Vesti

Autori “Marvela” i Dilan Doga” na “Striporami” Nišvilla

“Striporama 2017”, novo izdanje festivala stripa, ilustracije i pop kulture, održaće se od 10. do 13. avgusta u niškoj Tvrđavi u organizaciji “Nišville Jazz Festivala” i striparnice “Južni Darkvud”, a biće posvećen obeležavanju 30. godišnjice od izlaska prvog broja stripa “Dilan Dog” u Srbiji. Gost festivala će biti glavni urednik izdanja “Dilana Doga” Roberto Rekjoni. Njemu će se pridružiti i urednici srpskog izdanja – Marko Šelić Marčelo i Dušan Mladenović iz izdavačke kuće “Veseli četvrtak”, koja će za ovu priliku objaviti knjigu posvećenu Dilanu Dogu.

Gosti “Striporame” će i ove godine predstavljati najuticajnije škole stripa – američku, francusku, italijansku i japansku. Na spisku gostiju festivala biće još jedna zvezda italijanskog stripa – Emiliano Mamukari, crtač Dilana Doga i koautor strip serijala “Siročad”, zatim Bojan Vukić, uzdanica francuskog strip giganta Delcourt, Igor Kordej, jedan od najcenjenjih i najangažovanijih evropskih strip crtača u ovom trenutku, talenti bugarske strip scene Todor Hristov i Diana Naneva, domaće mlade crtačke snage Velibor Stanojević (Well-Bee), Jelena Đorđević i Jana Adamović, Enis Čišić iz Sarajeva koji je sarađivao sa kućom „Marvel“, i ilustratorska legenda „Politikinog Zabavnika“ Boban Savić Geto.

“Striporama”, takođe, organizuje i Školu stripa za najmlađe posetioce festivala.

Želja organizatora je da se u društvu renomiranih gostiju festivala fanovima, ali i potencijalnim umetnicima, približi najpre svet stripa i ilustracije, a sa njima i pop kulture. „Striporama“ je kombinacija neposrednog kontakta fanova sa omiljenim autorima (potpisivanje portfolija festivala, javni intervjui, izložbe), i umetnika sa njihovim poznatijim kolegama (tribine, radionice, predavanja). „Striporama“ je jedini festival na ovim prostorima koji ima zvanični portfolio, sačinjen od ilustracija gostiju festivala koje su urađene upravo za ovu priliku. Na festivalu će biti održana i berza strip izdanja.

GOSTOVANjE DAVIDA KECMANA DAKE U RUSIJI
SUSRETANjE SA SVOJIM SNOVIMA

Knjižnjevnik David Kecman Dako bio je od 25. do 30. maja gost Međunarodnog književnog salona i učesnik Svesklovenskog susreta pisaca, koji se tradicionalno organizuje u Sankt Peterburgu (Rusija).

Kao predstavnik Društva književnika Vojvodine, stvaralačke organizacije u kojoj je angažovan i kao član Upravnog odbora, zajedno sa Radomirom Miljojkovićem, pesnikom i proznim piscem, te Milenom Tepavčević, prevodiocem sa ruskog na srpski jezik (oboje iz Novog Sada), tokom četvorodnevnog boravka u staroj ruskoj prestonici David Kecman Dako je bio učesnik 12. Sveslovenskog susreta pisaca, takođe tradicionalne manifestacije koja je deo sajamskog događanja. Gostovanje srpskih pisaca ostvareno je na poziv Saveza pisaca Rusije – Ogranka u Sankt Peterburgu, sa kojima Društvo književnika Vojvodine ima sporazum o saradnji.
David Kecman Dako je učestvovao u dva književna programa i tom prilikom je bio veoma dobro prihvaćen. Na prvoj književnoj tribini, 26.maja, koju je, inače, vodio Boris Orlov, predsednik peterburškog ogranka Saveza ruskih, gde je bilo reči o negovanju sveslovenskog jedinstva, deo svoje besede Kecman je najpre posvetio celovitijem predstavljanju grada Sombora, negovanju ruskio-srpskih veza u ovom gradu, čuvanju uspomene na ono što su crvenoarmejci učinili za oslobođenje naše zemlje, o somborskom Društvu srpsko-ruskog prijateljstva, o nedavno održanoj manifestaciji Dan ruske kulture, kao i o svojoj privrženosti i prisnosti sa duhovnošću ruskog naroda, posebno kada je reč o ruskoj književnosti uz koju je, po vlastitom priznanju, rastao i razvijao se kao pisac a i danas mu i te kako puno znači.

Na Sveslovenskom susretu pisaca, održanoj 27. maja, gde su pročitane njegove pesme prevedene na ruski (prevodi Milene Aleksić, iz Novog sada, i Mirjane Dragović, Pert, Australija), o Kecmanovom, inače, bogatom književnom opusu govorio je Vladimir Sokolov, slavista i istaknuti prevodilac sa srpskog na ruski jezik. Za istaknute domaće i strane pisce i goste Književnog salona, najvećeg u ovom delu Rusije, gradonačelnik Sankt Peterburga priredio je prijem koji je organizovan kao deo sadržaja na obeležanju Dana Sankt Peterburga, središta oblasti koja ima oko šest miliona stanovnika. Srbiju su ovom prilikom predstavljali Mladen Vesković, državni sekretar Ministarstva za kulturu, književni prevodilac Milena Tepavčević, autorka četiri izbora savremene ruske proze prevedene na srpski jezik, i David Kecman Dako, koji je uz zdravicu i kao reč zahvalnosti na prijemu kazivao kratku priču iz srpske narodne baštine (O mladom Srbinu zagubljenom a zahvaljujući pesmi izbavljenom u tuđem svetu). – Gostovanjem u Sankt Peterburgu, učešćem na književnim manifestacijama, posetama Petropavlovskoj tvrđavi i Carskom selu u Puškinovu, dugim šetnjama od jedne do druge znamenistosti ovog velegrada na četiri reke – veli Kecman- ispunjena je moja davnašnja želja da se putovanjem za svojim pesmama sretnem bar sa delićem svojih dečačkih i mladalačkih snova. Sa svojim prijateljima sam na ovoj put, dug ( u odlasku i povratku) oko pet hiljada kilometara, išao ne avionom, nego putničkim autom, na čemu smo zahvalni našem pokrovitelju, somborskoj firmi „Cerena trejd“ i njenom direktoru Živojinu Šarčanskom, koji je takođe bio veoma lepo primljen od naših domaćina – pisaca u Sankt Peterburgu.

izvor — http://poezija.com.pl/index.php/aktualnoci/1046-2017-06-13-18-06-54

Predstavljanje programa „Kritičke prakse (Made in Yugoslavia)” na najznačajnijem festivalu savremenih izvođačkih umetnosti u Poljskoj

Program „Kritiče prakse (Made in Yugoslavia)” u organizaciji Stanice – Servisa za savremeni ples iz Beograda, biće predstavljen na jednom od najprestižnijih istočnoevropskih festivala savremene umetnosti – MALTA, koji se održava u poljskom gradu Poznanj tokom jula i avgusta. Značaj programa „Kritičke prakse“ ogleda se u jedinstvenoj podršci mladim kritičarima u regionu Balkana i čitave Evrope koji pišu o savremenim izvođačkim umetnostima.

U okviru MALTA festivala i festivalskog segmenta „Balkanska platforma”, a po pozivu ovogodišnjeg selektora, uglednog hrvatskog reditelja Olivera Frljića, program „Kritiče prakse (Made in Yugoslavia)”  će predstaviti mentorke i koordinatorke Marijana Cvetković, Biljana Tanurovska Kjulavkovski, Ana Vujanović i Bojana Cvejić. Takođe, u okviru trodnevnog predstavljanja na programu je i promocija knjige u izdanju Stanice – „A Problematic Book“ (2016), radne kritičke sesije grupe učesnika i projekcija filma Marte Popivode „Jugoslavija. Kako je ideologija pokretala naše kolektivno telo“.

Program „Kritiče prakse (Made in Yugoslavia)” je inovativni mentorski program za mlade autore koji pišu o plesu i izvođačkim umetnostima kao kritičari, teoretičari, stručnjaci za kulturne politike, a koji za cilj ima sveobuhvatnu podršku mladim kritičarima u regionu Balkana. Program postoji već 3 godine i kroz njega je do sada prošlo 22 mladih iz 12 zemalja Evrope.

Više o programu „Kritiče prakse (Made in Yugoslavia)”: http://criticalpractice-madeinyu.info/about/

Više o Stanici: http://www.dancestation.org/stanica/

Više o MALTA festivalu: http://malta-festival.pl/en/festival/festival-idea

 

Riccardo Staraj – Midnight man, promocija knjige poezije (Užice – jun 2017)

Na ovogodišnjem IN WIRES FESTIVALU u Užicu Riječanin Rikardio Staraj je promovisao svoju knjigu poezije „Midnight man“.

Kome i zašto smeta tribinski program SKD-a?

Nekome, očigledno, smeta tribinski program Srpskog književnog društva.
Neko je odlučio da ga finansijski zadavi.
Na netom objavljenim rezultatima konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata u kulturi koji se, u 2017. godini, finansiraju iz budžeta grada Beograda, nema Književno-tribinskog programa SKD-a, niti bilo kog drugog programa ovog reprezentatuivnog udruženja.
„Stručne“ komisije su tribinski program SKD-a smatrale nedostojnim finansiranja.
O kvalitetu i značaju ovog programa sudi javnost, ne nadvoje-natroje skrpljenih, u odlukama nepotpisanih komesara.
Audio i video zapisi tribina su svakom stavljeni na uvid, svako može da prosudi. Na ovoj stranici možete naći audio i video linkove, organizovani su po godinama: http://www.skd.rs/index.php/tribine.
Procenite sami bogatstvo, raznovrsnost, značaj tema, kvalitet pristupa i kvalitet učesnika.
A šta je sve i zašta dobilo gradski novac, poneki od tih „programa“ su čiste nebuloze, poneki postoje samo na papiru radi izvlačenja para, takođe prosudite sami, odluka je u prilogu.
Pošto imena članova komisije nisu dostupna javnosti, ne znamo ko su izvršioci ovog tribinocida. Anonimnost je sama po sebi rečita. Samo počinioci nečasnih dela imaju razloga da se kriju.
A možda su imena izvršilaca toliko beznačajna da ih ne vredi ni spominjati. Uvek se nađe onih koji će rado pozajmiti i iznajmiti svoj glas i lik za odluke koje je doneo neko drugi. Uvek ima dovoljno bezličnih lica i dragovoljnih sprovodnika tuđe volje.
Ako imena izvršilaca tribinocida nisu poznata, jasni su inspiratori i nalogodavci. Dovoljno je videti koje su lobističke grupacije pokupile šnjur, pa zakljuičiti ko je tu najuticajniji i odakle vetar duva.

Dejan Simonović
urednik tribinskog programa „Srpskog književnog društva“
Beograd, 9. maj 2017.

Saopštenje sa konferencije za medije – 11. Beogradski festival poezije i knjige

5. maja, u 12h, u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda, održana je konferencija za medije povodom 11. Beogradskog festivala poezije i knjige “Trgni se! Poezija!“.
Konferenciji za medije prisustvovao je predstavnik Sekretarijata za kulturu grada Beograda, pokrovitelja festivala, Jovan Jovanović, koji se prisetio prvog festivala i izrazio zadovoljstvo zbog visokog mesta koje festival poslednjih godina zauzima na srpksoj kulturnoj sceni.

Predstavnica generalnog sponzora festivala, Erste Banke, Jelena Vasilev, istakla je ulaganje u kulturu i lokalne zajednice kao strateški cilj Erste Banke, sa posebnim akcentom na mlade, te je kao jednog od svojih partnera na tom putu prepoznala i Beogradski festival poezije i knjige.

Ispred organizatora festivala medijima su se obratili i Isidora Injac iz Biblioteke grada Beograda, Dejan Matić, direktor festivala, Dina Radoman, kreativni direktor i Srđan Gagić, glavni koordinator, predstaviviši program ovogodišnjeg festivala.

11. Beogradski festival poezije i knjige ,,Trgni se! Poezija!” biće održan 11-15. maja u Beogradu, Čačku i Pančevu, pod sloganom ,,Izvan svakog zla” (Vladislav Petković Dis), u organizaciji Trećeg Trga i Biblioteke grada Beograda. Omaž ovogodišnjeg festivala posvećen je jednom od najznačajnijih srpskih pesnika dvadesetog veka, povodom stogodišnjice njegove smrti. Tim povodom biće predstavljeno i dvojezično, srpsko-englesko izdanje izabranih Disovih pesama, u prevodu Novice Petrovića. U saradnji sa festivalom ,,Disovo proleće” i Gradskom bibliotekom Vladislav Petković Dis, učesnici festivala gostovaće u Čačku, a dobitnici nagrada „Disovog proleća” biće naši gosti.

Na 11. festivalu učestvovaće preko 60 pesnika, prevodilaca i umetnika, iz 14 zemalja, kroz programe u Biblioteci grada Beograda, Narodnoj biblioteci Srbije, KC Gradu i Galeriji Polet. Učesnici festivala će, osim u Čačku i Pančevu, gostovati na Filološkom fakultetu, te u Filološkoj i 13. beogradskoj gimnaziji, u specijalnim programima za učenike i studente.

U dvorištu Filološke gimnazije povodom godišnjice Disove smrti, u organizaciji Festivala biće oslikan mural sa Disovim likom, rad street art umetnice TKV, a isti mural na platnu biće izložen u Galeriji Polet.

11. maja na svečanom otvaranju festivala, u 18h u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda, biće otvorena izložba likovnih radova pod nazivom ,,Metonimije”, inspirisanih poezijom pesnika, čija je poezija objavljena u festivalskoj ediciji Trećeg Trga koja nosi naziv,,12/19”.

U muzičkom delu festivala nastupiće sastav NEBOGRAD, sa projektom Nebograd Jam: novi kompozitori nova lirika, koji će izvesti kompozicije i muzičke improvizacije, inspirisane poezijom pesnikinja i pesnika koji učestvuju na festivalu, kao i pisac i muzičar, Daniel Kovač. Filmski program obuhvatiće projekciju 10 kratkih igranih i dokumentarnih filmova mladih filmskih reditelja iz regiona.

15. maja, na zatvaranju festivala, nastupiće oko 30 pesnika, a biće proglašeni i pobednici ovogodišnjeg konkursa za poeziju 11. Beogradskog festivala poezije i knjige i Trećeg Trga.

SUP: Proglašeni dobitnici nagrade SRPSKA SARMA
SUP (Sindikat Udruženih Pisaca): Saopštenje broj 4

Na osnovnu temeljno sprovedenih istražnih radnji, ostvarivši uvid u brojna dela, izveštaje sa terena i dokumentaciju, izdvojivši pritom fotografiju u prilogu (izvor: Laslo Blašković Gle, 2017, http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:644669-Uspomene-setaca-bez-granica), žiri SRSPKE SARME je, na dan prolećne RAVNOdnevice, jednoglasno odučio da dodeli sledeće nagrade:
1. Vidi Ognjenović nagradu MIŠOMOR za životno delo i delovanje u književnosti, umetnosti i kulturi. Đeneralica Vida (koju neki pogrešno ili u šali nazivaju „gospođom“) decenijama gvozdenom rukom uspešno vodi sopstvenu paravojnu književnu formaciju. Pod odlučnom komandom Đeneralice Vide, ova paravojna formacija je zaposela sva strateška mesta srpske književnosti i sve iole darovite autore proterala u zemlju Nedođiju. Uspeh dostojan divljenja i ovako visokog priznanja.
2. Mihajlu Pantiću nagradu DOBROLjUB za visoka etička postignuća u srpskoj književnosti, umetnosti i kulturi. Vođen visokim etičkim ciljevima, drug Mihajlo je dobar drug onima koji su mu je potrebni a ponajbolji sam sebi. Kao strastan pecaroš (poznat kao Mika Udica-što ne treba brkati sa mitskim mu pretkom iz SANU pod imenom Dobrica!), upecao je nebrojeno funkcija, nagrada i priznanja: pošten kakav jeste, nije ih pojeo nego ih još uvek održava u životu. Spada među naše najuspešnije književne ribolovce, tj. lovce u mutnom.
3. Vladislavu Bajcu nagradu KOTLOKRPA za najosrednjiji književni opus. Ovaj multikulturni poslenik, poznat i kao Mister Emptiness ili Crna Rupa, uspeo je da postigne naizgled nemoguće – da se u toku svoje dugogodišnje karijere (za koju niko nije pomišljao da je „književna“, osim njega lično!) nijednom jedinom rečenicom ne vine iznad najosrednjije osrednjosti. Neponovljiv primer u nas, dostojan da kao takav uđe u sve udžbenike građanskog vaspitana za osnovne škole. Mister Emptiness se takođe istakao izdavačkom i uredničkom delatnošću a njegov nauspešniji uređivački poduhvat, čuveni književni list „Huper“ uveo je izvesne, enigmatske aspekte u našu književnost.
Žiri SRSPKE SARME je radio u sastavu:
– akademik Slobodan Jovanović, potpredsednik
– prof. dr Arhiepiskop Sava (Damjanov?), potpredsednik
– dr Animus Goikovski, balkanski nuncije, visokopoloženi, potpredsednik
– secret savetnik Dejan Simonović pl. Dejanović, potpredsednik
– publisher Božana Gojković, potpredsednica
SRSPKA SARMA se dodeljuje dva puta godišnje na dan prolećne i jesenje ravnodnevice. Nagradni fond iznosi 123.000 evra, kao doprinos samozatajnih pojedinaca, ustanova i preduzeća iz zemlje i inostranstva.
Iznos se ravnopravno raspoređuje na tri nagrade za tri oblasti.
Nagrade će se laureatima uručiti na najradosniji dan, 1. aprila 2017, na svečanoj ceremoniji u beogradskom hotelu „Crown Plaza“ (s početkom u 20h), uz prisustvo Žirija, medija i krkanluka najizvrsnijeg. Svečana toaleta obavezna.

SUP
20. marta 2017. godine

’’Zvezda Beograda’’ za Beogradski festival poezija i knjige ’’Trgni se! Poezija!’’

U sredu, 15. marta, u 12 časova u svečanoj sali Starog dvora, 10. Beogradski festival poezije i knjige ’’Trgni se! Poezija!’’ i udruženje Treći Trg primili su priznjanje ’’Zvezde Beograda 2016.’’ Kancelarije za mlade Grada Beograda, kao jedan od najboljih projekata u 2016. podržanih od Gradske uprave.
Ovo je drugi put da je isto priznanje uručeno festivalu- festival je ’’Zvezdom Beograda’’ nagrađen i 2012. godine.
Podsećamo da je Beogradski festival poezije i knjige ’’Trgni se! Poezija!’’ osnovan 2007. Godine, a da će ove godine biti održan 11. put u organizaciji Trećeg Trga i Biblioteke grada Beograda, a pod pokroviteljstvom Sekretarijata za kulturu Grada Beograda i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Generalni sponzor festivala je Erste banka. Na ovgodišnjem festivalu očekuje se učešće preko 50 pesnika, prevodilaca i drugih umetnika iz 11 zemalja. Ove godine festival sarađuje sa Bibliotekom ’’Vladislav Petković Dis’’ iz Čačka i manifestacijom ’’Disovo proleće’’, kao i sa brojnim donatorima i prijateljima festivala, kao što su Austrijski kulturni forum, , Ambasada Kraljevine Španije u Beogradu, Ambasada Republike Poljske u Beogradu, Ministarstvo prosvete i kulture Republike Kipra, Hoteli Slavija, Podrum Radovanović…

Nagrada „Dušan Vasiljev“ za 2016, uži izbor

Žiri za dodelu književne nagrade Dušan Vasiljev za 2016. godinu proglasio je uži izbor koji obuhvata četiri naslova. Na spisku se nalaze romani  Andrićeva lestvica užasa Svetislava Basare (Laguna) i Kafana Žarka Radakovića (Čarobna knjiga), te zbirke priča Ota Horvata Kao Celanovi ljubavnici (Akademska knjiga) i Spisak senovitih imena Milana Micića (RTS).
U konkurenciji za nagradu Dušan Vasiljev za 2016. godinu našlo se 125 dela, a žiri će odluku o laureatu saopštiti u sredu, 27. 3. 2017. godine.

PROGRAM MANIFESTACIJE „ŠTAMPANA REČ 2016”

Galerija Narodnog muzeja, 9. februar 2017. godine u 19 časova
otvaranje izložbe i uručenje nagrada „Isailo A. Petrović” i „Danica Marković”

Izložbu otvara:
Zorica Zlatić Ivković, istoričar umetnosti

Učestvuju:
dr Bogdan Trifunović, direktor Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis”
Olivera Nedeljković, autor izložbe
Marija Radulović, voditelj
Muzički program: učenici Osnovne muzičke škole „Dr Vojislav Vučković”

Galerija Narodnog muzeja, 14. februar 2017. godine u 12 časova
Predstavljanje Kataloga Legata Milivoja i Božidarke Filipović

Učestvuju:
Nataša Dakić, Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”, Beograd
mr Marijana Matović, koordinator projekta i autor knjige
dr Bogdan Trifunović, urednik izdanja

Galerija Narodnog muzeja, 21. februar 2017. godine u 18, 30 časova
Predstavljanje knjige Emilije Višnjić Ivanjičani u slici i priči

Učestvuju:
Danijela Kovačević Mikić, profesor književnosti
Emilija Višnjić, autor knjige
Milica Baković, voditelj
Odlomke čita: Marijana Lazić

Galerija Narodnog muzeja, 28. februara 2017. godine u 12 časova
Predstavljanje časopisa Glas biblioteke br. 22

Učestvuju:
Milica Stevanović, Narodna biblioteka Kruševac
Danica Otašević, urednik časopisa
dr Bogdan Trifunović, član redakcije časopisa
Tijana Bežanić, voditelj