Periodika

Izašao je četvrti broj broj časopisa za angažovanu književnost,
„Balkanske vertikale”.

„Balkanske vertikale” su časopis za angažovanu književnost, glasilo Društva Književnika Beograda, koje okuplja oko sto članova.
Objavljen je četvrti broj i ono što je za pohvalu, još uvek ne kasnimo sa izdanjima, a znamo da velika većina književnih i naučnih časopisa kasni zbog pomanjkanja finansijskih sredstava.
Prvi broj Balkanskih vertikala je objavljen početkom 2016. godine i izlazi na svaka četiri meseca. Ovaj časopis se bavi pre svega totalnom književnošću, znači književnošću koja barata egzistencijalnim životnim pitanjima, prikazujući stvarnost brutalno iskreno, bez straha i kompromisa. Bavi se položajem književnika u Srbiji, odnosom društva prema njima, književnom i kulturnom birokratijom, društvom u celini.
Glasilo je podeljeno po rubrikama, a na naslovnoj strani najčešće je neki angažovani crtež, slika, karikatura, koja simbolički prikazuje naš položaj u vremenu i prostoru. Ima svoj uvodnik, najčešće neki angažovani tekst o našoj stvarnosti, tu su i zapisi sa interneta, angažovani prozni tekstovi, kratke priče, u svakom broju prikazujemo naše nagrađene članove, dajemo prikaze izdanja Društva književnika Beograda, poeziju naših članova, tu je i tema broja, kao i rubrika „Satira ili stvarnost”.
Koristi se i ćirilićno i latinično pismo, u zavisnosti od želje autora teksta, a objavljujemo autore sa balkanskih prostora i to najviše u satiričarskom delu časopisa, gde su zastupljeni naši najpoznatiji aforističari. Tu su i satirične pesme, priče, koje upozoravaju i ohrabruju, daju nadu u istinu i otkrivaju ono što drugi ne smeju.
To je i najveći kvalitet ovog časopisa. Sve ono o čemu se govori a ne sme biti napisano u drugim književnim časopisima, ovde se nalazi, i naši čitaoci jedva čekaju da vide novi broj. Naše glasilo je imalo promocije na značajnim mestima: u Banskom dvoru u Banja Luci, u Udruženju književnika Srbije, bibliotekama Beograda i šire, u Crnoj Gori i drugim susednim državama.
Balkanske Vertikale su Beograd, Banja Luka, Bijeljina, Berane, Bitola, Beč. Balkanske vertikale su čovek u pravom smislu te reči.

Urednik časopisa „Balkanske vertikale”
Srđan Simeunović Sendan

Objavljen drugi broj magazina za kulturnu raznolikost „Alia Mundi“

Objavljen je drugi broj magazina za kulturnu raznolikost „Alia Mundi“. U novom broju koji je objavljen na znatno većem broju strana, čitaoce očekuju nova uzbudljiva putešestvija po raznim kulturama sveta. Ovoga puta, magazin posebnu pažnju posvećuje cincarskom kulturnom nasleđu i to kroz dva teksta, o Srpsko-cincarskom društvu „Lunjina“ iz Beograda, kao baštiniku cincarskog nasleđa u Srbiji, i tekstu o kladovskim Armanima koji su u prošlosti dali značajan doprinos srpskom društvu, privredi i kulturi. Za novi broj magazina „Alia Mundi“ govori bosanska književnica i multimedijalna umetnica Jasna Šamić koja već decenijama živi i radi u Parizu. U razgovoru sa njom, prisećamo se kultnog časopisa „Kulture Istoka“ čiji je bila jedan od urednika, razgovaramo na temu mogućnosti opstanka multikulturalizma u Francuskoj, o sufizmu i sufijskoj poeziji, ocu Midhatu Šamiću i mnogim drugim temama. U rubrici Globtroteri, čitaocima predstavljamo mladu bosansku književnicu i svetsku putnicu Enesu Mahmić koja je do sada obišla više od trideset evropskih zemalja. Zavirili smo u njen itinerar i između ostalog prenosimo njene utiske o Gruziji, Jermeniji, jugoistočnoj Turskoj… o ljudima sa kojima se sretala i običajima koje je imala prilike da upozna na svojim brojnim putovanjima.

Novi broj takođe donosi i priču o nesrećnom usudu iranske umetnice i pesnikinje Forug Farohzad, o njenim usponima i padovima, o njenoj čudesnoj poeziji i nastojanjima da se kao žena u Iranu izbori za svoje mesto u umetnosti. Tragom ideje o poštovanju manjinskih kultura, magazin „Alia Mundi“ u novom broju donosi i tekst o austrijskoj umetnici romskog porekla Celji Stojki koja je preživela holokaust. Život ove Romkinje obeležili su borba za prava Roma i širenje poruke mira što je uspešno sprovodila kao književnica i svetski priznata umetnica. I ovoga puta magazin skreće pažnju na zaboravljene bisere srpske kulturne baštine te tako donosi priču o nekada velelepnom riđičkom Kaštelu koji je u doba svog blistavog izdanja posećivao i čuveni Lajoš Košut, a koji je danas kao kulturno zdanje potpuno oronuo i zapostavljen. Posebnu pažnju skrećemo na tekst posvećen „biserima balkanske lirike“, odnosno poetskom nasleđu Negotinske krajine.

Kroz Kapiju Balkana, magazin Vas vodi u Zadar i predstavlja gotovo magičnu uličnu instalaciju „Pozdrav Suncu“. U ovom dalmatinskom gradu pronalazimo i mladog turističkog vodiča koji je opčinjen Japanom i japanskom kulturom i prenosima njegove utiske o „Zemlji izlazećeg sunca“. Magazin skreće pažnju na značajno kulturno i političko nasleđe Crnogoraca oličeno u testamentu odnosno svojevrsnom amanetu koji je Sveti Petar Cetinjski ostavio Crnogorcima, a koji se danas brižljivo čuva u Narodnoj biblioteci Srbije. Podsećamo i na vrlo zanimljivo književno štivo vladike Nikolaja Velimirovića „Indijska pisma“ kao jedno od značajnijih elemenata kulturnog i književnog mosta između Srbije i Indije.

Kroz rubriku Globus magazin „Alia Mundi“ Vas vodi u Mongoliju i otkriva kakav je život u mongolskim jurtama. U rubrici Promo, magazin predstavlja novoosnovanu „Fondaciju Džimi Nelson“ sa sedištem u Holandiji koja podržava projekte iz oblasti kulturne raznolikosti. U rubrici Memento prisećamo se zaboravljene bosanske književnice Džemile Zekić kao podsećanje da se u 2017. godini proslavlja značajan jubilej ̶ 100 godina od njenog rođenja. Naslovnu stranu novog broja magazina „Alia Mundi“ krasi umetnička slika „Sjeme mladog bora“ bosanskog akademskog slikara Džeka Hodžića.

Drugi broj magazina „Alia Mundi“ možete pročitati OVDE.

AGON 36 • zima 2016/17

Temat novog, tridesetšestog broja Agona posvećen je esejima Srečka Kosovela, koji su značajni kako za sagledavanje Kosovelovog pesničkog dela, tako i za promišljanje kulturnih i političkih zbivanja u Sloveniji i Jugoslaviji u trećoj deceniji prošlog veka. U njima se pesnik Integrala definitivno opredelio za socijalizam, ali ne ortodoksni, u okviru Partije, već za jednu individualniju, altruističku verziju, upućenu na samog čoveka, skeptičnu prema kolektivnom. Dva teksta, Kriza i Umetnik i proleter zapravo su koncepti predavanja; ostali tekstovi su uglavnom izvučeni iz pesnikove beležnice i objavljeni posthumno u Zbranim delima. Eseje je preveo Ivan Antić.

Uporedo s esejima, rubriku poezija otvara izbor iz Integrala, koji su nedavno, u prevodu Josipa Ostija, objavljeni za Nezavisna izdanja Knjižuljak. Nove pesme objavljuju Božidar Šujica, Petar Miloradović, Ajlin Majls, Muanis Sinanović (u prevodu Ivana Antića), Vesna Barzut, Stefan Gašić i Ivan Zrinušić.

Dokumenti donose prevod pamfleta koji je Luj-Ferdinan Selin uputio Žan-Polu Sartru, A l’agité du bocal, što smo preveli kao Onom koji je udaren u tikvu. Tekst je napisan 1948. kao odgovor na Sartrovu izjavu (u Razmišljanju o jevrejskom pitanju) da su Selina unajmili nacisti. Objavljen je u malom tiražu, ali je široj javnosti predstavljen tek 1972. godine.

Pored kritika izabranih knjiga iz tekuće produkcije na prostoru bivše Jugoslavije koje pišu Davor Ivankovac, Dinko Kreho, Muanis Sinanović, Marjan Čakarević i Kristina Špiranec, u rubrici Pismo donosimo jedan koncept koji je Marina Cvetajeva namenila ruskom emigrantskom listu u Francuskoj, ali koji je ostao neobjavljen. Za Sanjavu snove piše Miodrag Danilović, a u rubrici Sos možete čitati i jedan urednikov san u nastavcima.

Bojan Savić Ostojić

Avangrad 21

Dvadeset i prvi broj lista za kulturu Avangrad izašao je iz štampe i na povećanom broju stranica (100) donosi, između ostalog, autorske komentare o kiču u književnosti i kič književnosti (pišu Mirjana Đurđević, Aleksandar Novaković, Ivan Despotović…), intervju sa piscem i prevodiocem Bekimom Sejranovićem, osvrte i oglede o novim i starim knjigama (Miodrag Jakovljević, Rodž Glas, K.G. Jung, Antologija Skrati priču…), te pogled na dramsko delo Abdulaha Sidrana. Dalje, kroz stalne rubrike, novi broj Avangrada bavi se filozofijom dijaloga, analizira se empatija kroz psihološku teoriju i praksu, dok u rubrici posvećenoj filmu čitaoci mogu naći tekstove o horor filmovima sa ovih prostora i antijevrejskoj propagandi u filmovima iz doba Trećeg rajha. U Avangradu se, po običaju, mogu pronaći i muzičke recenzije, tekstovi o muzičkim fanzinima, ali i muzičke reportaže i intervjui. Dvadeset i prvi broj pažnju posvećuje fasadnoj dekoraciji izraženoj na građanskim kućama u Vojvodini i regionu. U rubrici namenjenoj putopisu, čuvena putnica na biciklu, Snežana Radojičić, piše o Turskoj, a u eseju reč je o uticaju modernizma na savremeni svet i umetnost. Kao i od prvog broja, u delu časopisa Proesis nalaze se priče i pesme autora iz zemlje i regiona (Ivan Potić, Mehmed Begić, Marija Pavlović, Jelena Anđelovska, Omer Ibrahimagić…). Dvadeset i prvi broj Avangrada naročito krase vizuelni prilozi akademskih umetnika kao što su Vladica Ristić, Davor Gromilović, Ivan Mitić, te i fotografije stalnog saradnika Avangrada, Siniše Trifunovića.

Agon 34 | proleće 2016

Trideset četvrti broj Agon dočekuje s novim sajtom i novom uređivačkom koncepcijom.

Rubrika Poezija uključuje prevedenu poeziju i poeziju pisanu na srpskohrvatskom jeziku. Od ovog broja nastojimo da dublje razmotrimo fenomen književnosti uopšte u vremenskom i društvenom kontekstu. Zato pokrećemo rubriku Istorija. Zahvatanjem u arhivsku građu, Istorija promišlja odnos društva prema književnosti danas, kada je govor o tendenciji i angažovanosti, o ideološki i klasno svesnoj književnosti, ponovo aktuelan.
Poeziju otvara pesma Mirka Kekića, koji ovde objavljuje prvi put. Svoje nove cikluse objavljuju Nebojša Vasović, Jelena Radovanović & Siniša Tucić. Ciklus Ane Miković, koja takođe objavljuje premijerno u Agonu, praćen je snimkom čitanja uz kompoziciju Matije Anđelkovića. Zatim, ciklus Zabavno je uzimati spid australijskog pesnika Džona Forbsa prevodi Vladimir Stojnić, a Svetislav Travica predstavlja ruskog pesnika Ilju Semenenko-Basina. Poeziju zatvara norveški pesnik Laš Sobi Kristensen, u prevodu Marka Vukovića.
Istoriju otvara temat posvećen Arturu Kravanu. Kravan je bio pesnik, pamfletista, bokser, slučajni preteča dadaizma, nećak Oskara Vajlda : u uvodnoj belešci ga predstavlja Aleksa Golijanin. Njegov časopis Maintenant, objavljen u pet brojeva između 1912. i 1915. godine, bio je prvi primer izrazito autorske publikacije koja nije marila ni za kakve autoritete, svesne i uglađene provokacije takozvanog establišmenta, umetničkog i književnog. „Evo šta je književnost“, pisao je Artur Kravan, „ta-ta-ta-ta-ta-ta. A Umetnost – e za Umetnost me tek zabole! Živo sranje, Bože me prosti!“ Ovde donosimo tri najvažnija teksta objavljena u časopisu: „Andre Žid“, „Oskar Vajld je živ“, i vrhunac Kravanovog pamfletskog genija: „Izložba u Salonu nezavisnih“.
Odeljak Dokumenti, koji objavljuje isečke iz periodike i svedočanstvima savremenika, u ovom broju donosi blok posvećen sovjetskom piscu Mihailu Zoščenku (1895-1958). Zoščenko je pripadao književnoj grupi „Serapionova braća“, a dvadesetih godina bio je jedan od najpopularnijih sovjetskih autora kratke priče. Prvi put je na srpski prevedena njegova priča Pustolovine jednog majmuna (preveo Miloš Dobrić), zbog koje ga je Ždanov, agitator socijalnog realizma, osudio i koja mu je donela zabranu objavljivanja gotovo do kraja života. U nastavku u celosti donosimo reprodukciju referata A. A. Ždanova iz 1946, kojim osuđuje časopise „Lenjingrad“ i „Zvezda“ – osuđujući, sem Zoščenka, i Anu Ahmatovu. Referat je iste godine objavljen kod nas kao brošura, bez potpisa prevodioca. Priča je praćena Zoščenkovom beleškom o sebi iz 1933. godine.
U rubrici Knjige kritike pišu Davor Ivankovac (o Miljenku Jergoviću), Tomislav Augustinčić (o Marjanu Čakareviću) i Muanis Sinanović (o Rikardu). Nova rubrika Pismo donosi ono što je 1933. po dolasku Hitlera na vlast, Klaus Man iz izbeglištva pisao Gotfridu Benu, u prevodu Mire Litričin. U rubrici Sanjava, koja će biti posvećena zapisima snova, svoje snove odaju Anja Marković & Ežen Jonesko. Istorija se zatvara odlomcima iz urednikovog dnevnika, koji se ovde objavljuju u obliku kolumne pod naslovom Sos.
Za izgled novog sajta Agona zaslužni su Slađana Šimrak i Goran Savić Ostojić.
Naposletku, osnivač Vladimir Stojnić odlučio je da se povuče iz uredništva Agona. Njegovo Pismo dosadašnjeg urednika otvara ovaj broj.

Agon je izdanje Udruženja građana Knjižuljak i izlazi tromesečno. Glavni urednik je Bojan Savić Ostojić.

blockquote>

Novi, 33. broj Agona (januar-februar-mart 2016) otvara temat posvećen DADI.

Temat započinje tekstom „Devičanski mikrob“ Alekse Golijanina (osnivača i urednika Anarhističke biblioteke „Anarhija Blok 45“), koji je inače predgovor za Sedam manifesta Dade Tristana Care. Sledi ga tekst ključan za francuske dadaiste, Manifest Dade 1918 (Tristan Cara) u Golijaninovom prevodu. Temat još čine tekstovi Andrea Bretona o Dadi, kao i izbor iz prepiske Bretona i Care (u prevodu Bojana Savića Ostojića), u kojoj se mogu slediti sve nijanse u kompleksnom odnosu između osnivača Dade i kasnijeg pape nadrealizma.
Rubriku prevedena poezija otvara pesma nedavno preminulog slovenačkog pesnika Aleša Debeljaka, u prevodu Milana Đorđevića. Slede Dejvid Gaskojn, jedan od retkih engleskih pesnika koji se inspirisao nadrealistima (u prevodu Vladimira Stojnića), zatim ciklus „Vajldova smrt“ mladog poljskog pesnika Jaceka Denela u prevodu Snežane Đukanović. Rubriku zatvaraju Kratke pesme za one koji ne vole duge slovenačkog autora Blaža Iršiča.
Poeziju čine stihovi Marka Stojkića i Maše Seničić (ovogodišnje dobitnice nagrade Mladi Dis). Ciklus Neu! predstavlja najnovije pesme Miodraga Danilovića, autora knjižuljka Sivi zbeg. Po prvi put poeziju objavljuje Marija Grbić. Agon se zatvara pesmama hrvatske pesnikinje Jasmine Mujkić.
Agon je izdanje Nezavisnih izdanja Knjižuljak. Uvodnu reč potpisuje Bojan Savić Ostojić.

www.agoncasopis.com





Saopštenje povodom izlaska dvadesetog broja lista za kulturu Avangrad

Dvadeseti broj lista Avangrad, na povećanom broju stranica, donosi razgovor sa dr Dankom Šipkom, te postavlja pitanje autorima različitih umetničkih profila o postojanju jeresi u današnjem stvaralaštvu. Između ostalog, u dvadesetom broju se nalazi pregled izabranih, novih, književna dela (Mario Vargas Ljosa, Dejvid Bruks, Marija Pavlović, Ivan Despotović…), muzičke recenzije domaćih i stranih bendova, arhiva filmova sa prostora bivših jugoslovenskih republika s kraja XIX i početkom XX veka, kritička analiza kinematografije Trećeg rajha, putopis iz Insbruka i pogled na vojvođanske salaše, nekad i sad. Valja izdvojiti i razgovor sa glumicom Mirjanom Karanović o Vujici Rešinu Tuciću i njegovom pozorišnom angažmanu, kao i podrobnu analizu Heraklitove filozofije u svetlu današnjice. Čitaoci će u dvadesetom broju pronaći i zanimljiv tekst o tome šta nosi za sobom teror ekskluzivizma kroz, pre svega, filmsku umetnost. Drugi deo Avangrada, kao i u proteklih šest godina, posvećen je savremenoj prozi i poeziji, a tu se nalaze i stranice rezervisane za tekstove iz poljske književnosti (Gustav Herling-Gruđinjski i Tadeuš Pajper), u prevodu Biserke Rajčić.
Ovaj broj izdaju Udruženje građana ARTiFAKT i Gradska biblioteka Karlo Bijelicki u Somboru.




Agon 32
(jul-avgust-septembar 2015)

Trideset drugi broj Agona otvara pesma „Imigrant“ Uroša Praha (u prevodu Romea Mihaljevića). Slede fragmenti švedske autorke Pernile Berglund (u prevodu Svetlane Lučić) koja je ovog leta bila gošća Krokodilove rezidencije za pisce u Beogradu. Biserka Rajčić prevodi izbor iz zbirke Ćaskanje poljskog pesnika Mihala Kozlovskog. Muanis Sinanović, jedan od urednika slovenačkog časopisa Idiot, predstavlja izbor iz svoje knjige u rukopisu, u prevodu Gorana Jankovića. Najzad, tu je i izbor iz knjige Dnevni nespokoji češkog pesnika Petra Hruške (prevela Tihana Hamović).
U okviru domaće poezije, nove pesme objavljuju Bojan Marković, Željko Janković, Goran Čolakhodžić (dobitnik nagrade Goranovog proljeća za ovu godinu), zatim Sofija Živković i Marija Dragnić.
U sekciji „Dokumenti“ objavljuju se 152 poslovice prilagođene ukusu dana Pola Elijara i Benžamena Perea, u prevodu Bojana Savića Ostojića.
U odeljku „Prikazi“ predstavljene su knjige Nike Dušanova (kritiku potpisuje Vesna Barzut), Ane Marije Grbić (Kristina Špiranec) i Ilhana Pačariza (Aleksandra Bojović).
Agon je izdanje Udruženja građana Knjižuljak. Urednici su Bojan Savić Ostojić i Vladimir Stojnić.

 

 




Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *