Festivali

Četvrto  veče 14. Kondenza: Performans “Yoke: Sound poems and shadow work performed by MM” i video projekcija “Ditirambi, plesna izvedba pisanja”

U utorak, 26. oktobra, na četvrtoj večeri 14. Kondenza – Festivala savremenog plesa i performansa, izveden je performans “Yoke: Sound poems and shadow work performed by MM” i održana je online projekcija videa “Ditirambi, plesna izvedba pisanja”.

Program je u Magacinu otvorio performans “Yoke: Sound poems and shadow work performed by MM” čuvene umetnice Myriam Van Imschoot i njenog partnera Marcusa Bergnera, tridesetominutna zbirka kratkih komada proizašla iz rezidencijalnog programa StationOne u Magacinu tokom leta 2021. Razmišljajući o bioskopu kao spomeniku senki, autori su dozvolili svetlosti da pobegne iz “ilegalnog bioskopa” i zasija još jednom, ali kao senka.

Marcus Bergner je povodom performansa izjavio: „Umetnički rad koji smo prikazali večeras razvijan je na rezidencijalnom programu tokom leta ove godine u Beogradu. Ovaj performans je odgovor na prostor Ilegalnog bioskopa i na lokaciju u kojoj se on nalazi. On je odgovor na ovaj jedinstven prostor, na sve što se dešava ovde posebno na određenu vrstu aktivizma koji smo ovde videli. Veoma brzo smo se osetili kao kod kuće”.

Myriam Van Imschoo je rekla: „Rešili smo da istražimo odnos fenomena senki i glasa (zvuka) i u tom odnosu čitav svet nam se otvorio i promenila perspektiva na koji način identifikujemo i percipiramo stvari koje nas okružuju. Na početku performansa koji se odvijao u potpunoj tišini osetila sam izuzetno jaku vezu senki i zvuka koji je dolazio iz publike. Čula sam šuštanje papira i lavež pasa, i na jedan fenomenalan način senka je dobila svoj soundtrack“.

Istog dana održana je i online projekcija videa “Ditirambi, plesna izvedba pisanja” (Jelena Vuksanović, Marko Milić, Milisava Petković), u kome se autori i autorke bave pitanjima  na kakve je pokrete podstaknuto telo koje piše, kako se ponaša telo disciplinovano pismenošću i konvencijama prenošenja priča, i može li se narator prepustiti zanosu i istovremeno ga marljivo pretakati u razumljive reči.

Petog festivalskog dana, u sredu 27. oktobra, u 18 časova u Magacinu biće održana prezentacija NAM ChoreoLab, modularne istraživačke koreografske laboratorije čiji je cilj ponovno čitanje Pokreta nesvrstanih – kroz istoričnost „dana buduće prošlosti“, kao i hitnosti trenutnih svrstavanja i antagonizama, u odnosu na aktuelne dekolonijalne i feminističke kritike i borbe, te u skladu sa političkim i kulturnim, ali i koreografskim (samo)upravama. U 20 časova biće prikazan video intervju sa Dalijom Aćin Thelander, jednom od osnivačica Stanice, kao  nastavak serije video intervjua koje je pokrenula Stanica u okviru svog rada na arhiviranju plesne scene u Srbiji. Nakon video projekcije sledi razgovor sa autorkom Milicom Ivić.

Festival Kondenz se ove godine održava od 23. do 31. oktobra na nekoliko lokacija u Beogradu. Program ovogodišnjeg Kondenza je susret tema kojima se saradnici Stanice Servisa za savremeni ples, organizatora festivala, i akteri nezavisne plesne scene, bave u ovom vremenu post-pandemije i post-tranzicije, u pokušaju da podrže različita istraživanja aktera domaće plesne scene, ali i u nameri da barem popišu, markiraju i pokrenu sve one nedostajuće sistemske procese koji su neophodni da bi ovdašnja scena kao umetnički, (kulturno)politički i ekonomski habitus mogla da se dalje razvija. 

Svi programi Kondenza su besplatni, a oni koji se održavaju u Magacinu i u Centru za kulturnu dekontaminaciju su dostupni licima u invalidskim kolicima.

Predstava “Kolo” i preispitivanje savremenih manifestacija zajedništva na 14. Kondenz-u

U ponedeljak, 25. oktobra, na trećoj večeri 14. Kondenza – Festivala savremenog plesa i performansa u Malom pozorištu Duško Radović izvedena je predstava “Kolo”” koatora Simonide Žarković, Đorđa Živadinovića Grgura, Jane Milenković, Isidore Popović, i Jovane Stojić. U umetničkom istraživanju i radu na predstavi “Kolo”, mladi autori i autorke bavili su se preispitivanjem savremenih manifestacija zajedništva, sa fokusom na fizičke aspekte njegovog ispoljavanja kroz plesnu praksu, a na osnovu iskustava kroz koja su zajedno prošli kao polaznici obrazovnog programa „Puzzle“ koji je organizovala Stanica Servis za savremeni ples, tokom prethodnih godina.

Jana Milenković, jedna od koautorki, o iskustvu rada na predstavi je rekla: “Nas je petoro, i  svi smo različiti, ne samo individualno nego i po plesnoj tehnici i viđenju kako nešto treba izvođački da izgleda. Kolo se pojavilo kao odličan koreografski potencijal koji može da nas spoji, i da nam pruži raznolikost, da improvizujemo. Ovde mislim na ono nekonvencionalno, neformalno kolo, koje se dešava na slavljima gde se ljudi uključuju i isključuju, gde korak nije zadat. Svima nama je taj osećaj bio isti, kad se držimo za ruke i proživljavamo nešto zajedno. Potrudili smo se da ga prenesemo i publici jer je ovaj način zabavljanja kulturološki svima poznat, samo što smo ga smestili u savremenost zbog muzike i kostima. A i mi smo mlađa generacija, pa je to onda dobilo neki drugi oblik”.

Četvrtog festivalskog dana, u utorak, 26. oktobra u 18 časova u Magacinu, program otvara performans “Yoke: Sound poems and shadow work performed by MM” čuvene umetnice Myriam Van Imschoot i njenog partnera Marcusa Bergnera, tridesetominutna zbirka kratkih komada proizašla iz rezidencijalnog programa StationOne u Magacinu tokom leta 2021. Razmišljajući o bioskopu kao spomeniku senki, autori su dozvolili svetlosti da pobegne iz “ilegalnog bioskopa” i zasija još jednom, ali kao senka. Za 21 čas istog dana zakazana je online projekcija videa “Ditirambi, plesna izvedba pisanja” (Jelena Vuksanović, Marko Milić, Milisava Petković), u kome se autori i autorke bave pitanjima  na kakve je pokrete podstaknuto telo koje piše, kako se ponaša telo disciplinovano pismenošću i konvencijama prenošenja priča, i može li se narator prepustiti zanosu i istovremeno ga marljivo pretakati u razumljive reči.

Festival Kondenz se ove godine održava od 23. do 31. oktobra na nekoliko lokacija u Beogradu. Program ovogodišnjeg Kondenza je susret tema kojima se saradnici Stanice Servisa za savremeni ples, organizatora festivala, i akteri nezavisne plesne scene, bave u ovom vremenu post-pandemije i post-tranzicije, u pokušaju da podrže različita istraživanja aktera domaće plesne scene, ali i u nameri da barem popišu, markiraju i pokrenu sve one nedostajuće sistemske procese koji su neophodni da bi ovdašnja scena kao umetnički, (kulturno)politički i ekonomski habitus mogla da se dalje razvija. 

Svi programi Kondenza su besplatni, a oni koji se održavaju u Magacinu i u Centru za kulturnu dekontaminaciju su dostupni licima u invalidskim kolicima.

 “Jagode sa šlagom” i  “Tender Fights 2020” na drugoj večeri 14. Kondenz-a

U nedelju, 24. oktobra, na drugoj večeri 14. Kondenza – Festivala savremenog plesa i performansa publika je mogla da pogleda predstavu “Jagode sa šlagom” i prostornu instalaciju “Tender Fights 2020”.

Od 18 časova u Magacinu (Kraljevića Marka 4) program je otvorila predstava “Jagode sa šlagom” Jovane Stojić i Đorđa Živadinovića Grgura. Ovo je plesni performans dvoje prijatelja, saradnika i umetnika, koji suptilno objektifikuju svoje telo uglavnom bez međusobnog kontakta, uz svesno odabranu i naglašenu dihotomiju muško-žensko.

Đorđe Živadinović Grgur, jedan od dvoje koautora, o genezi predstave je rekao: “Sedeli smo u jednom lokalu i pričali o tome šta volimo i u čemu uživamo, šta su neki čulni nadražaji koji nas uzbuđuju na različitim nivoima. Onda smo shvatili da nas povezuje gastronomija. S druge strane, istog dana smo u zajedničkoj šetnji svratili do knjižare i naleteli na Batajevu Istoriju erotizma, kupili je i počeli da je čitamo. Setio sam se i nekih referenci iz Fukoa, o seksualnosti, i shvatili koliko zapravo možemo da povežemo teme koje naizgled nemaju mnogo veze, a na nekim meta-nivoima zapravo itekako mogu da korespondiraju. Odlučili smo da napravimo performans koji će se baviti simbolizacijom stvari kao što su požuda, potreba za zadovoljenjem neke oralne potrebe da se nešto unese, da se oseti neka vrsta uzbuđenja i ekstatičnog zanosa. Počeli smo to da sprovodimo na duhovit način kroz koreografske prakse o kojima smo ranije pričali”.

 U 20 časova u Ostavinskoj galeriji (Kraljevića Marka 8) publika je mogla da pogleda video i prostornu instalacija “Tender Fights 2020” Ane Dubljević, Marje Christians i Kasie Kanije. U ovom performansu koji se nikada nije dogodio, izvedenom u online formatu, autori pozivaju publiku da u ruševinama performansa osete treperavu stvarnost i njihovu višestrukost u vremenu i prostoru.

Marja Christians, jedna od tri autorke, o nastanku ovog dela je rekla: “Veoma je očekivano da govorimo o uslovima rada, jer smo imali zakazanu premijeru, a onda je ona  odložena zbog korone. Potom nismo mogli da se sretnemo jer je jedna od umetnica iz Srbije, a ona nije mogla da uđe u Nemačku.  Na kraju smo se našli u Rijeci. Pandemija je uslovila oblik našeg rada, jer je sada to video instalacija, i konačno je predstavljamo prvi put pred živom publikom”. O samom radu ona je dodala:  “Vidljivo je pitanje šta to znači biti ljudsko biće u ovoj pandemiji. Ne samo u pandemiji kao takvoj, već shvaćenoj kao katalizator u ovom postkapitalističkom, neoliberalnom sistemu. Ovo je rad o ruševinama i tome kako smo se nosili sa tim ruševinama kojima smo okruženi, i koje nosimo u nama samima”.

Trećeg festivalskog dana, u ponedeljak 25. oktobra, u 20 časova u Malom pozorištu Duško Radović (Aberdareva 1) biće izvedena predstava “Kolo” koatuora Simonide Žarković, Đorđa Živadinovića Grgura, Jane Milenković, Isidore Popović, i Jovane Stojić. U umetničkom istraživanju i radu na predstavi “Kolo”, mladi autori i autorke bavili su se preispitivanjem savremenih manifestacija zajedništva, sa fokusom na fizičke aspekte njegovog ispoljavanja kroz plesnu praksu, a na osnovu iskustava kroz koja su zajedno prošli kao polaznici Staničinog obrazovnog programa „Puzzle“ tokom prethodnih godina.

Festival Kondenz se ove godine održava od 23. do 31. oktobra na nekoliko lokacija u Beogradu. Program ovogodišnjeg Kondenza je susret tema kojima se saradnici Stanice Servisa za savremeni ples, organizatora festivala, i akteri nezavisne plesne scene, bave u ovom vremenu post-pandemije i post-tranzicije, u pokušaju da podrže različita istraživanja aktera domaće plesne scene, ali i u nameri da barem popišu, markiraju i pokrenu sve one nedostajuće sistemske procese koji su neophodni da bi ovdašnja scena kao umetnički, (kulturno)politički i ekonomski habitus mogla da se dalje razvija. 

Svi programi Kondenza su besplatni, a oni koji se održavaju u Magacinu i u Centru za kulturnu dekontaminaciju su dostupni licima u invalidskim kolicima.

Predstavom  “dragON aka PHOENIX” otvoren 14. Kondenz – Festival savremenog plesa i performansa

U subotu, 23. oktobra u 19 časova, izvođenjem predstave “dragON aka PHOENIX” u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić na Malom Kalemegdanu započelo je 14. izdanje Kondenza – Festivala savremenog plesa i performansa, pod sloganom “Horizontalna rasprostiranja“.

“dragON aka PHOENIX” je predstava kolektiva Steam Room, koji čine Aleksandar Georgiev, Žana Penčeva i Darío Barreto Damas.  Zloupotrebljavajući doslovnost i pozajmljujući logiku muzičkog pozorišta, ovo delo problematizuje potencijalne apsurde koreografije i plesa. Projekat se bavi telom u protestu i slavlju na dreg sceni, istražujući njihovu povezanost u plesu i koreografiji.

Aleksandar Georgiev, jedan od autora predstave, o ovom delu je rekao: “Ovo je deo trilogije koji smo započeli kroz kolektivno autorstvo. Tokom te trilogije mi smo fokusirani na to da prođemo put kroz umetničke radove do sistema, šta bi to značilo dovući (drag) određeni koncept ili ideju. Ovaj drugi deo radili smo na konceptu koji je jako puno zastupljen u džez mjuziklu, i jako je fokusiran kroz pop scenu i kulturu, koja bi bila uvučena (dragged in) u performans kroz mjuzikl i džez dinamiku”.

Muziku je pisao Cvetan Momčilov, tekst Dragana Zarevska, a scenografkinja i kostimografkinja predstave je Micaela Dobreva. Grafički dizajn je uradio Gjorgji Despodov, a dramaturšku podršku je pružila Ana Szigo. Nakon predstave razgovor s autorima vodio je Miloš Janjić.

Drugog festivalskog dana, u nedelju 24. oktobra, od 18 časova u Magacinu (Kraljevića Marka 4) program otvara predstava “Jagode sa šlagom” Jovane Stojić i Đorđa Živadinova Grgura. “Jagode sa šlagom” predstavljaju plesni performans dvoje prijatelja, saradnika i umetnika, koji suptilno objektifikuju svoje telo uglavnom bez međusobnog kontakta, uz svesno odabranu i naglašenu dihotomiju muško-žensko. U 20 časova u Ostavinskoj galeriji (Kraljevića Marka 8) na programu je video i prostorna instalacija “Tender Fights 2020” Ane Dubljević, Marje Christians i Kasie Kanije, performans koji se nikada nije dogodio, izveden u online formatu. Autori pozivaju publiku da u ruševinama performansa osete treperavu stvarnost i njihovu višestrukost u vremenu i prostoru.

Festival Kondenz se ove godine održava od 23. do 31. oktobra na nekoliko lokacija u Beogradu. Program ovogodišnjeg Kondenza je susret tema kojima se saradnici Stanice Servisa za savremeni ples, organizatora festivala, i akteri nezavisne plesne scene, bave u ovom vremenu post-pandemije i post-tranzicije, u pokušaju da podrže različita istraživanja aktera domaće plesne scene, ali i u nameri da barem popišu, markiraju i pokrenu sve one nedostajuće sistemske procese koji su neophodni da bi ovdašnja scena kao umetnički, (kulturno)politički i ekonomski habitus mogla da se dalje razvija. 

Svi programi Kondenza su besplatni, a oni koji se održavaju u Magacinu i u Centru za kulturnu dekontaminaciju su dostupni licima u invalidskim kolicima.

Sutra počinje 14. Kondenz – Festival savremenog plesa i performansa

U subotu, 23. oktobra u 19 časova, izvođenjem predstave “dragON aka PHOENIX” u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić na Malom Kalemegdanu počinje 14. izdanje Kondenza – Festivala savremenog plesa i performansa, pod sloganom “Horizontalna rasprostiranja“.

“dragON aka PHOENIX” je predstava kolektiva Steam Room, koji čine Aleksandar Georgiev, Žana Penčeva i Darío Barreto Damas.  Zloupotrebljavajući doslovnost i pozajmljujući logiku muzičkog pozorišta, ovo delo problematizuje potencijalne apsurde koreografije i plesa. Projekat se bavi telom u protestu i slavlju na dreg sceni, istražujući njihovu povezanost u plesu i koreografiji. Muziku za predstavu pisao je Cvetan Momčilov, za tekst zadužena je Dragana Zarevska, a scenografkinja i kostimografkinja je Micaela Dobreva. Grafički dizajn predstave je uradio Gjorgji Despodov, a dramaturšku podršku je pružila Ana Szigo. Nakon predstave će razgovor s autorima voditi Miloš Janjić.

Drugog festivalskog dana, u nedelju 24. oktobra, od 18 časova u Magacinu (Kraljevića Marka 4) program otvara predstava “Jagode sa šlagom” Jovane Stojić i Đorđa Živadinova Grgura. “Jagode sa šlagom” predstavljaju plesni performans dvoje prijatelja, saradnika i umetnika, koji suptilno objektifikuju svoje telo uglavnom bez međusobnog kontakta, uz svesno odabranu i naglašenu dihotomiju muško-žensko. U 20 časova u Ostavinskoj galeriji (Kraljevića Marka 8) na programu je video i prostorna instalacija “Tender Fights 2020” Ane Dubljević, Marje Christians i Kasie Kanije, performans koji se nikada nije dogodio, izveden u online formatu. Autori pozivaju publiku da u ruševinama performansa osete treperavu stvarnost i njihovu višestrukost u vremenu i prostoru.

Festival Kondenz se ove godine održava od 23. do 31. oktobra na nekoliko lokacija u Beogradu. Program ovogodišnjeg Kondenza je susret tema kojima se saradnici Stanice Servisa za savremeni ples, organizatora festivala, i akteri nezavisne plesne scene, bave u ovom vremenu post-pandemije i post-tranzicije, u pokušaju da podrže različita istraživanja aktera domaće plesne scene, ali i u nameri da barem popišu, markiraju i pokrenu sve one nedostajuće sistemske procese koji su neophodni da bi ovdašnja scena kao umetnički, (kulturno)politički i ekonomski habitus mogla da se dalje razvija. 

Svi programi Kondenza su besplatni, a oni koji se održavaju u Magacinu i u Centru za kulturnu dekontaminaciju su dostupni licima u invalidskim kolicima.

Četrnaesti Kondenz – Festival savremenog plesa i performansa od 23. do 31. oktobra

Četrnaesto izdanje Kondenza – Festivala savremenog plesa i performansa, pod sloganom “Horizontalna rasprostiranja“, održava se ove godine od 23. do 31. oktobra na nekoliko lokacija u Beogradu. Program ovogodišnjeg Kondenza je susret tema kojima se saradnici Stanice Servisa  za savremeni ples, organizatora festivala, i akteri nezavisne plesne scene, bave u ovom vremenu post-pandemije i post-tranzicije, u pokušaju da podrže različita istraživanja aktera domaće plesne scene, ali i u nameri da barem popišu, markiraju i pokrenu sve one nedostajuće sistemske procese koji su neophodni da bi ovdašnja scena kao umetnički, (kulturno)politički i ekonomski habitus mogla da se dalje razvija. 

Svi program Kondenza su besplatni, a oni koji se održavaju u Magacinu i u Centru za kulturnu dekontaminaciju su dostupni licima u invalidskim kolicima.

Festival u subotu 23. oktobra u 19 časova, na mestu iznenađenja, otvara predstava “dragON aka PHOENIX” kolektiva Steam Room (Aleksandar Georgiev, Žana Penčeva i Darío Barreto Damas). Zloupotrebljavajući doslovnost i pozajmljujući logiku muzičkog pozorišta, ovo delo problematizuje potencijalne apsurde koreografije i plesa. Projekat se bavi telom u protestu i slavlju na dreg sceni, istražujući njihovu povezanost u plesu i koreografiji.

Program u nedelju 24. oktobra, od 18 časova u Magacinu (Kraljevića Marka 4) otvara predstava “Jagode sa šlagom” Jovane Stojić i Đorđa Živadinova Grgura. Jagode sa šlagom predstavljaju estetski, plesni performans dvoje prijatelja, saradnika i umetnika, koji suptilno objektifikuju svoje telo uglavnom bez međusobnog kontakta, uz svesno odabranu i naglašenu dihotomiju muško-žensko. U 20 časova u Ostavinskoj galeriji (Kraljevića Marka 8) na programu je video i prostorna instalacija “Tender Fight 2020” Anje Dubljević, Marje Christians i Kasie Kanije, performans koji se nikada nije dogodio, izveden u online formatu. Autori pozivaju publiku da u ruševinama performansa osete treperavu stvarnost i njihovu višestrukost u vremenu i prostoru.

U ponedeljak 25. oktobra, u 20 časova u Malom pozorištu Duško Radović (Aberdareva 1) biće izvedena predstava “Kolo” koatuora Simonide Žarković, Đorđa Živadinovića Grgura, Jane Milenković, Isidore Popović, i Jovane Stojić. U umetničkom istraživanju i radu na predstavi “Kolo”, mladi autori i autorke bavili su se preispitivanjem savremenih manifestacija zajedništva, sa fokusom na fizičke aspekte njegovog ispoljavanja kroz plesnu praksu, a na osnovu iskustava kroz koja su zajedno prošli kao polaznici Staničinog obrazovnog programa „Puzzle“ tokom prethodnih godina.

Program u utorak, 26. oktobra u 18 časova Magacinu, otvara performans “Yoke: Sound poems and shadow work performed by MM” čuvene umetnice Myriam Van Imschoot i njenog partnera Marcusa Bergnera, tridesetominutna zbirka kratkih komada proizašla iz rezidencijalnog programa StationOne u Magacinu tokom leta 2021. Razmišljajući o bioskopu kao spomeniku senki, autori su dozvolili svetlosti da pobegne iz “ilegalnog bioskopa” i zasija još jednom, ali kao senka. Za 21 čas istog dana zakazana je online projekcija videa “Ditirambi, plesna izvedba pisanja” (Jelena Vuksanović, Marko Milić, Milisava Petković), u kome se autori i autorke bave pitanjima  na kakve je pokrete podstaknuto telo koje piše, kako se ponaša telo disciplinovano pismenošću i konvencijama prenošenja priča, i može li se narator prepustiti zanosu i istovremeno ga marljivo pretakati u razumljive reči.

U sredu 27. septembra, u 18 časova u Magacinu biće održana prezentacija NAM ChoreoLab, modularne istraživačke koreografske laboratorije čiji je cilj ponovno čitanje Pokreta nesvrstanih – kroz istoričnost „dana buduće prošlosti“, kao i hitnosti trenutnih svrstavanja i antagonizama, u odnosu na aktuelne dekolonijalne i feminističke kritike i borbe, te u skladu sa političkim i kulturnim, ali i koreografskim (samo)upravama. U 20 časova biće prikazan video intervju sa Dalijom Aćin Thelander, jednom od osnivačica Stanice, kao  nastavak serije video intervjua koje je pokrenula Stanica u okviru svog rada na arhiviranju plesne scene u Srbiji. Nakon video projekcije sledi razgovor sa autorkom Milicom Ivić.

U četvrtak 28. oktobra, program u Magacinu otvara predstava sa decom i za decu “Tu sam ispod polovine kapi” (autorski tim: Jovana Rakić, Marko Milić, Milica Pisić, Jana Milenković i Milena Todorović), s izvođenjima od 14:30, 16:30 i 18 časova. Predstava se bavi pogledom jedne devojčice na njen unutrašnji svet i onaj koji je okružuje, a u sebi sadrži elemente savremenog plesa i instalacije.  Od 20 časova u Galeriji legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića (Rodoljuba Čolakovića 2) na festivalskom repertoaru je predstava “Dowl” Sonje Pregrad iz Zagreba. Koreografski se ovaj projekat ispisuje grupnim radom, koristeći i uplićući raznovrsne koreografske i plesne forme, od unisonog kao klasicističke forme plesa, rejva, folklora, dekodiranja vizuelnih prikaza danse macabre-a, te ih izvrće jedne u druge, u građenju kompleksne ekogeometrije koreografije kompozitnog tela.

U petak, 29. oktobra u 17:30 u Ostavinskoj galeriji na programu je predstavljanje rada u nastajanju “Ples do nove zore” (autori Bojan Đorđev, Igor Koruga, Siniša Ilić, Mirjana Dragosavljević, Marijana Cvetković) Kroz prostornu instalaciju koja će biti postavljena u Ostavinskoj galeriji od 25. do 31. oktobra i performativnu prezentaciju koja će se održati 29. oktobra, autori se bave temama kao što su – ko ima pravo na umetnost, kome ona pripada i kome je ona potrebna. Istog dana u 20 časova, u UK Vuk biće odigrana predstava „Loše društvo“ (autor Vito Weis), u kojoj se autor bavi mnogim gorućim pitanjima vremena u kome živimo, dok ga prati muzika iz drugog doba – doba sa drugačijom epidemijom.

U subotu 30. oktobra od 10 do 14 časova u Magacinu, na Kondenzu će biti održana radionica za tinejdžerke “Čiji je sram?” Jasne Jasne Žmak. Na ovoj radionici će polaznice kroz niz jednostavnih zadatak, imati prilike da zajedno bolje upoznaju vlastiti sram vezan uz naša tela, videti kako utiče na naše ponašanje i pokušati ga bolje razumeti kako bi se, možda, barem malo smanjio. U 17 časova u Magacinu biće održan i program “Feministkički pejzaži” na kome će koreografkinja Ana Dubljević i dramaturškinja Jasna Jasna Žmak predstaviti svoje nove knjige koje povezuje jasna feministička potka. Festivalski program za 30. oktobar će zatvoriti predstava “Precarious Moves” (autor Michael Turinsky), u 20 časova u Centru za kulturnu dekontaminaciju. U središtu ovog solo performansa umetnika u invalidskim kolicima, koji je podjednako biografski koliko i konceptualni, leži preispitivanje autorovih ličnih, ali i urgentnih kolektivnih zahteva i potreba u pogledu pokretljivosti i mobilizacije, toliko značajnih, posebno kada posmatramo tenziju između kretanja i okruženje, između gesta i sredine.

Poslednji festivalski dan, nedelja 31. oktobar, biće otvoren predstavom “Daikon, esej u pokretu o plesačkom telu” Sanje Krsmanović Tasić, koja će biti izvedena u Magacinu u 17 časova. Ovo delo ima kao temu telo plesača kao osnovno sredstvo i instrument izražavanja. Kroz samoironijski proces inventarisanja i telesnog arhiviranja slojeva svesnih i nesvesnih pokreta, scenskih i privatnih, autorka će ispričati  priču o telu koje se kreće nekrećući se, o telu koje je trošna ljuštura u kojoj i dalje duh strasno igra, o zabludama igračkog tela.  Od 18 časova biće izvedena predstava “Ja i dalje hodam” Jelene Jović. Iz maglovite staze kojom se krenulo u ovoj solo predstavi, odvojila su se (skoro neprimetno) dva puteljka, jedan put prividne bezbrižnosti i glamura i drugi put nemaštine i iscrpljenosti. U 20 časova na programu je predstava Marka Pejovića  “O iscrpljivanju ili Plutanje izvan sopstvenih granica“, koja pokušava da fokusira izvore koji nas dovode do stanja bez volje, dok istovremeno upućuje na načine kako da obnovimo svoju snagu, kao i kako se efekti ovih napora mogu ojačati kroz zajedničko delovanje. 

Tokom svih festivalskih dana, u Magacinu će biti postavljena video instalacija „Iz tela za telo“ Aleksa Zaina. Instalacija prikazuje dve struje interesovanja – kako ples i plesne prakse mogu da pomognu zajednici i ljudima koji nisu profesionalni plesači, tj. kako ples može biti koristan za svakoga. Video se sastoji od nekoliko kratkih intervjua koje publika može da posluša, ali i da se oproba u par vežbi iz različitih praksi, prateći centralni deo video instalacije. 

Deseti GoetheFEST u Nišu od 21. do 25. oktobra

Niški program desetog izdanja filmskog festivala GoetheFEST u organizaciji Goethe instituta u Srbiji, biće održan od 21. do 25. oktobra u sali 5 bioskopa Cineplexx Niš. Na festivalu koji se ove godine održava pod sloganom „Morati ili hteti“, biće prikazano osam nemačkih savremenih filmskih ostvarenja.

Na otvaranju, u četvrtak 21. oktobra u 20 časova biće prikazan film Johanesa Nabera „Curveball“, komedija između groteske i političke satire, koja istražuje nemačku perspektivu rata u Iraku. U ovom filmu nemački ekspert za biološko oružje Arnt Volf, iako član jedne kontrolne komisije Ujedinjenih nacija čija se potraga završava bezuspešno, opsednut je idejom da Sadam Husein proizvodi oružje za masovno uništenje. Ova tema najpre nikoga ne zanima. Međutim, odjedanput postaje aktuelna kada jedan irački azilant izjavljuje da je učestvovao u proizvodnji biološkog oružja.

U petak. 22. oktobra, na programu su dva ostvarenja. Film „U komšiluku“ Danijela Brila, tragikomedija o lažima punu crnog humora, a ujedno i rediteljski debi popularnog nemačkog glumca Danijela Brila, na programu GoetheFEST-a u Nišu je u 19 časova. Glavni junak Daniel živi u fensi loftu, sa suprugom, dok decu pod kontrolom drži dadilja. Sve ide kao po loju, dok ne zategne Bruna, kome je meta osvete upravo Danijel. U 21 čas publika će moći da pogleda film „Krvopije“ Julijana Radlmajera, metahoror komediju baziranu na datostima iz istorije kinematografije. Dok avgusta 1928. radnici i seljaci u Marksovom „Kapitalu“ traže razjašnjenja misterioznih tragova ujeda vampira na telima svojim mrtvih drugova, u luksuznom letnjikovcu na Baltiku koji pripada bogatoj i šarmantnoj naslednici Mis Flambo-Jansen, pojavljuje se navodni baron.

Program u subotu 23. oktobra, u 19 časova otvara film „Svet će biti drugačiji“ Ane Core Berahed, koji se 11. septembrom 2021. bavi iz perspektive partnerke počinioca. Glavna junakinja Asli pokušava da pronađe svoj put između samoodređenja, tradicionalnog roditeljskog doma i ljubavi koja od nje zahteva žrtvu, pre nego što njen partner Said nestaje. Njegova odluka promeniće Aslin život pre nego što bude potresla ceo svet. Od 21h na programu je nemački kandidat za Oskara, film „Tvoj sam čovek“ Marije Šrader, naučno-fantastična drama sa komičnim elementima. Glavna junakinja ovog ostvarenja, naučnica Alma, radi u čuvenom Pergamskom muzeju u Berlinu. Da bi obezbedila finansijska sredstva za svoja istraživanja pristaje da učestvuje u neobičnom eksperimentu. Tri nedelje živi sa Tomom, humanoidnim robotom koji zahvaljujući veštačkoj inteligenciji treba da se transformiše u njenog idealnog životnog saputnika.

U nedelju, 24. oktobra, publika će moći da pogleda ostvarenje “Princ” (19h), debitantski film rediteljke Lize Birvirt o visokobrazovanoj frankfurtskoj eliti punoj predrasuda – radnja prati Moniku i Džozefa, kustoskinju u galeriji i poslovnog čoveka poreklom iz Konga, koji pripadaju potpuno različitim svetovima. „Ljudski faktor“ Ronija Trokera (21h) predstavlja psihogram jedne porodice ispričan iz više perspektiva, a u ovom filmu Jan i Nina i njihovo dvoje dece odlaze u vikendicu na belgijskoj obali kako bi pronašli mir. Međutim, u trenutku njihovog dolaska odigrava se misteriozna provala.

Niški program GoetheFEST-a u ponedeljak, 25. oktobra u 20 časova zatvara ostvarenje „Fabian“, koje prati troje glavnih protagonista u Berlinu kasne, politički turbulentne Vajmarske republike. Radnja je smeštena u 1931. godinu, između podstanara i podzemlja, tamo gde su bordeli ujedno i ateljei, gde nacisti divljaju ulicama, život ključa, a društvo je u previranju, u stanju korozije.

GoetheFEST održava se od 2012. godine i predstavlja presek savremene nemačke kinematografije iz aktuelne godine. Program je tradicionalno okrenut nagrađivanim i najboljim ostvarenjima sa čuvenog Berlinala, jednog od najznačajnijih svetskih festivala autorskog filma.

PRVI FESTIVAL NEZAVISNOG AMERIČKOG FILMA „LAKE DANCE“ OD 25. DO 28. OKTOBRA NA PALIĆU

Novoosnovani Lake Dance Palić,  Festival nezavisnog američkog filma, biće održan od 25. do 27. oktobra u bioskopu Abazija na Palićkom jezeru.

LAKE DANCE Filmski Festival (Palic American Independent Film Festival – PAIFF) pružiće publici presek aktuelnih tokova i tendencija u savremenom američkom art filmu, koji poslednjih godina privlači svojom svežinom i inovativnošću sve više pažnje svetske filmske kritike ali i publike.

Festival otvaraju filmovi „Love“ i „The City“ Vladana Nikolića, srpskog autora koji živi i radi u Njujorku.  Zbog epidemiološke situacije Vladan Nikolić nije u mogućnosti da doputuje u Srbiju, ali će na otvaranju festivala publika imati prilike da razgovara sa njim o filmovima, američkom indi filmu, inspiraciji putem video poziva.

Na prvom Lake Dance festivalu gledaćemo i srpsku premijeru pobednika Tribeca festivala „Brighton 4th“ čiju režiju potpisuje Levan Koguashvili.

„Ako pogledamo festivalsku ponudu na Paliću, jasno je odakle motivacija da se napravi festival nezavisnog američkof filma. Publika na Paliću i u Subotici, ima istančan ukus što pokazuje i Festival Evropskog FIlma Palić i brojni drugi filmski festivali i revije. Lake Dance je filmski festival koji će upotpunuti filmsku i kulturnu ponudu i nastaviti da neguje filmsku publiku“ rekao je Miroslav Mogorović direktor Lake Dance festivala.

Umetnički direktor PAIFF Lake Dance je Nikolaj Nikitin, dugogodišnji selektor FEF Palić, što publici već garantuje kvalitetan odabir festivalskih filmova.

Festival će doneti ostvarenja perspektivnih filmskih stvaralaca koji se bave kratkometražnim i dugometražnim nezavisnim filmom. 

PAIFF Lake Dance doneće publici bogatu filmsku ponudu koja često nije praćena marketinškim kampanjama, nije vidljiva na televiziji i u redovnoj ponudi većine VOD platformi a izaziva veliku pažnju gledalaca i filmskih kritičara širom sveta. Na ovom festivalu, domaća publika, a i domaći filmski stvaraoci i kritičari, steći će konkretan uvid u nove teme i umetničke forme svetski poznatih autora nezavisnog filma i savremene tokove u kinematografiji.

Festival se održava u bioskopu Abazija na Palićkom jezeru, a publika širom Srbije moći će deo programa da prati i online, na filmskoj platformi Moj OFF. 

Program festivala biće objavljen narednih dana na društvenim mrežama Lake Dance Festivala i bioskopa Abazija.

Deseti GoetheFEST u Novom Sadu od 14. do 18. oktobra

Novosadski program desetog izdanja filmskog festivala GoetheFEST u organizaciji Goethe instituta u Srbiji, biće održan od 14. do 18. oktobra u Kulturnom centru Novog Sada. Na festivalu koji se ove godine održava pod sloganom „Morati ili hteti“, biće prikazano osam nemačkih savremenih filmskih ostvarenja.

Na otvaranju, u četvrtak 14. oktobra u 20 časova biće prikazan film Johanesa Nabera „Curveball“, komedija između groteske i političke satire, koja istražuje nemačku perspektivu rata u Iraku. U ovom filmu nemački ekspert za biološko oružje Arnt Volf, iako član jedne kontrolne komisije Ujedinjenih nacija čija se potraga završava bezuspešno, opsednut je idejom da Sadam Husein proizvodi oružje za masovno uništenje. Ova tema najpre nikoga ne zanima. Međutim, odjedanput postaje aktuelna kada jedan irački azilant izjavljuje da je učestvovao u proizvodnji biološkog oružja.

U petak. 15. oktobra, na programu su dva ostvarenja. Film „U komšiluku“ Danijela Brila, tragikomedija o lažima punu crnog humora, a ujedno i rediteljski debi popularnog nemačkog glumca Danijela Brila, na programu GoetheFEST-a u Novom Sadu je u 19 časova. Glavni junak Daniel živi u fensi loftu, sa suprugom, dok decu pod kontrolom drži dadilja. Sve ide kao po loju, dok ne zategne Bruna, kome je meta osvete upravo Danijel. U 21 čas publika će moći da pogleda film „Krvopije“ Julijana Radlmajera, metahoror komediju baziranu na datostima iz istorije kinematografije. Dok avgusta 1928. radnici i seljaci u Marksovom „Kapitalu“ traže razjašnjenja misterioznih tragova ujeda vampira na telima svojim mrtvih drugova, u luksuznom letnjikovcu na Baltiku koji pripada bogatoj i šarmantnoj naslednici Mis Flambo-Jansen, pojavljuje se navodni baron.

Program u subotu 16. oktobra, u 19 časova otvara film „Svet će biti drugačiji“ Ane Core Berahed, koji se 11. septembrom 2021. bavi iz perspektive partnerke počinioca. Glavna junakinja Asli pokušava da pronađe svoj put između samoodređenja, tradicionalnog roditeljskog doma i ljubavi koja od nje zahteva žrtvu, pre nego što njen partner Said nestaje. Njegova odluka promeniće Aslin život pre nego što bude potresla ceo svet. Od 21h na programu je nemački kandidat za Oskara, film „Tvoj sam čovek“ Marije Šrader, naučno-fantastična drama sa komičnim elementima. Glavna junakinja ovog ostvarenja, naučnica Alma, radi u čuvenom Pergamskom muzeju u Berlinu. Da bi obezbedila finansijska sredstva za svoja istraživanja pristaje da učestvuje u neobičnom eksperimentu. Tri nedelje živi sa Tomom, humanoidnim robotom koji zahvaljujući veštačkoj inteligenciji treba da se transformiše u njenog idealnog životnog saputnika.

U nedelju, 17. oktobra, publika će moći da pogleda ostvarenje “Princ” (19h), debitantski film rediteljke Lize Birvirt o visokobrazovanoj frankfurtskoj eliti punoj predrasuda – radnja prati Moniku i Džozefa, kustoskinju u galeriji i poslovnog čoveka poreklom iz Konga, koji pripadaju potpuno različitim svetovima. „Ljudski faktor“ Ronija Trokera (21h) predstavlja psihogram jedne porodice ispričan iz više perspektiva, a u ovom filmu Jan i Nina i njihovo dvoje dece odlaze u vikendicu na belgijskoj obali kako bi pronašli mir. Međutim, u trenutku njihovog dolaska odigrava se misteriozna provala.

Novosadski program GoetheFEST-a u ponedeljak, 18. oktobra u 20 časova zatvara ostvarenje „Fabian“, koje prati troje glavnih protagonista u Berlinu kasne, politički turbulentne Vajmarske republike. Radnja je smeštena u 1931. godinu, između podstanara i podzemlja, tamo gde su bordeli ujedno i ateljei, gde nacisti divljaju ulicama, život ključa, a društvo je u previranju, u stanju korozije.

GoetheFEST održava se od 2012. godine i predstavlja presek savremene nemačke kinematografije iz aktuelne godine. Program je tradicionalno okrenut nagrađivanim i najboljim ostvarenjima sa čuvenog Berlinala, jednog od najznačajnijih svetskih festivala autorskog filma.

Otvoren 10. GoetheFEST u Kulturnom centru Beograda

Projekcijom filma „Curveball“, večeras, 7. oktobra u dvorani Kulturnog centra Beograda, otvoreno je deseto izdanje filmskog festivala GoetheFEST u organizaciji Goethe instituta u Srbiji. Na festivalu koji se ove godine održava od 7. do 11. oktobra pod sloganom „Morati ili hteti“, u Kulturnom centru Beograda biće prikazano osam nemačkih savremenih filmskih ostvarenja.  

Maja Uzelac, urednica filmskog programa Kulturnog centra Beograda, poželela je dobrodošlicu prisutnima u ime ove institucije, i dodala: „Živimo u nekim novim, čudnim vremenima, ali još uvek imamo Gete fest da nas pita da li baš…sve to, tačno tako: Moramo ili Hoćemo? I to je velika stvar“.

Na otvaranju festivala, prisutnima se obratila i Sunčica Šido, selektorka festivalskog programa i koordinatorka kulturnog programa Goethe instituta: „Ogromno nam je zadovoljstvo što ste se okupili u ovom broju i što možemo da proslavimo zajedno sa Vama, u najudobnijoj dvorani Kulturnog centra Beograd, gde smo se potpuno odomaćili, naš deseti jubilej. Pre tačno sedam dana objavljene su Lole. Prethodnih godina smo imali objave o dobitnicima Nemačke filmske nagrade mnogo ranije, i to nam je bilo značajno prilikom selekcije filmova. Ove godine se ispostavilo da smo najvažnije dobitnike ove najznačajnije filmske nagrade u Nemačkoj u velikoj meri zastupili u programu“.

Sunčica Šido je navela i koji su su filmovi, dobitnici Nemačke filmske nagrade, zastupljeni u ovogodišnjem programu GoetheFEST-a: „Zlato u čak četiri kategorije: najbolji igrani film Tvoj sam čovek, režija Marija Šrader, scenario Marija Šrader i Jan Šomburg i glavna ženska uloga Maren Egert, na programu u subotu u 21h. Ovaj film postavlja pitanje šta je to što nas čini ljudima. Srebrna Lola otišla je velikom Dominiku Grafu za film Fabian ili put u propast, omaž filmskom stvaralaštvu koji osvaja i nagradu za najbolju kameru Hano Lenc i najbolju montažu Klaudija Volšt, a kojim u ponedeljak zatvaramo ovogodišnje izdanje festivala. Nosilac Bronzane Lole za najbolji film je Curveball, a nosilac zlatne Lole za najbolju mušku sporednu ulogu u ovom filmu je Torsten Merten“. 

Na otvaranju festivala prikazan je film Johanesa Nabera „Curveball“, komedija između groteske i političke satire, koja istražuje nemačku perspektivu rata u Iraku.

U petak, 8. oktobra, publika moći da pogleda i filmove „U komšiluku“ Danijela Brila (19h), tragikomediju o lažima puna crnog humora, a ujedno i rediteljski debi popularnog nemačkog glumca Danijela Brila. „Krvopije“ Julijana Radlmajera, metahoror komediju baziranu na datostima iz istorije kinematografije, na programu je istog dana u 21 čas.

U subotu, 9. oktobra, u 19h će biti prikazano ostvarenje „Svet će biti drugačiji“ Ane Core Berahed, koje se bavi 11. septembrom 2021. iz perspektive partnerke počinioca. Publika će od 21h moći da pogleda nemačkog kandidata za Oskara „Tvoj sam čovek“ Marije Šrader, naučno-fantastičnu dramu sa komičnim elementima.

U nedelju, 10. oktobra, program će u 19 časova otvoriti film „Princ“, debitantsko ostvarenje rediteljke Lize Birvirt o visokobrazovanoj frankfurtskoj eliti punoj predrasuda. „Ljudski faktor“ Ronija Trokera, koji predstavlja psihogram jedne porodice ispričan iz više perspektiva, na programu je u 21 čas.

Festival će u ponedeljak, 11. oktobra, u 20 časova zatvoriti novi film Dominika Grafa „Fabian“, ostvarenje koje prati troje glavnih protagonista u Berlinu kasne, politički turbulentne Vajmarske republike.

GoetheFEST održava se od 2012. godine i predstavlja presek savremene nemačke kinematografije iz aktuelne godine. Program je tradicionalno okrenut nagrađivanim i najboljim ostvarenjima sa čuvenog Berlinala, jednog od najznačajnijih svetskih festivala autorskog filma.

10. GoetheFEST u Kulturnom centru Beograda

, 7. oktobra u dvorani Kulturnog centra Beograda u 20 časova, biće otvoreno deseto izdanje filmskog festivala GoetheFEST u organizaciji Goethe instituta u Srbiji, projekcijom filma „Curveball“. Na festivalu koji se ove godine održava od 7. do 11. oktobra pod sloganom „Morati ili hteti“, u Kulturnom centru Beograda biće prikazano osam nemačkih savremenih filmskih ostvarenja.  

Na otvaranju festivala 7. oktobra u 20 časova biće prikazan film Johanesa Nabera „Curveball“, komedija između groteske i političke satire, koja istražuje nemačku perspektivu rata u Iraku.

U petak, 8. oktobra, publika moći da pogleda i filmove „U komšiluku“ Danijela Brila (19h), tragikomediju o lažima puna crnog humora, a ujedno i rediteljski debi popularnog nemačkog glumca Danijela Brila. „Krvopije“ Julijana Radlmajera, metahoror komediju baziranu na datostima iz istorije kinematografije, na programu je istog dana u 21 čas.

U subotu, 9. oktobra, u 19h će biti prikazano ostvarenje „Svet će biti drugačiji“ Ane Core Berahed, koje se bavi 11. septembrom 2021. iz perspektive partnerke počinioca. Publika će od 21h moći da pogleda nemačkog kandidata za Oskara „Tvoj sam čovek“ Marije Šrader, naučno-fantastičnu dramu sa komičnim elementima.

U nedelju, 10. oktobra, program će u 19 časova otvoriti film „Princ“, debitantsko ostvarenje rediteljke Lize Birvirt o visokobrazovanoj frankfurtskoj eliti punoj predrasuda. „Ljudski faktor“ Ronija Trokera, koji predstavlja psihogram jedne porodice ispričan iz više perspektiva, na programu je u 21 čas.

Festival će u ponedeljak, 11. oktobra, u 20 časova zatvoriti novi film Dominika Grafa „Fabian“, ostvarenje koje prati troje glavnih protagonista u Berlinu kasne, politički turbulentne Vajmarske republike.

GoetheFEST održava se od 2012. godine i predstavlja presek savremene nemačke kinematografije iz aktuelne godine. Program je tradicionalno okrenut nagrađivanim i najboljim ostvarenjima sa čuvenog Berlinala, jednog od najznačajnijih svetskih festivala autorskog filma.

Jubilarni deseti GoetheFEST od 7. do 11. oktobra u Beogradu

Deseto izdanje filmskog festivala GoetheFEST u organizaciji Goethe instituta u Srbiji, biće održano od 7. do 11. oktobra u Kulturnom centru Beograda. Na festivalu koji se ove godine održava pod sloganom „Morati ili hteti“, biće prikazano osam nemačkih savremenih filmskih ostvarenja.  

Frank Bauman, direktor Goethe instituta u Srbiji, povodom predstojećeg izdanja ove manifestacije je rekao:  „Ko god je proteklih godina zajedno sa nama doživeo otvaranje GoetheFEST-a u Srbiji, bogatiji je za jedan filmski doživljaj i poznata mu je energija u svom najčistijem obliku koja nastaje kada nekoliko stotina ljudi deli trenutak ispunjen emocijama i kada se ti ljudi smeju ili saosećaju. Stoga se izuzetno radujemo što ove godine u bioskopima ponovo možemo da vam predstavimo „trenutke uživo“, pošto je GoetheFEST protekle godine, usled pandemije, mogao da se odvija isključivo onlajn“.

Na otvaranju festivala 7. oktobra biće prikazan film Johanesa Nabera „Curveball“, komedija između groteske i političke satire, koja istražuje nemačku perspektivu rata u Iraku. Publika moći da pogleda i filmove „U komšiluku“ Danijela Brila, tragikomediju o lažima puna crnog humora, a ujedno i rediteljski debi popularnog nemačkog glumca Danijela Brila; „Krvopije“ Julijana Radlmajera, metahoror komediju bazirana na datostima iz istorije kinematografije; ostvaranje „Kopilotkinja“ Ane Core Berahed, koje se 11. septembrom 2021. bavi iz perspektive partnerke počinioca; nemačkog kandidata za Oskara „Tvoj sam čovek“ Marije Šrader, naučno-fantastičnu drama sa komičnim elementima; „Princ“, debitantski film rediteljke Lize Birvirt o visokobrazovanoj frankfurtskoj eliti punoj predrasuda; „Ljudski faktor“ Ronija Trokera, koji predstavlja psihogram jedne porodice ispričan iz više perspektiva“, i „Fabian“, ostvarenje prati troje glavnih protagonista u Berlinu kasne, politički turbulentne Vajmarske republike.

Sunčica Šido, koordinatorka programa kulture Goethe instituta i selektorka festivalskog programa, 10. GoetheFEST je najavila rečima: „U eri pandemije koja, evo, po drugi put obeležava i naš festival, sloganom smo postavili pitanje: morati ili hteti, jer je ono u pozadini mnogih odluka koje su donosili likovi i stvaraoci filmova koje smo ove godine izabrali za vas, a ujedno i pitanje koje sebi svakodnevno postavljamo u različitim situacijama. Pred publikom će biti filmovi koji su se provukli kroz iglene uši sa snimanjem pre izbijanja pandemije, i ušli u postprodukciju kada je pandemija diktirala nove uslove života i rada onih koji su odlagali premijeru po nekoliko puta, kao i onih koji su imali na neki način sreću i uspeli da snime scene u praznom Pergamskom muzeju u Berlinu i time stvore fantastično jaku sliku žene i mašine koji se poljube, u budućnosti, u portalu starom hiljade godina u okrilju antike“.

GoetheFEST održava se od 2012. godine i predstavlja presek savremene nemačke kinematografije iz aktuelne godine. Program je tradicionalno okrenut nagrađivanim i najboljim ostvarenjima sa čuvenog Berlinala, jednog od najznačajnijih svetskih festivala autorskog filma.

Austrijski filmski festival u Nišu

Austrijski filmski festival, manifestacija tokom koje će u Niškom kulturnom centru publici biti predstavljeno osam dugometražnih igranih ostvarenja iz austrijske savremene produkcije počinje 29. septembra i traje do 02. oktobra. Fokus programa je na ženama u kinematografiji – ispred i iza kamere, na velikom platnu i kroz teme koje nazivamo “ženskim”. Slogan ovogodišnjeg festivala je “Velika očekivanja”, a selektorka programa je filmska autorka, dramaturškinja i scenaristkinja Staša Bajac.

Na repertoaru će biti filmovi “Tlo pod mojim nogama” rediteljke Mari Krojcer (Marie Kreutzer), “Ja, životinja” Katarine Mukštajn (Katharina Mückstein), “Mali Džo” Džesike Hausner (Jessica Hausner), “Ostajemo još malo” Araša T. Riahija (Arash T. Riahi), “Hvala na bombardovanju” Barbare Eder, “Stiks” Volfganga Fišera (Wolfgang Fischer), “Kraljica Cigana” Huseina Tabaka (Hüseyin Tabak) i “Koliba” u režiji Veronike Franc i Severina Fiale (Veronika Franz /Severin Fiala). Svi filmovi iz ove selekcije biće prikazani u Niškom kulturnom centru.

Festival će u sredu 29. septembra u 19 časova svečano otvoriti direktor Austrijskog kulturnog foruma dr Adrijan Fajks, nakon čega sledi film “Tlo pod mojim nogama” rediteljke Mari Krojcer (Marie Kreutzer). U ovom ostvarenju Lola je džet-set poslovna konsultantkinja koji se ističe agresivnom taktikom i neprekidnim radom koji njen posao zahteva. Vezu sa svojom šeficom Elize čuva u tajnosti, kao i postojanje svoje starije sestre Koni, koja ima dugu istoriju mentalne bolesti. Ali, kada dobije vest da je Koni pokušala samoubistvo, Loline tajne prete da eksplodiraju u javnost. U 21 čas prikazuje se horor ostvarenje “Koliba” Veronike Franz i Severina Fiale. Nakon internacionalnog uspeha svog horor prvenca “Vidim, vidim” (“Goodnight Mommy”), reditelji su se okušali u holivodskoj produkciji koja ledi krv u žilama. Koliba po kojoj film nosi naziv je impresivna drvena konstrukcija koja podseća na kovčeg. Za brata i sestru Miu i Ejdena ovo neprivlačno mesto prepuno je lepih uspomena na njihovu majku koja je nedavno izvršila samoubistvo. Stoga njih dvoje nisu baš oduševljeni kada njihov otac Ričard insistira da njegova nova verenica Grejs, žena koju je upoznao istražujući za knjigu o ekstremističkom hrišćanskom kultu, tamo sa njima provede Božić.

U četvrtak, 30. septembra na programu su dva ostvarenja. U 19 časova na programu je film “Ja, životinja” rediteljke Katarine Mukštajn (Katharina Mückstein) o kontradiktornim silama koje vode naše živote: željama, strastima i razumu. Vozeći se na napucanim motorima, Mati i njeni drugari zastrašuju svoje susedstvo i maltretiraju devojke. U svom selu – oni vladaju. Ali kada se njen najbliži drug Sebastijan zaljubi u Mati, a neprijateljica Karla joj neočekivano postane prijateljica, Mati je u opasnosti da izgubi poziciju među drugarima. U 21 čas na programu je film “Mali Džo” rediteljke Džesike Hausner (Jessica Hausner) – upozoravajuća priča o vrhunskoj naučnici i samohranoj majci koja je previše zaposlena da bi primetila da je njen sin tinejdžer zaražen polenom zle biljke – biljke koju je ona dizajnirala, nazvala po njemu i donela kući na poklon.

Program u petak 01. oktobra u 19 časova otvara višestruko nagrađivani film “Ostajemo još malo” reditelja Araša T. Riahija (Arasha T. Riahi) koji prati decu Oskara i Lili. Oni, nakon što njihova majka pokuša samoubistvo kako bi sprečila deportaciju cele porodice u Čečeniju, bivaju preseljeni u odvojene hraniteljske porodice. Odlučni su da učine sve da porodice opet bude na okupu. U 21 čas prikazuje se igrani debi austrijske rediteljke Barbare Eder “Hvala na bombardovanju” koji je mračna satira o novinarima koji izveštavaju o međunarodnim sukobima. Kada grupa američkih vojnika u Avganistanu zapali Kuran, incident izaziva svetsku kontroverzu i međunarodne novinske kuće šalju svoje ekipe. Čekanje da prva bomba ispadne pretvara se u bitku sa samim sobom i dovodi u pitanje mehanizme savremenog izveštavanja.

U subotu 02. oktobra u 19 časova na programu je film “Stiks” reditelja Volfganga Fišera (Wolfgang Fischer). Film prikazuje transformaciju snažne žene istrgnute iz svog uljuljkanog sveta tokom jedrenja. Kada postane jedina osoba koja će priteći u pomoć grupi izbeglica u olupini na otvorenom moru, uviđa ograničenja sopstvene važnosti i empatije sopstvenog kulturnog miljea. Dok nemoćno klizi iz jedne more u drugu, shvata da nema načina  da se suprotstavi okrutnostima stvarnog života. Ovogodišnji festival u 21 čas zatvara nagradama ovenčani film “Kraljica Cigana” reditelja Huseina Tabaka (Hüseyin Tabak), u čijem središtu je Ali, hrabra žena i samohrana majka dvoje dece i bivša profesionalna bokserka, koja radi sa trenerom i vlasnikom zapuštenog boks kluba u Hamburgu kako bi obezbedila svoju porodicu. Istrošeni bokser Tane prepoznaje njen talenat i omogućava joj povratak u igru, za šta mlada majka mora da plati visoku cenu. Kraljica Cigana je omaž istoriji bokserskog flma i hrabra je studija miljea sa hrabrom ženskom figurom koja se retko viđa u bioskopu.

Rezidenti ovogodišnjih Ukrštenih umetničkih rezidencija iz Francuske i Srbije na Nova festivalu

Radovi Kler Bro i Ilije Jakovljevića, ovogodišnjih izabranih autora u programu Ukrštenih strip rezidencija između Francuske i Srbije, predstavljaće jedan od izložbenih segmenata Nova festivala, koji će se održati od 5. do 15. oktobra u Galeriji Milorada Bate Mihailovića u Pančevu. U ovoj postavci biće izloženi radovi oba autora, iz njihovog stvaralačkog opusa nastalog pre rezidencijalnog boravka u Angulemu i Pančevu.

Kler Bro (1981) će svoju rezidenciju imati u Pančevu tokom oktobra 2021, kada će biti i gošća sedmog izdanja Nova Festivala u Pančevu. Diplomirala je na Visokoj školi lepih umetnosti u Anžeu. Pri izdavačkoj kući Association objavila je stripove Mambo (2011, ovenčan nagradom Artemizija za najbolji ženski strip 2012. godine) i Alma (2014), a za izdavačku kuću Casterman adaptirala je jednu disertaciju iz sociologije pod naslovom Gradilište – zabranjen pristup (2016). Trenutno završava Cmizdrenje, urnebesnu francusku tragikomediju u formi stripa, kao i strip za kuću Casterman pod naslovom Šuma, istraga Kler Bro. Završila je i svoju prvu knjigu za decu, Poni u Parizu, koju je u januaru 2021. objavila izdavačka kuća L’Ecole des Loisirs.

Ilija Jakovljević (1995) se od 2016. bavi andergraund stripom, koje je prvobitno objavljivao na svojoj Fejsbuk stranici. U periodu 2016-2019. objavljuje fanzine „Vrag & Sin”, „Septička Jama”, „Oktobarfest 1 i 2” i „Satanico”. Poslednjih godina njegovi radovi bili su izlagani na Festivalu Srpskog Podzemlja u Novom Sadu, 24h Crtanja Stripova u Beogradu i NOVA Festivalu u Pančevu. Od 2020. objavljuje fanzin „Slepac“.

Pored dosadašnjih radova Kler Bro i Ilije Jakovljevića, u izložbenom segmentu posvećenom delima užeg kruga kandidata i kandidatkinja sa konkursa za drugi program Ukrštenih rezidencija u oblasti stripa između Francuske i Srbije, biće predstavljeni i njihovi projekti na kojima su radili ili će raditi tokom umetničkih rezidencija. „Big Rock Energy” naziv je projekta koji je Jakovljević prijavio na konkurs, a radi se o Sci-Fi komediji koja kroz lowbrow humor želi da ukaže na destruktivno ponašanje prema životnoj sredini, kao i važnost poštovanja različitosti, dok će Kler Bro predstaviti projekat La Chiâle“ (Cmizdrenje), fiktivnu priču u boji o pustolovinama glavne junakinje kojoj se dešava čitav niz neprijatnih stvari, usled kojih ona tone u stanje paklene plačljivice.

Nova festival organizuje Agencija KomunikArt, uz podršku Francuskog instituta, Ministarstva kulture i informisanja, Grada Pančeva, i u partnerstvu sa Kulturnim centrom Pančeva.

Direktor Austrijskog filmskog arhiva Nikolaus Vostri predstavio delo Hedi Lamar i Luize Kolm-Flek na Austrijskom filmskom festivalu

U subotu, 25. septembra, gost Jugoslovenske kinoteke bio je direktor Austrijskog filmskog arhiva dr Nikolaus Vostri. U okviru Austrijskog filmskog festivala, koji se u Kulturnom centru Beograda i Jugoslovenskoj kinoteci održava od 23. do 27. septembra, Nikolaus Vostri je govorio o dvema prominentnim ženama sa početaka istorije austrijske kinematografije – glumici Hedi Lamar i rediteljki i producentkinji Luize Kolm-Flek.

U osvrtu na delo Hedi Lamar, Nikolaus Vostri je istakao: „Ona nije bila tolika zvezda pre nego što je otišla u Ameriku. U austrijskoj kinematografiji imala je manje uloge do „Ekstaze“, po kojoj je pamte danas. Hedi Lamar je bila veoma važna i slavna, ali je bila i dosta potcenjivana. Smatrali su je najlepšom ženom sveta, ali tada nije bila toliko prepoznata kao inteligentna žena osobenog karaktera, kojoj nije bilo lako da se prilagodi holivudskom sistemu. To je razlog zbog kojeg je osnovala svoju producentsku kuću. Bila je veoma interesantna i u neku ruku nezavisna. Kao što sada znamo, dala je nemerljiv doprinos naporima SAD tokom 2. svetskog rata, a njen je izum danas od velikog značaja za moderne digitalne tehnologije. To je dugo bilo zaboravljeno, u senci njene slave i lepote. Bila je  veoma obrazovana i inteligentna žena“.

Delo Luize Kolm-Flek je nešto manje poznato u Srbiji, ali je njen značaj u istoriji austrijske, evropske i svetske kinematografije nemerljiv. „Bila je takoreći osnivačica austrijske filmske industrije. Zajedno sa svojim mužem, osnovala je prvu austrijsku producentsku kuću 1910. i od tada je bila uključena u krupan biznis. Ali ona nije bila samo rediteljka, već i tehnička direktorka kompanije i bila je veoma uspešna na mnogo polja“, pojasnio je direktor Austrijskog filmskog arhiva. „Kada je njen prvi muž umro, venčala se sa svojim rediteljskim partnerom Jakobom Flekom, koji je bio jevrejskog porekla. Godine 1933. je morala da se vrati u Austriju, ali je 1938. njen muž odveden u koncentracioni logor. Nije se jednostavno razvela kao što su to uradili mnogi, već se borila za njega, i uspela je da ga izvuče, nakon čega su emigrirali u Šangaj. Interesantno je da su tamo uradili film, koji je bio jedini film u istoriji emigracije u Šangaju“.

Nikolaus Vostri se osvrnuo na njeno sačuvano filmsko nasleđe: „Bila je veoma poznata, ali nije mnogo njenih filmova preživelo. Oni koje smo do sada imali su bili iz druge decenije 20. veka. To su bili filmovi koji su se oslanjali na pozorišne konvencije i bili su prilično spori u odnosu na današnje standarde. Filmovi koji smo imali iz perioda 30-ih nisu bili toliko izvrsni. Za nas je bilo fantastično kada smo, najviše u francuskim arhivama, uspeli da pronađemo mnoge izgubljene filmove. To je bio trenutak otkrovenja“. Vostri je naročito istakao njen film „Devojka na krstu” koji tematizuje silovanje. „To je bilo neverovatno. U njemu je bila veoma izražena ženska perspektiva, sa izuzetnom empatijom prema tim ženama. To je bilo pravo remek delo, veoma dobro urađeno i veoma moderno“.

O saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom i njenom značaju, gost Austrijskog filmskog festivala je rekao: “Kinoteka je veoma aktivna institucija, tako da imamo dugogodišnju vezu. Postoji toliko mnogo polja na kojima možemo da sarađujemo. Kinoteka ima predivnu kolekciju svetskog značaja, tako da smo ovde mogli da pronađemo mnogo izgubljenih austrijskih filmova. Ali takođe, i mi smo imali filmove iz srpske zaostavštine, i srećni smo što naša saradnja doprinosi rastu obe naše kolekcije. To je zaista predivno“.

U petak. 24. septembra, u okviru Austrijskog filmskog festivala, u Jugoslovenskog kinoteci je prikazana restaurisana kopija kontroverznog filma „Ekstaza“ (1933) Gustava Mahatija sa Hedi Lamar u glavnoj ulozi. Kinoteka je 25. i 26. septembra u repertoar uvrstila i dva američka filma Lamar – „Petrolej“ (1940) Džeka Konveja i „Moj špijunče“ (1951) Normana Mekleoda, u terminu od 19 sati. Njima na festivalskom repertoaru od 17h prethode dva filma Luize Kolm-Flek, koja zajedno sa suprugom Jakobom Flekom potpisuje „Devojku na krstu“ (1929) i „Varšavsku citadelu“ (1930) i smatra se smatra drugom ženom rediteljkom u istoriji kinematografije.

5. dan Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica – izveštaj

U četvrtak, 23. septembra, petog dana Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica, u takmičarskog programu izvedene su dve predstave: “Teatru s ljubavlju” Dečjeg pozorišta Subotica i “Na tragu” Gradskog kazališta Zorin dom Karlovac.

Predstava “Teatru s ljubavlju” izvedena u Dečjem pozorištu Subotica, odraz je ljubavi prema pozorištu lutaka. Nalik na kaleidoskop, različite vrste lutaka oživljavaju kroz muziku, ples i veštu animaciju glumaca. Ovo je “predstava uz koju će publika odlutati izvan granica beskrajnog mora snova, odlutati sa pozorištem lutaka”, navodi se u sinopsisu.

Marta Aroksalaši Stamenković, direktorka Dečjeg pozorišta Subotica, o ovoj predstavi je rekla: “Predstava Teatru s ljubavlju, koju igramo i na mađarskom jeziku, nastala je 2019. godine i ona je trebalo prošle godine da predstavlja naše pozorište na ovom festivalu. Međutim, usled bolesti i već svima znanih okolnosti, došlo je do otkazivanja te predstave. Izuzetno se radujem što ove godine možemo da je prikažemo, jer je ovo naša prva saradnja sa gospodinom Bonjom Lungovim koji je i vođa katedre za lutkarstvo na Sofijskoj lutkarskoj akademiji, i njegovim asistentom Konstantinom Karakostovim. Reditelj se postarao da pokaže razne tipove lutaka u lutkarskim pozorištima, sa čini mi se vrlo precizno i dobro odabranom popularnom muzikom”.

Predstava “Na tragu” Gradskog kazališta Zorin dom Karlovac izvedena je na Sceni “Jadran” Narodnog pozorišta. Radnja se vrti oko nestanka ribe mladice, Mladene Čuvarić, koja je poznata kao velika zaštitnica reka. Ona se svim silama borila za čistoću reka. Inspektor Som Grom zajedno sa svojim timom istražuje slučaj nestanka. Da bi došli do krivca, na svom putu moraće ispitati glumca Gorana Grgeča, pevača Gorana Šarana te direktoricu škole Barbaru Bolen.

Petra Cicvarić, autorka i glavna glumica, objasnila je kako je došla do ideje za ovu predstavu: “U Karlovcu imamo jednan riječni akvarij koji se zove Akvatika i htjeli smo nekakvu suradnju s njima, pa su oni predložili da napravimo jednu predstavu. Onda sam dalje dumala šta bi to bilo s tim ribama, jer je trebalo uključivati te ribe koje imamo u akvariju – pastrvu, šarana, štuku, i tako dalje. Kako sam i ja sama u ekologiji, spontano mi je došlo da se zapravo istražuje nestanak jedne ribe, da bi se na kraju ispostavilo da je nestala zbog zagađenja. To jeste kriminalistička priča, jeste ekološka, ali smo je ljepo upakirali da bude duhovita i da djeci bude zanimljivo”.

U četvrtak je, u Hotelu Patria u 17 časova, predstavljena i knjiga „Lutkarski simulakrumi” dr Zorana Đerića, selektora takmičarskog programa festivala. U bioskopu Eurocinema u 17 časova na programu je bio film “Sune dečak za sve” švedskog reditelja Jona Holmberga.

Poslednjeg festivalskog dana, u petak 24. septembra, festival će biti svečano zatvoren u 19 časova proglašenjem pobednika i dodelom nagrada u Dečjem pozorištu Subotica. Prethodno će u takmičarskom programu, u 10h na Sceni “Jadran” Narodnog pozorišta, biti odigrana predstava “Uspavana lepotica” Drak teatra iz Češke, a u 17 časova u Bioskopu Eurocinema na repertoaru je film “Roka – Devojčica koja će promeniti svet”.

Svi programi na Međunarodnom festivalu pozorišta za decu su otvoreni za posetioce i besplatni.

4. dan Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica – izveštaj

U sredu, 22. septembra, četvrtog dana Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica, na Sceni „Jadran” Narodnog pozorišta u takmičarskog programu su izvedene dve predstave: „Tri puta kralj” nemačkog Pozorišta Gruene Sosse i „Peća i vuk” Dječijeg pozorišta Republike Srpske.

U predstavi “Tri puta kralj” govori se o tome da biti kralj nije samo detinja želja, već da biti kralj znači i biti bogat, naređivati, zabavljati se, biti poštovan od svog naroda i još mnogo toga. Biti kralj znači i imati obaveze i dužnosti takođe. “Ko zna koliki stres i kakve sve užasne probleme kralj doživljava? Ko zna koje su njegove tajne želje, prohtevi i čežnje?”, stoji u sinopsisu predstave.

Jedan od troje glavnih glumaca u predstavi, Willy Combecher, prokomentarisao je veoma burne i radosne reakcije dece u publici tokom predstave: “Predstavu smo kreirali sa beloruskom rediteljkom Katjom Averkovom i prvo smo je tamo izveli, potom redovno u Nemačkoj, pa u Turskoj, takođe i u Indiji. U svakoj zemlji su reakcije dece iste. U ovom uzrastu ona nisu toliko pod uticajem drugih, pa reaguju onako kako žele. Trudimo se da idemo u korak sa decom. Volimo kada navijaju i smeju se . Ne moraju da budu tihi, niti je potrebno da ih učitelji i učiteljice utišavaju”.

Predstava “Peća i vuk” Dječijeg pozorišta Republike Srpske je jedna neobična muzička priča, koju je napisao veliki ruski kompozitor Sergej Prokofjev. Kao i svaka priča, i ona ima svoje junake, a ovde su junaci instrumenti simfonijskog orkestra. Kako bi ih deca prepoznala, instrumente predstavljaju glumci. Kroz priču i lepe slike deca uče da slušaju, razumeju i vole simfonijsku muziku, što je i bio cilj i želja velikog Prokofjeva.

“U katalogu festivala otkriće se kopča i zlatna veza koju Banjaluka ima sa Suboticom, a to je zaista snažna činjenica da su naše dvije predstave pobijedile i otišle sa Gran prijem sa festivala. Utoliko prije se radujemo svakoj selekciji, kada nas prepoznaju da bismo trebali da dođemo, da u ovako referentnoj priči sa veoma ozbiljnim teatrima pokažemo ono što jeste lutkarstvo Republike Srpske danas“, istakla je Ljiljana Labović Marinković, direktorka Dječijeg pozorišta Republike Srpske.

„Stav našeg pozorišta je da je naša misija, kao nacionalnog teatra za djecu, da djecu ne zabavljamo i da im ne podilazimo, nego da ih našim repertoarom snažno opredjeljujemo da budu budući mali akademski građani i veliki intelektualci“, pojasnila je Ljiljana Labović Marinković i dodala: „Naš saveznik, da bismo uradili ovu predstavu, bio je direktor muzičke škole i profesori u muzičkoj školi u Banjaluci, koji su nam ustupili prave instrumente kako bi klinci tokom predstave naučili da prepoznaju i zvukom i izgledom duvačke muzičke instrumente. Nakon godinu dana po igranju tog komada, direktor muzičke škole mi je rekao da se povećalo interesovanje za upis duvačkih instrumenata. Mi kao nacionalni teatar nastojimo da njegujemo upravo predstave koje komuniciraju sa svim ovim vrlo potrebnim faktorima i važnim intelektualnim, obrazovnim i akademskim linijama, da bi smo u vremenu kiča i estrade mi bili ti koji držimo pred sobom odgovornost i svijetlu baklju čiste umetnosti“.

U sredu je, u Hotelu Patria u 17 časova, predstavljena publikacija „70 godina mladih: Pozorište mladih Sarajevo” Dubravke Zrnčić-Kulenović, a u istom terminu u bioskopu Eurocinema, publika je mogla da pogleda film „Avanture Bigfoot porodice”.

Petog dana festivala, u četvrtak 23. septembra, na programu su dve predstave u takmičarskom programu: “Teatru s ljubavlju” Dečjeg pozorišta Subotica (10h u Dečjem pozorištu Subotica) i “Na tragu” Gradskog kazališta Zorin dom Karlovac (16h, Scena “Jadran” Narodnog pozorišta). Za 17 časova u Hotelu Patria zakazano je predstavljanje knjige “Lutkarski simulakrumi” dr Zorana Đerića, selektora takmičarskog programa festivala. U bioskopu Eurocinema u 17 časova na programu će biti film “Sune dečak za sve” švedskog reditelja Jona Holmberga.

Svi programi na Međunarodnom festivalu pozorišta za decu su otvoreni za posetioce i besplatni.

3. dan Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica – izveštaj

U utorak 21. septembra, trećeg dana Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica, u takmičarskom programu izvedene su predstave „Bambi” Pozorišta za decu Kragujevac i „Guli” Galilejskog multikulturnog pozorišta iz Izraela.

Predstava „Bambi“ izvedena je na Sceni „Jadran“ Narodnog pozorišta. Ovu autorsku adaptaciju lirskog romana koji je pre skoro jednog veka napisao Feliks Salten, prati muzika svirana uživo na nekoliko perkusija. Predstava govori o odrastanju i upoznavanju sveta malog jelena, a mlada publika je sa njim proživljavala njegovo detinjstvo, radosti i poteškoće odrastanja.

„U predstavi se bavimo odnosom čoveka i prirode na vrlo aktuelan način. Svedoci smo toga da ljudi sve manje vode računa o prirodi, da je podrazumevaju i da je ne čuvaju. Predstava se najviše time bavi, samo kroz jednu poznatu priču, jasnu deci. Sve je napravljeno od prirodnih materijala i trudimo se da odslikamo to o čemu pričamo u predstavi, tako da ona ima čar nekog odlaska u prirodu“, istakao je glavni glumac Miloš Milovanović.

Pred početak predstave, u Dečjem pozorištu Subotica otvorena je i izložba lutaka Pozorišta za decu Kragujevac, koja će biti dostupna posetiocima svakog dana do zatvaranja festivala 24. septembra.

Predstava „Guli” izvedena je u Dečjem pozorištu Subotica, a u ovom ostvarenju istoimeni glavni junak mora da ostane kod svog, gotovo gluvog i nemog dede preko noći, dok se baka ne vrati. Izuzetno ga brine dedino stanje i ne zna kako da se ophodi sa njime. Međutim, deda mu daje veoma poseban poklon koji oslobađa Gulijev svet mašte i pomaže mu da se stvarno upozna sa dedom.

„U ovoj predstavi nema klasične poruke, ona je više poput iskustva. Sadrži puno imaginacije, dosta se stvari dešava. Može se reći da je jedna od poruka kako se dobro provesti bez gledanja u ekran, igranjem i maštanjem”, pojasnio je Pablo Ariel, jedan od dvoje autora predstave. „Važno nam je da deci damo mogućnost da i oni budu kreativni, da razumeju i zamisle šta se dešava u predstavi. Kada deca gledaju TV ona su pasivna i primaju doživljaje sve vreme. Mi radimo suprotno od toga – dajemo im male inpute, a onda oni moraju da budu kreativni tokom predstave. Publika je na taj način mnogo prisutnija”.

Tokom trajanja festivala, u Galeriji Otvorenog univerziteta Subotica publika će svakog dana moći da pogleda i izložbu u čast dobitnicima “Malog princa”, na kojoj su izloženi radovi Jovana Carana i Ljudmile Konstantinove Hense. „Lutke koje sam tu okačio su u stvari višak iz predstava. One koje su iz predstava se ne mogu dobiti, jer je politika kuće takva da se ne daju lutke iz predstava na repertoaru. To je nešto što je zaostalo po mojoj radionici, jedna je čak dobila i glavu od neke druge lutke. Zanimljivo je da, iako su te lutke od tako netrajnog materijala, one su preživele po nekoliko decenija“, rekao je o svojim izloženim radovima Jovan Caran.

U utorak je za 17 časova u Hotelu Patria zakazana promocija 14. broja časopisa za lutkarsku umetnost NITI  (izdavač: Pozorišni muzej Vojvodine) i Zbornika radova „Pozorište za decu – umetnički fenomen” (knjiga 11, izdavač: Otvoreni univerzitet Subotica, Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica, Pozorišni muzej Vojvodine). U filmskom programu je u 17 časova na repertoaru bioskopa Eurocinema ostvarenje „Moja porodica i vuk” u režiji Adrije Garsije.

Četvrtog festivalskog dana, u sredu 22. septembra, na Sceni „Jadran” Narodnog pozorišta biće izvedene dve predstave u takmičarskom programu: „Tri puta kralj” nemačkog Pozorišta Gruene Sosse (12h) i „Peća i vuk” Dječijeg pozorišta Republike Srpske (16h).

Otkazana je predstava „Lutkarskastrastpremakraljuliru” Karabaska Teatra iz Rusije, koja je trebalo da bude izvedena u dva termina, 22. septembra i 23. septembra u 12 časova u Pozorištu „Deže Kostolanji”.

U sredu će, u Hotelu Patria u 17 časova, biti održano i predstavljanje publikacije „70 godina mladih: Pozorište mladih Sarajevo” Dubravke Zrnčić-Kulenović, a u istom terminu u bioskopu Eurocinema, publika će moći da pogleda film „Avanture Bigfoot porodice”.

Svi programi na Međunarodnom festivalu pozorišta za decu su otvoreni za posetioce i besplatni.

2. dan Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica – izveštaj

U ponedeljak 20. septembra, drugog dana Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica, u takmičarskom programu izvedene su predstave „Aero” teatra Odivo iz Slovačke i „Oz” lutkarskog pozorišta Vaskakas iz Mađarske.

Predstava „Aero“ izvedena je u Dečijem pozorištu Subotica. To je predstava o letenju i kretanju u vazduhu. Vazdušna struja pokreće različite materijale a vibracije vazduha zvuče kao muzika. „Aero” je vazdušna laboratorija za decu od jedne i po do 3 godine, njihove roditelje i „sve koji žele da odlete”.

Glavna glumica u predstavi, Mária Danadová, istakla je izazove prilikom izvođenja ove predstave: „Sa svojim partnerom u predstavi usmeravam vazduh i predmete koji lete iznad tog usmerenog vazduha. To je teško jer mnogo stvari utiče na vazduh – temperatura, visina pozornice, broj ljudi u publici. Obično izvodimo predstavu pred decom koja sede u krugu oko nas, veoma blizu. Ovde to nije bilo moguće zbog stepenica, ali mislim da smo ipak uspeli da ostvarimo kontakt. Za nas je veoma bitno da vidimo decu i uspostavimo kontakt očima, vezu putem pogleda”.

Publika je predstavu „Oz”, nastalu po čuvenom delu „Čarobnjak iz Oza” mogla da pogleda na sceni „Jadran” Narodnog pozorišta.

Reditelj Róbert Markó je ovoj pozorišnoj predstavi rekao: „Većinu naše publike čine mladi – deca iz obdaništa i đaci. Ova priča je veoma dobar izbor za tu publiku. Ona govori o završetku detinjstva i prelasku u drugačiju zajednicu, o tome kako da deca pronađu sebe.  Likovi iz predstave, kao što su Strašilo, Limenko, Lav, veoma su dobri za njih, kako bi razumeli tu situaciju. Naša predstava je fokusirana na muziku, ali ne radi se o reprodukciji slavnog mjuzikla. Ovo je nova mađarska verzija, sa novom muzikom, glumačkom podelom, kostimima, svetlom”.

U Fondaciji za omladinsku kulturu i stvaralaštvo Danilo Kiš otvorena je izložba studentskih plakata, dok je izložba u čast dobitnicima „Malog princa” otvorena u Galeriji Otvorenog univerziteta Subotica.  Za 16 časova u Dečjem pozorištu Subotica zakazana je baletska predstava „Snežna kraljica” (van takmičarske konkurencije), dok je u 17 časova u bioskopu Eurocinema na repertoaru film „Stela” reditelja Stevana Vujičića.  Za 17 časova u Hotelu Patria zakazan je i razgovor sa dobitnicima nagrade „Mali princ”, Jovanom Caranom i Ljudmilom Konstantinovom Hense, koji će moderirati dr Zoran Đerić, selektor festivala.

Trećeg festivalskog dana, u utorak 21. septembra, u takmičarskom programu biće izvedene dve predstave: „Bambi” Pozorišta za decu Kragujevac (Scena „Jadran” Narodnog pozorišta, 10h) i „Guli” Galilejskog multikulturnog pozorišta iz Izraela (Dečje pozorište Subotica, 12h). U Dečjem pozorištu Subotica u 9:30 će biti otvorena i izloža lutaka Pozorišta za decu Kragujevac, dok će Hotelu Patria, u 17 časova biti održana promocija 14. broja časopisa za lutkarsku umetnost NITI  (izdavač: Pozorišni muzej Vojvodine) i Zbornika radova “Pozorište za decu – umetnički fenomen” (knjiga 11, izdavač: Otvoreni univerzitet Subotica, Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica, Pozorišni muzej Vojvodine). U filmskom programu će u 17 časova na repertoaru bioskopa Eurocinema biti ostvarenje „Moja porodica i vuk” u režiji Adrije Garsije.

14. Beldocs – izveštaj sa 7. festivalskog dana

Sedmog festivalskog dana, 15. septembra, u srpskom takmičarskom programu u Amifiteatru ispred Muzeja Jugoslavije, prikazan je film “Telenovela sivo u koloru” Filipa Martinovića, u kome je autor ujedno i protagonista. U potrazi za odgovorima, zajedno sa Ašom, Etiopljankom čija je prošlost još komplikovanija od njegove, Filip Martinović kreće u filmsku i životnu potragu za odgovorima na osnovno pitanje identiteta. Pre ovog filma prikazano je i kratkometražno ostvarenje “Posedim i poćutim ni o čemu” reditelja Nikole Stojanovića. Oba autora učestvovali su u razgovoru o svojim filmovima.

Filip Martinović, reditelj filma “Telenovela sivo u koloru”, o nastanku svog filma je rekao: “Film je počeo od fenomena španskih serija kod nas. Za mene, kao dete koje je živelo u Španiji i dolazilo ovde u Srbiju, to je bio kulturni šok. Za mene španske serije nisu ni postojale dok nisam došao u Srbiju. Ta predstava o španskoj kulturi i ljubav prema Španiji kroz te serije za mene su predstavljali jednu veoma distorziranu sliku o Španiji. Pogotovo za mene koji sam živeo u Barseloni i Kataloniji, gde su kompleksniji društveni identiteti. To me je pokrenulo da razvijem temu”.

Nikola Stojanović, reditelj filma “Posedim i poćutim ni o čemu”, govorio je o temi i protagonisti filma, koji je zapravo njegov deda: “Snimao sam film o njemu, ali nisam se bavio svojim odnosom s njim. To je više bio portret jednog čoveka koji živi sam. To je bio ispitni film na drugoj godini fakulteta”.

U međunarodnom takmičarskom programu u Kulturnom centru Beograda, prikazan je film “Belosvetski otpad” Nikolaja N. Viktorova koji na specifičan način način oslikava život na krajnjem severu Rusije, sa protagonistom Iljom u fokusu. “Volim ruski sever zbog polarnih noći i polarnih dana. Putujem tamo često. Jednom prilikom mi je, na jednoj železničkog stanici, stranac stavio ruku na rame i rekao kako će mi on pokazati pravi Sever. To je bila polazna tačka mog prijateljstva sa Iljom, ali i filma“, konstatovao je Viktorov.

Jedan od gostiju festivala u sredu bio je i Marek Moučka, reditelj kratkometražnog filma „U plitkoj vodi“ prikazanog u Kulturnom centru Beograda. „Ovo je film o identitetu. Rađen je isprva kao kratka reportaža koja prikazuje zatvorenike kako love ribu. Metafora je došla iz reportaže. Ribe su stavljene u te ribnjake i nisu prirodno tamo. Zatvorenici nisu slobodni, ribe nisu slobodne“, rekao je Moučka o filmu.

Marija Zidar je gostovala povodom projekcije svog filma „Pomirenje“, takođe prikazanog u Kulturnom centru Beograda. Ovaj film  prati oca kome je 18-ogodišnja ćerka ubijena u porodičnom sukobu u brdima Albanije, i predstavlja oštrouman prikaz patrijarhalnog društva između prošlosti i sadašnjosti.

„Film „Pomirenje“ govori o teškom putu pomirenja dugotrajnog sukoba u kome se dve sukobljene strane ne slažu oko toga šta ga je uzrokovalo, kako se dogodio incident koji je oduzeo ljudski život, a ni sa kojim pristupom – ili zašto – sad treba da se reši i pomiri. Činjenica da će film osim u Sloveniji biti prikazan i u svim koprodukcijskim zemljama, večeras u Srbiji na Beldocs-u, u Crnoj Gori i na Kosovu, gde su dugotrajni sukobi i različita tumačenja prošlosti još uvek ispod površine, za mene je veoma značajna i važna“, rekla je Zidar povodom projekcije filma na ovogodišnjem festivalu.

U četvrtak, 16. septembra, festival će biti zatvoren svečanom ceremonijom u 20 časova u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije, kada će biti proglašeni dobitnici nagrada u takmičarskim programima. Po završetku ceremonije biće prikazan film “Draga deco budućnosti” reditelja Franza Böhma, o novoj mladoj generaciji koja se nalazi u centru seizmičkih političkih promena i globalnih protesta. Poslednji gost festivala biće reditelj Branislav Jankić, čiji se film “Veštičji kotao” prikazuje u Kulturnom centru Beograda od 19 časova kao specijalna projekcija.

14. Beldocs – izveštaj sa konferencije za medije 6. festivalskog dana

Na konferenciji za medije 14. Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, održanoj u utorak, 14. septembra u Bioskopu Balkan, govorili su Vitalij Manski, reditelj filma „Gorbačov.Raj“, Maja Jelisić Cooper iz televizije Dox TV, Nikolaj N. Viktorov („Belosvetski otpad“), Marko Šipka („Zemlja“), Gana Jaroševič („Što dalje to bolje“), Marek Moučka i Tomaš Gič („U plitkoj vodi“), Inja Korać, selektorka programa Beldocs Teen, i Anđela i Davor Rostuhar („Ljubav oko svijeta“).

Vitalij Manski, reditelj filma „Gorbačov.Raj” o svom glavnom protagonisti i jednom od najznačajnijih političara 20. veka je rekao: „Gorbačov je bio sa mnom kakav je bio i u filmu. Čovek koji je vladao polovinom sveta, a uspeo je da se vrati normalnom životu. Razmišljao sam o tački drame u koju sam ja ušao, a ona se sastoji u tome da je taj čovek dao slobodu svojoj zemlji, a doživeo je da se ta zemlja odrekla slobode”.

Maja Jelisić Cooper, predstavnica televizije Dox TV, o vezi sa festivalom Beldocs je izjavila: „Dox TV je mlad kanal koji je lansiran pre dve godine, i koji je od početka imao saradnju sa Beldocsom. Dobar dio filmova smo licencirali upravo sa Beldocs Festivala. Strategija nam je vezati se uz festivale kao što je Beldocs, tako da imamo uzajamnu sinergiju. Pored prikazivanja međunarodnih dokumentarnih filmova, zadovoljstvo nam je biti sponzor nagrade za najbolji dokumentarni film u međunarodnoj konkurenciji. Želimo takođe podržati i regionalne i lokalne dokumentarce”.

Gana Jaroševič, rediteljka filma „Što dalje to bolje”, o svom ostvarenju je rekla: „Ovo je priča o slobodi. Ona je nešto najvrednije što može da ima bilo koja osoba. Takođe, tu je i ljubavna priča. Postoji mnoštvo različitih uglova gledanja. Za glavnog protagonistu sloboda ima posebno značenje. On je svoju slobodu, sreću i raj našao u Ukrajini u veoma udaljenom selu, gde može da bude osoba kakva želi da bude. Gde može da živi onako kako želi i bude istinski slobodan”.

Inja Korać, selektorka programa Beldocs Teen, o toj selekciji je rekla: „Ovo je program koji realiziramo od 2017. godine, sa idejom da je mlada publika naša buduća publika. Ukoliko ne krenemo razmišljati u smjeru da ih moramo razvijat, festival koji radimo i filmovi koje proizvodimo niko neće gledati kroz deset godina. S druge strane, čini nam se da je tinejdžerska publika možda i najteža, tako da smo zapravo s dokumentarcima krenuli ono što nam se čini najzahtjevnije. S vremenom smo došli do toga da su, posle filma „Ljubav oko svijeta”, zadnjih pola sata pitanja dolazila od naše tinejdžerske publike. Meni je to bilo osobno zadovoljstvo”.

Sedmog festivalskog dana u sredu 15. septembra u 20 časova u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije, u srpskom takmičarskom programu biće prikazan film „Telenovela sivo u koloru” Filipa Martinovića, u kome je autor ujedno i protagonista. U potrazi za odgovorima, zajedno sa Ašom, Etiopljankom čija je prošlost još komplikovanija od njegove, Filip Martinović kreće u filmsku i životnu potragu za odgovorima na osnovno pitanje identiteta. Pre ovog filma biće prikazano i kratkometražno ostvarenje „Posedim i poćutim ni o čemu” reditelja Nikole Stojanovića. Oba autora učestvovaće u razgovoru o svojim filmovima.

U međunarodnom takmičarskom programu u Kulturnom centru Beograda, U 19 časova biće prikazan film „Belosvetski otpad” Nikolaja N. Viktorova (uz razgovor s autorom), koji na specifičan način način oslikava život na krajnjem severu Rusije, sa protagonistom Iljom u fokusu.

Među gostima festivala u sredu naći će se i Marek Moučka, reditelj kratkometražnog filma „U plitkoj vodi“ koji će biti prikazan u 19 časova u Kulturnom centru Beograda. Marija Zidar će uživo govoriti o svom filmu „Pomirenje“, koji je na programu na istoj lokaciji u 21:30h.

Jedanaest filmova u međunarodnom takmičarskom programu 14. Beldocsa

U Međunarodnom takmičarskom programu 14. Beldocsa, koji će biti održan od 9. do 16. septembra u Beogradu, biće prikazano 11 filmova koji će konkurisati za nagradu za najbolji film u vrednosti od 2.000 evra, koju daruje DOX TV. Među tih 11 filmova sedam će imati regionalne premijere.

Prva regionalna premijera u stranom takmičarskom programu jeste portugalski “Naša zemlja, naš oltar” (A Nossa Terra, o Nosso Altar / English title of the film: Our Land, Our Altar) Andrea Gvjomara (André Guiomar) koji prikazuje nove dnevne običaje stanara u socijalnim stanovima u Aleišu, koje karakterišu tenzije izazvane nametnutim neminovnim rušenjem.

Argentinski “Ski” (Esqui) Manka La Banka (Manque La Banca) nam kroz oči Migela, operatora žičare iz Bariločea, otkriva prikriveno društveno nasilje koje se odvija u najvećem skijaškom centru u Latinskoj Americi.

Francuska “Srednja zemlja” (La Terre du milieu / Middle Earth) Žilijet Ginjar (Juliette Guignard) priča je o zemljoradnici Kamil, kojoj je važnije vaspitanje troje dece i briga o životinjama i biljkama nego prinos, čak i kada dolazi u sukob sa poljoprivrednim standardima koji upravljaju njenom proizvodnjom.

Regionalnu premijeru imaće i koprodukcija Austrije, Francuske i Madagaskara, film “To sam ja (Zaho Zay) u režiji Maeva Ranaivojaona i Georga Tilera (Maéva Ranaïvojaona, Georg Tiller), potresna priča o devojci koja radi kao čuvar u večito prepunjenom zatvoru na Madagaskaru, koja vreme prekraćuje sanjareći o ocu, ubici koji ju je napustio kad je bila mala, sve dok u zatvor ne stigne novi zatvorenik koji tvrdi da poznaje njenog oca, pa se njeno sanjarije pretvara u košmar.

Ruski “Belosvetski otpad” (Чермет / Beaumonde Scrapping) Nikolaja N. Viktorova (Nikolay N. Viktorov) prati Iliju, sakupljača sekundarnih sirovina koji sanja da postane kovač ali i da savlada lične demone koji ga koče u ostvarenju sna da započne život u glavnom gradu.

Francuski “Dan današnji” (Au Jour d’Aujourd hui / Th Day Today) francusko-grčkog reditelja Maksensa Stamatiadisa je film o ljubavi, tugovanju i vremenu, smešten u 2024, u vreme kada osamdesetosmogodišnja Suzan iz predgrađa Pariza ne može da živi bez nove tehnologije. Zaslepljena ekranom, dok deli video-klipove sa mačkama, uči o bitkoinu i posvećuje svoj život romansama iz rijalitija, ništa ne može da popuni prazninu koju je ostavio gubitak njenog supruga Eduarda, sve dok Suzan jednog dana ne otkrije novu aplikaciju “Dan današnji” koja obećava povratak voljenih…

Francuska “Džungla” (Jungle) Luize Muc, dobitnik Grand Prix za srednjemetražni film na festivalu “Visions du Réel”, vrlo intimno, ali i razbijajući klišee, prikazuje grupu Parižanki koje žive u betonskoj džungli i bore se za slobodu i jednakost, dok belgijski “Holgut” (Holgut) u režiji Lizbet de Seler (Liesbeth De Ceulaer), slikajući otopljeni sibirski permafrost, prati trojicu protagonista koji žele da boreći se sa nemogućim pobede sebe i ostvare svoje više ciljeve.

Meksički “Ono što ne smemo da radimo” (Cosas que no hacemos / Things we dare not do) Bruna Santamarije Raza (Bruno Santamaría Razo) prati tinejdžera Artura koji se igra sa mlađom decom slobodnog duha, sa kojima živi u svom malom priobalnom selu, sve dok naizgled idiličnu atmosferu ne uzburka nasilni događaj koji nosi u sebi nagoveštaj mačizma, zbog čega on odlučuje da se otvori pred svojim roditeljima.

Vizuelno upečatljiva ukrajinsko-iračko-kurdistansko-sirijsko-nemačka koprodukcija “Ova kiša će zauvek padati” (This rain will never stop) Aline Gorlove (Alina Gorlova), dobitnik nagrade za najbolji debi na IDFA festivalu, prati dvadesetogodišnjeg Andrija Sulejmana koji pokušava da obezbedi sebi budućnost dok se suočava sa izgubljenim ljudskim životima u oružanim sukobima. Od sirijskog građanskog rata do sukoba u Ukrajini, Andrijev život je obeležen naizgled večnim tokom života i smrti.

Holandsko-bosanskohercegovačko-francuski film “U potrazi za konjima” (Looking for Horses) Stefana Pavlovića, nagrađen priznanjem za najbolji film u selekciji “Burning Lights” festivala “Visions du Réel” je priča o prijateljstvu između reditelja, koji muca, i pecaroša koji je ogluveo tokom rata u Bosni, koji pokušavaju da se sporazumeju.

Beldocs festival sa industry programom je realizovan zahvaljujući podršci Evropske Unije kroz program Kreativna Evropa, potprogram MEDIA, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Filmskog centra Srbije, udruženja DOK Srbija, ambasada Australije, Portugalije, Ukrajine, Izraela, Švajcarske, Slovenije, Gete instituta, Austrijskog kulturnog foruma, Italijanskog kulturnog centra, Francuskog instituta, Filmskog centra Crne Gore, Grčkog filmskog centra, Misije OEBS-a u Srbiji, RYCO, DOX TV, TV Al Jazeera Balkans i Orion Telekoma.

Otvoren 14. Beldocs festival

U četvrtak, 9. septembra u 20 sati, svečanom ceremonijom u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije otvoren je 14. Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs. Prisutnima su se obratili Mara Prohaska Marković, direktorka festivala, Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije, Marko Grba Singh, umetnički direktor festivala, i Fejt i Branko Ristić, protagonisti istoimenog filma.

Mara Prohaska Marković, direktorka festivala, povodom otvaranja je izjavila: „Radujemo se da Beldocs i ove godine, 14. put po redu, nastavlja da deluje kao vibrantno čvorište mreže brojnih relacija uvezanih iz potrebe da se stvarnost kritički sagleda, dekodira i kreativno preoblikuje. „Reality check”, kreativni koncept i vizuelni identitet 14. Beldocsa, akcentuje više od toga. „Reality check” poziva na urgentnost u prepoznavanju istine o određenoj realnoj životnoj situaciji, otrežnjenje i stvarno suočavanje”.

O konceptu ovogodišnjeg izdanja festivala, Mara Prohaska Marković je dodala: „Elementi toplog, ali snažnog suočavanja oblikuju narativ ovogodišnjeg Beldocsa. Nove boje festivala izazivaju nežna i pozitivna osećanja, dok paralelno one funkcionišu na nivou simbola alarma neophodnosti bavljenja gorućim temama čovečanstva koje provejavaju u mnogim filmovima iz programa festivala. Mi smo detektovali četiri dominantne teme koje smo stavili pod Reality check lupu: ekologija-planeta, zdravlje-život, ljubav-ljudi, tehnologija-evolucija. Protagonisti/protagonistkinje filmova koje ćemo prikazati u ovih 8 dana, kao i njihove autorke/autori, nosioci su priča o borbi, pravdi, snovima, potrazi, životu, pripadnosti, samospoznaji, pobedi, ljubavi”.

Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije koji je podržao festival, na ceremoniji otvaranja je rekao: „Velika je čast i zadovoljstvo biti na čelu Filmskog centra, naročito u ovoj godini koja je sigurno jedna od najuspešnijih što se tiče kinematografije. Čestitam organizatorima, selektorima i svim volonterima na ovom divnom festivalu, koji je jako bitan za infrastrukturu jedne kinematografije”.

Marko Grba Singh, umetnički direktor festivala, povodom otvaranja je izjavio: „Veoma sam srećan što smo i ove godine uspeli da održimo festival bez većih kompromisa, uprkos pandemiji. Pred nama je sedam festivalskih dana, 107 filmova u 16 programskih celina. Nadam se da ćete uživati u onome što smo vam pripremili. Beldocs je uvek bio i biće mesto na kome slobodno možete gledati filmove i razmenjivati stavove. Neka vam i ovo 14. izdanje ostane u lepom sećanju”.

Nakon svečanog otvaranja u istom prostoru prikazan je film „Fejt i Branko“ rediteljke Ketrin Hart, koji se nalazi u selekciji Specijalne projekcije na ovogodišnjem Beldocsu.Sniman tokom sedam godina, ovaj intimni dokumentarac prati odnos dvoje muzičara, Fejt Eliot i Branka Ristića. Fejt je pre deset godina doputovala u Srbiju kako bi naučila da svira harmoniku na romski način. Tada je upoznala romskog violinistu Branka i, uprkos jezičkoj barijeri, njih dvoje se, spojeni zajedničnom strašću prema muzici, zaljubljuju jedno u drugo. Njihova ljubav biva stavljena na test kada spoznaju vlastite razlike, i kada shvate da je muzika možda jedino što im je zajedničko.

O tome koliko je film uticao na nju i Branka kao osobe, Fejt Eliot je rekla: „Dosta smo se promenili, bili smo mladi kad smo se upoznali. Za mene je bilo mnogo lakše jer sam navikla da putujem. Volim da vidim novi grad, novi život, nove kulture, to je nešto lako za mene. Za Branka je drugačije. Kao Engleskinja kad dođem ovde oni me vide kao kraljicu, a u Engleskoj sam se 10 godina borila i tek pre nedelju dana je Branko dobio vizu. On je, kao Rom u Engleskoj, kao neka egzotika”.

Branko Ristić je o iskustvu snimanja filma rekao: „Mi smo se upoznali sa Ketrin 2009. godine. Naravno tu je bila Fejt, mi smo se prethodno upoznali kod mog rođaka u Valjevu, kad je ona došla da uči romsku muziku. Ketrin je nekim slučajem počela to da snima, i uporno je snimala tokom svih tih godina. U Srbiji, u Engleskoj, gde god smo se nalazili. U nekom momentu sam se osećao kao glumac. Ali imao sam neku viziju u glavi, kao signal od boga, da sve to ima svoje i nije slučajno. Fejt i ja smo imali teške trenutke, ali ona nije odustala”.

Drugog festivalskog dana, 10. septembra na programu u okviru srpske takmičarske selekcije od 20 sati u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije je film „Sent Kler Cemin, Psiha“ rediteljke Svetlane Cemin, a u 21:30 u istom prostoru će biti prikazan film „Ptica (ili – Klovn Marti)” reditelja Olivera Ćirića. Nakon oba filma biće organizovan Q&A session (razgovor) sa autorima.

U okviru međunarodnog takmičarskog programa, u 19 časova u Kulturnom centru Beograda biće prikazan film „U potrazi za konjima” reditelja Stefana Pavlovića (uz razgovor sa autorom), o prijateljstvu između režisera i pecaroša, koji je ogluveo tokom rata u Bosni, a zatim se povukao na jezero da živi u samoći. U istoj selekciji od 21:30 na programu je film „Srednja zemlja” rediteljke Juliet Guignard o ženi koja je odabrala da živi na selu, a potom dolazi u sve veći sukob sa poljoprivrednim standardima koji upravljaju njenom proizvodnjom.

Gost festivala biće i muzičar Hogni Egillson, protagonista filma „Put heroja do trećeg pola” koji će biti prikazan u Kulturnom centru Beograda u 17 časova, u selekciji eleMental.

Vatromet ushićenja na 14. Beldocsu

U okviru programa “Vatromet”, 14. Međunarodnog filmskog festivala Beldocs koji će u Beogradu biti održan od 9. do 16. septembra, biće prikazano 13 filmova koji svojom impresivnom vizualnom estetikom i začudnim pristupom tematikama predstavljaju pravu eksploziju ushićenja na velikom platnu.

Beldocs s ponosom predstavlja francuski film “Psihomagija, umetnost koja leči” (Psychomagie, un art pour guérir / Psychomagic, an Art That Heals) čuvenog pesnika, književnika, filozofa, scenariste, pozorišnog i filmskog reditelja Alehandra Hodorovskog (Alejandro Jodorowsky), delo koje je snimio na pragu desete decenije života. Film istražuje terapeutski rad reditelja, prikazujući šta je psihomagija, njena načela i primenu u životu. Prema Hodorovskom, mnogi problemi proističu iz stega koje postavljaju društvo, porodica ili kultura, sprečavajući nas da pronađemo sami sebe. Zato reditelj radi direktno sa osobama željnim da reše svoje probleme primenom ove radikalne terapeutske metode.

Francuski film “Ovoliko velikog srca” (Un cœur gros comme ça / The Winner) iz 1961. godine, jedno je od onih dela koja u svoje vreme nisu prikazana u Srbiji, a na koje Beldocs želi da ukaže posle pola veka, projekcijom restaurirane verzije. Plodni dokumentarista i vođa pokreta cinéma vérité, autor Fransoa Rajhenbah (François Reichenbach) pratio je Abdulaja Faju, mladog senegalskog boksera koji pokušava da postane šampion u Parizu, ali i njegove avanture koje na putu ostvarenja sna uključuju i osvajanje još nečeg – srca Mišel Morgan.

Američki film “Ja hodam po vodi” (IWOW: I Walk on Water) Kalika Alaha (Khalik Allah), u trajanju od 200 minuta, donosi vrlo intiman i vizuelno zapanjujući pogled na Harlem noću. Alah je skrenuo pažnju na sebe pre nekoliko godina sjajnim filmom “Field Niggas“ snimljenim na istom mestu.

Još jedan američki film, “Krvavi nos, prazni džepovi” (Bloody Nose, Empty Pockets) Bila i Tarnera Rosa (Bill & Turner Ross), kroz senku blještavih svetala Las Vegasa slika setan portret jednog majušnog sveta koji nestaje, kroz sećanja na doživljaje izgubljene u čašicama žestine i dimovima cigarete. Estetika braće Ros priziva američki film 70ih, u ovom filmu koji postoji na ivici realnosti i fikcije.

Argentinski “Ski” (Esqui) Mankea La Banke (Manque La Banca) otkriva senke koje se kriju iza najvećeg skijaškog centra u Latinskoj Americi gde su proizvedene prve moderne skije. Na raskrsnici mitova i legendi tog podneblja i istorijskog, kolonijalnog nasilja, ovaj film dočarava uznemirujuću sliku područja rastrzanog između magijskih i stvarnih monstruma.

Snimljeno tokom karantina, francusko-italijansko delo “U mojoj sobi” (In My Room) Mati Diop (Mati Diop) je kućni film ove poznate autorke koji na jedinstven način spaja teme ženstvenosti, izolovanosti i slobode.

Holandska “Drama devojka” (Drama Girl ) Vinsenta Boja Karsa (Vincent Boy Kars) je svojevrsni film o filmu, o Lejli, protagonistkinji filma baziranog na njenoj životnoj priči, koju je reditelj okružio profesionalnim glumcima i sa kojima zajedno istražuju kako ljudi stvaraju određenu sliku o svom životu i kako se ta slika menja kad dođe do trauma.

U mađarsko-belgijsko-portugalsko-finskoj koprodukciji “Leteti, venuti” (Kuoriutua, kukoistaa, kuolla / To Feather, to Wither) Hane Hoviti (Hanna Hovitie) ispituje se mitska isprepletanost života i smrti, preko neobične veze između devojke i vrana koje preparira.

Francusko-belgijski “Nemi glas” (Silent Voice), potpisan imenom Reka Valerik, pseudonimom koji krije pravi identitet autora, istražuje traumu mladića koji gleda kako mu život izmiče. Valerik prati mladog MMA borca Havaža koji je pobegao iz Čečenije u Brisel, nakon što je otkriveno da je homoseksualac, zbog čega njegov brat želi da ga ubije. Celim filmom skrivajući lice protagoniste, kroz slike njegove intimnosti, ali i strahova, u priči o dva nespojiva identiteta, reditelj slika patnju protagoniste, u kojoj je bol sveden na egzil.

Francusko-belgijski “Plamenac” (Pyrale / Moth) Roksane Gošran (Roxanne Gaucherand) prikazuje ljubav u (ne)vreme: leta 2016. na jug Francuske invaziju su izvršili belih leptira, a dok se pošast širila i štetočine bile nezaustavljive jedan Lu je otkrio osećanja prema jednoj Sem.

Kratki španski film “Pričest moje rođake Andree” (A comuñón da miña prima Andrea / The Communion of my Cousin Andrea) Brandana Servina (Brandán Cerviño) stavlja veru na ispit. Prateći Andreu tokom pričesta, na obredu kojem nedostaje raskoš, a s obzirom da za nju stvari bez šljokica nisu prave, postavlja se pitanje: da li Bog postoji?, dok kratki slovački film “U plitkoj vodi” (V plytkej vode / In Shallow Water) Mareka Moučka (Marek Moučka), prikazujući osuđenike postavljaju se pitanja o slobodi i indentitetu i o tome može li dug prema društvu da se isplati tugom?

Francuska “Helikonija” (Heliconia) kolumbijske rediteljke Paule Rodrigez Polanco (Paula Rodriguez Polanco) portret troje mladih koji traže raj na zemlji, priča o njihovom putovanju, žudnji za slobodom i emocionalnim odnosima ispričana kroz promenljivi pejzaž tropskih krajeva.

Tokom ovogodišnjeg Beldocsa biće prikazano više od 100 filmova u ustaljenim festivalskim programima: Međunarodni takmičarski program, Srpski takmičarski program, Meteori, Povetarac, Naslovna strana i drugim. U istim terminima biće održan i Beldocs Industry uz podršku EU kroz program Kreativna Evropa i podprogram MEDIA, Beldocs VR/AR Academy, Beldocs in Progress, Serbian Docs in Progress, Documentaries for Kids&Youth i Beldocs Market.

SUTRA POČINJE 14. BELDOCS

U bogatom programu četrnaestog izdanja Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, od 9. do 16. septembra u Beogradu biće prikazano više od 100 dokumentarnih filmova i VR/AR sadržaja. Nakon prošlogodišnjeg pozitivnog iskustva, Beldocs će ponovo biti održan na otvorenom, u amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije, ali i na terasi Art bioskopa Kolarac. Posetiocima Beldocsa na raspolaganju će biti i sale partnera Festivala – Jugoslovenske kinoteke, Doma omladine Beograda, Dvorane kulturnog centra Beograda, Muzeja savremene umetnosti Beograda i Centra za kulturu Vlada Divljan – u kojima će moći da uživaju u najboljim svetskim dokumentarcima novije produkcije. Sva festivalska događanja biće u potpunosti organizovana u skladu sa merama suzbijanja Covid-19, a postojaće i mogućnost gledanja filmova onlajn.

Na otvaranju festivala 9. septembra, pod otvorenim vedrim nebom u amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije biće prikazan film “Fejt i Branko” (Faith and Branko) u režiji Ketrin Hart (Catherine Harte), intimni dokumentarac koji prati ljubav i odnos dvoje muzičara, britanske harmonikašice Fejt Eliot i romskog violiniste Branka Rosića.

Domaći takmičarski program okuplja sedam najnovijih dokumentarnih ostvarenja nastalih u srpskoj kinematografiji ili u koprodukciji sa zemljama iz regiona ili Evrope i sveta, među kojima i dva koja su svetske premijere imali na prestižnim stranim filmskim smotrama. Iz takmičarskog programa festivala u Roterdamu stiže film “Pejzaži otpora” (Landscapes of Resistance) Marte Popivode, koji beleži putovanje kroz sećanja antifašističke borkinje Sonje (97), jedne od prvih partizanki u Jugoslaviji, koja je bila i među vođama pokreta otpora u Aušvicu, dok iz takmičarske selekcije “East of the West” festivala u Karlovim Varima u Beograd dolaze “Koreni”, konceptualni dokumentarac Tee Lukač. Srpski film će posebno mesto imati i u Beldocs Industry programu, gde će biti predstavljeno 5 dokumentarnih projekata u okviru Serbian Docs in Progress. Oni će biti predstavljeni međunarodnim filmskim profesionalcima, agentima prodaje, distributerima, producentima, predstavnicima televizija i drugih evropskih festivala.

U međunarodnom takmičarskom programu biće prikazano 11 filmova, koji dolaze iz svih krajeva sveta, od dalekog severa Rusije i tamošnjeg “Belosvetskog otpada” (Beaumonde Scrapping/Чермет) Nikolaja N. Viktorova, o uzavrelom miljeu borbe za sekundarne sirovine, preko slike propadanja jedne zajednice u portugalskom filmu “Naša zemlja, naš oltar” (Our Land, Our Altar) Andree Guiomara do vizualno impresivnog argentinskog filma “Ski” Manka La Banke koji slika svu kompleksnost kolonijalizma i pomodarstva u Južnoj Americi.

Festival priređuje Fokus na ukrajinsku dokumentaristiku, uključujući i nekolicinu sjajnih fillmova razvijanih na Beldocs Industry programima, donosi izbor grčkih dokumentaraca u programu “Solun u Beogradu” i sprema pregršt filmskih poslastica za filmofile i sladokusce pokretnih slika u programima “Udarni termin”, “Vatromet”, “Meteori”, “Naslovna strana”, “Profil” i drugi, u kojima će se naći dokumentarci za kojima je širom sveta proteklih meseci vladalo najveće interesovanje.

Publika će tako videti film o Mihailu Gorbačovu naslovljen jednostavno – “Gorbačov. Raj” (Gorbatchev. Heaven) u režiji Vitalija Manskog, dok će u američkom filmu “Dejvid Birn: Američka utopija” (David Byrne’s American Utopia), u režiji čuvenog sineaste Spajka Lija, pratiti brodvejsku izvedba čuvenog šoua kantautora Dejvida Birna, koji nije samo puka predstava već je umetničko delo sa iskristalisanim društveno-odgovornim porukama, stavovima i lekcijama o modernom društvu i poretku koje mami na razmišljanje.

Beldocs nudi priliku da se u mraku bioskopske sale provede skoro pet sati, odnosno četiri i po sata (precizno 272 minuta) i uživa u dokumentarnom filmu “Gradska skupština” (City Hall) u kojem je neumorni Frederik Vajzman (91), koji snima i u svojoj desetoj deceniji života, oslikao administraciju demokratskog gradonačelnika Bostona Martija Džej Volša.

A za sve ljubitelje muzike i vizije benda “Pink Flojd” interesantan će biti film “Rodžer Voters: Mi + Oni”, u zajedničkoj režiji Šona Evansa i samog Rodžera Votersa, jednog od osnivača čuvenog spomenutog benda, značajnog audio-vizuelnog zapisa sa senzacionalne rasprodate svetske turneje “Us + Them”, tokom koje je Voters za 20 meseci održao 157 nastupa pred više od  od 2,3 miliona ljudi širom sveta.

Pored ovih naslova, na festivalu će biti zastupljeni i drugi velikani dokumentaristike filmovima kao što su “Minamata Mandala” Kazua Hare, “Rat i mir” Masima D’anolfija i Martine Parenti, “Novo Jevanđelje” Mila Raua, kao i mladi autori snažnih glasova filmovima “Ja hodam po vodi“ Kalika Alaha, “Reka teče, zaokreće, briše, zamenjuje“ Šenže Žu, “Krvav nos prazni džepovi“ braće Ros ili kontroverzni i zabranjivani “Nemi glas“ Reke Valerik.

Kao integralni deo festivala biće održan Beldocs Industry: Beldocs VR/AR Academy, Beldocs in Progress, Serbian Docs in Progress, Documentaries for Kids & Youth i Beldocs Market.

Beldocs, zajedno sa Industry programom, je realizovan zahvaljujući podršci Evropske Unije kroz program Kreativna Evropa, potprogram MEDIA, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Filmskog centra Srbije, DOK Srbija udruženja, ambasada Australije, Portugalije, Ukrajine, Izraela, Švajcarske, Slovenije, Gete instituta, Austrijskog kulturnog foruma, Italijanskog kulturnog centra, Francuskog instituta, Filmskog centra Crne Gore, Grčkog filmskog centra, Misije OEBS-a u Srbiji, Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO), DOX TV, TV Al Jazeera Balkans i Orion Telekoma.

VR program Beldocs festivala u Bioskopu Balkan i Galeriji NEON

Na “VR izložbi: imerzivna stvarnost“ predstojećeg 14. Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, koji se od 9. do 16. septembra održava u Beogradu i onlajn, publika će moći da pogleda dva ostvarenja u Bioskopu Balkan: “Heterotopia: Ogledala i perspektive” i “Meduza”. Ovogodišnjom VR selekcijom Beldocsa obuhvaćeni su imerzivni sadržaji čiji autori propituju uslove humanosti u medijski hiper posredovanom društvu gde prisustvo i iskustvo nisu striktno vezani za fizički prostor, osvešćujući varljivu konstituciju prostora i identiteta.

Delo “Heterotopija: Ogledala i perspektive” čiji su autori Léon Denise, Samuel Lepoil i Dorian Minuit, predstavlja VR istraživanje zamišljenih mesta čiji učesnici postaju arhitekte koji grade izmaštani grad, od prve zgrade, do njegove konačne propasti. Ideja je inspirisana konceptom heterotopije Mišela Fukoa, a definisana je fizičkom predstavom ili približavanjem utopije, ili kontradiktornim i transformacijskim prostorom – svetovima unutar svetova.

Umetnički rad “Meduza” Sare Tirelli zasnovano je na scenariju na granici između činjenica i fikcije, i bazirano je na vestima, podacima sa društvenih mreža, evropskim dokumentima i intervjuima. Meduza uvlači gledaoca u nadrealni lanac događaja: ubistvo u muzeju, gospođu koja pljuje jabuku, mladića koji se penju uz merdevine. Prisustvo starije pevačice progresivno se pretvara u psihodeličnu viziju koja se spaja na zidovima iz mračnog prostora.

Program u Bioskopu Balkan realizuje se u saradnji sa Fondacijom Saša Marčeta. Izložba će biti otvorena od 10. do 16. septembra, a ulaz je besplatan uz obaveznu prethodnu registraciju. Radno vreme galerije je od 10 do 21 sat.

Beldocs akademija profesionalni program za usavršavanje međunarodnih filmskih projekata se svake godine održava u okviru Međunarodnog filmskog festivala dokumentarnog filma Beldocs, a drugi put po redu sa fokusom na VR/AR projekte u razvoju. Za ovogodišnje izdanje selektovano je 4 projekata umetnika iz Letonije, Moldavije, Hrvatske i Srbije koji će razvijati svoje imerzivne sadržaje na trodnevnoj interaktivnoj radionici pod mentorstvom  Sare Tirelli, jedne od najznačajnijih savremenih umetnika koja nam dolazi iz Italije. Pored uvodnog predavanja, upoznavanja sa tehnologijom i konkretnog rada na produkciji sadržaja, polaznici će imati priliku da čuju masterklas Ane Knežević, naše umetnice koja živi i radi u Njujorku, a čiji je rad prošle godine bio izložen na “VR izložbi: imerzivna stvarnost” Beldocs festivala.

“VR izložba: imerzivna stvarnost” i Beldocs akademija se održavaju uz podršku Evropske unije kroz program Kreativna Evropa, potprogram MEDIA, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Filmskog centra Srbije, Filmskog centra Crne Gore, Italijanskog kulturnog centra, Francuskog instituta, Fondacije Saša Marčeta, Digital Mind kompanije i galerije NEON. Filmski centar Crne Gore je pokrovitelj nagrade za najbolji projekat na Beldocs Akademiji. 

Beldocs – Beldocsovi “Meteori” – putovanja na mesta gde je vreme stalo

U okviru 14. Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, koji će biti održan od 9. do 16. septembra u Beogradu, u programu “Meteori” biće prikazano 11 filmova koji privlače veliku pažnju gledalaca zbog tema koje obrađuju i autorskih prostupa reditelja.

Nakon što je pre dve godine Beldocs priredio kompletnu retrospektivu stvaralaštva japanskoj dokumentariste Kazua Hare (Kazuo Hara), na 14. Beldocsu publika će moći da pogleda njegovo najnovije delo – 372-minutni film “Minamata Mandala” (Minamata Mandala). Ovaj šestočasovni film vraća nas u 1937. kada se u malom japanskom ribarskom selu dogodilo trovanje metil-živom, toksičnim otpadom koji je korporacija “Kiso Kemikal” bacala u okean. Riba je bila zaražena, a ljudi koji su je jeli postajali su paralizovani, gubili su vid i postajali nesposobni za život. A zatim je postavljen kriterijum za sertifikaciju bolesti Minamata (1977), čudnim metodom kojim se ne prepoznaju pacijenti sa bolestima nastalim zbog zagađenja životne sredine.

Svetsku premijeru na Belcodsu imaće “Video dnevnici Nelsona Salivana” (Nelson Sullivan’s Video Diaries / Nelson Sullivan’s Downtown, 1983-1989), video umetnika koji je iznenada preminuo od srčanog udara 1989, ostavljajući na VHS kasetama 1.900 sati snimaka ikonične njujorške scene. Oni čine zbirku od 601 epizode koje prikazuje svakodnevni život u Ist Vilidžu, kao i brojne tadašnje ikone poput Ru Pola, Silvije Majls i Fibi Ledžir. Džon Nelson Salivan (1948-1989) je bio umetnik koji je kamerom beležio umetničku i klupsku scenu Menhetna tokom osamdesetih. Dokumentovao je život u gradu, noćne provode i privatne trenutke, a video zapis o njegovom životu predstavlja preteču vloga, dok njegova često korišćena tehnika okretanja kamere prema sebi jasno najavljuje savremeni selfi.

Život u Vuhanu posle izbijanja covid-19 pandemije, između ostalog, tema je američkog filma “Reka teče, zaokreće, briše, zamenjuje” (A River Runs, Turns, Erases, Replaces), kineske rediteljke Šenže Žu (Shenzhe Zhu) koja živi i radi u Americi. Autorka poetično i nepristrasno prikazuje haos ljudskog napretka u životnoj sredini, lepotu tog truda i našu stalnu potrebu da živimo po rutini, odslikavajući portret urbanih prostora duž reke Jangce u Vuhanu nakon što je korona virusa zaustavio planetu.

Kini je posvećen i italijanski film “Čung Kuo – Kina” (Chung Kuo – China), čuvenog italijanskog sineaste Mikelanđela Antonionija (Michelangelo Antonioni) iz 1972. godine. Pre pola veka, Antonioni je snimio najzanimljiviji dokumentarni portret o Kini ikada. Godine 1971, samo godinu pre Niksonove istorijske posete Kini i naizgled otapanja međunarodnih odnosa tokom Kulturne revolucije, režim Mao Cedunga pozvao je Antonionija da snimi propagandni film o vrlinama komunističke nacije. Fasciniran zemljom koja je Zapadu ostala enigma, reditelj je zabeležio skoro 100 sati filmskog materijala tokom svojih putovanja od Pekinga do Šangaja, od kojih je u film uvrstio 220 minuta – tri sata i 40 minuta.

Svojom zanimljivom temom pažnju privlači francuski “Dan današnji” (Au Jour d’Aujourd hui / The Day Today) francusko-grčkog reditelja Maksensa Stamatiadisa. Reditelj je ovaj film o ljubavi, tugovanju i vremenu smestio u 2024, kada osamdesetosmogodišnja Suzan iz predgrađa Pariza ne može da živi bez nove tehnologije. Zalepljena je za ekrane, deli video-klipove sa mačkama, uči o bitkoinu i posvećuje svoj život romansama iz rijalitija. Ali ništa od toga ne može da popuni prazninu koju je ostavio gubitak Eduarda, njenog supruga koji je preminuo pre deset godina, sve dok jednog dana ona ne otkrije novu aplikaciju “Dan današnji” koja obećava povratak voljenih…

Nemačko-etiopijski film “Finfine u procepu” (Rift Finfinnee) nemačkog autora Danijel Kuter (Daniel Kötter) vodi nas kroz periferiju prestonice Etiopije, Adis Abebu i istražuje psihološke i socio-geografske granice između bogatih i siromašnih, urbanog i ruralnog, slike i zvuka, dok rediteljski duo Bibhusana Basneta i Puja Gurunga (Bibhusan Basnet & Pooja Gurung) u nepalsko-nemačkom filmu “Glavati dečak, šamani i samuraji” (The Big Headed Boy, Shamans & Samurais) putuje po udaljenim selima u zapadnom Nepalu u potrazi za detetom koje bi moglo da igra “junaka” u njihovom filmu.

Nemačko-rusko-francusko-belgijski film “Iz sadašnjosti” (Out of the Present) iz 1995, u režiji Andreja Ujica (Andrei Ujică) pruža snimke kosmonauta Sergeja Krikaleva (Sergei Krikalev) tokom višemesečnog boravka u svemiru koji su u kontrastu sa slikama raspada Sovjetskog Saveza od 1991. do 1992. godine. Dok je Krikalev bio daleko od Zemlje, na svemirskoj stanici Mir, imperija koja ga je poslala u svemir prestala je da postoji, njegov rodni grad Lenjingrad ponovo je postao Sankt Petersburg, a priroda odnosa na globalnom nivou je doživela velike promene.

U potresnom filmu “Naše ludilo” (Our Madness) Joaa Viane (João Viana) iz 2018, realizovanom u koprodukciji Mozambika, Gvineje Bisao, Katara, Portugalije i Francuska, pratimo dete koje pomaže Lusi da pronađe svog muža u Mozambiku, a deca su i u centru indijsko-rumunsko-italijansko-katarskog filma “Puška i torba” (A Rifle and a Bag), koji potpisuju tri rediteljke: Rumunka Kristina Hanes (Cristina Hanes), Italijanka Izabela Rinaldi (Isabella Rinaldi) i Indijka Arja Rot Arya Rothe, koje su za svoj dokumentarac o mladom indijskom paru komunističkih pobunjenika koji se bori za budućnost svoje dece, nagrađene Specijalnim pruznanjem žirija na prošlogodišnjem festivalu u Roterdamu, dok priču o prijateljstvu, letnjim okupljanjima i besanim noćima u Berlinu i Beču donosi film o druženju insomničara “Spoljašnja buka” (Outside Noise), u režiji Teda Fenta (Ted Fendt), nastao u koprodukciji Nemačke, Južne Koreje i Austrije.

Tokom ovogodišnjeg Beldocsa biće prikazano više od 100 filmova u ustaljenim festivalskim programima: Međunarodni takmičarski program, Srpski takmičarski program, Vatromet, Meteori, Povetarac, Naslovna strana i drugim. U istim terminima biće održan i Beldocs Industry uz podršku EU kroz program Kreativna Evropa i podprogram MEDIA, Beldocs VR/AR Academy, Beldocs in Progress, Serbian Docs in Progress, Documentaries for Kids & Youth i Beldocs Market.

Foto: Beldocs promo.