Preko 30 filmova i četiri večeri muzičkog programa na 10. Bašta Festu

Na desetom izdanju Bašta Festa, internacionalnog festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti, od 29. juna do 2. jula 2023. godine očekuje nas 29 kratkih igranih filmova iz 20 država u takmičarskom programu, dva revijalna filma u okviru zatvaranja festivala, kao i četiri večeri muzičkog programa na otvorenom. Publika i gosti Bašta Festa imaće priliku da tokom dana uživaju u divnoj prirodi Nacionalnog parka Tara, na obalama jezera Perućac i Zaovine i reke Drine.

Direktor festivala i jedan od osnivača Jovan Jelisavčić povodom desetogodišnjice rekao je: “Imati prvi veliki jubilej festivala za mene je zaista podvig. Uz festival sam naučio koliko jako morate da se trudite i budete uporni kako biste došli do nekakvog rezultata. Nekada se to učini minimalnim, ali ipak kada se osvrnete i vratite sve uspomene na mesto gde su se gradila prijateljstva, ideje i snovi vidite sav smisao desetogodišnjeg rada.”

Bašta Fest predstavlja i plakat desetog festivalskog izdanja čiji slogan TI MOŽEŠ SVE(T) rekapitulira prethodnih deset godina rada i razvoj ovog festivala pokrenutog uz veliki entuzijazam mladih filmskih autora. Autorka plakata je Milica Milosavljević.

Program je besplatan, mesta nisu numerisana, priroda je na starom mestu i čeka da na najlepši mogući način proslavimo početak leta.

Ova manifestacija, koju su osnovali glumci Jovan Jelisavčić i Maja Šuša, usko je orijentisana na zajednički rad reditelja i glumaca, a fokus na kvalitetnim glumačkim interpretacijama ima veliki uticaj na pozitivno pozicioniranje Bašta Festa među internacionalnim festivalima kratkometražnog filma.

PETI FESTIVAL FRANCUSKOG FILMA

Francuski filmovi pod vedrim nebom u Beogradu i širom Srbije

Festival francuskog filma biće održan od 14. do 18. juna na nekoliko lokacija u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Na ovogodišnjem petom, jubilarnom izdanju publika će imati priliku da pogleda najnovija ostvarenja iz Francuske, od kojih više njih pripadaju ovogodišnjoj selekciji Kanskog festivala, jednog od najznačajnijih filmskih susreta u svetu.

Stanislas Pjere, direktor Francuskog instituta u Srbiji i savetnik za saradnju i kulturu pri Ambasadi Francuske je povodom novog izdanja ove manifestacije rekao:

„Festival, čiji su osnivači Francuski institut u Srbiji i distributerska kuća MegaCom Film za cilj ima da na jednom mestu, izvan velikih festivala, beograđanima pruži priliku da pogledaju najbolje što Francuska ima da ponudi u oblasti filma, kao i gostovanja renomiranih francuskih glumaca i reditelja. Festival je za kratko vreme uspeo da se nametne kao značajna filmska manifestacija i od prošle godine smo postali kulturna manifestacija od značaja opštine Stari Grad, na šta smo veoma ponosni“.

Projekcije će biti održane na obalama reka Sava i Dunav (Kosančićevom vencu, Silosima i na platou između dve kule na Ušću). Francuski filmovi gledaće se i u bioskopskim salama u Nišu i Novom Sadu (u bioskopu Vilingrad i u Kulturnom centru Novog Sada). Prikazivanjem filmova na Kosančićevom vencu ujedno će biti otvorena i manifestacija Starogradsko leto u organizaciji opštine Stari grad. 

Festival svake godine bira kuma ili kumu koji svojim reputacijom podržavaju festival. Kum ovogodišnjeg izdanja je reditelj Srdan Golubović, nagrađivani autor čiji filmovi su ostvareni u koprodukciji sa Francuskom.

Besplatan kamp na „Slaughter“ horor i hevi metal festivalu

Od 30. juna do 2. jula održaće se Internacionalni festival umetničkih horor filmova “Slaughter Festival” u nekadašnjoj doljevačkoj klanici u organizaciji Komplos Art Factory udruženja građana iz Doljevca.

Biće prikazano 36 filmova na tri bioskopska platna, jednom u glavnoj hali, i na dva bioskopska platna na otvorenom, u fabričkom krugu nekadašnje klanice. Biće prikazani dugometražni igrani, dokumentarni, eksperimentalni i kratki filmovi horor žanra. Istovremeno, publika će imati priliku da isprati nastupe 12 inostranih i domaću hevi metal bendova u pratećem programu, koji će nastupati na dva nezavisna stejdža „Slaughter Heavy Metal“ festivala.

Umetnički direktor festivala je istaknuti srpski poznavalac horor kinematografije, dr Dejan Ognjanović, pisac, kritičar, prevodilac i urednik, a za program pratećeg muzičkog dela zadužen je poznati muzičar Željko Ljubić Piti.

Najbolji film biće nagrađen Zlatnom Macolom, nagradom koja asocira na radni alat doljevačke klanice osnovane daleke 1952. godine.

Novitet na festivalu od ove godine predstavlja mogućnost besplatnog boravka u kampu u okviru festivalskog prostora kao i korišćenje bazena, teniskih i drugih sportskih terena kao i sportski ribolov. Uz priliku da se obiđu lokalne turističke destinacije kao što je srednjovekovni grad Koprijan. Rezervacije su otpočele i vrše se slanjem imejla na camp@slaughterfestival.com.

Sa ciljem podsticanja domaće filmske produkcije i širenja interesovanja za horor žanr, festival raspisuje konkurs za kratki domaći film strave, trajanja od 5 do 30 minuta.

Uslovi: 1) da film obrađuje horor motive i teme, snimljene i režirane na horor način; 2) da film nije javno dostupan na internetu (Youtube i drugde); 3) da je godina produkcije 2022. ili 2023. a zemlja produkcije – Srbija.

Konkurs je otvoren do 25. juna 2023. godine.

Do ovog datuma svi punoletni autori filmova mogu slati svoje radove, u MPEG formatu, fajlova ne većih od 10 Gb, preko Wetransfera, na imejl horror@slaughterfestival.com ili, alternativno, mogu poslati bezbedni, zaštićeni link ka nekoj platformi (npr. Vimeo) gde se film može pogledati.

Uz link sa fajlom filma poslati u mejlu osnovne podatke: Naslov, Godinu produkcije, Ime scenariste i reditelja, Kratak opis zapleta (do dve rečenice).

Najbolji filmovi biće prikazani na ovogodišnjem festivalu, a najboljem među njima biće dodeljena nagrada Zlatna Macola.

Posetioce očekuje i bogat prateći program. Slikani murali na zidovima klanice na temu istorije filmskog horora, a biće organizovano nekoliko tribina, radionica i izložbi strip crteža.

Ulaz za sve posetioce se ne naplaćuje, a za goste iz Niša i Leskovca, biće organizovan besplatan prevoz do Doljevca i nazad, kao i besplatan parking za sve one koji dolaze svojim automobilima.

Festival su podržali na konkursima Ministarstvo kulture Srbije i Opština Doljevac.

Jubilarni, peti  Somborski filmski festival

od 11. do 14. jula 2023.

Puriša Đorđević laureat nagrade za životno delo

Planirano je da se jubilarni, peti po redu  Somborski filmski festival održi od 11. do 14. jula 2023. godine u organizaciji Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor. Tradicionalno, ulaz na sve projekcije je slobodan, a festivalu će prethoditi predfestivalske aktivnosti namenjene deci i mladima. Pod sloganom „Za one koji dolaze“ festival ima za cilj da se pored filmova i mladih autora predstave i  uspešni mladi ljudi Sombora. U planu je da Peti Somborski filmski festival otvori debitantski film rediteljke Nine Ognjanović „Ovuda će proći put“.

Ove godine, laureat nagrade za životno delo Somborskog filmskog festivala biće proslavljeni reditelj Mladomir Puriša Đorđević, koji je preminuo krajem 2022. godine. 

– Somborski filmski festival je od svog osnivanja 2018. godineosmišljen tako  da unapređuje i neguje vrednosti sredine koju nastanjuje dvadeset i jedna nacionalnost. Afirmicija tolerancije, ravnopravnosti i slobode, kao  i uvažavanje  i promocija  identiteta  društvene zajednice jesu konstante festivala. Ovogodišnje, peto izdanje Festivala, svojevrsni „mini-jubilej“, održaće se  od 11 do 14. jula pod sloganom „Za one koji dolaze“, te će posebna pažnja, u gotovo svim segmentima programa, biti usmerena na  ulogu budućih  generacija. Sa velikim zadovoljstvom naglašavamo neprekidnu podršku Filmskog centra Srbije, te uspešnu saradnju sa Niškim kulturnim centrom, kao i članstvo u Mreži kinoprikazivača Srbije od njenog osnivanja. Tekovina našeg prisustva u ovoj uglednoj asocijaciji je  ostvarivanje  saradnje sa više od  40 ustanova kulture u Srbiji koje se bave konoprikazivaštvom – izjavila je direktorka festivala Vesna Šašić i dodala:  – U okviru pratećeg programa planira se  sada već tradicionalna  promocija filmskih izdanja, te razgovori o filmovima prikazanim na Somborskom filmskom festivalu u kojima će sa publikom razgovarati najeminentniji filmski kritičari, reditelji, scenaristi, producenti. Takođe,  povodom prvih pet godina trajanja festivala, planirano je stručno predavanje Aleksandara Erdeljanovića o Ernestu Bošnjaku kojim će se, pod punim svetlom rasvetliti izuzetna uloga koju je Ernest Bošnjak imao u razvoju industrije filma u našem regionu.

Selektor festivala, Dejan Dabić, istakao je:  – Kada je 2018. godine u Somboru održan prvi filmski festival Dunavsko-panonske regije „Porodica naroda“ najvažnije je bilo, uz osnovnu ideju festivala i kvalitet filmova, ostvariti kontinuitet. Čekale su nas teške kovid godine, kao i globalni potresi izazvani ratom u Ukrajini. Uprkos svemu, čeka nas mali jubilej, 5. Somborski filmski festival dokazuje da snovi somborskog pionira filma, Ernesta Bošnjaka, nisu bili uzaludni. I ne samo to, ove godine odlazimo i korak dalje, okrećemo se ka budućnosti, o čemu svedoči i ovogodišnjeg festivalski slogan „Za one koji dolaze“.

Somborac Ernest Bošnjak bio je osnivač jugoslovenske kinematografije, prvi jugoslovenski snimatelj, reditelj i producent, koji je 1906. doneo u Sombor kino-projektor i otvorio bioskop. Nekoliko godina kasnije i sam je počeo da snima filmove, a za zasluge u razvoju jugoslovenskog filma dobio je državnu penziju.

Ulaz na sve programe petog izdanja Somborskog filmskog festivala je besplatan, a projekcije i prateći programi planirano je da se održe u Kulturnom centru „Laza Kostić“ Sombor, Atrijumu Gradske kuće, Kabareu Narodnog pozorišta Sombor i Dvorištu gradskog muzeja Sombor.

Direkciju festivala čine. Vesna Šašić – direktorka festivala i umetnički direktor; Dejan Dabić – selektor, Milivoje Mlađenović –programski direktor; Mihajlo Nestorović – kreativni direktor i Ognjen Rakčević – producent. Detaljnije informacije mogu se naći na sajtu festivala – https://sff.kclazakostic.rs/

Ponta Lopud film festival x Rezidencija za umetnike Zaklade Lopud: Ognjen Glavonić prvi rezident

Ponta Lopud film festival objavljuje rezultate konkursa koji je otvoren 21.03.2023. u saradnji s

programom Rezidencija za umetnike Zaklade Lopud u cilju pružanja podrške mladim regionalnim filmskim profesionalcima, učesnicima dosadašnjih izdanja Ponta Lopud festivala, u njihovom daljnjem profesionalnom napretku.

U okviru programa Rezidencija za umetnike Zaklade Lopud izabrani učesnici dobivaju

jedinstvenu priliku u tišini i ljepoti otoka Lopuda u potpunosti se usredotočiti na rad na svojim

novim filmskim projektima.

Srpski reditelj Ognjen Glavonić, učesnik prvog izdanja Ponta Lopud festivala 2021., izabran je

kao prvi rezident koji će četiri sedmice (u jesen 2023.) boraviti u rezidenciji za umetnike na otoku Lopudu, gde će raditi na razvoju novog dugometražnog filma. Tročlano poverenstvo iz svijeta filmske industrije izabralo je redaitelja Ognjena Glavonića na temelju kvalitete njegovog novog projekta U SENCI ROGOVA. Projekt je podržao i Filmski centar Srbije, jedan od partnera Ponta Lopud festivala.

 U SENCI ROGOVA – sinopsis

Srednjoškolac Vuk, metalac iz malog banatskog sela, pokušava da snimi album sa svojim black

metal bendom i održi klimavo prijateljstvo s najboljim prijateljem Igorom. Kroz razne avanture

i probleme koji ih prate zajedno uče kako se izboriti s besom, nedoumicama, strahovima, ali i

predrasudama i osudama sredine u kojoj žive – zajednice koja skriva duboke tajne.

Ponta Lopud filmski festival nova je forma malog filmskog festivala i kreativnog huba koji spaja

kreativce regionalne filmske industrije i na jednom mestu nudi priliku za sticanje znanja,

kreativne susrete, razmenu iskustava i poslovno umrežavanje. Majstorski tečajevi i predavanja

vrhunskih svjetskih filmskih profesionalaca, opušteni filmski razgovori i projekcije filmskih

klasika osmišljeni su prvenstveno kao nadahnuće i podrška razvoju novih filmskih talenata i

projekata u regionu.

Ponta Lopud festival raspisuje konkurs za sudjelovanje u programu Rezidencija za umetnike Zaklade Lopud dva puta godišnje, a sljedeći konkurs biće otvoren tokom održavanja ovogodišnjeg izdanja festivala u junu 2023. godine (20. – 24. juna 2023.).

Sve novosti i informacije o Ponta Lopud festivalu dostupne su na službenoj web stranici                        festivala  www.pontalopud.hr  te putem društvenih mreža.

Filmovi ‘’Vodič za obalska utvrđenja’’ Tijane Petrović i ’’Niko vredan pomena’’ Svetislava Dragomirovića pred beogradskom publikom, u okviru Srpskog takmičarksog programa 16. Beldocs festivala

Foto: Vidoje Manojlovic

Četvrtog dana Beldocs festivala u okviru Srpskog takmičarskog programa prikazana su dva filma: i ‘’Vodič za obalska utvrđenja’’ Tijane Petrović’’ u dvorani Kulturnog centra Beograda i ‘’Niko vredan pomena’’ Svetislava Dragomirovića’’ u Domu omladine Beograda .

‘’Vodič za obalska utvrđenja’’ je kratkometražni film koji je, po rečima autorke, esej film koji istražuje tehnološku evoluciju vojnih bunkera izgrađenih na obali zaliva San Franciska. Rediteljka  kaže da njeni filmovi inače posmatraju i preispituju naš odnos prema istoriji, mestu i prirodnom svetu. Ovaj film posmatra geološki odnos između struktura kolonijalne moći i zemlje na kojoj su izgrađene. Kroz promene pejzaža i njegovu mitologiju, film prati evoluciju vojnih tehnologija gledanja.

Film  ’’Niko vredan pomena’’ opisuje ličnu dramu koju proživljava šezdesetogodišnji penzionisani porno glumac iz Srbije, koji u malteškom zatvoru iščekuje kraj Kafkanijanskog suđenja, boreći se sa demonima koji mu ne dozvoljavaju da zaspi. Film je baziran na telefonskim razgovorima iz zatvora, koji otkrivaju njegova nedela, ali takođe i duboko sakrivene emocije u rezervoarima prošlosti- koji mu dodatno otežavaju postojanje.  Njegova neostvarena potreba za ljudskim i godine provedene u samoći, prerastaju u depresiju koju leči kroz ispade u javnosti, a koji su ga u isto vreme učinili da se oseti posramljenim ali i živim i postojanim.

’’Mislim sam da je bilo važno da pružim priliku, odnosno kreiram prostor u kome će se jedan
prestupniik osećati bezbedno da ispriča svoju verziju priče. Važno je saslušati, važan je i pokušaj da
razumemo šta je to što je prolazilo kroz njegovu glavu, koji su koreni njegovog problema. Samo u
takvoj atmosferi je moguće težiti ka istini, iako je mogućnost velika da je nikada ni ne dobijemo’’ – izjavio je Dragomirović.

U nedelju ,14. maja u okviru glavnog takmičarskog programa očekuje nas nekoliko sjajnih filmova: ’’Reka’’ (Jennifer Peedom, Joseph Nizeti ), ’’Mara’’ (Sasha Kulak), ’’Potpuno poverenje’’ ( Jialing Zhang), kao i film francuske Nobelovke Ani Erno (Annie Ernaux) ’’Godine super osmice’’ 

U Jugoslovenskoj kinoteci u18.00 biće prikazan film ’’Mariupolis 2’’ (Mantas Kvedaravicius, Hanna Bilborova), koji će najaviti Ambasador Ukrajine, Volodimr Tolkač i ambasadorka Nemačke, Anke Konrad, a rediteljka Hana Bilborova će se pokloniti beogradskoj publici.

U okviru srpskog takmičarskog programa biće prikazani filmovi: ’’Reznica’’, reditelja Davora Marinkovića  i ’’Aurorin san’’, Dragane Jovanović, u terminu 19.30 u Domu omladine Beograda.

Program 16. Beldocs festivala možete pogledati ovde: BELDOCS 2023 PROGRAM

Otvoren program ‘’Budućnost slobode’’ na 16. Beldocsu

Tri domaće premijere u Domu omladine Beograda u okviru Srspkog takmičarskog programa

Foto: Vidoje Manojlović

Drugog dana  Beldocs festivala počeo je program ’’Budućnost slobode’’, koji je otvorila direktorka festivala Mara Prohaska Marković. Prvi film u okviru ovog programa je ’’20 dana u Mariupolju’’ ukrajinskog reditelja Mstislava Černova (Mstyslav Chernov), dobitnika Pulicerove nagrade za hrabro izveštavanje iz opkoljenog grada Mariupolja.

Pre prikazivanja filma publici su se u Velikoj sali Doma omladine Beograda obratili  ambasadorka Švedske, Anika Ben David i ambasador Ukrajine, Volodimir  Tolkač, kao i urednica programa Aleksandra Vušurović.

Program je nastavljen premijerama iz srpskog takmičarskog programa, te su prikazana tri kratkometražna filma: ‘’Lopte’’, koje je režirala Gorana Jovanović, ‘’A istok reka teče’’, u režiji Jelene Radenović  i ‘’Na kraju puta’’, Ivane Todorović.  

Film ’’Lopte’’ rediteljke Gorane Jovanović je takođe deo Teen programa. Ovaj film se na nesvakidašnji način bavi ratom u Jugoslaviji devedesetih, njegovim posledicama i izvesnim osećajem da bi samo jedna iskra bila dovoljna da rasplamsa svu mržnju i nasilje. Centrali deo dokumentarca je bez dijaloga, i prati fudbalsku utakmicu koju u ime mira svake godine igraju vojske šest bivših jugoslovenskih republika…

’’A istok reka teče’’ je film Jelene Radenović, u kome traga za korenima i tragovima svog porekla ’’Moji baba i deda sa očeve strane su sa Kosova, iz metohijske doline, tako da smo svakog letnjeg raspusta sestra i ja odlazile kod dedinog brata, koji je ostao da živi u porodičnoj kući. Iz perspektive deteta koje je odrastalo u gradu, sve mi je tada izgledalo magično, veliki zeleni pašnjak, bistra reka, ovce u toru, pilići na slami, krave u zamračenoj štali i mlado ždrebe koje divlje trči…  Kada su sredinom devedesetih izbili sukobi, više nije bilo bezbedno odlaziti tamo. Želela sam da vidim kako to sve izgleda danas, koliko se promenilo i šta je sačuvano od porodične kuće.  Putovanje kroz ove predele dovelo me je do spoznaje da će jedino priroda opstati i nadživeti sve ljudske nedaće i sukobe. Vekovima nazubljeni planinski venac, reka, jezero, šuma to je ono što nas podseća na kratkoročnost ljudskog života i besmisao življenja u konfliktu, mržnji, strahu i strepnji’’ –  izjavila je rediteljka.

O svom filmu ’’Na kraju puta’’, rediteljka Ivana Todorović kaže:

’’Ovaj film istražuje teme smrtnosti, saosećanja i dostojanstva koje pripada svim živim bićima, kroz priču Željka i Viki koji su se posvetili pružanju mirnog i dostojanstvenog kraja odbačenim konjima u jedinom azilu za konje u Srbiji.  U ovom tako teškom trenutku po naše društvo,  film daje ljubav i empatiju i zbližava ljude’’

U petak 12. maja u 19.30 u Domu omladine Beograda, očekuje nas  još jedna domaća premijera – film’’Prizvan i pozvan’’, koji su režirali Srđa Vučo i Luka Papić.

Program 16. Beldocs festivala možete pogledati ovde: BELDOCS 2023 PROGRAM

Projekcijom filma ‘’Još jedno proleće’’ Mladena Kovačevića, u Velikoj sali Doma omladine Beograda, otvoren je 16. Međunarodni festival dokumentarnog filma BELDOCS

Beldocs tim. foto: Vidoje Manojlović

Šesnaesti Međunarodni festival dokumentarnog filma BELDOCS, otvoren je u sredu, 10.maja 2023.godine u Velikoj sali Doma omladine Beograda minutom ćutanja za stradale u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i okolini Mladenovca i Smedereva. Prisutnima se kratko obratio selektor festivala, Igor Stanojević, a potpom su se, pre same projekcije filma, poklonili publici članovi organizacije festivala, držeći se za ruke.

Festival je otvorio film „Još jedno proleće“ Mladena Kovačevića.

Priča je bazirana na intimnoj reminiscenciji naratora i protagoniste, doktora Zorana

Radovanovića, koji je i sam prisustvovao otvaranju festivala i beogradskoj premijeri filma.

„Još jedno proleće“ je film o  jugoslovenskoj epidemiji variole vere 1972. godine, nastao tokom pandemije Kovida i u tom smislu inspiracija za film je očigledna’’ – kaže autor filma, Mladen Kovačević i dodaje:

’’Film je imao svetsku premijeru na festivalu u Karlovim Varima. Mladen dodaje: ’’Film. Je prikazan na nekoliko bitnih festivala posle toga, ove godine prikazan je u Roterdamu. Reakcije publike su takve da publika nigde nije ravnodušna. Prizori u ovom filmu su zastrašujući, priča je potresna i naravno da iskustvo pandemije intezivira doživljaj ovog filma. Neki ovaj film vide kao priču o nadi i o jedinstvu a neki kao zastrašujuće upozorenje. Na neki način i jedni i drugi su u pravu’’ – zaključuje Mladen.

Po završenom filmu, održan je razgovor sa autorom, koji je vodio Marko Grba Singh, umetnički direktor festivala Beldocs.

Mladen Kovačević je scenarista i reditelj, film je montirala Jelena Maksimović, kompozitor i supervizor montaže zvuka je Jakov Munižaba, a producentkinja je Iva Plemić Divjak.

Repriza filma je u četvrtak 11.maja u Dvorani Kulturnog centra Beograda u 21.30.

Drugog dana festivala, u četvrtak, 11.maja 2023. godine, očekuje nas još nekoliko domaćih premijera: u Domu omladine Beograda biće prikazana tri kratkometražna filma, s početkom od 19.30 –  Gorana Jovanović – ‘’Lopte’’, Jelena Radenović -‘’A istok reka teče’’, ‘’Na kraju puta’’, Ivane Todorović.   Sva tri filma su deo Srpskog takmičarskog programa.

Da podsetimo, tokom narednih sedam dana biće prikazano više od 100 filmova. Beldocs se ove godine, pored Doma omladine Beograda održava još i u Dvorani Kulturnog centra Beograda, Jugoslovenskoj kinoteci, Muzeju Jugoslovenske kinoteke, Cineplexx Ušće, Art bioskopu Kolarac i Centru za kulturu ’’Vlada Divljan’’.

Dodela nagrada u planirana je za 16.maj u Jugoslovenskoj kinoteci.

Nagrade i priznanja dodeljuju se u kategorijama: Međunarodni takmičarski program, Srpski takmičarski program, kratki filmovi do 45 minuta i ’’Eurimage Audentia Award’’

Program 16. Beldocs festivala možete pogledati ovde: BELDOCS 2023 PROGRAM

www.beldocs.rs

Radikalni arthaus na 16. Beldocsu – selekcija Meteori

U susret  16. po redu izdanju Beldocs festivala, koje će se održati od 10. do 17. maja, predstavljamo jednu od najuzbudljivijih selekcija radikalnih arthaus filmova, dela hibridnih žanrova i dokumentarno-igranih formi. Selekcija Meteori sabira stilski i tehnološki nekonvencionalne radove nastale u ovoj, odnosno protekloj godini. Deset ostvarenja etabliranih autora i reditelja u usponu, pokriva širok spektar tema, preispitujući i, neretko, pomerajući granice izražajnih mogućnosti dokumentarnog filma.

“Ono što spaja svih deset filmova u selekciji je hrabar, radikalni filmski izraz. Ovi autori pomeraju granice i konstantno preispituju ustaljene filmske forme.”, izjavio je umetnički direktor Beldocsa, Marko Grba Sing.

 Alensvort, film jednog od najosobenijih američkih dokumentarista Džejmsa Beninga, premijerno je prikazan na ovogodišnjem Berlinalu i bavi se izgubljenim gradom u Kalifornijskoj centralnoj dolini, koji su za sebe izgradili crni Amerikanci početkom 20. veka. Sa namerom da skrene pažnju na istorijski značaj ovog mesta, Bening, čije je ostvarenje Sjedinjene Američke Države bilo prikazano na prošlogodišnjem izdanju Beldocsa, snima Alensvort tokom čitavih godinu dana, pozicionirajući ga u prikriveni društveno-politički kontekst.

Ardenca, dokumentarno ostvarenje rediteljke Daniele de Feliče, nakon brojnih festivala u Francuskoj, stiže na Beldocs. U pitanju je poetično i puteno svedočanstvo mlade žene o seksualnom oslobođenju i političkom životu u Italiji tokom devedesetih godina. Priča sačinjena od sastanaka, kratkih i opojnih momenata, ocrtava razvojni put žene kroz prizmu žudnje, dok u pozadini Italijani na vlast postavljaju Forca Italiju, a sukobi levice i desnice postaju sve nasilniji.

Beleške iz eremocena predstavljaju audio-vizuelnu razglednicu koju rediteljka Vjera Čakanjova šalje u nastupajući svet. Nakon Berlinala, ovaj praktičan i duboko ličan rad, Beldocs-ovoj publici nudi prozor u svet gde tehnološka rešenja koja je čovek osmislio zarad sopstvenog opstanka imaju nenadano negativne posledice. Kroz fiktivni razgovor sa viruelnim klonom i eksperimentisanje sa filmskom slikom, rediteljka zamišlja budućnost i sve što ona sa sobom nosi.

Cvetovi ljudskog tela, film rediteljke Helene Vitman, premijerno prikazan na Filmskom festivalu u Lokarnu, prati Idu – vlasnicu broda sa posadom sačinjenom od petorice muškaraca. Idinu pažnju u Marselju privlači tajanstveni maskulini svet francuske legije stranaca, čije tragove odlučuje da sledi preko Mediterana. U ovom ostvarenju intenzivne čulnosti granice se zamućuju, dok život na moru stvara poseban vid međusobnog razumevanja.

Gde je ova ulica? Ili Bez pre i posle, rediteljskog dvojca Žoao Rui Gera da Mata i Žoao Rodrigez, svojevrsni je omaž filmu Paula Rošea – Zelene godine (1963). Prateći snimajuće lokacije Zelenih godina Da Mata i Rodrigez otkopavaju geološke, urbanističke i socijalne slojeve Lisabona – u procesu koji biva prekinut pandemijom. Gde je ova ulica? Ili Bez pre i posle razigrano je poput savremene džez improvizacija filmske muzike napisane 1963.

Himna izjebanih, američkog nezavisnog filmskog stvaraoca Travisa Vilkersona, nadovezuje se na teme istorije i politike SAD-a koje reditelj pokreće u većini svojih radova. Himna izjebanih nadovezuje se na ostvarenje Istaknuti leteći krst (2001) i priseća se lika i dela Vilijema Vilkersona, veterana Vijetnamskog rata, tada mladog pilota čija su odlikovanja poslužila za prikrivanje greške američke vojske. Ovaj, možda najnemilosrdniji i najličniji od svih Vilkersonovih filmova, istražuje vezu naracije, nasilja, sećanja i struktura moći.

Morate da dođete da vidite, španskog reditelja Jonasa Trube, prikazana na festivalu u Karlovim Varima, melanholična je i duhovita meditacija o prijateljstvu, umetnosti i savremenom svetu. Dva para u svojim tridesetim diskutuju o potrebama života između Madrida i susednih sela, dok nostalgični prizori i metafilmski elementi od filma tvore nežnu pastoralu.

Nestabilni predmet 2, nagrađivano ostvarenje Danijela Ajzenberga, ilustruje masovnu proizvodnju kroz tri primera: pravljenje protetičkih ruku u radionici u Nemačkoj, delatnost tradicionalne radionice za pravljenje rukavica u Mijou na jugu Francuske i aktivnosti fabrike džinsa u Istanbulu. Tri radna mesta, viđena iz istog ugla i tematizovana na isti način, kroz vezu ruke i mašine, rada i materijala – pažljivo se i dugotrajno posmatraju sa željom da se prodre u prirodu manuelnog rada, odnosno sve promene kojima on danas podleže.

Poslednje stvari, eksperimentalno ostvarenje američke multimedijalne umetnice i rediteljke Debore Stratman, prikazano na Sandensu i Berlinalu, publici Beldocs-a nudi viziju evolucije i izumiranja iz perspektive kamenja i različitih budućih drugih. Okrećući pogled ka Zemlji od pre milijardu godina, ovaj film kroz obilje citata i stručnih osvrta, predstavlja biosferu kao mesto evolucionih mogućnosti, gde ljudi nestaju, ali život istrajava.

Priča o Filipinskom nasilju nezavisnog filmskog autora i kritičara Lava Dijaza bavi se dobom opresivne vladavine filipinskog predsednika Ferdinanda Markosa tokom druge polovine 20. veka. Prateći Servanda Monzona VI, koji nakon dedine smrti nasleđuje poslove moćnog klana i postaje novi feudalni gospodar, da bi potom kapitulirao pod Markosovim režimom, film preispituje istoriju nasilja unutar jedne zemlje i posledične transgeneracijske traume.

O Beldocs-u

Beldocs, jedan od vodećih međunarodnih festivala dokumentarnog filma u ovom delu Evrope, održava se svake godine u maju u Beogradu. Osnovan 2008. godine, podeljen je u 12 programskih celina, organizuje preko 100 premijernih projekcija svake godine, tokom osam dana trajanja festivala, koji se prikazuju na više od 7 lokacija. Festival Beldocs dodeljuje 6 nagrada u četiri takmičarska programa. Osim filmskih projekcija organizuje niz panela i Master Class predavanja, a u okviru Industry aktivnosti na radionicama, dodeljuju se novčane nagrade za razvoj budućih filmova. Svake godine okupi preko 150 međunarodnih stručnjaka u audio-vizuelnoj industriji, autora i producenata. Više od 200 partnera u Srbiji, regionu i Evropi, podržava rad Beldocs filmskog festivala. Kreativni tim od preko 20 članova organizuje Beldocs festival, uključujući stručnjake iz oblasti filma, dizajna i umetnosti. Beldocs je od 2017. partner u evropskim projektima: #europeanfilmchallenge, AVA Doc, Moving Cinema, Young4Film i član je Evropske dokumentarne mreže. Više informacija na www.beldocs.rs.

Program za mlade na Beldocs festivalu

Odrastanje u digitalnom dobu, izazovi virtuelne stvarnosti, sazrevanje i isceljenje su glavne teme filmova koje su srednjoškolci u Srbiji izabrali u okviru ovogodišnje Teen selekcije. Program je osmišljen kako bi se mladima pružila prilika da uče na kreativan način, otvaraju nove perspektive, steknu uvid i izraze svoje stavove u domenu društvenog aktivizma. Nakon jednomesečnog edukativnog programa na kom su podsticani da izraze svoj glas i uče o audiovizualnom jeziku, mladi selektori odlučili su se za pet sjajnih filmova.

„Pored projekcija odabranih dokumentarnih filmova i ove godine integralni deo programa su razgovori namenjeni mladima i svima koji rade sa mladima – nastavnicima, pedagozima, psiholozima, ali i roditeljima. Uz podsticanje na dijalog i aktivno razvijanje sopstvenih ideja, doprinosimo tome da i oni sami, poput junaka odabranih filmova, poveruju da mogu aktivno menjati kako sebe, tako i svet na bolje. Poseban akcenat je na kritičkoj analizi vizuelnih sadržaja, s obzirom na to da njihova generacija u velikoj meri živi u digitalnom prostoru, zatim na razumevanju veze između virtuelnog i realnog, kao i na osnaživanju stvaralačkih odgovora na situacije sa kojima se tinejdžeri susreću. Najbolje učenje je participativno učenje. Naročito se radujemo tome što je konačni izbor filmova došao od naših mladih selektora, kao i ovogodišnjem mladom žiriju koji će odlučiti o najboljem filmu u programu, a iskustvo nam pokazuje da mi učimo od njih, koliko i oni od nas“, izjavila je Dubravka Radusinović, autorka Teen programa.

Alis (Clare Weiskopf, Nicolas Van Hemelryck) smešten je kolumbijsku prestonicu Bogati, u domu za tinejdžerke koje više ne mogu da se oslone na svoje porodice. Jedna po jedna zatvaraju oči i zamišljaju Alis, nevidljivu drugaricu iz razreda. Dok govore o njoj na površinu izbijaju uznemiravajuće intimne priče ovih devojaka. Alis je kolektivni pronalazak i sigurno mesno na kom je moguće iskazati bolne istine. Ova nežna priča o moćnim ličnostima mladih žena i međusobnoj emocionalnoj podršci, nastala je u okviru filmskih radinica koje je ovaj rediteljski duo držao u domu. Film je prikazan na prestižnim festivalima Berlinale i IDFA 2022. godine.

Gejmer (The Gamer, Petri Luukkainen, Jesse Jokinen) prati sedamnaestogodišnjeg  Boa, koji od malena pokušava da prokrči svoj put u grubom svetu onlajn sporta. Ovaj talentovani mladi igrač Kaunter Strajka, uvek osvaja drugo mesto, jer ga njegovo mentalno stanje iznova izneverava u trenucima nadomak uspeha. Uz pomoć specijalizovane psihološkinje Mie, Boa je na putu da upozna svoje pravo „ja“, napreduje kao osoba i igrač. Neočekivano, pojavljuje se dečakov neprijatelj iz prošlosti i pokušava da zauzme njegovo mesto u timu. Boa se bori da prevaziđe sukobe, podnese pritisak, i ostane dosledan sopstvenim snovima. Ovaj dokumentarca otkriva nam manje poznate činjenice o izazovima sa kojim se susreću gejmeri i istražuje jaz između iskonskog bića mladog muškarca i društveno nametnutih muskulinih standarda i prohteva.

I kralj reče kakva fantastična mašina (And the King said What a Fantastic Machine, Axel Danielson, Maximilien Van Aertryck),  bavi se istorijskim razvojem medijske kulture – od nastanka kamere opskure, do prve filmske projekcije; od izuma veb kamere, do prvog viralnog videa. Ovaj duhoviti, provokativni dokumentarac razmatra opsednutost čovečanstva slikom kamere, i istražuje posledice naše svakodnevne izloženosti milijardama slika koje se takmiče za našu pažnju. Objedinjujući arhivski materijal na kom veliki diktatori paradiraju pred masom, kućne video snimke, uznemirujuće slike iz medija, i mnoge druge, autori stvaraju alegoričnu studiju filma i društva.

Klinke (Bloom, Fanie Pelletier) istražuje načine na koji socijalni mediji oblikuju stvarnost mlađih generacija. Dokumentujući svakodnevicu tri grupe devojaka, čiji su životi obeleženi pravilima i zamkama TikTok– a, ovo debitantsko ostvarenje, prodire u svet današnjih tinejdžerki. Autorka preuzima jezik društvenih mreža, ekran deli na vertikale, a u film uključuje snimke sa onlajn platformi. Iza prividne praznine ovih video zapisa, otkriva složen sociološki materijal, te opsesiju društvenim mrežama promatra iz nepristrasnog ugla. Dopirući do intimnog sveta mladih žena, autorka stvara priču o generaciji koja je obeležena protivrečnošću. Oni su istovremeno povezani i otuđeni, poseduju nesvakidašnju lucidnost, ali i destruktivnu potrebu za (samo)potvrđivanjem. Kroz kritički osvrt na savremeno društvo, ovaj dokumentarac razbija predrasude i krči put ka boljem međugeneracijskom razumevanju.    

Lopte, domaće rediteljke Gorane Jovanović, je premijerno prikazivan na filmskom festivalu u Lokarnu, kao i u okviru selekcije Best of Fests festivala IDFA. Film se na nesvakidašnji način bavi ratom u Jugoslaviji devedesetih, njegovim posledicama i izvesnim osećajem da bi samo jedna iskra bila dovoljna da rasplamsa svu mržnju i nasilje. Centrali deo dokumentarca je opservacijski, bez dijaloga, i prati fudbalsku utakmicu koju u ime mira svake godine igraju vojske šest bivših jugoslovenskih republika.  Pridružujući mu arhivski materijal sa zloglasne fudbalske utakmice Hajduk: Partizan 1990. i snimke novih generacija fudbalskih navijača koji marširaju i uzvikuju parole, autorka nastoji da prošle i sadašnje događaje promotri sa izvesne  distance.

Program se realizuje u okviru aktivnosti evropske mreže filmskih festivala Young4Film, podržanog od strane Evropske unije kroz program Kreativna Evropa MEDIA.

O Beldocs-u

Beldocs, jedan od vodećih međunarodnih festivala dokumentarnog filma u ovom delu Evrope, održava se svake godine u maju u Beogradu. Osnovan 2008. godine, podeljen je u 12 programskih celina, organizuje preko 100 premijernih projekcija svake godine, tokom osam dana trajanja festivala, koji se prikazuju na više od 7 lokacija. Festival Beldocs dodeljuje 6 nagrada u četiri takmičarska programa. Osim filmskih projekcija organizuje niz panela i Master Class predavanja, a u okviru Industry aktivnosti na radionicama, dodeljuju se novčane nagrade za razvoj budućih filmova. Svake godine okupi preko 150 međunarodnih stručnjaka u audio-vizuelnoj industriji, autora i producenata. Više od 200 partnera u Srbiji, regionu i Evropi, podržava rad Beldocs filmskog festivala. Kreativni tim od preko 20 članova organizuje Beldocs festival, uključujući stručnjake iz oblasti filma, dizajna i umetnosti. Beldocs je od 2017. partner u evropskim projektima: #europeanfilmchallenge, AVA Doc, Moving Cinema, Young4Film i član je Evropske dokumentarne mreže. Više informacija na www.beldocs.rs.

Filmovi velikih autora na Beldocs-u

Dokumentarci autora filmova Čovek ujeo psa, Trougao tuge i Norte, kraj istorije deo su ovogodišnjeg programa Beldocs festivala

Na predstojećem Beldocs festivalu, koji se održava od 10. do 17. maja, publika će imati priliku da pogleda brojne filmove eminentnih savremenih autora, među njima socijalnu satiru Rubena Estlunda, biografski film o jednoj od najplodnijih spisateljica današnjice Stiga Bjorkmana, autoportret Andrea Bonzela, eksperimentalni film o evoluciji Zemlje Debore Stratman, kao i dokumentarce Lava Dijaza i Džejmsa Beninga koji putem rekonstrukcije pojedinih istorijskih događaja dodiruju kritične tačke savremenog društva.

„Pored sjajnih mladih autora koje se svake godine trudimo da istaknemo, uvek pomno pratimo i tekući i minuli rad već afirmisanih režisera. Ove godine ćemo prikazati izvanredne i u Srbiji neprikazane filmove velikih savremenih autora kao što su prvi film danas već dvostrukog dobitnika Zlatne palme Rubena Estlunda Mongoloid sa gitarom ili novi film Andrea Bonzela Ljubav do besa, prvi koji je snimio od svog kultnog debija Čovek ujeo psa pre više od trideset godina.“, izjavio je selektor Igor Stanojević.

„Ponosan sam na kontinuitet u selekciji, tako da po treći put imamo novi film američkog eksperimentaliste Džejmsa Beninga, koji se ovoga puta bavi gradićem Alensvortom, osnovanim od strane afroameričke zajednice u Kaliforniji. U programu je i novi film Lava Dijaza, dobitnika Zlatnog lava u Veneciji i Zlatnog leoparda u Lokarnu, kao i esej o evoluciji „Poslednje stvari“ Debore Stratman.“, rekao je umetnički direktor Marko Grba Sing.

Mongoloid sa gitarom (The Guitar Mongoloid), švedskog majstora socijalne satire Rubena Estlunda (Ruben Östlund) je film o ljudima koji žive izvan normi, u izmišljenom gradu Jeteborgu. U ovom ostvarenju koje prkosi tradicionalnim narativnim kanonima, akteri glume sami sebe: dvanaestogodišnjak pravi pank pesme, odrasli muškarci se igraju oružjem, neurotična žene tokom euforične epizode srlja u samouništenje. Autor višestruko nagrađivanog filma Trougao tuge pruža nam sliku švedske svakodnevice kakvu nismo imali prilike da vidimo.

Džojs Kerol Outs: Telo u službi uma (Joyce Carol Oates: A Body in the Service of Mind) je biografski film o nagrađivanoj savremenoj spisateljici, čiji je život sve do sada, bio skriven od očiju javnosti. Švedski reditelj Stig Bjorkman (Stig Björkman), čiji smo dokumentarac Ingrid Bergman – njenim rečima imali prilike da gledamo na Beldocs-u, ovoga puta dolazi sa filmom o umetnici koja je često opisivana kao „najistaknutija žena od slova Amerike”.  Tokom  plodne karijere Kerol Outs je napisala preko 100 priča različitih žanrova. Ona i dalje kontinuirano objavljuje više od jedne knjige godišnje. Zahvaljujući dugogodišnjem prijateljstvu, autor dobija pristup njenom jutarnjem pisanju, šetnji sa suprugom, i priliku da uroni u njenu stvaralačku samoću.

Ljubav do besa (Flickering Ghosts of Loves Gone By) francuskog autora Andrea Bonzela (André Bonzel) nagrađen je na Kanskom filmskog festivalu 2021. godine. Kroz amaterske i anonimne filmove koje je sakupljao još od detinjstva, autor se osvrće na svoj turbulentan život. Krhke, smešne i dirljive slike, fragmente priča i osećanja, autor koristi kao materijal putem kog ispituje sopstvenu prošlost, i istoriju svoje porodice, koja je  obeležena opsesijama filmom i seksom. Ovaj izmišljeni autoportret, ćudljiv i barokni, predstavlja živopisnu odu filmu i životu.

Poslednje stvari (Last Things), američke multimedijalne umetnice i rediteljke Debore Stratman (Deborah Stratman) posle Sundance-a i Berlinale-a stiže na Beldocs. Ovaj eksperimentalni dokumentarac vraća nas milijardu godina unazad, do formiranja prvih stena na Zemlji i početka izgradnje naše atmosfere, i to prikazujući  evoluciju i izumiranje iz perspektive kamenja i različitih budućih drugih. Sastavljen od impresivnih vizuelnih detalja, citata iz različitih tekstova, i tumačenja stručnjaka, ovaj film podseća nas da se prošlost pamti i nalazi upravo u sadašnjosti.

Alensvort (Allensworth), film poznatog američkog majstora pejzažne kinematografije Džejsa Beninga (James Benning), premijerno je prikazan na ovogodišnjem Berlinale-u i govori o izgubljenom gradu u Kalifornijskoj centralnoj dolini, koji su izgradili crni Amerikanci početkom 20. veka. Sniman toku godinu dana, dokumentarac posmatra grad kroz prizmu tadašnjeg političkog i društvenog konteksta, s namerom da skrene pažnju na njegov kulturno- istorijski značaj.

Priča o Filipinskom nasilju (A Tale Of Filipino Violence) filipinskog nezavisnog filmskog stvaraoca i kritičara Lava Dijaza (Lav Diaz) vodi nas u doba tiranskog režima Ferdinanda Markosa tokom druge polovine dvadesetog veka. Servando Monzon VI nakon smrti svoga dede nasleđuje poslove moćnog klana, postaje novi feudalni gospodar i kapitulira pod Markosovim nastojanjima da kontroliše Filipine. Svestan duge istorije nasilja u svom klanu i državi, Monzon VI predviđa brutalnu budućnost Markosove diktature. Ovo ostvarenje preispituje generacijsku traumu, njen uticaj na politički razvoj nacije, i funkcioniše kao alegorični prikaz stanja u zemlji kojom trenutno vlada sin bivšeg diktatora.  

O Beldocs-u – Beldocs, jedan od vodećih međunarodnih festivala dokumentarnog filma u ovom delu Evrope, održava se svake godine u maju u Beogradu. Osnovan 2008. godine, podeljen je u 12 programskih celina, organizuje preko 100 premijernih projekcija svake godine, tokom osam dana trajanja festivala, koji se prikazuju na više od 7 lokacija. Festival Beldocs dodeljuje 6 nagrada u četiri takmičarska programa. Osim filmskih projekcija organizuje niz panela i Master Class predavanja, a u okviru Industry aktivnosti na radionicama, dodeljuju se novčane nagrade za razvoj budućih filmova. Svake godine okupi preko 150 međunarodnih stručnjaka u audio-vizuelnoj industriji, autora i producenata. Više od 200 partnera u Srbiji, regionu i Evropi, podržava rad Beldocs filmskog festivala. Kreativni tim od preko 20 članova organizuje Beldocs festival, uključujući stručnjake iz oblasti filma, dizajna i umetnosti. Beldocs je od 2017. partner u evropskim projektima: #europeanfilmchallenge, AVA Doc, Moving Cinema, Young4Film i član je Evropske dokumentarne mreže. Više informacija na www.beldocs.rs.

Festival srpskog filma na 13 univerziteta u Kini

Filmski centar Srbije i Udruženje za razmenu obrazovanja između Kine i Srbije odabrali su filmove koji će, u okviru programa “Živo nasleđe – Festival srpskog filma”, od 8. maja do kraja semestra biti prikazani na 13 univerziteta u Kini. Na repertoaru će biti pet ostvarenja iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, devet iz novije domaće produkcije, kao i jedan inostrani animirani film realizovan u Srbiji.

Na festivalu će biti prikazani filmovi “Nevinost bez zaštite” (Dušan Makavejev), “Dvoje” (Aleksandar Petrović), “Devojka” (Mladomir Puriša Đorđević), “Povratak” (Živojin Pavlović), “Praznik” (Đorđe Kadijević), “Južni vetar” (Miloš Avramović), “Realna priča” (Gordan Kičić), “Dara iz Jasenovca” (Predrag Gaga Antonijević), “Otac” (Srdan Golubović), “Strahinja Banović” (Stefan Arsenijević), “Srećna nova, Yiwu” (Mladen Kovačević), “Zašto je Dragan napravio orkestar” (Nikola Spasić), “Pucnji u Marseju” (Gordan Matić) i “Prince of the Seas” (Carla Marie Rey, Maxime Martins), visokokvalitetna animacija koju je realizovala filmska industrija u Srbiji.

U Srbiji godišnje bude proizvedeno između dvadeset i trideset dugometražnih filmova – igranih i manji broj dokumentarnih. U zemlji od sedam miliona stanovnika sa, saglasno veličini, značajnom produkcijom pretežno podržanom od strane Filmskog centra Srbije (uz ne baš česte izuzetke da film bude finansiran nezavisno od podrške ove institucije, ili telefonskog provajdera), svaki uzorak od 14 filmova je reprezentativan, jer ukazuje na raznovrsnost tema, autorskih stilova, različit nivo usmerenosti ka zadovoljenju očekivanja gledalaca, izazove kreativnosti, refleksije na svakodnevicu i suočenja sa stvarnošću.

Ovaj iskaz nije opravdanje za eventualan promašaj pri izboru, već potvrda da odabrani filmovi izdvojeni iz celine kako bi predstavi razvojnu nit sprskog filma od slavnih sedamdesetih, čuvenog Novog srpskog filma, koji je zamenila još slavnija „Češka škola“ osamdesetih, do najnovije generacije autora koji ubiru hvalospeve i slavu kako kod kuće, tako i u svetu. 

Podrška proizvodnji filmova u svim njegovim etapama, priprema i implementacija strategije u oblasti filma, promocija, podizanje interesovanja za koprodukcije i tehničke usluge, obrazovanje i razvoj filmske kulture na domaćem i inostranom terenu, neki su od osnovnih, važnih ciljeva za Filmski centar Srbije.  U tom smislu, i uz veliku podršku Udruženja za razmenu obrazovanja između Kine i Srbije, FCS želi da predstavi živo filmsko nasleđe koje utiče na filmske stvaraoce u Srbiji danas, izuzetne filmove iz prošlosti i izazove produktivnih i poznatih autora ne samo u Srbiji već i šire. Ovaj filmski program na 13 kineskih univerziteta, u 13 gradova i 13 provincija, dolazi upravo pred Kanski filmski festival, najvažniji filmski festival na svetu, gde će novi srpski film “Lost country” Vladimira Perišića biti prikazan u zvaničnom programu Nedelje kritike”.

Institucije – domaćini manifestacije biće Communication University of China (Beijing) Shanghai University, Shanghai Film Academy (Shanghai) Chengdu Neusoft University (Chengdu, Sichuan Prov.), Communication University of Zhejiang (Hangzhou, Zhejiang Prov.), Nanjing University of the Arts (Nanjing, Jiangsu Prov.), Anhui Normal University (Wuhu, Anhui Prov.), Inner Mongolia Normal University (Hohhot, Inner Mongolia Autonomous Reg.), Xizang Minzu University (Xianyang, Shaanxi Province.), Lanzhou University of Arts and Sciences (Lanzhou, Gansu Prov.),  Qinghai Normal University (Xining, Qinghai Prov.), Ningxia University (Yinchuan, Ningxia Hui Autonomous Reg.), Xinjiang University (Urumqi, Xinjiang Uygur Autonomous Reg.), i Haikou University of Economics (Haikou, Hainan Prov.).

Svečano otvoren Austrijski filmski festival 2023 u Kulturnom centru Beograda

Austrijski filmski festival 2023  svečano je otvoren u petak 21. aprila u Dvorani Kulturnog centra Beograda. Na otvaranju su se publici obratili Ivan Aranđelović, urednik filmskog programa Kulturnog centra Beograda, Adrijan Fajks, direktor Austrijskog kulturnog foruma, Milutin Petrović, selektor festivala, i reditelj Adrijan Goiginger, počasni gost festivala.

Ivan Aranđelović je u svom uvodnom obraćanju istakao: “Zahvaljujem se Austrijskom kulturnom forumu što već godinama istrajavamo u nadi da vam svake godine prikazujemo najnovija dela austrijske produkcije, koja su iz godine u godinu sve bolja”.

Adrijan Fajks je na otvaranju festivala rekao: “Ove godine smo sa selektorom Milutinom Petrovićem pripremili poseban i izuzetno raznovrstan program. Veoma sam srećan što je Milutin Petrović uneo jasni estetski rukopis, koji je i meni otvorio novi pogled na austrijsku kinematografiju. Pogledajte program – svi filmovi su vredni pažnje”.

Milutin Petrović je u svom obraćanju naglasio: “Zahvaljujem se Austrijskom kulturnom forumu što mi je dao potpunu slobodu da, od dvadesetak filmova koje sam pogledao, izaberem ove filmove koje vi sada imate priliku da pogledate. To što sam njih izabrao ne znači da su bolji od drugih filmova, već da naprosto ja mislim da će se beogradskoj publici ti filmovi najviše dopasti, i da bi bilo zanimljivo da ih pogledaju”.

Adrijan Goiginger je prisutnoj publici i organizatorima rekao: “Veoma sam srećan što sam ovde i velika mi je čast. Hvala vam na mogućnosti da prikažem svoj film i otvorim festival”.

Filmski program festivala u selekciji “Otkriveni – filmovi novog vremena” otvorila je projekcija filma “Iznad sveta” reditelja Adrijana Goigingera, koji je učestvovao i u Q&A razgovoru nakon projekcije. Adrijan Goiginger će održati i masterklas na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u subotu, 22. aprila.

U selekciji “Otkriveni – filmovi novog vremena” do 25. aprila očekuje nas izbor sedam savremenih austrijskih filmova novije produkcije: “Iznad sveta” i “Lisica” reditelja Adrijana Goigingera (Adrian Goiginger), “Korset” rediteljke Mari Krojcer (Marie Kreutzer), “Alma & Oskar” Ditera Bernera (Dieter Bernera), “Narcis i Zlatousti” i “Nulti pacijent” Štefana Ruzovickog (Stefana Ruzowitzky), kao i ostvarenje “Vera” koje su režirali Tica Kovi i Rajner Frimel (Tizza Covi, Rainer Frimmel).

U selekciji “LegendArni – filmovi za sva vremena”, na repertoaru je pet filmskih klasika sa Arnoldom Švarcenegerom u glavnoj ulozi: „Konan Varvarin“ Džona Milijusa (1982), „Terminator I“ Džejmsa Kamerona (1984), „Predator“ Džona MekTirnana (1987), „Totalni opoziv“ Pola Verhovena (1990) i „Istinite laži“ (1994) Džejmsa Kamerona.

Festival se održava u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, uz pojedine projekcije i u drugim gradovima.

Srpski dugometražni igrani film „Lost Country“ Vladimira Perišića uvršten u program „Nedelja kritike“ Kanskog filmskog festivala

U ponedeljak, 17. aprila zvanično je obznanjeno i potvrđeno da je srpski dugometražni igrani film „Lost Country“ scenariste i reditelja Vladimira Perišića uvršten u program „Nedelja kritike“ (La Semaine de la Critiqie), zvaničan program predstojećeg izdanja neprolazno prestižnog Kanskog filmskog festivala. Filmski centar Srbije (FCS) je u okviru svoje redovne konkursne diamike podržao nastanak i pomenutog filma, a reč je o koprodukciji Srbije, Francuske, Luksemburga i Hrvatske

Dostupan sinopsis otkriva: Srbija, 1996. Tokom studentskih demonstracija protiv Miloševićevog režima, petnaestogodišnji Stefan prolazi kroz sopstvenu revoluciju. Suočava se sa time da je njegova voljena majka portparolka i saučesnica korumpirane vlasti protiv koje ustaju njegovi prijatelji.

Scenaristi su Vladimir Perišić i Alice Winocour. Direktorke fotografije su Sarah Blum i Louise Botkay. Film se snimao na 16 mm traci. Film je montirao Martial Salomon, za zvuk su zaduženi bili Roman Dymny i Olivier Goinard.

Ključne uloge tumače: Jovan Ginić, Jasna Đuričić, Miodrag Jovanović, Dušan Valentić, Boris Isaković, Lazar Kocić, Ana Simeunović, Marija Škaričić, Pavle Čemerikić.

Producenti su: Omar El Kadi, Nadia Turincev (Easy Riders Films, Francuska), Vladimir Perišić (Trilema, Srbija), Janja Kralj (KinoElektron, Francuska),  koproducenti su: Vincent Quénault i Jeanne Geiben (Red Lion, Lumsemburg) i Ankica Jurić Tilić (Kinorama , Hrvatska). Film je nastao uz podršku: Filmskog centra Srbije, Arte France Cinema, CNC, Luxembourg Film Fund, Hrvatskog audiovizuelnog centra.

Perišićev prvenac, film „Obični ljudi“ / „Ordinary People“ iz 2009. godine, svetsku  jepremijeru imao upravo u  programu „Nedelja kritike“ Viđenog Kanskog filmskog festivala te godine.

Nakon studija književnosti na Paris VII, Vladimir Perišić je diplomirao filmsku režiju na La Femis-u. Njegov diplomski film „Dremano oko“ prikazan je u okviru selekcije Kinofondacija na festivalu u Kanu 2003. Prvi igrani film Vladimira Perišića „Ordinary People“ (2009) prikazan je u Kanu u okviru selekcije Nedelja kritike. Sa kratkim filmom „Our Shadows Will“ dao je doprinos kolektivnom filmskom ostvarenju „Mostovi Sarajeva“, prikazanom u okviru oficijalne selekcije Kanskog festivala 2014. „Lost Country“ je njegov drugi igrani film.

Program „Nedelja kritike“ ovog će proleća biti održan po 62. put, i to od 17. do 25. maja, naravno, u sklopu 76. Kanskog filmskog festivala.

„Trag divljači“ na festivalima u Moskvi i Vizbadenu

Film „Trag divljači“ uvršten je u glavne takmičarske programe dva međunarodna festivala. Debi Nenada Pavlovića biće prikazan na 45. Moskovskom međunarodnom festivalu (koji se održava od 20. do 27. aprila 2023. godine) i na 23. Filmskom festivalu „goEast“ (od 26. aprila do 2. maja 2023. godine). Projekcija u Moskvi je zakazana za 21. april i biće ujedno i međunarodna premijera Pavlovićevog filma, dok će u nemačkom gradu Vizbadenu, u okviru Festivala „goEast“, ovaj retro-triler biti prikazan u dva termina: 30. aprila i 1. maja.

Film je režirao Nenad Pavlović, koji je sa Đorđem Milosavljevićem i Dimitrijem Vojnovim napisao scenario. Na filmu su radili: direktorka fotografije Bojana Andrić, SAS, montažer Dejan Urošević, kompozitor Filip Mitrović, scenografkinja Jovana Grahovac Sujić, kostimografkinja Momirka Bailović, maskerka Marija Kovačević Jovanović, dizajner zvuka Aleksandar Protić… Uloge tumače: Radivoje Bukvić, Predrag Miki Manojlović, Nada Šargin, Miloš Timotijević, Dragan Bjelogrlić, Milena Pavlović, Jovo Maksić, Petar Zekavica, Mirko Vlahović, Filip Šovagović, Boris Milivojević. Nastanak filma je podržao Filmski centar Srbije, a „Trag divljači“ je premijerno prikazan 15. septembra 2022. na otvaranju 15. Leskovačkog internacionalnog festivala filmske režije – LIFFE, nakon čega je usledila i bioskopska distribucija.

U Vizbadenu se u istoj konkurenciji prikazuje i film Siniše Cvetića „Usekovanje“, koji je na Moskovskom međunarodnom festivalu učestvao prošle godine, kada je ovenčan nagradom za najboljeg reditelja, baš kao i dokumentarac „Flotacija“, čije su autorke Alesandra Tatić i Eluned Zoi Ajano. U Vizbadenu biće prikazane i srpske manjinske koprodukcije „Probudi me“ Marka Šantića i „Stric“ Davida Kapca i Andrije Mardešića, kao i kratki srpski filmovi „Wire“ Ivice Milarića i „Pera ne zna kad mu se žena porodila, a kamoli nilski konj“ Teodore Arsić.

Na festivalu u Vizbadenu biće prikazan i film Živojina Pavlovića „Doviđenja u sledećem ratu“ iz 1980. koji je prošle godine restauriran i digitalizovan od strane Slovenačke kinoteke. Planirano je da nakon projekcije, koja je zakazana za 1. maj, o filmu svog oca govori Nenad Pavlović.

Film francuske nobelovke Ani Erno na ovogodišnjem BELDOCS-u

Nekoliko godina u životu porodice Erno

Godine Super Osmice (The Super 8 Years) u režiji francuske dobitnice Nobelove nagrade za književnost ,Ani Erno i njenog sina Davida Erno-Brioa, je još jedan naslov koji će publika biti u prilici da vidi na šesnaestom BELDOCS festivalu, koji traje od 10.-17.maja 2023. godine.

Godine Super Osmice sačinjen je od arhivskih snimaka porodice Erno nastalih u periodu između 1972. i 1981. godine i svedoči o njihovom životu od trenutka kada, kupivši 8mm kameru i projektor, počinju da beleže svoju svakodnevicu. Kroz reminiscencije na minulo vreme Erno, kao scenaristkinja i naratorka filma, nudi refleksivnu verbalnu podlogu inicijalno nemim snimcima. U intimnoj povesti sačinjenoj istovremeno od malih građanskih rituala i putovanja širom sveta – od SSSR-a do Albanije – odražavaju se globalna socijalna previranja. Snimci iz ruke supruga Filipa Ernoa prate umetničko stasavanje Ani Erno i odrastanje njihove dvojice sinova. 

Pišući autobiografski i putopisni zapis koji će poslužiti kao osnova ovog filma, Erno praktično stvara svoje novo književno delo koje rezonuje sa njenom memoarskom prozom, koristeći filmski kontekst da ga oživi upečatlljivim i slikovitim prizorima iz svoje stvarnosti.

Film je svetsku premijeru imao 14. decembra 2022. godine, a uvršten je u selekcije festivala u Kanu, Njujorku, Cirihu i Busanu.

Ani Erno (Annie Eranux) je francuska spisateljica i dobitnica Nobelove nagrade za književnost za 2022. godinu, poznata po delima Jedna žena (1988), Događaj (2000), Zaposednutost (2008), koje je u Srbiji objavila izdavačka kuća Štrik, u prevodu Jelene Stakić, Olje Petronić i Bojana Savića Ostojića. Po romanu Događaj, 2021. godine Odri Divan snimila je istoimeni film koji je na Filmskom festivalu u Veneciji nagrađen Zlatnim lavom. David Erno-Brio, korežiser filma i sin Ani Erno, po zanimanju je novinar, scenarista i reditelj.

O Beldocs festivalu:

Beldocs, jedan od vodećih međunarodnih festivala dokumentarnog filma u ovom delu Evrope, održava se svake godine u maju u Beogradu. Osnovan 2008. godine, podeljen je u 12 programskih celina, organizuje preko 100 premijernih projekcija svake godine, tokom osam dana trajanja festivala, koji se prikazuju na više od 7 lokacija. Festival Beldocs dodeljuje 6 nagrada u četiri takmičarska programa. Osim filmskih projekcija organizuje niz panela i Master Class predavanja, a u okviru Industry aktivnosti na radionicama, dodeljuju se novčane nagrade za razvoj budućih filmova. Svake godine okupi preko 150 međunarodnih stručnjaka u audio-vizuelnoj industriji, autora i producenata. Više od 200 partnera u Srbiji, regionu i Evropi, podržava rad Beldocs filmskog festivala. Kreativni tim od preko 20 članova organizuje Beldocs festival, uključujući stručnjake iz oblasti filma, dizajna i umetnosti. Beldocs je od 2017. partner u evropskim projektima: #europeanfilmchallenge, AVA Doc, Moving Cinema, Young4Film i član je Evropske dokumentarne mreže. Više informacija na www.beldocs.rs.

LegendArni: Selekcija posvećena Arnoldu Švarcenegeru na Austrijskom filmskom festivalu

Na Austrijskom filmskom festivalu 2023. koji se održava od 20. do 25. aprila u nekoliko gradova u Srbiji, biće predstavljena selekcija “LegendArni – filmovi za sva vremena”. U ovom programu publika će moći da pogleda pet filmskih klasika sa Arnoldom Švarcenegerom u glavnoj ulozi: „Konan Varvarin“ Džona Milijusa (1982), „Terminator I“ Džejmsa Kamerona (1984), „Predator“ Džona MekTirnana (1987), „Totalni opoziv“ Pola Verhovena (1990) i „Istinite laži“ (1994) Džejmsa Kamerona.

„Ove godine uz izbor savremenih austrijskih filmova, bavimo se i jednom krupnijom figurom takođe rođenom pod Alpima – Arnoldom Švarcenegerom. Istina, on je svoju veličanstvenu sportsku karijeru započeo u rodnoj zemlji, ali ono što je zatim kao glumac, posle godina peripetija, postigao u Sjedinjenim Američkim Državama, ravno je pravom čudu. Od nekoliko njegovih amblematičnih uloga prošlo je već dovoljno godina da se mogu gledati u Kinoteci, a o njima pisati sa nostalgijom“, istakao je Milutin Petrović, selektor ovogodišnjeg programa Austrijskog filmskog festivala.

Pored projekcija filmova, u beogradskoj Kinoteci će 20. aprila biti održana i prezentacija knjige eseja “LegendArni” o filmovima sa Arnoldom Švarcenegerom u glavnoj ulozi. Urednik ovog izdanja je Aleksandar S. Janković, a autori tekstova su Aleksandar S. Janković, Milutin Petrović, Biljana Maksić, Saša Radojević, Vladimir Slavica, i Zoran Stefanović.

“Kada sam pre nekoliko meseci predao lentu „miss selektor festivala austrijskog filma“ svom dragom prijatelju Milutinu Petroviću, pretpostavljao sam da se neće zadržati samo na selekciji savremene austrijske kinematografije. Naravno da je Arnold Švarceneger najpoznatiji Austrijanac, ako izuzmemo „brku soboslikara“, i naravno da će Milutin napraviti nešto od te ideje, ali ne na žovijalan način kako svet doživljava „Austrijskog hrasta“, nego kao poslednji pozdrav generacije koja je ovog glumca gledala kao mit”, naveo je Aleksandar S. Janković u ovoj knjizi eseja.

Filmski program selekcije biće otvoren u Kinoteci 20. aprila, projekcijom filma „Konan Varvarin“ Džona Milijusa. U ovom bioskopu će od 20. do 23. aprila biti prikazana i ostvarenja „Terminator I“  „Predator“ i „Totalni opoziv“. Tokom ovih dana, filmovi iz selekcije „LegendArni“ biće prikazivani i u bioskopima Cineplexx Galerija u Beogradu, Cineplexx Promenada i Cineplexx Arena u Novom Sadu, a od 20. do 24. aprila u bioskopu Cineplexx Kragujevac i Cineplexx Niš u saradnji s Niškim kulturnim centrom.

Festival nauke pod sloganom “NOVO DOBA” od 4. do 6. maja na Beogradskom sajmu

Šesnaesti Festival nauke pod sloganom “Novo doba” održaće će se od 4. do 6. maja u svom prepoznatljivom formatu, na Beogradskom sajmu u Halama 3 i 3a, na više od 6.000 m2.

Ovogodišnji Festival nauke ugostiće više od 800 učesnika iz Srbije i inostranstva, koji će u okviru četiri programske celine zaljubljenicima u nauku predstaviti više od 170 zanimljivih naučnih programa. Za sve zainteresovane osnovne i srednje škole u Srbiji otvorene su prijave za organizovane posete Festivalu.

U Zoni interaktivnih postavki u Hali 3, svoje programe predstaviće 38 domaćih naučnih i obrazovnih institucija. Ovaj programski segment namenjen je publici svih uzrasta, posebno onima koji žele da iskuse naučna dostignuća iz prve ruke, kroz ponuđene interaktivne sadržaje.

Učenici srednjih škola imaće posebnu priliku da se na Festivalu nauke u direktnom kontaktu upoznaju sa načinom rada visokoobrazovnih institucija. Pružiće im se prilika da na licu mesta vide kako izgleda nastava, kako studenti vežbaju, a pažnja će biti usmerena na usvajanje konkretnih i praktičnih znanja.

Naučno-fantastična bina u Hali 3a, donosi pred publiku 21 atraktivan nastup domaćih naučnika i gostiju iz Francuske, Švedske, Estonije, Češke i Slovenije. U ovom šou programu akcenat je na zabavnoj strani nauke i vizualnom spektaklu koji ostavlja bez daha.

U Ekspertinejdžeri zoni, ove godine učestvuje 108 tinejdžera iz više gradova u Srbiji, u 11 različitih programa. Ovi mladi naučnici i svojevrsni ambasadori nauke predstaviće svoja dostignuća i znanja stečena tokom školskih časova i vannastavnih aktivnosti, kroz niz naučnih izazova u kojima će pretežno obrađivati teme iz ekologije, geografije, astrofizike i hemije.

Mala zona, posvećena je deci uzrasta od 5. do 11. godine i obuhvatiće devet postavki iz Srbije, Austrije i Švedske – od programiranja za najmlađe do naučne kuhinje i jednostavnih eksperimenata iz fizike i hemije. Ovim programom festival podstiče decu da se već od najranijih godina zaljube u nauku, razvijajući radoznalost i kreativnost kroz interesantne programe prilagođene njihovom uzrastu.

Tema ovogodišnjeg Festivala nauke je NOVO DOBA koje nam je ubrzano došlo zahvaljujući svetskoj pandemiji. Festival ovim sloganom želi da ukaže na promene koje su nam se dogodile tokom godina izolacije – na percepciju sveta oko nas, a najviše nauke i naučnih dostignuća.

„Izborom teme želimo da ukažemo na promene koje su nam se desile tokom godina izolacije, na percepciju sveta oko nas, a najviše na naučna dostignuća koja su nam pomogla da taj period prevaziđemo“, objašnjava osnivačica festivala Ana Petrović. „Na polju nauke, na svim frontovima, desile su se inovacije koje su promenile način na koji doživljavamo svet oko nas. Održivi razvoj postao je prioritet čovečanstva, pa se postavlja pitanje da li smo dovoljno spremni za novu budućnost i kako nauka može da nam pomogne u svemu tome.“

Festival nauke ponovo je pokrenut zahvaljujući generalnom sponzoru, kompaniji NIS, koja je uz festival više od 10 godina. Učešćem na Festivalu, kompanija NIS podržava promociju nauke i obrazovanja kod mladih, kao i inovacije u ovoj oblasti, što između ostalog predstavlja strateške ciljeve kompanije. Festival je podržala i ERSTE banka, tradicionalni sponzor manifestacije kao i Nacionalna Geografija kao podrška Ekspertinejdžeri zone. Međunarodni program su pomogli Francuski Institut u Srbiji i Austrijski kulturni forum. Festival nauke se posle više od dve godine ponovo vraća na Beogradski Sajam koji je jedan od pokrovitelja, uz Ministarstvo prosvete.

Austrijski filmski festival 2023 od 20. do 25. aprila u nekoliko gradova u Srbiji

Austrijski filmski festival 2023 održava se u periodu od 20. do 25. aprila 2023. u nekoliko
gradova u Srbiji. U selekciji “Otkriveni – filmovi novog vremena” očekuje nas izbor sedam
savremenih austrijskih filmova novije produkcije: “Iznad sveta” i “Lisica” reditelja Adrijana
Goigingera (Adrian Goiginger), “Korset” rediteljke Mari Krojcer (Marie Kreutzer), “Alma &
Oskar”  Ditera Bernera (Dieter Bernera), “Narcis i Zlatousti” i “Nulti pacijent” Štefana
Ruzovickog (Stefana Ruzowitzky), kao i ostvarenje “Vera” koje su režirali Tica Kovi i Rajner
Frimel (Tizza Covi, Rainer Frimmel).
Adrijan Fajks (Adrien Feix), direktor Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu, povodom
predstojećeg izdanja festivala je rekao: “Za ovogodišnji program dali smo odrešene ruke
Milutinu Petroviću – i ne žalimo zbog toga! Oduševljen sam što se rezultat odražava u veoma
raznovrsnim, inteligentnim, ali takođe i prelepim filmovima za uživanje. Izdvojio bih ,,Lisicu”
Adrijana Goigingera koja oduzima dah kao i regionalnu premijeru njegovog filma ,,Iznad sveta”,
u kome središnje mesto zauzimaju priroda, porodica i samoća. Zatim zadivljujuću adaptaciju
Hermana Hesea “Narcis i Zlatousti” u režiji Štefana Ruzovickog, fascinantnu kombinaciju
realnosti i fikcije u filmu ,,Vera” Tice Kovi i Rajnera Frimela, koji je osvojio nagrade za najbolju
režiju i najbolju glumicu u selekciji Venice Orizzonti na Venecijanskom filmskom festivalu, kao i
film Ditera Bernera ,,Alma & Oskar” koji dočarava eksplozivnu ljubavnu vezu slikara Oskara
Kokoške (Kokoschka) i kompozitorke Alme Maler.
Selektor ovogodišnjeg izdanja Austrijskog filmskog festivala je reditelj i profesor Milutin
Petrović. Festival se održava u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, uz pojedine projekcije
i u drugim gradovima.
Reditelj Milutin Petrović, selektor ovogodišnjeg festivalskog izdanja, posebno je istakao: „Pre
svega, gledaćemo dva filma Adrijana Goigingera, koje je i naš gost u Beogradu, a to znači
razgovore posle filmova koji čine tu ogromnu razliku između običnih projekcija i onih na
ovakvim festivalima. Još jedan autor će imati fokus na ovom malom festivalu: to je stari vuk,
oskarovac Štefan Ruzovicki”. Milutin Petrović je, uz ostale filmove i autore, naveo i da je
“Korset” njegov omiljeni film ovog festivala, koji opisuje kao „ekstravagancu dostojnu
imaginarnog filma o Dragi Mašin u režiji Maje Uzelac”.
Radnja filma “Märzengrund / Iznad sveta” Adrijana Goigingera prati Elijasa, sina najbogatijeg
farmera u dolini Zilertal za koga se očekuje da će uskoro preuzeti razne porodične posede. Ali,
što se 18-godišnjak više trudi da ispuni nade koje se u njega polažu, to više pati. Sve se menja
kada se preseli u planine. Elijas se ubrzo naseljava u divljini i samoći, razvijajući blizak odnos sa
svetom prirode.

“Der Fuchs / Lisica”, drugi film Adrijana Goigingera u ovogodišnjem programu Austrijskog
filmskog festivala, istinita je priča o Francu Štrajtbergeru, pradedi Adrijana Goigingera.
Početkom Drugog svetskog rata introvertni mladi vojnik pronalazi ranjeno mladunče lisice o
kome se brine kao o svom detetu i vodi ga u okupiranu Francusku. Kroz ovo čudno prijateljstvo
sa životinjom polako ga sustiže sopstvena prošlost od koje je uvek bežao. 
U fokusu ostvarenja “Corsage / Korset” Mari Krojcer je austrijska carica Elizabeta, idolizovana
zbog svoje lepote i poznata po inspirativnim modnim trendovima. Ali 1877. godine ‘Sisi’ slavi
svoj 40. rođendan i mora da se bori da održi svoj imidž u javnosti tako što će sve čvršće vezati
korset. Dok je Elizabetina uloga svedena protiv njenih želja na čisto performativnu, njena glad
za znanjem i želja za životom čini je sve nemirnijom u Beču. Glavna glumica Viki Krips (Vicky
Krieps) je za svoju rolu nagrađena na filmskim festivalima u Kanu i Sarajevu, dok je film dobio
nagradu za najbolje ostvarenje na BFI Film Festivalu u Londonu.
Radnja filma “Alma & Oskar”  Ditera Bernera smeštena je u Beč 1912. godine. Nedavno
udovica, kompozitorka Alma Maler, velika dama iz Bečkog društva, zavodi enfant terrible bečke
umetničke scene, mladog slikara Oskara Kokošku. Ono što je počelo kao seksualna avantura
brzo se pretvara u intenzivnu aferu, koja ih oboje vodi ka samodestrukciji.
U filmu “Narziss und Goldmund / Narcis i Zlatousti” Štefana Ruzovickog, mladić Goldmund
(Zlatousti) je poslat u manastir da se iskupi za grehe svoje majke. Ovde upoznaje početnika
Narcisa i započinje duboko prijateljstvo. Nekoliko godina kasnije, Narcis odlučuje da nastavi da
živi u molitvi i meditaciji, dok Goldmund bira put dalje od manastira da bi postao avanturista.
Veoma dramatičan trenutak ponovo okuplja prijatelje.
Ostvarenje “Patient Zero / Nulti pacijent” istog reditelja u fokusu radnje ima supervirus koji je
pretvorio čovečanstvo u veoma inteligentne, moderne ubice, a asimptomatska žrtva koja može
da komunicira sa zaraženim mora da povede poslednje preživele u lov na Nultog pacijenta i lek.
U filmu “Vera” koji su režirali Tica Kovi i Rajner Frimel, istoimena glavna junakinja živi u senci
svog slavnog oca. Umorna od svog površnog života i odnosa, ona luta kroz rimsko visoko
društvo. Kada povredi dete u saobraćajnoj nesreći u predgrađu, uspostavlja intenzivan odnos sa
osmogodišnjim dečakom i njegovim ocem. Ali uskoro mora shvatiti da je i u tom svetu ona
samo instrument za druge.

Film „Yu Grupa – Trenutak sna“ Darka Lungulova u takmičarskom programu 70. Martovskog festivala

Beograd, 24. mart – Film „Yu Grupa – Trenutak sna“ autora Darka Lungulova biće prikazan u sredu, 29. marta u 21 čas u Velikoj sali Doma omladine Beograda u okviru takmičarskog programa 70. Martovskog festivala.

Martovski festival – 70. Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma jedan od najstarijih filmskih festivala u Evropi i svetu ove godine trajaće 6 dana (28. mart – 2. april) i biće u znaku velikog jubileja, obeležavanja 70 godina od osnivanja.

„Yu Grupa – Trenutak sna“ je priča o rokenrol grupi koja je nadživela zemlju po kojoj je dobila ime, ali je i priča o porodici. Film prati trojicu braće Jelić koji se rađaju i odrastaju zajedno sa novom Jugoslavijom, 1940-ih godina. Epsko, ali istovremeno i duboko intimno ostvarenje, kreativno koristi arhivski materijal i do sada neobjavljivane Super 8 filmove da bi ispričao priču o trajanju, ljubavi i borbi.

U ovaj jedinstven film, sniman sedam godina, a montiran duže od dve godine, stalo je 80 godina života, 60 i nešto godina sviranja rokenrola, 50 i nešto godina YU Grupe i 45 godina jedne bivše zemlje.

U filmu učestvuju Žika Jelić, Dragi Jelić, Rade Jelić, Petar Jelić, Raša Đelmaš, Dragoljub Đuričić, Saša Radojević – Žule, Peca Popović, Siniša Škarica…

Iz kritike Cineuropa – portala na četiri jezika, koji se kritički bavi kinematografijom o ostvarenju Darka Lungulova je napisano: „Okretanje u pravcu „trivijalnog“ žanra može izgledati čudno za filmskog stvaraoca iskusnog kao što je Lungulov, ali nema ništa trivijalno u „Yu Grupa -Trenutak sna“. Reditelj i njegova mala armija kinematografa proveli su sedam godina snimajući novi materijal, dok je autor radio sa montažerom Milošem Koraćem dve godine kako bi ga kombinovao sa snimcima iz javnih i privatnih arhiva, među kojima su najemotivniji Super-8 kućni filmovi porodice Jelić. Ovakav spoj koji tematizira manje poznate delove jugoslovenske istorije, je tečan i emotivan. Kao što je slučaj sa bendom, „Trenutak sna“ nije efemerna stvar, već nešto što ostaje sa nama“.

Originalnu muziku za film komponovao je Petar Jelić. Autor postera je akademski slikar Boban Savić Geto, poznat po ilustracijama, stripovima, koncept-artu, karakter-dizajnu i scenografiji.

Ostvarenje „Yu Grupa – Trenutak sna“ podržao je Filmski centar Srbije. Koproducent filma je Mirko Miljuš. Svetska premijera filma održana je u okviru programa 51. FEST-a.

Darko Lungulov završio je filmske studije na The City College of New York, CCNY, SAD. Njegov debitantski igrani film „Tamo i ovde“ prikazan na Tribeca festivalu 2009. osvojio je nagradu Najbolja njujorška priča i dobio odlične kritike u svetskim magazinima kao što su The Hollywood Reporter, Variety i The New York Times. Ovo ostvarenje nagrađeno je sa 20 nagrada na više od 50 međunarodnih filmskih festivala. „Tamo i ovde“je prvi srpski film prikazan na Netflix-u. Njegov drugi igrani film „Spomenik Majklu Džeksonu“imao je svetsku premijeru na Filmskom festivalu u Karlovim Varima 2014. Ovo ostvarenje je prikazano na 40 festivala i osvojilo 8 nagrada. Lungulov je trenutno u pripremama za snimanje svog trećeg igranog filma „1970“ autobiografske dramedy (comedy drama), podržane do sada od Filmskog centra Srbije, Nacionalnog filmskog fonda Mađarske i fonda AP Vojvodina.

Festival “Novi balkanski ritam”

Crowdfunding kampanja

Pozorišni i muzički duo Alice in WonderBand sa Fruške gore pokrenuo je crowdfunding kampanju za “Novi balkanski ritam”, drugi po redu internacionalni festival telesne muzike, jedini događaj ove vrste u regionu. 

Muzički i pozorišni izvođači i pedagozi, Ana Vrbaški i Marko Dinjaški, pozvali su vrsne umetnike da im se pridruže od 25. do 27. avgusta u Sremskim Karlovcima. Predavači i izvođači na festivalu, pored ovih domaćih umetnika, biće Maks Polak (Max Pollak) iz Njujorka, Ana Ljombart (Anna Llombart) iz Barselone i Ben Šic (Ben Schuetz) iz Hamburga. Očekuju nas i gosti iznenađenja iz regiona.

Učesnici će imati priliku da pohađaju dvanaest radionica telesne muzike na festivalu “Novi balkanski ritam”. U okviru kampanje na raspolaganju su različite nagrade, a velik deo su paketi radionica, sa smeštajem i hranom ili bez, u pretprodaji.

Kampanja traje od 14. marta do 25. aprila.

Partneri na festivalu su Turistička organizacija opštine Sremski Karlovci, Pokret gorana Vojvodine, ekološki centar “Radulovački”, SOŠO “Milan Petrović”, Novi Sad, a festival organizuje udruženje “Otvoreni krug Novi Sad”. Kampanja se realizuje na platformi “Dobri Dabar” udruženja “Loud crowd”.

Pročitajte više na crowdfunding platformi „Dobri dabar“:

https://dobridabar.com/kampanja/festival-novi-balkanski-ritam-2

O Alice in WonderBand više na njihovom sajtu:

Početna

Video:

“Ovuda će proći put” Nine Ognjanović osvojio nagradu publike za najbolji evropski flim na 51. FEST-u

Film “Ovuda će proći put” autorke Nine Ognjanović osvojio je nagradu publike za najbolji evropski film na 51. FEST-u.

Nagrada publike se bira na osnovu ocena publike nakon odgledanog filma evropske produkcije ili koprodukcije iz Glavnog takmičarskog programa. Ovo prestižno priznanje Nini Ognjanović i Davidu Jovanoviću, producentu filma uručio je NJ.E. Emanuele Žiofre, ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji.

Nina Ognjanović je uoči srpske premijere svog ostvarenja izjavila da je veoma ponosna što ima priliku da svoj prvi film premijerno prikaže domaćoj publici na festivalu koji ima tako dugu i bogatu tradiciju kao beogradski FEST.

“Govorim u ime cele ekipe kad kažem da nam nagrada publike izuzetno mnogo znači. Ovakvom prijemu domaće publike smo samo mogli da se nadamo,“ rekla je autorka povodom nagrade.

David Jovanović, producent filma publici se prilikom uručenja obratio rečima:

“Nagrada publike je najvažnija nagrada. Hvala!”

Publika je ovacijama ispratila i domaću premijeru filma koja je održana 27. februara u punoj Velikoj sali mts Dvorane.

“Ovuda će proći put” biće prikazan u okviru programa PostFESTum u bioskopu Cineplexx Ušće u sali 2 u utorak, 7. marta u 19 časova i u Dvorani Kulturnog centra Beograda, u subotu, 11. marta u 19.30 časova.

Radnja filma smeštena je u odsečeno, zaboravljeno selo blizu kog će uskoro biti izgrađen autoput. U selo, osim autoputa, stiže i stranac. Meštani, puni nepoverenja i straha prema promeni koju put donosi, sumnjaju da i stranac ima neke veze sa tim i da skriva svoje prave namere. Nekoliko nesporazuma i laži je dovoljno da netrpeljivost meštana prema strancu preraste u otvoreni sukob, a Jana, devojka iz sela koja se zaljubila u stranca, shvata da je ona jedina koja može da ga spasi od opasnosti koja se nad njim nadvila. Uloge u filmu tumače Jana Bjelica, Zlatan Vidović, Vladimir Maksimović, Ninoslav Ćulum, Svetozar Cvetković, Branislava Stefanović, Igor Filipović, Pavle Čemerikić, Marta Bogosavljević, Eva Ras i Demijan Kostić.

Svetska premijera filma održana je na festivalu Slamdance u Sjedinjenim Američkim Državama u januaru 2023. na kome je dobio nagradu publike i specijalno priznanje žirija za najbolji igrani film.

Ostvarenje „Ovuda će proći put“ podržali su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Filmski centar Srbije. Producent filma je Pointless Films, dok su koproducenti Fakultet dramskih umetnosti i Radio Televizija Srbije.

Milan Marić, Tihana Lazović, Ena Sendijarević i Juraj Lerotić među učesnicima masterclassova na trećem Ponta Lopud festivalu

Ponta Lopud festival uz podršku industrijske platforme Sarajevo Film Festivala CineLink, i na ovogodišnjem će izdanju ponuditi seriju predavanja i masterclassova pod mentorstvom filmskih profesionalaca koji su svojim umetničkim delovanjem obeležili svetsku kinematografiju. Ime jednog od ovogodišnjih mastera već je otkriveno, reč je o jednom od najvećih reditelja današnjice, švedskom reditelju Rubenu Östlundu, koji smatra kako je Ponta Lopud festival sjajna prilika za susret s kolegama i prijateljima, razgovore o radu na filmu i pronalaženje inspiracije.

Ove će godine tu jedinstvenu priliku imati devetnaest izvrsnih mladih filmskih umetnika, učesnika masterclasseva, bilo da će pohađati radionice iz područja glume, režije ili kamere. Učestvovanje filmskih profesionalaca i studenata iz regije na ovogodišnjem Ponta Lopud festivalu podržali su regionalni filmski centri i fondovi kroz partnerstvo s Ponta Lopud festivalom: Filmski centar Srbije, Hrvatski audiovizualni centar, Filmski centar Crne Gore, Agencija za film Sjeverne Makedonije, Fondacija za kinematografiju Sarajevo i Slovenski filmski centar.

Masterclassove za filmske profesionalce u kategoriji „Glumci“ pohađat će osam glumica i glumaca koji iza sebe već imaju zapažene uloge u brojnim filmskim ostvarenjima. Hrvatska glumica Tihana Lazović u dosadašnjoj je karijeri snimila više od 15 dugometražnih i kratkih filmova, između ostalog i Il paradiso del pavone, koji je premijerno prikazan na Venecijanskom filmskom festivalu. Za ulogu u filmu Zvizdan nagrađivana je na brojnim festivalima. Milan Marić glumio je u brojnim TV serijama, kao što su Državni službenik, Besa i Porodica, ali i filmovima Dovlatov i Otac, dok je posebno zapažena njegova uloga u filmu Toma. Kosovski glumac Florist Bajgora debitirao je u kratkom filmu Kiem Holijanda, koji je osvojio nagradu Kristalni medvjed na Berlinaleu 2018., a njegov novi film The land within premijerno je prikazan na filmskom festivalu Tallinn Black Nights. Lazar Dragojević crnogorski je glumac kojem je prepoznatljivost donela glavna uloga u filmu Take me somewhere nice, a trenutno igra glavnu ulogu u TV seriji Znam kako dišeš rediteljice Jasmile Žbanić. Srpska glumica Ivana Vuković za svoje je uloge osvojila brojne nagrade, a za ulogu u TV seriji Kljun, dobila je nagradu Srce Sarajeva za najbolju glavnu glumicu na Sarajevo Film Festivalu 2022. Muhamed Hadžović, bosanskohercegovački filmski i kazališni glumac, glumio je u brojnim filmovima kao što su Praznik rada, Ekskurzija, kao i u TV serijama Močvara i Tajkun. Slovenski glumac Jurij Drevenšek bio je izabran za učesnika Berlinale Talentsa, a ostvario je glavne uloge u filmovima Prokletstvo Valburge i Polsestra. Natalija Teodosieva severnomakedonska je glumica koju su najznačajnije filmske uloge u karijeri dovele do učestvovanja u programu za mlade filmske profesionalce Berlinale Talents 2022.

Na Lopudu će treću godinu zaredom masterclassove imati i odabrane rediteljice i reditelji. Juraj Lerotić hrvatski je redatelj čiji je prvi dugometražni film Sigurno mjesto osvojio brojne nagrade na Filmskom festivalu u Locarnu, Srce Sarajeva za najbolji film i Srce Sarajeva za najboljeg glumca. Norika Sefa, kosovska je rediteljica koja je filmom Looking for Venera osvojila posebnu nagradu žirija u konkurenciji Tigar na Međunarodnom filmskom festivalu u Rotterdamu, kao i nagrade na festivalima u Hong Kongu, Sarajevu, Trstu i Baselu. Dušan Zorić režirao je kratki igrani film Strano tijelo, koji je prikazan u službenom takmičarskom delu Horizonti na Venecijanskom filmskom festivalu, a debitantski igrani film Da li ste vidjeli ovu ženu? prikazan je u okviru Međunarodne sedmice kritike na Venecijanskom filmskom festivalu. Navedeni film Zorić je režirao zajedno s još jednim učesnikom ovogodišnjih masterclassova, Matijom Gluščevićem, čiji je kratki igrani film Loop doživio svetsku premijeru na festivalu u Locarnu. Marija Apčevska severnomakedonska je rediteljica kratkog filma Bardo, premijerno prikazanog u sklopu programa Berlinale Generation te kratkog filma North Pole, prikazanog unutar Službene selekcije u Cannesu. Bosanskohercegovačka rediteljica Ena Sendijarević za svoj je debitantski dugometražni igrani film Take me somewhere nice osvojila posebnu nagradu žirija u konkurenciji Tigar na Međunarodnom filmskom festivalu u Rotterdamu za izvanredno umjetničko dostignuće i Srce Sarajeva za najbolji igrani film 25. Sarajevo Film Festivala.  Slovenska rediteljica Kukla (Katarina Bogdanović) kratkim filmom Sestre osvojila je Grand Prix na Međunarodnom festivalu kratkog filma u Clermont-Ferrandu 2021. Ivan Salatić, crnogorski reditelj i scenarist, svoj je film Ti imaš noć predstavio na Venecijanskom filmskom festivalu u okviru programa Sedmica kritike, ali i osvojio nagrade za najbolji film na Hong Kong Film Festivalu i Festivalu autorskog filma u Beogradu.

Odabrane su i učesnice masterclassova za snimateljice, mahom uspješne u svom dosadašnjem umjetničkom djelovanju. Sara-Bernarda Moritz hrvatska je snimateljica, a radila je kao direktorica fotografije i koloristica slike na brojnim kratkim filmovima kao što su Sitnica i Otac, a kao druga snimateljica radila je na dugometražnom filmu Plavi cvijet. Slovenska snimateljica Gaja Naja Rojec svoje je znanje do sada gradila kao direktorica fotografije, snimateljica i asistentica kamere, a njezin diplomski film Nihče ni rekel, da te moram imeti rad prvi je slovenski film odabran za sekciju Cinéfondation na Filmskom festivalu u Cannesu. Srpska snimateljica Bojana Andrić iza sebe ima bogato iskustvo rada na brojnim filmskim projektima kao što su Mali Budo, Jesen samuraja, Reži i Trag divljači.

Učesnici masterclassova na trećem izdanju Ponta Lopud Festivala su:

REŽIJA:

Marija Apčevska (Sjeverna Makedonija)

Kukla – Katarina Bogdanović (Slovenija)

Matija Gluščević (Srbija)

Juraj Lerotić (Hrvatska)

Ivan Salatić (Crna Gora)

Norika Sefa (Kosovo)

Ena Sendijarević (Bosna i Hercegovina)

Dušan Zorić (Srbija)

GLUMA:

Florist Bajgora (Kosovo)

Lazar Dragojević (Crna Gora)

Jurij Drevenšek (Slovenija)

Muhamed Hadžović (Bosna i Hercegovina)

Tihana Lazović (Hrvatska)

Milan Marić (Srbija)

Natalija Teodosijeva (Sjeverna Makedonija)

Ivana Vuković (Srbija)

KAMERA:

Bojana Andrić (Srbija)

Sara Bernarda Moritz (Hrvatska)

Gaja Naja Rojec (Slovenija)

3. Ponta Lopud festival bit će održan od 20. do 24. juna 2023.

Sve novosti i informacije o festivalu dostupne su na službenoj mrežnoj stranici www.pontalopud.hr te putem društvenih mreža festivala.

Uz ovacije publike i punu salu održana premijera filma “YU Grupa – Trenutak sna”

Braća Jelić: Darko Lungulov je u potpunosti uspeo da nas opiše kakvi smo kao ljudi, kao porodica i kao bend

U punoj velikoj sali mts Dvorane i uz ovacije publike večeras je održana svetska premijera filma „Yu Grupa – Trenutak sna“ reditelja Darka Lungulova u okviru programa 51. FEST-a.

Nakon projekcije publici se poklonila mnogobrojna ekipa filma, kao i članovi porodice Jelić. Dragi, Žika i Petar Jelić su prvi put imali priliku da pogledaju, zajedno sa publikom, ostvarenje Darka Lungulova. Sva trojica bili su vidno uzbuđeni i veoma emotivni.

Dragi Jelić je nakon premijere izjavio: „Prijatno sam iznenađen, nisam znao kakav je sadržaj filma, više sam dirnut nego što sam mislio da ću biti. Veoma je emotivan. Ima dosta kolega kojih se rado sećam i sa kojima sam provodio dane i godine, a koji nisu sa nama više. Dokumentarac je forma koja treba da prikaže nešto što publika ne zna. Mislim da je Darko u potpunosti uspeo da nas opiše kakvi smo kao ljudi, kao porodica, bend. Ne mogu u jednom dahu da ispričam, tek sada vidim koliki je bio Darkov trud i svaka mu čast“.

Žika Jelić je vidno uzbuđen rekao: „Bio sam deo publike i nisam očekivao da će biti ovako dobar film. Mislio sam dobro on je profesionalac i već je priznat kao reditelj, radio je dobre filmove, jasno mu je sve i zna to dobro da radi ali nisam znao šta će mu biti vodilja i šta će da provuče kroz film. Nedavno na konferenciji za novinare sam shvatio da je koristio Super 8 filmove arhivske koje sam mu dao i da su mu ti amaterski fimovi koje sam ja iz hobija snimao puno pomogli. Oni su mu dali konačnu ideju i mogućnost da poveže period od mog rođenja 1942. godine do koncerta koji je bio krajem prošle godine. To je mnogo godina, lepo je to sve spojio. Jednom rečju nisam očekivao ali sam oduševljen filmom“.

Petar Jelić autor originalne muzike za film je svoj utisak o filmu opisao rečima: „Bio sam najuključeniji u celu priču jer je morala da postoji tampon zona između Dragija, Žike i Darka. Oni su stari vukovi, beli orlovi i teško prihvataju sve te stvari, a Darku je trebalo prihvatanje, da bude sa nama, da bi stekao pravi utisak i u kom smeru želi da ide. Zbog muzike koju sam radio imao sam priliku da vidim par segmenata filma, koliko je trebalo da uradim muziku. Prećutni dogovor je bio da ni na koji način utičemo na film“.

„Kada sam odgledao, posle jako puno emocija tokom gledanja morao bih još najmanje dva puta da odgledam film. Drugačije je kada gledaš film o sebi, a drugačije kada gledaš o nekom drugom. Znam da mi se jako svideo i da sam jako zahvalan Darku za to što je uradio. Zato što je svima nama, a i Jelićima ovekovečio jedan veliki deo našeg života i na tome mu neizmerno hvala. Ovaj filme će uvek biti jedno veliko svedočanstvo svega onoga što smo proživeli. Mnogo stvari se u životu dešava i mnogo toga zaboravimo, mnogo toga izbledi, zato su slike, snimci bitni. Možeš da im se vratiš i kada vidiš određenu sliku setiš se događaja i počnu fioke u mozgu da ti se odmotavaju. To je Darko uradio za nas i na tome mu neizmerno hvala,“ naglasio je najmlađi Jelić.

 „Yu Grupa – Trenutak sna“ je priča o rokenrol grupi koja je nadživela zemlju po kojoj je dobila ime, ali je i priča o porodici. Film prati trojicu braće Jelić koji se rađaju i odrastaju zajedno sa novom Jugoslavijom, 1940-ih godina. Epsko, ali istovremeno i duboko intimno ostvarenje, kreativno koristi arhivski materijal i do sada neobjavljivane Super 8 filmove da bi ispričao priču o trajanju, ljubavi i borbi.

U ovaj jedinstven film, sniman sedam godina, a montiran duže od dve godine, stalo je 80 godina života, 60 i nešto godina sviranja rokenrola, 50 i nešto godina YU Grupe i 45 godina jedne bivše zemlje.

U filmu učestvuju Žika Jelić, Dragi Jelić, Rade Jelić, Petar Jelić, Raša Đelmaš, Dragoljub Đuričić, Saša Radojević – Žule, Peca Popović, Siniša Škarica…

Originalnu muziku za film komponovao je Petar Jelić. Autor postera je akademski slikar Boban Savić Geto, poznat po ilustracijama, stripovima, koncept-artu, karakter-dizajnu i scenografiji.

Ostvarenje „Yu Grupa – Trenutak sna“ je podržao Filmski centar Srbije. Koproducent filma je Mirko Miljuš.

Darko Lungulov završio je filmske studije na The City College of New York, CCNY, SAD. Njegov debitantski igrani film „Tamo i ovde“ prikazan na Tribeca festivalu 2009. osvojio je nagradu Najbolja njujorška priča i dobio odlične kritike u svetskim magazinima kao što su The Hollywood Reporter, Variety i The New York Times. Ovo ostvarenje nagrađeno je sa 20 nagrada na više od 50 međunarodnih filmskih festivala. „Tamo i ovde“je prvi srpski film prikazan na Netflix-u. Njegov drugi igrani film „Spomenik Majklu Džeksonu“imao je svetsku premijeru na Filmskom festivalu u Karlovim Varima 2014. Ovo ostvarenje je prikazano na 40 festivala i osvojilo 8 nagrada. Kao koscenarista Lungulov sarađuje sa Mirjanom Karanović na njenom rediteljskom debiju, filmu „Dobra žena“ koji je svetsku premijeru imao na Sundance festivalu 2016. Nedavno je bio konsultant režije na drugom igranom filmu Mirjane Karanović „Majka Mara“ sniman oktobra 2022, trenutno u post-produkciji. Lungulov je trenutno u pripremama za snimanje svog trećeg igranog filma „1970“ autobiografske dramedy (comedy drama), podržane do sada od Filmskog centra Srbije, Nacionalnog filmskog fonda Mađarske i fonda AP Vojvodina.

Održana konferencija za medije povodom svetske premijere filma „YU Grupa – Trenutak sna“ na 51. FEST-u

Darko Lungulov: Film o YU Grupi je priča o nama, porodici i bivšoj državi

Svetska premijera filma „YU Grupa – Trenutak sna“ reditelja Darka Lungulova biće održana u četvrtak, 2. marta u 19.30 časova u mts Dvorani na 51. FEST-u.

Film „YU Grupa – Trenutak sna“ prati trojicu braće Jelić koji se rađaju i odrastaju zajedno sa novom Jugoslavijom, 1940-ih godina. Epsko, ali istovremeno i duboko intimno ostvarenje, kreativno koristi arhivski materijal i do sada neobjavljivane Super 8 filmove da bi ispričao priču o trajanju, ljubavi i borbi.

Na konferenciji za medije održanoj uoči premijere prisutnima se obratio deo ekipe filma.

Darko Lungulov, autor ostvarenja je o odluci da snimi film o YU Grupi rekao: „Ideja o filmu je nastala spontano, a prerasla u smišljeno. Nikola Čuturilo Čutura, muzičar i saradnik YU Grupe mi je prilikom jednog susreta rekao, to je bilo pre sedam i po godina, da će učestvovati na koncertu YU Grupe povodom njihovog 45. rođendana. U zanosu sam rekao da je to fenomenalna prilika da se taj događaj ovekoveči. Rešio sam da snimim koncert kako treba i to poklonim YU Grupi čiji sam fan od detinjstva. Zamolio sam Đorđa Arambašića da snimi koncert, i on je prvi i poslednji direktor fotografije filma. Kada sam gledao snimljeni materijal kasnije, video sam da je to dublja i šira priča, zamislio sam je kao priču o nama, porodici, bivšoj državi. I nastavio sam da ih pratim, ali nisam očekivao da će to biti sedam godina. U fokusu filma je YU grupa, porodica Jelić, ali i bivša država i sve što smo prolazili“.

Autor ostvarenja je na pitanje šta za njega znači FEST rekao da je to festival koji je i dalje jedna institucija isto kao što je to i YU Grupa. „Uz Fest sam odrastao kao gledalac, a zatim i kao filmadžija, kao autor. To je bitan festival na kojem smo se upoznavali sa svetom i filmovima. FEST je prava platforma da se sretnemo sa braćom Jelić i YU Grupom,“ kazao je Lungulov.

Dragi i Žika Jelić su o saradnji sa Lungulovim istakli da je to bilo jedno sjajno iskustvo koje nema veze sa sviranjem.

„Nismo znali prvo šta nas čeka, kada je počeo da nam kači bubice i da putuje sa nama, da provodi vreme sa nama u kombiju, na koncertima posle koncerata, u hotelu, svugde je išao sa nama i tako iz godine u godinu. Onda smo se privikli i skoro da ne možemo više bez njega. Postao je pridruženi član benda. Očekujemo nove projekte u vezi sa YU Grupom pa da počnemo  ponovo,“ izjavili su članovi benda.

„Mi nismo bili obaveštavani, obično se Petar dogovarao sa Darkom i pred put smo se obično nalazili ispred Hotela Jugoslavija, dolazimo Žika i ja kombijem i vidimo Darkovu ekipu – idem i ja sa vama. Tako je bilo sedam godina,“ duhovito su zaključili braća Jelić.

Petar Jelić se prisutnima obratio putem video poruke rečima: „Žao mi je što nisam sa vama, ali ćemo sutra na premijeri filma sigurno biti zajedno. Želim u ime benda Darko tebi da se zahvalim za sve divne trenutke u ovih sedam i po godina kada si dolazio i snimao, snimao i snimao trudeći se da ne propustiš nijedan trenutak koji bi mogao biti jako bitan za ovaj film. Želim da ti se zahvalim na poverenju što si baš meni udelio čast da svojom gitarom obojim trenutke mog i života mojih najmilijih. Na kraju želim da ti se zahvalim što si za sve nas ovekovečio jedno vreme, jednu zemlju i određene ljude koji sad sede među vama koji su pokretali jednu divnu stvar, novu stvar koja se ispostavila kao izraz cele jedne generacije a zove se rokenrol. Hvala ti Darko na tome, a Dragi i Žile jedva čekam da sutra sednemo zajedno i pogledamo film i prisetimo se svega.  

Saša Radojević, bubnjar je o iskustvu rada od deset godina u grupi i o „ulozi“ u filmu konstatovao: „Ovo je bilo muzičko i ljudsko putovanje, fenomenalno iskustvo. Svugde sam svirao, ali ovo je bila  najveća čast u mom životu“.

Đorđe Arambašić, direktor fotografije je na konferenciji rekao: „Format snimanja sam prilagodio pravcu celog projekta. Darko i ja smo zadali sebi zadatak da ovom projektu damo veću težinu. Uglavnom sam snimao koncerte od prvog do poslednjeg koji je u filmu. Većinom sam bio na sceni. Izazovno je bilo to da kao i u svakom dokumentarcu ostanem nevidljiv za one koji izvode, da im ostavim mesta, da ne narušavam njihov scenski nastup, da me ne osete, a da ipak zabeležim i na neki način estetizujem tu neku viziju koju smo mi imali a odnosi se na to kako taj nastup izgleda i iz njihove i iz rediteljske vizure“.

„YU Grupa – Trenutak sna“ je priča o rokenrol grupi koja je nadživela zemlju po kojoj je dobila ime, ali je i priča o porodici. U ovaj jedinstven film, sniman sedam godina, a montiran duže od dve godine, stalo je 80 godina života, 60 i nešto godina sviranja rokenrola, 50 i nešto godina YU Grupe i 45 godina jedne bivše zemlje.

U filmu učestvuju Žika Jelić, Dragi Jelić, Rade Jelić, Petar Jelić, Raša Đelmaš, Dragoljub Đuričić, Saša Radojević – Žule, Peca Popović, Siniša Škarica…

Originalnu muziku za film komponovao je Petar Jelić. Autor postera je akademski slikar Boban Savić Geto, poznat po ilustracijama, stripovima, koncept-artu, karakter-dizajnu i scenografiji.

Ostvarenje „YU Grupa – Trenutak sna“ je podržao Filmski centar Srbije. Koproducent filma je Mirko Miljuš.

Pred punom salom i uz ovacije publike održana premijera filma “Ovuda će proći put”

Darko Bajić: Ostvarenje Nine Ognjanović je jedan hrabar i lep film

Premijera filma “Ovuda će proći put” autorke Nine Ognjanović održana je u ponedeljak, 27. februara u punoj sali mts Dvorane i uz ovacije publike na 51. FEST-u.

Reditelj Darko Bajić profesor i mentor autorke je u najavnoj reči za film rekao: “Uživam kad vidim punu salu i uživam što me je Nina pozvala da otvorim njenupremijeru i uživam u još jednom trenutku koji mi se vraća u mislima pre četiri, petgodina kada je bila prepuna sala i to dva puta, na trećoj i četvrtoj godini moje klasekada se osetilo šta znači puna sala i bioskop. Ninina generacija je generacija tajfuna.Klimatska atmosfera srpske kinematografije se menja.Ovaj film Nine Ognjanović je poseban, poput jednog romana. Nininfilm je nežan film sa predivnom glumicom Janom Bjelicom”.

“Uživajte u filmu koji govori oljudima, o devojci, o svima nama koji želimo da osvajamo slobodu. Nažalost čestose nalazimo na početku puta odakle smo krenuli da tražimo tu slobodu.Ovo je jedan hrabar, lep film koji će vas voziti kako to Nina najbolje može da uradijednom finom Šarganskom osmicom koju ćete osećati u stomaku.Čestitam premijeru i želim ovoj hrabroj i velikoj ekipi da postiže i nižedalje uspehe i da budu najbolji,” zaključio je Bajić.

David Jovanović producent je predstavio ekipu filma i publici se obratio rečima: “Prilično sam siguran da je san svih nas koji upišemo FDU da jednog dana imamo punu salu i premijeru, hvala vam. Kada bih pobrojao sve ljude koji su pomogli da realizujemo ovaj film i ostvarimo ovaj san mislim da bih morao da navedem 300 imena od kojih je većina tu. Hvala vam što ste pomogli da ovaj san izvedemo i da ga napravimo”.

“Postoji jedna specifična stvar u ovom filmu a to je predivna lokacija i mislim da ne bi ni deset posto uspeli da snimimo od filma da nismo snimali na ovakvoj lokaciji i naišli na tako divne ljude”, izjavio je producent i pozvao meštane sela Topli Do da se poklone publici.

“Uživam u ideji da film ne mora samo da se uživa u bioskopskoj sali sa publikom nego i da postoji jedan drugi način kako svet filma može da funkcioniše van bioskopske sale. Veliko mi je zadovoljstvo da vas obavestim da ćete od sutra u vreme večere u Tisa New Balkan Cusine imati mogućnost da probate četiri jela koja u filmu služe Svetozar Cvetković i Brano Stefanović,“ naglasio je Jovanović.  

Radnja filma „Ovuda će proći put“ smeštena je u odsečeno, zaboravljeno selo blizu kog će uskoro biti izgrađen autoput. U selo, osim autoputa, stiže i stranac. Meštani, puni nepoverenja i straha prema promeni koju put donosi, sumnjaju da i stranac ima neke veze sa tim i da skriva svoje prave namere. Nekoliko nesporazuma i laži je dovoljno da netrpeljivost meštana prema strancu preraste u otvoreni sukob, a Jana, devojka iz sela koja se zaljubila u stranca, shvata da je ona jedina koja može da ga spasi od opasnosti koja se nad njim nadvila. Uloge u filmu tumače Jana Bjelica, Zlatan Vidović, Vladimir Maksimović, Ninoslav Ćulum, Svetozar Cvetković, Branislava Stefanović, Igor Filipović, Pavle Čemerikić, Marta Bogosavljević, Eva Ras i Demijan Kostić.

Ostvarenje „Ovuda će proći put“ podržali su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Filmski centar Srbije. Producent filma je Pointless Films, dok su koproducenti Fakultet dramskih umetnosti i Radio Televizija Srbije.

Dodatne projekcije filma u okviru programa FEST-a održaće se u sredu, 28. februara u 12 časova u Sali 1 mts Dvorane i, istog dana u 22 časa u Dvorani Kulturnog centra Beograda. U DKC-u će nakon projekcije filma biti održan razgovor sa ekipom filma. 

Održana konferencija za medije povodom premijere filma „Ovuda će proći put“ na 51. FEST-u

Nina Ognjanović: FEST je najbolje mesto da prikažem svoj film publici

Srpska premijera filma „Ovuda će proći put“ autorke Nine Ognjanović biće održana u ponedeljak, 27. februara u 19.30 časova u mts Dvorani u okviru glavnog takmičarskog programa 51. FEST-a.

Na konferenciji za medije održanoj u susret premijeri prisutnima se obratila ekipa filma.

Nina Ognjanović, autorka filma koja potpisuje i scenario je o tome šta joj kao autorki znači premijera na FEST-u izjavila: „FEST ima jako dugu tradiciju na koji idem ceo život, odrasla sam s njim. Ovaj festival je najbolje mesto da se na njemu prikaže film publici. Publika veruje FEST-u“.

Nakon toga autorka se osvrnula na dve značajne nagrade koje je film osvojio na Slamdance festivalu u Americi: „Publika se na ovom festivalu poistovetila sa našim ostvarenjem i to mi je bilo najvažnije, jer nisam bila sigurna da li će se poruka filma preneti. Međutim, ispostavilo se da je ljudsko iskustvo svuda isto i da se svuda razume. Prva verzija filma se desila pre nego što sam upisala drugu godinu Fakulteta dramskih umetnosti, i kada sam se vratila scenariju bilo mi je zanimljivo da istražim tu jednu mladu osobu koja još nije sigurna šta želi, a zna šta ne želi. I to novo što joj se dešava u životu je prilika koju ona ne zna kako da iskoristi“.

Glumica Eva Ras je povodom svoje uloge u filmu rekla: „Nina je snimala film na Staroj planini u mestu zvanom Topli Do. Zbog izbora lokacije mi je bilo veoma naporno, ali sam dokazala sebi da mogu i sa ovim izazovom da se izborim. Nije često da u ovim godinama dobijete tako zahtevu ulogu ali sam sve uradila kako sam mogla i kako treba“.

Jana Bjelica, glavna glumica u ostvarenju prisutnima se obratila rečima: „Meni je bilo važno da svoj lik dovedem do poslednjeg kadra u filmu, tj. do trenutka njene budućnosti i donošenja odluke od koje će zavisiti ta budućnost“.

Zlatan Vidović je o svojoj ulozi „novog“ istakao: „Ja sam tog novog doživljavao kao metaforu promene. Čitavo to selo je metafora našeg društva, koje nije spremno na promene, iako živi u nekom glibu, iako nema struju, vodu. I kad nam neko ponudi promenu nama je to neugodno, jer bismo morali da pobegnemo iz svoje doze komfora. I tu je najbitnija veza Jane i tog novog i njen pokušaj bega na more o kom on govori. Taj novi je na neki način i žrtva toga što mnogi nisu spremni na promene. Svi smo uživali radeći ovaj film, stvorili smo jednu timsku atmosferu i igru, iako smo radili u teškim uslovima, daleko od civilizacije“.

Svetozar Cvetković je povodom rada na ostvarenju kazao: „Ovo je četvrti film koji radim sa ovom filmskom ekipom. Tačno sam znao u šta ulazim i koja su njihova interesovanja. Znao sam koliko mene interesuje nešto što je autorski film i koliko je on važan nekome ko je tek završio Fakultet dramskih umetnosti. Za ovaj film sam odmah znao kojim putem će ići. Mi jesmo radili u zahtevnim uslovima koji ne odgovaraju nečemu što bismo nazvali pravom filmskom produkcijom, ali ti uslovi koje smo imali u Toplom Dolu, ti ljudi, to je nešto na čemu bi nam svaki svetski producent zavideo. Mene je veoma iznenadilo i veoma mi imponuje što je film dobio nagradu publike u Americi”.

David Jovanović, producent filma je na pitanje i izazovima produkcije filma konstatovao: „Zahvalni smo celoj ekipi ali najveću zahvalnist ipak dugujemo meštanima Toplog Dola koji su nas ugostili, trpeli i brinuli se o nama čitavih mesec dana”.

Radnja filma „Ovuda će proći put“ smeštena je u odsečeno, zaboravljeno selo blizu kog će uskoro biti izgrađen autoput. U selo, osim autoputa, stiže i stranac. Meštani, puni nepoverenja i straha prema promeni koju put donosi, sumnjaju da i stranac ima neke veze sa tim i da skriva svoje prave namere. Uloge u filmu tumače Jana Bjelica, Zlatan Vidović, Vladimir Maksimović, Ninoslav Ćulum, Svetozar Cvetković, Branislava Stefanović, Igor Filipović, Pavle Čemerikić, Marta Bogosavljević, Eva Ras i Demijan Kostić.

Ostvarenje „Ovuda će proći put“ podržali su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Filmski centar Srbije. Producent filma je Pointless Films, dok su koproducenti Fakultet dramskih umetnosti i Radio Televizija Srbije.

Svetska premijera filma „Yu Grupa – Trenutak sna“ Darka Lungulova na FEST-u

Svetska premijera filma „Yu Grupa – Trenutak sna“ reditelja Darka Lungulova biće održana u
četvrtak, 2. marta u 19.30 časova u mts Dvorani na 51. FEST-u.
„Yu Grupa – Trenutak sna“ je priča o rokenrol grupi koja je nadživela zemlju po kojoj je dobila
ime, ali je i priča o porodici. Film prati trojicu braće Jelić koji se rađaju i odrastaju zajedno sa
novom Jugoslavijom, 1940-ih godina. Epsko, ali istovremeno i duboko intimno ostvarenje,
kreativno koristi arhivski materijal i do sada neobjavljivane Super 8 filmove da bi ispričao priču o
trajanju, ljubavi i borbi.
U ovaj jedinstven film, sniman sedam godina, a montiran duže od dve godine, stalo je 80 godina
života, 60 i nešto godina sviranja rokenrola, 50 i nešto godina YU Grupe i 45 godina jedne bivše
zemlje.
Darko Lungulov, autor ostvarenja je povodom svetske premijere na 51. FEST-u rekao: „Jako se
radujem što će se premijerom ovog filma spojiti dve prepoznatljive i za mene jako drage
institucije – FEST i YU Grupu. Odrastao sam uz ovaj festival, a posle se uz njega i obrazovao
kao autor. Svoj prvi dokumentarac sam prikazao 2005, a festival sam zatvorio 2009. sa
filmom „Tamo i ovde“. Radujem se što će članovi porodice Jelić doći na premijeru iz raznih
krajeva sveta. Ovo će biti dobra prilika za sve nas da se sastanemo, ali i ujedinimo sa trojicom
braće, njihovom decom i unucima. Ovaj film je dobra prilika da se približimo idealu koji ovaj
bend i njegova priča predstavlja. Nadam se emotivnom susretu sa publikom“.
U filmu učestvuju Žika Jelić, Dragi Jelić, Rade Jelić, Petar Jelić, Raša Đelmaš, Dragoljub Đuričić,
Saša Radojević – Žule, Peca Popović, Siniša Škarica…
Originalnu muziku za film komponovao je Petar Jelić. Autor postera je akademski slikar Boban
Savić Geto, poznat po ilustracijama, stripovima, koncept-artu, karakter-dizajnu i scenografiji.
Ostvarenje „Yu Grupa – Trenutak sna“ je podržao Filmski centar Srbije. Koproducent filma je
Mirko Miljuš.
Darko Lungulov završio je filmske studije na The City College of New York, CCNY, SAD. Njegov
debitantski igrani film „Tamo i ovde“ prikazan na Tribeca festivalu 2009. osvojio je nagradu
Najbolja njujorška priča i dobio odlične kritike u svetskim magazinima kao što su The Hollywood
Reporter, Variety i The New York Times. Ovo ostvarenje nagrađeno je sa 20 nagrada na više od
50 međunarodnih filmskih festivala. „Tamo i ovde“ je prvi srpski film prikazan na Netflix-u.
Njegov drugi igrani film „Spomenik Majklu Džeksonu“ imao je svetsku premijeru na Filmskom
festivalu u Karlovim Varima 2014. Ovo ostvarenje je prikazano na 40 festivala i osvojilo 8
nagrada. Kao koscenarista Lungulov sarađuje sa Mirjanom Karanović na njenom rediteljskom
debiju, filmu „Dobra žena“ koji je svetsku premijeru imao na Sundance festivalu 2016. Nedavno
je bio konsultant režije na drugom igranom filmu Mirjane Karanović „Majka Mara“ sniman
oktobra 2022, trenutno u post-produkciji. Lungulov je trenutno u pripremama za snimanje svog

trećeg igranog filma „1970“ autobiografske dramedy (comedy drama), podržane do sada od
Filmskog centra Srbije, Nacionalnog filmskog fonda Mađarske i fonda AP Vojvodina.

Srpska premijera filma „Ovuda će proći put“ autorke Nine Ognjanović na 51. FEST-u

Srpska premijera filma „Ovuda će proći put“ autorke Nine Ognjanović biće održana u ponedeljak, 27. februara u 19.30 časova u mts Dvorani u okviru glavnog takmičarskog programa 51. FEST-a.

Svetska premijera filma održana je na festivalu Slamdance u Sjedinjenim Američkim Državama u januaru 2023. na kome je dobio nagradu publike i specijalno priznanje žirija za najbolji igrani film.

Nina Ognjanović je diplomirala 2022. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na katedri za filmsku i televizijsku režiju. Njeni kratki filmovi „Novi televizor“ i „Plaču“ prikazivani su na mnogobrojnim festivalima širom sveta i u okviru prve sezone RTS-ove emisije „Rani kadrovi“.

Povodom premijere svog debitantskog ostvarenja na 51. FEST-u autorka je izjavila: 

„Ponosna sam što imam priliku da svoj prvi film premijerno prikažem domaćoj publici na festivalu koji ima tako dugu i bogatu tradiciju kao beogradski FEST. Ovo je moj diplomski film koji je snimljen u jako skromnim uslovima, ali uz podršku divne ekipe, talentovane glumačke postave i meštana sela Topli Do koji su nas sve ugostili u periodu snimanja. Većini njih će ovo biti prvi put da gledaju film i mislim da ne može biti bolje da on bude prikazan u Velikoj sali mts Dvorane“.

Radnja filma „Ovuda će proći put“ smeštena je u odsečeno, zaboravljeno selo blizu kog će uskoro biti izgrađen autoput. U selo, osim autoputa, stiže i stranac. Meštani, puni nepoverenja i straha prema promeni koju put donosi, sumnjaju da i stranac ima neke veze sa tim i da skriva svoje prave namere. Nekoliko nesporazuma i laži je dovoljno da netrpeljivost meštana prema strancu preraste u otvoreni sukob, a Jana, devojka iz sela koja se zaljubila u stranca, shvata da je ona jedina koja može da ga spasi od opasnosti koja se nad njim nadvila.

Uloge u filmu tumače Jana Bjelica, Zlatan Vidović, Vladimir Maksimović, Ninoslav Ćulum, Svetozar Cvetković, Branislava Stefanović, Igor Filipović, Pavle Čemerikić, Marta Bogosavljević, Eva Ras i Demijan Kostić.

Ostvarenje „Ovuda će proći put“ podržali su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Filmski centar Srbije. Producent filma je Pointless Films, dok su koproducenti Fakultet dramskih umetnosti i Radio Televizija Srbije.

Održana svetska premijera filma „Mavena“ Andrije Lekića na DOK #5 festivalu

Svetska premijera filma „Mavena“ autora Andrije Lekića održana je u subotu, 4. februara u mts Dvorani na Petom međunarodnom festivalu dugometražnog dokumentarnog filma DOK #5.

Radnja filma „Mavena“ sastoji se od četiri priče snimljene u periodu od osam godina: krvna osveta i njene posledice, fenomen virdžine, ljubav između sestre i brata koji ima trajno oštećenje mozga i poslednji dani oca u terminalnoj fazi maligne bolesti. Kroz ove četiri priče protagonista promišlja večna pitanja o stvarnosti, istini, potrazi za domom, sećanjima i ljubavi.

Na premijeri filma autor ostvarenja je rekao: „Ovo je posebno iskustvo za mene jer prikazujem film pred prijateljima, rodbinom i sugrađanima. Zahvaljujem se umetničkom direktoru Igoru Toholju što je selektovao Mavenu za ovaj festival“.

„Moj film je delom autobiografski, ali je zasnovan i na iskustvima mnogih ljudi koje poznajem i na osnovu razgovora koje sam vodio sa njima. Četiri priče iz Crne Gore prikazuju određene pojave u društvu, zatim su tu porodični odnosi i na kraju moj odnos prema tim pričama i tim pojavama. Trudio sam se da šire sagledam pitanje identiteta i mentaliteta jednog naroda, koji u najekstremnijim uslovima najviše dolazi do izražaja. Mi smo imali ukupno pedeset sati materijala i onda sam svake zime tokom nekoliko godina skraćivao taj materijal. Sva muzika koja je korišćena u filmu je snimljena ispod vode, ili na vodi. Svi koji su radili na filmu radili su to na prijateljskoj bazi i veoma sam zahvalan na tome,“ istakao je Lekić.

Dragan Dimčić, montažer filma, se publici obratio rečima: „Kada je Andrija došao sa sjajnim kadrovima videlo se da tu ima jako dobrog materijala. Mila Delić i ja smo samo pomogli da se uspostavi ritam koji je film dobio. Nadam se da smo dali malo hipnotičkog efekta ovom ostvarenju kako bi gledaoci što bolje ušli u ceo tok filma“.

Andrija Lekić je rođen u Beogradu 1976. godine. Sa šest godina njegova porodica se seli u Crnu Goru. Posle završenih osnovnih studija iz marketinga odlazi u Pariz. U Londonu studira fotografiju na Kensington and Chelsea College. Nakon saradnje sa francusko-japanskim institutom i samostalne izložbe fotografije u Japanu, provodi neko vreme volontirajući u područjima pogođenim zemljotresom i cunamijem. Trenutno živi u Beogradu.

Film „Mavena“ prikazan je u okviru takmičarske selekcije debitantskih dugometražnih dokumentarnih filmova Enter Dok. U okviru ovog programa biće dodeljene dve nagrade: nagrada publike i nagrada žirija publike koji je sastavljen od tri ljubitelja filma koji će glasati za najbolji debitantski film. Nagrade će biti proglašene na zatvaranju festivala, u nedelju, 5. februara pre projekcije filma „Neki drugi lik“ u 20 časova.

Premijerom filma „Мој prijatelj Tomi“ počeo festival dokumentarnog filma DOK #5

Premijerom filma „Moj prijatelj Tomi“ kanadskog reditelja srpskog porekla Nema Stankovića u četvrtak, 2. februara u mts Dvorani počeo je Peti festival međunarodnog dokumentarnog filma DOK #5.

Festival su svečano otvorili Nem Stanković i njegov najbolji prijatelj Tomi Li (Tommy Lee), a publici su se obratili i Igor Stanković, direktor mts Dvorane i Igor Toholj, umetnički direktor festivala.

Igor Stanković je ispred organizacije festivala rekao: „Želim najpre da se zahvalim vama što već petu godinu zaredom posećujute, po meni, najbolji festival dokumentarnog filma u Beogradu. Ovaj festival predstavlja jednu sublimaciju na samom početku godine najboljeg dugometražnog dokumentarnog filma. Velika je čast i privilegija imati film Moj drug Tomi na otvaranju festivala“.

Igor Toholj se zahvalio publici što je došla u velikom broju na otvaranje i izjavio: „Mi već petu godinu na DOK-u predstavljamo najaktuelnije dugometražne dokumentarne filmove u svim njihovim pojavnim oblicima. I što se tiče tema, ideja, pristupa, stila i tehnologije. Naša selekcija debitantskih ostvarenja Enter DOK za koju publika glasa, opstaje već četvrtu godinu i svake godine imamo priliku da vidimo pet ili šest najnovijih dokumentaraca u ovoj selekciji. Pozivam vas da glasate za svoje favorite i siguran sam da će svako od vas pronaći nešto po svom ukusu i da ćete uspeti da sagledate koncept festivala. Na ovogodišnjem DOK-u biće prikazani angažovani dokumentarci koji se bave svim aktuelnim i gorućim temama koje su univerzalne u celom svetu, preko velikih portreta poznatih ličnosti, do inovativnih filmova“.

Peti festival dokumentarnog filma DOK #5 traje do nedelje, 5. februara. U okviru takmičarskog programa festivala biće dodeljene dve nagrade: nagrada publike i nagrada žirija publike koji je sastavljen od tri ljubitelja filma koji će glasati za najbolji debitantski film. Program festivala nalazi se na sajtu https://dokfest.rs/, dok se ulaznice za festival mogu nabaviti na blagajni mts Dvorane i online putem sajta: https://www.mtsdvorana.rs/filmovi/dok5

Održana konferencija za medije DOK #5 festivala