Festivali

Održana konferencija za medije DOK #5 festivala

Počinje 5. Međunarodni festival dokumentarnog filma DOK #5

Nem Stanković: U svetu postoji stotina miliona odraslih devica, ovo je priča o jednom od njih

Foto: Filip Olćan

Peto izdanje međunarodnog festivala dugometražnog dokumentarnog filma DOK #5 biće održano od 2. do 5. februara u mts Dvorani. DOK festival nastao je sa idejom da publici ponudi najnovija ostvarenja iz oblasti dokumentarnog filma. Na konferenciji za medije održanoj u mts Dvorani prisutnima su se obratili Igor Toholj, umetnički direktor festivala i ekipa filma „Moj prijatelj Tomi“.

Umetnički direktor festivala je povodom ovogodišnjeg izdanja DOK #5 izjavio: „DOK festival je u programskom smislu koncipiran kao jedna vrsta preseka aktuelne produkcije dugometražnog dokumentarnog filma. U programu imamo sve pojavne oblike današnjeg dokumentarizma od dokumentarnih portreta, eseja do angažovanih dokumentaraca na razne goruće teme koje su univerzalne za ceo svet. Jedna od karakteristika festivala je da već drugu godinu imamo žiri publike i glasove publike kao dva relevantna činioca na osnovu kojih filmovi u takmičarskoj konkurenciji dobijaju nagrade“.

„Posebna čast mi je da film Moj prijatelj Tomi otvara festival, kao i to da ćemo imati svetsku premijeru filma Mavena autora Andrije Lekića (koprodukcija Crne Gore i Srbije). U glavnom takmičarskom programu, pored filmova o princezi Dajani, Sezariji Evori i Džoniju Depu prikazaćemo nekoliko angažovanih dokumentaraca. Izdvojio bih grčki film Bez doma, ostvarenje Feministički odgovor Mari Peren rediteljke iz Francuske, i jedan šokantan dokumentarac Lov na kitove. Dva filma tematizuju Holivud, to su Predstave rata o skrivenoj ulozi CIA u produkciji holivudskih filmova i film Delovi tela koji otkriva mizogenu stranu Holivuda kada je u pitanju tretman glumica u filmovima. Ono što je meni, kao i bioskopskom gledaocu jako važno jeste da se projekcije odigravaju u jednoj od najboljih projekcionih sala Srbiji, u pitanju je Sala 6 u mts Dvorani,“ istakao je Toholj.

Nem Stanković, kanadski reditelj srpskog porekla je povodom evropske premijere svog filma rekao: „Velika je čast što sam na DOK festivalu. Obožavam Beograd i Tomiju već 13 godina pričam o našoj zemlji. Tomi zna dosta o srpskoj kulturi i bio mu je san da vidi Srbiju, a bili smo i na košarkaškoj utakmici. Tomi i ja smo se upoznali na jednom od najboljih fakulteta za film i televiziju u Torontu. Mislio sam da je profesor jer je bio stariji od mene, a onda sam saznao da je student isto kao i ja (bila mu je ovo peta diploma). U toku studija ostajali smo celu noć na fakultetu, a on je već u 11 odlazio. Tada sam znao da je dosta drugačiji od nas. Kad sam ga bolje upoznao rešio sam da snimim film o njemu i da ga povedem na put ka punoletstvu po celoj Americi“.

Tomi Li (Tommy Lee) protagonista filma „Moj prijatelj Tomi“ se prisutnima obratio rečima: „Zahvaljujem se organizatorima što su nas pozvali na festival, kao i Nemu koji je snimio film o meni. Znam dosta o kulturi, istoriji i sportu vaše zemlje. U početku nisam hteo da se snimi film o meni jer potičem iz veoma tradicionalne porodice, ali Nem je bio dosta uporan. Veoma sam se dvoumio i onda sam odlučio da mu kažem “da”. Ono što mi je film doneo jeste da sam saznao dosta o sebi i moj odnos sa porodicom, posebno sa ocem se veoma produbio. Nem je imao viziju koja mi je dosta toga dobrog donela“.

Ostavarenje „Moj prijatelj Tomi“ otvoriće peto izdanje DOK festivala u četvrtak, 2. februara u 19.30h u mts Dvorani. Ulaznice za festival mogu se nabaviti na blagajni mts Dvorane i online putem sajta: https://www.mtsdvorana.rs/filmovi/dok5 Program petog izdanja DOK-a nalazi se na sajtu https://dokfest.rs/.

Predstavljamo filmove iz Enter Dok takmičarske selekcije DOK #5 festivala

Foto: DOK promo

Peto izdanje međunarodnog festivala dugometražnog dokumentarnog filma DOK #5 biće održano od 2. do 5. februara u mts Dvorani.

Program festivala se sastoji iz filmova podeljenih u glavni i takmičarski program. Enter Dok je takmičarska selekcija u okviru koje će biti dodeljene dve nagrade: nagrada publike i nagrada žirija publike sastavljenog od tri ljubitelja filma koji će glasati za najbolji debitantski film.

Film Jezik ptica francuskog autora Erika Biloa zamišljen je kao ironičan pregled istorije pokušaja uspostavljanja dugoželjene komunikacije sa pticama. Kroz seriju susreta sa muzičarima i teoretičarima muzike, ovo ostvarenje postavlja pitanje da li cvrkutanje ptica služi samo biološkoj svrsi ili ima neke poetske kvalitete i/ili utvrđena pravila. Međutim, često apsurdni napor da se otkrije tajna ptičjeg jezika motivisan je ne samo radoznalošću već i uznemirujućom željom čoveka da dominira.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=ekEFc7_6HzA

Kudelka: Ponovo preko iste reke turskog reditelja Džokšuna Ašara je pogled izbliza na prošlost legendarnog Magnum fotografa Josefa Kudelke, sećanja, njegova razmišljanja o fotografiji, njegov stav o životu i njegovo emotivno putovanje kroz “Ruševine”, njegov poslednji projekat, koji govori o arheološkim ruševinama antičkih gradova mediteranske regije.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=_ZaL6uzaGTw

Delovi tela autorke Kristi Gavara Flanagen iz SAD prati evoluciju „seksa“ na velikom platnu iz perspektive žene, otkrivajući neprijatnu stvarnost iza nekih od najpoznatijih scena u istoriji bioskopa i slaveći hrabre stvaraoce koji vode put promena.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=XW2yuHaDSBA

Radnja filma Moj drug Tomiprikazuje istinitu priču o 40-godišnjem muškarcu Tomiju Liju (Tommy Lee) koji živi sa veoma strogim i religioznim roditeljima iz Koreje. Tomi nikada nije kuvao, bio na ljubavnom sastanku, poljubio devojku, ne poseduje račun u banci. Kada njegov najbolji prijatelj Nem odluči da Tomija odvede na epsko putovanje, otkriva se čitav svet napetosti, strahova i trauma iz prošlosti.

Trejler: https://vimeo.com/617060018/eac372645b?embedded=true&source=vimeo_logo&owner=51123670

Mavena Andrije Lekića predstavlja četiri priče snimljene u periodu od osam godina: krvna osveta i njene posledice; fenomen virdžine; ljubav između sestre i brata koji ima trajno ostećenje mozga i poslednji dani njegovog oca u terminalnoj fazi maligne bolesti. Kroz ove četiri priče protagonista promišlja večna pitanja; o stvarnosti, istini, potrazi za domom, sećanjima i ljubavi.

Ulaznice za festival mogu se nabaviti na blagajni mts Dvorane i online putem sajta: https://www.mtsdvorana.rs/filmovi/dok5

Program petog izdanja DOK-a nalazi se na sajtu https://dokfest.rs/.

Premijera filma „Mavena“ Andrije Lekića na DOK #5 festivalu

Andrija Lekić: Rijetko dobijemo priliku da snimamo teške momente na njihovom vrhuncu

Foto: Dok Promo

Srpska premijera filma „Mavena“ autora Andrije Lekića biće održana u subotu, 4. februara u 19.30 časova u mts Dvorani na Petom međunarodnom festivalu dugometražnog dokumentarnog filma DOK #5.

Radnja filma „Mavena“ sastoji se od četiri priče snimljene u periodu od osam godina: krvna osveta i njene posledice, fenomen virdžine, ljubav između sestre i brata koji ima trajno oštećenje mozga i poslednji dani oca u terminalnoj fazi maligne bolesti. Kroz ove četiri priče protagonista promišlja večna pitanja o stvarnosti, istini, potrazi za domom, sećanjima i ljubavi.

Povodom filma koji će biti prikazan na DOK festivalu autor ostvarenja je rekao: „Godine 2011, nakon volontiranja u područjima pogođenim cunamijem u Japanu, života sa emigrantima u zimskim noćima Pariza i vremena provedenog na albanskim Prokletijama, protagonista se vraća u mesto u kojem je odrastao da bi boravio pored oca koji je u terminalnoj fazi bolesti. Rijetko dobijemo priliku da snimamo teške momente na njihovom vrhuncu, u terminalnoj fazi bolesti recimo, periodu određene zarobljenosti, periodu nemogućnosti da se stvari promijene, usled toga slijedi iznova preispitivanje“.

Andrija Lekić je rođen u Beogradu 1976. godine. Sa šest godina njegova porodica se seli u Crnu Goru. Posle završenih osnovnih studija iz marketinga odlazi u Pariz. U Londonu studira fotografiju na Kensington and Chelsea College. Nakon saradnje sa francusko-japanskim institutom i samostalne izložbe fotografije u Japanu, provodi neko vreme volontirajući u područjima pogođenim zemljotresom i cunamijem. Trenutno živi u Beogradu.

Film „Mavena“ biće prikazan u okviru takmičarske selekcije Enter Dok. U okviru ovog programa biće dodeljene dve nagrade: nagrada publike i nagrada žirija publike koji je sastavljen od tri ljubitelja filma koji će glasati za najbolji debitantski film.

Peto izdanje međunarodnog festivala dugometražnog dokumentarnog filma DOK #5 biće održano od 2. do 5. februara u mts Dvorani. Program festivala biće uskoro dostupan na sajtu https://dokfest.rs/.

Film „Moj drug Tomi“ kanadskog reditelja srpskog porekla Nema Stankovića otvara 5. Festival dokumentarnog filma DOK #5

Foto: DOK promo

Peto izdanje međunarodnog festivala dugometražnog dokumentarnog filma DOK #5 biće održano od 2. do 5. februara u mts Dvorani.

Festival će u četvrtak, 2. februara u 19.30 časova otvoriti ostvarenje „Moj drug Tomi“ mladog kanadskog reditelja srpskog porekla Nema Stankovića. „Moj drug Tomi“ (My friend Tommy) je duhovit, generacijski film o seksualnom sazrevanju nevinog 40-godišnjeg muškarca.

Nem Stanković je povodom prikazivanja filma u Beogradu rekao da mu mnogo znači što će „Moj drug Tomi“ imati evropsku premijeru u Beogradu.

„Premijera u Beogradu mi najviše znači zbog podrške koju smo dobijali od srpske zajednice i medija. Beograd je moj rodni grad i veoma sam uzbuđen što moj prvi film dolazi u moje rodno mesto i moju zemlju. Biće mi čast da iskustvo snimanja ovog filma od svih mesta u Evropi prvo podelim u Srbiji. Svaka kultura je drugačija, i svi vide nešto drugačije i interesantno u našem filmu, pa jedva čekamo da vidimo šta će to biti u Srbiji. Vrlo smo zahvalni DOK Festivalu za ovu priliku. U svetu postoji stotina miliona odraslih devica. Ovo je priča o jednom od njih,“ izjavio je Stanković.

Radnja filma „Moj drug Tomi“ prikazuje istinitu priču o 40-godišnjem muškarcu Tomiju Liju (Tommy Lee) koji živi sa veoma strogim i religioznim roditeljima iz Koreje. Tomi nikada nije kuvao, bio na ljubavnom sastanku, poljubio devojku, ne poseduje račun u banci. Kada njegov najbolji prijatelj Nem odluči da Tomija odvede na epsko putovanje otkriva se čitav svet napetosti, strahova i trauma iz prošlosti.

Film „Moj drug Tomi“ biće prikazan u okviru takmičarske selekcije Enter Dok. U okviru ovog programa biće dodeljene dve nagrade: nagrada publike i nagrada žirija publike koji je sastavljen od tri ljubitelja filma koji će glasati za najbolji debitantski film.

Program petog izdanja DOK-a biće uskoro dostupan na sajtu https://dokfest.rs/.

Peti međunarodni festival dokumentarnog filma DOK #5 od 2. do 5. februara u mts Dvorani

Od filmskih portreta Sesarije Evore, Džonija Depa i princeze Dajane do razotkrivanja tajni Holivuda i inovativnih izraza u domaćem dokumentarnom filmu

Peto izdanje međunarodnog festivala dugometražnog dokumentarnog filma DOK #5 biće održano od 2. do 5. februara u mts Dvorani.

DOK festival nastao je sa idejom da publici ponudi najnovija ostvarenja iz oblasti dokumentarnog filma. Program festivala čine pažljivo selektovani filmovi po meri gledalaca koji se premijerno prikazuju u Srbiji.

Umetnički direktor festivala Igor Toholj je povodom novog izdanja DOK-a rekao: „Peto izdanje festivala, kao prvog u kalendarskoj godini, u glavnom programu predstavlja nešto svedeniji, ali fokusiraniji program s obzirom na teme i autorske ideje. Po običaju, tu je nekoliko filmskih portreta značajnih stvaralaca iz različitih umetničkih disciplina, kao što su Cesaria Evora, ili Johnny Depp: King of Cult, kao i biografski film Princess: Diana, a dva filma nam razotkrivaju neke od tajni Holivuda – otvorenu seksploataciju i mizoginiju u Body Parts i skrivenu ulogu CIA u produkciji nekih od najvećih hitova fabrike snova u Theaters of War“.

„Po četvrti put publici predstavljamo selekciju debitantskih filmova Enter Dok, u okviru koje posebno značajnim smatramo premijeru vizuelno inovativnog introspektivnog dokumentarnog eseja Mavena Andrije Lekića, Language of the birds Erika Biloa, film koji antropocentričnost suprotstavlja svetu ptica, opservacioni film Autoportret koji manipuliše materijalom sa kamera za nadzor širom planete, kao i turski film Koudelka: Crossing The Same River, čiji protagonista je jedan od najvećih fotografa današnjice. U okviru ovog programa biće prikazan i veoma duhovit, generacijski film o seksualnom sazrevanju My friend Tommy, mladog kanadskog autora našeg porekla Nema Stankovića. Specijalna projekcija na festivalu biće posvećena jednom od bisera neme epohe, filmu Istorija građanskog rata, velikana Dzige Vertova“, istakao je Toholj.

Program Enter Dok je takmičarska selekcija festivala. U okviru ovog programa biće dodeljene dve nagrade: nagrada publike i nagrada žirija publike koji je sastavljen od tri ljubitelja filma koji će glasati za najbolji debitantski film.

Program petog izdanja DOK-a biće uskoro dostupan na sajtu https://dokfest.rs/.

Drugo izdanje Lakedance festivala nezavisnog američkog filma od 22. Do 24. decembra na Paliću

Festival nezavisnog američkog filma Lakedance Palić, biće održan po drugi put od 22. do 24. decembra u bioskopu Abazija na obali Palićkog jezera. Ove godine festival zatvara koncert alternativnog rok benda Reptetitor, 24. decembra u 22h.

LAKEDANCE festival nezavisnog američkog filma Palić (Palic American Independent Film Festival – PAIFF) i ove godine publici donosi presek aktuelnih tokova i tendencija u savremenom američkom art filmu, čija popularnost kod svetke publike i kritike sve više raste poslednjih godina.

„Američka kinematografija je kamen temeljac amerčke pop-kulture, i pored muzike najpopularniji vid savremene umetnosti. Svaka generacija ima svoje nezavisne “filmske klasike” pa smo u prilici da ponudimo publici najreferntniji presek savremene američke filmske scene na drugom Lakedance festivalu u bioskopu Abazija. Dođite da uživamo skupa u fantastičnoj selekciji filmova na ovogodišnjem izdanju Lakedance-a“ kaže Miroslav Mogorović direktor Lakedance festivala.

Festival otvara film “Besprekorna soba” (The Immaculate Room), psihološke triler reditelja i scenariste Mukunde Majkla Devila. Glavne uloge tumače Emil Hirš i Kejt Bosvort. Tajne i lični demoni izlaze na videlo kada naizgled savršen mladi par odluči da učestvuje u igri, takmičeći se za nagradu od 5 miliona dolara. Pravila igre su takva da njih dvoje ostaju izolovani u se u praznoj beloj sobi na 50 dana. Nema telefona, nema porodice – samo soba koja pokušava da slomi njihovu odlučnost.  

Drugi film koji gledamo na početku festivala je film o radio novinaru koji kreće na putovanje kroz zemlju sa svojim malim sestrićem, “Idemo idemo” (C’mon C’mon). Film je režirao Majkl Mils a u glavnoj ulozi je popularni Hoakin Finiks.

Drugog dana festivala biće prikazan i filmovi “Mona Liza i pomračenje meseca” (Mona Lisa and the Blood Moon) rediteljke Ane Lili Amirpur i komedija).Radnja filma prati devojku sa neuobičajenim moćima koja beži iz mentalne ustonove kako bi sama nastavila svoj život u Nju Orleansu.

Drugo festivalsko veče nastavlja se projekcijom filma Šona Pena “Dan zastave” (Flag Day) koji je svetsku premijeru imao na prošlogodišnjem kanskom festivalu, a zatim je na programu komedija “Sve u isto vreme” (Everything Everywhere All at Once) u kome je starija kineska imigrantkinja je uvučena u nezamislivu avanturu u kojoj sama pokušava da spasi svet istražujući paralelne univerzume u kojima se sreće sa životnim putanjama koje je mogla da vodi.

Poslednjeg dana ovogodišnjeg Lakedance festivala nezavisnog američkog filma Palić, biće prikazan akcioni triler Endrua Berda “U jednom smeru” (One Way) sa Kevinom Bejkonom u glavnoj ulozi. Kao posebna projekcija za kraj festivala prikazuje se film “Kockar” (The Card Counter) Pola Šredera sa Orkarom Ajzakom. Vilijam (Oskar Ajzak) je bivši vojni islednik koji živi ispod radara kao kockar sa niskim ulozima. Njegov život je uzdrman kada naiđe na Cirka, mladića koji želi da se osveti njihovom zajedničkom neprijatelju. Uz podršku misterioznog finansijera, Vilijam uvodi Cirka u krug kazina, ali otkriva da ga duhovi prošlosti neće tako lako osloboditi.

Umetnički direktor PAIFF Lakedance je I ove godine Nikolaj Nikitin, dugogodišnji selektor FEF Palić, što publici garantuje kvalitetan odabir festivalskih filmova.

Kako je uobičajeno za sve festivale u bioskopu Abazija, pored prilike da se pogedaju filmovi čiji se bioskopski život odvija bez velikih marketinčkih kampanja, publika na zatvaranju festivala može da uživa i u sjajnom koncertu. Ovom prilikom, 24. decembra sa početkom u 22h Lakedance festival zatvara koncert grupe Repetitor.

Repetitor je alternativni garažni rok / post-pank trio iz Beograda i bez sumnje jedna od najuzbudljivijih koncertnih atrakcija, ne samo u Srbiji i regionu već i čitave Evrope. Sa nebrojeno turneja za pojasom, Repetitor je svirao u klubovima i festivalskim binama u preko 20 zemalja Evrope, ali i u Rusiji i Kini. (Sziget, Exit, Fusion Festival, Eurosonic, Pohoda, Europavox, Rock For People, Loftas, Stereoleto, INmusic, Waves Vienna, Botanique, Arsenal… su samo neki od mnogih festivala).

Sa svoja prva tri studijska albuma ‘Sve što vidim je prvi put’ (Odličan Hrčak, 2008) ‘Dobrodošli na okean’ (Moonlee Records, 2012) i ‘Gde ćeš’ (Moonlee Records, 2016)  Repetitor su osvajali top-liste i primali odlične kritike, ali su svoju reputaciju pre svega stekli fantastičnim energetski nabijenim koncertnim nastupima. Njihov četvrti studijski album ‘Prazan prostor među nama koji može i da ne postoji’ izlašao je 20. novembra za Moonlee Records.

Festival se održava u bioskopu Abazija na Palićkom jezeru, a organizator je producentska kuća Art & Popcorn uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Program festivala biće objavljen narednih dana na društvenim mrežama Lakedance festivala americkof filma Palić i bioskopa Abazija.

11. GoetheFEST u Novom Sadu od 19. do 22. decembra

Jedanaesto izdanje filmskog festivala GoetheFEST, u organizaciji Goethe-Instituta i Kulturnog Centra Beograda, uz podršku ambasade SR Nemačke, održava se u Novom Sadu od 19. decembra do 22. decembra. Na ovogodišnjem festivalu pod sloganom „Ljubav je nezaustavljiva”, u bioskopu Kulturnog centra Novog Sada biće prikazano sedam nemačkih savremenih filmskih ostvarenja.

Novosadski program GoetheFEST-a će 19. decembra u 20 časova otvoriti film reditelja Andreasa Klajnerta “Dragi Tomase”, omaž Tomasu Brašu, izuzetno uzbudljivoj stvaralačkoj ličnosti na umetničkoj mapi Istočne i Zapadne Nemačke – pravom anarhisti koji provocira društvo. Braš je fenomen, pa reditelj i scenarista (Tomas Vendrih), tendenciozno ne prave klasičan biopik, pokušavajući da kreiraju likove na osnovu Brašovih originalnih dela i uspevaju da stvore poetsku atmosferu nalik onoj u Brašovim tekstovima i filmovima. Film „Dragi Tomas“ bio je nominovan u devet kategorija za nagradu Zlatni medved 2022, između ostalih i za „Najbolj igrani film“, „Najbolju režiju“, „Najbolji scenario“. Osvojio je Gran pri za najbolji film i nagradu za najboljeg glumca na 25. Tallinn Black Nights Film Festivalu 2021.

Film “Kokon” Leoni Kripendorf na programu je 20. decembra u 19 časova. Ovaj kompleksni coming of age film, o vrelom letu 2018. na Kotbuser Toru u Krojcbergu i prvim ljubavnim iskustvima četrnaestoogodišnje Lore, premijerno je prikazan na Berlinalu 2020. u programskoj sekciji Generacija.

U filmu “Jok” (20. decembar, 21h), u 15 scena života jednog para, ne radi se, prema reditelju Diteru Brigemanu, ni o čemu, osim o onome što čini život sa ili bez dece, u ili van odnosa. Film prikazuje cajtgajst miljea urbanih, obrazovanih, liberalnih levičara.

“Svi pričaju o vremenu” (21. decembar, 19h), nova i sveža nemačka feministička tragikomedija, debitantski je film i diplomski rad Anike Pinske na Nemačkoj akademiji za film i televiziju u Berlinu. Precizna i pametna društvena drama o identitetu, poreklu i domu formirana je oko žena različitih generacija, obrazovanja i stilova života.

U filmu “Rabije Kurnaz protiv Džordža Buša” (21. decembar, 21h) reditelj Andreas Drezen i scenaristkinja Lajla Štiler uspevaju da stvore politički triler i topao portret jedne temperamentne žene. Istinita priča o pravu i arbitrarnosti – jer borba majke za sina koga, zbog sumnje na terorizam, muče u Gvantanamu, jeste borba za demokratiju i protokol njenog neuspeha.

“AEIOU” (22. decembar, 19h) novi film rediteljke Nikolet Krebic sa porukom da je ljubav kao sila prirode nezaustavljiva, još jedan je iz takmičarskog programa Berlinala, i prikazuje ljubavnu priču između šezdesetogodišnje Ane (Sofi Rojs) i momka od 17 godina (Milan Harms). Ovo je veoma slojevit film, u naznakama, u lekcijama o životu i ljubavi, u čijem centru je ženska požuda protiv društvenih normi.

Još jedan debitantski film, ostvarenje Olivera Kraha “Devojke iz ruševina: Priča Šarlote Šuman” (22. decembar, 21h), teži tome da posleratne godine u Nemačkoj sadržinski i formalno ispriča u novom ključu. Narativ se vezuje za emancipaciju žena i seksualnu revoluciju, a film se trudi da razbije konvencije naracije i viđenog.

Za kraj 14. Merlinka festivala dve nagrade za srpski film Kristina

Foto: Damir Dervišagić

U nedelju, 11. decembra u Velikoj sali Doma omladine Beograda, svečano je zatvoreno 14. izdanje Međunarodnog festivala queer filma Merlinka. Na zatvaranju su dodeljene nagrade za najbolji dugometražni i kratki igrani film, dugometražni i kratki dokumentarni film, kratki animirani film, specijalne nagrade za najbolja domaća ostvarenja na festivalu, kao i nagrada publike.

Za najbolji film festivala proglašen je film “Kristina” reditelja Nikole Spasića, zasnovan na stvarnoj ličnosti Kristini, transrodnoj seks radnici koja u filmu glumi samu sebe.

Žiri koji su činili Dragan Nikolić i Milica Tomović u obrazloženju je ovo delo opisao rečima: “Film koji nas je iznenadio, mali film koji govori o veri, hrabrosti da se bude ono što jeste, o krivici da se bude ono što jeste, o moralu u nemoralnoj zemlji, o nasleđu, o identitetu, o želji za pripadanjem i ljubavi“.

Reditelj Nikola Spasić se zahvalio direktoru festivala Predragu Azdejkoviću, publici i ekipi filma. “Ovo nisam očekivao uopšte, u selekciji su sve ozbiljni autori, a neki od njih i jako ozbiljni. Juče na tribini smo baš pričali da li film može da promeni neke stvari. Mislim da može, tako da je ovo mali korak ka tome”, dodao je Spasić.

Žiri koji su činili Milan Živanović i Isidora Goncić za najbolji dokumentarni film na 14. Merlinki izabrao je kanadsko ostvarenje “Anges u kadru” reditelja Čejsa Džojnta, koji se zahvalio na nagradi video porukom.

„Agnes u kadru je istorija, film napravljen od arhivskih snimaka koji nikada nisu snimljeni. Ali tako odglumljeni nisu ništa manje uverljivi – jedan od glumaca ističe da je zanimljivo to što se ne zna kojim su tonom ispitanici i ispitanice izgovarali zapisane rečenice, ali kako god da se neka reč interpretira važno je jedno – svaku je izgovorila neka trans žena, ili neki trans muškarac u vreme kad svet nije ni znao da postoje. Tako ograničene, izgovorene u nekoj kancelariji i zatvorene u  arhive ipak su revolucija, jer pobuna počinje od prvog izgovorenog sloga“, stoji u obrazloženju nagrade.

Žiri u sastavu Ljubomir Radanov, Đorđe Galić, Namo Safideen za najbolji kratki igrani film odabrao je kiparski film „Lov“ (Kamil Saldun, Šole Zaraei).

„U sjajnoj selekciji teško je bilo izdvojiti i nagraditi samo jedan film. „Lov“ je univerzalna priča s kojom svako od nas može da se poistoveti. Rediteljsko-scenaristički tandem slika turski deo Kipra danas, ali i prikazuje konzervativnog oca bilo gde u ovom delu Evrope, koji je spreman da ubije i jedinog sina zbog toga što je odlučio da voli drugog muškarca“, navodi žiri u tekstu o nagrađenom filmu.

„Posvećujemo ovu nagradu LGBTI+ zajednici u Iranu, koja se svakodnevno bori na ulicama za svoje pravo na egzistenciju i život. Nadam se da će biti slobodni i imati jednaka prava, kao i svi ostali u Iranu koji protestuju“, istakla je rediteljka ovog filma Šole Zaraei.

Najbolji kratki dokumentarni film je špansko ostvarenje „Maldita, ljubavna pesma Sarajevu“ (Amaia Ramirez, Raule de la Fuente Kale) u kome Božo Vrećo, najrevolucionarniji umetnik Balkana, peva o životu, prevladavanju prepreka i ljubavnoj priči dva grada, Sarajeva i Barselone.

Žiri u sastavu Dora Jung, Đorđe Mišina, Milan Aranđelović je svoju odluku objasnio rečima: “Kroz stvaranje muzike i prijateljstva film razvija narativ koji je kontinuirano prožet emocionalnim nabojem. Božo kroz muziku piše intimno pismo ljubavi koje posvećuje Sarajevu, opisujući svoja iskustva sa njim. Način na koji voli i pruža ljubav on otelotvoruje svojom autentičnom ličnošću koja je sigurna u ono što jeste i bez ustručavanja se predstavlja svetu i pre svega svom gradu koji ga kako on sam kaže, prihvata, jer su oni za njega „dva zaigrana bića u vrtlogu umetnosti“.

Najbolji kratki animirani film je italijanski film „Lonac“ reditelja Lea Černica.

Žiri u sastavu Mirela Srebrić, Dragan Jovićević, Kristian Ranđelović se složio da je „Lonac“ ubedljivo najefektniji film ovogodišnjeg programa. „Pre svega, priča na vrlo duhovit i efektan način ukršta različite svetove, realnosti i snova. Posebno je interesantan pogled na superherojski aspekt priče, koji je u eri opšte popularnosti superheroja na velikom platnu izuzetno originalan i suptilno izveden. Za razliku od dominantnog bad art stila koji prožima većinu filmova ovogodišnjeg programa pa i produkcije uopšte, Lonac je izveden kao konceptualizovani crtež, koji ubedljivo spaja izvanrednu likovnost i preciznu filmsku režiju“, naveo je tročlani žiri.

Reditelj Leo Černic se prisutnima obratio video porukom: “Veoma sam srećan zbog ove nagrade. Žao mi je što nisam sa vama. Radoznao sam u vezi s festivalom i LGBT scenom u Srbiji i Beogradu. Nadam se da ću imati drugu priliku da provedemo vreme zajedno, upoznamo se i razgovaramo o filmovima, ljubavi i svemu ostalom”.

Specijalne nagrade osvojila su srpska ostvarenja: kratki film „Drvo tamjana“ reditelja Stefana M. Mladenovića, dokumentarac „Do daske“ Aleksandra Reljića i igrani film „Kristina“ Nikole Spasića.

Stefan M. Mladenović se zahvalio na nagradi i istakao kako mu je ova nagrada „veliki vetar u leđa“.

Aleksandar Reljić je rekao da mu ova nagrada puno znači. „Velika mi je čast zato što sam Merlinku, tj. Vjerana poznavao, upoznali smo se 1995. kada je Žilnik snimao Marble Ass“. Reljić je prisutnima i poručio da „nastave da se bore“.

Pored Nikole Spasića, publici se poklonila i Kristina Milosavljević, glavna glumica u filmu „Kristina“, koja se naročito zahvalila ekipi ovog ostvarenja.

Nagradu publike osvojio je nemački kratki film „Dostavljač“, čiji reditelji Lukas März i Kilian Bohnensack su se zahvalili prisutnima video porukom.

Četrnaesto izdanje Međunarodnog festivala queer filma Merlinka održano  je od  8. do 11. decembra 2022. godine u Domu omladine Beograda, pod sloganom “Acta, non verba”. Tokom četiri dana manifestacije na repertoaru je 80 igranih, dokumentarnih i kratkih filmova. Merlinka festival u Novom Sadu održava se od 9. do 12. decembra u Kulturnom centru Novog Sada.

Održana svetska premijera španskog filma „Štikle iznad točkova“ na Merlinka festivalu

Foto: Damir Dervišagić

Na 14. izdanju Međunarodnog festivala queer filma Merlinka, u subotu 10. decembra održana je svetska premijera filma „Štikle iznad točkova“ španskog reditelja Paua Canivella, uz prisustvo šestoro članova ekipe filma. U ovom dokumentarnom ostvarenju, porodica dreg kraljica i transrodna žena putuju kamp kućicom u Mursiju, region u ruralnoj Španiji, da pruže svoju podršku klincu koji je pretrpeo homofobični napad u njegovoj školi.

Reditej filma Pau Canivell je o ideji za film rekao: Kao dreg porodica provodimo puno vremena jedni s drugima. Kada smo čuli tu vest na TV-u, pomislili smo kako moramo da uradimo nešto u vezi toga, jer to dete nema na koga da se ugleda. Pomislili bismo da mi možemo da uradimo dreg šou i pokažemo mu kako nije sam, da postoje drugi queer performeri. Otišli smo kamp kućicom tamo i odlučili da sve to snimimo“.

Pau Canivell nije bio samo reditelj, već je i učestvovao u filmu s druge strane kamere. „Scene sam režirao iznutra. Zabavan deo toga što smo kao porodica je što sam im govorio šta da rade, ali sam bio unutar svega što se dešava. Tako je bilo prirodnije jer nisu slušali instrukcije iza kamere, sve se dešavalo u stvarnom životu. Bio je to normalan tip konverzacije i naše dnevne rutine“

Martí Montanyà, producent filma „Štikle iznad točkova“, o premijeri na Merlinki je rekao: „Na fakultetu smo tragali za filmovima sličnim onom koji smo želeli da predstavimo. Videli smo da su neki sjajni filmovi španskih reditelja prikazani ovde, pa smo pomislili da je Merlinka kul. Tako smo poslali film, i festival ga je prihvatio. Veoma smo srećni zbog toga.“ O stvaranju filma je rekao: „Bilo je izazovno, jer je to bio fakultetski projekat. Nismo imali iskustva niti previše sredstava, ali svejedno smo odlučili da uradimo film. Da smo imali vremena možda bismo ga pripremili bolje, ali ovako je bilo spontanije i zabavnije“.

Festival Merlinka u nedelju 11. decembra u 20:30 u Domu omladine Beograda zatvara srpski igrani film „Kristina“ reditelja Nikole Spasića, sa Kristinom Milosavljević, Markom Radišićem i Jelenom Galović. Film je zasnovan na stvarnoj ličnosti Kristini koja u filmu glumi samu sebe. Kristina je transrodna seks radnica koja živi sa mačkom, sakuplja antikvitete i prolazi kroz sesije regresije bez hipnoze. Posle jedne seanse, slučajno upoznaje Marka i u tom trenutku se rađa platonska ljubav između ovo dvoje ljudi, čiji slučajni susreti tek predstoje.

Otvoren 14. Merlinka Festival

Foto: Damir Dervišagić

Četrnaesto izdanje Međunarodnog festivala queer filma Merlinka svečano je otvoreno u četvrtak, 8. decembra u Domu omladine Beograda.  Pred zvaničnu ceremoniju otvorena je i izložba “Kvir Evropa”, u okviru koje 28 umetnika iz 13 evropskih zemalja predstavlja svoje radove. Izložbu čini 56 fotografija koje prikazuju realnost LGBT egzistencije u Evropi.

Predrag Azdejković, direktor festivala Merlinka, osvrnuo se na posebno značajne segmente ovogodišnjeg programa: “Istakao bih kratke filmove, zato što oni ostanu ignorisani pored velikih festivalskih i holivudskih hitova. Imamo veliki broj kratkih filmova koji su dobili brojne nagrade po festivalima i obrađuju veoma važne i aktivističke, političke i životne teme izazivajući ogromne emocije u 15-20 minuta. Jako mi je drago da imamo i domaće filmove, jer je važno snimati domaća ostvarenja koja se bave LGBT temama i populacijom”.

Na svečanom otvaranju nastupio je Siniša Radin, solista opere Narodnog pozorišta u Beogradu. O odabiru repertoara Radin je rekao: „Pesma Nature Boy mi je došla sama od sebe kada sam pomislio na otvaranje, pre svega jer je lepa tematika – o dečaku koji je rekao bitnu stvar, da je najvažnije na svetu voleti i biti voljen. Kao otvaranje filma Mulen Ruž je popularna u LGBT populaciji i meni je jako draga. Što se tiče Boemske rapsodije, to je remek delo i rokenrola i popularne muzike, a naravno ima i simboliku zbog Fredija Merkjurija“.

Publici se obratila nemačka rediteljka Aleksandra Odić, koja je zvanično otvorila Merlinku: „Ovo je stvarno poseban festival, poseban u svojoj misiji, hrabrosti i istrajnosti. Mislim da je stvarno hrabro promovisati filmove sa queer temama. Jako je hrabro biti aktivan i ukazati na diskriminacije i na marginalizaciju u društvu, u našem globalnom selu”.

Festival je otvorio francuski film „Peter von Kant“ (režija: Francois Ozon) sa Izabelom Ađani, Denisom Menošetom i Kalilom Ben Garbiom u glavnim ulogama. Film je premijerno prikazan na ovogodišnjem Berlinalu, gde je bio nominovan za Zlatnog medveda. U pitanju je adaptacija nemačkog filma „Gorke suze Petre von Kant“ iz 1972. godine, reditelja Rajnera Vernera Fasbindera. Peter von Kant (Denis Menošet) je uspešni i poznati reditelj koji živi sa svojim asistentom Karlom, koga voli da maltretira i ponižava. Preko velike glumice Sidonie (Izabela Ađani) upoznaje i zaljubljuje se u Amira (Kalil Ben Garbia), siromašnog i zgodnog mladića

Tokom četiri dana Merlinka festivala na repertoaru je preko 80 igranih, dokumentarnih i kratkih filmova, među kojima su još i izraelski „Zabrinuti građanin“ Idana Haguela koji je premijerno prikazan na ovogodišnjem Berlinalu, iranski „Drugo ja“ Amira Tavakolija, austrijski „Ajsmajer“ Davida Vagnera nagrađen u Veneciji, portugalski „Varljiva svetlost“ Žoa Pedra Rodrigeša premijerno prikazan u Kanu, odlično ocenjeni holivudski romkom „Burazeri“ Nikolasa Stolera (Preboleti Saru Maršal, Samo ga dovedi, Loše komšije…), kanadski dokumentarac „Agnes u kadru“ Čejsa Džointa nagrađen na Sandens festivalu i mnogi drugi.

Program festivala Merlinka će biti prikazan i u Kulturnom centru Novog Sada od 9. do 12. decembra.

11. GoetheFEST

Jedanaesto izdanje filmskog festivala GoetheFEST, u organizaciji Goethe-Instituta i Kulturnog Centra Beograda, uz podršku ambasade SR Nemačke, biće otvoreno u Kulturnom centru Beeograda u četvrtak, 8. decembra u 20 časova. Na ovogodišnjem festivalu pod sloganom „Ljubav je nezaustavljiva“ biće prikazano sedam nemačkih savremenih filmskih ostvarenja. Na otvaranju će se prisutnima obratiti Ambasadorka Savezne Republike Nemačke u Srbiji Anke Konrad, pomoćnica direktora za program Kulturnog centra Beograda Zorana Đaković Minniti i Sunčica Šido, koordinatorka programa kulture Goethe-Instituta.

Festival otvara film reditelja Andreasa Klajnerta “Dragi Tomase”, omaž Tomasu Brašu, izuzetno uzbudljivoj stvaralačkoj ličnosti na umetničkoj mapi Istočne i Zapadne Nemačke – pravom anarhisti koji provocira društvo. Braš je fenomen, pa reditelj i scenarista (Tomas Vendrih), tendenciozno ne prave klasičan biopik, pokušavajući da kreiraju likove na osnovu Brašovih originalnih dela i uspevaju da stvore poetsku atmosferu nalik onoj u Brašovim tekstovima i filmovima. Film „Dragi Tomas“ bio je nominovan u devet kategorija za nagradu Zlatni medved 2022, između ostalih i za „Najbolj igrani film“, „Najbolju režiju“, „Najbolji scenario“. Osvojio je Gran pri za najbolji film i nagradu za najboljeg glumca na 25. Tallinn Black Nights Film Festivalu 2021.

U petak, 9. decembra na programu u Kulturnom centru Beograda su filmovi “Kokon” (Čaura) u 19 časova i “Jok” u 21h. Film “Kokon” Leoni Knikerdorf, zajednička je projekcija Merlinke i GoetheFEST-a na ovogodišnjem izdanju. Ovaj lezbejski kompleksni coming of age film, o vrelom letu 2018. na Kotbuser Toru u Krojcbergu i prvim ljubavnim iskustvima četrnaestoogodišnje Lore, premijerno prikazan na Berlinalu 2020. u programskoj sekciji Generacija.  U filmu “Jok”, u 15 scena života jednog para, ne radi se, prema reditelju Diteru Brigemanu, ni o čemu, osim o onome što čini život sa ili bez dece, u ili van odnosa. Film prikazuje cajtgajst miljea urbanih, obrazovanih, liberalnih levičara.

Beogradski program GoetheFEST-a održava se od 8. do 11. decembra u Kulturnom centru Beograda, program u Novom Sadu traje od 19. do 22. decembra u Kulturnom centru Novog Sada, a u Nišu od 10. do 13. decembra.

Zimsko izdanje Mreže festivala Jadranske regije

Četiri moćne filmske priče iz regiona besplatno online od 10. do 18. decembra

Filmske manifestacije ujedinjene u Mrežu festivala Jadranske regije: Zagreb Film Festival, Sarajevo Film Festival, Festival autorskog filma Beograd, Filmski festival Herceg Novi i Ljubljanski filmski festival, nakon dva uspešna prolećna izdanja, predstavljaju prvo Zimsko izdanje, koje će održati od 10. do 18. decembra na online platformi ondemand.kinomeetingpoint.ba.
 

Na online platformi će biti prikazana četiri filma: Ja sam Frenk Metoda Peveca, Asimetrija Maše Nešković, Otac Srdana Golubovića i Bog postoji, njeno ime je Petrunija Teone Strugar Mitevske. 

Filmovi će biti dostupni publici na teritorijima zemalja članica Mreže, i to u potpunosti besplatno.

„Zimsko izdanje smo osmislili sa željom da, uz pomoć platforme koja objedinjuje publike pet velikih regionalnih festivala, doprinesemo dosegu nekoliko važnih filmova, i to u zimskom periodu kad više vremena provodimo ispred ekrana u toplini doma. Reč je o filmovima čiji se distributerski ciklus donekle ili u potpunosti poklopio s pandemijom te stoga nisu dobili priliku da steknu regionalnu publiku u meri u kojoj to zaslužuju. U programu su dva ostvarenja koja publika izvan matičnih zemalja možda nikada nije imala priliku da vidi i dva koja su uspešne međunarodne turneje zaključila vrednim nagradama i priznanjima“, izjavili su organizatori.

Otac Srdana Golubovića osvojio niz značajnih nagrada uključujući Nagradu publike u programu Panorama Međunarodnog filmskog festivala u Berlinu. Nakon što mu socijalna služba oduzme decu, nezaposleni nadničar Nikola napušta svoje malo selo na jugu Srbije i pešice kreće na put prema Beogradu gde planira svoj slučaj da iznese ministru. Uloga očajnog oca koji od gubitnika s društvene margine postaje junak našega doba Goranu Bogdanu obezbedila je brojne nagrade i priznanja, kao i nominaciju za nagradu Europske filmske akademije za najboljeg evropskog glumca. Ostale uloge u filmu tumače Boris Isaković, Nada Šargin, Milica Janevski, Muharem Hamzić i drugi.

Film Ja sam Frenk slovenačkog reditelja Metoda Peveca pred gledaoce postavlja zanimljivu moralnu dilemu: Šta biste učinili kad biste nasledili milionski iznos za koji znate da je stečen prevarom? Neočekivano nasledstvo postaje okidač sukoba između Frenka (Janez Škof), buntovnika koji se još uvek zaklinje u socijalističke vrednosti, i njegovog brata Braneta (Valter Dragan), tipičnog posttranzicionog tajkuna. Dok Frenk istražuje poreklo novca koji je njihov pokojni otac prisvojio raznim sumnjivim poslovima, Brane se novca želi dokopati uz pomoć advokata i mreže beskrupuloznih očevih prijatelja.

U svom debitantskom dugometražnom filmu Asimetrija rediteljka Maša Nešković se bavi pitanjem zašto se neke veze, pa čak i one ispunjene ljubavlju, nakon nekog vremena raspadaju. Film prati tri para čije se priče isprepliću jednog vrućeg leta u pustom Beogradu: dečak Pec i devojčica Lola provode poslednje dane letnjih praznika uoči Lolinog preseljenja u Kanadu; susedi Olja i Ivan upuštaju se u strastvenu vezu; Vera i Vladimir rastaju se nakon 20 godina braka. Uloge u filmu tumače Daria Lorenci Flatz, Uliks Fehmiu, Mira Janjetović, Mladen Sovilj, Lola Vitasović i Mateja Poljčić.

Film Bog postoji, njeno ime je Petrunija rediteljke Teone Strugar Mitevske je satira koja prati dešavanja u makedonskom gradu Štipu. Tamo svakog januara lokalni sveštenik baca u reku drveni krst za kojim skaču stotine muškaraca. Onaj ko ga izroni pratiće sreća i uspeh. Za krstom spontano zaroni i Petrunija i uspe da ga ugrabi pre drugih. Muškarci su besni jer se žena usudila učestvovati u njihovom ritualu. Nastaje haos, no Petrunija ne popušta. Film je premijerno prikazan na Berlinalu gde je osvojio Nagradu ekumenskog žirija i Nagradu Guild Film, a među brojne uspehe ubraja se i filmska nagrada LUX Europskog parlamenta 2019. godine.

Filmovi će biti dostupni gledaocima iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore uz prethodnu registraciju na platformi ondemand.kinomeetingpoint.ba.

Mrežu festivala Jadranske regije podržava Potprogram MEDIA Programa Kreativne Europe.

Trejleri:

Otac:https://www.youtube.com/watch?v=hCXUfzEhfkA&feature=emb_title

Ja sam Frenk:https://www.youtube.com/watch?v=XrtWq-laWes

Asimetrija:https://www.youtube.com/watch?v=K9fTyyE7mxA

Bog postoji, njeno ime je Petrunija: https://vimeo.com/groups/276848/videos/328644029

Zajednička projekcija GoetheFEST-a i Merlinka festivala nemačkog filma „Kokon“ (Čaura)

Foto:  Jost Hering Filme (Foto Jackie Baier)

Film “Kokon” (Čaura) rediteljke Leoni Knikerdorf biće prikazan 9. decembra u 18.30 časova u Domu omladine Beograda, kao zajednička projekcija GoetheFEST-a i Merlinke, dva partnerska filmska festivala.

Ovaj kompleksni coming of age film, o vrelom letu 2018. na Kotbuser Toru u Krojcbergu i prvim ljubavnim iskustvima četrnaestoogodišnje Lore, premijerno je prikazan na Berlinalu 2020. u programskoj sekciji Generacija. Topla i intimna ženska priča o prvom zaljubljivanju u multietničkom odnosno multikulturalnom urbanom miljeu pružiće nam temeljan uvid u proučavanje psihičkih, fizičkih i hormonalnih promena u pubertetu, koje nalikuju metamorfozi leptira, sa fantastičnom Lenom Urzendorfski u glavnoj ulozi. Ovaj film je specifičan u vizuelnom smislu, uz promenu formata koji označava odrastanje. 

Rediteljka Leoni Knikerdorf napisala je i scenario za film, a u glavnim ulogama su Lena Urcendovski, Jela Haze, Lena Klenke, Elina Vildanova, i Anja Šnajder​​​​​​​.

Film je osvojio brojna priznanja u Nemačkoj: Bavarsku filmsku nagradu 2021. u kategorijima najbolja mlada glumica (Farba Dieng) i najbolji mladi glumac (Julijus Ničkof); nagradu Festivala filmske umetnosti u Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji 2021; nagradu za režiju Severnonemačke Radio-televizije, nagradu za glavnu ulogu (Farba Dieng i Julijus Ničkof) i nagradu publike. Na Međunarodnom filmskom festivalu u Varšavi 2021. film je osvojio nagradu publike, a na New Faces Awards 2021 osvojio je priznanje za najbolji debitantski film.

Jedanaesto izdanje filmskog festivala GoetheFEST, u organizaciji Goethe-Instituta i Kulturnog Centra Beograda, uz podršku ambasade SR Nemačke, održaće se u decembru u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Na ovogodišnjem festivalu pod sloganom „Ljubav je nezaustavljiva“ biće prikazano sedam nemačkih savremenih filmskih ostvarenja.

Četrnaesto izdanje Međunarodnog festivala queer filma Merlinka održaće se od  8. do 11. decembra 2022. godine u Domu omladine Beograda, pod sloganom Acta, non verba, a tokom četiri dana manifestacije na repertoaru je 80 igranih, dokumentarnih i kratkih filmova.

8. Dead Lake Festival horora od 9. do 11. decembra u bioskopu Abazija

Ove godine se u bioskopu Abazija na Paliću, od 9. do 11. decembra, održava osmi po redu „Dead Lake Horror & Wine“  filmski festival pod sloganom „Osma ofanziva horora i vina“. Festival zatvara koncert grupe Vrooom, 11. decembra u 21h.

Osnivač festivala, producent Miroslav Mogorović, uoči osmog izdanja ističe: „Ovogodišnje izdanje Dead Lake horror and wine film festivala proteći će u znaku filmova istaknutih autora, odnosno producenata koji su obeležili godinu za nama. Svedoci smo da je žanr horor filmova u prethodnoj deceniji sa margine filmske umetnosti prešao u mejnstrim, odnosno postao jedan od najpopularnijih žanrova. Raduje me što je naš Dead Lake festival sa svoje strane ispratio ovaj trend i omogućio subotičkoj publici da svake godine uživa u nekim od najboljih horor ostvaranja, kao i da upozna autore koji stoje iza tih filmova. I ovogodišnje izdanje donosi nekoliko horoe poslastica za istinske ljubitelje horora, i radujemo se druženju sa subotičkom publikom“.

„Dead Lake 8. Ofanziva horora i vina“ započeće projekcijom britanskog filma PASTIR  u petak, 9. decembra u 19h. U filmu igraju Tom Hjuz i Greta Skaki.

Iste večeri, od 20:30, biće prikazan kratki film FURIJA u režiji Petra Ristovskog, a nakon toga još jedan britanski film JAZBINA od 21h.

Drugog dana Festivala, u subotu od 19:00 biće premijerno prikazan kiparski film DUHOVI PONEDELJKA u kojem igra čuveni Džulijen Sends, dok će film predstaviti producent filma Loris Kurči. Iste večeri imaćemo i pretpremijerno prikazivanje jednog filma iznenađenja, u prisustvu brojne autorske i glumačke ekipe ove međunarodne produkcije.

Kao i svake godine, na festivalu će biti prikazan kratki ispitni film studenata filmske produkcije FDU. Ovog puta reč je o filmu ZGAŽENE.

Poslednji dan Festivala obeležiće dodela nagrade za izuzetan doprinos horor umetnosti „Bela Lugoši“, koja se ove godine dodeljuje jednom eminentnom domaćem reditelju, a festival će zatvoriti koncert popularne grupe Vroom. 

Posle više od 150 nastupa u 13 država, uz 37 festivalskih nagrada u muzičkim predstavama „Dogvil“ i „Jami distrikt“ u kojima uzivo izvodi svoju muziku, grupa Vrooom ponovo svira i van pozorišta, tačnije u bioskopu Abazija – u nedelju, 11. decembra u 21h čime se zatvara ovogodišnji Derad Lake festival horora i vina

VROOOM je muzička grupa iz Beograda. Od 1999. do 2011. objavili su pet albuma, a singlovi sa ovih izdanja našli su se u samom vrhu svih značajnih muzičkih top lista u Srbiji, a grupa je održala nekoliko stotina nastupa u Evropi svirajući u različitim koncertnim prostorima – od underground klubova do velikih koncertnih sala, kao i muzičkih, multimedijalnih i pozorišnih festivala.

Članovi grupe Vrooom komponovali su muziku za preko 60 pozorišnih predstava, svirajući u nekima od njih uživo, kao i za brojne performanse, evente, izložbe, dokumentarne i igrane filmove. Neki od ovih muzičko-scenskih projekata bili su najuspešniji u Srbiji kako u pogledu broja gledalaca tako i u pogledu dodeljenih umetničkih nagrada.

Dobitnici su brojnih priznanja („Sterijina nagrada za najbolju originalnu scensku muziku“ 2013. godine, nagrada “Davorin Popović” za najbolji vokal na albumu i “Izvođač godine TV Metropolis” 2006., između ostalih).

Kao i prethodnih godina, na ovogodišnjem festivalu posetioci će moći da uz odličan odabir filmova i sjajan koncert, uživaju i u najboljim srpskim vinima.

Festival je podržan od strane Ministarstva kulture Republike Srbije, koje je prepoznalo kulturni značaj ove tradicionaln emanifestacije.

Organizator festivala je producentska kuća Art & Popcorn.

Dead Lake Horror & Wine Festival online:

www.instagram.com/deadlakefilmfestival

www.facebook.com/DeadLakeHorrorAndWineFestival

EKSKLUZIVNO na FAF-u
 

Autorski maraton: Mini serija Larsa fon Trira Kraljevstvo: Egzodus na 28. FAF-u

28. Festival autorskog filma premijerno prikazuje nastavak kultnog natprirodnog horor serijala Larsa fon Trira, čija su prva dva dela izašla 1994, te 1997. godine. 

Treći deo, Kraljevstvo: Egzodus, je petodelna mini-serija koju je svetska publika prvi put imala priliku da pogleda na ovogodišnjem Venecijanskom filmskom festivalu, a u pitanju je divlji narativni vrtlog koji na neobičan način spaja elemente fantazije, terora i apsurda.

Kraljevstvo: Egzodus biće prikazan u četvrtak, 1. decembar u 17 časova u mts Dvorani.

Velikan danske kinematografije, fon Trir je kontroverzan autor poznat po provokativnim filmovima koji se neretko okreću nepodnošljivom nasilju. Režirao je filmove Melanholija, Nimfomanka, Antihrist, Dogvil, a za film Ples u tami nagrađen je Zlatnom palmom u Kanu 2000. godine.

Izveštaj sa konferencije za medije, sreda, 30. novembar

Šestog dana FAF-a, u sredu, 30. novembra na konferenciji za medije ispred programa ACID predstavio se Marten Žova, autor filma Grand Paris, kao i Darežan Omirbajev, autor filma Pesnik i Miha Černec, producent filma Jahači.

Marten Žova predstavio je rad udruženja ACID rečima: „U pitanju je udruženje koje se bavi promocijom nezavisnog filma iz Francuske. Ovo udruženje ove godine obeležava 30 godina postojanja i mi ovde u okviru FAF-a slavimo ovaj jubilej“. Na pitanje kako mu je udruženje ACID pomoglo u realizaciji filma Žova je konstatovao: „Ove godine sam bio u ACID selekciji u Kanu, a nakon toga sam sa ovim filmom došao na FAF. Kada sam napravio film bio sam mlad, bez iskustva i nisam imao reputaciju. Izvorna zamisao je bila da snimim kratak film, ali se ispostavilo da ima materijala za više. U Kanu su projekcije sjajno prošle. Sve projekcije su bile pune, publika se smejala i bila lepo raspoložena. Nakon tih projekcija dosta ljudi mi je prilazilo, poput reditelja i distributera. Na osnovu toga su ugovorene dodatne premijere. Dobio sam pozivnice za puno festivala. Pre nego što sam snimio film nisam imao priliku da puno putujem, ali sada sam po prvi put u životu izašao iz Šengenske zone. Drago mi je što sam član ACID porodice. Moj film je komedija koju do sad niste videli. Reč je o filmu u kome dvojica prijatelja koji su glavni junaci žive u okruženju Pariza, a koji nikada nisu ušli u Pariz.“

Darežan Omirbajev autor filma Pesnik je o svom učešću na FAF-u izjavio: „Želim da se zahvalim festivalu na mogućnosti da prikažem film. Budući da autorski film uvek ima malu gledanost, mi smo veoma zadovljini projekcijom na FAF-u. Ja sam pola svog života proveo u Sovjetskom savezu gde smo temeljno izučavali sve ruske pisce i mogu da kažem da je ruska književnost najsnažnija na svetu. Ruski jezik je za nas isto što je za vas Evropljane engleski jezik. U Kazahstanu se govore dva jezika: ruski jezik u gradovima i kazahstanski u selima na jugu, a upravo ovaj film koji će se prikazati na festivalu govori o problemu jezika u Kazahstanu“. 

Miha Černec, producent filma Jahači je o ovom ostvarenju rekao: „Ovaj film je koprodukcija pet zemalja, među kojima je i Srbija. Scenarista filma je jedan mlad dečak iz Srbije, Boris Grgurović, kog sam ja upoznao kao studenta Srđana Koljevića na Akademiji u Beogradu. Upoznao sam reditelja i scenaristu i krenula je saradnja. Jahači su film o dva dečka, jedan traži Boga, a drugi izgubljenu ljubav i oni kreću u potragu za njima“.

Izveštaj sa konferencije za medije petog dana Festivala autorskog filma

Valentina Maurel sa Kostarike i Toma Salvador iz Francuske gosti 28. FAF-a

foto Vladimir Opsenica

Petog dana 28. Festivala autorskog filma na konferenciji za medije predstavili su se autori Valentina Maurel, Toma Salvador, Milan Nikodijević, Želimir Gvardiol, Tara Gajović i Matjaž Ivanišin.

Valentina Maurel autorka filma „Sanjam električne snove“ je povodom izbora glavne glumice za film izjavila: „Izbor je bio jednostavan. Danijela se javila na oglas za kasting iako nikada ranije nije glumila. Odmah sam znala da je ona pravi izbor. Zajedno smo gradile njen lik, nas dve imamo sličan karakter i nismo imale problem da sarađujemo. Danijela nije pročitala scenario pa smo zajedno gradile njen lik i hrabro je ušla u ulogu. Provele smo dosta vremena zajedno, upoznale se i imale smo poverenje jedna u drugu. Ima nešto mistično u hemiji ljudi koji grade lik, mi smo se sasvim podudarile. Prioritet su bili sami glumci tokom snimanja, pa smo sve scene snimali hronološki kako bi se lakše poistovetili sa likovima koje glume. Kostarika je mala zemlja i konzervativna pa nam je namera bila da napravimo po malo grub, sirov film koji po prvi put predstavlja Kostariku na ovaj način. Kada dolazite iz male zemlje imate posebnu odgovornost da budete verodostojni u njenoj prezentaciji, ali nisam htela ni da objektivizujem svoju zemlju“.

Toma Salvador reditelj ostvarenja „Planina“ je podelio iskustva o radu na svom filmu: „Ja pravim filmove koji su jako vezani za moja iskustva. U svojim filmovima polazim uvek od sebe i svojih iskustava i od onog šta ja volim čak i fizički da radim i istražujem. I pravim filmove koji polaze od te avanture i kroz film evoloiraju. Kad sam bio mlađi želeo sam da budem i reditelj i vodič na planini. Nisam postao vodič. Nakon 30 godina sam se vratio planini kroz ovaj film i istražio sve vezano za planinu i divljnu. I zbog toga i sam igram u tom filmu jer kroz njega otkrivam i istražujem deo sebe. Ja nisam glumac, ali osećam potrebu da igram u svojim filmovima. Ja sam jedan fin reditelj, a moji likovi rade teške stvari i uvek mi je nezgodno da tražim glumcima da igraju takve stvari. U mojim filmovima možete da pronađete stvari koje se ne nalaze u stvarnom životu.“

Želimir Gvardiol autor dva ostvarenja koja su prikazana na FAF-u na konferenciji za medije je rekao: „Sinoć se na projekciji desilo zaista čudo, što se tiče kratke dokumentarne forme – sala je bila puna. Želim da pohvalim izvrsnu organizaciju ovog festivala, jer je cela sala Makavejev u Kinoteci bila puna. Tema nestalih beba je bila povod da prikažem borbu čoveka za ukradenu bebu, uprkos dubokim sumnjama, nedostatku dokaza, činjenica. Majke duboko i uporno sumnjaju da su im deca oteta iz porodilišta, a nemaju dokaza za svoju sumnju. Do sada, koliko sam ja pratio, nijedna beba nije vraćena svojim biološkim roditeljima. Mali akteri u filmu su male zemlje i mali narodi, a veliki akteri velike i moćne zemlje i veliki narodi. Ja sam samo postavio pitanje posledica, ne ulazeći u to ko je kriv, a ko prav“.

Milan Nikodijević reditelj ostvarenja „Zima jednog proleća” koji na FAF-u ima svetsku premijeru je istakao: „Ja sam uvek želeo da pravim kratke filmove, ali iskustvo je pokazalo da uvek probijem taj format i napravim duže. Predrag Popović, prvi diplomirani filmski snimatelj u nekadašnjoj Jugoslaviji boravio je sa čitavom grupom prve generacije Češke škole u vreme Praškog proleća i bio je jedan od retkih ljudi koji je napravio fotografiju mrtvog Jana Palaha. Tu sliku su objavili veliki svetski magazini. On je tražio nešto što je za današnje uslove potpuno nemoguće, a to je da ne bude potpisan. Drugi deo govori o cenzuri i autocenuri. A u trećoj ravni svi tadašnji akteri ove škole su u filmu i oni govore o svom učešću i sećanjima iz tog vremena. Naziv filma je referenca na zimu 1969.“

Tara Gajović rediteljka filma „U ramenima” povodom projekcije svog filma u selekciji Hrabri Balkan je naglasila: „Film ima veze sa mojom ličnom pričom, jer je moja majka mene dobila kao tinejdžerka. Zamišljala sam koji su sve odnosi i putevi kojima mlade majke mogu da krenu. FAF je prvi festival na kome učestvujem i veoma sam uzbuđena zbog toga.”

O svojoj ideji za film „Tako se završilo leto” Matjaž Ivanišin je konstatovao: „Ja sam se sa svojom porodicom odselio, a kako volim da hodam istraživao sam taj nov prostor i tako pronašao lokaciju koja me je privukla. I pitao sam se kako je ta lokacija sama po sebi nešto, a kada sam ja deo nje ona se menja. Film je rezultat mog susreta sa tim prostorom.“

Održana premijera dva dokumentarna filma Mile Turajlić

 Mila Turajlić: Dobili smo pristup ogromnom arhivu koji do tada niko iz javnosti nije video

„Non-Aligned & Ciné-Guerrillas” ekipa filma_foto Vladimir Opsenica

 Budimir Lončar: Film Mile Turajlić je jedna velika priča o jednom velikom vremenu

Dva dokumentarna ostvarenja „Non-Aligned & Ciné-Guerrillas” autorke Mile Turajlić premijerno su prikazana u nedelju, 27. novembra na Festivalu autorskog filma.

Uoči premijere Mila Turajlić i Vladimir Tomčić, direktor Filmskih novosti predstavili su rad na ovom dokumentarnom diptihu. Mila Turajlić je objasnila da je ideja za film nastala 2009. godine u Alžiru. 

„Za mene je bilo fascinantno to što je Stevan Labudović tada bio jedan od jedinih živih snimatelja Filmskih novosti. Živeo je u Beogradu, a sa Titom je proveo gotovo sva njegova putovanja u okviru pokreta. Kako je Stevan bio jedan izuzetno cenjen čovek u Alžiru, ali i kod nas, shvatila sam da je on osoba o kojoj mora da se snimi film. U toku snimanja dobili smo pristup ogromnom arhivu koji mislim da do tada niko iz javnosti nije video. Stevan je bio naš aktivni saradnik na projektu nešto više od 3 godine, nakon čega je, nažalost, preminuo,” izjavila je Turajlić. 

„Sama ideja nastala je i iz neke ljutnje prema tome što ovi materijali nisu dovoljno iskorišćeni. Imala sam ogromnu potrebu da oživim stvari koje to zaslužuju u doba kada se sve privatizuje i nestaje. Isto tako mi se činilo da je Jugoslavija zemlja o kojoj nema više ko da govori, te sam kao član tih generacija želela da aktiviram arhiv i ispričam priču”, dodala je autorka filma. 

Vladimir Tomčić, direktor Filmskih novosti je na pitanje šta njemu lično znači rad na ovom filmu istakao: „Reakcija zaposlenih u Filmskim novostima bila je izuzetno emotivna, budući da je Stevan neko ko je bio njihov saradnik i kolega tokom mnogo godina. Moram napomenuti da su u Filmskim novostima radili izuzetni profesionalci, a njihov rad i trud je dokaz da je to jedna izuzetna ustanova, čak treći arhiv u Evropi posle arhiva u Parizu i Pragu. Naš zadatak jeste da nastavimo da promovišemo sve što smo stvorili, u čemu nam je i pomogla naša draga Mila, koja je provela mnogo godina istražujući sve materijale koje posedujemo, te smatram da sada ne postoji neko ko poznaje sve te materijale bolje od nje. Njena posvećenost ovom projektu je zaista izvanredna, a ogromna posvećenost daje i ogromne rezultate”.

Budimir Lončar, poslednji ministar inostranih poslova u SFRJ je na premijeri rekao: „Ja sam veoma uzbuđen. Svaki put kada dolazim u Beograd ja se vraćam u prošlost. Bio sam deo i svedok jednog izuzetnog vremena. Ovde u Beogradu sam počeo diplomatsku misiju i postao šef jugoslovenske diplomatije. Današnji film je jedna velika priča o jednom velikom vremenu. Treba da budemo ponosni na našu prošlost. Prošlost je uvek pouka poslata sadašnjosti i pogled na budućnost”.

Na konferenciji za medije održanoj trećeg dana Festivala autorskog filma predstavljen je žiri takmičarskog programa, kao i program Francusko-srpski filmski susreti. 

Katrin Fodri, ataše za kulturu Ambasade Francuske u Srbiji je predstavila 16 francuskih filmova na Festivalu i program sedmih Francusko-srpskih filmskih susreta: „Francuska je uvek dobro zastupljena na Festivalu autorskog filma i jako me raduje što se ta tradicija nastavila i ove godine. Izdvojila bih 16 francuskih filmova koji će se ove godine naći na FAF-u. Prvenstveno bih izdvojila film Planina koji je nagrađen na Kanskom festivalu. Osim njih, izdvojila bih 2 filma Mile Turajlić koji su jedan od najboljih prikaza saradnje između Srbije i Francuske kada je kinematografija u pitanju. Naime, ovo je Sedmi filmski susret između Srbije i Francuske koji nazivamo i Randevu. Osim što je ovo susret profesionalaca ove dve države, posebnu pažnju posvećujemo i studentima takođe. U toku festivala biće održana i dva masterklasa od strane francuskih profesionalaca koji će biti posvećeni kako profesionalcima, tako i studentima”. 

Omar El Zohari član žirija je o svojoj ulozi na FAF-u istakao: „Do sada sam gledao 4 filma i iznenađen sam činjenicom koliko se oni međusobno razlikuju. Reč je o onoj vrsti festivala gde se jasno vidi da je naglasak na samom filmu. Nema lažnih dešavanja, što je inspirišuće. Tokom razgovora sa festivalskom ekipom primetio sam koliko su oni strastveni u vezi sa ovogodišnjom selekcijom”. 

 „Kada sam rasla u Jugoslaviji. Svi su jedva čekali Fest, a sada svi čekaju Festival autorskog filma. Tako su se stvari promenile. Fantastično je kako je ovaj festival porastao i što je uspeo da izgradi ovoliku publiku. Sale su velike ali ima puno publike. Publika je svakom od nas važna. Mi pravimo filmove da bi bili gledani. Festivali su dobro oruđe da se razvije kultura gledanja filmova i veoma je važan komponent pravljenja filmova. Hvala festivalu i samo napred,” rekla je Teona Strugar Mitevska.

Održane dve srpske premijere na FAF-u

„Da li ste videli ovu ženu“ i „Kristina“ premijerno prikazane na 28. Festivalu autorskog filma

Foto: Tanja Drobnjak

Srpske premijere ostvarenja „Da li ste videli ovu ženu“ Dušana Zorića i Matije Gluščevića i „Kristina“ Nikole Spasića održane su drugog dana Festivala autorskog filma. Pred prepunim salama u mts Dvorani i Domu omladine publici su se poklonile ekipe oba filma.

Dušan Zorić pozdravio je publiku i rekao: „Nedavno smo bili na jednom festivalu u Francuskoj i neko iz publike je posle projekcije filma rekao da mu je u isto vreme bilo i prelepo i užasno. Ja se nadam da će malo od toga da dođe do vas večeras,” dok se Matija Gluščević nadovezao: “Ovo je savršen način da počne subotnja noć“.

Nikola Spasić, reditelj filma „Kristina“ uoči premijere je istakao: „Naš film trenutno se prikazuje na tri festivala paralelno, na FAF-u, na Filmskom festivalu u Torinu i na Festivalu Lanzarote u Španiji. Najdraža mi je domaća premijera i veoma se radujem što će ga videti naša publika. Veoma sam uzbuđen i voleo bih da publika da šansu filmu i mislim da se neće razočarati time što će dobiti“. 

Protagonistkinja filma Kristina Milosavljević je pred projekciju izjavila: „Uzbuđena sam da čujem reakciju publike. Nadam se da će poruka koju film ima ostati u glavama ljudi i da će da se promeni mišljenje o ljudima koji su drugačiji“.

Festival autorskog filma (FAF) traje do 2. decembra, a projekcije se odvijaju u nekoliko bioskopskih dvorana u Beogradu: mts Dvorana, Dvorana Kulturnog centra Beograda, Dom omladine Beograda, Jugoslovenska kinoteka, Dom kulture „Studentski grad“ i bioskop Cine Grand Rakovica. Više o programu na sajtu festivala www.faf.rs i putem društvenih mreža Facebook i Instagram.

Srpska premijera filma „Da li ste videli ovu ženu“ u subotu, 26. novembra na Festivalu autorskog filma

Održana konferencija za medije sa ekipom filma

Foto: Tanja Drobnjak

Premijera filma „Da li ste videli ovu ženu“ biće održana u subotu, 26. novembra u 19 časova u Velikoj sali mts Dvorane. Na konferenciji za medije održanoj uoči premijere novinarima su se obratili autori filma Dušan Zorić i Matija Gluščević, glumica Ksenija Marinković i producentkinja Čarna Vučinić.

O inspiraciji za film Dušan Zorić je rekao: „Matija i ja smo imali sličnu ideju, odnosno imali smo sličnu junakinju, te smo odlučili da zajedničkim snagama što pre napravimo svoj prvi debitantski  film. Zapravo sve je krenulo od jednog naizgled neočekivanog junaka koji nije tako čest u filmovima i serijama, jedne žene od pedesetak godina. U društvu, odnosno u životu generalno ovakav profil žene je malo sklonjen po strani i naizgled je neinteresantan junak, ali mi smo pronašli mnogo toga interesantnog. Otkrili smo čitav jedan svet koji se krije“. 

Matija Gluščević je o odluci da radi zajedno sa Zorićem izjavio: „Odluka da radimo zajedno desila se spontano. Pre šest godina rešili smo da napravimo dugometražni film, udružili smo se, imali smo slične ideje. To je veoma značajno jer kada radite u paru uvek možete očekivati neku povratnu reakciju. Nikada nismo sami, pišemo i razmenjujemo ideje. Takođe, međusobna podrška nas je ohrabrivala da pokušamo neke stvari za koje samostalno možda ne bi imali dovoljno hrabrosti“.

O svojoj maestralnoj ulozi Draginje, Ksenija Marinković je konstatovala: „Nakon prvog dijela mislila sam: ,,U redu snimili smo kratki igrani film, doviđenja! Nije mi padalo na pamet da će uspeti da bude dugi film. Mi smo od početka imali veoma otvorenu i dobru komunikaciju. Govorila sam sve što sam mislila da je potrebno, kao i oni meni. Jedna veoma kreativna suradnja. Kako sam dobila scenarij za drugi, a kasnije i za treći dio, uhvatila me panika kako ih sve spojiti“.

Čarna Vučinić, producentkinja filma je o izazovima rada na filmu istakla: ,,Smatram da su najveći izazovi, kao i sa svim našim domaćim filmovima bili ti koji se tiču budžeta. Počeli smo sa  sa entuzijazmom pa smo stasavali s filmom, pa je tako i ta naša finansijska konstrukcija rasla, te vremenom postala sve ozbiljnija. Ovaj film je moje najveće profesionalno dostignuće, te su ti izazovi bili škola za mene lično i drago mi je što ih je bilo“.

Program Festivala autorskog filma nalazi se na sajtu faf.rs. Ulaznice za FAF mogu se naći na blagajnama bioskopa, a mogu se kupiti i onlajn putem servisa tickets.rs.

Uskoro počinje FAF

Srpska premijera filma „Kristina“ Nikole Spasića na 28. FAF-u

Posle nagrade u Sevilji „Kristina“ na FAF-u

Srpska premijera filma „Kristina“ autora Nikole Spasića biće održana u subotu, 26. novembra u 21.30h u Domu omladine Beograda u okviru programa Hrabri Balkan na Festivalu autorskog filma. 

Nikola Spasić je za ovo ostvarenje osvojio nagradu za najboljeg reditelja na 19. Festivalu evropskog filma u Sevilji za prvi ili drugi film, kao i Gran pri na 33. Međunarodnom filmskom festivalu u Marseju – FIDMarseille u kategoriji Prvi film (First Film Award), kao i nagradu za najboljeg snimatelja filma (Igor Lazić).

Igrani film zasnovan na stvarnoj ličnosti Kristini koja u filmu glumi samu sebe. Kristina je transrodna seks radnica koja živi sa mačkom, sakuplja antikvitete i prolazi kroz sesije regresije bez hipnoze. Posle jedne seanse, slučajno upoznaje Marka i u tom trenutku se rađa platonska ljubav između ovo dvoje ljudi čiji slučajni susreti tek predstoje. U potrazi za antikvitetima, Kristina sve više otkriva hrišćanstvo i prihvata ga kao jedinu istinu. Marko prihvata Kristinu kao ženu, ali mu smeta što ona ne može da mu rodi decu.

Nikola Spasić diplomirao je filmsku režiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Master studije montaže završio je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a trenutno je na završnoj godini doktorskih studija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Njegov dokumentarni film Zašto je Dragan napravio orkestar (2017) prikazan je na više od 40 festivala širom sveta i osvojio je nekoliko nagrada.

Ulaznice za film mogu se nabaviti na blagajni Doma omladine, kao i onlajn putem tickets.rs 

Podsećamo da Festival autorskog filma počinje u petak, 25. novembra projekcijom filma Duhovi ostrva Martina Mekdone u 19 časova u mts Dvorani.

Program Festivala autorskog filma nalazi se na sajtu faf.rs. Ulaznice za FAF mogu se naći na blagajnama bioskopa mts Dvorana, Dvorana Kulturnog centra Beograda, Dom omladine Beograda, Jugoslovenska kinoteka, Dom kulture „Studentski grad“ i Cine Grand Rakovica, kao i putem servisa tickets.rs.

Srpska premijera na FAF-u

Premijera dva dugometražna filma Mile Turajlić „Non-Aligned & Ciné-guerrillas” na 28. Festivalu autorskog filma

Filmovi bazirani na do sada nikada prikazanim materijalima Titovog snimatelja Stevana Labudovića
 

Srpska premijera dokumentarnog diptiha Non-Aligned & Ciné-guerrillas autorke Mile Turajlić biće održana u nedelju, 27. novembra u 17 i 19.30h u Velikoj sali mts Dvorane. 

Pet godina nakon premijere filma Druga strana svega na FAF-u, rediteljka Mila Turajlić vraća se na festival sa dokumentarnim diptihom o Pokretu nesvrstanih. Non-Aligned & Ciné-guerrillas: Scenes from the Labudović Reels je dokumentarni diptih koji se sastoji od dva dugometražna filma koji nas vode na arhivsko putovanje kroz proces stvaranja projekta Trećeg Sveta. Filmovi su bazirani na do sada nikada ranije prikazanim 35mm filmskim materijalima, koje je snimio Stevan Labudović, snimatelj jugoslovenskog predsednika Tita. 

Mila Turajlić je povodom premijere izjavila: „Ovaj diptih nastao je kao posledica susreta i prijateljstva sa Stevanom Labudovićem, snimateljem Filmskih Novosti koji je bio zadužen da prati Predsednika Tita na čuvenim putovanjima mira Galebom. Tom prilikom je nastao dragocen materijal snimljen u nesvrstanim zemljama. Prvi film u diptihu prati nastanak Pokreta nesvrstanih do istorijskog samita u Beogradu 1961. godine, a drugi otkriva ulogu Stevana Labudovića u snimanju alžirskog oslobodilačkog rata. Veliko mi je zadovoljstvo da beogradskoj publici predstavimo ovaj film u glavnom programu FAF-a, pogotovu na tako simbolički značajnom mestu kao što je nekadašnji Dom Sindikata, koji je bio Press Centar za vreme prvog samita Nesrvrstanih.”

Prvi film Non-Aligned rekonstruiše nastanak Pokreta nesvrstanih, preispitujući u kojoj meri je filmska slika imala udela u stvaranju globalnog projekta političke emancipacije, dok drugi Ciné-guerrillas vodi iza kulisa medijske bitke koja je vođena tokom rata za nezavisnost Alžira i otkriva ulogu filmske slike u političkoj borbi protiv kolonijalizma.

Mila Turajlić (Beograd, 1979) je rediteljka dokumentarnih filmova. Njen prethodni dokumentarni film, Druga strana svega premijerno je prikazan na festivalu u Torontu 2017. godine, a osvojio je 32 nagrade, uključujući prestižnu nagradu IDFA festivalu za Najbolji dokumentarni film. Njen debitantski dokumentarni film Cinema Komunisto (2010), premijerno je prikazan na festivalima IDFA i Tribeca, a potom je osvojio 16 nagrada.

Ulaznice za ova ostvarenja mogu da se kupe na blagajni mts Dvorane i putem servisa tickets.rs.

Svetska premijera srpske manjinske koprodukcije “Probudi me” na festivalu u Talinu

Foto: Stilovi iz filma

Film u režiji Marka Šantića, koji je podržao Filmski centar Srbije, nastao je u koprodukciji Slovenije, Hrvatske i Srbije, a srpski koproducenti su Dimče Stojanovski i Stefan Orlandić (“Living Pictures”)

Srpska manjinska koprodukcija. film “Probudi me”, u režiji Marka Šantića, imaće svetsku premijeru 21. novembra 2022. godine na PÖFF Tallinn Black Nights Film Festivalu u Estoniji. Film će biti prikazivan u takmičarskom programu pomenutog festivala A kategorije, po izboru kritičara. Nastanak i ovog ostvarenja podržao je Filmski centar Srbije.

Film je režirao Marko Šantić, scenaristi su Jurij Drevenšek i Sara Hribar, a uloge tumače: Timon Šturbej, Nataša Barbara Gračner, Živa Selan, Tamara Avguštin, Jure Henigman i Benjamin Krnetić. Direktor fotografije je Ivan Zadro, montažer Vladimir Gojun, scenograf Marco Juratovc, kostimografkinja Tina Bonča, dizajnerka maske Liji Ivančič, dizajneri zvuka Ognjen Popić, Zoran Maksimović i Julij Zornik, a koloristkinja Biljana Ristojčević-Bižić.

Glavni producenti filma su Danijel Hočevar i Zala Opara iz Slovenije, a koproducent Jure Bušić iz Hrvatske i Dimče Stojanovski i Stefan Orlandić iz Srbije. Film je nastao u “Vertigo” produkciji iz Slovenije u saradnji sa kućama “Jaka production” iz Hrvatske i “Living Pictures” iz Srbije.

Film su podržali Creative Europe Desk – MEDIA Slovenski filmski center, Filmski centar Srbije (FCS), Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Hrvatski audiovizualni centar (HAVC) i u saradnji sa Alcime.

Selekcije Hrabri Balkan, Bande à part i Sirovo na 28. Festivalu autorskog filma

Snažni i smeli autorski izrazi na ovogodišnjem FAF-u

FOTO: FAF promo

Festival autorskog filma svečano će biti otvoren sledećeg petka, 25. novembra u mts Dvorani. 28. po redu izdanje FAF-a publici će ponuditi preko 70 ostvarenja u nekoliko pažljivo odabranih programskih selekcija.

Pored Takmičarskog i Glavnog, FAF će i ove godine prikazati filmove selektovane u programe Hrabri Balkan, Bande à part i Sirovo koji poslednjih godina izazivaju veliku pažnju gledalaca. Ove selekcije prate nove tokove u autorskom filmu i pružaju uvid u snažne i smele autorske prostore, bez obzira na to da li su etablirani ili još uvek nesvrstani. 

Bez ikakvog nastojanja da se ovogodišnja selekcija Hrabrog Balkana dosledno tematski uokviri, ispostavilo se da se svi filmovi unutar nje tiču društvenih uloga – klasnih, etničkih, rodnih, porodičnih, profesionalnih. Nekolicina odabranih naslova je bučna i odsečna, dok su drugi kontemplativni i sporogoreći.

U programu HRABROG BALKANA nalaze se ostvarenja Banija Nebojše Slijepčevića, Kristina Nikole Spasića, Pelikan Filipa Herakovića, Stjuardesa-737 Tanasisa Neofotistosa, Tako se završilo leto Matjaža Ivanišanina, Tri hiljade numerisanih delova Adama Časija i U ramenima Tare Gajović. O „najhrabrijem filmu“ ove godine odlučivaće žiri u sastavu: Danijela Šrir, prevoditeljka književnosti i osnivačica filmskog časopisa Another Gaze, Ivan Bakrač, nagrađivani filmski reditelj poznat po filmovima Maleš i Poslije zime i Jovan Marković, filmski kritičar i teoretičar.

Savremeni žanrovski filmovi u programu Sirovo izvrću konvencije i naslućuju njihove rubove koje smelim vizurama čine elastičnijim; oni nisu dakle suprotstavljeni autorskom stvaralaštvu, već predstavljaju srodnu interpretativnu i taktilnu disciplinu. Na toj misli se i ove godine temelji najmlađa selekcija festivala.

SIROVO selekciju ove godine čine filmovi Stric Davida Kapca i Andrije Mardešića, Sveti pauk Alija Abasija, De humani corporis fabrica Lusijena Kastejn-Tejlora i Verene Paravel, Peti torakalni pršljen Sejonga Parka i Pieta Eduarda Kazanove. 

Uzimajući svoje ime iz Godarovog istoimenog filma iz 1964, program BANDE À PART je prostor za najradikalnija dela autorske kinematografije. To su smeli, vizionarski i nezavisni glasovi koji proširuju tradicionalni okvir onoga što je bioskop. U okviru ovog programa biće prikazana 2K digitalno restaurisana kopija filma Strast Žana Lika Godara, kao i filmovi Pacifikcija (Albert Sera), Varljiva svetlost (Žoao Pedro Rodrigeš), Potemkinisti (Radu Žude), Sećanja na Pariz (Alis Vinokur), Pesnik (Darežan Omirbajev), Poslednja projekcija (Darežan Omirbajev), Kad talasi nestanu (Lav Diaz) i Mi (Alis Diop).

Program Festivala autorskog filma nalazi se na sajtu faf.rs.

Ulaznice za FAF mogu
se naći na blagajnama bioskopa mts Dvorana, Dvorana Kulturnog centra Beograda, Dom omladine Beograda, Jugoslovenska kinoteka, Dom kulture „Studentski grad“ i Cine Grand Rakovica, kao i putem servisa tickets.rs

Osmo izdanje Kosovo i Metohija međunarodnog filmskog festivala u Gračanici

Kosovo i Metohija međunarodni filmski festival (KMMFF) održava se pod sloganom “Ovde!” osmi put od 21. do 23. novembra u Domu kulture Gračanica.

Festival otvara višestruko nagrađivani film Stefana Arsenijevića „Strahinja Banović“ a prvog dana festivala biće prikazan i film Dušana Kovačevića „Nije loše biti čovek“.

Film „Nije loše biti čovek“ našeg čuvenog scenariste i reditelja Dušana Kovačevića prikazuje se prvog dana festivala u 19h. Priča prati profesora klavira Milana pet godina nakon što je njegov kum, nekadašnja pop zvezda Ranko Beli nestao pod nerazjašnjenim okolnostima. Milan odlučuje da razreši misteriju i konačno sazna šta se dogodilo sa Belim. Ne nalazeći podršku i razumevanje porodice i okoline, Milan razvija prijateljski odnos sa psom lutalicom. U filmu igraju Vojin Ćetković, Branka Katić, Hristina Popović, Nenad Jezdić, Lena Kovačević, Gordan Kičić, Andrija Milošević, Lane Gutović, Mira Banjac i mnogi drugi naši poznati glumci.

Svečano otvaranje festivala zakazano je za 21. novembar u 21h a biće prikazan film „Strahinja Banović“. Višestruko nagrađivana ljubavna priča inspirisana srpskom epskom pesmom “Banović Strahinja”, smeštena je u kontekst savremene izbegličke krize. Glavni junak je mladi migrant iz Afrike koji je, u želji da se što bolje uklopi u novu sredinu, uzeo srpsko ime Strahinja. Sa svojom ženom Ababuo on živi u izbegličkom kampu u Krnjači, dok novi talas izbeglica iz Sirije, među kojima je i harizmatični Ali, ne unese nemir u njihov život. Ababuo nestaje bez objašnjenja. U potrazi za njom, Strahinja kreće balkanskom migrantskom rutom iz potpuno drugih razloga od svih ostalih – iz ljubavi.

Evropska filmska akademija uvrstila je “Strahinju Banovića” u izbor 30 najboljih evropskih filmova i jedini većinski film iz regiona bivše Jugoslavije koji je u konkurenciji za nagradu Evropske filmske akademije. Film je osvojio 5 nagrada uključujući i Kristalni globus za najbolji film na prestižnom festivalu u Karlovim Varima

Drugog dana festivala prikazuju se filmovi „Vesele devedesete“ i „Sveta Petka: Krst u pustinji“.

„Vesele devedesete“ reditelja Lorenca Di Amika De Karvalja, u Srbiji je premijerno prikazan na Festivalu Evropskog Filma Palić a nastao je u koprodukciji Italije, Srbije i Portugalije. Nudeći gorkim tonovima obojenu sliku Italije, ova filmska priča o odrastanju smeštena je u leto 1994. koje će se ispostaviti kao leto ljubavi, privrženosti i otkrića.

Film “Sveta Petka – krst u pustinji”, nesvakidašnji, autorski i duhovni film o najpoštovanijoj svetiteljki Pravoslavlja, zatvoriće drugi festivalski dan. Film, koji je režirao Hadži-Aleksandar Đurović, prati život pobožne mlade Paraskeve, gde upoznajemo njen put od obične devojke do trenutka kada postaje svetiteljka. Glavne uloge su poverene Mileni Predić, Milici Stefanović, Filipu Hajdukoviću, Jadranki Selec, Branislavu Tomaševića, Danielu Siču, Andreju Šepetkovskom i Mladenu Sovilju kao i nekolicini jordanskih glumaca.

Poslednjeg dana festivala publika će imati priliku da premijero pogleda ostvarenje Nedeljka Kovačića „Vera“, inspirisano uzbudljivom istinitom pričom o višestrukoj špijunki iz vremena Drugog svetskog rata. Špijunski triler s elementima melodrame inspirisan istinitom pričom o srpskoj Mata Hari – Veri Pešić (1919—1944), špijunki iz vremena Drugog svetskog rata. Ovo je priča o mladoj ženi koja je, ne samo u raljama ratne špijunske mreže, već i patrijarhalnog društva na Balkanu, prepunog moćnih, arogantnih muškaraca s kojima se ona hrabro i drsko nosi. Jovana Stojiljković i Petar Zekavica oživeli su Veru Pešić i Karla Krausa, visokorangiranog nemačkog obaveštajca u Kraljevini Jugoslaviji sa kojim je Vera bila u poslovnoj, ali i emotivnoj vezi.

„Heroji radničke klase“ reditelja Miloša Pušića zatvoriće ovogodičnje izdanje Kosovo i Metohija međunarodnog filmskog festivala. Film je premijerno prikazan na Berlinalu a domaću premijeru imao je na 50. FEST-u i osvojio je više nagrada na međunarodnim festivalima tokom protekle godine. Prema sinopsisu filma, Lidija (Jasna Đuričić) radi za kontroverznog građevinskog investitora. Zadatak joj je da kontroliše grupu građevinskih radnika na novootvorenom gradilištu. Radnici su nezadovoljni svojim položajem i pokušavaju da se izbore za svoja prava. Situacija se komplikuje, borba za radnička prava postaje borba za život i smrt, a Lidija mora da se opredeli na čijoj je strani. Pored Jasne Đuričić, u “Herojima radničke klase” glume: Boris Isaković, Predrag Momčilović, Stefan Beronja Cile, Aleksandar Đurica, Bojana Milanović, Ervin Hadžimurtezić, Filip Đurić i drugi.

Dečiji program i ove godine ima posebno mesto da festivalu a najmlađa publika će imati jedinstvenu priliku da uživa u istaknutim evropskim animiranim filmovima, sinhronizovanim ili titlovanim na srpski jezik. Biće prikazani filmovi: „Vinski, nevidljivi super klinac“, „Mala banda“ i „Faraon, divljak i princeza“.

Kosovo i Metohija međunarodni filmski festival organizuje Evropski kulturni forum u saradnji sa Domom kulture Gračanica, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije.

Nakon sedam uspešnih i posećenih izdanja KMMFF nastavlja da radi na podizanju kulturne svesti i jačanju kulturne ponude u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji, koristeći film kаo izrаžаjno sredstvo dostupno širokom аuditorijumu. Cena ulaznica za filmove na Festivalu je simbolična – 200 dinara za sve 2D projekcije.

O svim detaljima publika se može informisati na FB i IG stranicama Festivala:

www.facebook.com/KosovoiMetohijaFF

https://www.instagram.com/kmmff_ovde/

Filmski festival Merlinka od 8. do 11. decembra u Domu omladine Beograda

Četrnaesto izdanje Međunarodnog festivala queer filma Merlinka održaće se od  8. do 11. decembra 2022. godine u Domu omladine Beograda.

„Sloganom Acta, non verba odnosno Dela, ne reči festival želi da istakne da podrška LGBT+ zajednici koja se zasniva na rečima i lajkovima ne daje rezultate i više nije dovoljna. Vreme je za dela. Vreme je za akciju! Vreme je za angažovanu filmsku umetnost, fizičko prisustvo i Merlinka filmski festival“, navodi direktor festivala Predrag Azdejković.

Tokom četiri dana manifestacije biće prikazano 80 igranih, dokumentarnih i kratkih filmova, među kojima su izraelski „Zabrinuti građanin“ Idana Haguela koji je premijerno prikazan na ovogodišnjem Berlinalu, iranski „Drugo ja“ Amira Tavakolija, austrijski „Ajsmajer“ Davida Vagnera nagrađen u Veneciji, portugalski „Varljiva svetlost“ Žoa Pedra Rodrigeša premijerno prikazan u Kanu, odlično ocenjeni holivudski romkom „Burazeri“ Nikolasa Stolera (Preboleti Saru Maršal, Samo ga dovedi, Loše komšije…), srpski dokumentarac „Do daske“ Aleksandra Reljića, kanadski dokumentarac „Agnes u kadru“ Čejsa Džointa nagrađen na Sandens festivalu i mnogi drugi.

Festival otvara francuski film „Peter von Kant“ (režija Francois Ozon) sa Izabelom Ađani, Denisom Menošetom i Kalilom Ben Garbiom u glavnim ulogama. Film je premijerno prikazan na ovogodišnjem Berlinalu, gde je bio nominovan za Zlatnog medveda. U pitanju je adaptacija nemačkog filma „Gorke suze Petre von Kant“ iz 1972. godine, reditelja Rajnera Vernera Fasbindera. Peter von Kant (Denis Menošet) je uspešni i poznati reditelj koji živi sa svojim asistentom Karlom, koga voli da maltretira i ponižava. Preko velike glumice Sidonie (Izabela Ađani) upoznaje i zaljubljuje se u Amira (Kalil Ben Garbia), siromašnog i zgodnog mladića.

Festival zatvara srpski igrani film „Kristina“ reditelja Nikole Spasića, sa Kristinom Milosavljević, Markom Radišićem i Jelenom Galović. Film je zasnovan na stvarnoj ličnosti Kristini koja u filmu glumi samu sebe. Kristina je transrodna seks radnica koja živi sa mačkom, sakuplja antikvitete i prolazi kroz sesije regresije bez hipnoze. Posle jedne seanse, slučajno upoznaje Marka i u tom trenutku se rađa platonska ljubav između ovo dvoje ljudi, čiji slučajni susreti tek predstoje. U potrazi za antikvitetima, Kristina sve više otkriva hrišćanstvo i prihvata ga kao jedinu istinu. Marko prihvata Kristinu kao ženu, ali mu smeta što ona ne može da mu rodi decu. Film je nagrađen na Međunarodnom filmskom festivalu u Marselju.

Program festivala Merlinka će biti prikazan i u Kulturnom centru Novog Sada od 9. do 12. decembra.

Srpski filmovi i brojna delegacija na IDFA festivalu u Amsterdamu

Fotografije: Maja Medić

Tri nova srpska filma biće prikazana i predstavljen jedan u nastajanju na 35. međunarodnom festivalu dokumentarnog filma IDFA u Amsterdamu, najprestižnijem festivala te vrste u čitavoj Evropi. Svi filmovi podržani su sredstvima Filmskog centra Srbije (FCS). Festivalu prisustvuje i brojna delegacija iz naše zemlje – autori, producenti, kao i predstavnici FCS-a i Udruženja “DokSrbija”.

Tim povodom, direktor Filmskog centra Srbije Gordan Matić izjavio je:

“Posebno sam zadovoljan što je Filmski centar Srbije uspeo da obezbedi sredstva za dolazak velikog broja dokumentarista, reditelja i producenata iz Srbije i za njihovo učešće u programu ovog prestižnog međunarodnog festivala. Podsetio bih da je FCS ove godine izdvojio značajna sredstva za srpski dokumentarni film, ukupno 787.000 evra, skoro 150.000 više nego prošle godine, i da je to donelo zapažene rezultate – naši dokumentarni filmovi su brojniji i kvalitetniji, o čemu svedoče premijere na uvaženim svetskim festivalima poput IDFA u Amsterdamu. U narednim danima ćemo održati više važnih sastanaka i sa potencijalnim međunarodnim partnerima razgovarati o novim mogućnostima za saradnju, posebno na polju koprodukcijskih projekata i predstavljanja srpske dokumentaristike u inostranstvu. Očekuju nas sastanci sa Finskim, Danskim i Katalonskim filmskim fondovima, kao i razgovori sa predstavnicima dokumentarnih festivala u Talinu (Black Nights Film Festival), Kopenhagenu, (CPH:dox) i Kanu.”

U međunarodnom takmičarskom programu 35. festivala IDFA svetsku premijeru ima novi film Mile Turajlić “Non-Aligned: Scenes from the Labudović Reels”. Reč je o koprodukciji Srbije, Francuske, Hrvatske, Crne Gore i Katara, koju je podržao Filmski centar Srbije. Film je nastao u produkciji beogradske kuće “Poppy Pictures”, u koprodukciji sa “Survivance” iz Francuske i uz učešće zagrebačkog “Restarta” i podgoričkog “Kina”. Mila Turajlić je i direktorka fotografija, a uz Karen Čičkovski i producentkinja. Film su montirale Sylvie Gadmer i Mila Turajlić, čiji je prethodni film “Druga strana svega” ovenčan nagradom za najbolji dugometražni film upravo na festivalu IDFA.

Srpski dokumentarni film “Prizvan i pozvan” Luke Papića i Srđe Vuče ima svetsku premijeru u takmičarskom programu “Envision” IDFA festivala, programskoj celini u okviru koje će biti prikazano samo 12 probranih filmova. Film je nastao u produkciji kuće “Ranč productiona” i uz podršku Filmskog centra Srbije.

“Prizvan i pozvan” na komičan i nekonvencionalan način promatra jedan od najčudniji perioda u srpskoj političkoj istoriji. Nekoliko bivših predsedničkih kandidata, danas neprilagođenih antiheroja priseća se događaja oko prvih višestranačkih izbora 1990. godine i ponovo proživljava taj, za sve njih, sudbonosni događaj, ne shvatajući da su bili samo sporedni igrači.

Scenario, režiju, montažu i produkciju potpisuju Luka Papić i Srđa Vučo, direktor fotografije bio je Luka Papić, za dizajn zvuka bio je zadužen Mićun Jauković, a supervizor montaže Jelena Marković. Koproducent je Jovan Bačkulja a saradnik na scenariju Vladimir Vulević. Produkcija veliku zahvalnost duguje kolektivu “Medijska arheologija” na čiji se rad sa arhivom i istraživanje “Prizvan i pozvan” nadovezuje.

Na festivalu u Amsterdamu je i kratkometražni dokumentarni film “Lopte” (Balls) autorke Gorane Jovanović, nastao u koprodukciji Srbije i Slovenije. Ovaj film je deo selekcije IDFA selekcije naslovljene “Bests of Fests” i u Amsterdamu će imati svoju holandsku premijeru.

Među učesnicima programa “IDFA Academy” ove jeseni je i srpska dokumentaristkinja Maja Novaković, autorka zapaženog i širom sveta višestruko nagrađivanog kratkog dokumentarnog ostvarenja “A sad se spušta veče”. Maja Novaković u Amsterdam predstavlja projekat novog filma naslovljenog “Ko će pokucati na vrata mog doma”, a reč je o dugomertražnom, hibridnom dokumentarnom filmu koji je nastao uz podršku Filmskog centra Srbije.

Pet domaćih i internacionalnih predstava odigrano u završnici 15. Kondenza – Festivala savremenog plesa i performansa

Tokom četiri poslednja dana 15. Kondenza – festivala savremenog plesa i performansa, završenog 30. oktobra, izvedene su predstave „Ranjiva tijela“ Ane Jelušić, „To Speak Light Pours Out“ Kate McIntosh”, „Trança“ Thiaga Granata, „O iscrpljivanju ili plutanje van sopstvenih granica“ Marka Pejovića, i „U.F.O. – Hommage to Katalin Ladik“ Irene Z. Tomažin i Jule Flierl.

Petog dana ovogodišnjeg Kondenza, u četvrtak 27. oktobra, u Magacinu je izvedena predstava „Ranjiva tijela“. Ovo delo autorke Ane Jelušić, u saradnji s plesnom umetnicom Martom Krešić i dramaturškinjom Ninom Gojić, bavi se time kako gledamo i šta vidimo u tome što gledamo, oslanjajući se na haptički materijal koreografiranog dodira.

„Ranjivost u ovom radu došla je iz jednog prijašnjeg solo rada, u kojem se bavim mehanikom udaranja. U sklopu njega je došlo do nekakvog kretanja i različitih položaja tijela koji su za mene sugerirali i asocirali na ranjivost, ranjenost, povredu. Ovaj rad naravno da ima veze sa ranjivošću, ali u biti također uveliko ima veze s povredom. Koliko u njemu ima preciznosti, ima i nekakve prljavosti. Cijelo vreme barata nečime što se radi, kao i nekime kome je nešto rađeno. Radi se o odnosu subjekt-objekt“. pojasnila je Ana Jelušić. 

U petak 28. oktobra u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra izveden je performans „To Speak Light Pours Out“ autorke Kate McIntosh koji, kroz mešavinu tekstova različitih pisaca, kompozitora i izvođača, uranja publiku u moćan prostor za slušanje, stvarajući zvučni svet koji kanališe energiju ritmova, glasova, tekstova i njihovih značenja.

Autorka Kate McIntosh je o predstavi rekla: „Ima puno teksta u predstavi i on jeste centralni deo, ali je važan i zvučni deo. Morale smo da naučimo da sviramo poliritmično. Dosta je teško pratiti sopstveni ritam, a da vas drugi ritam ne ometa. Radi se o posebnom načinu slušanja, da budete u stanju da čujete toliko različitih informacija, ritmova, načina pevanja, a u isto vreme da osetite sebe i držite se svoje istine. Kada počnemo da slušamo pažljivo, odjednom shvatimo da smo gluvi i da ne čujemo stvari koje su oduvek bile tu. Neke stvari, pogotovo one koje dolaze s margine, čućemo samo ako se dovoljno utišamo. To je politički i društveno važna ideja.“

U bašti Galerije Legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, 29. oktobra je izvedena predstava „Trança“ autora Thiaga Granata – poziv na taktilno putovanje gde se zvuk i pokret prepliću na vrtoglavim površinama i temporalnostima.

„Ova predstava je drugi deo trilogije koja se zove „Konverzacije“. U okviru te trilogije pozivao sam po dva koreografa za svaku predstavu, da ostvare koreografsku konverzaciju kroz moje telo. Za prvu sam pozvao dva mrtva koreografa, za predstavu „Trança“ (što znači pletenica) dva živa, dok sam za treću pozvao dva koreografa koji još nisu rođeni. Za „Trança“ koreografi koriste moje vezivno tkivo (fascija) kao medij kroz koji komuniciraju. Ali ideja projekta nije bila da oni zaista rade sa mnom, već sam više zamišljao šta bi radili. U tom procesu ruke su imale posebnu ulogu, tako da je to postala koreografija bazirana na rukama“, pojasnio je Thiago Granato.

Istog dana u Centru za kulturnu dekontaminaciju odigrana je predstava Marka Pejovića „O iscrpljivanju ili plutanje van sopstvenih granica“. Nastala u okviru projekta „Redovno u zoni neživljivosti“, ona se fokusira na to kako nas uslovi života – društveni, politički, ekonomski, radni… dovode u stanje konstante iscrpljenosti koja postaje redovna pojava.

„Ove godine imao sam dva projekta koja su se bavila pitanjem neživljivosti. Jedan je „Vanredno u zoni neživljivosti“, gde sam se bavio problemima s kojima su se suočavali ljudi iz marginalizovanih grupa tokom vanrednog stanja. Ova predstava je nastavak toga. Termin neživljivost je na neki način uvela Džudit Batler, pričajući o ljudima koji principima ili mehanizmima normativne regulacije bivaju držani van fokusa, i onda bivaju ostavljeni u stanju neživljivosti, odnosno tamo gde zapravo nema suštinskih uslova za život“, kaže Marko Pejović. „U predstavi imamo pet plesača i plesačica mlađe generacije koji već imaju neko iskustvo za sobom, ali istovremeno su često se nalaze u situaciji da moraju da rade puno, i to više stvari paralelno, pa vrlo lako odlaze u stanje iscrpljenosti. To stanje se naravno reflektuje na telo, koje je osnovni medijum rada plesača. i onda nastaje jedno vrzino kolo“.

Poslednjeg festivalskog dana, u nedelju, 30. oktobra u Bitef Teatru u 20h izvedena je predstava „U.F.O. – Hommage to Katalin Ladik“ Irene Z. Tomažin i Jule Flierl koje slave zajedničko interesovanje za umetničku poziciju Katalin Ladik. Ovo je omaž koji briše granice između poezije, glume i eksperimentalnog rada glasom, posvećen „Joko Ono Balkana“ i pionirki umetnosti glasa i performansa u Jugoistočnoj Evropi.

Jule Flierl je o nastanku predstave rekla: „Prvo me je Irena pozvala 2019. radi istraživanja. Došla sam tri puta u Sloveniju, a takođe smo nastupali i u Berlinu na festivalu nove muzike, gde su se kristalizovala naša interesovanja. Obe već dugo radimo i bavimo se ulogom glasa u plesu, a takođe me i istorijski veoma zanima kako se odnos tela i glasa menja kroz različite kontekste“. O specifičnom odnosu prema Katalin Ladik u predstavi, ona je dodala: „U neku ruku ovo je bio kao trio, sa takvom vrstom energije. Imali smo veoma intenzivan odnos sa nekim ko nije na sceni“.

Istog dana prikazan je video intervju sa Anom Ignjatović Zagorac, a potom i razgovor uživo sa njom i autorkom videa Milicom Ivić.

„Praksa video intervjua koji se prikazuju u okviru Kondenza održava se već četiri godine za redom, a Ana je mnogo dopunila sve što smo do sada znali o formiranju scene plesa, iz vrlo specifične perspektive. Od nje sam čula mnogo stvari koje niko do sada nije ispričao“, istakla je Milica Ivić.

„Ovo je veoma važan projekat, jer bi ostalo sve nezabeleženo, kao da mnogi od nas nikad nisu postojali ni radili. A radili smo itekako“, dodala je Ana Ignjatović Zagorac.

Festival Kondenz ove godine održan je od 23. do 30. oktobra na više lokacija u Beogradu pod sloganom “Radikalna ranjivost”, a izvedeno je ukupno devet predstava i performansa, uz brojna predavanja i razgovore.

Delo Lucinde Childs u fokusu drugog dana 15. Kondenza – Festivala savremenog plesa i performansa

Foto: Vladimir Opsenica

Drugog dana 15. Kondenza – Festivala savremenog plesa i performansa, 24. oktobra u Centru za kulturu „Vlada Divljan“, Dance On Ansambl je izveo istorijsko delo „Works in Silence“ Lucinde Childs, čuvene njujorške koreografkinje i jedne od pionirki savremenog plesa.

“Works in Silence” Lucinde Childs je rad koji pruža uvid u ključnu fazu razvoja jedne od najznačajnijih koreografkinja / koreografa 20. veka. Ova zbirka ranih dela iz njenog obimnog repertoara posebno je uzbudljiva kako zbog retkih prilika da se izvodi, tako i zbog značaja za istoriju plesa. Većina ovih dela nije viđena od kada su prikazana 1970-ih godina.

Ty Boomershine, direktor i plesač u Dance On ansamblu, osvrnuo se na sopstveni izbor ovih dela: “Bio sam plesač u delima Lucinde Childs preko 20 godina. Uvek je postojalo nešto što sam naročito želeo da radim i pokažem. Ona sama je govorila da ne želi da se osvrće, ide unazad i pokazuje stare radove. Molio sam je 10 godina da dozvoli da pokažem ova stara dela, jer sam shvatio da fali razumevanja o tome šta je novim radovima prethodilo. Većinu ovih dela niko nije video još od sedamdesetih. Osećao sam da je važno za publiku savremenog plesa da razume šta se dešavalo, na koji način je to uticalo na radove drugih autora. Mnogo ljudi je ove radove svojevremeno videlo u Njujorku, i oni su potom uticali na plesni svet, nastavili da žive u njemu“.

Izvođenju predstave prethodilo je predavanje  Roka Vevara o radu Lucinde Childs.

„Lucinda Childs je između 1968. i 1973. prestala da kreira svoje autorske radove. Kada se vratila koreografskom radu, osnovala je vlastitu kompaniju i počela da se bavi kreiranjem vrlo elementarnih, relativno kratkih plesnih kompozicija, koje funkcionišu kao apstraktne i vrlo kompaktne kinetičko-prostorne „mašine“. Baziraju se na selektivnom, jednostavnom izboru pokretnog materijala, koji se sporo transformira i menja kao kontrapunkt i harmonija u baroknoj matematici muzičkih kompozicijskih tehnika. Imaju snažnu metriku, prostor je planiran zapisima koji sadrže geometrijske tlocrte i publika ih prepoznaje, plesačice i plesači ne kriju da su „ljudi“, a iz te rigoroznosti izlazi neka ludistička karakteristika”, opisao je Vevar stvaralaštvo Lucinde Childs u periodu nastanka sinoć izvedenih dela.

Trećeg dana festivala, u utorak 25. oktobra, na programu su predstave „4IMNNML (For I am an Animal)“ Stefana Veselinovića i Romaina Lafon-Pachota (UK „Vuk“, 18h) i premijera rada „Zašto ne (?)“ Ivane Kalc i Igora Koruge (Atelje 212, 21h).

Festival se ove godine održava od 23. do 30. oktobra na više lokacija u Beogradu pod sloganom “Radikalna ranjivost”, a na repertoaru ukupno devet predstava i performansa, uz brojna predavanja i razgovore.

Otvoren 15. Kondenz – Festival savremenog plesa i performansa

Foto: Marija Rodić, foto tim Magacina

Predavanjem “Zamagljena pozadina: Crni performans kao politička ontologija“ Thomasa DeFrantza, koreografa i teoretičara iz Njujorka, 23. oktobra u Magacinu otvoren je ovogodišnji 15. Kondenz – Festival savremenog plesa i performansa, u organizaciji Stanice Servisa za savremeni ples.

Predavanje Thomasa DeFrantza o crnom performansu (Black Performance) ukazuje na značaj umetničkog delovanja kojim se razmatraju politička zajedno sa pitanjima estetske vrednosti, veštine, prakse i stručnosti, kao i pitanja stvaranja zajedničkog (commons) u performansu, nastalog iz radikalnog brisanja crnih (i drugačijih) ljudi iz prihvaćenih oblika „ljudskog“ koji mnogima omogućavaju da se okupe na mestima zajedničkih i bliskih ranjivosti. Thomas DeFrantz je u Beogradu zahvaljujući dugoročnom zalaganju Stanice i fondacije Trust for Mutual Understanding da podrže razmenu plesnih scena Srbije i SAD.

„Veoma mi je drago što otvaram festival predavanjem o crnoj estetici i političkoj ontologiji performansa. Ovo je deo novog istraživačkog projekta moje laboratorije, koji smo započeli ove i razvijaćemo ga u naredne tri godine“, istakao je Thomas DeFrantz. “U prošlosti sam dosta pisao o crnim smrtima. Pretpostavljajući da postoji nešto što možemo prepoznati kao crni ples, koji je koherentan i ima uticaja u svetu, sada želim da malo proširim istraživanje i razmislim šta taj crni performans radi. Prvo smo definisali ovu temu i stvarali strukturu kako bismo razumeli njene komponente, a sada se pitamo šta radi u svetu i kako operiše“.

Program peformansa počinje u ponedeljak, 24. oktobra nastupom Dance On Ansambla koji je na upravo završenom Bitef festivalu dobio jednu od nagrada. Ovaj put, ansambl predstavlja istorijsko delo „Works in Silence“ Lucinde Childs, čuvene njujorške koreografkinje i jedne od pionirki savremenog plesa.

“Works in Silence”, delo koje pruža uvid u ključnu fazu razvoja jedne od najznačajnijih koreografkinja / koreografa 20. veka, biće izvedeno u u 20 časova, u Ustanovi kulture “Vlada Divljan”.  Ova zbirka ranih dela iz obimnog repertoara Lucinde Childs posebno je uzbudljiva kako zbog retkih prilika da se izvodi, tako i zbog značaja za istoriju plesa. Većina ovih dela nije viđena od kada su prikazana 1970-ih godina.

Istog dana, u 18.30 časova u UK “Vlada Divljan”, Rok Vevar održaće predavanje o radu Lucinde Childs.

Festival Kondenz se ove godine održava od 23. do 30. oktobra na više lokacija u Beogradu pod sloganom “Radikalna ranjivost”, a biće izvedeno ukupno devet predstava i performansa, uz brojna predavanja i razgovore.

Devet predstava na 15. Kondenzu u devet različitih oblika

Na 15. izdanju Kondenza – Festivala savremenog plesa i performansa koji se od 23. do 30. oktobra održava u Beogradu u organizaciji Stanice Servisa za savremeni ples, biće odigrano devet predstava.

U ponedeljak 24. oktobra u Ustanovi kulture „Vlada Divljan“ u 20 časova, na programu je „Works in Silence” Lucinde Childs u izvođenju Dance On ansembla, rad koji pruža uvid u ključnu fazu razvoja jedne od najznačajnijih koreografkinja / koreografa 20. veka. Ova zbirka ranih dela iz obimnog repertoara Lucinde Childs posebno je uzbudljiva kako zbog retkih prilika da se izvodi, tako i zbog značaja za istoriju plesa. Dance On ansambl je ove godine otvorio Bitef festival i dobio jednu od festivalskih nagrada. Kondenz će publici omogućiti da besplatno vidi ovu veliku evropsku kompaniju.

Predstava „4IMNNML (For I am an Animal)“ na programu je 25. oktobra u Ustanovi kulture „Vuk“ u 18h. Stefan Veselinović, mladi koreograf i plesač, i Romain Lafon-Pachot, pozorišni i umetnik glasa, udružili su se u istraživanju polja gramograma i njegovih sredstava za postavljanje odnosa telo-jezik na sceni. Kondenz s ponosom predstavlja prvo igranje Stefana Veselinovića u Beogradu, nakon njegovog školovanja u Francuskoj.

Iste večeri u 21h u Ateljeu 221, Ivana Kalc i Igor Koruga će premijerno prikazati novi rad „Zašto ne (?)“ koji traga za otelovljenjem i definisanjem današnjeg (beznadežnog, izolovanog, uplašenog, prekomerno-identifikovanog) tela pojedinca i afektivnim prostorom negovanja između (najmanje) dvoje, kao prakse koja se nadalje može razvijati sa kolektivom (publikom).

U sredu 26. oktobra, u Bitef Teatru u 20h biće izvedena predstava „The sound they make when no one listens“. U vreme ekološke, političke i lične krize, brazilski koreograf Thiago Granato istražuje čin slušanja. Tri izvođača se upuštaju u mehanizme svesnog slušanja kao način opažanja pokreta i nekretanja, i tako razotkrivaju skrivene strukture moći i kontrole. Ovaj rad započet je u Beogradu 2019. godine kada je autor bio na rezidencijalnom programu Stanice.

Predstava „Ranjiva tijela“ na programu je 27. oktobra u Magacinu od 20 časova. Ovo delo

autorke Ane Jelušić, u saradnji s plesnom umetnicom Martom Krešić i dramaturškinjom Ninom Gojić, bavi se time kako gledamo i šta vidimo u tome što gledamo, oslanjajući se na haptički materijal koreografiranog dodira.

U petak 28. oktobra u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra biće izveden performans „To Speak Light Pours Out“ autorke Kate McIntosh koji, kroz mešavinu tekstova različitih pisaca, kompozitora i izvođača, uranja publiku u moćan prostor za slušanje, stvarajući zvučni svet koji kanališe energiju ritmova, glasova, tekstova i njihovih značenja.

U bašti Galerije Legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, 29. oktobra u 12h, na programu je verzija predstave „Trança“ autora Thiaga Granata. „Trança“ je poziv na taktilno putovanje gde se zvuk i pokret prepliću na vrtoglavim površinama i temporalnostima. Kroz koreografiju ruku, Thiago Granato ubrzava procese transformacije gde se različite sile prevode u znakove, istražujući moć tela da kreira kontekste koji oblikuju nove načine života.

Istog dana u 20h, u Centru za kulturnu dekontaminaciju na programu je predstava Marka Pejovića „O iscrpljivanju ili plutanje van sopstvenih granica“. Nastala u okviru projekta „Redovno u zoni neživljivosti“, ona se fokusira na to kako nas uslovi života – društveni, politički, ekonomski, radni… dovode u stanje konstante iscrpljenosti koja postaje redovna pojava.

Poslednjeg festivalskog dana, u nedelju, 30. oktobra u Bitef Teatru u 20h biće izvedena predstava „U.F.O. – Hommage to Katalin Ladik“ Irene Z. Tomažin i Jule Flierl koje slave zajedničko interesovanje za umetničku poziciju Katalin Ladik. Ovo je omaž koji briše granice između poezije, glume i eksperimentalnog rada glasom, posvećen „Joko Ono Balkana“ i pionirki umetnosti glasa i performansa u Jugoistočnoj Evropi.

Bogat program predstojećeg 15. Kondenza – Festivala savremenog plesa i performansa

Predavanje o crnom performansu i Dance On Ansambl otvaraju 15. Kondenz – Festival savremenog plesa i performansa

Predavanje “Zamagljena pozadina: Crni performans kao politička ontologija“ Thomasa DeFrantza, koreografa i teoretičara iz Njujorka, 23. oktobra u 18 časova u Magacinu (Kraljevića Marka 4) najavljuje ovogodišnji 15. Kondenz – Festival savremenog plesa i performansa, u organizaciji Stanice Servisa za savremeni ples. Već narednog dana, program peformansa počinje nastupom Dance On Ansambla koji je na upravo završenom Bitef festivalu dobio jednu od nagrada. Ovaj put, ansambl predstavlja istorijsko delo „Works in Silence“ Lucinde Childs, čuvene njujorške koreografkinje i jedne od pionirki savremenog plesa.

 Festival se ove godine održava od 23. do 30. oktobra na više lokacija u Beogradu pod sloganom “Radikalna ranjivost”, a biće izvedeno ukupno devet predstava i performansa, uz brojna predavanja i razgovore.

„Motom „Radikalna ranjivost“ želimo da iz svoje pozicije –  pozicije nezavisne plesne scene, pozicije pojedinaca koji biraju da rade na toj sceni, pozicije kolektiva koji se bori da održi i sačuva kolektivni duh, pozicije građana u društvu koje se raspada po svim šavovima – progovorimo o tome koliko smo svi radikalno ugroženi i koliko je u redu da pokažemo svoju osetljivost, svoje slabosti, ali i svoju strast da ne odustanemo“, istakla je Marijana Cvetković, ko-kustoskinja festivala Kondenz.

„Predavanje Thomasa DeFrantza o crnom performansu (Black Performance) otvara festival kao uvod u tematsku višeslojnost ovogodišnjeg programa festivala. Njime ukazujemo na značaj umetničkog delovanja kojim se razmatraju politička zajedno sa pitanjima estetske vrednosti, veštine, prakse i stručnosti, kao i pitanja stvaranja zajedničkog (commons) u performansu, nastalog iz radikalnog brisanja crnih (i drugačijih) ljudi iz prihvaćenih oblika „ljudskog“ koji mnogima omogućavaju da se okupe na mestima zajedničkih i bliskih ranjivosti“, dodala je Marijana Cvetković.

“Works in Silence” Lucinde Childs, rad koji pruža uvid u ključnu fazu razvoja jedne od najznačajnijih koreografkinja / koreografa 20. veka, biće izveden u ponedeljak, 24. oktobra u 20 časova, u Ustanovi kulture “Vlada Divljan”.  Ova zbirka ranih dela iz obimnog repertoara Lucinde Childs posebno je uzbudljiva kako zbog retkih prilika da se izvodi, tako i zbog značaja za istoriju plesa. Većina ovih dela nije viđena od kada su prikazana 1970-ih godina.

Ovo je redak uvid u ključni period transformacije jedne od najvažnijih svetskih koreografkinja i autora, čiji se uticaj na svet vizuelnih umetnosti i na čitavu jednu generaciju koreografa ne može dovoljno istaći. Njena dela izražavaju krhkost i humanost kao savršen primer ljudskog iskustva i, kao takva, prikladna su upravo za grupu plesača koji sa sobom nose sopstveno bogatstvo lične istorije i ličnog znanja.

Koreografiju potpisuje Lucinda Childs, inscenaciju Ty Boomershine, a izvođači su Ty Boomershine, Anna Herrmann, Emma Lewis, Gesine Moog, Omagbitse Omagbemi, Lia Witjes-Poole. Predstava je nastala u produkciji Dance On ansambla.

Istog dana, u 18.30 časova u UK “Vlada Divljan”, Rok Vevar održaće predavanje o radu Lucinde Childs.

***

Ove godine pokrenuta je saradnja tri različite manifestacije koje se organizuju tokom oktobra u Srbiji. One javno apeluju da je neophodno da se u kulturi sarađuje, da se bude solidaran sa drugima i da se dele resursi koji su nam na raspolaganju. Zajedno sa Kondenzom, Oktobarski salon / Kulturni centar Beograda i Memorijal „Nadežda Petrović“ / Galerija Nadežda Petrović, Čačak, žele da svojim primerom pokažu kako je važno da se neguje i jača saradnja između javnog sektora u kulturi i nezavisne kulturne scene i da tim gestom ukažu na potrebu svih umetnika i kulturnih radnika da se udruže i ne dozvole podele koje im se neprekidno nameću.

Kroz ovu inicijativu svaka manifestacije će u svoje programe uključiti umetnike i kolege iz druge dve manifestacije, ili će zajedno organizovati pojedine segmente programa.

Timovi Kondenza, Oktobarskog salona i Memorijala „Nadežda Petrović“ pozivaju kolege širom zemlje, iz javnih institucija ili sa nezavisne scene, da iniciraju zajedničke projekte, saradnju, razmenu znanja, iskustava i resursa i o tome javno govore, promovišu zajednički rad i solidarnost u kulturi.

.