala, 14. i 15. oktobra.

Uživo u Domu B-612

  1. oktobar:

Terrörhammer

Pančevački nekro speed thrash black kombo aktivno radi od 2012. godine i jedan su od retkih bendova na domaćoj sceni koji ovom ekstremnom zvuku pristupa na ovako direktan način. Bend je objavio nekoliko singlova, više kompilacijskih i split izdanja ali i jedan studijski album. Vrlo su cenjeno i traženo ime na međunarodnoj andergraund sceni, a odsvirali su i veliki broj koncerata širom Evrope.

https://www.facebook.com/Terrorhammer

Man-E-Faces

Bend čine četvorica momaka okupljenih oko ideje da donesu blagodeti HardCore-a masama. Te blagodeti su: beskompromisan zvuk,  brzi-otapajući tempoi koji cepaju uši, face i mozgove, i iskrene životne priče ispričane kroz tekstove, sa poštenom dozom sing-alongova. 

Osnovani ne tako davno, napravljeni da traju, Man-E-Faces raširenih ruku dočekuju sve fanove željne starog dobrog HC zezanja!

Uživo u Owl Scream studiju

  1. oktobar:

Marjan & ŽeŽe u izvođenju kompozicije Humanity

U sklopu prezentacije Marjanovog instrumenta Laserski piano ova dva muzičara su napravili kompoziciju pod nazivom Humanity

U pitanju je ambijentalno instrumentalna izvedba u kojoj muzičari koriste pored Laserskog klavira sintove, teramin (koji je takođe Marjan napravio), gitaru i razne efekte.

https://www.facebook.com/zeze021

Uživo u Domu B-612

  1. oktobar:

Odvojena Stvarnost

Veterani drugog talasa novosadske alternativne scene. Bend koji je svoj unikatni put krenuo sada već davne 1992. godine i od tada sa određenim pauzama deluje na ovim prostorima. Bend je prošle godine izbacio vrlo zapažen album Dosta! na kome se izdvaja istoimeni singl. Direktna i beskompromisna post punk noise blenda propisno će zamračiti ovogodišnji FSP.

https://www.facebook.com/odvojenastvarnost

Potop

Bend Potop nastao je u Beogradu 2015. godine. Svira alternativnu autorsku rok muziku sa autentičnim uplivom u srodne stilove kao što su stoner i sludge zvuk. Ovih godina nastupali su sa nizom kako domaćih, tako i inostranih bendova, širom Beograda i Srbije. Objavili su pesme pod nazivom Divebell, Levis, i na svom Youtube kanalu, a u planu imaju studijsko snimanje svog prvog albuma na zimu 2020/2021.

https://www.facebook.com/bandpotop

Uživo u Owl Scream studiju

  1. oktobar:

ŽeŽe 

ŽeŽe je jednočlani nojz, ambient, elektro, sint, bluz, hevi, eksperimental muzički performans iz Novog Sada.

Autor eksperimentiše sa bukom iz koje nastaju kompozicije.

https://www.facebook.com/zeze021

Ovogodišnji Festival srpskog podzemlja održava se u saradnji sa SKC Novi Sad, a podržan je od strane:

– EPK

– Muzika za imunitet

– Scream Owl Studio

– Dom B-612

ОДРЖАНА МЕЂУНАРОДНА КЊИЖЕВНА КОЛОНИЈА СКД-КРУПАРА 2020.

Од 25. до 29. августа у Бачком Душанову одржана је Међународна књижевна колонија СКД-КРУПАРА 2020. у огранизацији Српског књижевног друштва и комплекса Крупара.
Колонију је финансијки подржало Министарство културе и информисања Републике Србије.
Учествовали су: Зденка Валент Белић, Јоан Баба, Иштван Беседеш и Васа Павковић.
Уредници и модератори: Ђорђе Кубурић и Дејан Симоновић.
Аудио запис завршне вечери:

Filmski centar Srbije – Saopštenje povodom održane medijacije

U prostorijama Filmskog centra Srbije, danas (petak, 28. avgust) u 12 sati, održana je medijacija povodom snimanja filma „Košare“. Medijaciji su prisustvovali predstavnici produkcijske kuće  „Omega Production“, reditelj Balša Đogo, predstavnici Ministarstva kulture i Filmskog centra Srbije.

Obe strane iznele su svoje viđenje nesporazuma koji je usporio realizaciju projekta „Košare“. Tom prilikom utvrđene su činjenice da nije menjan scenario Đorđa Milosavljevića za koji je „Omega Production” dobila sredstva na konkursu Filmskog centra Srbije, te da su u tom smislu netačne sve spekulacije iznesene u javnosti o intervnencijama na scenariju. Suština priče o Košarama koju je napisao Đorđe Milosavljević i koju je podržalo Ministarstvo odbrane i FCS potpuno je nepromenjena.

Utvrđeno je i da neslaganje između produkcije i reditelja postoji oko obaveza koje je reditelj trebalo da ispuni u vezi sa vremenskim rokovima i dinamikom snimanja.

Obe strane će u narednim danima dostaviti dokumentaciju i izjasniti se o načinima rešavanja ovog problema.

Projekat snimanja filma „Košare“ je neupitan, i država iza njega čvrsto stoji.

Filmski centar Srbije podržava akciju povratka u bioskope od 1. septembra

 

 

Bioskopi u Srbiji posle šest meseci pauze ponovo otvaraju svoja vrata za posetioce u utorak, 1. septembra uz veliku akciju „Povratak u bioskope“. Na repertoaru bioskopa u svim gradovima će se tog dana naći odabrani filmovi iz protekle godine, a cena ulaznice će iznositi 100 dinara.

Uz podršku Filmskog centra Srbije, svi prikazivači i distributeri filmova u zemlji su se ujedinili i ovom  zajedničkom akcijom započinju rad, uz poštovanje svih mera predostrožnosti koje su doneli Vlada Srbije i Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19.   

“Filmski centar Srbije je još na samom početku pandemije prepoznao da su distributeri i prikazivači prvi osetili prekid u radu, i da će se poslednji vratiti normalizaciji, gotovo šest meseci nakon što su bioskopi u Srbiji zatvoreni. Zbog svega ovoga FCS podržava ovu akciju, koja će dati zamajac ponovnom uspostavljanju bioskopskog života u zemlji, na zadovoljstvo svih zainteresovanih strana i publike, a u skladu sa propisanim merama prevencije širenja epidemije. FCS je uložio značajna sredstva i energiju u razvoj i osavremenjivanje bioskopske infrastrukture širom Srbije, i jedan od naših prioriteta je da se ova grana filmske industrije što brže oporavi, ali i poboljša nakon perioda u kome nije imala mogućnost da ostvari prihode. “ izjavio je direktor FCS-a Gordan Matić.

Publika će 1. septembra imati priliku da ponovo uživa u filmovima na velikom platnu i da odabere neki od 17 filmskih naslova. Domaći film „Ajvar“, najgledaniji film iz prethodne godine „Džoker“, sinhronizovana avantura „Zaleđeno kraljevstvo 2“, „Kralj lavova“ i Tarantinov „Bilo jednom u Holivudu“ su samo neka od ostvarenja, koja će ljubitelji filmova moći da pogledaju po simboličnoj ceni ulaznice.

Već dan kasnije, 2.septembra u bioskopima će biti premijerno prikazani novi filmovi.

Stanica Servis za savremeni ples podržana na konkursu Kreativne evrope kao nosilac projekta (Non)Aligned Movements

Stanica Servis za savremeni ples i regionalna mreža Nomad Dance Academy koja postoji od 2005. godine, dobitnici su jednog od 13 grantova programa „Jačanje kulturne saradnje i konkurentnosti kulturnih i kreativnih industrija Zapadnog Balkana“, koji je Kreativna evropa prvi put raspisala za ovaj region. Izabrani projekat “(Non)Aligned Movements – Strengthening contemporary dance in Western Balkans” je rezultat dugogodišnjeg rada mreže na razvoju i afirmaciji nezavisnih savremenih plesnih scena Balkana i jačanja autentičnih kritičkih pristupa aktuelnim politikama za ples. Radi se o jednom od samo dva izabrana projekta na kojima je nosilac iz Srbije.

Marijana Cvetković, osnivačica i menadžerka Stanice Servisa za savremeni ples, tim povodom je izjavila:  „Ovo je rezultat dugogodišnjeg napora Stanice da afirmiše istraživački, transdisciplinarni, ali i kritički pristup svetu plesa i politikama koje ga često ograničavaju. Poslednjih nekoliko godina u našoj zemlji potpuno je ugušena nezavisna plesna produkcija što je odmah bilo vidljivo u nestanku plesnih domaćih novih radova na domaćim i stranim scenama. Projekat (Non)Aligned Movements treba da pokaže da je budućnost rada u plesu upravo u saradničkim, eksperimentalnim, otvorenim formama produkcije i transdisciplinarnim saradnjama sa drugim vrstama institucija. Ogromno znanje koje će proizvesti projekat moglo bi biti osnova potpuno novih politika za ples, ali i za regionalnu saradnju”.

Projekat će u naredne četiri godine omogućiti bolje uslove rada za plesne umetnike koji su sistemski skrajnuti u svim zemljama našeg regiona, kroz edukaciju, rezidencijalne programe, produkcije, festivalsku promociju i posebno kroz stvaranje otvorenog digitalnog plesnog arhiva u saradnji sa Muzejem savremene umetnosti Metelkova u Ljubljani.

Novitet u radu mreže biće godišnje letnje škole (u Beogradu, Skoplju i Berlinu) koje će omogućiti transdisciplinarne programe komplementarne svetu plesa (kustoske prakse, ples u muzeju, ples i univerzitet) kao platforme za istraživačke projekte u savremenom plesu. Ovaj program se realizuje u saradnji sa nekoliko univerziteta – Univerzitetom za ples i cirkus iz Stokholma, Institutom za pozorišna istraživanja iz Gisena, Akademijom dramskih umjetnosti iz Zagreba, Univerzitetom u Skoplju i drugima. 

Partneri Stanice su Lokomotiva iz Skoplja, Nomad Dance Academy Slovenija, Nomad Dance Academy Bugarska i Tanzfabrik iz Berlina.

Stanica Servis za savremeni ples osnovana je 2005. godine kao inicijativa savremene scene plesne i izvođačke umetnosti u Srbiji. Njeni glavni ciljevi su jačanje umetničke zajednice, njeno strukturisanje i prepoznatljivost među različitim akterima u oblasti umetnosti, kulture i obrazovanja na Balkanu i na međunarodnom nivou. Stanica je jedan od osnivača i član Nomad plesne akademije, Druge scene – beogradske platforme nezavisne umetnosti i kulture (od 2006) i Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (od 2011).

ТРИБИНЕ ПОСВЕЋЕНЕ БОРИСЛАВУ ПЕКИЋУ

Поводом деведесет година од рођења Борислава Пекића, желимо да подсетимо на трибине Српског књижевног друштва током 2016, 2017. и 2018. године посвећене његовом изузетном књижевном делу.
Уредио и водио Дејан Симоновић.

2016. година

БОРИСЛАВ ПЕКИЋ „ЖИВОТ НА ЛЕДУ 1-5“, ДНЕВНИЦИ
Понедељак, 23. мај  2016. у 20 часова
Разговори с разлогом: Борислав Пекић „Живот на леду 1-5“, дневници
Учествују:
Добривоје Станојевић
Александра Секулић
Небојша Лазић
Аудио…

2017. година

БОРИСЛАВ ПЕКИЋ – ЧЕТВРТ ВЕКА КАСНИЈЕ
Понедељак 8. мај у 20 часова
Годишњице: Борислав Пекић  – четврт века касније
Учествују:
Јасмина Ахметагић
Добривоје Станојевић
Срђан Вучинић
Видео…
Аудио…

ПЕКИЋ КАО ДРАМСКИ ПИСАЦ
Понедељак, 6. новембар у 20 часова
Годишњице: Борислав Пекић (1930-1992)
Пекић као драмски писац
Учествују:
Весна Црепуљаревић
Јелена Ковачевић
Дуња Бојчић
Марија Благојевић
Лазар Бојичић
Видео…
Аудио….

ПЕКИЋЕВА ДИСТОПИЈА/АНТИУТОПИЈА
Понедељак, 27. новембар у 20 часова
Годишњице: Борислав Пекић (1930-1992)
Пекићева дистопија/антиутопија
Учествују
Зорица Ђерговић Јоксимовић
Бојан Јовић
Аудио…

2018. година

АНДРИЋ, ЦРЊАНСКИ, ПЕКИЋ
Понедељак, 12. март у 20 часова
Разговори с разлогом
Милан Орлић
„Андрић, Црњански, Пекић: приповедне структуре српског (пост)модернистичког романа: деконструкција приповедног субјекта и реконструкција фигуре приповедача“
Учествују:
Добривоје Станојевић
и аутор

Преминуо je Велимир Костов, песник и преводилац, помоћник директора Позоришта лутака у Нишу.

Велимир Костов (1956-2020)

Рођен 1956. у Димитровграду. Радио као професор енглеског језика и стручни преводилац, директор и помоћник директора Позоришта лутака у Нишу. Директор Новинско-издавачке установе Братство из Ниша (Новинско издавачка кућа за бугарску мањину у Србији), Председник Савета за људска и мањинска права у Градском већу града Ниша. Песник и преводилац. Члан Удружења књижевних преводилаца Србије, Српског и Бугарског ПЕН Центра. Преводиo са енглеског, француског и бугарског језика. Поезија му је превођена на енглески, француски, бугарски, словеначки, македонски.

Књиге

·         Прећутни договори, песме, Градина, Ниш, 1997.

·         Поткожни живот , песме, Просвета, Ниш, 2003.

·         Ако то зна Вацлав Хавел , песме, Нишки културни центар, Ниш, 2004.

·         Черна пчела, песме (на бугарском), Братство, Ниш, 2011.

Преводи и антологије

·         Антологија кратке приче САД , Багдала, Крушевац, 1984.

·         Антологија кратке приче Канаде , Багдала, Крушевац, 1986.

·         Елис Манро: Лишај, Свеске, Панчево, 1992.

·         Дени Лаферијер: Како водити љубав са црнцем, Градина, Ниш, 1995, друго издање Октоих, Подгорица, 1999.

·         Маргарет Етвуд: Добре кости, Октоих, Подгорица, 1995.

·         Антологија кратке приче Бугарске, Багдала, Крушевац, 1998.

·         Цветанка Еленкова: Ране од слободе, Повеља, Краљево, 2009.

·         Apple in the Heart – Смотра културних достигнућа Рома Србије XXVI, превод на енглески, 2002, Ниш

·         Алек Попов: Ново за напредне, приче, Геопоетика, 2010.

·         Едвин Сугарев: Скривена чула, изабране песме), Нишки културни центар, 2019.

IGOR STANOJEVIĆ PUŠTEN IZ PRITVORA

Igor Stanojević, selektor Beldocs festivala, član NUNS-a, filmski kritičar i saradnik novina „Politika“, pušten je večeras iz pritvora, i nalazi se kod kuće. Igoru je nakon izlaska pred Prekršajnog sudiju ukinuto zadržavanje i pušten je u redovnom postupku da se brani sa slobode.

Da podsetimo, Igor je uhapšen sinoć oko ponoći kod Pravnog fakulteta, na demonstracijama u Beogradu.

I pored novinarske legitimacije, policija ga je držala pod prisilom više od sat vremena na asfaltu, a potom odvezla zajedno sa grupom uhapšenih građana u Policijsku stanicu Zemun. Porodica je angažovala advokata kome nije bilo dozvoljeno da vidi Igora i posavetuje se sa svojim klijentom, kao ni da se uveri u njegovo trenutno zdravstveno stanje.

Tim Beldocs festivala, kao i brojne javne ličnosti, novinari i udruženja iz Srbije i inostranstva, apelovali su na nadležne da oslobode Stanojevića svih sumnji i mogućih optužbi, imajući u vidu da je reč o novinaru, koji je bežeći od suzavca presretnut i savladan od strane policije, a potom i bezrazložno priveden.

Dodeljena međunarodna književna nagrada “Naji Naaman“ iz Libana

Književnica, književni prevodilac i novinarka, članica UKS-a, UKPS-a i UNS-a, Ana Stjelja, jedan je od dobitnika nagrade „Naji Naaman“ za 2020. godinu. Ovu već tradicionalnu književnu nagradu dodeljuje Fondacija „Naji Naaman“ iz Libana. Nagrada se dodeljuje u nekoliko kategorija, a među ovogodišnjim dobitnicima je 77 autora iz 78 zemalja sveta, odabranih od ukupno 3034 prijavljena autora. Srpska književnica Ana Stjelja dobitnik je nagrade za kreativnost. (Creativity prize).

Nagrada Fondacije „Naji Naaman“ iz Libana ustanovljena je 2002. godine i dodeljuje se autorima koji u svom književnom radu (kako po sadržaju, tako i u stilu) neguju ljudske vrednosti i podržavaju ljudske slobode. 
https://istocnibiser.wixsite.com/ibis/post/naji-naaman-literary-prizes-2020

https://enheduana.wixsite.com/enheduana/post/ana-stjelja-dobitnica-nagrade-nad%C5%BEi-naaman-za-kreativnost-koju-dodeljuje-fondacija-iz-libana