Vesti

PESNIKINJA JOVANA ILKIĆ, NOVI PESNIČKI SLEM ŠAMPION SRBIJE ZA 2019. GODINU!

               U organizaciji Poezina u saradnji sa klubom BLUZ I PIVO, u poslednjoj nedelji novembra meseca održan je Serbian Championship of Poetry Slam 2019 (Pesničko slem takmičenje Srbije 2019). Nakon tri kruga takmičenja, pobedila je pesnikinja Jovana Ilkić.

               Na takmičenju su nastupili pesnici i pesnikinje: Bojan Ilić Bokerini, Nikola Oravec, Nenad Ignjatović, Svetislav Stefanović, Đorđe Đorđević, Simonida Banjeglav, Bojana Boškovska, Nikola Spasenić, Siniša Rudan, Ana Pantić, Tamara Naumović, Zoran Antonijević, Jovana Ilkić, Andrijana Mladenović i Igor Markišić.

               Pored redovnih takmičara, nastupili su specijalni gosti: slem pesnik iz Meksika J Nahualli Bardo, spoken word umetnik i pesnik iz Njujorka, Der Kosmonaut i slemerka Katarina Kovačević. Program je vodio: Miodrag Stošić.

Članovi žirija:

* Goran Živković trostruki slem šampion Srbije i dobitnik Brankove nagrade (predsednik žirija),

* Aleksandra Rašić predstavnica izdavačke kuće Književna radionica Rašić (član žirija),

* Siniša Stojanović pesnik i pisac, muzičar, urednik programa u klubu BLUZ I PIVO (član žirija),

* Nikola Todić direktor kluba BLUZ I PIVO (član žirija).

               Pobednica takmičenja dobila je novčanu nagradu. Pored toga Jovana Ilkić biće predstavnik Srbije na Slem šampionatu Evrope 2020 (European Championship of Poetry Slam 2020). Evropsko slem takmičenje održaće se u Italiji u Milanu od 19. do 21. marta 2020. godine.

Biografija:

               Jovana Ilkić (1996, Pančevo) na dnevnom svetlu je student doktorskih studija na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu. Paralelno, piše poeziju i objavljuje je na portalima, u časopisima, zbornicima i fanzinima, a ove godine pokrenula je i svoj poetski blog hranazagolubove.wordpress.com.

               Ipak, 2016. godine spoznala je dimenziju performativne poezije što nadalje izuzetno utiče na njeno stvaralaštvo i sam pristup umetnosti. Zapravo, jedan od njenih prvih nastupa bio je baš na Poezinu gde je shvatila da je poezija mnogo više od pisane reči i da postoji puno kanala kroz koje ona može da se usmeri. Nakon toga, nastupala je na mnogim knjževnim večerima i događajima u Beogradu i Pančevu, a mestimično bila i u organizaciji istih. Sa posebno velikim zadovoljstvom gostovala je i u Podgorici u okviru Podgorica Art Festivala (PAF 2017), u Novom Sadu  u sklopu Demografije sećanja (CK13, 2018) i učestvovala na slovenačkom festivalu  povodom obeležavanja svetskog dana poezije (2019), 11. Krokodil festivalu (2019) i World literary forum-u u Cirihu pod inicijativom grupe Bern ist überall (2019). Krajem novembra 2019. godine postala je i nacionalni šampion u slem poeziji, zaokruživši svoj dosadašnji angažman na domaćoj underground sceni.

               U svoje slobodno vreme bavi se i slikarstvom i proricanjem sudbine.

Велики међународни успех српске књижевнице Маје Херман Секулић

Српска књижевница Маја Херман Секулић је постигла готово незапамћен успех на међународној песничкој сцени, освојивши чак осам признања и почасних титула у нешто више од месец дана! Ово је први пут у културној историји и културној дипломатији новијег доба да неки културни посленик из Србије постигне овако значајан међународни успех.

Као својеврсни амбасадор српске културе на највишем нивоу, Маја Херман Секулић је управо завршила светску песничку турнеју која је била и више него плодоносна. Током те песничке турнеје Маја Херман Секулић, ауторка 19 књига преведених на више светских језика, освојила је седам награда у четири земље: Румунији, Индији, Италији и Турској.

Маја Херман Секулић је своју песничку турнеју започела у Румунији где је 23. септембра добила прву награду за поезију и за значајн допринос светској књижевности, култури и хуманости коју јој је доделила Фондација за уметност  и културу „Мунир Мезјед“ за време фестивала Одисеја у Крајови. Потом се запутила у Индију где је 4. октобра на 39. светском конгресу у Бубанесвару (Одиша), добила посебно признање. Након тога је уследила Светска песничка конференција 13. октобра у Батинди, у Панђабу, где су јој др Ананда, председник конференције, и др Ћудари, председник Глобалног књижевног друштва, уручили посебне награде, односно почасна признања: Маестро метафоре и Маестро креативног импулса за заслуге у светској књижевности, као и почасну титулу Иконе светске поезије што је још једно признање за њену улогу амбасадора поезије, културе и добре воље у свету. Треба напоменути да је 10. новембра 2019. од стране председника овог Друштва, др Багират Ћударија у Њу Делхију званично проглашена за „амбасадора за Србију и свет Глобалног књижевног друштва“.

Своју успешну песничку турнеју је наставила у Италији где је 18. октобра на великој свечаности у Библиотеци римског Сената примила међународну књижевну награду “Премио мондиале Тулиола Ренато Филипели” која се први пут додељује у Италији за најбоље стране песнике.

       Своје песничко путешествије, Маја Херман Секулић је завршила у  Истанбулу, где је као почасни гост Удружења аутора Турске, од 2. до 4. новембра учествовала на Сајму књига и том приликом је добила признање за свој “непроцењиви допринос поезији и култури Србије,Турске и света”.

Ово је свакако културни подухват вредан пажње и за сваку похвалу и дивљење.

Ана Стјеља

Riječanin Valerio Orlić dobitnik je Međunarodne književne nagrade „Apolon”

15.11.2019. dodjeljena je – Međunarodna književna nagrada „Apolon sirmiensis” Edicije „Sirm” iz Sremske Mitrovice koja je uručena u okviru „Novembarskih dana“ Grada Sremska Mitrovica u Biblioteci „Gligorije Vozarović”. Ova nagrada dodjelјuje se od 1989. godine, prvobitno je dodjeljivalo Književno društvo „Matroz”, pa Književna zajednica Sremska Mitrovica, a od 2011. dodjeljuje je Edicija „Sirm” i nagrada dobiva međunarodni karakter.

Komisija za dodjelu nagrade u sastavu: Nedeljko Terzić, predsjednik i članovi prof. dr Slađana Milenković, Srđan Malešević, prošlogodišnji dobitnik, Rajko Sekulić, direktor Biblioteke „Gligorije Vozarović” i Branislav Pisarević, direktor GR „AM graphic”, donijelo je odluku da
Književnu nagradu „APOLON sirmiensis” za 2019. godinu dobili su:
-Kajoko Jamasaki (Japan/Srbija)
-Valerio Orlić (Hrvatska)
-Petar Pismestrović (Austrija)
-Dr Mićo Cvijetić (Beograd)

Nagrade „APOLON sirmiensis” dobitnicima je uručio Zoran Miščević zamjenik načelnika Gradske uprave za kulturu, sport i omladinu.

Nagrada „Apolon” dodjelјuje se za ljepotu i afirmaciju pisane riječi, a sastoji se od Povelјe, odnosno diplome, i figure – glave Apolona izlivene u bronci kao prototip originala nađenog van gradskih zidina antičkog grada Sirmijuma, današnje Sremske Mitrovice. (Apolon je ne samo Bog Sunca, već i zaštitnik svih proroka i pjevača, pa prema tome poezije, muzike i pjesme, on je i simbol ljepote).
Svi dobitnici su se zahvalili na nagradama i predstavili svojim stvaralaštvom, pročitavši po nekoliko pjesama.

Преминуо Хуан Октавио Пренс

У Трсту, 14. новембра 2019. године, преминуо је књижевник Хуан Октавио Пренс.

Хуан Октавио Пренс рођен је у Енсенади (Ла Плата), 1932. године. Родну Аргентину напустио је 1975, као политички емигрант. Од 1962. до 1967. и од 1975. до 1978. године живео је у Београду, да би се 1978. године дефинитивно настанио у Трсту. За себе воли да каже да је Југоиталоаргентинац. Пренс је свој радни век провео као универзитетски професор шпанског језика и књижевности, а од седамдесетих година прошлог века  стекао је међународни углед као песник. Најважније његове песничке збирке јесу: Трг предграђа, Ла Плата (1961), Прамчана фигура, Ла Плата (1967), Чисти рачуни, двојезично издање (шпански-српскохрватски), Вршац (1979), Посланице из Новог света, Београд (1984), Забелешке из историје, Консепсион, Чиле (1986), Рез на живо, Буенос Аирес (1987).

Као прозаиста исказао се још 1962. године, збирком приповедака Карневал и друге приче, да би тек 1990. године издао своју другу прозну књигу, кратки роман Повест о обезглављеном човеку, који је затим преведен на француски, турски, италијански и српски језик (2002). После тога је објавио есејистичку козерију Свети дим, која је за сада видела светло дана само у преводу на српски језик (2006).

Господин Крек је његов други роман, објављен у Мадриду 2006. године. Преведен је на српски језик 2007. године.

Српско издање књиге Вишак идентитета је први објављени превод његовог трећег романа, из 2013. године.

Хуан Октавио Пренс приредио је и превео на шпански језик осам антологија савремене југословенске поезије. У свом преводилачком раду нарочиту пажњу посветио је поезији Васка Попе. Такође је објавио на шпанском, у Мадриду, циклус спских песама о Марку Краљевићу, уз упоредну студију о шпанском Ел Сиду и српском епском јунаку.

За свој књижевни и преводилачки рад добио је бројне награде и признања, у разним земљама Европе и Јужне Америке (Premio Casa de les Americas). Хуан Октавио Пренс је био оснивач и председник тршћанског ПЕН центра.

Био је почасни члан Српског књижевног друштва.

Извор података: Геопоетика

Tražimo strašne žene, heroine, borkinje za ravnopravnost i pravednost!

Otvorene su nominacije za Fierce Women WoW nagrade

Povijest pišu oni na pozicijama moći, a to da u povijesti praktički nema žena ili su u nju uključene uglavnom one koje nisu poljuljale društveni status quo, nije slučajnost, već glavni način održavanja postojećeg stanja nejednakosti.
Portal VoxFeminae.net u potrazi je za strašnim ženama, heroinama, borkinjama za ravnopravnost i ženska prava, za javno dobro, zajedništvo i zajednicu, za bolje društvo.

Poznaješ li takve žene? Nominiraj ih za Fierce Women WoW nagrade, koje će se dodjeljivati svakog ožujka u četiri zemlje: Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji i Irskoj.

Moguće je nominirati samo živuće žene (čime podrazumijevamo žene, transrodne i interspolne osobe) koje su dale značajan doprinos borbi za rodnu ravnopravnost i socijalnu pravdu u Hrvatskoj. 

One su možda aktivistkinje, čistačice, poljoprivrednice, liječnice, učiteljice, znanstvenice, socijalne radnice, odvjetnice, profesorice, umjetnice ili bilo što drugo. Ako mijenjaju naše društvo na bolje, tada bi se mogle naći na listi pet kandidatkinja za ovogodišnju nagradu Fierce Women WoW. Nominacije se primaju do 12. siječnja 2020. 

Nominacije i/ili pitanja šaljite na: info@voxfeminae.net
ili poštom na: K-zona, Ozaljska 16, 10 000 Zagreb

Kandidatkinje mogu predlagati pojedinke/ci, nevladine organizacije, javne ustanove, komore, sindikati ili neformalne aktivističke inicijative. Broj prijedloga koje svaka predlagateljica ili predlagatelj može poslati nije ograničen.

Prijedlozi moraju sadržati:

  • ime, prezime i kontakt osobe/organizacije koja nominira
  • ime, prezime i godinu rođenja nominirane osobe
  • Područje djelovanja nominirane osobe
  • Kratki životopis nominirane osobe (do 1500 znakova s razmacima)
  • Kratko obrazloženje nominacije (1500 znakova s razmacima)

Prijedloge će evaluirati žiri kojeg imenuje K-zona. Žiri zadržava pravo da objavi vlastite prijedloge. Imena pet nominiranih žena bit će objavljena početkom ožujka 2020. 


Women on Women (WoW) – zajedno za slavlje postignuća žena

Seksualno nasilje, seksizam, homofobija, transfobija i rasizam koji rezultiraju nasiljem sveprisutni su u našem društvu. Četiri partnerske organizacije iz četiri različite zemlje (K-zona iz Hrvatske, Mesto žensk iz Slovenije, Tiiit! Inc. iz Makedonije i Outlandish Theatre iz Irske) svjesne su nužnosti kontinuiranog djelovanja protiv tog nasilja. Stoga će, u iduće dvije godine, kao umjetnice i aktivistkinje surađivati sa ženama kako bi razmijenile perspektive o živućim i povijesnim ženskim figurama koje doprinijele borbi za ravnopravnosti.

Prvi korak je pokretanje i dodjela godišnjih Fierce Women Wow priznanja; a pored toga testirat će nove modele solidarnosti i razmjene znanja između različitih zajednica te slaviti postignuća žena kroz portretiranje i medijski sadržaj, kolektivne performanse, urbana mapiranja i umjetničke intervencije u javnom prostoru. Dodatno, razvijat će se i umjetnički programi koji odražavaju kulturnu raznolikost i realnost suvremenog društva, a u Hrvatskoj biti prezentirati u posebnom bloku na Vox Feminae Festivalu. Uz produkcijske timove partnerskih organizacija u pripremi i realizaciji projektnih aktivnosti i umjetničkih programa bit će uključeno dvadeset žena različitih društvenih, ekonomskih, kulturnih, rasnih, etničkih i dobnih skupina.

Projektom se želi suprotstaviti aktualnim neoliberalnim i isključivim političkim i populističkim trendovima stvaranjem visokokvalitetnih umjetničkih radova različitih autorica te predstavljanjem novih narativa novim publikama – narativa koji su izvor inspiracije i jednostavno WoW!

Projekt Žene o ženama i nagrade WoW sufinancirane su iz programa Kreativna Europa Europske komisije. 

Veliki sajamski popusti na štandu Filmskog centra Srbije

Filmski centar Srbije, kao i prethodnih godina, izlaže svoja izdanja na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga. Na ovogodišnjem Sajmu knjiga, koji se ove godine održava od 20. do 27. oktobra, FCS će imati brojne aktivnosti, uključujući i nekoliko promocija, a ljubitelji knjiga o filmu će biti u prilici da nabave stara i nova izdanja po ekskluzivnim sajamskim popustima.
U utorak, 22. oktobra, održaće se promocija knjige „Studije filma i /ekranskih/ medija: Srbija 3. 0“, zbornika koji je uredila dr Nevena Daković, redovna profesorka studija filma i medija na FDU. „Studije filma i /ekranskih/ medija: Srbija 3.0“ delo je grupe autora koji, uz superviziju urednice, svestrano mapiraju ideju studija filma u Srbiji u multimedijalnom i polivalentnom XXI veku. Promocija će se odžati u sali „Borislav Pekić“, s početkom u 18 časova, a o knjizi će govoriti  Dragan Jeličič, Đorđe Bajić, Aleksandar S. Janković i urednica.  Ovaj zbornik pruža iscrpan analitički i interpretativni uvid u konstituisanje i razvoj polja Studija filma i njegovih srodnih medijskih „pojavnosti” u trećem milenijumu. Autori tekstova su profesori, doktorandi i studenti Teorije dramskih umetnosti, medija i kulture, poznati reditelji i filmski stvaraoci, a među njima Ivan Velisavljević, Dragan Jovićević, Biljana Mitrović, Vesna Perić, Mila Turjalić, Aleksandra Milovanović…
Dan kasnije, u sredu 23. oktobra, zakazan je već tradicionalni Dan filmske knjige! Tom prilikom će biti upriličena velika sajamska akcija, a na našem štandu će sva izdanja Filmskog centra Srbije imati fantastičan popust od čak 70%.
U petak, 25. oktobra, održaće se promocija knjige „Ka novim medijima: Transmedijalni narativi između filma i televizije“ dr Aleksandre Milovanović, montažerke i vanredne profesorke na Katedri za teoriju i istoriju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Ova studija postavljena je u preseku narativne ekspanzije u jednom mediju (serija, serijal, spin-of, rimejk) i umnožavanja nastavaka kroz više njih (transmedijalna serija, franšiza, mega saga). U knjizi se analizira put ka novim medijima, na kom su filmovi i serije fragment sistema – transmedijalne celine. Promocija se održava na Platou Beogradskog sajma s početkom u 17 časova, a u razgovoru učestvuju: dr Nevena Daković, filmski reditelj Stefan Arsenijević i autorka.  Razgovor vodi Miroljub Stojanović, urednik izdavačke delatnosti FCS-a. Dan kasnije, u subotu 26. oktobra, Aleksandra Milovanović će potpisivati svoju knjigu na štandu Filmskog centra Srbije od 16 do 18 časova.

I to nije sve! Tokom Sajma traje velika akcija koja, pored pomenutog Dana filmske knjige, obuhvata i ponudu filmskih knjiga po ceni od 100 dinra i poklon na sve kupovine veće od 1000 dinara.  Štand Filmskog centra nalazi se, kao i proteklih godina, u hali 2A Beogradskog sajma. Vidimo se!

ИЗАБРАНА НОВА ГЛАВНА УРЕДНИЦА
КЊИЖЕВНОГ МАГАЗИНА
На седници Управног одбора Српског књижевног друштва, одржаној 2. октобра 2019. године, за главну и одговорну уредницу Књижевног магазина избрана је Слађана Илић.
Мандат Слађане Илић почиње 1. јануара 2020. године.
На конкурс за главног и одговорног уредника/уредницу Књижевног магазина пристигле су 4 пријаве. Конкурисали су Слађана Илић, Ненад Милошевић, Драгица Ужарева и Бојан Самсон.
Истакнуто је да су све пристигле пријаве на свој начин занимљиве али да се пријава Слађане Илић издваја тиме што делатност Књижевног магазина смешта у одговарајући културни контекст као и нагласком који је ставља на занемарену а веома важну књижевну критику. Истакнути су и младост и квалитет предложене редакције те агилност главне уреднице.

Редакција коју води Слађана Илић ће радити у следећем саставу:
Филип Грбић, уредник за рубрику о културној политици, културној историји Срба и прилога из антропологије, психологије, социологије, филозофије и историје
Борис Булатовић, уредник за књижевну критику (за прилоге страних слависта)
Јана Алексић, уредница за књижевну критику (за прилоге домаћих критичара) и  уредница за поезију
Марко Крстић, уредник за прозу
Слађана Илић, уредница за поезију и афористику
Сажета биографија Слађане Илић

Рођена у Краљеву. Доктор књижевних наука.

До сада је уређивала часописе Наш траг (Велика Плана) и Градина (Ниш)

Књиге
(2018): Државна животиња: политика и људи у причама Радована Белог Марковића [научна монографија]. Лајковац: Градска библиотека;

(2014): Ženski u sto tehnika [приче]. Beograd: Dereta.
(2005): Нешто се ипак догодило: огледи о савременој српској прози сезоне 20002004. [књижевна критика]. Зрењанин: Агора.

Преминуо је Зоран Пешић Сигма, добитник награде „Биљана Јовановић“ за 2018. годину.
Pођен 1960. у Белој Цркви (Банат). Живи у Нишу. Радиo у Нишком културном центру. Био је уредник часописа за књижевност, уметност и културу „Градинa“.
Један је од тројице аутора Физистичког манифеста (1982), Епа о загађености Габровачке реке, изложбе Нови митски предели (мапе и колажи), аутор експерименталних телевизијских емисија, кратких видео арт форми и перформанса.
Уредио је већи број књига за Студентски културни центар и Нишки културни центар. Песме су му превођене на бугарски, румунски, мађарски, македонски, пољски, шпански и грчки језик.

Књиге песама
·         Промаја, Пегаз – КОС, Београд 1983.

·         Оргијање празнине, Градина, Ниш 1992.

·         Кактусова сенка – еп о страху, Кровови, Сремски Карловци 1993.

·         Удобност бесмисла, Просвета, Ниш 2004.

·         Воз за једног путника, Матична библиотека Светозар Марковић, Зајечар, 2008. (Награда едиције Исток Запад)

·         Варка – књига изгубљених визија, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2012.

·         Сродне душе, Балкански књижевни гласник, Београд, 2015.

·         Пастернаково уже, 2017,

Књиге прозе
·         Hronike o Hloygeu (коаутор), Самиздат, Ниш 1991.

·         Terra Marginalis, Стубови културе, Београд 1997.

·         Стровалија − приче о месту са кога пропада наша последња нада 2017.

·         Улица усамљених аутомобила − роман у крхотинама, 2017.

Драме

·         Продавница смрти, „Градина“, Ниш, 2014.

·         Улица усамљених аутомобила 2017.

Преведене књиге

·         Воз за једног путника и Неухватљиво време, двојезично у преводу Момчила Радића на грчки језик, у издању „Апопире“, Атина, 2012.

·         Воз за једног путника, у преводу Димитра Христова на бугарски језик, у издању ИК „Богианна“, Софија, 2013.

·         Варка, у преводу Ивана Антоновског на македонски језик, у издању „Македонија презент“, Скопље, 2013.

Награде и признања

·         Кајухова награда 1986.

·         Награда Едиције Исток-Запад 2008.

·         Награда Тудор Аргези 2015.

·         Награда Балканског књижевног гласника 2015.

·         За уреднички рад: Награда Сергије Лајковић 2010, Светосавски печат 2012. и 2015.

·         Награда Биљана Јовановић за 2018. годину.

Литература о писцу

*О књизи Сродне душе:

·         Душан Стојковић Песништво плаве радости, „Савременик“, број 243-244-245/2016

·         Александар Б. Лаковић Медитативна игра речима, „Летопис матице српске“, Књига 498, свескa 4, октобар 2016

·         Илија Бакић Шта је песничка слика у мраку свакодневице, „Кораци“, број 10–12/2016

*О књизи Варка:

·         Александар Б. Лаковић Наставак вишеструког умрежавања песама, „Повеља“, број 1/2013

·         Илија Бакић Од свакодневног до митотворног, „Кораци“, број 10– 12/2013 и на блогу „Илијада“

·         Миљурко Вукадиновић Варка нас је прочитала, њојзи хвала, „Савременик“, број 207-208-209/2013.

*О Возу за једног путника:

·         Илија Бакић Путовање у и ван себе, „Кораци“, Крагујевац

·         Никола Живановић Странице неискоришћеног живота, „Поља“, број 458/2009, Нови Сад

·         Михајло Пантић Нишка сцена: поезија, „Нин“, 27. 8. 2009.

*О Удобности бесмисла:

·         Дивна Вуксановић Толико књига чему и ова, „Кораци“, број 3-4/ 2005, Крагујевац

·         Добривоје Јевтић Удобност бесмисла, „Српски југ“, број 3/2005, Ниш

·         Владимир Јагличић Мистерије пута, Крагујевац

*О Terri Marginalis:

·         Слободан Владушић Маргиналац и маргиналиста, „Реч“, број 46, јун 1998, Београд

·         Илија Бакић Неостварени идеал хуманиста, „Недељни Дневник“, 20. новембар 1998, Нови Сад

·         Срђан В. Тешин О екологији, Колумбу и Марку Полу, „Књижевне новине“, Београд

* О Физизму:

·         Миљурко Вукадиновић Физичка књига,”Зограф“, Ниш, 2007.

Riječaninu Valeriu Orliću laureat na 3. međunarodnom festivalu književnosti „Luka pošte“ u Kijevu.
Odlukom prosudbenog Vijeća iz Kijeva s 3. međunarodnog književnog festivala-natjecanja „Luka pošte“ („Poštarski pomol“), koji je organizirao Kijevski fond za kulturu „Boris Oliynyk“, u Ministarstvu kulture Ukrajine, 8. rujna 2019. godine u nominaciji „Poezija“ – Povelju je dobio pjesnik iz Republike Hrvatske, Riječanin Valerio Orlić. Dokumente o nagradi potpisali su predsjednik ukrajinskog Fonda za kulturu „Boris Oliynyk“ u Ministarstvu kulture Ukrajine, akademik OD Bakumenko, kao i predsjednica festivala i članica Nacionalne Unije pisaca Ukrajine Tatiana Borisova Kudinova.
Valerio Orlić dobitnik je više međunarodnih književnih nagrada od Makedonije, Srbije, Bugarske, Italije…2018. dobitnik je prestižne europske nagrade „Homer“ u Briselu (Belgija).Počasni je predsjednik i osnivač Hrvatskog književnog društva, te redovni član Društva hrvatskih književnika, Društva hrvatskih haiku pjesnika i počasni član Saveza nezavisnih bugarskih pisaca.
Urednik je više od 60 naslova, objavio je 22 knjige, pokretač je časopisa za kulturu „Književno pero“ i „Krik“, Festivala književnosti „Dani prijatelja knjige“ Rijeka, znanstvenih skupova „Petar Kanavelić i Korčula“, i „U spomen na književnika Antu Zemljara“, grad Pag, Umjetničke kolonije „Riječ u kamenu“, Povljana otok Pag, haiku susreta Borivoj Bukva, Rijeka i Riječkih književnih jutra…

Dan sećanja na Dom JNA u ČAČKU

Имате старе фотографије, плакате, позивнице, програме или живо сећање на године када су у Дому ЈНА у Чачку организоване забаве, игранке, концерти, матинеи, изложбе и други културно-забавни садржаји? Са носталгијом се сећате 60-их или 70-их година прошлог века, када је Дом ЈНА био средиште културе, забаве и добре музике? 
Дођите у Библиотеку (бивши Дом ЈНА у Синђелићевој улици), Конференцијска сала 
(1. спрат), у уторак 17. септембра 2019. од 9 до 17 часова, понесите фотографије или предмете који су обележили ово доба и учествујте у
ДАНУ ПРИКУПЉАЊА СЕЋАЊА НА ДОМ ЈНА И ЗАБАВУ У ЧАЧКУ
Градска библиотека ову акцију организује у оквиру међународне манифестације Дани европске баштине 2019, са циљем очувања сећања на завичајну историју Чачка и Дом ЈНА чију зграду данас користи Библиотека. Донета грађа и усмена сведочења биће дигитализовани за потребе организације изложбе о Дому ЈНА и забави у Чачку и сачувани у фонду Завичајног одељења (оригинални предмети се враћају власницима).

Градска библиотека „Владислав Петковић Дис”, уторак 17. септембар, 9-17 часова

https://www.facebook.com/events/675866189490991/

Преминуо књижевник Славко Лебедински
Истакнути књижевник Славко Лебедински преминуо је  30. августа у Београду.

Опраштај је на Новом гробљу у суботу 7. септембра у 12:30.

Славко Лебедински (Москва, 20. јун 1939) је српски књижевник. Од 1945. године живео је у Београду, где је дипломирао на групи за општу књижевност са теоријом књижевности, при Филолошком факултету. Од 1992. године живи у Бечу, а повремено у Београду.

Објавио је збирке приповедака Познаник Исак БељБалдахинКошуља са адресама и Слатка гугутка, као и романе Касни ораси и Јеврејска перика.

Избор из његовог прозног опуса, под насловом Ласка пана Балзака, објављен је на пољском језику у Кракову. Превео је са руског језика студију Виктора Шкловског Сергеј Ајзенштајн и три књиге прозе Алексеја Ремизова – Сестре по крстуПета чума и У заточеништву.

Преминуо Добрило Ненадић

Преминуо је књижевник Добрило Hенадић. Сaхрaнa ће се oбавити 16. августа 2019. на Стaрoм aриљскoм грoбљу у 14 чaсoвa.

Рођен је у Вигошту код Ариља 23. октобра 1940. Дипломирао је на Воћарско-виноградарском одсеку Пољопривредног факултета у Земуну и радио као агроном. Објавио је романе: Доротеј,Киша, Врева, Поплава, Статист, Дивље звезде, Роман о Обилићу, Поларна светлост, Деспот и жртва, Ураган, Брајан, Сабља грофа Вронског, Победници,Мрзовоља кнеза Бизмарка, Гвоздено доба, Хермелин, У сенци црне смрти, Време кокошки.

Такође је објавио драму Магла и књигу новела Ахилије, као и књигу одабраних интервјуа Разговори.

По његовом сценарију снимљен је филм Доротеј 1981. године. 

Награде:

Награда Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу за роман Доротеј 1978. и за роман Деспот и жртва 1999.

Награда Меша Селимовић за роман Деспот и жртва 1998.

Просветина награда за роман Деспот и жртва 1998.

Награда Златни бестселер за роман Деспот и жртва 1998. и роман Брајан 2000.

Рачанска повеља за романе са историјском темом, поводом романа Брајан

Библиос, за 2000. и 2001. за укупно стваралаштво

Награда Светозар Ћоровић за роман Победници, 2005.

Награда Бора Станковић за роман Мрзовоља кнеза Бизмарка, 2006.

Повеља за животно дело, Удружење књижевника Србије,

Носилац је посебног признања уметницима за врхунски допринос култури у Републици Србији.

Интернет страница: http://www.dobrilonenadic.com

МЕЂУНАРОДНА КЊИЖЕВНА КОЛОНИЈА

СРПСКО КЊИЖЕВНО ДРУШТВО – КРУПАРА 2019.

Време и место: 26. – 29. август 2019, Бачко Душаново код Суботице

Учесници: Пaвeл Пилх (Чeшкa),  Eрик Taу Кнудсeн (Дaнскa), Рoлaнд Oрчик (Maђaрскa), Даница Вукићeвић, Ивaнa Mилaнкoв и Eнeс Хaлилoвић (Србија)

Организација: Српско књижевно друштво и Крупара уз финансијску подршку Министарства културе и информисања Републике Србије

Домаћин и уредник: Ђорђе Кубурић

Координатор: Дејан Симоновић

Иновативни приступ

Међународна књижевна колонија Српско књижевно друштво –  Крупара подразумева иновативни радни приступ.

Замисао је да књижевнице и књижевници из Србије сами, лицем у лице, без посредника, представе своја књижевна достигнућа и своје књижевне погледе тумачима и преводиоцима из иностранства.

Сваки од домаћих књижевника ће имати свој дан у коме ће се представити гостима из иностранства и одговарати на њихова питања.

Предвиђено је и завршно заједничко књижевно вече.

Циљ је да се у радној, и истовремено опуштеној атмосфери, иностраним тумачима и преводиоцима пружи прилика да изблиза упознају књижевно стваралштви учесника из Србије, те самим тим стекну још један увид у савремену српску књижевност.

Основни циљ колоније је да српску књижевност учине што видљивијом и препознатљивијом у наднационалним оквирима.

Учесници колоније ће имати прилике да обиђу и упознају и знаменитости Суботице и њене околине.

Партнерство

Међународна књижевна колонија Српско књижевно друштво –  Крупара почива на плодотворном партнерству једног репрезентативног удружења у култури и угледног комплекса Крупара, чији је власник уважени хирург-гинеколог др Лука Анђелић, интелектуалац и мецена.

У ресторану Крупара се од фебруара 2008. године одржава веома успешна књижевна трибина коју уређује и води књижевник Ђорђе Кубурић.

Колонију је финансијски подржало Министарство културе и информисања Републике Србије.

Учесници

Ерик Тау Кнудсен (Erik Thau Knudsen)

Слависта, преводилац и тумач. Рођен у Копенхагену 1960. године. Води сопствену преводилачку агенцију “Slavoglotta formidling”, која се налази у Силкеборгу

Матерњи језик: дански (норвешки, шведски)

Страни језици: српски (и други језици некадашњег српско-хватског пордучја), бугарски, руски, македонски, украјински, немачки, енглески

Књижевни преводи на дански с балканских језика: 

·   Min kusine Emilia (My cousin Emilia), by Vlada Urošević, Turbine Forlag, Aarhus, 2016, original title Мојата роднина Емилија (Mojata rodnina Emilija)

·   Billeder (Images), by Emilijan Divjakoski, Skopje, 2007, original title Слики (Sliki)

·   Motor-sange (Motor Songs), by Nikola Vapcarov, Dansk-bulgarsk selskab, Copenhagen, 1985; original title Моторни песни(Motorni pesni)

Као међународни посматрач изборног процеса, у сарадљи са Данским министарством спољних послова (Danish Foreign Ministry) и Одговором за мир и стабилност (Peace And Stabilisation Response) од 2000. године је био посматрач избора у бројним европским државама (Македонију, Белорусију, Узбекистан, Албанију, Казахстан, Русија…), закључно са председничким изборима у Украјини у марту 2019. године.

На универзитетима у Архусу (1994-2002) и Копенхагену (два семестра 1994) студентима балканистике (Копенхаген) и славистике (Архус) био је спољни предавач и испитивач за језике некадашњег српско-хрватског подручја, бугарски и македонски.

Предавао је бугарски Данцима запосленим у служби спољних послова у периоду 1990-1999.

Рoлaнд Oрчик (Roland Orcsik)

Рoлaнд Oрчик je рoђeн 1975. у вишejeзичнoм вojвoђaнскoм грaду, Стaрoм Бeчejу. Oд 1992. живи у Сeгeдину (Maђaрскa). Oснoвну шкoлу зaвршиo у рoднoм мeсту, срeдњу пoчeo у Aди. 1995 уписao фaкултeт нa Сeгeдскoм Унивeрзитeту нa смeру мaђaрски jeзик и књижeвнoст и кoмпaрaтивнa књижeвнoст. Године 2002. диплoмирao нa смeру мaђaрскoг jeзикa и књижeвнoсти, a 2013. зaвршиo пoстдиплoмскe студиje нa смeру кoмпaрaтивнe књижeвнoсти.

Пишe пoeзиjу, eсeje, критикe, студиje и прeвoди jужнoслoвeнскe књижeвнoсти нa мaђaрски jeзик. Урeђивao сeгeдински књижeвнo-умeтнички чaсoпис Fosszíilia, субoтички Symposion, a трeнутнo урeдник чaсoписa Tiszatáj. Пoeзиja ми je прeвeдeнa нa бoсaнски, хрвaтaски, грчки, eнглeски, фрaнцуски, румунски, шпaнски, слoвeнaчки и српски jeзик.

Бивши oргaнизaтoр мaђaрскo-српскoг Шинoбус фeстивaлa швeрцa културe (2008-2013). Дoсaд je oбjaвиo чeтири пeсничкe збиркe: Rozsdamaró (Зaштитa oд кoрoзиje), Holdnak, Arccal (Meсeцу, Лицeм), Mahler letöltve (Скинути Maлeр), Harmadolás (Прaвилo трeћинa). Књигa нa српскoм: Скинути Maлeр. Дoктoрску дисeртaциjу je oбjaвиo пoд нaслoвoм: detoNáció. Domonkos István művészetének exjugoszláv irodalmi kapcsolatformái (detNacija. Exjugoslovenski književni kontakti umetnosti Ištvana Domonkoš.

Први рoмaн му je oбjaвљeн 2016. пoд нaслoвoм Fantomkomandó. Свирa у психoдeличнoм прoститутскoм пaнк бeнду „Лajкa”.

Роман Fantomkommandó излази ове године на српском језику, у преводу Ангеле Патаки. (Роман је прошле године објављен на румунском језику, превод: Andrei Dosa).

Заједно са Владом Арсенићем је уредио антологију савремене спрске књижевности у преводу на мађарски језик Hogyan legyél mesterlövész?.

Преводи са српског језика на мађарски. Осим књига Ане Ристовић: П. С. (заједно са Оршољом Бенчик) и Слободана Тишме: Бернардијева соба, превео је и већи број појединачних наслова.

Павел Пилх (Pavel Pilch)

Пaвeл Пилх сe рoдиo 1986. гoдинe у чeшкoм Tринeцу. Нa Maсaрикoвoм je унивeрзитeту у Брну диплoмирao крoaтистику и бoхeмистику, нaкoн чeгa сe зaпoслиo нa свojoj alma mater. Нa кaтeдри зa jужнoсловeнскe jeзикe и бaлкaнистику прeдaje тeoриjу књижeвнoсти уз истoриjу jужнoсловeнских књижeвнoсти, a у свoм нaучнoм рaду се бaви мoдeрним нaрaтивимa кao штo сту стрип или нaрaтивнe игрe кoje oбрaђуje с нaрaтoлoшких и гeнoлoшких глeдиштa. У фoкусу су му jужнoслaвeнски стрип, књижeвнa aвaнгaрдa тe пoстмoдeрнистичкa књижeвнoст. Пишe нaучнe члaнкe углaвнoм o српскoм и хрвaтскoм рaтнoм стрипу oд њeгoвa нaстaнкa дo дaнaс. Oсим нaучнoг рaдa тaкoђe прeвoди: нa чeшки je прeвeo, a у књижeвним чaсoписимa oбjaвиo нeкoликo припoвeтки и пeсaмa српских и хрвaтских писaцa.

Ивана Миланков

Рoђeнa 1952. у Бeoгрaду гдe сe и шкoлoвaлa и зaвршилa студиje aнглистикe нa Филoлoшкoм фaкултeту Бeoгрaдскoг Унивeризтeтa. Рaдилa je кao прoфeсoр eнглeскoг и нeмaчкoг jeзикa у бeoгрaдским гимнaзиjaмa. Истoврeмeнo сe бaвилa писaњeм и прeвoђeњeм.

Aутoр je 7 књигa пoeзиje и jeднe књигe прoзнo пoeтскoг сaдржaja: MeђупoрoстoриПут дo глaвeВaвилoнски прaзнициСпуштaњe стaклaOкo из вaздухa,  Испoвeст муњa, Измeђу сликe и речиПoнoћни Рaзгoвoри.

Зa књигу Испoвeст муњa дoбилa је нaгрaду Jeфимиjин Вeз. Кoд eнглeскoг издaвaчa Arc Publication oбjaвилa књигу изaбрaних пeсaмa.

Рaних oсaмдeсeтих прoшлoг вeкa сa Aлeнoм Гинзбeргoм и Aн Вoлдмaн, aмeричким пeсницимa, рaдилa и учeствoвaлa у рaдиoницaмa крeaтивнoг писaњa у Boulder Institute, state of Colorado.

Даница Вукићевић

Зaвршилa Oпшту књижeвнoст и тeoриjу књижeвнoсти и Жeнскe студиje. Живи и рaди у Бeoгрaду.

Oбjaвилa књигe пoeзиje: Кao хoтeл нa вeтруКaдa сaм чулa глaсoвeШaмaнкaЛук и стрeлaПрeлaзaк у jeдну другу врстуВисoки фaбрички димњaциСвeтлуцaвoст и милoстДoк je сунцa и мeсeцaJaКлaудиja, књигу пoeзиje нa нeмaчкoм (прeвoд Maтиjaс Jaкoб, избoр и прeдгoвoр Дрaгoслaв Дeдoвић) Schamanin, књиге крaткe прoзe Нa плaжaмaЖивoт je гoрилa, збирку припoвeдaкa Majкa oбрнутих ствaри.

Дoбитницa нaгрaдa: ПрoФeминa кojу дoдeљуje истoимeни чaсoпис зa жeнску књижeвнoст и културу; „Биљaнa Joвaнoвић“ кojу дoдeљуje Српскo књижeвнo друштвo и „Mилицa Стojaдинoвић Српкињa“ кojу дoдeљуje Зaвoд зa културу Вojвoдинe.

Бaви сe и књижeвнoм критикoм и eсejистикoм. Пeсмe су joj прeвoђeнe нa шпaнски, eнглeски, нeмaчки, пoљски, фрaнцуски, грчки, мaкeдoнски, хoлaндски…

Oбjaвљивaлa у знaчajним чaсoписимa у земљи и иностранству.

Зaступљeнa у бројним домаћим и страним пeсничким и прoзним aнтoлoгиjaмa.

Енес Халиловић

Припoвeдaч, рoмaнсиjeр, пeсник и дрaмски писaц рoђeн je 1977. у Нoвoм Пaзaру.

Oбjaвиo je збиркe пoeзиje: Срeдњe слoвoБлудни пaрипЛистoви нa вoдиПeсмe из бoлeсти и здрaвљa и Зидoви, збиркe причa Пoтoмци oдбиjeних прoсaцaКaпилaрнe пojaвe и Чуднa књигa, дрaмe In vivo и Кeмeт и рoмaнe Eп o вoди и Aкo дугo глeдaш у пoнoр.

Зaбeлeжиo je 172 зaгoнeткe кoje je oбjaвиo у упoрeднoj aнaлизи Зaгoнeткe кoaутoрски сa Eлмoм Хaлилoвић.

Oснoвao je књижeвни чaсoпис Сeнт и књижeвни web чaсoпис Eckermann.

Причe, пoeзиja и дрaмe Eнeсa Хaлилoвићa oбjaвљeнe су у зaсeбним књигaмa нa eнглeскoм, пoљскoм, фрaнцускoм, мaкeдoнскoм, турскoм, aлбaнскoм и бугaрскoм jeзику, a прoзa и пoeзиja je прeвoђeнa нa eнглeски, нeмaчки, шпaнски, руски, aрaпски, турски, фрaнцуски, пoљски, румунски, укрajински, мaђaрски, слoвeнaчки, лeтoнски, aлбaнски, мaкeдoнски, грчки, бугaрски и кaтaлoнски jeзик. Дoбитник je Злaтнe знaчкe зa дoпринoс култури кao и књижeвних нaгрaдa „Meшa Сeлимoвић“, „Брaнкo Mиљкoвић“, „Ђурa Jaкшић“, „Стeвaн Срeмaц“ и „Aхмeд Вaли“, a зa урeднички рaд у Сeнту дoбиo je нaгрaду „Сeргиje Лajкoвић“.

Večeras počinje književni festival “Nišville Jazz&Book’s Session” u niškoj Tvrđavi na platou kraj letnje pozornice.

Festival 8. avgusta otvara knjiga “Biće sve u redu” Zorana Pešića Sigme u čitanju Trupe književna boemija koju čine studentkinje Filozofskog fakulteta u Nišu, različitih nivoa studija, sa departmana za srpski jezik i književnost. Damama će i ove godine pripasti čast da otvaraju sve četiri večeri sa eminentnim gostima.

Nišvil se osvrće na trideset leta interneta tokom prve večeri u razgovoru “Od Higs bozon čestice do fejzbuka” u kojem učestvuju Maja Vukadinović, medijski stručnjak, Milan Milošević, docent na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu i Milan Sekuloski, ekspert iz oblasti bezbednosti.

Tokom retrospektivnog razgovora “#JazzyWordsOFFreedom18 ”kao omaž prošlogodišnjem programu, biće premijerno predstavljena antologija niške neoavangardne bit poezije “Možete preći ulicu Kralja Stefana Prvovenčanog” knjige nastale saradnjom četvorice pesnika, nekoliko niških institucija i Nišvil festivala. O knjizi će sa specijalnim gostima govoriti recezent antologije Vladimir Kopicl i priređivač Nikola Todorović. Prvo veče zatvaraju Ugledni književni stvaraoci, članovi Društva književnika i književnih prevodilaca Niša.

Odmah nakon uvertire Trupe KB “Dolina hipi poezije“ u petak 9. avgusta svoje poetsko stvaralaštvo “Skrivena čula” predstaviće performansom Njegova ekselencija Edvin Sugarev, konzul Republike Bugarske u Nišu.

Ove godine premijera Kose i festival Vudstoka proslavljaju pola veka. O tome će govoriti svetski eksperti iz ove oblasti Peca Popović, Nikola Nešković, Petar Janjatović i Dragan Aranđelović Ara.

Nastavkom druge večeri Magični Zoran Ćirić i Aleksandar Šurbatović predstaviće novu knjigu “Lanac slobode”, dok će na kraju nastupati Duško Domanović i Vladimir Bajić programom Poetsko muzička kontrakcija.

Ko spava nije budan jer nikako ne propušta treće večeri, u subotu 10. avgusta, razgovor “Cvjećarnica u kući cveća” i 50 godina Alan Forda u kojem će govoriti autor knjige Lazar Džamić kao i Dejan Stojiljković i Branislav Miltojević. Pre i posle toga biće predstavljene važne knjige: Svjet Jazzaod Adorna do Johna Zorna o kojoj će govoriti hrvatski autor Saša Drach sa specijalnim gostima i delo Volter AjzaksonLeonardo da Vinči, o kojem će govoriti Igor Rill, glavni i odgovorni urednik National Geographic Srbija i pisac i prevodilac Goran Skrobonja. Veče zatvara Lutajući Didžej Zdena – Zdenko Franić, čovek koji je spasio rokenrol.

Srbija uplovljava u četvrtu tehnološku (re)voluciju. Ishod plovidbe još nije poznat i moguća su različita tumačenja- Zato, četvrte večeri književnog Nišvil festivala u nedelju 11. avgusta, dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu, profesor Radivoje Mitrović predstavlja knjigu Srbija 4.0 – Budućnost koja se ne sme propustiti. Pored profesora govoriće Stanko Stojiljković, Gradimir Milovanović, Miodrag Petković i Goran Stanković

Časopis “Galaksija Nova”obeležiće u Nišu među prvima u svetu jubilej 50 godina od poletanja sa Meseca i biće predstavljena knjiga “Jazz Beat” Dubrovčana Vojo Šidnolića na samom kraju ovogodišnjeg izdanja, nakon razgovora “#JazzyWordsOFFreedom19”u kojem učestvuju hrvatski džez kritičar Davor Hrvoj, Ivan Matejević, književnik i publicista, slovenačka etnomuzikološkinja Ana Hofman, Marko Šelić Marčelo, srpski pisac i muzičar, Jelena S. Mladenović, književni kritičar, Milica Vučković, doktorand književnosti i Marko Đurić, pozorišni reditelj. Ulaz na književni festival “Nišville Jazz&Book’s Session” je slobodan.


Преминуо Зоран М. Бундало

Дана 6. 8. 2019. године преминуо је Зоран М. Бундало.

Сахрана је у петак 9. августа у 11 часова на Бежанијском гробљу.

Рођен је 1947. у Сарајеву, образовање је стицао у Ваљеву, Земуну и на Архитектонском факултету у Београду. Добитник је „Бранкове

 награде“ за 1974. годину за књигу Лив. Протомајстор је Храма Св. Арханђела Михаила у Јабучју. Живео и радио у Земуну.

Објављене књиге: 

В. Х. Одн, Песме (избор и превод, у сарадњи са С. Митровићем, 1972), Лив (1974), Последњи силазак (1983), На ставама светла и таме (1995), Са вршка усана (2000), Трактат о сенци (2000), Вук Крњевић, Запретани храм (избор и предговор, 2005), Свеопшта земља (2007), Вистан Хју Одн, Испод Сиријуса (избор, превод и предговор, 2012) и Ситнине (2014).

Са Даницом Жугић је, за часопис Поља, приредио и превео темат посвећен Луису Мекнису.

Видео и аудио записи са књижевне вечери, одржане у Српском књижевном друштву 2014. године, на којој је представљена књига Ситнине Зорана М. Бундала:

видео: https://www.youtube.com/watch?v=G_gWQtDhHn0

аудио: https://www.youtube.com/watch?v=SXHIx8W1S9Q

Уручење награде:

„ТРОНОШКИ РОДОСЛОВ“ МИЛИСАВУ САВИЋУ

Четвртак, 13. јуна у 12 часова

Српско књижевно друштво, Француска 7

На церемонији уручења говориће:

Срба Игњатовић,

Слободан Џагић,

представник Епархије шабачке,

Милисав Савић

Уређује и води: Мирјана Митровић

Књижевна награда „Троношки родослов“ биће уручена писцу Милисаву Савићу за роман „Доктора Трубара и сестре му Симонете повест чудноватих догађаја у Србији“.

Жири, којим је председавао књижевни критичар Срба Игњатовић, истакао је „високе уметничке домете овог романа и изузетно постигнуће у модерном, романескном актуелизовању нашег епског митопоетског и запретеног историјског наслеђа“.

Оснивачи ове награде су Подрински културни клуб и Епархија шабачка, а овогодишњи спонзор „ГИТ „ВУК“ из Лозни


ZAVRŠENI 5. MEĐUNARODNI KNJIŽEVNI SUSRETI PETAR KANAVELIĆI I KORČULA (24-26.5. 2019.)

Hrvatsko književno društvo uz voditeljski tandem hrvatskih pjesnika Srđana Duhovića i Valeria Orlića uspješno predstavili europske i hrvatske znanstvenike i književnike, i tako obilježili 5. godišnjicu održavanja manifestacije Petar Kanavelić i Korčula.Kroz ovu petogodišnu međunarodnu znanstveno-književnu manifestaciju predstavilo se lik i djelo Petra Kanavelića kroz tridesetak znanstvenih radova. Ove godine sudjelovali su znanstvenici i književnici iz Hrvatske i susjednih država; Slavka Klikovac, Boris Jovanović Kastel, mr. Smiljka Vukićević, Dragan Mučibabić, mr. Mirjana Stojanovska, dr. Franko Oreb, Čedna Radinović Lukić, mr. Igor Krajčev, Sašo Milenkovski, Sandra Neshova Krajčev, Anđelka Korčulanić, Damir Trogrlić Was, Aljoša Milat…Manifestacija je pod pokroviteljstvom ministarstva kulture RH i Grada Korčule.Kao i svake godine nagrađeni su najbolji znanstveni radovi domaćih i stranih autora. Za 2019. godinu međunarodnu nagradu Petar Kanavelić dobio je makedonski književnik Igor Krajčev, dok je Aljoši Milatu dodijeljena nagrada za domaćeg autora. Ove godine organizator je odlučio da svakih 5 godina dodijeli prestižnu nagradu za promicanje hrvatske kulture i lika i djela Petra Kanavelića u svijetu. Ovu prestižnu nagradu “ Korkyra melaina“ dodijeljena je bugarskoj književnici dr. Vanji Angelovoj.Hrvatsko književno društvo zahvaljuje se svim sudionicima, pokroviteljima i sponzorima ove značajne manifestacije.Za HKDSrđan Duhović i Valerio Orlić

            Žiri za dodelu književne nagrade Dušan Vasiljev za 2018. godinu proglasio je uži izbor koji obuhvata tri naslova. Na spisku se nalaze romani Unutrašnjost Miće Vujičića (Geopoetika) i Krečenje Žarka Radakovića (Čarobna knjiga), te zbirke eseja Vladimira Kopicla Umetnost i propast  (Futura).

            U konkurenciji za nagradu Dušan Vasiljev za 2018. godinu našlo se 116 dela, a žiri će odluku o laureatu saopštiti u sredu, 27. 3. 2019. godine.   

Aktivnosti u SKD-u

U sklopu aktivnosti novog sastava Upravnog odbora koje su usmerene ka osnaživanju kapaciteta SKD-a, Enes Halilović je uputio poziv svim članovima koji su napustili Društvo da se vrate i daju doprinos daljem radu. Šest članova pozitivno je odgovorilo na ovu inicijatvu: Milo Lompar, Vladislava Gordić Petković, Andrija Matić, Zoran Živković, Radoslav Petković, Sava Damjanov.

Međunarodnu književnu nagradu „Homer“ za 2018. dobio je hrvatski književnik Valerio Orlić iz Rijeke

RIJEČI NOMINACIJE

           „Stremiti, tražiti, pronaći, a ne pokleknuti“.

                                                                                                                             –Alfred Tennison, Ulisses. 1942

Homer je otac evropske i svjetske kulture, a njegova dva velika epa – Iliada i Odiseja – su osnova književnosti, vječna inspiracija za umjetnost i kulturu. Slijepi pjevač je ostavio univerzalnu poruku univerzumu i sagradio spomenike, koje vjekovi nisu izbrisali. Vizije ovog velikog stvaratelja imale su moć plamena i zapalile maštu počevši od antike do današnjice. Stoga, osnovana je velika grupa umjetnika iz cijelog svijeta rujna 2015. godine, u Briselu, i inaugurirala Evropsku medalju za poeziju i umjetnost. Dobitnici ove medalje su umjetnici iz SAD, Belgije, Njemačke, Poljske, Italije, Francuske, Bugarske, Brazila, Maroka, Perua, Japana, Jermenije, Izraela i Kine.

Evropska medalja za poeziju i umjetnost, HOMER, bit će dodijeljena vrhunskim stvarateljima u svijetu književnosti i vizualne umjetnosti. Žiri će nagraditi umjetnike, čiji će radovi bit svojom jednostavnošću i ljepotom univerzalne poruke svijetu, reflektirajući antičke obrasce. Najvažnija kategorija je nivo umjetnosti i moć prenosa, tako da budući pobjednici mogu obogatiti panteon njihovog duhovnog oca, Homera. Pobjednici Homerove medalje su Thomas Venclova (Litvanija – SAD), Jidi Majia (Kina), Tim Lilburn (Kanada), Juan Carlos Mestre (Španija), Sona Van (Jermenija), Vanja Angelova (Bugarska), Zoran Pejkovski (Makedonija).

Vaša nominacija podrazumijeva dodjelu medalje, koja će biti dio Vašeg nasljeđa do kraja Vašeg života. Čestitke sa željama za odlične knjige i dalji uspješan književni rad.

Darius Thomas Lebioda PH. D.

Predsjednik europske medalje za poeziju i umjetnost, Homer

Promocija 4. i 5. broja Književne fantastike u Kući kralja Petra I (30. novembar)

Promocija 4. i 5. broja časopisa Književna fantastika, će se održati u Kući kralja Petra I (Vase Pelagića 40, Senjak) u petak, 30. novembra 2018, s početkom u 19 časova.

O časopisu će govoriti brojni učesnici: prof. dr Ljiljana Gavrilović, prof. dr Mileta Prodanović, prof. dr Milan Ćirković, Zoran Stefanović, Adrijan Sarajlija, Nikola Petrović, Danilo Lučić, kao i urednici dr Mladen Jakovljević i Dragoljub Igrošanac. Promociju vodi književnica Laura Barna.

Četvrti i peti broj Književne fantastike, koncipirani kao pregled aktuelnog fantastičnog stvaralaštva u domaćim i svetskim okvirima, simbolično su posvećeni velikanima naučnofantastične književnosti, Filipu Diku i Ursuli Legvin. Uz prozna dela savremenih majstora pisane reči poput Kena Lija, Džordža Sondersa, Milete Prodanovića, Naomi Kricer i Ivana Nešića, ova izdanja časopisa donose eseje, intervjue, te kritičke osvrte na probrana prozna dela iz pera vrsnih proučavalaca fantastike.

Oba broja objavljena su kao plod saradnje sajta Art-Anima.com i renomirane izdavačke kuće Kontrast, u atraktivnom formatu i grafičkoj opremi.

Ulaz na promociju je slobodan.

Tribina: Tržišni karakter
Tribinski ciklus: Lakmus vremena

Tržišni karakter, 22. novembar 2018. u 19 časova
Kulturni centar Beograda, galerija Artget
Organizacija: Udruženje Oksimoron i Kulturni centar Beograda

Uočivši da se nešto suštinski promenilo, Erih From je izdvojio tržišni karakter kao dominantnu osobenost savremenog čoveka, koga određuju tržišni trendovi, ne dogme ili autoriteti.
Kakav je taj tržišni čovek? Čega se boji, čemu se nada, šta želi, čemu stremi?
Da li je bezličan i bezobličan upravo zato da bi mogao biti sve ono što ćudi promenljivog tržišta od njega traže?
Da li je njegov život tek jedan od životnih stilova, koji se na tržištu mogu naći?
Ima li u njemu ičeg osobenog? Ičeg čvrstog?
Učesnici: Tatjana Milivojević, Milanko Govedarica, Lazar Džamić
Moderira: Dejan Simonović

Učesnici

Tatjana Milivojević
Doktor filozofije. Licencirani psihoterapeut, član Saveza društava psihoterapeuta Srbije. Vanredni profesor na Visokoj školi akademskih studija socijalnog rada u Beogradu, prethodno je bila profesor na Fakultetu za kulturu i medije. Predmeti koje predaje, oblasti interesovanja i rada su filozofska i sociokulturna antropologija, specifično odnos između ličnosti, društva i kulture; etika i psihologija ličnosti, interpersonalnih odnosa i komunikacije.

Milanko Govedarica
Prof. dr Milanko Govedarica predaje savremenu filozofiju i filozofiju psihoanalize na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Angažovan je i na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Bio je na studijskom usavršavanju u Americi (Čikago). Obavlja dužnost potpredsednika Srpskog filozofskog društva. Istraživačka težišta njegovih radova tiču se kritičke teorije društva, egzistencijalizma i filozofije duha. Pored velikog broja naučnih članaka, do sada je objavio dve knjige – Filozofska analiza iracionalnosti: izmenjena stanja svesti i slabost volje (2006) i Filozofija psihoanalize (2013).

Lazar Džamić
Predavač na katedri za Digitalni marketing na Fakultetu za medije i komunikaciju u Beogradu (FMK). Brend i marketing edukator. Bivši šef planiranja u Guglu, sa misijom da ‘pretvara svetlost u toplotu’: ogromne količine Guglovih podataka u nove i duboke uvide za kreiranje boljih brend narativa. Bio je Direktora za strategiju u nekoliko londonskih kreativnih agencija i bio je jedan od prvih digitalnih stratega u Britaniji. Radio je na kampanjama i programima za neke od britanskih najomiljenijih brendova, kao što su Tesco, John Lewis, Waitrose, Virgin Holidays, Nando’s itd. Trener je za digitalnu marketing transformaciju, sarađuje sa nekim od najvećih domaćih i regionalnih klijenata kao što su Telenor, Mercator, Adidas, Erste Banka i drugi. Autor je nekoliko bestseller knjiga u Srbiji.

CIKLUS LAKMUS VREMENA
Organizacija: Udruženje Oksimoron i Kulturni centar Beograda
Mesto: Kulturni centar Beograda, galerija Artget
Vreme, 15, 22 i 29. novembar u 19 časova

Tribinski ciklus Lakmus vremena nudi sagledavanje važnih knjiga i ideja iz bliže i dalјe prošlosti u kontekstu savremenosti budući da su u ovim delima nagovešteni mnogi trendovi i ideje ispred vremena u kome su nastala. Knjiga i ideja koje su ostavile snažan trag i u našoj intelektualnoj sredini, ne samo na globalnom planu.
Koliko u njima prepoznajemo naše doba? Kako ih danas čitamo i doživlјavamo? Da li nas i šta nas u njima dotiče, šta je u njima uobličeno a šta rasvetlјavaju? Kakve uvide i vidike otvaraju?
U razgovorima će učestvovati književnici i teoretičari književnosti, filozofi, sociolozi, psiholozi, antropolozi…

Sledi:

Rodna (ne)odredivost kroz prizmu Virdžnije Vulf, 29. novembar 2018. u 19 časova
Orlando Virdžinije Vulf biva i muško i žensko. Za Virdžiniju, um velikog pisca je androgin, muško-ženski. Kako danas shvatamo i doživljavamo ono muško i ono žensko? Kao izdvojene? Suprotstavljene? Povezane? Nerazlučive? Pretopljene? Kao promenljive ili jednom za svagda date? Kako se snalazimo u rodnom, međurodnom, nadrodnom?
Učestvuju: Biljana Dojčinović, Jelena Nidžović, Milica Stojaković
Moderira: Danica Vukićević


Završen konkurs za najbolje inovatore

PROGLAŠENI POBEDNICI TAKMIČENjA ZA NAGRADE SVETSKE ORGANIZACIJE ZA INTELEKTUALNU SVOJINU
Dodela nagrada 16. novembra na proslavi jubileja Zavoda za intelektualnu svojinu

Povodom obeležavanja 98. godišnjice Zavoda za intelektualnu svojinu, a sa ciljem promovisanja značaja zaštite intelektualne svojine za razvoj savremene ekonomije i društva, sproveden je konkurs za dodelu nagrada Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) u 4 kategorije takmičenja. Nagrade Svetske organizacije za intelektualnu svojinu će biti dodeljene na proslavi jubileja Zavoda za intelektualnu svojinu, 16. novembra 2018. godine.

Pobednik takmičenja u kategoriji za pronalazača ili grupu pronalazača za patent – Nagrada WIPO Medal for Inventors, pripala je dr Jadranu Bandiću, plastičnom hirurgu, i prof. dr Đuri Korugi, pioniru u oblasti nanotehnologija i osnivaču Centra za molekularne mašine na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, za pronalazak pod nazivom: „Analitičke metode procene tkiva“, jer je za navedeni pronalazak ostvarena patentna zaštita u oblasti koja doprinosi ranoj dijagnozi melanoma ili njegovoj prevenciji i to na jednom od najvećih tržišta sveta – na teritoriji SAD.

Nagrada u okviru kategorije za pravna lica za registrovani industrijski dizajn – Nagrada WIPO IP Enterprise Trophy pripala je kompaniji SOMA GROUP DOO iz Beograda, koja je nosilac pet međunarodno registrovanih industrijskih dizajna za komadni nameštaj koji se izvozi na tržište Evropske unije i Švajcarske.

Pobednik takmičenja u okviru kategorije za autora za monografsko delo/studijsku izložbu sa katalogom u oblasti društveno humanističkih nauka – Nagrada WIPO Medal for Creativity je dr Gorica Ljubenov, diplomirani arhitekta iz Beograda, za studijsku izložbu i prateću monografiju/katalog koji su posvećeni tradicionalnom graditeljskom znanju i nasleđu na Staroj planini, koje predstavlja prirodno dobro od izuzetnog značaja.

Pobednik u okviru kategorije učenik ili grupa učenika srednje škole – Nagrada WIPO Schoolchildren’s Trophy je Sara Milošević, učenica trećeg razreda Gimnazije u Inđiji, za pronalazak pod nazivom „Modifikacija barijum titanata dopiranog lantanom i potencijalna primena“. Pronalazak Sare Milošević pripada oblasti inženjeringa, a odnosi se na trasformaciju izolatora barijum titanata (BaTiO3) dopiranjem lantanom u poluprovodnički materijal sa konkretnom primenom za merenje vlage i nivoa vodonika u vazduhu.

Osim navedenih nagrada, u saradnji sa Svetskom organizacijom za intelektualnu svojinu, dodeljuje se i nagrada za izuzetno domaće pravno lice sa najvećim intenzitetom korišćenja međunarodnog sistema registracije žigova u proteklih godinu dana – nagrada WIPO Users’ Trophy. Ova nagrada je pripala privrednom društvu za proizvodnju, preradu i promet NELLI DOO iz Loznice, koje je tokom proteklih godinu dana u odnosu na sva domaća pravna lica imalo najveći broj podnetih međunarodnih prijava za žig.

Više o nagradama i takmičenju: http://www.zis.gov.rs/pocetna.281.html?newsId=2147

Na Prvom međunarodnom festivalu pjesnika svijeta „Pod nebom Koprivštice i Plovdiva” koji se održao od 28. do 30. rujna 2018. godine u Koprivštici i Plovdivu u Bugarskoj.
Prestižne nagrade dobili su;
pjesnik Srđan Duhović dobio je počasnu medalju i počasnu diplomu Saveza neovisnih bugarskih književnika za izvanredan doprinos bugarskoj, europskoj i svjetskoj književnosti i kulturi.
Valerio Orlić počasni predsjednik Hrvatskog književnog društva iz Rijeke dobio je nagradu „Radko Radkov“ – Vitez svjetske poezije
Dobitnik nagrade stječe naslov “ The Knight of the World Poetry“. (Vitez svjetske poezije)
Nagradu dodjeljuje Savez neovisnih bugarskih pisaca za izvanredne doprinose u bugarskoj, europskoj i svjetskoj poeziji, kao i kulturi Koprivštice i Republike Bugarske.
Radko Radkov rođen je 1940. godine. Umro je 1. rujna 2009. On je svjetski pjesnik, priznat i poznat kao poetski genije, te je stoga počašćen naslovom – „The Knight of the World Poetry“.

CRTANI FILM “KONDORITO – AVANTURA U SVEMIRU”
Luda akcija puna smeha od 4.10. u bioskopima

Premijera crtanog filma “Kondorito – avantura u svemiru” biće održana u četvrtak, 4. oktobra u 18h u bioskopu Cineplexx Delta City, nakon čega će se naći na redovnom repertoaru bioskopa u našoj zemlji i regionu. Film je sinhronizovan na srpski jezik, a specijalni gosti na premijeri će biti upravo naši glumci koji su podarili glasove ovim živopisnim junacima.

Režiju sinhronizacije potpisuje Dragan Vujić Vujke, dok je za miks zvuka bio zadužen Audio Wizard studio. U glavnoj ulozi samog Kondorita slušaćemo Slobu Stefanovića, a u ulozi Pece Atletika – Sergeja Ćetkovića, koji će biti specijalni gosti premijere. U ostalim ulogama decu i roditelje zabavljaće Nikola Bulatović, Danijel Korsa, Dušan Kaličanin (u urnebesnom izvođenju lika Kondoritove tašte Gromislave), Sofija Juričanin, Dušica Novaković, Marko Marković, Nikola Šurbanović, Zdravko Savić, Ivan Zablaćanski, Duško Radović, Miroljub Turajlija I Slobodan Tešić.

Crtani film Kondorito predstavlja ekranizaciju najpopularnijeg stripa u Latinskoj Americi. Avantura u stilu Indijane Džounsa prati Kondorita i njegove drugare u ludoj akciji punoj smeha, u kojoj stiži i do svemira. U momentu kada Kondorito planira da se skrasi pored svoje devojke Anite, njenu majku koja ne odobrava njihovu vezu, otimaju vanzemaljci. On se sa svojim drugarima udružuje kako bi se izborio za svoju buduću taštu, a ujedno i da spasi planetu od vanzemaljaca.

U prilogu su like naših glumaca sa sinhronizacije crtanog filma Kondorito – avantura u svemiru.

Trejler možete pogledati putem ova dva linka:

Sajt: https://www.famesolutions.rs/movie/condorito/
YT: https://www.youtube.com/watch?v=-kEi7eIVKdY

Izjava Bobana Jevtića, direktora Filmskog centra Srbije, a povodom glasina da Filmski centar Srbije podržava antisrpske filmove

Poštovani/a,
Sa velikim žaljenjem konstatujemo da se zbog teksta u dnevnom listu BLIC od subote, 15. septembra 2018. godine, potpisanog od strane novinarke Bojane Bogosav stvorila prava medijska hajka na Filmski centar Srbije, sa ciljem da se centar predstavi kao nekakav bastion „antisrpstva“. Kako je naš demanti na ovaj tekst koji vrvi od neistina objavljen tek delimično (i pored pozivanja na zakon i novinarsku etiku), u javnosti su klasičnim „spinovanjem“ krenule da kruže glasine o projektima „Teret“ i „Mezimica“. Da budemo jasni, Filmski centar Srbije nikada nije podržao projekat u kome „Srbi vade vitalne organe Albancima“, niti toga ima u filmu „Teret“ , niti u scenariju „Mezimice“ što je vrlo lako proveriti. Između ostalog, ugovor sa producentom projekta „Mezimica“ je sporazumno raskinut, tako da FCS više nema veze sa ovim projektom. Tužno je što se ovako delikatnim temama koje s razlogom ostrašćuju mnoge na ovaj način manipuliše, i što se one koriste za „spinovanje“ i razračunavanje sa institucijom kulture koja je u predhodnom periodu uspela da obnovi srpsku kinematografiju i vrati srpski film na svetku mapu. I najzad, verujemo da iza svega ovoga stoje neki drugi interesi od onih koji se javno proklamuju.

S poštovanjem,
Boban Jevtić, direktor Filmskog centra Srbije
21.9.2018, Beograd

Festival srpskog filma na Kubi krajem septembra


Na inicijativu Ambasade Republike Srbije na Kubi i uz poseban angažman Jelene Živojinović, drugog sekatara Ambasade, Filmski centar Srbije je tokom proteklih meseci pripremio program filmova koji će biti prikazani u Havani od 26. do 30. septembra ove godine.
Program će biti svečano otvoren u bioskopu „Čarli Čaplin“, 26. sepetmbara, filmom „Krugovi” Srdana Golubovića. Naredenih dana na programu su i filmovi „Mamaroš” Momčila Mrdakovića, „Ustanička ulica” Miroslava Terzića, „Crni bombarder” i „Balkanska pravila” Darka Bajića, a festival zatvaraju dva filma Dragana Bjelogrlića „Montevideo, Bog te video” i „Monteideo, vidimo se”.
Organizatori Festivala srpskog filma na Kubi planiraju da, pored premijera navedenih filmova, na Kubi bude ponovo prikazan film Mile Turajlić „Sinema komunisto”, svojevremeno prikazan na Međunarodnom filmskom festivalu u Havani.
Namera Ambasade Republike Srbije i Filmskog cenra Srbije je da na Kubi svake godine, početkom jeseni bude prikazan reprezentativan program srpskih filmova po izboru filmskog kritičara Milana D. Špičeka.
Tim povodom selektor programa Milan D. Špiček kaže: „Filmsku delegaciju, koja će prisustvovati Nedelji srpskog filma na Kubi čine Moma Mrdaković, Igor Turčinović, Zoran Janković i ja, koji sam sa Jelenom Živojinović, prvim sekretarom Ambasade Srbije u Havani, sredinom ove godine došao na idju da se naša kinematografija predstavi na Kubi u Havani.Sve bi bilo mrtvo slovo na papiru da direktor Filmskog centra Srbije, Boban Jevtić i njegovi saradnici Miroljub Vučković i Una Domazetoski, nisu svojski zalegli da se ideja pretvori u događaj. Da bi troškovi bili što manji, odlučeno je da selektor odabere filmove koji već imaju titlove na španskom jeziku i filmove čiji se autori odriču kotizacije, jer para nema, a osim toga, sve kulturne manifestacije na Kubi su – besplatne”.
Domaći producneti filmova ustupili su kopije filmova titlovane na španski (filmovi Darka Bajića i Dragana Bjelogrlića, a filmove Srdana Golubovića, Miroslava Terzića i Momčila Mrdakovića svojevremeno je na španski, uz saglansnost njihovih producenata, titlovao Filmski centar Srbije).
Festival srpskog filma na Kubi, pored Filmskog centra Srbije i Ambasade Republike Srbije organizovan je uz podršku Ministarstva inostranih poslova Republike Srbije, Ministartsva kulture Repubike Kube, Kubanskog nacioalnog centra za kinematografiju i Kubanske kinoteke.
O planovima za narednu godinu Milan D. Špiček je rekao: „Želja nam je da sledeće godine, uz učešće glumica i glumica, reditelja i scenarista, novinara i kritičara, priredimo veliki festival srpske kinematografije kao dvostruki program”.

Tokom oktobra u gradu Pinar Del Rio biće repriziran program filmova prikazanih u Havani.


Festival poezije Piñero u organizaciji Poezina


Festival poezije Piñero rađa se na temeljima solidarnosti i snalažljivosti ljudi koje ne povezuju rod, nacija ili kapital, već samo spremnost da se baci stih u ustalasanu i veselu publiku.

Festival će se održati 17. juna (nedelja) od 20 h, u klubu Petak u Beogradu u Lominoj 14. Pobednik Festivala će dobiti novčanu nagradu i mogućnost da otputuje u Mađarsku u Budimpeštu na
evropski slem šampionat
 gde će mu sve biti plaćeno od strane mađarske organizacije koja se bavi slem poezijom. Festival je dobio naziv po pesniku koji je obeležio pesničku scenu sedamdesetih godina dvadesetog veka u Njujorku.

Ove godine organizacija iz Srbije „Poezin“ je partner 
Slem asocijaciji Mađarske
koja je dobila novčana sredstva za evropski slem projekat od strane Višegrad


fondacije
.
Pobednik Festivala poezije
 Piñero, takmičiće se na evropskom slem šampionatu u Budimpešti kao predstavnik Srbije. Više o Slem šampionatu Evrope možete saznati na sajtu Poezina. Link:




http://www.slamstudio.org/2018/05/30/euro-slam-2018/




Miguel Piñero
 jedna je od vodećih ikona njujorške umetničke scene sedemdesetih i osnivač uticajnog poetskog kluba, Nuyorican Poets Cafe. Bio je pesnik, glumac i pisac čija su se izražajna, često oštra dela, obraćala direktno nižim klasama i manjinama.
Njegova poezija smatra se prethodnicom repa i hip-hopa. Odrastao je u porodici gde je nasilje bilo uobičajeno. Utehu pronalazi na ulici. Svoj boravak u zatvoru Sing-Sing, pretočio je u dramu „Short Eyes“, za koju je 1974. dobio sedam nagrada.