Festivali

OSAM FILMOVA NA PRVOM MERLINKA CLASSICS FESTIVALU

12-15. novembar, Jugoslovenska kinoteka

Prvi Merlinka Classics Festival održaće se od 12. do 15. novembra u Sali Makavejev Jugoslovenske  kinoteke u Uzun Mirkovoj 1, a u okviru festivalskog programa biti prikazano osam filmova koji su ostavili dubok trag na queer kinematografiju. Reč je o festivalu nastalom u želji da se mlađe generacije upoznaju sa važnim queer filmovima, koji su doprineli tome da danas postoje filmovi i serije koji slobodno portretišu LGBT osobe. 

Ovogodišnje izdanje otvoriće filmovi Milana Jelića koji je svojim radom omogućio veliku vidljivost queer senzibiliteta u jugoslovenskom filmu. Tako će prve festivalske večeri, u četvrtak, 12. novembra od 18 sati biti prikazani njegovi filmovi „Bubašinter“ i „Špijun na štiklama“ (20.30h).

„Bubašinter“ je priča o ocu pekaru koji svom petnaestogodišnjem sinu poverava zadatak uništavanja bubašvaba u pekari, nadajući se da će ga tako iz sveta sanjalica prevesti u svet trudbenika. Razlog za neuspeh u poslu otac nalazi u dečakovom nesređenom seksualnom životu, pa ga vodi u jedan motel. Pošto i taj pokušaj ostaje bez uspeha, otac diže ruke, a dečaka u svet seksa uvodi tetka, raspuštenica, na njoj svojstven način.

Film „Špijun na štiklama“ sa Milanom Gutovićem i Milenom Dravić u glavnim ulogama govori o Livadinki Kukurić, direktorki novoosnovane diskografske kuće, koja ubacuje svog službenika Narcisa Zeca, prerušenog u čistačicu, u konkurentsku diskografsku kuću, kako bi se dočepala ekskluzivnih snimaka svetske estradne zvezde. Na taj način, lažnim predstavljanjem produkcije, ona nastoji da osigura bankarske kredite za izgradnju studija.

U petak 13. novembra u 18 sati, druge festivalske večeri, održaće se projekcija nemačkog filma „Mihael“ (Carl Theodor Dreyer) o mladom umetniku koji se uzdiže, dok njegov učitelj i partner Zoret, pada. Nakon što Mihael upoznaje princezu Zamikoff, a u želji da održi luksuzan način života, Mihael počinje da prodaje poklone koje je dobijao od Zoreta i potkrada ga.

Od 20.30 iste večeri na programu je američki film reditelja Vilijama Fridkina „Momci iz benda“. Film prati priču o Haroldu kome je rođendan, a najbliži prijatelji mu priređuju zabavu u Majklovom stanu. Među poklonima za njega je i mladi „Kauboj“, jer sada kako stari možda će imati problema da nađe slatkog mladića. Kako zabava napreduje i muškarci postaju pijaniji, tako se i atmosfera pogoršava. Rimejk ovog filma nedavno je objavljen u produkciji Netfliksa.

Treće festivalske večeri, u subotu, 14. novembra od 18 sati, biće prikazan film „Moj život u ružičastom“ Alena Berlinera. Reč je o koprodukciji Belgije, Francuske i Velike Britanije o transrodnoj devojčici Ludoviku. Ona govori o udaji za dečaka iz komšiluka i ne razume zašto su njenom odlukom iznenađeni njena porodica i komšije, koji se bore da prihvate njene postupke.

Nakon toga, od 20.30 uslediće projekcija kultnog američkog dokumentarnog filma „Pariz u plamenu“ Dženi Livingston o dreg kulturi u Njujorku. Dokumentarac prikazuje dreg kraljice i balsku scenu pre Madone i spota „Vogue“, pre mejnstrima i RuPaul’s Drag Racea i na taj način oslikava dreg istoriju.

Završne večeri Merlinka Classics festivala, u nedelju 15. novembra od 18.00 na programu je francusko-italijanski film „Kavez za ludake“ (Édouard Molinaro). Film prati menadžera noćnog kluba u San Tropeu u kome nastupaju dreg kraljice, a najveća zvezda među njima je njegov partner. Ludnica nastaje kada njegov sin dovodi svoju verenicu i njene ultra-konzervativne roditelje da se upoznaju.

Poslednji film u okviru festivalskog programa je francusko-belgijska koprodukcija „Leto“ rediteljke Katrin Korsini, koji će biti prikazan od 20.30. Smešten u sedamdesete godine prošlog veka, film prati priču Carole, profesorke i feministkinje iz Pariza i Delphine, ćerke farmera, koje se upoznaju i zaljubljuju. Nažalost, Delphine mora da se vrati kući da pomaže svojoj majci, ali Carole odlučuje da krene za njom. Film se bavi pitanjem da li ima mesta za feminizam i lezbejstvo na francuskom selu u tom vremenu.

 

Premijernim izvođenjem predstave „Finale” završen 13. festival savremenog plesa i performansa Kondenz

Trinaesto izdanje festivala savremenog plesa i performansa Kondenz završeno je u četvrtak 29. oktobra u Magacinu, premijernim izvođenjem predstave „Finale“ autorke i izvođačice Jane Milenković, kao i koautora/ki i izvođača/izvođačica Isidore Popović, Đorđa Živanovića Grgura, Miloša Janjića, Alise Oravec, Simonide Žarković i Jovane Stojić. Ovo delo nastalo je kroz istraživanje senzacija i iskustava koje gledaoci i izvođači doživljavaju tokom izvođenja, ali i iz dogovora, druženja, promišljanja i, pre svega, kreativne igre sedmoro mladih ljudi koji su u ovaj proces doneli različitost svojih izvođačkih iskustava i disciplina.

Jana Milenković, autorka predstave „Finale”, o samom nastanku i procesu rada na predstavi je rekla: „Rad je počeo da se razvija još 2019. godine, kada su svi pojedinačni učesnici svoje ideje prijavili na Puzzle program, gde smo pravili svoje kratke koreografske minijature. Kasnije smo dobili sredstva da moj rad produžimo, jer je uključivao sve učesnike. Počeli smo da razvijamo predstavu još u februaru i martu, nakon čega smo morali da napravimo pauzu. Zapravo smo imali na neki način luksuz u vremenu, jer danas se projekti rade brzo i pod velikim pritiskom. Tokom pauze se svašta menjalo, ali smo ostali samoorganizovani i željni da ovo izguramo do kraja”.

O specifičnostima zajedničkog rada na predstavi, ona kaže: „Svi imamo svoje poslove sa strane, svoje škole, razne obaveze od kojih živimo. Insistirala sam na tome da nemamo pritisak, tako da se stvorila opuštena atmosfera, koja je opet bila progresivna. Hteli smo da nam svima bude dobro, da se ne osećamo kao da moramo nešto da završimo, jer taj pritisak tokom dana osećamo na svim drugim poljima. Tako da je rad na predstavi bio na neki način i terapija – svi smo uživali i jedva čekali da se sastanemo“.

Autorka se osvrnula i na značaj Kondenza za savremenu plesnu scenu u Srbiji, ali i značaj ove manifestacije za njen autorski razvoj: „Kao neko ko je ranije dolazio na festival i uživao u programima, sada imam i tu čast da prvi autorski rad predstavim ovde. Svima nam jako znači što je premijera na Kondenzu, jer on jeste mesto spajanja i umrežavanja ljudi iz polja različitih umetničkih praksi. To je za naš grad i našu zemlju jako dragoceno. Ovde su pravi ljudi koji treba da te vide, i koje ti treba da vidiš i upoznaš“.

U prethodnim danima festivala na programu su bile i predstave „Nothing can go wrong” Isidore Stanišić i Darje Janošević predstava „ЯTUCORA” Marka Milića i Jelene Vuksanović, solo plesni performans „Neusamljeno osamljen solo na vezi“ autorke i izvođačice Jelene Alempijević in Novog Sada, predstave „Razotkrivena priroda ili Priče o biljkama i radnicima” autora i izvođača Vladimira Bjeličića i „Lounli plenet – turistička tura kroz dis(u)topiju” Maje Pelević, Dimitrija Kokanova, Olge Dimitrijević, Tanje Šljivar i Igora Koruge.

Festival su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Life Long Burning, Brain Store Project, Dance On, Pass On, Dream On, apap i Program Kreativna Evropa – Evropska unija.  

Saradnja festivala Kondenz sa Institutom Servantes i Evropskom mrežom plesnih centara
Festival savremenog plesa i perfomansa Kondenz, koji se ove godine održava od 23. do 29. oktobra u organizaciji Stanice Servisa za savremeni ples, ove godine sarađuje sa dve značajne evropske institucije – Institutom Servantes i Evropskom mrežom plesnih centara (European Dancehouse Network).

Saradnja sa Institutom Servantes čini poseban segment ovogodišnjeg festivalskog izdanja. Program Fiver-Servantes promoviše format plesnog videa koji je veoma malo zastupljen kod nas, ali i ples iz Španije i Južne Amerike, kao najavu saradnje sa umetnicima koji odande dolaze tokom narednog perioda.

Prestižni španski filmski reditelji svih generacija autori su radova koji daju idealni uvid u to šta je videoples: način da se jezik pokreta poveže sa srodnim oblastima, kakav je film.

Prvi blok ovogodišnjeg izdanja je „Fiver: Videoples”, u kome su radovi iz zvanične selekcije, kao i oni nagrađeni u okviru dva poslednja izdanja festivala Fiver: „Amo a las criadas por irreales” Sofije Kastro (Argentina), dobitnik specijalne nagrade Fiver 2019; finalista Fivera 2019. „Babelian Circles” Ferana Romeua, finalisti programa Fiverlabs 2019. „Cuerpo a cuerpo 2.0” (koordinacija projekta Esteban Krući i Đordi Kortes), kao i „Wine or Grape”, koordinatora projekta Aleksa Paćona i Bailaora Rubina Štajna.

Drugi blok je „Fiver: Tela u karantinu” – radovi koje su različiti umetnici snimili u toku karantina, a koje festival želi da predstavi kao kreativne odgovore na ovaj period naših života. Autori su Asun Noales, Antonio Rus, Elijas Agire, Ričard Maskerin, Hesus Rubio, Aleks Paćon, Pablo Venero i Gvido Sarli.

Kratkometražni filmovi iz selekcije „Fiver: Videoples” biće dostupni tokom 96 sati, počev od 27. oktobra u 18h do 31.oktobra. Radovi iz selekcije „Fiver: Tela u karantinu “biće dostupni od 26. oktobra. u 18h do 31. oktobra u 18h. Radovi se mogu videti na linku https://cultura.cervantes.es/belgrado/sr/fiver-2020—festival-internacional-de-cine/136907.

Početkom ove godine Stanica je postala članica mreže Evropske mreže plesnih centara, koja povezuje 45 evropskih plesnih centara iz 25 zemalja u Evropi, koje dele zajedničku viziju o plesnoj umetnosti. Ovo članstvo je još jedan način da se u Srbiji podstakne dijalog o javnim prostorima za ples, koji još uvek ne postoje. Stanica se zalaže za otvaranje plesnog centra koji će biti poveren plesnim umetnicima i kojim će se upravljati u skladu sa načinima rada u oblasti plesa – po principu saradnje, jednakosti svih i međusobnog poštovanja i solidarnosti.

Za članice EDN mreže ples  je integralni deo našeg svakodnevnog života i kulture koji doprinosi blagostanju društva, kao tkivo odnosa i empatije među ljudima.  

Članovi EDN mreže podstiču međusobnu saradnju, razmenu i zajedničku produkciju, povezuju umetnike, producente i publiku, osmišljavaju nove načine rada u polju plesa i zalažu se za vidljivost i afirmaciju plesa kroz istraživanja, produkciju novog znanja i širenje saradnje van Evrope. 

Otvoreno trinaesto izdanje festivala savremenog plesa i performansa Kondenz

Trinaesto izdanje Kondenza, festivala savremenog plesa i performansa, koje se ove godine održava na više lokacija u Beogradu i online pod sloganom „Dancing mantras / Mantre plešu”, otvoreno je večeras, 23. oktobra performansom „Nothing can go wrong” Isidore Stanišić i Darje Janošević izvedenom u prostoru “Magacina”.

Isidora Stanišić, autorka ovog performansa, o konceptu svog dela je rekla: „Predstava je nastala 2018. i tada sam se više bavila strahovima vezanim za mere koje važe od 11. septembra 2001. u Americi, a koje su ostale do dan danas. Zapravo tim ulivanjem straha, koje onda jedinke čini izolovanim. Kao i danas – mi nemamo strah od virusa, nego od drugog. Ne shvatamo da nije drugi taj koji je opasnost. Mislim da je to užasno važno da prepoznamo, da drugi nije neprijatelj. Svi imamo zajedničkog neprijatelja, i samo brinući jedni o drugima možemo to da rešimo“.

 „Nothing can go wrong” je plesni solo performans koji tematizuje ljudske strahove u kontekstu savremenog društva, kao i potrebu čoveka da se obezbedi u svakom segmentu svog života, što ga vodi ga ka sve većoj autoizolaciji. U pokušaju da racionalizuje svoje postojanje i osigurava ga od potencijalnih opasnosti, on postaje ophrvan iracionalnim strahovima koji više nisu vezani za samu smrt, već sve više prepoznaju drugog kao izvor te opasnosti.

Ovogodišnji program Kondenz festival sastoji se od šest predstava izvedenih uživo, kao i razgovora i predavanja, tribina, projekcije filma i predstavljanja knjige, koji će biti održani kombinovano – u fizičkom prostoru i onlajn.

Program uključuje sve radove nastale u prethodnih godinu i po dana koji nisu imali veću vidljivost u našoj sredini, a koji na najdirektniji način ukazuju na raznovrsnost umetničkog izraza u polju plesa, koreografije i performansa. Stanica Servis za savremeni ples ističe da su svi ovi radovi nastali kao nezavisne umetničke produkcije uz retku institucionalnu podršku, čime praksa kojom se nezavisna plesna produkcija nekoliko godina sistematski sprečava i postaje još opasnija.

Marijana Cvetković, producentkinja i jedna od kustoskinja festivala, povodom početka ovogodišnjeg programa je rekla: „Za nas je bilo važno da ovaj festival organizujemo prvenstveno zbog toga da bismo dali šansu umetnicima, da zarade od svog rada. Važno je da se predstava igra, da umetnici izvode svoj rad, i da jedan broj publike može da bude prisutan u tom prostoru. Ne insistiramo da se na silu nešto dešava, ali insistiramo na tome da sredstva budu data umetnicima, jer u ovim uslovima oni značajno manje mogu da igraju, i samim tim manje zarađuju“.

U kustoskom oblikovanju ovogodišnjeg programa, u fokusu je poigravanje s mantrom voli-ono-što-radiš, sa željom da to bude okvir kroz koji posmatramo uslove umetničke produkcije i rada, ali i da se adresira eksploatisanje ljubavi i njenih pratećih pojmova kako u umetnosti, tako i u domaćinstvu, kako u pop-kulturi, tako i u svakodnevnom životu.

U narednim danima na programu su i predstava „ЯTUCORA” Marka Milića i Jelene Vuksanović, solo plesni performans „Neusamljeno osamljen solo na vezi“ autorke i izvođačice Jelene Alempijević in Novog Sada, predstave „Razotkrivena priroda ili Priče o biljkama i radnicima” autora i izvođača Vladimira Bjeličića i „Lounli plenet – turistička tura kroz dis(u)topiju” Maje Pelević, Dimitrija Kokanova, Olge Dimitrijević, Tanje Šljivar i Igora Koruge. Poslednjeg festivalskog dana, u četvrtak 29. oktobra, u 20h u Magacinu na programu je premijerno izvođenje predstave „Finale“ autorke i izvođačice Jane Milenković i saradnika i izvođača/izvođačica Isidore Popović, Đorđa Živanovića Grgura, Miloša Janjića, Alise Oravec, Simonide Žarković i Jovane Stojić.

Šest predstava i bogat prateći program na  festivalu savremenog plesa i performansa Kondenz

Na trinaestom izdanju Kondenza, festivala savremenog plesa i performansa, koji se ove godine održava od  23. do 29. oktobra na više lokacija u Beogradu i onlajn, biće odigrano šest predstava i performansa u  u organizaciji Stanice Servisa za savremeni ples. Ovogodišnji program pod nazivom „Dancing mantras / Mantre plešu” će uz predstave sadržati razgovore i predavanja, tribinu, projekciju filma i predstavljanje knjige, koji će biti održani kombinovano – u fizičkom prostoru i onlajn.

Na otvaranju festivala, u petak 23. oktobra u 20h u Magacinu, biće izvedena predstava „Nothing can go wrong” Isidore Stanišić i Darje Janošević. Ovaj savremeni plesni solo performans tematizuje ljudske strahove u kontekstu savremenog društva, kao i potrebu čoveka da se obezbedi u svakom segmentu svog života, što ga vodi ga ka sve većoj autoizolaciji. U pokušaju da racionalizuje svoje postojanje i osigurava ga od potencijalnih opasnosti, on postaje ophrvan iracionalnim strahovima koji više nisu vezani za samu smrt, već sve više prepoznaju drugog kao izvor te opasnosti.

U subotu, 24. oktobra biće izvedene dve predstave. Rad „ЯTUCORA” Marka Milića i Jelene Vuksanović se izvodi u stanu na tajnoj lokaciji, za po jednog posetioca u polučasovnim intervalima. Inspirisan je praksom negovanja i brige (curare) oko Slovenačkog privremenog arhiva plesa (Temporary Slovene Dance Archive), koji je osnovao Rok Vevar (curator) 2012. godine, sa velikom kolekcijom dokumenata o plesu, jedinstvenom u ovom delu Evrope. 

Istog dana od 20h u Magacinu na programu je solo plesni performans „Neusamljeno osamljen solo na vezi“ autorke i izvođačice Jelene Alempijević in Novog Sada. U suštini pokušaj meditacije, ovaj perfomans je u vezi sa prostorima, telima, osećanjima i mislima kroz polet i zvuk.

U nedelju, 25. oktobra u Arboretumu Šumarskog fakulteta, u tri termina od 12, 13 i 14h, na programu je predstava „Razotkrivena priroda ili Priče o biljkama i radnicima” autora i izvođača Vladimira Bjeličića. Ovo je umetničko-kustoski projekat u nastajanju zasnovan na istraživanju problema (kulturnog / kultivatisanog) rada i autorove intimne fascinacije florom – biljkama koje sakuplja i neguje. Primarni fokus performansa je ispitivanje položaja radnika u odnosu na biljke koje ih okružuju, i onoga šta može proizaći iz ove neobične interakcije.

Isto veče u 19h filozof i teoretičar umetnosti Andrija Filipović održaće online predavanje na Zoom-u i FB stranici Stanice (facebook.com/dancestation) „Antropocenska ontosonografija: O planetarnom zvučnom okruženju”. Ovim predavanjem festival uvodi temu post-antropocena u svet izvođačkih umetnosti, a kroz mapu planetarnog zvučnog okruženja putem ontosonografije – opisa načina bivstvovanja i postajanja putem zvuka.

Za ponedeljak, 26. oktobar, zakazana su dva programa. U 17h u Ostavinskoj galeriji će putem aplikacije Zoom i Facebooka biti prikazan film “Dušan Murić: Prakse elementarne nesigurnosti”. Ovaj rad je nastavak serije video intervjua i kratkih filmova o domaćim koreografima i plesnim umetnicima koju je započela Stanica 2019. godine filmom o Neli Antonović. Ove godine fokus je na delu Dušana Murića, koreografa, performera i zen anarhiste čiji rad i angažovani govor o svetu u kome živimo jezikom performansa predstavlja jedinistvenu pojavu na našoj sceni.
Razgovor sa autorom vodiće Milica Ivić.

Za 19h u istom prostoru kao i online preko Zoom-a i na FB stranici Stanice (facebook.com/dancestation) zakazano je predavanje „Kondenz festival: produkcija u obliku otpora”, koje će održati Marijana Cvetković, producentkinja i jedna od kustoskinja festivala. Želja organizatora je da sa publikom ovogodišnjeg festivala podeli nekoliko ključnih elemenata modela po kojem Kondenz funkcioniše, ali i da o njima debatuje i čuje druga mišljenja. 

U utorak. 27. oktobra  putem aplikacije Zoom i Facebooka biće održan online razgovor o knjizi  „A Live Gathering: Performance and Politics in Contemporary Europe”, koji će voditi kourednice knjige Ana Vujanović i Livia Andrea Piazza i Marijana Cvetković, jedna od kustoskinja festivala. U ovoj knjizi 11 autora/ki pokreće mnošto tema, kao što su novi smisao demokratije u situacijama u kojima živo okupljanje ljudi prestaje da bude relevantno i/ili moguće, političnost performansa, smisao izvedbenih praksi koje nastaju paralelno sa aktuelnim društvenim pokretima, i druge.

U 20 časova u Ateljeu 212, istog dana će biti izvedena predstava „Lounli plenet – turistička tura kroz dis(u)topiju” čiji koncept, tekst i izvođenje potpisuju  Maja Pelević, Dimitrije Kokanov, Olga Dimitrijević, Tanja Šljivar I Igor Koruga. „Lounli planet” je predstava imerzivnog karaktera, koja se izvodi u otvorenim i zatvorenim prostorima, oko i u zgradi pozorišta, namerno izbegavajući klasičan scenski prostor, odnosno samu scenu. Kroz kolažnu strukturu pet autorskih i izvođačkih glasova, koji se međusobno prepliću i prožimaju, umetnici vode propisno distanciranu publiku na turističku turu kroz obe strane novčića utopije i distopije naše pandemijske svakodnevice.

U sredu, 28. oktobra u 18 časova biće organizovana Čajanka – druženje i razgovor sa saradnicima i publikom. Stanica poziva publiku na druženje pred zatvaranje festivala uz čajeve, kafe, slaniše i slatkiše, bez plastike i otpada, sa željom za razmenom priča i iskustava proisteklih iz rada Stanice u proteklih 15 godina, uz najavu programa u narednom periodu.

Poslednjeg festivalskog dana, u četvrtak 29. oktobra, u 20h u Magacinu na programu je premijerno izvođenje predstave „Finale“ autorke i izvođačice Jane Milenković i saradnika i izvođača/izvođačica Isidore Popović, Đorđa Živanovića Grgura, Miloša Janjića, Alise Oravec, Simonide Žarković i Jovane Stojić. Ovo delo nastalo je kroz istraživanje senzacija i iskustava koje gledaoci i izvođači doživljavaju tokom svake predstave, ali i iz dogovora, druženja, promišljanja i, pre svega, kreativne igre sedmoro mladih ljudi koji su u ovaj proces doneli različitost svojih izvođačkih iskustava i disciplina.

Poseban segment festivala čini saradnja sa Institutom Servantes. Program Fiver-Servantes promoviše format plesnog videa koji je veoma malo zastupljen kod nas, ali i ples iz Španije kao najavu saradnje sa španskim umetnicima u narednom periodu. Kratkometražni filmovi iz selekcije „Fiver: Videoples” biće dostupni tokom 96 sati, počev od 27. oktobra u 18h do 31.oktobra. Radovi iz selekcije „Fiver: Tela u karantinu “biće dostupni od 26. oktobra. u 18h do 31. oktobra u 18h. Radovi se mogu videti na linku https://cultura.cervantes.es/belgrado/sr/fiver-2020—festival-internacional-de-cine/136907

Za sve predstave će broj publike će biti ograničen, a obavezna je prijava za dolazak na predstavu na mail adresu stanica.info@gmail.com. Za rad „ЯTUCORA” prijave se obavljaju na broj telefona 063 / 381109.

Festival su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Program Kreativna Evropa Evropske unije, a kroz projekte Life Long Burning i Dance On, Pass On, Dream On i mrežu European Dancehouse Network.

Trinaesto izdanje festivala savremenog plesa i performansa Kondenz od 23. do 29. oktobra u Beogradu

Trinaesto izdanje Kondenza, festivala savremenog plesa i performansa, održaće se of 23. do 29. oktobra na više lokacija u Beogradu i onlajn, u organizaciji Stanice Servisa za savremeni ples. Ovogodišnji program pod nazivom „Dancing mantras / Mantre plešu” sadržaće šest predstava izvedenih uživo, kao i razgovore i predavanja, tribinu, projekciju filma i predstavljanje knjige, koji će biti održani kombinovano – u fizičkom prostoru i onlajn.

Marijana Cvetković, osnivačica i menadžerka Stanice Servisa za savremeni ples, povodom ovogodišnjeg festivalskog izdanja je rekla:  „Ove čudne godine koja nas je zatekla u našoj neobuzdanoj potrošnji svih mogućih resursa planete, morali smo da se zaustavimo na silu i da se zapitamo o smislu onoga što radimo. Umetnost, u tim okolnostima, očigledno postaje platforma koja može dati nove odgovore, ali samo u dijalogu sa naukom, ekologijom, politikom, društvenim pokretima… Zato i ovogodišnji Kondenz posvećujemo svima koji razumeju da ponavljanje mantri koje smo znali do sada više nije moguće. Potrebno je da radikalno menjamo svoje ponašanje i slušamo prirodu čiji smo deo.”

Na otvaranju festivala, u petak 23. oktobra u 20h u Magacinu, biće izvedena predstava „Nothing can go wrong” Isidore Stanišić i Darje Janošević. Ovaj savremeni plesni solo performans tematizuje ljudske strahove u kontekstu savremenog društva, kao i potrebu čoveka da se obezbedi u svakom segmentu svog života, što ga vodi ga ka sve većoj autoizolaciji. U pokušaju da racionalizuje svoje postojanje i osigurava ga od potencijalnih opasnosti, on postaje ophrvan iracionalnim strahovima koji više nisu vezani za samu smrt, već sve više prepoznaju drugog kao izvor te opasnosti. Broj publike će biti ograničen, a obavezna je prijava za dolazak na predstavu na mail adresu stanica.info@gmail.com.

Ovogodišnji festivalski program uključuje sve radove nastale u prethodnih godinu i po dana koji nisu imali veću vidljivost u našoj sredini, a koji na najdirektniji način ukazuju na raznovrsnost umetničkog izraza u polju plesa, koreografije i performansa. Stanica Servis za savremeni ples ističe da su svi ovi radovi nastali kao nezavisne umetničke produkcije uz retku institucionalnu podršku, čime praksa kojom se nezavisna plesna produkcija nekoliko godina sistematski sprečava i postaje još opasnija.

U kustoskom oblikovanju ovogodišnjeg programa, u fokusu je poigravanje s mantrom voli-ono-što-radiš, sa željom da to bude okvir kroz koji posmatramo uslove umetničke produkcije i rada, ali i da se adresira eksploatisanje ljubavi i njenih pratećih pojmova kako u umetnosti, tako i u domaćinstvu, kako u pop-kulturi, tako i u svakodnevnom životu. Voli-ono-što-radiš nije nova fraza, koristi se dugo i u različitim kontekstima, međutim u okviru neoliberalnog rečnika dobila je nova tumačenja i (zlo)upotrebe. Sa jedne strane, dehumanizuje većinu stanovništva koje svoj rad obavlja iz potrebe, a ne iz „ljubavi”, a sa druge predstavlja pogonsko gorivo za (samo)eksploataciju koja se odvija u polju honorarnog rada karakterističnog za polje umetnosti i kulture.

Zanimanja koja imaju poseban status u društvu, smatraju se posebnom vrstom rada koji ima uzvišene ciljeve i kvalitete, poput rada u umetnosti i kulturi, akademskog rada, aktivističkog i slično, donose određene vrste privilegija, ali istovremeno su obeležena prekarnošću čija se štetnost po ljudske živote zamagljuje idejama takozvane slobode, fleksibilnosti i rada iz „ljubavi”. Prekarni uslovi rada objedinjuju 99% ljudi na planeti, a između ostalog, karakteriše ih stalna neizvesnost, život uvek između zaposlenosti i nezaposlenosti, nemogućnost planiranja budućnosti, neprekidan stres i strah za egzistenciju, što su sve faktori koji utiču na fizičko i mentalno zdravlje ljudi, na kvalitet života i na životni vek.