Festivali

Srpski filmovi i srpske manjinske koprodukcije u programima 32. Filmskog festivala u Trstu

U drugoj polovini januara biće održan 32. po redu Filmski festival u Trstu, kako ističu organizatori, vodeći italijanski festival kada su u fokusu kinematografije Centralne i Istočne Evope. Festival će se odigravati onlajn, u periodu između 21. i 30. januara, a na programu su, kao i poslednjih godina, brojni srpski filmovi i srpske manjinske koprodukcije, od kojih su svi recentniji nastali zahvaljujući i podršci Filmskog centra Srbije (FCS).

Festival će otvoriti čuveni klasik Emira Kusturice, film Podzemlje (Underground), ovenčan „Zlatnom palmom“ Kanskog filmskog festivala  1995. godine, čime će, kako navode organizatori, biti obeležena tridsetrogodišnjica početka balkanskih ratova iz devedesetih godina prošlog veka.  Emir Kusturica je Podzemlje režirao  po scenariju Dušana Kovačevića. Direktor fotografije je bio Veljko Filač, a autor muzike Goran Bregović. Film je montirala Branka Čeperac, scenograf je Miljen Kreka Kljaković, kostimogrtaf je Nebojša Lipanović. U filmu glume: Predrag Miki Manojlović, Lazar Ristovski, Mirjana Joković, Slavko Štimac, Ernst Štocner, Srđan Todorović, Mirjana Karanović, Milena Pavlović, Danilo Bata Stojković, Bora Todorović, Davor Dujomović.

Na programu je i Odisejev pogled takođe velikana Tea Angelopulusa iz iste godine, delom sniman i u našoj zemlji i nastao uz učešće i ovdašnjih filmskih radnika.

U sklopu bogate ponude koji se sastoji od 29 dugometražnih igranih, 19 dokumentarnih, 16 kratkometražnih filmova i 25 bočnih programa, biće prikazana i sledeća srpska filmska ostvarenja: višestruko nagrađivani celovečernji igrani filmovi Otac Srdana Golubovića i Moj jutarnji smeh u režiji Marka Đorđevića. Tu su i dugometražni dokumentarni film Povratak kući – Marina Abramović i njena deca Borisa Miljkovića i dokufikcijski film Domovine Jelene Maksimović sa Jelenom Angelovski u glavnoj ulozi, ostvarenje nagrađeno na nedavnom Festivalu autorskog  filma u Beogradu.

U program ovog festivala uvrštene su i dve skorašnje i zapažene srpske manjinske koprodukcije, ostvarenja Suton (In the Dusk) Šarunasa Bartasa, koprodukcija Litvanije, Francuske, Srbije, Letonije, Češke i Portugalije, proletos odabrana za zvanični program ovogodišnjeg Kanskog filmskog festivala, i Malmkrog rumunskog sineaste Kristija Pujua, zasnovan na filozofskom delu „Tri razgovora“ Vladimira Solovjova, a realizovan je u koprodukciji Rumunije, Srbije, Švajcarske, Švedske, Severne Makedonije i BiH. Kristi Puju osvojio je Plaketu „Zlatni medved“ za najboljeg reditelja upravo za pomenuti mu film, i to u novouspostavljenom takmičarskom programu „Susreti“ Berlinskog filmskog festivala prošle zime.

Osim toga, zainteresovani će moći da pogledaju i kratki igrani film Armadila po scenariju i u režiji Gorane Jovanović. Film je letos prikazan na Sarajevskom filmskom festivalu, a priča prati trinaestogodišnju Sanju, koja nema običaj da pokazuje svoja osećanja ikome, a ponajmanje svojoj simpatiji, Darku, ali kada počne da sumnja da se njenom problematičnom, ali voljenom psu Krletu nešto dogodilo, postaće joj sve teže da svoja osećanja drži pod kontrolom.

Završen 12. Merlinka festival: „Leto ’85“ Fransoa Ozona proglašen za najbolji film

Dodelom nagrada za najbolje kvir filmove u osam kategorija i projekcijom filma „Bez ljutnje“ Faraza Šarijata danas je svečano zatvoreno dvanaesto izdanje Međunarodnog festivala kvir filma Merlinka u Domu omladine Beograda.

Nagradu za najbolji igrani film dobilo je francusko ostvarenje „Leto ’85“ Fransoa Ozona. Ovo je priča o ljubavi i prijateljstvu dva tinejdžera Aleksisa i Davida, koji provode leto u Normandiji i ujedno saga o njihovom odrastanju i sazrevanju tokom osamdesetih godina. Aleksis je sa svojim najboljim drugom sklopio pakt prijateljstva – zakletvu za ceo život, a ovo leto on će imati priliku da odraste i pronađe svoju prvu ljubav.

Nagradu za najbolji dokumentarni film osvojio je brazilski dokumentarac „Maria Luiza“ Marsela Diaza po oceni žirija u sastavu Goran Mitrović (montažer) i Horhe Pelikano (reditelj i prošlogodišnji dobitnik). To je priča o prvoj transrodnoj osobi u brazilskim oružanim snagama, koja se posle 22 godine rada, penzionisala zbog invalidnosti, a film istražuje motivaciju za zabranu nošenja ženske uniforme i njenu putanju ka afirmaciji kao transrodne osobe, vojnika i katolikinje.

Reditelj Marselo Diaz se tom prilikom publici obratio putem video poruke:

„Velika je čast dobiti nagradu za najbolji dokumentarni film na Merlinka festivalu, posebno u ovom momentu kada se Brazil suočava sa izazovima u oblasti ljudskih prava. Drago nam je što je film prikazan kod vas i Maria Luiza je veoma srećna, a mi vam šaljemo veliki zagrljaj i nadamo se da ćemo se jednog dana sresti.“

Nagradu za najbolji kratki film dobio je austrijski „Fabiu“ Štefana Langtalera, o čemu je odlučivao žiri u sastavu Stefan Mihajlovski (pisac), Milorad Miki Damnjanović (glumac) i Milica Maletin (rediteljka). Film prati priču osamdesetogodišnjeg penzionera Artura, koji već duže vreme s ljubavlju brine o svojoj teško bolesnoj supruzi Marti, a u tome mu pomažu samo ženske medicinske sestre. Kada se novi muški mađarski negovatelj Fabiu pojavi, njegova rutina je narušena, ali se ubrzo dvojica muškaraca zbližavaju i u Arturu počinju da rastu osećaji želje i potisnute čežnje.

Štefan Langtaler je putem video poruke uputio reči zahvalnosti povodom nagrade:

„Nagrada za najbolji kratki film Merlinka festivala je čast, i neverovatno je koliko smo priznanja dobili za ovaj film koji nije baš lak, ali je veoma ličan jer sam pokušao da opišem kako sam se ja osećao kad sam shvatio da moram da se autujem i promenim nešto. Hvala vam mnogo što ste nagradili naš film i što ste ga prikazali. Drago nam je što su ljudi imali priliku da ga pogledaju i nadamo se da će biti prilike za susret uživo, a do tada vam želimo da svi budete dobro i zdravo.”

Specijalna nagrada za najbolji domaći film, koja se dodeljuje u saradnji sa Filmskim centrom Srbije, pripala je kratkom filmu „Matura“ Gvozdena Ilića. Ovo je priča o tri najbolja prijatelja koja odustaju od maturskog plesa u srednjoj školi. Noć koja sledi razotkriva njihove skrivene i potisnute želje koje bacaju pogled na emocionalnu zbunjenost čitave generacije.

Gvozden Ilić se prilikom uručenja nagrade zahvalio ekipi Merlinka festivala i dodao:

„Ovo je poslednji festival na kojem će film biti prikazan, a prva nagrada što je čini specijalnom. Hvala.”

Za najbolji animirani film proglašeno je ostvarenje „Karusel“ Jasmin Elsen, o čemu je odučio žiri u sastavu Dragan Jovićević (urednik kulture nedeljnika NIN), Kristian Ranđelović (aktivista) i Mirela Srebrić (rediteljka). Ovo je film o dehumanizaciji, prikazan kroz priču ruže koja živi sa puževima u njihovom parku, a koju jednog dana napadnu uljezi, ili obrnuto.

Nagradu publike za najbolji ultra kratki film osvojio je makedonski „Nisam gej“ Martina Čičovskog. Ovo je komični kratki film o dvojici momaka koji odbijaju da priznaju svoju seksualnu privlačnost jednog prema drugom.

ERA nagrada za najbolji dokumentarni film pripala je bosanskohercegovačkom ostvarenju „Nek je što šarenije“ Ade Hasanovića, koje se bavi prvom Paradom ponosa održanoj u Sarajevu 8. septembra 2019. godine i pitanjem koliko su ljudi spremni za ovaj događaj.

ERA nagrada za najbolji igrani film dodeljena je makedonskom filmu „Zmija” Andrejа Volkašinа. Ova je gorko-slatka priča o neobičnom prijateljstvu između nestašnog devetogodišnjeg Marija i ekscentričnog homoseksualca Borče, punom izazova zbog predrasuda i mržnje roditelja u zabačenom makedonskom gradiću.

ERA nagrade dodeljuje LGBTI mreža ERA za najbolje filmove koji dolaze iz zemalja gde mreža deluje, odnosno filmove iz eks-ju regiona, Albanije i Turske. Žiri ERA nagrada čine aktivisti i artivisti Antonij Karadzoski, Stefan Šparavalo, Arber Kodra, Lendi Mustafa i Laura Mandić.

Na ovogodišnjem Merlinka festivalu, koji se održao od 3. do 6. decembra prikazano je više od 80 kratkih, igranih i dokumentarnih filmova. Ova manifestacija se od 2009. godine svakog decembra održava u Domu omladine Beograda, a nastala je sa ciljem da promoviše LGBT kulturu kroz filmsku umetnost i da doprinosi smanjenju socijalne distance prema LGBT populaciji.

Svečano otvoren 12. Merlinka festival

Četvrtak, 3. decembar, Velika sala Doma omladine Beograda

 Dvanaesti po redu Međunarodni festival kvir filma Merlinka otvoren je danas, u četvrtak, 3. decembra u Velikoj Sali Doma omladine Beograda.

Čestitku povodom otvaranja festivala uputila je potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković, i tom prilikom istakla značaj koji Merlinka festivala ima za društvo i državu:

„Festival Merlinka od samog osnivanja daje doprinos ne samo afirmisanju osetljivih društvenih pitanja, već i boljem pozicioniranju naše zemlje na međunarodnom planu u oblasti kulture, kao države i društva koji neguju demokratske vrednosti i poštuju slobodno izražavanje svakog građanina.“ Ona je ukazala i na to da je veoma bitno da se tokom pandemije održavaju kulturne manifestacije. „U vreme pandemije izazvane korona virusom, koja je stopirala ili odložila mnoge događaje u čitavom svetu, vrlo je važno da kulturni život Srbije nastavlja da živi i kroz filmske manifestacije koje, poput festivala Merlinka, odlikuje raznovrsnost umetničkog izraza. Želim vam da nastavite putem promovisanja jednakosti i povećanja vidljivosti tema koje na globalnom planu sve više dobijaju na značaju.“

Direktor festivala, Predrag Azdejković izjavio je da organizovanje Merlinka festivala u doba pandemije nije bilo izazovno imajući u vidu činjenicu da se festival već susretao sa poteškoćama, i dodao da ga raduje ovogodišnji program koji obuhvata najveći broj filmova iz Srbije dosad:

„Za dvanaest godina postojanja Merlinka festival se suočavao sa mnogim poteškoćama, od otkazivanja, pomeranja i pretnji do finansijskih problema, te nam organizovanje festivala u doba korone nije palo preterano teško, jer je Merlinka svake godine festival na rubu nervnog sloma! Raduje činjenica da imamo bogat program i da našim gledaocima nudimo beg od koronične stvarnosti kroz zanimljive priče LGBT ljudi iz svih krajeva sveta. Najveća radost je da ove godine imamo do sada najveći broj domaćih filmova i nadamo se da će u budućnosti taj broj samo rasti.“

Festival je otvorila naša poznata glumica Jelena Stupljanin, koja tumači jednu od uloga u litvanskom filmu „Advokat“ reditelja Romasa Zabarauske, prikazanom nakon ceremonije svečanog otvaranja.

„U filmu „Advokat“ ja ne igram veliku ulogu, zapravo se moj lik pojavljuje samo u jednoj sceni. Ali, kao i u životu, skup scena vode do životnih promena, pa ćete tako u okviru ovog festivala gledati mnogo scena satkanih u filmove koje znače život, koje znače važne promene, na bolje ili na gore“, rekla je Jelena Stupljanin i dodala: „Kao što filmovi i treba da budu, nadam se da će vas inspirisati i učiniti i vaš život lepšim i ispunjenijim, posebno u vremenu u kojem živimo. U to ime, i sa velikim zadovoljstvom, svečano proglašavam 12. Merlinka film festival otvorenim!“

Osim u Litvaniji, film „Advokat“ sniman je i u Beogradu. To je priča o korporativnom advokatu iz Litvanije koji preko interneta upoznaje sirijskog izbeglicu zaglavljenog u Beogradu i zaljubljuje se u njega. Između njih se razvija iznenadna veza što dodatno produbljuje njihov odnos i testira lične i fizičke granice. 

Muzički deo svečanog programa obeležio je nastup soprana Anastasije Holc.

Ovogodišnje izdanje festivala pod sloganom „Festival na rubu nervnog sloma“ održaće se od 3. do 6. decembra u Domu omladine Beograda,  uz poštovanje svih mera Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19. Tokom četiri festivalska dana premijerno će biti prikazano više od 80 igranih, dokumentarnih i kratkih LGBTQ filmova, a publika će i ove godine imati priliku da glasa za najbolji ultra kratki film u trajanju do 5 minuta.

Merlinka festival održava se svakog decembra od 2009. godine u Domu omladine Beograda u znak sećanja na Vjerana Miladinovića Merlinku, a sa ciljem da promoviše LGBT kulturu kroz filmsku umetnost i da doprinosi smanjenju socijalne distance prema LGBT populaciji.

Sutra počinje 12. Merlinka festival

Ovogodišnje, dvanaesto izdanje Merlinka festivala počinje sutra, u četvrtak, 3. decembra i trajaće do nedelje, 6. decembra u Domu omladine Beograda. Na svečanoj ceremoniji otvaranja u 15.30, u Velikoj Sali Doma omladine, nastupiće sopran Anastasija Holc, a festival će otvoriti naša poznata glumica Jelena Stupljanin, koja glumi u litvanskom filmu „Advokat“ Romasa Zabarauske, čija će projekcija uslediti nakon ceremonije svečanog otvaranja.

Druge festivalske večeri, u petak, 4. decembra biće prikazano 6 ostvarenja, među koji su brazilski filmovi „Muzika za slomljena srca“ Rafaela Gomeza o triu mladih srca, čija je radnja smeštena u današnji Sao Paolo i „Maria Luiza“ Marsela Diaza o prvoj transrodnoj osobi u brazilskim oružanim snagama. Takođe, čileanski film „Smrt će doći i imaće tvoje oči“ o dve žene koje su delile čitav život zajedno, a koje se sada suočavaju sa neizbežnom bolešću jedne od njih; švedski „Izgubljeni zauvek?“ u kojem jednu od uloga tumači srpski glumac Nemanja Stojanović; dokumentarac „Žene sa obale: Lezbejski život i ljubav u Istočnoj Nemačkoj“ Barbare Valbraun o životnim pričama lezbejki iz ovog dela Evrope i argentinski „Emilija“ Cezara Sodera o devojci koja se nakon raskida veze vraća za selo, gde se zbližava sa seljanima, ali se sa njom vraćaju i osećanja zbog kojih se odselila.

U okviru revije kratkih filmova, treće festivalske večeri biće prikazani filmovi sa područja bivše Jugoslavije, među kojima je i srpski film „Matura“ Gvozdena Ilića u kojem glavne uloge tumače Pavle Mensur, Pavle Čemerkić i Ivana Zečević. Publika će u sklopu ove selekcije imati priliku da bira najbolji ultra kratki film u trajanju do 5 minuta. Subotu, 5. decembar obeležiće i nekoliko igranih i dokumentarnih naslova, među kojima su australijski film „Nečujan“ Ijana Votsona o romantičnoj iskri koja se rađa između razočaranog muzičara i mladog trans muškarca dok zajedno rade na spašavanju njegovog noćnog kluba za gluve. Iste večeri održaće se projekcija dokumentarnog filma „Transformeri“ (Chad Hane), koji je sniman tajno bez dozvole kubanske vlade, i koji, upoređujući prošlost i sadašnjost, ukazuje na teškoće sa kojima su se suočavale različite generacije LGBTQ osobe. Publika će imati priliku da pogleda i film „Leto ’85“ Fransoa Ozona, koji se našao na ovogodišnjoj selekciji Kanskog festivala, ali i dokumentarac „Seks, greh i ’69“ – istorijski, retrospektivni film o zakonu iz 1969. godine kojim se “dekriminalizuje” homoseksualnost u Kanadi.

Poslednje večeri festivala, u nedelju, 6. decembra održaće se projekcije 7 filmova. Program završne večeri festivala počeće prikazivanjem austrijskog filma „Crno belo šareno“ Davida Mosera u kojem će vikend prepun različitih susreta sa porodicom, prijateljima i strancima protagonistkinji filma pomoći da pronađe odgovore na njene mlade i tvrdoglave zbunjenosti. Dokumentarac „Neverovatne lezbejske priče“ Ketrin Beranič govori o grupi „Prvi petak“ koju su formirale lezbejke iz gradića Roanok u Virdžiniji osamdesetih godina, dok izraelski dokumentarni film „Trans deca“ prati četiri izraelska tinejdžera kako prolaze kroz nepovratan proces promene života.  „Sve što imamo“ je američki dokumentarni film Aleksis Klements koji se bavi istraživanjem LGBTQ ženskih zajednica, kultura i socijalne pravde, a dokumentarac „Dragi Fredi“ donosi inspirativnu priču iz Drugog svetskog rata o Jevrejinu Frediju, otvorenom homoseksualcu koji je značajno pomogao 4000 jevrejske dece. Iste večeri održaće se projekcija dokumentarnog filma „Morgana“ o životu usamljene domaćice kojoj će susret sa eskort-muškarcem potpuno promeniti život.

Nakon dodele nagrada festivala, biće prikazan igrani film „Bez ljutnje“ Faraza Šarijata o drugoj generaciji iranskih Nemaca i Parvisu koji radi u skloništu za izbeglice gde upoznaje iranskog izbeglicu s kojim započinje romansu.

Dvanaesto izdanje Merlinka festivala održaće se uz poštovanje svih mera Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19.

Više o programu i satnicama na sajtu: https://merlinka.com/.

Danas počinje Nova festival

Šesto izdanje Nova festivala, koje je ove godine posvećeno saradnji Srbije i Francuske na polju stripa, počinje danas (utorak) 1. decembra i trajaće do 12. decembra u Galeriji Milorada Bate Mihailovića u Pančevu. Na festivalskom programu, koji čine četiri izložbena segmenta, biće predstavljeni radovi 47 umetnika i umetnica, a posetioci će moći da ih pogledaju svakog dana od 12 do 18 sati, osim nedelje. Među autorima i autorkama čiji će radovi biti izloženi, nalaze se i prve rezidentkinje programa Ukrštenih strip – rezidencija između Francuske i Srbije, Alize De Pen i Dragana Radanović.

Dragana Radanović se trenutno nalazi u Pančevu, nakon što je pre dva dana završila svoj dvomesečni boravak na umetničkoj rezidenciji u Angulemu. Opisujući svoj iskustva u Francuskoj, ona je rekla:

„Rezidencijalni boravak u Angulemu mi je bilo jedno od važnijih iskustava u poslednjih nekoliko godina, najviše jer sam dobila priliku da upoznam mnoge autore iz različitih delova sveta, čujem njihove životne i poslovne priče i povežem se sa njima. Pored toga, zahvalna sam na prilici da vreme posvetim samo razvijanju svog projekta, što bi bez rezidencijalnog boravka bilo nemoguće. Ovo je za mene bilo jedno jako pozitivno i neobično iskustvo, jer me čak ni lockdown u Francuskoj nije omeo da uživam u boravku i radu u Angulemu. Ostali rezidenti su bili izuzetno prijateljski raspoloženi prema meni, a sama organizacija mog dolaska i boravka je bila besprekorna. Sve vreme sam se osećala kao kod kuće, a planovi da ponovo dođem u Angulem se već prave.”

U prvom izložbenom segmentu pod nazivom „Srpski autori i francuski izdavači“ biće predstavljeni radovi najpoznatijih domaćih strip autora i autorke objavljivanih u Francuskoj. Ova postavka obuhvata radove 21 umetnika i umetnice čije je stvaralaštvo značajno obeležilo srpsku i francusku strip scenu. Autori čiji će radovi biti izloženi u okviru ove izložbene celine su Aleksa Gajić, Boban Savić Geto, Branislav Kerac, Gradimir Smuđa, Darko Perović, Dragan Lazarević de Lazare, Dražen Kovačević, Željko Pahek, Jana Adamović Yana, Jovan Ukropina, Leonid Pilipović Punkerstein, Milorad Vicanović Maza, Milan Drča Munch, Milan Jovanović, Miroljub Milutinović Brada, Rajko Milošević Gera, Saša Jovanović, Saša Rakezić alias Aleksandar Zograf, Stevan Subić, Tihomir Čelanović i Zoran Janjetov.

Drugi izložbeni segment čine radovi užeg kruga kandidata i kandidatkinja sa konkursa za prvi program Ukrštenih rezidencija u oblasti stripa između Francuske i Srbije. U ovoj segmentu festivalske izložbe, javnost će moći da se upozna s projektima šestoro finalista konkursa. Uz strip projekte odabranih rezidentkinja Alize De Pen i Dragane Radanović, biće izloženi radovi dve francuske kandidatkinje Moran Mazar i Mirej Njangono Eben, kao i kandidata iz Srbije –  Borisa Stanića i Ive Atoski.

Radovi Alize De Pen i Dragane Radanović, prvih rezidentkinja programa Ukrštenih strip – rezidencija između Francuske i Srbije, predstavljaju treći izložbeni segment. U ovoj postavci biće izloženo po deset radova obe autorke, iz njihovog stvaralačkog opusa nastalog pre rezidencijalnog boravka u Angulemu i Pančevu.

„Francuski strip kao inspiracija“ je četvrti izložbeni segment sa delima inspirisanim francuskim strip stvaralaštvom. Ova izložbena postavka obuhvata nove radove 20 umetnika i umetnica iz Srbije, Hrvatske, Francuske i Japana nastalih na ovu temu: Ane Petrović, Valentine Briški, Darka Dacovića, Dejvida Laskija, Fransis Lutes, Harukičija, Ivane Filipović, Jelene Vučić, Jelene Đorđević, Kejti Voznicki, Klare Rusan Klarxy, Larise Ackov, Lee Kralj Jager, Marije Đeranović, Marka Dješke, Milana Simića, Mirjane Mišlov i Tijerija Gitara, Mihaele Erceg, Rajka Čučaka i Sonje Gašperov.

Nova festival organizuje Agencija KomunikArt, uz podršku Francuskog instituta, Ministarstva kulture i informisanja, Grada Pančeva, i u partnerstvu sa Kulturnim centrom Pančeva.

Upečatljive dokumentarne priče na 12. Merlinka festivalu

Devet dokumentarnih inostranih filmova imaće srpsku premijeru na Merlinka festivalu, koji će se održati od četvrtka 3. decembra do nedelje, 6. decembra u Domu omladine Beograda. Pored 9 igranih filmova, u Glavnom takmičarskom programu će tom prilikom biti prikazani i dokumentarci o upečatljivim ljudima, događajima i okolnostima koje su značajno obeležile LGBTQ zajednicu.

Dokumentarni film „Transformeri” reditelja Chada Hahnea bavi se ovde ne toliko poznatim detaljima iz istorije kubanske LGBTQ zajednice. Sniman tajno bez dozvole kubanske vlade, ovaj intimno epski dokumentarac se kreće između prošlosti i sadašnjosti i upoređuje teškoće sa kojima su se suočavale različite generacije LGBTQ osoba na Kubi. Reč je o dirljivoj priči o žrtvi, prijateljstvu i moći umetnosti da transformiše naš život.

Od Bruklina i Njujorka, do Oklahome i San Antonija u Teksasu, rediteljka Aleksis Klements u svom filmu „Sve što imamo“ istražuje LGBTQ ženske zajednice, kulture i socijalne pravde kroz objektiv prostora koji one kreiraju – od barova i knjižara, do umetnosti i političkih centara. Inspirisana činjenicom da je u protekloj deceniji zatvoreno više od 100 takvih prostora, rediteljka je odlučila da u svom dokumentarnom filmu istraži faktore koji su doveli do gubitka ovih mesta, da spozna zašto neki opstaju i da ih pronađe.

Retrospektivni film „Seks, greh i ’69“ kanadske rediteljke Sare Fodi je istorijski dokumentarac o zakonu iz 1969. godine kojim se „dikriminalizuje“ homoseksualnost. Pripovedan kroz savremene glasove, uključujući kvir akademike, istoričare, aktiviste, edukatore, umetnike i osnivače zajednica, film pokušava da ospori naše razumevanje kvir istorije osvetljavajući široko usvojene zablude oko dekriminalizacije.

Okosnicu američkog dokumentarca „Neverovatne lezbejske priče“ Ketrin Beranič čini grupa „Prvi petak“, koju su osamdesetih godina osnovale lezbejke u malom gradu Roanok u Virdžiniji. Tu zajednicu činile su lokalne stanovnice i žene koje su se doselile u ovaj gradić zbog posla. Bilo je to Reganovo doba kada su homoseksualci bili na lošem glasu, posebno u oblasti Biblijskog pojasa. Podstaknute čistom slučajnošću međusobnog pronalaženja, grupa je stvorila siguran prostor, organizovala fantastične događaje i razvila zajednicu trajnih prijateljstava, sve u senci Moralne većine. Ovaj mali deo lezbejske istorije ispričan je kroz glasove i anegdote članica „Prvog petka“ i žena koje su se pridružile njihovoj zabavi.

Brazilsko dokumentarno ostvarenje reditelja Marsela Diaza pod nazivom „Maria Luiza“ je priča o istoimenoj, ujedno i prvoj transrodnoj osobi u brazilskim oružanim snagama. Kada je imala 18 godina, Maria Luiza se prijavila za vazduhoplovstvo i potpuno zaljubljena u avione, videla je to kao svoju priliku. U vojsku je pozvana 1979. godine i posle 22 godine rada, penzionisana je zbog invalidnosti. Ovaj film istražuje motivaciju za zabranu nošenja ženske uniforme i njenu putanju ka afirmaciji kao transrodne osobe, vojnika i katolkinje.

Dokumentarna priča o četiri izraelska tinejdžera, koja prolaze kroz nepovratan proces promene života, prikazana je u filmu „Trans deca“ rediteljke Hile Medaile. U militarističkom društvu u kojem tinejdžeri odmah nakon srednje škole odlaze u vojsku, a religija ima značajnu ulogu u identitetu ljudi i nije odvojena od države, četiri izraelske porodice moraju da se suoče sa uznemirujućim procesom kroz koji prolaze njihova deca tokom već dovoljno brutalnih tinejdžerskih godina, svako sa svojim.

Australijski film „Morgana“ (Izabel Pepard, Džosi Hes) je priča o očajnoj domaćici Morgani Mjuses zarobljenoj u lošem braku, koja planira sebi da okonča život tražeći beg. Međutim, nakon susreta sa eskort-muškarcem koji joj pomaže da proširi i otkrije lične i seksualne slobode, ona postaje cenjena rediteljka filmova za odrasle i pornografska glumica. Ovo je film o ženi koja preuzima život u svoje ruke i želi da ga živi po svojim pravilima.

Dokumentarac Barbare Valbraun „Žene sa obale: Lezbejski život i ljubav u Istočnoj Nemačkoj“ govori o životnim pričama šest lezbejki iz Istočne Nemačke, koje žive u velikom gradu, ali i u ruralnim oblastima, i  tome kako su živele i volele u istopolnim vezama. Ovih šest vrlo različitih biografija predstavljaju neispričanu lezbejsku istoriju, u rasponu od intimnih ljubavnih priča do izveštaja o državnoj represiji. Oblikovane socijalizmom, kako su živele ove majke, radnice i ratnice, često “nevidljive” lezbejke? Ovaj dokumentarni film ilustruje temu o kojoj se još nije javno diskutovalo, te tako istražuje intrigantan aspekt nemačke istorije.

Izraelsko – češka koprodukcija „Dragi Fredi“ Rubija Gata govori o Frediju Hiršu, ponosnom Jevrejinu i otvorenom homoseksualcu, koji je imao 19 godina kada su proglašeni Nirnberški zakoni. On je pobegao iz Nemačke u Češku koju su osvojili nacisti, i tamo započeo aktivnosti kao nastavnik sporta u jevrejskom omladinskom klubu, gde je ubrzo postao predmet divljenja svojih učenika. Deportacijom Jevreja u Geto Terezin, Fredi je postavljen za šefa omladinskog odeljenja i bavio se sa preko 4000 mladih. Kada je stigao u Aušvic, Fredi nije podlegao očaju. On je nagovorio Mengelea da uspostavi boravak za decu i omladinu i tako obezbedio poslednje trenutke sreće za 600 dece. 

Pored pomenutih dokumentarnih filmova iz Glavnog takmičarskog programa, na festivalu će takođe premijerno biti prikazano više od 80 igranih i kratkih LGBT filmova.

Više o programu na sajtu festivala: https://merlinka.com/