Festivali

Berlinski pobednik – film Dahomej,  na 17. Beldocsu

Dobitnik Zlatnog medveda za najbolji film nedavno završenog Berlinskog festivala, film Dahomej (Dahomey), autorke Mati Diop, svoju srpsku premijeru imaće na ovogodišnjem Beldocs festivalu, koji će se održati od 22. do 29. maja 2024. godine u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji. Diop je francuska autorka senegalskog porekla koja je za svoj prvi dugometražni igrani film Atlantiques 2019. godine osvojila nagradu žirija na Kanskom festivalu. 

Kadar iz filma DAHOMEJ 

Ovo dokumentarno ostvarenje prati proces restitucije nasleđa oduzetog tokom osvajanja kraljevine Dahomej, današnje države Benin, od strane francuske kolonijalne sile. Godine 2021. odobreno je i organizovano vraćanje 26 artefakta iz francuskog muzeja Beninu. Ova selekcija predmeta predstavlja samo jedan mali deo afričke baštine koja je oduzeta tokom evropskih imperijalističkih pohoda. 

Trejlerhttps://www.youtube.com/watch?v=fZp8VjJfUgg

Austrijski filmski festival 2024 od 24. do 28. aprila

Austrijski filmski festival 2024 održaće se u periodu od 24. do 28. aprila 2024. u nekoliko gradova u Srbiji pod sloganom “Imagine: Film”. U glavnom festivalskom programu očekuje nas izbor šest savremenih austrijskih filmova novije produkcije: “Nula kalorija” (Club Zero) rediteljke Džesike Hausner (Jessica Hausner), “Sparta” i “Rimini” Ulriha Zajdla (Urlich Seidl), “Porodična večera” Petera Hengla (Peter Hengl), “Europa” rediteljke Sudabe Mortezaj (Sudabeh Mortezai), i “Rikerl” Adrijana Gojgingera (Adrian Goiginger), čija će srpska premijera zatvoriti festival.

Selektor ovogodišnjeg izdanja Austrijskog filmskog festivala je reditelj, scenarista i filmski kritičar Saša Radojević. Festival se održava u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Festival će svečano biti otvoren 25. Aprila u bioskopskoj Dvorani Kulturnog centra Beograda, projekcijom filma “Nula Kalorija” Džesike Hausner. U ovom ostvarenju,  gospođica Novak (Mia Vasikovska) predaje predmet „Svesna ishrana“ u elitnoj školi. Odeljenje je potpuno začarano harizmom nastavnice – ko ne bi želeo da smanji masnoću u telu, da bude u formi i da istovremeno spase svet? Ali, postepeno gospođica Novak uvlači svoje učenike u apsurdan i opasan kult iz kojeg ne mogu ili ne žele da pobegnu. Zajedno idu u propast, pevajući i umirući od gladi.

U nedelju 28. aprila u Kulturnom centru Beograda, Austrijski filmski festival 2024 biće svečano zatvoren premijernom projekcijom filma „Rikerl“ reditelja Adrijana Gojgingera (18h) i mini koncertom Vudua Jurgensa (19:50), muzičara i glavnog glumca u ovom filmu. Jurgens će učestvovati i u razgovoru s publikom koji će moderirati Bojan Đorđević, umetnički direktor Ring Ring festivala.

Počasni gost festivala Vudu Jurgens početkom aprila ove godine dobio je nagradu za najbolju glavnu mušku glavnu ulogu u filmu „Rikerl“ na prestižnom austrijskom filmskom festivalu Diagonale u Gracu.

U pratećem programu Austrijskog filmskog festivala, koji se ove godine održava od 24. do 29. aprila u Kulturnom centru Beograda i na Fakultetu dramskih umetnosti, biće održano nekoliko programa posvećenih legendarnom reditelju austrijskog porekla Biliju Vajlderu, panel diskusija “Challenges and Practices – Green Transformation in the Film Industry”, industry day namenjen profesionalcima u filmskoj industriji, kao i radionica glumca i muzičara Vudua Jurgensa.

U četvrtak 24. aprila, u 19 časova u Dvorani Kulturnog centra Beograda biće održana prezentacija knjige eseja “O bulevarima, apartmanima i Biliju Vajlderu” na kojoj će govoriti urednik edicije Aleksandar S. Janković, selektor festivala Saša Radojević, i autori eseja Vesna Perić, Iva Leković, Milutin Petrović i Biljana Maksić.  Razgovor će moderirati urednik filmskog programa Kulturnog centra Beograda Ivan Aranđelović.

U 20 časova istog dana, na programu je projekcija restauriranog filma “Seme zla” Bilija Vajldera iz 1934. godine. U ekskluzivnoj projekciji Vajlderovog najređeg filma i rediteljskog prvenca glumi 17-godišnja Danijel Darije u priči o maloletnim kradljivcima automobila. Proizveden je u Francuskoj sa malim budžetom, scene enterijera snimane su u garaži, a ubrzane jurnjave automobila po ulicama. Vajlder se priseća da je to bilo u nekim aspektima nalik na Do poslednjeg daha“. Ova restauracija filma “Seme zla” zasnovana je na sigurnosnom negativu od 16 mm napravljenom od retkih originalnih materijala (koji najverovatnije više ne postoje) iz kolekcije Blackhawk Films, koji su skenirani u HD rezoluciji za ovo izdanje.

Sponzori festivala su A1 i Lesnina S, a partneri Kulturni centar Beograda, Cineplexx, Niški kulturni centar, MEDIA Desk Srbija i Green Art Incubator.

Festivalski hitovi na 17. Beldocsu 

BELDOCS predstavlja pobedničke filmove sa najvećih svetskih filmskih festivala 

Sedamnaesti Beldocs festival, koji će se održati od 22. do 29. maja 2024. godine u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji, kao i obično predstaviće publici brojne dokumentarne filmove nagrađivane na najvećim svetskim festivalima. Tako će se na programu ovogodišnjeg Beldocsa pronaći pobednički filmovi sa Kanskog festivala, Sandensa, Berlinalea, CPH:DOX festivala u Kopenhagenu, Cinema du reel festivala u Parizu i drugih svetskih smotri kinematografije.

Predstavljamo filmove: Majka svih laži, Direktna akcija, Neka nova divljina,Holivudgejt i Agent sreće.

Neka nova divljina (A New Kind Of Wilderness)

Zlatna Macola čeka pobednika

Spektakl na otvaranju 3. internacionalnog Slaughter Festivala 5. jula u Doljevcu*

Treći međunarodni festival umetničkog horor filma i autorskih hevi metal bendova, održaće se od 5. do 7. jula 2024. godine na prostoru nekadašnje doljevačke klanice na ukupno 4 bioskopa i 2 stejdza. Deo programa otvaranja festivala prvi put ce biti izveden na istorijskom lokalitetu  tvrđave Korvin grad. Ulaz za posetioce je i ove godine besplatan, a pored besplatnog ulaza, posetioci već sada mogu na zvaničnom portalu festivala da rezervišu i svoje besplatno mesto u kampu.

Program trećeg festivala činiće više od dvadeset umetničkih horor filmova, izložbe, performansi, oslikavanja murala, razgovori, radionice i 12 koncerata domacih i stranih bendova. Ugovaranje nastupa bendova je pri samom kraju, a najviše prijava za učešće stiglo je iz Finske, nezvanične prestonice metal zvuka. Nakon prethodna dva izdanja festivala i ove 2024. godine, tokom tri dana, od 5. do 7. jula, mnogo razloga da posetite prostor nekadašnje doljevačke klanice. Za posetioce, kao i ranijih godina, biće organizovan besplatan prevoz iz Niša i Leskovca.

Konkurs za najbolji srpski kraktometražni film strave

Jedini srpski festival strave i užasa – Slaughter Festival iz Doljevca, raspisao je KONKURS za najbolji srpski kraktometražni film strave. Podstičući domaću filmsku produkciju, a sa ciljem da se interesovanje za horor žanr raširi, organizatori festivala raspisuju konkurs za kratki domaći film strave, trajanja od 5 do 30 minuta.

Uslovi konkursa:

  • Da film obrađuje horor motive i teme, snimljene i režirane na horor način;
  • Da film nije javno dostupan na internetu (Youtube i drugde);
  • Da je godina produkcije 2023. ili 2024. a zemlja produkcije – Srbija.

Konkurs je otvoren do 25. juna 2024. godine.

Autori svoje filmove mogu slati  u MPEG formatu, priloga ne većih od 10 Gb, preko Wetransfera, na imejl horror@slaughterfestival.com ili, alternativno, putem zaštićene adrese ka jednoj od platformi (npr. Vimeo) gde se film može pogledati.

Uz adresu sa datotekom filma, obavezno poslati u imejlu i osnovne podatke: Naslov, godinu produkcije, ime scenariste i reditelja, kratak opis zapleta (do dve rečenice). 

Najbolji filmovi biće prikazani na ovogodišnjem festivalu, u nekadašnjoj klanici u Doljevcu od 5. do 7. jula 2024. godine, a najboljem među njima biće dodeljena nagrada ZLATNA MACOLA.

Prošlogodišnji laureat nagrade za najbolji domaći kratki film je „Bdenje“ reditelja Marka Marinkovića.

Prolećno izdanje Mreže festivala Jadranske regije

Besplatne projekcije u bioskopu i online

Vodeće regionalne filmske manifestacije udružene u Mrežu festivala Jadranske regije četvrtu godinu zaredom zajednički pozdravljaju dolazak proleća uz besplatan filmski program Prolećnog izdanja,koje se održava od 11. do 21. aprila 2024. godine u bioskopima i online

Simultanim projekcijama u bioskopskim dvoranama u Beogradu, Herceg Novom, Ljubljani, Sarajevu i Zagrebu u četvrtak, 11. aprila u 18 sati otvoriće film Luksemburg, Luksemburg, prošlogodišnji dobitnik Adriatic Audience Award, nagrade publike za najbolji film Mreže festivala Jadranske regije.

Od 12. do 21. aprila na online platformi ondemand.kinomeetingpoint.ba biće prikazan prošlogodišnji pobednik Zagreb Film Festivala Kako se kresnuti i važan ekološki dokumentarac o globalnom problemu plastike Plastična fantazija.

Luksemburg, Luksemburg ukrajinskog reditelja Antionia Lukiča je humorističan i britki film o očevima i sinovima. Mnogo je lepih mesta gde se može umreti ali Luksemburg nije među njima. Kada saznaju da je njihov otuđeni otac bolestan u Luksemburgu, braća blizanci Kolja i Vasja odlaze na put kako bi se pozdravili s njim poslednji put. Hoće li muškarac kog zateknu biti isti onaj opaki frajer kog se sećaju? Film je premjerno prikazan u programu Horizonti u Veneciji.

Pobednički film 21. Zagreb film festivala Kako se kresnuti britanske rediteljke Moli Mening Voker prati tinejdžerke, Taru, Skaj i Em, koje planiraju najbolje leto ikada. U grčkom gradiću Malia nema čega nema. Piće, klubovi, dobra muzika i momci – sastojci za najbolju žurku su tu. Tara ima dve misije, dobro se zabaviti i napokon se kresnuti. Naime, ona je jedina u društvu koja “to” još nije obavila. Ova empatična i živa priča o prijateljstvu, seksualnosti i sazrevanju ovenčana je nagradom Izvestan pogled u Kanu.

Dokumentarni film Plastična fantazija nemačkerediteljke Ize Vilinger govori o globalnoj krizi plastike i jedan je od najvažijih prošlogodišnjih filmova na temu ekologije. Upoznajemo lobiste, naučnike i aktiviste dok pokušavaju da stanu na kraj katastrofalnoj proizvodnji plastike. Kružna proizvodnja, greenwashing, mikroplastika, emisije ugljenika i klimatski rasizam samo su neke od tema o kojima progovara ovaj angažovani i temeljno istražen dokumentarac. Plastična fantazija deo je Ekoskop posebnog programa Mreže festivala Jadranske regije koji je osmišljen s ciljem podizanja svesti o očuvanju prirode i ekološkoj održivosti.

Prolećno izdanje jedinstveni je događaj koji okuplja vodeće regionalne festivale udružene u Mrežu festivala Jadranske regije: Sarajevo Film Festival (BiH), Filmski festival Herceg Novi (Crna Gora), Ljubljanski filmski festival (Slovenija), Festival autorskog filma (Srbija) i Zagreb Film Festival (Hrvatska). 

Program je besplatan za svu publiku s teritorije pet zemalja članica Mreže, uz prethodnu registraciju na platformi ondemand.kinomeetingpoint.ba. Mrežu festivala Jadranske regije podržava Potprogram MEDIA Programa Kreativne Europe i Ambasada Švajcarske u Bosni i Hercegovini.

 Foto: Promo

„Topli film“ otvara 17. Beldocs

Dugometražni dokumentarni film, „Topli film“, autora Dragana Jovićevića, otvoriće 17. Beldocs, 22. maja 2024. godine. 

„Topli film“ je početkom marta imao zapaženu premijeru na 26. Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Solunu, a projekcija na otvaranju 17. Beldocsa, u okviru Srpskog takmičarskog programa, biće njegova nacionalna premijera.

„Topli film“ pripada žanru hibridnog dokumentarca i obrađuje istoriju jugoslovenske i srpske kinematografije iz ugla tzv. kvir likova, predstavljenih u širokoj lepezi tumačenja tog termina. Počevši od naslova snimljenih nakon Drugog svetskog rata pa sve do danas, „Topli film“ tematizuje pitanje u kojoj se meri menjalo društvo u pogledu odnosa prema LGBT likovima kroz umetnost filma. 

Autor je koristio skoro 40 ostvarenja, počevši od „Život je naš“ i „Sofke“ snimljenih 1948. godine pa sve do „Južnog vetra“ i „Kelta“ u novije vreme. Kroz tu istorijsku „vožnju“, vode nas dvojica mladih glumaca – Đorđe Mišina i Đorđe Galić.

kadar iz filma – beldocs.rs

Pored Đorđa Mišine i Đorđa Galića, za potrebe rekonstrukcije sećanja na brojne filmske naslove u „Toplom filmu“,  intervjuisani su reditelji, glumci, teoretičari, dramaturzi i novinari. Među intervjuisanima su autori poput Želimira Žilnika, Srđana Dragojevića i Jovana Markovića, te Mladena Đorđevića, Stevana Filipovića i Milice Tomović, glumci Goran Jevtić i Miloš Timotijević, kritičari i teoretičari kao što su Nebojša Jovanović i Saša Radojević, Nenad Bekvalac i Aleksandar Radivojević i aktivista Predrag Azdejković.Sedamnaesto izdanje Beldocs festivala održaće se u periodu od 22-29. maja 2024. godine, na nekoliko lokacija u Beogradu.U prilogu je saopštenje i nekoliko kadrova iz filma.trailer: 

https://www.youtube.com/watch?v=qM2PP7BOQuQ

Evropska premijera filma „YU Grupa – Trenutak sna“ Darka Lungulova na 28. Sofija internacionalnom filmskom festivalu

Žika Jelić, YU Grupa trenutak sna, foto: Promo

Evropska premijera filma „YU Grupa – Trenutak sna“ reditelja Darka Lungulova biće održana u nedelju, 24. marta u okviru programa 28. Sofija internacionalnog filmskog festivala.

Film o YU Grupi prikazuje se u okviru specijalnog programa Music Box zajedno sa filmovima o muzičkim zvezdama kao što je „Džoan Baez – ja sam buka“ i mnogim drugim. Darko Lungulov je takođe i član žirija za dokumentirani program ovog festivala u kome se takmiči 12 filmova. Ovo je treći po redu film Lungulova koji se prikazuje na festivalu u Sofiji posle „Tamo i ovde“ i „Spomenik Majklu Džeksonu“.

„YU Grupa – Trenutak sna“ premijerno je prikazan na FEST-u 2023, dok je na 70. Martovskom Festivalu nagrađen sa tri nagrade: Grand Prix za najbolji film festivala, nagrada za najbolju montažu i nagrada za dizajn zvuka. UFUS (Udruženje filmskih umetnika Srbije) dodelilo je Darku Lungulovu svoju godišnju nagradu za najbolju režiju dokumentarnog filma u 2023. Film je učestvovao na IDFA festivalu u Amsterdamu – najvažnijem svetskom festivalu dokumentarnih filmova, u selekciji – Docs For Sales, 2023. kao jedno od tri ostvarenja iz Srbije među više od 300 filmova iz celog sveta.

„YU Grupa – Trenutak sna“ je priča o rokenrol grupi koja je nadživela zemlju po kojoj je dobila ime, ali je i priča o porodici. Film prati trojicu braće Jelić koji se rađaju i odrastaju zajedno sa novom Jugoslavijom, 1940-ih godina. Epsko, ali istovremeno i duboko intimno ostvarenje, kreativno koristi arhivski materijal i do sada neobjavljivane Super 8 filmove da bi ispričao priču o trajanju, ljubavi i borbi.

U ovaj jedinstven film, sniman sedam godina, a montiran duže od dve godine, stalo je 80 godina života, 60 i nešto godina sviranja rokenrola, 50 i nešto godina YU Grupe i 45 godina jedne bivše zemlje. U filmu učestvuju Žika Jelić, Dragi Jelić, Rade Jelić, Petar Jelić, Raša Đelmaš, Dragoljub Đuričić, Saša Radojević – Žule, Peca Popović, Siniša Škarica… Originalnu muziku za film komponovao je Petar Jelić. Montažer je Miloš Korać. Autor postera je akademski slikar Boban Savić Geto, poznat po ilustracijama i stripovima.

Ostvarenje „Yu Grupa – Trenutak sna“ je podržao Filmski centar Srbije.

Trejler filma:

https://vimeo.com/743491547?share=copy
https://vimeo.com/848409419/21b79618af?share=copy

17.BELDOCS NAJAVLJUJE NAJBOLJE SVETSKE DOKUMENTARCE OD 22. DO 29. MAJA 2024. GODINE

Vajzman i Mekvin na 17. Beldocs festivalu

Sedamnaesto izdanje Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs biće održano od 22. do 29. maja 2024. godine u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji. Beldocs će i ove godine premijerno u Srbiji predstaviti nagrađivane filmove sa prestižnih svetskih festivala, najnovija domaća ostvarenja, kao i dokumentarce najcenjenijih stvaralaca današnjice. 

Kao i svake godine, program Beldocs festivala krase i filmovi poznatih svetskih reditelja. Publika će tako imati priliku da pogleda dugo iščekivano ostvarenje Menus-Plaisirs Les Troisgros velikana dokumentarnog filma Frederika Vajzmana, koji je imao svetsku premijeru na festivalu u Veneciji. 
Ovaj dugometražni dokumentarni film o gastronomiji, vodi nas u porodični restoran Troagro (Troisgros), koji je osnovan pre 93 godine i nosilac je tri Mišlenove zvezdice

Na programu festivala naći će se i film Okupirani grad (Occupied City), dobitnika Oskara Stiva Mekvina, koji propituje terete istorije, vraćajući se u period nacističke okupacije Amsterdama. 

Početkom leta otkrijte SOFIA LIVE FESTIVAL! Prvi headlineri Atmosphere, DJ Shadow i DUB FX!

Od 21. do 23. juna u srcu glavnog grada Bugarske održaće se četvrto izdanje sve većeg i popularnijeg SOFIA LIVE FESTIVALA! Prvi headlineri su američki hip-hop duo Atmosphere, zatim DJ i producent DJ SHADOW, dok će priču za ovu priliku da zaokruži australijski fenomen DUB FX. I ove godine Festival će da ponudi sjajnu kombinaciju muzike, atraktivnog popratnog sadržaja i one letnje festivalskog vajba koji svi vole, a sada je pravo vreme za istražiti nešto novo. Naravno, biće to prilika i za upoznati se sa vrlo živahnom bugarskom alternativnom scenom pa će se između ostalih predstaviti Zhlach, Griговор i Genata te space rockeri Heptagram.

After movie 2023: https://www.youtube.com/watch?v=h642sarEkqI

Legendarni Atmosphere nastao je u Minneapolisu 1996., a čine ga reper Sean „Slug“ Daley i producent Antony „Ant“ Davis koji su osnovali i nezavisnu izdavačku kuću Rhymesayers Entertainment. U vrlo bogatoj i globalno prepoznatoj karijeri izbacili su 12 studijskih albuma i 10 EP-a. Ovom će prilikom u Sofiji da predstave svoje najskorije i kako kažu „vrlo lično“ izdanje, So Many Other Realities Exist Simultaneously, koje je svetlo dana ugledalo u maju 2023.

YT: https://www.youtube.com/watch?v=gbEwHJX95QE

DJ Shadow veoma je poznato i značajno ime u svetu hip-hopa koje je na sceni već respektabilnih 35 godina. U Sofiji će da promoviše svoj sedmi album „Action Adventure“ s kojim se nostalgično vraća zvuku 80-ih. „Kad stvaram muziku, ne zanimaju me ničije želje ili zahtevi do mojih sopstvenih“, tako kaže DJ Shadow.

YT: https://www.youtube.com/watch?v=InFbBlpDTfQ

Benjamin Stanford pravo je ime DUB FX-a, svestranog umetnika koji je stekao svetsku slavu svojim neobičnim stilom i vrlo energičnim nastupima, s kojim je uostalom domaća publika itekako dobro upoznata. Koristi samo sopstveni glas, FX pedalu i looper, a njegova muzika može se opisati kao mešavina beatboxa, duba, reggaea, hip-hopa i drum’n’bassa.

YT: https://www.youtube.com/watch?v=Bd1CUTrcy5U

I zašto još posetiti Sofia Live Festival?

Zato što je Sofija jedan od neotkrivenih dragulja na istoku Evrope, a u njoj se može uživati puno jeftinije upoređujući je sa nekim drugim, razvikanijim destinacijama. S veoma bogatom istorijom i gotovo 1.5 miliona stanovnika, svojim posetiocima može da ponudi od antičkih ostataka preko muzeja, galerija, restorana pa do vrlo vibrantnog noćnog života. Bugarska će od 1. aprila takođe postati deo Schengena. Smeštaj je takođe bitno jeftiniji upoređujući ga sa zapadnim komšijama pa kad se sabere sve napisano, valja ozbiljno razmotriti opciju odlaska na ovaj sjajni festival koji će uskoro da objavi nova headlinerska imena.

Ograničeni kontingent early bird ulaznica trenutno se prodaje po vrlo povoljnoj ceni od samo 5940 dinara (99 bugarskih leva) na mrežnoj stranici festivala i preko bugarskog Eventima, a nakon što se rasproda, cena će im biti 7200 dinara (120 leva). Dnevne ulaznice neće da budu u prodaji.

Za više informacija o festivalu:

Web: https://www.sofialivefest.com/

FB: https://web.facebook.com/sofialivefestival

IG: https://www.instagram.com/sofialivefestival/?hl=en

FB event: https://web.facebook.com/events/393091916585246

Sutra počinje Šesti međunarodni festival dokumentarnog filma DOK #6

foto – DOK promo

Gosti festivala autori i autorke iz Italije, Švajcarske, Turske i Bugarske

Šesto izdanje međunarodnog festivala dokumentarnog filma DOK #6 biće održano od 1. do 4. februara u mts Dvorani.

Na festivalu će biti prikazano 15 ostvarenja podeljenih u tri programske celine. Pored glavnog programa publici će biti predstavljena i selekcija debitantskih filmova Enter DOK koja je takmičarska selekcija festivala. U okviru ove selekcije biće dodeljene dve nagrade publike. Ove godine festival predstavlja i posebnu selekciju filmova posvećenih bioskopima – “Izvan mraka”.

Šesti DOK će u četvrtak, 1. februara u 19 časova u mts Dvorani otvoriti film „Anselm“ Vima Vendersa, dokumentarac o jednom od najinovativnijih i najvažnijih slikara i vajara našeg vremena, Anselmu Kiferu.

U okviru Glavnog programa festivala biće prikazani filmovi „Friuli mladog Pazolinija“ Roberte Kortele (koja će ujedno biti i gošća festivala), ostvarenje o Pjeru Paolu Pazoliniju koji u najtežem periodu Drugog svetskog rata, kao izuzetan student iz Bolonje, pronalazi utočište u malom selu Furlanije u kome otkriva čist poetski jezik, furlanski. Priču o majstoru horora Dariju Arđentu prikazao je autor Simone Skafidi u filmu „Dario Arđento Paniko“, dok kroz ostvarenje „Mala tužna devojka“ autorka filma Mona Ašaš otkriva zagonetne tajne svoje pokojne majke (glavna uloga Marion Kotijar).

U okviru Takmičarske selekcije Enter DOK biće prikazano sedam filmova među kojima je i “Avenal” Ane Sandrini o nekadašnjem rudniku skrivenom u šumama italijanskih Julijskih Alpa. Rediteljka ovog filma takođe će biti gošća festivala. Još jedna autorka koja će predstaviti svoj film na festivalu je i Merve Kuš Mataradži iz Turske. Ona će srpskoj publici predstaviti film “Ema” koji prati život Britanke Eme čiji je jedan beg iz škole zauvek promenio njen život. “Prohujale noći” autora Alberta Martina Menačoa prati živote mladih ljudi koji žive u selu na jugu Španije čiji portret otkriva zemlju zečeva i magaraca, ljubavnih priča, vatre i rejv žurki. “Samjuel i svetlost” Vinisiusa Girnisa je vizuelno impresivan film čija radnja prati život šestogodišnjeg Samjuela i njegove porodice koji žive u malom ribarskom selu Ponta Negra koje se nalazi na obali Paratija u Brazilu. U filmu „Treća i četvrta generacija“ autora Lukasa Zinda, Silvija, časna sestra, suočava se sa odgovornošću za dela svog dede, komandanta nacističkog koncentracionog logora, kroz izvođenje umetničkih performansa. Film “Poli” Damjana Nikolova sniman 29 meseci na udaljenim lokacijama u Bugarskoj predstavlja živote posvećenih pčelara. Autori oba filma biće gosti festivala. Belgijski film “Sklopljeni život” Elodi Degavr prikazuje čelični grad o kom se priča u komšiluku. U Briselu, Liježu i Šarlroa, tri arhitekte i nekoliko građana avanturista će ostvariti svoju utopiju: stambene jedinice u formi kompleta za sklapanje, dostupne svima. Šta danas ostaje od njihovih vizionarskih kuća?

U okviru selekcije „Izvan mraka“ biće prikazana četiri dokumentarca koja se bave temom bioskopa kao mesta koja oblikuju živote ljudi širom sveta, njihovom istorijom i ulogom koju su imali u promociji različitih ideja. Film „Opšti plan“ Vladimira Golovneva prati razvoj gradova i sela u Rusiji gde moderni 3D bioskopi postaju svetionici kulture, transformišući okolnu stvarnost. U filmu „Groblje filma“ autor Tjerne Sulejman Dijalo polazi u potragu za mestom rođenja kinematografije u Gvineji. „Bioskop Laika“ autora Veljka Vidaka je priča o izgradnji prvog bioskopa u malom gradu Karkila u Finskoj koji oživljava zahvaljujući reditelju Akiju Kaurismakiju. „Priručnik o istoriji bioskopa“ Stefana D’Antuona i Bruna Uđolija je film o istoriji, današnjem razvoju i budućnosti bioskopa u gradu Torinu u Italiji.

Program šestog izdanja festivala DOK dostupan je na sajtu https://dokfest.rs/. Ulaznice za festival mogu se kupiti na blagajni mts Dvorane kao i preko sajta: https://www.mtsdvorana.rs/filmovi/dok6

Zbog velikog interesovanja dodatna projekcija filma „Anselm“ Vima Vendersa na šestom DOK festivalu

Dokumentarci o Anselmu Kiferu, Dariju Arđentu i Pazoliniju u okviru Glavnog programa DOK #6 festivala

Zbog velikog interesovanja publike i nakon dve rasprodate projekcije otvorena je još jedna, dodatna projekcija filma Anselm Vima Vendersa u okviru programa Šestog međunarodnog festivala dugometražnog dokumentarnog filma DOK #6.

Nova projekcija Vendersovog ostvarenja o jednom od najinovativnijih i najvažnijih slikara i vajara našeg vremena, Anselmu Kiferu, zakazana je za subotu, 3. februar u 19 časova u sali 1 mts Dvorane.

Sniman u 3D tehnici i 6K rezoluciji, film Anselm pruža filmsko iskustvo stvaralaštva umetnika koji istražuje ljudsko postojanje i cikličnu prirodu istorije, inspirisan književnošću, poezijom, filozofijom, naukom, mitologijom i religijom. Tokom više od dve godine, Venders je pratio Kiferov put od rodne Nemačke do njegovog trenutnog doma u Francuskoj, povezujući faze njegovog života sa ključnim mestima njegove karijere koja traje više od pet decenija.

U okviru glavnog programa festivala biće prikazana još tri ostvarenja: Friuli mladog Pazolinija Roberte Kortele, Dario Arđento Paniko Simonea Skafidija i Mala tužna devojka Mone Ašaš (glavna uloga Marion Kotijar).

Italijanski film „Friuli mladog Pazolinija biće prikazan u petak, 2. februara u 19 časova u sali 3 mts Dvorane. Autorka filma Roberta Kortela biće gošća festivala. U najtežem periodu Drugog svetskog rata, izuzetan student iz Bolonje pronalazi utočište u malom selu Furlanije. Ovde otkriva čist poetski jezik, furlanski; otvara školu za decu farmera i bori se za širenje kulture i nade u Furlaniji koju muče beda i bombardovanje. Njegovo ime je Pjer Paolo Pazolini.

U subotu, 3. februara u 16 časova u sali 6 mts Dvorane biće prikazan film Mala tužna devojkaNakon majčine smrti, Mona Ašaš otkriva hiljade fotografija, pisama i snimaka, ali ove zakopane tajne čine njen nestanak još većom enigmom. Kroz snagu filmskog stvaralaštva i lepotu inkarnacije, ona oživljava svoju majku kako bi proputovala kroz njen život i saznala ko je ona zaista bila. Glavnu ulogu u filmu igra nagrađivana glumica Marion Kotijar, koja u ovom intimnom dokumentarcu igra umetnicu viđenu očima njene ćerke.

U izolovanom ambijentu hotelskih soba, Dario Arđento, majstor horora, stvarao je svoje najveće filmske kreacije, tražeći utočište od spoljašnjeg sveta kako bi zaronio u svoje noćne more. Unutar hotelske sobe, Arđento piše svoj poslednji film, dok ga prate kamera i ekipa koja pravi dokumentarni film o njemu i njegovoj slavnoj karijeri. Film Dario Arđento Paniko biće prikazan u nedelju, 4. februara u 16 časova u sali 6 mts Dvorane.

Podsećamo, šesti DOK festival će se održati od 1. do 4. februara u mts Dvorani. Program festivala dostupan je na sajtu https://dokfest.rs/. Ulaznice za festival mogu se nabaviti na blagajni mts Dvorane kao i preko sajta: https://www.mtsdvorana.rs/filmovi/dok6

Glavni program DOK festivala (trejleri):

Anselm: https://www.youtube.com/watch?v=Ye5YU9EaPKc

Friuli mladog Pazolinijahttps://www.youtube.com/watch?v=XUgW2ya-ZgM

Dario Arđento Paniko: https://www.youtube.com/watch?v=VS3be5AHGyY

Mala tužna devojka: https://www.youtube.com/watch?v=YGvz3_Lv5ZA

Festival DOK #6 predstavlja selekciju „Izvan mraka“: Dokumentarci o bioskopima koji menjaju život, dok se život pretvara u bioskop

Šesti festival dugometražnog dokumentarnog filma DOK #6 koji će se održati od 1. do 4. februara u mts Dvorani predstavlja posebnu selekciju programa pod nazivom Izvan mraka.

U okviru selekcije Izvan mraka biće prikazana četiri dokumentarca koja se bave temom bioskopa kao mesta koja oblikuju živote ljudi širom sveta, njegovom istorijom i ulogom koju je imao u promociji različitih ideja. Ovi filmovi će odgovoriti na pitanja kako će izgledati budući bioskopi i koja publika će u njih odlaziti i kako ponovo uspostaviti bioskope kao snažan i stabilan prostor za deljenje emocija.

Može li bioskop spasiti ljude od alkoholizma, osećaja usamljenosti i napuštenosti? Da biste odgovorili na ovo pitanje, krenite na putovanje filma Opšti plan Vladimira Golovneva koji će biti prikazan u četvrtak, 1. februara u 20.30 časova u sali 3 mts Dvorane. Film prati razvoj gradova i sela u Rusiji gde moderni 3D bioskopi postaju svetionici kulture, transformišući okolnu stvarnost. Program promocije filmske kulture Cinema Spreading počeo je u Rusiji 2015. Ovo je film koji priča o tome kako bioskop menja život, dok se život pretvara u bioskop.

U filmu Groblje filma autor Tjerne Sulejman Dijalo polazi u potragu za mestom rođenja kinematografije u Gvineji. Šarmantan i uporan, on prati tragove nasleđa i istorije filma u svojoj zemlji i predočava važnost filmskih arhiva. Film će biti prikazan u petak, 2. februara u 16 časova u sali 6 mts Dvorane.

Dokumentarni film Bioskop Laika autora Veljka Vidaka je priča o izgradnji prvog bioskopa u malom gradu Karkile u Finskoj. Ovaj bioskop oživljava zahvaljujući reditelju Akiju Kaurismakiju. “Bioskop Laika” će zatvoriti ovogodišnje izdanje festivala (kada će biti dodeljene i nagrade festivala) u nedelju, 4. februara u 19 časova u sali 6 mts Dvorane.

Priručnik o istoriji bioskopa Stefana D’Antuona i Bruna Uđolija je film o istoriji, današnjem razvoju i budućnosti bioskopa u gradu Torinu u Italiji. Od prvih snimaka braće Limijer, pa sve do zatvaranja bioskopa zbog pandemije, prolazeći kroz sve ključne korake u dugogodišnjoj avanturi od 120 godina, ovaj film svedoči o evoluciji bioskopa i istražuje njegovu društvenu i kulturnu vrednost. Ovo ostvarenje publika će moći da pogleda u nedelju, 4. februara u 20.30 časova u sali 3 mts Dvorane.

Program šestog izdanja festivala DOK dostupan je na sajtu https://dokfest.rs/. Ulaznice za festival mogu se kupiti na blagajni mts Dvorane kao i preko sajta: https://www.mtsdvorana.rs/filmovi/dok6

Trejleri:

Bioskop Laika: https://www.youtube.com/watch?v=hxCbYPvAz4o

Priručnik o istoriji bioskopa: https://www.youtube.com/watch?v=tJW-aF0NGgs

Opšti plan: https://mubi.com/en/films/long-shot-2021/trailer

Groblje filma: https://www.youtube.com/watch?v=SvOrCS__Ccs

Enter Dok takmičarska selekcija DOK #6 festivala

Sedam uzbudljivih debitantskih dokumentaraca iz celog sveta u takmičarskom programu šestog DOK festivala

Šesto izdanje međunarodnog festivala dugometražnog dokumentarnog filma DOK #6 biće održano od 1. do 4. februara u mts Dvorani.

Takmičarski program pod nazivom Enter Dok u kome učestvuju debitantski dugometražni dokumentarni filmovi, predstaviće sedam ostvarenja. Uokviru ove selekcije biće dodeljena nagrada publike.

Film “Avenal” autorke Ane Sandrini prikazuje sliku sela Kave del Predil, rudnika skrivenog u šumama italijanskih Julijskih Alpa. Ovo selo danas predstavlja samo obris onoga što je nekada bio – mesto napretka i avangarde. Čini se da je rudnik jedina statična tačka u ovoj maloj dolini, gde su se ukrštale imperije, nacije, narodi i etničke grupe. Rediteljka filma biće gošća festivala.

Još jedna rediteljka koja će predstaviti svoj film na festivalu je i Merve Kuš Mataradži iz Turske. Ona će srpskoj publici predstaviti film “Ema” koji prati život Britanke Eme čiji je jedan beg iz škole zauvek promenio njen život. Ema se zaljubljuje u Mehmeta, Turčina koga je upoznala na venčanju zbog kog je pobegla iz škole. Kada Mehmet, ilegalni imigrant, bude deportovan, Ema odlazi za njim u Tursku. Nastojeći da se uklopi u novi život, Ema se suočava s izazovima koje nosi uloga strankinje, žene i majke usred finansijskih teškoća.

“Prohujale noći” autora Alberta Martina Menačoa prati živote mladih ljudi koji žive u selu na jugu Španije čiji portret otkriva zemlju zečeva i magaraca, ljubavnih priča, vatre i rejv žurki. “Samjuel i svetlost” autora Vinisiusa Girnisa nominovan za Oskara 2024. u selekciji za najbolji dokumentarni film je vizuelno impresivan film čija radnja prati život šestogodišnjeg Samjuela i njegove porodice koji žive u malom ribarskom selu Ponta Negra koje se nalazi na obali Paratija u Brazilu. Dolazak električne energije i turizma u selo dekonstruiše idealizovani raj i stvara portret savremenog Brazila. U filmu „Treća i četvrta generacija“ autora Lukasa Zunda, Silvija, časna sestra, suočava se sa odgovornošću za dela svog dede, komandanta nacističkog koncentracionog logora, kroz izvođenje umetničkih performansa. Film “Poli” Damjana Nikolova sniman 29 meseci na udaljenim lokacijama u Bugarskoj predstavlja život posvećenog pčelara koji je napustio život u gradu. Njemu priskače u pomoć neočekivani hrabri mali heroj.

Belgijski film “Sklopljeni život” Elodi Degavre prikazuje čelični grad o kom se priča u komšiluku. Lagane kuće osmišljene od strane njihovih budućih kupaca. Građevinski set poveren studentima. U Briselu, Liježu i Šarlroa, tri arhitekte i nekoliko građana avanturista će ostvariti svoju utopiju: stambene jedinice u formi kompleta za sklapanje, dostupne svima! Šta danas ostaje od njihovih vizionarskih kuća?

Podsećamo, festival će u četvrtak, 1. februara u 19 časova u sali 6 mts Dvorane otvoriti film „Anselm“ Vima Vendersa u 3D tehnici. Program šestog izdanja festivala DOK biće uskoro dostupan na sajtu https://dokfest.rs/.

TREJLERI FILMOVA:

Avenal: https://www.youtube.com/watch?v=NSCl1cD4FXM

Emma: https://www.youtube.com/watch?v=bOWMsvc–wA

Prohujale noći:  https://www.youtube.com/watch?v=-y6c8vOT3lk

Samjuel i svetlost:  https://www.youtube.com/watch?v=Yzg6P8hcGx8

Treća i četvrta generacija: https://vimeo.com/669514155

Sklopljeni život: https://www.youtube.com/watch?v=2kNCoMk-z6o

Foto: DOK promo

Zimsko izdanje Mreže festivala Jadranske regije

 Mreža festivala Jadranske regije predstavlja pet nagrađivanih filmskih ostvarenja koje možete pogledati besplatno u bioskopu i online

Drugo po redu Zimsko izdanje Mreže festivala Jadranske regije, zajednički projekat vodećih filmskih festivala iz regiona (Festivala autorskog filma Beograd, Filmskog festivala Herceg Novi, Ljubljanskog međunarodog Film Festivala, Sarajevo Film Festivala i Zagreb Film Festivala) biće održano od 20. do 29. januara.

Publika će tokom manifestacije potpuno besplatno moći da pogleda pet nagrađivanih filmova koji će biti prikazani online na platformi ondemand.kinomeetingpoint.ba.

Kao svojevrsno zagrevanje za online program uoči početka Zimskog izdanja članovi Mreže organizovaće besplatnu bioskopsku projekciju u svojim gradovima. Tako će Festival autorskog filma iz Beograda u petak, 19. januara u 19 časova u sali 6 mts Dvorane prikazati film Jahači slovenačkog reditelja Dominika Menceja (uloge u filmu tumače Nikola Kojo, Timon Šturbej, Petja Labović i Anja Novak). Besplatne ulaznice za projekciju mogu da se preuzmu na blagajni mts Dvorane.

Tokom deset dana na online platformi biće prikazana nagrađivana ostvarenja iz regiona, i to Stric Andrije Mardešića i Davida Kapca, Da li ste videli ovu ženu? Dušana Zorića i Matije Gluščevića, Garbura Josipa Žuvana, Jahači Dominika Menceja, kao i dokumentarac Muzej revolucije Srđana Keče.

Da li ste videli ovu ženu? jenadrealistična psihodrama fokusirana na temu identiteta, tj. na temu ženskog multiverzuma koji se želi osloboditiTo raslojavanje prati priča tri metamorfoze jedne žene (sve tri uloge tumači Ksenija Marinković) koja luta Beogradom i njegovim opskurnim kvartovima u potrazi za načinom da iskoči iz vlastite kože. Filmska forma je sledi, i sama se preoblikujući. Film je premijerno prikazan na Nedelji kritike u Veneciji.

Radnja filma Stric, intrigantnog trilera s Mikijem Manojlovićem, Ivanom Roščić, Goranom Bogdanom, Rokom Sikavicom i Kajom Šišmanović naizgled se odvija u Jugoslaviji, kasnih 1980-ih. Voljeni stric se vraća kući za praznike. Ponovno na okupu, porodica je usred božićnog ručka. Radosno druženje iznenada prekida zvonjava mobilnog telefona. Ipak nisu 1980-e, a čini se da nije ni Božić. Ubrzo postaje jasno da se za prepunom prazničnom trpezom, osim ćurke, nožem može rezati i napetost.

Potraga za slobodom u fokusu je filma Jahači o dvojici seoskih mladića koji se, nakon gledanja filma Easy Rider, prerađenim moticiklima upućuju na životnu avanturu prema Splitu. Jahači su istovremeno film sazrevanja i film ceste, zanimljiv mozaik scena koje proizlaze iz svetova dva najbolja prijatelja, ali i posveta određenom (bez)vremenu i prostoru.

Junaci filma Garbura, dvanaestogodišnjaci Nikola i Antonio najbolji su prijatelji koji žive u susednim kućama. Zabavljaju se paljenjem karabita, a svoje eskapade snimaju i objavljuju na Youtube-u, nadajući se milionskim pregledima. Porodice su im već godinama posvađane i protive se njihovom prijateljstvu. Kada dođe vreme praznika, svađa između porodica će eskalirati i preliti se u odnos dvojice prijatelja. Uloge u filmu igraju Franko Floigl, Mauro Ercegović Gracin, Ljubomir Bandović, Marija Škaričić, Ivana Roščić, Asja Jovanović i Zdenko Jelčić.

Muzej revolucije je premijerno prikazan na IDFA festivalu, obišao je brojne festivale, a osvojio je i Srce Sarajeva za najbolji dokumentarni film. Od rađanja arhitektonske vizije Vjenceslava Rihtera – muzeja posvećenog istoriji socijalističke revolucije prošlo je šezdeset godina. U ostacima napuštenog utopijskog projekta u Beogradu rađa se prijateljstvo između sedmogodišnje devojčice i jedne starice. Kada grad započne brisanje svih tragova Muzeja revolucije, iz života devojčice nestaju bezazlene igre i priče uz vatru.

Inspirisani uspešnim Prolećnim izdanjima, članovi Mreže festivala Jadranske regije pokrenuli su Zimsko izdanje sa željom da uz pomoć regionalne filmske platforme doprinesu većoj vidljivosti kvalitetnih domaćih ostvarenja i to u zimskom periodu kad svi više vremena provode ispred malih i velikih ekrana.

Filmovi će biti dostupni publici iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine uz prethodnu registraciju na platformi ondemand.kinomeetingpoint.ba.

Mrežu festivala Jadranske regije podržava Potprogram MEDIA Programa Kreativne Europe i Ambasada Švajcarske u Bosni i Hercegovini.

Filmski projekat „Narodna drama“ Mirjane Karanović na 21. izdanju Koprodukcionog marketa prestižnog filmskog festivala u Berlinu

Berlin, 9. januar 2024 – Projekat za film Narodna drama u režiji Mirjane Karanović i produkciji This and That Productions izabran je za učešće na 21. izdanju Koprodukcionog marketa prestižnog filmskog festivala u Berlinu (The Berlinale Co-Production Market).

Jedan od najznačajnijih koprodukcionih događaja u svetu The Berlinale Co-Production Market biće održan od 17. do 21. februara u okviru 74. Filmskog festivala u Berlinu (15 – 25. februar). Za učešće u ovom važnom festivalskom događaju na kome prisustvuju priznati međunarodni producenti, agenti prodajei predstavnici fondova odbabrano je 34 projekata (od ukupno 318 prijavljenih) iz 27 zemalja.

Priliku da svoj projekat predstavi na značajnom filmskom događaju na kome je do sad uspešno predstavljeno preko 350 međunarodnih dugometražnih projekata i više od 20 serija imaće i producenti iz Srbije sa filmskim projektom „Narodna drama“ renomirane glumice i rediteljke Mirjane Karanović.

Producentkinja filma Snezana van Hauvelingen је o učešću na Berlinale marketu rekla: Veliki je uspeh biti odabran kao jedan od 34 projekata iz celog sveta na tako prestižnom filmskom marketu u Berlinu. To je značajno ne samo za naš projekat nego i za srpsku kinematografiju koja je prepoznata kao značajna na svetskoj sceni. Mi nemamo svake godine predstavnika u filmskom programu ili filmskoj industriji na festivalu A kategorije kao što je Berlinale što daje još veći značaj selektovanju Narodne drame koja je još uvek u fazi finansiranja. U Berlinu ćemo imati priliku da filmski projekat Narodna drama prezentujemo relevantnim filmskim profesionalcima, koproducentima i distributerima iz celog sveta i ostvarimo značajne filmske kontakte.

Učešće na ovom marketu naš projekat stavlja u fokus kao jedan od najkvalitetnijih projekata ovogodišnjeg izdanja i nadamo se da će nam pomoći da što pre zatvorimo finansiranje. S obzirom da smo mi zemlja sa ograničenim finansijskim mogućnostima, nama su vrlo bliske međunarodne koprodukcije i uključivanje različitih kultura i iskustava što je za temu našeg projekta izuzetno važno i može da doprinese da ovaj film postane istinsko slavlje slobode i prihvatanja, naglasila je van Hauvelingen.

Projekat „Narodna drama“, baziran na istoimenoj drami Olge Dimitrijević, a prema adaptaciji scenariste Bojana Vuletića, je priča o slobodi i ljubavi u konzervativnom i patrijarhalnom društvu. U središtu filma je ljubavna priča između Anke, mlade žene koju je njena porodica primorala da se uda, i Branke, folk pevačice u koju se zaljubljuje. Projekat je do sada dobio podršku Filmskog centra Srbije, francuskog Nacionalnog centra za film i pokretne slike, kao i podrsku  za razvoj Media potprograma Kreativne Evrope. Francuski producent je renomirana produkcija Elzevir Films.

Među višestruko nagrađivanim autorima od ukupno 34 projekata 17 će režirati žene. Filmski autori koji će sigurno izazvati interes su, između ostalih, Kateryna Gornostai i Antonio Lukich iz Ukrajine, Andrea Pallaoro iz Italije, Mirjana Karanović iz Srbije, kao i kinesko-japanski redateljski dvojac Huang Ji i Ryuji Otsuka. Snažno i u potpuno novom pristupu, ovi projekti odražavaju goruća pitanja današnjice: dom i migracije, roditeljstvo, političke i društvene sukobe. Uz arthouse, selekcija uključuje projekte koji tematski obiluju humorom i toplinom, temama kao što su veštačka inteligencija, klimatske promene, intrige u diplomatskim krugovima ili delikatni porodični sukobi posmatrani iz neobičnih perspektiva. Biće veoma uzbudljivo gledati kako će se ovi filmski projekti preneti na veliko platno, navodi se u saopštenju Berlinala.

Podsećamo da je producentska kuća This and That Productions realizovala uspešne projekte „Mrak“ Dušana Milića, srpskog kandidata za nagradu Oskar, „Nečista krv – greh predaka“ prvi film na srpskom jeziku na Netflixu, „Dnevnik Diane Budisavljevic“, kao i TV serije „Jutro će promeniti sve“, „Nečista krv“ i „Sablja“ čija se premijera uskoro očekuje.Kompletnu listu projekta odabranih za Koprodukcioni market možete pronaći na zvaničnom sajtu Berlinala: https://www.berlinale.de/en/2024/news-press-releases/248884.html
Foto: Promo

Održan prvi WRLDArts Festival

Prvi WRLDArts Festival na velikoj sceni Madlenianuma sinoć otvorila princeza Jelisaveta Karađorđević

Festival su otovrile princeza Jelisaveta Karađorđević i specijalna gošća festivala, kineski sopran, Vanže Žang, i zajedno su publici poželele srećno „putovanje“ kroz tri različite kulture.

Program je započeo je pesmom i plesom polaznika Fondacije GRUBB, potom je na scenu izašao kamerni sastav tradicionalnih kineskih instrumenata, nakon čega su nam se predstavili članovi hora „The New Moon“koji su zvodili svoje solo tačke. Hor muzičke škole „Stanislav Binički“  je pod dirigentskom palicom profeskorke mr Jana Nevajade izvela značajne kompozicije srpskih kompozitora, a publiku je posebno oduševila tradicionalna borilačka veština Vušu prikazna kroz ples. Vanže Žang i naš veliki virtuoz na hramonici, profesor Boban Bejlić, su zajedno sa svim učesnicima i publikom za kraj  otpevali pesmu „Tamo daleko“, čime je uspešno završen prvi internacionalni WRLDArts Festival

Foto: Belkisa Beka Abdulović

Globalnu proslavu umetnosti, jedinstva i beskrajnih mogućnosti kulturne razmene u srcu Beograda na WRLDArts festivalu donela nam je Omladinska fondacija XChange za kulturnu razmenu.

10 godina festivala „Najkraći dan“ i udruženja Filmkultura //21.12. od 17h do 00h, bar Sprat

foto Promo, autorka plakata: Tijana Milanović

10. po redu beogradska proslava svetskog dan krakometražnog filma i 10. rođendan udruženja Filmkultura održaće se 21. decembra od 17h do 00h u baru Sprat u Cetinjskoj, a publiku očekuju projekcije uspešnih domaćih kratkih ostvarenja i onih do sad nikad viđenih, ozbiljni i manje ozbiljni razgovori, kao i poigravanje sa filmskom trakom. 

Najkraći dan je festival kratkometražnog filma koji se tradicionalno širom sveta održava najkraćeg dana u godini – 21. decembra, a udruženje za edukaciju u oblasti audiovizuelne kulture, Filmkultura, započelo je sa radom upravo manifestacijom Najkraći dan, u Beogradu prvi put održanom na zimu 2013. godine. 

Najkraći dan održava već 10. put i u ime ovog malog jubileja tim Filmkulture pokušava da sumira sve što je ovaj festival bio do sada: od celodnevnog filmskog maratona do poligona za filmsko obrazovanje mladih. 

Osnivači Filmkulture su filmski profesionalci iz različitih oblasti: Milan Stojanović, Andrijana Stojković, Vanja Kovačević, Marija Stojanović, Jelena Stanković i Maša Seničić.

Ulaz na sve programe je besplatan!

Politička komedija „Prizvan i pozvan“ Srđe Vuča i Luke Papića na DokZimi

Smotra dokumentarnog filma DokZima, novi projekat mladih filmskih autora održava se tokom decembra u Beogradu i Novom Sadu.

U želji da osveži, podseti i angažuje publiku, kroz domaće dokumentarne filmove i razgovore sa autorima, DokZima predstavlja platformu za promociju neretko skrivenog sveta domaćeg dokumentarnog filma bioskopskoj publici.

Nakon uspešnog starta projekta i projekcije filma „Flašaroši“ autora Nemanje Vojinovića, sledeći film koji će publika moći da pogleda jeste dokumentarno ostvarenje „Prizvan i pozvan“ autora Srđe Vuča i Luke Papića. Film će biti prikazan u sredu, 13. decembra u 20 časova u Dvorani Kulturnog centra Beograda (DKC), i u ponedeljak, 18. decembra u 19 časova u Kulturnom centru Novog Sada. Nakon projekcija biće održan razgovor sa autorima.

Prizvan i pozvan je politička komedija sa tragičnim posledicama koja, promatrajući jedan od najčudnijih perioda u srpskoj političkoj istoriji, govori o četiri bivša predsednička kandidata, danas neprilagođena antiheroja koji se prisećaju svog učešća na prvim višestranačkim izborima 1990. i ponovo proživljavaju taj, za sve njih, sudbonosan događaj, ne shvatajući da oni igraju samo sporedne uloge.

Film je premijerno prikazan na festivalu IDFA u Amsterdamu i postigao je veliki festivalski uspeh u zemlji, širom regiona i sveta.

„Prizvan i pozvan“ je dobitnik nagrade publike za najbolji evropski film i nagrade žirija za najbolju montažu na ovogodišnjem Beldocs festivalu. Film je osvojio i specijalno priznanje na Underhill festivalu u Podgorici, kao i nagradu za najbolji dokumentarni film na međunarodnom festivalu Ciudad de Mexico.

DokZima – Smotra dokumentarnog filma nastala je sa ciljem da postane dodatna spona između mladih autora dokumentarnih filmova i distributera koja će, uz pomoć projekcija u dva grada, pokušati da podstakne širu publiku da se vrati u bioskop. Pored domaćih festivala poput BELDOCS-a, Festivala Slobodna zona, bioskopska distribucija ovih ostvarenja je svedena na minimum.

DokZima se realizuje u produkciji filmske kuće Set Sail Filma, u saradnji sa udruženjem dokumentarista Doksrbija, a uz podrsku Ministarstva kulture Republike Srbije.

Trejler filma „Prizvan i pozvan“: https://mubi.com/en/films/invoked-2022/trailer

Svečano otvoren 15. Filmski festival Merlinka

Petnaesto izdanje Međunarodnog festivala queer filma Merlinka svečano je otvoreno u četvrtak 7. decembra u Velikoj sali Doma Omladine Beograda. Na otvaranju je obeleženo 20 godina od smrti Vjerana Miladinovića Merlinke, po kome je festival i dobio ime, prikazivanjem inserata iz filma „Marble Ass“ Želimira Žilnika. Prisutnima su se obratili Daniel Emeri, ambasador Australije u Srbiji, i australijsko-makedonski reditelj Goran Stolevski, koji je otvorio festival.

Predrag Azdejković, direktor festivala Merlinka, povodom početka manifestacije je izjavio: „Petnaest godina je brzo prošlo. Jako sam zadovoljan što nismo nestali kao mnogi LGBT projekti, nego smo preživeli sve nedaće i postali tradicija beogradskog decembra. Svake godine filmovi su sve bolji i bolji, produkcija je sve kvalitetnija. Jako je teško od tog ogromnog broja filmova koji nama stignu izabrati samo 80, jer su svi jako kvalitetni i nagrađivani na velikim festivalima po svetu“.

Daniel Emeri, ambasador Australije u Srbiji, na otvaranju festivala se prisutnima obratio rečima: „Sada je, više nego ikad, važno da govorimo o izazovima s kojima se suočava LGBTI zajednica ovde i širom sveta. Mnogi pretpostavljaju da je napredak u LGBTI pravima neizbežan, ali istorija nas uči da to nije slučaj. Prava LGBTI zajednice nazaduju u mnogim delovima sveta. U Australiji, kao i u mnogim zemljama sveta, LGBTI i kvir ljudi se suočavaju sa kontinuiranom diskriminacijom. Ali, takođe sam i ponosan što je naša zemlja poduzela neke značajne korake kako bi poboljšala njihov život. Pre šest godina na referendumu, Australija se opredelila za bračnu jednakost – pravo ljudi da se venčaju bez obzira na rod. To je za nas bio veoma značajan korak. Naša nedavna istorija nas uči da je napredak ipak moguć i da je redukovanje društvene stigme i zakonske diskriminacije učinilo Australiju boljim mestom za sve ljude. Naša zemlja ostaje posvećena liderstvu u promovisanju, zaštiti, i podržavanju ljudskih prava, među kojima su i LGBTI prava“.

Reditelj Goran Stolevski je o svom učešću na festivalu Merlinka izjavio: „Dok sam odrastao u Tetovu, za mene je Beograd bio poput Njujorka. Sama ideja da sada snimam filmove koji otvaraju i zatvaraju festival u Beogradu, za mene je nadrealna. Voleo bih da su moji roditelji ovde, a i oni bi takođe voleli da su tu. Veoma sam zahvalan Merlinki, koji je divan festival. Petnaest godina postojanja je fantastično“.

U holu ispred Velike sale Doma omladine Beograda, otvorena je izložba “Dosta je sa ćutanjem” sa radovima iz istoimenog stripa o interseks osobama. Jana Adamović, jedna od četiri autorke koje su učestvovale u izradi stripa, tim povodom je istakla: “Velika nam je čast što smo u prilici da izložimo naše radove na festivalu Merlinka. Mislim da je jako značajno da se ovakve inicijative spajaju, zato što to pomaže vidljivosti i razbijanju ćutanja sa kojim se suočava kako kompletna kvir zajednica, tako i zajednica interseks osoba”.

Filmski program festivala svečano je otvorio film “Dovoljno odrastao” Gorana Stolevskog čija radnja se odigrava u leto 1999. godine, kada se rađa neočekivana i intenzivna dvadesetčetvoročasovna romansa između sedamnaestogodišnjeg srpskog plesača latinskoameričkih plesova i starijeg brata njegovog najboljeg prijatelja. Deceniju kasnije, njih dvojica se sreću u gorkom ponovnom susretu. Još jedno ostvarenje Gorana Stolevskog, “Domaćinstvo za početnike”, zatvoriće ovogodišnje izdanje festivala. Ovaj film je makedonski kandidat  za Oskara, koji je na Venecijanskom filmskom festivalu dobio nagradu Queer Lion Award i ušao u širi izbor za Evropsku filmsku nagradu.

U selekciji inostranih dugometražnih igranih filmova, u Domu omladine Beograda, na repertoaru je još osam ostvarenja: američki film “Aristotel i Dante otkrivaju tajne univerzuma” reditelja Aitcha Alberta, holandsko-britanski “Srebrna magla” Sache Polak, kanadski “Pre nego promenim mišljenje” Trevora Polaka, francuski “Momci iz provincije” Gaëla Lepinglea, izraelsko ostvarenje “Dve” rediteljke Aster Elkayam, nigerijski “Sve boje sveta su između crne i bele” (Babatunde Apolowo), austrijski “Probiti led” Clare Stern, i norveški film “Norveški san” Leiva Igora Devolda.

U selekciji kratkih igranih filmova na programu su 34 ostvarenja iz 21 zemlje: Španije, Belgije, Francucke, Čilea, Kanade, Meksika, Kine, SAD, Švedske, Brazila, Mađarske, Tajlanda, Izraela, Irske, Norveške, Australije, Italije, Irana, Velike Britanije, Argentine i Poljske.

u Muzeju Jugoslovenske kinoteke (Kosovska 11) na program je devet dugometražnih dokumentarnih ostvarenja. Poseban segment dokumentarnog programa čini IDFA dan, posvećen Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma IDFA u Amsterdamu. U okviru ovog programa, u subotu 9. decembra biće prikazana tri ostvarenja premijerno prikazana na festivalu IDFA: “Plava lična karta”, “Kenya” i “Mnogo buke oko umiranja”. U ovoj selekciji publika će moći da pogleda i filmove “Ex-You”, “Uski put do sreće”, “Lud za lud za Ejmi”, “Nije prvi put da se borimo za našu ljubav”, “Pre nego što se preselimo”, i “Popodne sa Patrickom Sarfatijem”.

U selekciji kratkih dokumentarnih filmova, u Ustanovi kulture “Parobrod” na program je 19 ostvarenja iz 16 zemalja: Švajcarske, SAD, Brazila, Španije, Izraela, Francuske, Nemačke, Irana, Litvanije, Indije, Ukrajine, Azerbejdžana, Portugala, Tunisa i Holandije.

Na festivalskom programu je i sedam igranih i dokumentarnih ostvarenja iz Srbije i regiona: “Ubistvo na veganski način”, “Vedro nebo”, “Olujkin šou”, “Kviroslavija” i “Ex-You” iz Srbije, hrvatski film “Poznajući Maria” i crnogorski film “Džoli”.

U Ustanovi kulture Parobrod, prve festivalske večeri prikazano je i 13 kratkometražnih animiranih filmova. 

Foto: Damir Dervišagić.

Počinje 15. Filmski festival Merlinka

Petnaesto izdanje Međunarodnog festivala queer filma Merlinka počinje sutra, 7. decembra u 20 časova svečanim otvaranjem u Domu Omladine Beograda. Na otvaranju će, uz predstavljanje programa festivala, biti obeleženo i 20 godina od smrti Vjerana Miladinovića Merlinke, po kome je festival i dobio ime. Prisutnima će se obratiti Daniel Emeri, ambasador Australije u Srbiji, i australijsko-makedonski reditelj Goran Stolevski, koji će otvoriti festival.

Filmski program festivala će u 20:30 časova otvoriti film “Dovoljno odrastao” Gorana Stolevskog čija radnja se odigrava u leto 1999. godine, kada se rađa neočekivana i intenzivna dvadesetčetvoročasovna romansa između sedamnaestogodišnjeg srpskog plesača latinskoameričkih plesova i starijeg brata njegovog najboljeg prijatelja. Deceniju kasnije, njih dvojica se sreću u gorkom ponovnom susretu. Još jedno ostvarenje Gorana Stolevskog, “Domaćinstvo za početnike”, zatvoriće ovogodišnje izdanje festivala. Ovaj film je makedonski kandidat  za Oskara, koji je na Venecijanskom filmskom festivalu dobio nagradu Queer Lion Award i ušao u širi izbor za Evropsku filmsku nagradu.

Tokom četiri dana manifestacije, u selekciji inostranih dugometražnih igranih filmova, u Domu omladine Beograda  biće prikazano još osam ostvarenja: američki film “Aristotel i Dante otkrivaju tajne univerzuma” reditelja Aitcha Alberta, holandsko-britanski “Srebrna magla” Sache Polak, kanadski “Pre nego promenim mišljenje” Trevora Polaka, francuski “Momci iz provincije” Gaëla Lepinglea, izraelsko ostvarenje “Dve” rediteljke Aster Elkayam, nigerijski “Sve boje sveta su između crne i bele” (Babatunde Apolowo), austrijski “Probiti led” Clare Stern, i norveški film “Norveški san” Leiva Igora Devolda.

U selekciji kratkih igranih filmova na programu će biti 34 ostvarenja iz 21 zemlje: Španije, Belgije, Francucke, Čilea, Kanade, Meksika, Kine, SAD, Švedske, Brazila, Mađarske, Tajlanda, Izraela, Irske, Norveške, Australije, Italije, Irana, Velike Britanije, Argentine i Poljske.

u Muzeju Jugoslovenske kinoteke (Kosovska 11) biće prikazano devet dugometražnih dokumentarnih ostvarenja. Poseban segment dokumentarnog programa činiće IDFA dan, posvećen Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma IDFA u Amsterdamu. U okviru ovog programa, u subotu 9. decembra biće prikazana tri ostvarenja premijerno prikazana na festivalu IDFA: “Plava lična karta”, “Kenya” i “Mnogo buke oko umiranja”. U ovoj selekciji publika će moći da pogleda i filmove “Ex-You”, “Uski put do sreće”, “Lud za lud za Ejmi”, “Nije prvi put da se borimo za našu ljubav”, “Pre nego što se preselimo”, i “Popodne sa Patrickom Sarfatijem”.

U selekciji kratkih dokumentarnih filmova, u Ustanovi kulture “Parobrod” biće prikazano 19 ostvarenja iz 16 zemalja: Švajcarske, SAD, Brazila, Španije, Izraela, Francuske, Nemačke, Irana, Litvanije, Indije, Ukrajine, Azerbejdžana, Portugala, Tunisa i Holandije.

Na festivalskom programu biće prikazano sedam igranih i dokumentarnih ostvarenja iz Srbije i regiona: “Ubistvo na veganski način”, “Vedro nebo”, “Olujkin šou”, “Kviroslavija” i “Ex-You” iz Srbije, hrvatski film “Poznajući Maria” i crnogorski film “Džoli”.

U Ustanovi kulture Parobrod, 7. decembra biće prikazano 13 kratkometražnih animiranih filmova. Iste večeri ispred velike sale Doma omladine Beograda, biće otvorena i izložba “Dosta je sa ćutanjem” sa radovima iz istoimenog stripa o interseks osobama.

Foto: Kadrovi iz filmova.

Filmski festival Merlinka od 7. do 10. decembra u Domu omladine Beograda

Petnaesto izdanje Međunarodnog festivala queer filma Merlinka održaće se od  7. do 10. decembra 2023. godine u Domu omladine Beograda. Festival se ove godine održava pod sloganom “Šta bi dao da si na Merlinka festivalu”, inspirisanim albumom Bjelog dugmeta “Šta bi dao da si na mom mjestu”, čiji je omot poslužio kao nadahnuće za ovogodišnji festivalski vizuelni identitet.

Festival će otvoriti film “Dovoljno odrastao” Gorana Stolevskog čija radnja se odigrava u leto 1999. godine, kada se rađa neočekivana i intenzivna dvadesetčetvoročasovna romansa između sedamnaestogodišnjeg srpskog plesača latinskoameričkih plesova i starijeg brata njegovog najboljeg prijatelja. Deceniju kasnije, njih dvojica se sreću u gorkom ponovnom susretu.

Cenjeni reditelj iz Severne Makedonije biće na festivalu zastupljen sa još jednim ostvarenjem. Film “Domaćinstvo za početnike”, makedonski kandidat za Oskara, koji je na Venecijanskom filmskom festivalu dobio nagradu Queer Lion Award i ušao u širi izbor za Evropsku filmsku nagradu, zatvoriće ovogodišnje izdanje Merlinke.

“Domaćinstvo za početnike” ispituje univerzalne porodične istine, i to kako onih porodica u kojima smo rođeni tako i onih koje smo sami izgradili. Radnja prati junakinju Ditu koja nikada nije želela da postane majka, ali okolnosti je primoravaju da odgaja dve kćerke svoje partnerke, malu napast Miju i neposlušnu tinejdžerku Vanesu. Borba između njihovih prohteva odvija se dok se sve tri neumorno svađaju, postajući nesvakidašnja porodica u kojoj je sukob preduslov zajedništva.

Tokom četiri dana manifestacije, u selekciji inostranih dugometražnih igranih filmova  biće prikazano još osam ostvarenja: američki “Aristotel i Dante otkrivaju tajne univerzuma” reditelja Aitcha Alberta, holandsko-britanski “Srebrna magla” Sache Polak, kanadski “Pre nego promenim mišljenje” Trevora Polaka, francuski “Momci iz provincije” Gaëla Lepinglea, izraelsko ostvarenje “Dve” rediteljke Aster Elkayam, nigerijski “Sve boje sveta su između crne i bele” (Babatunde Apolowo), austrijski “Probiti led” Clare Stern, i norveški film “Norveški san” Leiva Igora Devolda”.

Film “Aristotel i Dante otkrivaju tajne univerzuma” reditelja Aitcha Alberta nastao je na osnovu tinejdžerskog romana Benjamina Alire Sáenza, koji je preveden i na srpski jezik, i fokusira se na prijateljstvo između dva tinejdžera meksičko-američkog porekla u El Pasou 1987. godine, koji istražuju neobično novo prijateljstvo i težak put ka samootkrivanju.

Nakon Berlinala i Tribeca festivala u Beograd stiže film “Srebrna magla” Sache Polak, o 23-godišnjoj medicinskoj sestri Franki koja živi sa svojom velikom porodicom u istočnom delu Londona. Opsednuta osvetom i potrebom da nekome pripiše krivicu za traumatičan događaj koji se desio pre 15 godina, nije u mogućnosti da izgradi duboke veze sve dok se ne zaljubi u jednu od svojih pacijentkinja – Florens. Beže na obalu gde Florens živi sa svojom raznolikom i otvorenijom porodicom. Tamo, Franki nalazi emocionalno utočište kako bi se suočila sa prošlošću.

U ostvarenju “Pre nego promenim mišljenje” Trevora Polaka, koji je premijerno prikazan u Lokarnu, ostali đaci se pitaju da li je novi đak Robin dečko ili devojčica, dok Robin razvija komplikovan odnos sa nasilnikom iz škole, praveći sve opasnije izbore kako bi se uklopio.

Film “Momci iz provincije” Gaëla Lepinglea prati troje likova. Zaposleni u noćnom klubu, Youcef se zaljubljuje u plesača iz putujuće queer trupe tokom leta. Negde, mladić u visokim potpeticama šeta kroz selo koje se sprema da napusti. U izolovanom gradiću, Jonas ima sastanak za erotske fotografije s nepoznatom osobom. Tu su onaj koji ostaje, onaj koji odlazi i onaj koji je u prolazu. Oni su momci iz provincije.

Lezbejski par u filmu “Dve”, rediteljke Aster Elkayam, sanja o tome da ima bebu. Bar prima antidepresive tako da će njena partnerka Omer nositi trudnoću. Njihovo putovanje počinje sa mnogo uzbuđenja i sigurnosti da će njihova ljubav prevazići sve prepreke. Međutim, mnogi neuspešni postupci inseminacije utiču na njihovu vezu. Omer postaje napeta, a Bar je frustrirana svojom ulogom u procesu.

U filmu “Sve boje sveta su između crne i bele”  koji je režirao Babatunde Apolowo, Bambino i Bawa se sreću u Lagosu i odmah se sprijatelje. Tokom svojih dugih vožnji po gradu, razvijaju duboku privrženost jedan prema drugom. Ali u društvu koje homoseksualnost smatra tabuom, osećaju pritisak društvenih normi. Film je nagrađen Teddy nagradom na ovogodišnjem Berlinalu.

Glavna junakinja filma “Probiti led” Clare Stern, devojka Mira u ranim dvadesetim godinama, beži od pritiska vođenja porodičnog vinograda tako što igra hokej na ledu. Kada se nova igračica Teresa pridruži timu, izaziva Mirin rigidni pogled na svet, što dovodi do noći koje će promeniti njihove živote na ulicama Beča.

U središtu ostvarenja “Norveški san” reditelja Leiva Igora Devolda je devetnaestogodišnji poljski imigrant, koji radi u fabrici ribe u Norveškoj i oseća simpatije prema svom kolegi. Počinje štrajk među poljskim radnicima u fabrici, što dovodi do testiranja njihovog odnosa i odnosa prema kolegama.

U selekciji kratkih igranih filmova na programu će biti 34 ostvarenja iz 21 zemlje: Španije, Belgije, Francucke, Čilea, Kanade, Meksika, Kine, SAD, Švedske, Brazila, Mađarske, Tajlanda, Izraela, Irske, Norveške, Australije, Italije, Irana, Velike Britanije, Argentine i Poljske.

29. FAF NA BIS

Najgledaniji filmovi 29. FAF-a još dva dana u bioskopima

29. Festival autorskog filma biće svečano zatvoren u petak, 1. decembra u 19 časova u mts Dvorani, kada će nakon dodele nagrada publika imati priliku da pogleda film „Seljani“ autorskog para DK i Hju Velčman.

29. FAF na bis održaće se u subotu i nedelju, 2. i 3. decembra u mts Dvorani, Dvorani Kulturnog centra Beograda (DKC) i Jugoslovenskoj kinoteci, a raspored projekcija je sledeći:

Subota, 2. decembar

mts Dvorana, 12:00, sala 6, Savršeni dani, r. Vim Venders

mts Dvorana, sala 6, 14:30h, Seljani, r. DK i Hju Velčman

mts Dvorana, sala 6, 16:30h, Himera, r. Aliće Rorvaher

mts Dvorana, sala 6, 19:00h, Savršeni dani, r. Vim Venders

mts Dvorana, sala 6, 21:30h, Prolazi, r. Ajra Saks

DKC, 16:00h, O suvom bilju, r. Nuri Bilge Džejlan

DKC, 20.30h, Stari hrast, r. Ken Louč

Jugoslovenska kinoteka, 16:00h, Velika kola, r. Filip Garel

Jugoslovenska kinoteka, 18:00h, Kako se kresnuti, r. Moli Mening Voker

Nedelja, 3. decembar

mts Dvorana, sala 6, 10:00, Savršeni dani, r. Vim Venders

mts Dvorana, sala 6, 12:30h, Stari hrast, r. Ken Louč

mts Dvorana, sala 6, 15:00h, Savršeni dani, r. Vim Venders

mts Dvorana, sala 6, 17:00 i 19:00, Grand Prix Festivala (pobednički film festivala)

mts Dvorana, sala 6, 21:30h, Otet, r. Marko Belokio

DKC, 16h, Kako se kresnuti, r. Moli Mening Voker

DKC, 18h, Himera, r. Aliće Rorvaher

DKC, 20.30h, Savršeni dani, r. Vim Venders

Jugoslovenska kinoteka, 16:00h, Disko igrač, r. Đakomo Abruceze

Jugoslovenska kinoteka, 18:00h, Savršeni dani, r. Vim Venders

Jugoslovenska kinoteka, 20:30h, Izgubljeni u noći, r. Amat Eskalante

Karte su u prodaji na blagajnama bioskopa, dok se ulaznice za mts Dvoranu mogu kupiti onlajn.

Drugi “Meta World” festival od 9. do 15. decembra u Beogradu

Beograd, 29. novembar – Drugo izdanje Meta World festivala savremene umetnosti biće održano od 9. do 15. decembra u sali Bioskopa Balkan u Beogradu.

Meta World festival je usmeren ka savremenom stvaralaštvu: muzici, slikarstvu, teatru i modnom dizajnu, ali i novim granama kao što je umetnost gejminga i primena veštačke inteligencije i tehnologija u razvoju kulturne industrije. Festival obrađuje i temu rodne ravnopravnosti, a pored koncerata, instalacija i prezentacija, biće organizovane i diskusije na aktuelne teme.

Ovaj jedinstveni festival potekao je od anasambla Metamorfozis i njegovih osnivača Tatjane  Jovanović Mirković i Saše Mirkovića. Festival je prvi put održan u decembru 2022. godine kada je okupio 50 domaćih i inostranih izvođača, a posetilo ga je oko 3000 gledalaca.

Ovogodišnji Meta World ugostiće neke od najeminentnijih umetnika svetske scene kao što su:

– Marc Sinan Company iz Berlina,

– Duo Lab 51 iz Karlsruea,

– Kayhan Kalhor, dobitnik Grammy nagrade I najpoznatiji kemančista na svetu,

– Gabriel Prokofiev, jedan od vodećih elektro-muzičara u Evropi i

– Dragana Ognjenović, najistaknutija srpska modna dizajnerka

Cilj festivala je da se savremeno stvaralaštvo približi široj publici i da se omogući da umetnost širokog spektra bude dostupna svakome. Takođe, misija festivala i ansambla je da u domaćim i svetskim okvirima promoviše i unapredi srpsko savremeno stvaralaštvo.

Ansambl Metamorfozis je najistaknutiji srpski orkestar koji izvodi umetničku muziku sa idejom da promoviše savremeno stvaralaštvo sa akcentom na srpsko stvaralaštvo. Osnovan je 2005. godine i od tada niže uspehe u zemlji i inostranstvu. Više puta je nagrađivan domaćim i inostranim priznanjima. Pored samostalnih projekata i turneja u zemlji i inostranstvu, ansambl je punih 15. godina sarđivao sa svetski priznatim kompozitorom Goranom Bregovićem čime je upotpunio i unapredio svoj rad.

Ansambl je ove godine pokrenuo i Metamorphosis Orchestra Academy, edukativnu platformu za mlade između 16. i 30. godina, čime je pružio mogućnost mladim ljudima da steknu nova iskustva i praksu.

Ulaznice za festival dostupne su na svim prodajnim mestima Tickets servisa, kao i onlajn.

Deset filmova iz Srbije i regiona u selekciji „Hrabri Balkan“ na 29. Festivalu autorskog filma

Festival autorskog filma svečano je otvoren u petak, 24. novembra u mts Dvorani. 29. po redu izdanje FAF-a publici će ponuditi preko 80 ostvarenja u 13 programskih selekcija.

Pored Takmičarskog i Glavnog, FAF će i ove godine prikazati filmove selektovane u programe Hrabri Balkan, Bande à part i Sirovo koji poslednjih godina izazivaju veliku pažnju gledalaca. Ove selekcije prate nove tokove u autorskom filmu i pružaju uvid u snažne i smele autorske prostore, bez obzira na to da li su etablirani ili još uvek nesvrstani.

Maša Seničić i Stefan Ivančić, selektori programa Hrabri Balkan su svoju selekciju objasnili rečima: „Iako je reč hrabrost poželjno upotrebljavati veoma pažljivo, svuda i stalno, čini se da je godina koju privodimo kraju 29. po redu festivalom ipak posebno osetljiva na one (metode, namere, autore) koji se nazivaju odvažnima. Tematski i narativno, u verovatno najsvedenijoj i najeklektičnijoj selekciji do sada, pojam hrabrosti postaje igriv i nedosledan. Ona je prisutna i kao stilsko-politički komentar i kao autorska drskost da se bude spor, nedorečen, romantičan; kao decenijsko pitanje kulture sećanja i kao lični obračun sa prošlošću. Nisu svi odabrani naslovi subverzivni u podrazumevanom smislu: činilo nam se da i preko potrebno izazivanje dominantnih narativa može da postane neka vrsta konvencije ukoliko se ne upari sa (ili suprotstavi) naslovima čije su namere jednostavne i u akrobatici filmskog jezika i u arhitekturi kritičkog pristupa“.

U programu Hrabrog Balkana biće prikazani filmovi 27 (Flora Ana Buda), Pero (Damjan Kozole), Motel (Filip Mojzeš), Projekt (Dane Komljen), El Shatt – nacrt za utopiju (Ivan Ramljak), Ne očekujte previše od kraja sveta (Radu Žude), Srce (Gvozden Ilić), Kratko putovanje (Erenik Bećiri), Neka cvjeta rosno cvijeće (Ivan Bakrač), Šutnja razuma (Kumjana Novakova).

El Shatt – nacrt za utopiju (Ivan Ramljak)

Stotine izmučenih ljudi pluta po Mediteranu bežeći od rata. Godina je 1944. i izbeglice beže u Afriku. Nakon kapitulacije Italije, Tito je odlučio da evakuiše 28 000 stanovnika Dalmacije u Egipat, gde su živeli u komunističkom naselju koje je trebalo da pokaže Zapadu kako će izgledati Jugoslavija nakon rata.

27 (Flora Ana Buda)

Alis danas puni 27 godina. Iako je to guši, i dalje živi s roditeljima zbog čega često sanjari kako bi pobegla od dosadnog svakodnevnog života. Nakon psihodelične žurke na krovu fabrike pod uticajem alkohola doživljava ozbiljnu nesreću na biciklu. Hoće li je to naterati da odraste?

Kratko putovanje (Erenik Bećiri)

Klodi i Mira, mladi albanski par, odlučuju da udaju Miru za Francuza na pet godina, kako bi u zamenu za novac dobila državljanstvo. Potom moraju da odaberu pravog muža za nju i da nauče da žive jedno bez drugog.

Motel (Filip Mojzeš)

Na jednom od najprometnijih autoputeva u blizini Zagreba motel pod nazivom „Plitvice“ ima pedeset radnika, a nema goste. To je jedinstveni mikrokosmos koji propada i u kom vreme kao da je stalo, što je sudbina mnogih bivših socijalističkih preduzeća.

Pero (Damjan Kozole)

Peter Musevski bio je muza za Kozolea i igrao je u skoro svim njegovim filmovima. Kozole je započeo film 2019. godine, što je trebalo da bude neka vrsta utehe za Musevskog. Međutim, 18. marta 2020. godine, Musevski je izvršio samoubistvo. Ovaj film je omaž životu, karijeri i strahovima čuvenog slovenačkog glumca.

Projekt (Dane Komljen)

Film prikazuje lokaciju Međunarodnog sajma u Lagosu kao transistorijski konglomerat različitih perspektiva koji i sam postaje prostor susreta i saradnje. Zamišljen je kao mesto trgovine, razmene i deljenja. Sada su tu poplavljene prostorije, cveće i korov, kuvari i stolari, veštačko jezero i fudbalski tereni.

Srce (Gvozden Ilić)

Devojka luta gradom kako bi vratila svoje srce i odnela ga svom dečku. Međutim, postoji jedan problem: njeno srce je prestalo da kuca.

Šutnja razuma (Kumjana Novakova)

Forenzički video esej o prvom slučaju u Međunarodnom sudu za koji je doneta presuda za silovanje i seksualnu eksploataciju. Služeći se isključivo arhivskim materijalom i svedočenjima, film predstavlja vid kolektivnog sećanja na torturu nad ženama iz logora za silovanje u Foči tokom rata u BiH.

Neka cvjeta rosno cvijeće (Ivan Bakrač)

Nikola ide na jug Crne Gore da se pozdravi sa najboljim prijateljem. Na putu sreće Maju s kojom ima više zajedničkog nego što se čini.

Ne očekujte previše od kraja sveta (Radu Žude)

Priča o filmu i ekonomiji u dva dela: pretrpana poslom i nedovoljno plaćena, Angela se vozi Bukureštom kako bi snimila kasting za video o bezbednosti na radu naručen od strane multinacionalne kompanije. Kada jedan od ispitanika otkrije da je njegovu nesreću izazvao nemar kompanije, izbija skandal.

Više o programu na faf.rs i festivalskim društvenim mrežama.

Film “Mešanac” američkog reditelja srpskog porekla Vuka Lungulov-Kloca na 29. FAF-u

Foto: Tanja Drobnjak

Festival autorskog filma počeo je u petak, 24. novembra i trajaće do petka, 1. decembra. FAF će i ove godine ugostiti veliki broj autora i autorki čiji filmovi će biti prikazani na festivalu.

Jedan od njih je i Vuk Lungulov-Kloc, američki reditelj srpskog porekla, sa kojim je u subotu, 25. novembra u mts Dvorani održan razgovor. Njegov film „Mešanac“ biće prikazan u nedelju, 26. novembra u 21h u Sali 6 mts Dvorane i u ponedeljak, 27. novembra u 17 časova u Domu omladine Beograda. Razgovor je vodila Milica Joksimović, programska koordinatorka FAF-a.

Razgovor nakon projekcije u nedelju vodiće Darko Lungulov, srpski reditelj i otac mladog reditelja.

Tokom adolescencije Vuk je boravio u Beogradu sa svojim ocem, filmskim stvaraocem Darkom Lungulovim. Vreme koje je proveo u glavnom gradu Srbije bilo je, kako kaže, jako formativno, ali je kao tinejdžer bio fokusiran na svoja osećanja. Zbog stalnih putovanja nikada nije naučio srpski jezik, pa je za njega bilo istovremeno bolno i poetično biti u poznatom kontekstu u koji se sasvim ne uklapa. Život između različitih identiteta uticao je i na njegovo stvaralaštvo.

„Pomalo je gorko biti u mojoj poziciji, ali to žongliranje između različitih identiteta otvara prostor za empatiju o različitostima. To me čini fluidnim. Odrastao sam govoreći dva jezika i kroz to sam razumeo da je reč samo definicija neke stvari, ali ne i njena suština – nešto slično se dešava i sa različitim identitetima kao što je etnički“, zaključuje Lungulov-Kloc.

Odgovarajući na pitanje moderatorke o procesu kastinga, Lungulov-Kloc kaže da je proces trajao dugo. Odmah je znao da ulogu oca želi da poveri Alehandru Gojcu (Alejandro Goic), njegovom omiljenom čileanskom glumcu, za koga kaže da ima dosta sličnosti sa likom kojeg tumači. Nakon toga je tražio glumca za ulogu momka. Pratio je karijeru Kola Domana (Cole Doman), koji je gej glumac, i dopala mu se ideja o gej glumcu koji glumi strejt muškarca.

„Dosta gej uloga nose strejt muškarci, posebno u Holivudu. Zbog toga mi je bilo intimno važno da uzvratim. Ljudi koji su u toj koži znaju kako da to iznesu. Mislim da je zato uneo intenzitet u ulogu,“ primećuje reditelj.

Vuk otkriva da je Mimi Rajder (Mimi Ryder), devojčica koju je odabrao za ulogu Fenjine sestre, delimično inspirisana iskustvom rada na filmu „Mešanac“, odlučila da postane rediteljka, što mu je bilo naročito drago.

Potraga za protagonistom filma trajala je dve godine. Upitan o procesu kastinga za lik Fenje, Vuk odgovara da mu je bilo jako važno da glavni lik bude mešovitog porekla, istovremeno latino i sa evropskog kontinenta. Nije hteo kompromise, i  tragao je za najboljim. Nakon mnogobrojnih lista koje je napravio sa prijateljima, shvatio je da je Lio (Lio Mehiel) najbolji za ulogu.

„Dosta glumaca koji su prošli kroz tranziciju bili su prestravljeni, jer su se plašili da ih niko neće zaposliti nakon toga. Bilo je za njega veliko olakšanje kada je saznao za ovaj film, u kome se može pojaviti na velikom platnu kao trans osoba. Bilo je tako lako, jer si toliko blizu domu, ali i teško, biti toliko ranjiv na platnu. Međutim, mislim da je ovo iskustvo bilo isceljujuće i za njega. Delovao je srećno i ponosno. Glumio je i u drugom sličnom filmu odmah nakon procesa i mislim da je i tu odradio sjajan posao,“ prepričava reditelj, dodajući da kvalitetu procesa doprinosi činjenica da tema filma odgovara ličnim iskustvima tima koji je učestvovao u njegovom kreiranju.

Vuk je na kraju razgovora otkrio da trenutno radi na novom filmskom projektu. Ostvarenje će, kako navodi, biti nešto drugačije od prethodnih, ali ga za ostale vezuje tema neuklopljenosti i nemanja doma, koja dominira njegovom filmografijom.

Više o programu 29. FAF na faf.rs. // Foto: Tanja Drobnjak,

Srpskom premijerom filma „Lost Country“ Vladimira Perišića počeo 29. Festival autorskog filma

Pred rasprodatom velikom salom mts Dvorane i uz ovacije publike, večeras je održana premijera filma “Lost Country” autora Vladimira Perišića kojom je svečano otvoren 29. Festival autorskog filma. Nakon projekcije, publici se poklonila ekipa filma.

Srđan Vučinić, umetnički direktor festivala, publici je uputio emotivno uputstvo za upotrebu filmova iz programa FAF-a i rekao: “Dobro protrljati magičnu lampu filmskog umetnika. Sačekati da dobri duh iz nje izađe i da vam skroz prekrije vidno polje. Širom zatvoriti oči i zamisliti želju, na primer, jedan Crveni kofer iz koga će iskočiti, jedna Himera, jedan Mešanac i jedna Zver. Gajiti istrajno svoj Hir, ne bi li se U žutoj čauri dospelo u Kritičnu zonu, odakle se do mile volje mogu posmatrati Jadna stvorenja i praviti Nacrt za utopiju, meditirajući O suvom bilju, te padajući u sve dublju Nostalgiju. Pratiti pažljivo svoj Horoskop koji će vam pružiti Objašnjenje za sve, kako biste izbegli da vas pošalju na Posmatranje. Smisliti, ipak, u tom Kraljevstvu životinja i Kako se kresnuti, kako biste posle sebi rekli: da, to su bili Savršeni dani. Uzimati 3 puta dnevno na praznu glavu i čisto srce, tokom 8 dana, od petka do petka”.

Igor Stanković, direktor festivala publici se obratio rečima: “U danima kada nas fikcija i omama očiju spasava od stvarnosti sveta, ima nečeg paradoksalno buntovnog i moćnog u ljudima koji sede u mraku i gledaju u platno boreći se sa nepodnošljivom težinom ove svakodnevnice okruženi lošim vestima, za koje današnje društvo i čitava civilizacija nemaju snage niti odgovornosti da im se suprotstave. Dobro došli na 29. Festival autorskog filma, naš zajednički Pogled u svet.”

Stanković je preneo i reči Bore Draškovića, koje je ovogodišnji dobitnik nagrade za životno delo Pogled u svet: Vojislav Vučinić izgovorio pre deset godina, opisujući Festival autorskog filma: “Na festivalu sam viđao decu i za mnoge od njih ovaj festival je na neki način fakultet za prenatalnu digitalnu estetiku. Mnoga od te dece ste sada vi, sada ozbiljni gledaoci koji prepoznaju, žive i doživljavaju autorski film i zato njegov značaj prevazilazi značaj jednog događaja posvećenog filmu.”

Igor Stanković se nakon toga zahvalio partnerima festivala i zamolio za jedan veliki aplauz posvećen Srđanu Koljeviću uz reči: “Sećajući se svih onih koji su pre dvadeset devet godina osmislili ovaj jedinstveni Pogled u svet i koji nažalost nisu više sa nama, sećamo se našeg dragog člana saveta festivala Srđana Koljevića, sa kojim je pre više od dvadeset godina ova nova iskra i energija festivala još jače zasjala, a koji nas je nažalost prerano napustio.”

Festival je zatim zvanično otvorio član saveta Festivala, selektor programa Bande à part i reditelj filma “Lost Country” Vladimir Perišić.

“Posebno mi je drago da Lost Country otvara Festival autorskog filma – moj prethodni film Ordinary People ga je zatvorio. Od tada je prošlo mnogo godina. Ja sam film Ordinary People radio kao jednu vrstu uvrede publici sa puno besa protiv sveta kakav ne bi trebalo da bude. U međuvremenu sam naučio da filmovi treba da se prave kao ljubavna pisma i ja se nadam da ćete to ljubavno pismo večeras da primite.”

Nakon projekcije, poklon ekipe filma “Lost Country” publici u mts Dvorani propraćen je velikim aplauzom.

Festival autorskog filma trajaće do 1. decembra, program festivala može sa naći na sajtu faf.rs i preko festivalskih društvenih mreža.

Foto: Filip Olćan i Jelena Radovanović

Osmi Francusko-srpski filmski susreti na Festivalu autorskog filma

Brojna delegacija francuskih stručnjaka u oblasti filma na 29. FAF-u

Preporuka za panel: Izvan tradicionalne filmske kritike: kako napraviti uspešan YouTube kanal i Instagram nalog sa filmskim sadržajem

U sklopu 29. Festivala autorskog filma od 28. do 30 novembra u mts Dvorani (press sala) održaće se osmi po redu Francusko-srpski filmski susreti. Susrete organizuju Francuski institut, mts Dvorana, Filmski centar Srbije i ACID, uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije.

Susreti će i ovog puta krunisati uspešnu filmsku saradnju Francuske i Srbije kroz diskusije na niz tema posvećenih sedmoj umetnosti. U okviru programa biće priređena brojna dešavanja u kojima će učestvovati delegacija francuskih stručnjaka i njihove srpske kolege: predavanja, sastanci i radionice na temu filmske kritike, audio inženjeringa i audio-vizuelne politike EU.

Radionice i paneli namenjeni su filmskim stručnjacima, ali i studentima različitih oblasti filmske umetnosti i ljubiteljima filma.

Kako tradicionalna filmska kritika nastavlja da se transformiše pod prodornim uticajem interneta, novi oblici filmsko-kritičke i sinefilske ekspresije nastavljaju da dobijaju zamah u onlajn prostoru.

Tokom panela “Izvan tradicionalne filmske kritike: kako napraviti uspešan YouTube kanal i Instagram nalog sa filmskim sadržajem”, autori dva uspešna naloga Jovan Vasiljević (1,1 milion pratilaca na Instagramu, profil cinematologist) i Nicolas Delage (ukupno 6,6 miliona pregleda na YouTube) podeliće praktične savete i govoriti o prednostima i izazovima razvoja ovakvih kanala.

Učesnici okruglog stola „Strukturalni pregled audio-vizuelne politike EU: ka harmonizaciji delovanja“ – Julie-Jeanne REGNAULT, generalna sekretarka, EFAD, Laëtitia Kulyk, Regionalni ataše za audiovizuelnu delatnost, Ambasada Francuske u Srbiji i Frederic Cornet, EuropaCinemas, razgovaraće o tome kako orkestrirati i uskladiti različite praktične i pravne mehanizme audio-vizuelnog sektora u evropskim zemljama, u i izvan EU.

U okviru razgovora “Dizajn zvuka u filmu”, stručnjaci za zvuk Anna Devillaire, Carolina Santana, PierreAntoine Coutant i Aleksandar Protić, otkriće nam tajne zanata i saznaćemo više o dizajnu, montaži i miksovanju zvuka. Tri francuska i jedan srpski profesionalac razgovaraće i razmeniće svoja iskustva i mišljenja o tehnikama rada i specifičnostima njihovog delovanja u Francuskoj i Srbiji.

28.11. u 13.00 – Strukturalni pregled audio-vizuelne politike EU: ka harmonizaciji delovanja

29.11. u 11.00 – Izvan tradicionalne filmske kritike: kako napraviti uspešan YouTube kanal i Instagram nalog sa filmskim sadržajem

30.11. u 10.00 – Dizajn zvuka u filmu

Više o programu na: https://www.institutfrancais.rs/doc/RDV-Programme2023.pdf

Sedam domaćih i regionalnih ostvarenja na 15. filmskom festivalu Merlinka

Na 15. izdanju Međunarodnog festivala queer filma Merlinka, koji se održava od 7. do 10. decembra 2023. godine u Domu omladine Beograda, Muzeju Jugoslovenske kinoteke i UK “Parobrod”, biće prikazano sedam igranih i dokumentarnih ostvarenja iz Srbije i regiona: “Ubistvo na veganski način”, “Vedro nebo”, “Olujkin šou”, “Kviroslavija” i “Ex-You” iz Srbije, hrvatski film “Poznajući Maria” i crnogorski film “Džoli”.

Kratkometražni igrani film “Ubistvo na veganski način” autorke Julie Ernesti prati Auroru, ljubiteljku harmonije, koja sve više pristaje na kompromise u odnosima sa svojim prijateljima i vegan partnerom, Čarlijem, zanemarujući svoje potrebe, što ima fatalne posledice.

“Vedro nebo” u režiji MIlice Mitre Cvetković još jedan je kratkometražni igrani film u ovoj selekciji. Glavna junakinja Nina dolazi u Beograd nakon što čuje vest o smrti svog bivšeg dečka. Kada se vidi sa nekada bliskim prijateljima, shvata koliko su se te veze promenile. Usred niza turbulentnih emocija, pokušava da se izbori sa nostalgijom i krivicom, prepustivši se osećanju slobode koje je odavno zaboravila.

Kratki dokumentarni film “Olujkin šou” režirale su Teodora Đorđević, Milica Marković, i Ana Bašić. Glavni protagonista filma Stefan zaposlen je u fabrici Leoni u Kraljevu, gde svakog dana radi, osim nedeljom. Nedeljom, Storm, njegov alter ego i dreg persona, oživljava. Storm se ne plaši da bude ono što jeste: hrabra, samouverena, sve ono što Stefan nije. Pratimo Stefana tokom njegove transformacije u Storm, kao i njihov nastup, dok nas upoznaje sa tim šta znači biti Storm i kako izgleda život dreg umetnika u Srbiji.

Kratki dokumentarac “Kviroslavija” rediteljke Marte Ćuprić, bavi se pitanjem gde se krije kvir kultura u jugoslovenskom filmu, i daje kritički pogled na oblikovanje kvir predstavljanja na ovom području. Sada su ovi motivi i likovi izneseni na svetlo dana kako bi ih konačno mogli videti i ceniti.

Kroz raznolike životne priče tri transrodne osobe, dugometražni dokumentarni film “Ex-You” (Milina Trišić, Srbija) postavlja pitanje slobode, razumevanja i prihvatanja u zemljama koje su rastrzane između tradicionalnih principa i težnji ka Zapadu. Helena je prevremeno penzionisani major, prva vojno lice u Srbiji koja je promenila pol. Kamila je iz Bosne i Hercegovine i dalje se nada promeni pola u Srbiji nakon godina pokušaja. Vuk je kršten u Crnoj Gori kao prva transrodna osoba koja tada nije završila tranziciju. Njegova tranzicija spasiće mu život na neočekivan način.

Kratki dokumentarni film “Poznavajući Maria” hrvatske rediteljke Emili Eme Sedlar prati Maria Lemešića, kuvara u u školi u Bjelovaru koji živi sa HIV-om. Godinama se suočava sa homofobijom i stigmom vezanom za HIV. Film ilustruje njegove borbe, ali i bezuslovnu ljubav i podršku onih koji ga okružuju u svakodnevnom životu.

Kratki dokumentarni film “Džoli” crnogorskog reditelja Alekse Bujišića predstavlja portret transrodnog muškarca koji se priseća svog odrastanja, razumevanja da je drugačiji i svog svakodnevnog života”.

Petnaesto izdanje Međunarodnog festivala queer filma Merlinka održaće se od  7. do 10. decembra 2023. godine u Beogradu i od 8. do 11. decembra u Kulturnom centru Novog Sada. Festival se ove godine održava pod sloganom “Šta bi dao da si na Merlinka festivalu”, inspirisanim albumom Bjelog dugmeta “Šta bi dao da si na mom mjestu”, čiji je omot poslužio kao nadahnuće za ovogodišnji festivalski vizuelni identitet. 

Deveto izdanje Kosovo i Metohija međunarodnog filmskog festivala u Gračanici

Deveti Kosovo i Metohija međunarodni filmski festival, i ove godine pod sloganom „Ovde”, održava se u Gračanici od 21. do 23. novembra. Tokom tri dana publika će moći da pogleda

najznačajnija domaća i regionalna ostvarenja: „Što se bore misli moje“, „Čuvari formule“, „Heroji Halijarda“, „Da li ste videli ovu ženu“, „Ovuda će proći put“, i „3211“.

U delu programa posvećenog mladima, publiku čeka regionalni hit „Dnevnik Pauline P“, reditelja Nevena Hitreca i dva međunarodna naslova: avanturistička komedija „Slučaj Tesla“ u režiji Andreja Hadživasileva i „Buntovnica“ Šarlote Regan.  

Svečano otvaranje Festivala zakazano je za utorak, 21. novembar u 21 čas, kada će na repertoaru biti ovogodišnji srpski kandidat za nagradu Oskar, film Milorada Milinkovića „Što se bore misli moje“. Ova priča prati poslednje dane srpskog kneza Mihaila Obrenovića, zaljubljenog čoveka koji se bori sa osećajem dužnosti prema svom narodu dok se protiv njega kuje kobna zavera, koja će zaustaviti oslobađanje balkanskih naroda.

Istog dana od 17 časova, u programu za mlade očekuje nas „Buntovnica“: ova komedija o ocu i ćerki prati priču dvanaestogodišnje snalažljive devojčice Džordžije koja tajno živi sama u svom stanu, u radničkom predgrađu Londona, nakon smrti svoje majke.U 19 časova publika će imati priliku da pogleda još jedan nagrađivani domaći film, ostvarenje Dušana Zorića i Matije Gluščevića „Da li ste videli ovu ženu?“.  Ksenija Marinković igra glavnu ulogu, sredovečnu Draginju koja kroz tri različita života pokušava da iskoči iz svoje kože. Kroz tri paralelne priče, autori na ubedljiv način, raznovrsnim jezikom, saopštavaju jednu istinu – koliko je teško da budemo ono što jesmo ako nam životne uloge nameću kalupe kao neminovnost bez izbora.

Drugog dana festivala u dečijem programu naći će se porodična avantura „Dnevnik Pauline P“, film snimljen po istoimenoj knjizi Sanje Polak koja je do sada prodata u preko 250 hiljada primeraka.  U nastavku festivalskog programa sledi najnagrađivaniji srpski film ove godine „Ovuda će proći put“, mlade rediteljke Nine Ognjanović, koji je svetsku premijeru imao na festivalu Slamdance u Sjedinjenim Američkim Državama u januaru 2023. i tada dobio nagradu publike i specijalno priznanje žirija za najbolji igrani film. Drugi festivalski dan zatvara ratna drama Radoša Bajića „Heroji Halijarda“,  u čijem središtu je najveća pojedinačna akcija spasavanja američkih i savezničkih pilota u istoriji svetskog vazduhoplovstva, poznata kao „Operacija Halijard“.

Poslednjeg dana festivala dečiji program prikazuje „Slučaj Tesla“, čija priča prati ambicioznog mladog pronalazača Tonija koji radi na bežičnom električnom uređaju i čvrsto je uveren da njegovo otkriće može da reši globalnu energetsku krizu.U 19 časova biće prikazan i bioskopski hit „3211“ Andrijane Stojković i Danila Bećkovića, istinita priča o Stefanu Đuriću, uspešnom muzičaru koji jednog dana gubi sve i odlazi u zatvor gde od njegovog ranijeg života ostaju samo njegove pesme.

Festival, 23. novembra u 21 čas zatvara još jedan film koji doživljava velike uspehe na svetskim festivalima. Nakon svetske premijere u Lokarnu gde je gde je ovenčan prestižnom nagradom Varajati magazina i nagradom Zeleni leopard, uspeha na festivalima u Sarajevu, Sao Paolu, Talinu – novi film Dragana Bjelogrlića „Čuvari formule“ stiže i pred publiku devetog Kosovo i Metohija međunarodnog filmskog festivala. Scenario je Bjelogrlić pisao sa Vukom Ršumovićem i Ognjenom Sviličićem, a inspiriran je bio romanom „Slučaj Vinča“ Gorana Milošinovića.

Ideja o osnivanju Međunarodnog filmskog festivala Kosova i Metohije nastala je iz potrebe za pozitivnom kampanjom u okruženju poput Kosova i Metohije kroz snagu filmskog ostvarenja. Gračanica kao jedan od najvažnijih kulturnih centara srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, predstavlja ključno mesto za očuvanje kulturnih veza našeg naroda.

Glavni cilj ovog festivala je jačanje kulturne ponude i podizanje svesti o kulturnom diverzitetu u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji. Nakon osam do sada uspešno realizovanih izdanja, ove godine od 21. do 23. novembra u Gračanici u organizaciji Evropskog kulturnog foruma i Doma kulture Gračanica a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije biće prikazano devet filmova.

KMMFF organizuje Evropski kulturni forum u saradnji sa Domom kulture Gračanica, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije. Cena ulaznica za filmove na festivalu je simbolična – 200 dinara za sve projekcije.

Nova energija autorskog filma: 82 ostvarenja u 13 programskih celina na 29. Festivalu autorskog filma

Izveštaj sa konferencije za medije

29. Festival autorskog filma biće održan od 24. novembra do 1. decembra. Na konferenciji za medije održanoj u sredu, 15. novembra u mts Dvorani predstavljen je bogat program festivala i najavljeni mnogobrojni gosti.

Igor Stanković, direktor festivala je u uvodnom obraćaju rekao: “Kada smo se pre deset godina spremali za dvadeseto izdanje festivala imali smo velike planove, izdali smo monografiju Pohvala ludosti, a verujem da će pred sledeće, trideseto izdanje izaći nešto što će biti pohvala hrabrosti, entuzijazma i istrajnosti. Ove godine biće prikazano 82 filma koji su podeljeni u 13 programskih celina. Zahvaljujemo se pokroviteljima festivala: Kreativnoj Evropi, Ministarstvu kulture Republike Srbije, Gradu Beogradu, Filmskom centru Srbije, Asocijaciji filmskih festivala, Francuskom institutu u Beogradu, Media Desku Srbije i mnogim drugim prijateljima koji prepoznaju značaj najvećeg i najznačajnijeg festivala u Srbiji”.     

Srdan Golubović, predsednik Saveta i selektor je predstavio takmičarski program i kazao: “U takmičarskom programu selektovano je dvanaest filmova, što je pravilo koje smo uveli pre nekoliko godina. FAF se godinama i polako gradio i rastao je do obima koji sada ima. Festival i van granica Srbije ima svojevrsni autoritet i prepoznatljivost zbog kojih autori žele da dođu jer se na njemu gaji jedna vrsta posebnosti i autentičnosti. Nema mnogo ovakvih festivala koji su u takmičarskom programu beskompromisno hrabri da do kraja isteruju princip vrhunskog autorstva. U okviru ovog programa promovišemo nove glasove autorskog filma i najautentičnije autore evropskog i svetskog filma. Gledaćemo raznovrsne filmove sa skoro svih kontinenata. Ovaj program je veoma raznolik i pokriva različite poetike i autorske namere, od izrazito intimnih preko istraživačkih do političko provokativih impulsa autora”.

Dve glavne selekcije programa predstavio je i Srđan Vučinić, umetnički direktor i naglasio: “Ono što je veoma značajno za takmičarski program je to da su filmovi većinski prvo ili drugo ostvarenje autora. I to je nova energija autorskog filma. Filmovi koji čine srž ovog programa su iz trećeg sveta, iz Čilea, Vijetnama, Irana, Nepala koji nam otkrivaju nešto potpuno novo o svetu i govore nam o jednoj veoma važnoj temi danas, a to je tema puta koji stoji pred čovekom i koji čovek danas ne zna kako će da pređe. Filmovi u glavnom programu predstavljaju sumiranje poetika veoma poznatih i velikih autora (Louč, Venders, Belokio, Džejlan). I svi ovi autori nam šalju važne poruke. Istakao bih i film Jadna stvorenja Lantimosa, kao i film koji će otvoriti festival, Lost country, za nas jedan veoma važan film.” 

Maša Seničić, selektorka, predstavila je filmove iz selekcija Hrabri Balkan i Sirovo: “Hrabri Balkan je selekcija koju smo Stefan Ivančić i ja počeli da vodimo pre devet godina i ove godine nekoliko filmova dolaze iz Srbije i regiona. Očekuje nas premijera filmova Srce Gvozdena Ilića i Neka cvjeta rosno cvijeće Ivana Bakrača. Predstavićemo i dva filma koja se bave mestima Motel Filipa Mojzeša, kao i film Ivana Ramljak El Shatt – nacrt za utopiju. Prikazaćemo novi film Daneta Komljena Projekt, i pažnju skrenula na jedan važan film, a to je Šutnja razuma Kumjane Novakove koji govori o silovanjima u Foči. Posebno bih najavila i ostvarenje koje će otvoriti ovu selekciju Ne očekujte previše od kraja sveta Radua Žudea. Ovaj film sumira ono zbog čega smo i  pokrenuli ovu selekciju pre nekoliko godina, a to je eklektična, eksperimentalna i nesvodiva poetika. Što se tiče najmlađe selekcije Sirovo, mi smo ovu selekciju pokrenuli sa idejom da razbijemo predrasudu da su žanrovski i autorski film u nekom sukobu.”

Milena Debeljković Sekulić, operativna direktorka festivala je predstavila program Bande à part i Mreža festivala Jadranske regije i istakla: “Mrežu festivala organizujemo zajedno sa festivalima iz Sarajeva, Herceg Novog, Ljubljane i Zagreba. Biće prikazano pet ostvaranje za koje će publika moći da glasa, a nagrađeni film će biti distribuiran u regionu. U okviru programa Ecoscope (kao podrška ekološkom filmu) prikazaćemo film Pesme planete Zemlje Margret Olin. Još jedno važno ostvarenje koje ćemo imati u okviru ovog programa je i film Bate Čengića Slike iz života udarnika.”

Leticija Kilik (Laëtita Kulyk), regionalni Ataše za audiovizuelnu delatnost pri Francuskoj ambasadi u Srbiji je predstavila Francusko-srpske filmske susrete na FAF-u: “Ove godine biće održano osmo izdanje susreta u okviru kojih ćemo imati tri panela i masterklasa. Prvi panel će se baviti novim direktivama u audio-vizuelnoj delatnosti, drugi će za temu imati zvuk na filmu (audio inženjering), a jedan susret biće posvećen filmskoj kritici. Naše partnerstvo sa Acidom, udruženjem za promovisanje nezavisnog filma u Francuskoj predstaviće tri filma. Naglasila bih i to da nam je veliko zadovoljstvo što je film koji će otvoriti festival koprodukcija Francuske i Srbije.”

U okviru programa festival će predstaviti i “Omaž Srđanu Koljeviću”, a biće prikazane i dve počasne projekcije – Nostalgija Andreja Tarkovskog (restaurisana verzija) i Horoskop Bore Draškovića. Program Zaboravljeni biće posvećen vršnjačkom nasilju na filmu. Na zatvaranju će biti prikazan film Seljani (The Peasants). U nedostatku prostora za filmsku kritiku FAF od ove godine pokreće saradnju sa portalom Filmoskopija (nastao 2019. pod pokroviteljstvom Filmskog centra Srbije). U okviru festivala biće promovisana knjiga “Filmoskopija – odabrani tekstovi o savremenom srpskom filmu 2010-2023”.

Podsećamo Boro Drašković je ovogodišnji dobitnik nagrade za životno delo Pogled u svet: Vojislav Vučinić. Plakat 29. FAF-a, rešenje vizuelne umetnice Dragane Krtinić, inspirisan je filmom Horoskop.

Festival autorskog filma će u petak, 24. novembra u 19 časova u mts Dvorani otvoriti ostvarenje „Lost Country“ autora Vladimira Perišića. Glavna lokacija festivala biće mts Dvorana, dok će projekcije filmova biti održane i u Dvorani Kulturnog centra Beograda, Domu omladine Beograda, Jugoslovenskoj kinoteci i bioskopu Cine Grand BIG Rakovica. A novina je da će ove godine deo programa biti prikazan i u Nišu u bioskopu Cine Grand Delta Planet.

Više o programu festivala na faf.rs.

Veliki izbor dokumentarnih filmova na 15. filmskom festivalu Merlinka

Na 15. izdanju Međunarodnog festivala queer filma Merlinka, koji se održava se 7. do 10. decembra 2023. godine, u Muzeju Jugoslovenske kinoteke (Kosovska 11) biće prikazano devet dugometražnih dokumentarnih ostvarenja.

Poseban segment dokumentarnog programa činiće IDFA dan, posvećen Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma IDFA u Amsterdamu. U okviru ovog programa, u subotu 9. decembra biće prikazana tri ostvarenja premijerno prikazana na festivalu IDFA: “Plava lična karta”, “Kenya” i “Mnogo buke oko umiranja”.

U dokumentarnom ostvarenju “Plava lična karta” (Burcu Melekoglu, Vuslat Karan; Turska), Rüzgar Erkoçlar, bivša poznata glumica, suočava se sa samoprihvatanjem i prihvatanjem u tradicionalnom turskom društvu pod medijskim reflektorima kao trans muškarac. Obe rediteljke biće gošće festivala Merlinka i učestvovaće u Q&A razgovoru nakon projekcije filma.

Kroz raznolike životne priče tri transrodne osobe, film “Ex-You” (Milina Trišić, Srbija) postavlja pitanje slobode, razumevanja i prihvatanja u zemljama koje su rastrzane između tradicionalnih principa i težnji ka Zapadu. Helena je prevremeno penzionisani major, prva vojno lice u Srbiji koja je promenila pol. Kamila je iz Bosne i Hercegovine i dalje se nada promeni pola u Srbiji nakon godina pokušaja. Vuk je kršten u Crnoj Gori kao prva transrodna osoba koja tada nije završila tranziciju. Njegova tranzicija spasiće mu život na neočekivan način. U razgovoru sa publikom nakon filma učestovaće rediteljka Milina Trišić i protagonista Vuk Adžić.

U ostvarenju “Mnogo buke oko umiranja” (Simon Chambers, Irska), dok snima film u Indiji, Simon prima uznemirujući poziv od svog ujaka Davida, koji nagoveštava svoju nadolazeću smrt. Međutim, David, zaljubljenik u Šekspira i drama queen, nema nameru da napusti ovaj svet uskoro. Odbijajući starački dom, David izgovara stihove iz Kralja Lira dok njegov život odražava teme iz te drame.

U programu dugometražnog dokumentarnog filma biće prikazano još šest ostvarenja.

U filmu “Uski put do sreće” (režija: Kata Olah, Mađarska), mladi gej romski par iz udaljenog sela u Mađarskoj sanja o nečemu toliko apsurdnom da izgleda nemoguće: da naprave muzički film zasnovan na njihovim životima. Uprkos svim teškoćama, sele se u Budimpeštu baš u vreme kad mađarska vlada postaje sve autoritarnija i neprijateljski nastrojena prema LGBTQ+ zajednici.

Dokumentarac “Lud za lud za Ejmi” (Sav Rodgers, SAD) istražuje transformacioni uticaj romantične komedije iz devedesetih na dvanaestogodišnjeg dečka iz Kanzasa, koji sazreva i suočava se sa svojim queer identitetom. Za mladog Sava Rodgersa, Kevin Smitov kultni klasik, “Lud za Ejmi”, postao je pojas za spasavanje. Dok Rodgers proučava film i njegov nastanak kao temelj LGBTQ+ kinematografije, nalazi se na komplikovanom raskršću.

Film “Nije prvi put da se borimo za našu ljubav” (Luis Carlos de Alencar, Brazil) predstavlja priče o progonu i nasilju bez presedana kojima je brazilski civilno-vojni režim delovao protiv LGBT populacije i kako je LGBT populacija organizovala otpor, pretvarajući se u ključni deo procesa redemokratizacije. I pre puča iz 1964. postojale su predrasude, ali tokom tog perioda, LGBT populacija je smatrana neprijateljem tradicionalne porodice, morala i dobrog ponašanja.

“Pre nego što se preselimo” (Aleksandr M. Vinogradov, Belgija) beleži dve godine u životu Miše i Otara, gej para koji se priprema da emigrira iz Rusije u Izrael. Kroz njihovo učešće na događajima i časovima kvir tanga, njihove emotivne borbe u vezi sa nadolazećim preseljenjem dolaze do izražaja. Dok homofobija tera mnoge da napuste Rusiju, tango postaje simbol otpora, prevazilazeći pol, seksualnu orijentaciju i nacionalnost.

U filmu “Popodne sa Patrickom Sarfatijem” (Antony Hickling, Francuska), nakon godinu dana sastanaka i zbližavanja, filmski autor Anthony Hickling i fotograf Patrick Sarfati preduzimaju korake. Trenutak istine je došao, kamera ulazi u dnevnu sobu legendarnog fotografa koji je započeo dokumentovanje LGBTQ zajednice još 1979. godine, fokusirajući se uglavnom na LGBTQ umetnike i kulturne ikone. Ovo je intimno druženje s veoma šarenim i fascinantnim likom s kojim biste voleli da provedete jedno popodne.

Dokumentarni film “Kenya” (Gisela Delgadillo, Meksiko) je sirovi i iskreni portret Kenije, trans žene koja živi u Meksiko Sitiju. Ona je bila svedok kako je njenu prijateljicu, koleginicu transrodna seks radnicu, ubio klijent. U svojoj dugoj borbi za pravdu, ne može izbeći suočavanje sa svojim sopstvenim strahovima.

U selekciji kratkih dokumentarnih filmova, u Ustanovi kulture “Parobrod” biće prikazano 19 ostvarenja iz 16 zemalja: Švajcarske, SAD, Brazila, Španije, Izraela, Francuske, Nemačke, Irana, Litvanije, Indije, Ukrajine, Azerbejdžana, Portugala, Tunisa i Holandije.

Foto: Stilovi iz filmova.

DODELJENE NAGRADE DESETOG JAPANSKO-SRPSKOG FESTIVALA FILMA 

foto: Miloš Trajković – Kadrovit

NAJBOLJI FILM 10. JSFF-A – „OVUDE ĆE PROĆI PUT“ NINE OGNJANOVIĆ

Deseto izdanje Japansko-srpskog festivala filma završeno je sinoć u Jugoslovenskoj kinoteci, dodelom nagrada za najbolje japanske i srpske, dugometražne i kratkometražne filmove.

Film Nine Ognjanović, „Ovuda će proći put“ osvojio je nagradu za najbolji film ovogodišnjeg festivala, o čemu je odlučiožiri festivala za dugometražni film, koga su činili: japanski reditelj Maskazu Kaneko, glumica Monika Romić, reditelj Ognjen Petković, a kojim je predsedavao britanski reditelj, Piter Veber.

Nagradu Nation Best je dobio film „Decembar“, u režiji Anšula Čauana. 

Nagradu Nikola Stojanović dobio je japanski film „Skana“ (The Fish Tale), koji je režirao Šuiči Okita, a posebnu pohvalu žirija dobio je domaći film „Usekovanje“, reditelja Siniše Cvetića.

Žiri  JSFF-a za kratkometražne japanske i srpske filmove u sastavu: Maša Šarović (rediteljka), Igor Stanojević (reditelj), Takeši Sone (reditelj) i Florian Hor (Nippon Connection) odlučio je da za najbolji  kratkometražni film proglasi  „Stara Mlada Vrana“ (The Old Young Crow“) u režiji Liama LoPinta. 

Za najbolji japanski kratki film proglašen je Moon Night (Manaka Nagai), dok je za najbolji srpski kratkometražni film pobedu odneo film Ognjena Petkovića Life After Death.