Filmovi, festivali…

Uspon Džordana Pitersona na predstojećem BELDOCS-u

U programu „Profile” predstojećeg 13. međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs biće prikazan film „Uspon Džordana Pitersona” u režiji kanadske autorke Patriše Markoče, o jednom od najkontroverznijih ljudi našeg vremena – Džordanu Pitersonu.

U vreme kada se lome koplja oko ovog uticajnog intelektualaca sa zapada, profesora psihologije na Univerzitetu u Torontu, Markočin dokumentarac daje redak, intiman pogled na život i promišljanja Džordana Pitersona, koji je privukao pažnju sveta svojim kritikama političke korektnosti i politike identiteta.

U filmu koji se fokusira na Pitersonov rad, uticaj i stavove, prati se njegovo sticanje svetske slave nakon što je 2016. objavio kontroverznu viralnu video-seriju nazvanu „Profesor protiv političke korektnosti”. Zatim je u roku od dve godine prodao više od tri miliona primeraka knjige za samopomoć „12 pravila za život”, postajući prepoznatljiv mislilac kog jedni smatraju akademskom rok zvezdom koja rasprodaje predavanja širom sveta, dok ga drugi percipiraju kao vrlo opasnu pretnju progresivnom društvu.

„Uspon Džordana Pitersona” prikazuje sa jedne strane uzdizanje univerzitetskog profesora do statusa uticajnog mislioca, oslikavajući njegove trenutke retke samoće u domu u Torontu, razgovore sa porodicom – suprugom Tami i decom, sinom Džulijanom i kćerkom Mihaelom, i prijateljima, ali i mišljenja trans aktivista i drugih njegovih neistomišljenika koji stoje iza protesta uperenih protiv njega, i koji ga smatraju štetnom pojavom na javnoj sceni.

U okviru festivala biće održan i razgovor na temu politike i filozofije Džordana Pitersona na kojem će sagovornici suprotstavljenih stavova u pogledu ovog profesora razmotriti njegova izneta viđenja i opažanja.

Trinaesto izdanje Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, koji je ove godine odloženo zbog pandemije korona virusa, umesto u maju biće održano od 3. do 10. septembra na nekoliko lokacija u Beogradu. U bogatom festivalskom programu, koji je četvrti put zaredom dobio podršku Evropske unije kroz program Kreativna Evropa MEDIA, biće prikazano više od 120 dokumentarnih filmova i VR/AR sadržaja.

BIOSKOPI U SRBIJI IPAK ZATVORENI DO AVGUSTA

POČETAK RADA BIOSKOPA U SRBIJI ODLOŽEN ZBOG PANDEMIJE

VELIKU AKCIJU „POVRATAK U BIOSKOP“ USPORILA GLOBALNA KRETANJA U FILMSKOJ INDUSTRIJI  USLOVLJENA COVIDOM – 19

Uprkos optimizmu i nadanjima da će bioskopi u Srbiji startovati sa radom 01. jula, globalna pandemija i zdravstvena kriza u Srbiji,  poremetila je najavljene planove. Naime, iako su posle tri i po meseca pauze, bioskopi napokon trebali da otvore svoja vrata za posetioce, u okviru akcije „Povratak u bioskop“, start rada bioskopa u Srbiji ipak se očekuje tokom meseca avgusta. 

Prateći globalna kretanja u filmskoj industriji, distribucija svih novijih holivudskih ostvarenja odložena je za sredinu avgusta, kada su i planirane  prve svetske premijere. U skladu sa tim, a poštujući standarde uspostavljene na globalnom nivou koji se tiču pandemije, i start rada bioskopa u Srbiji može se očekivati u isto vreme, odnosno tokom meseca avgusta.

Usled nastale situacije, filmska industrija je pretrpela velike gubitke, i time se svrstala u red  jedne od najugroženijih delatnosti tokom „covid krize“. Imajući u vidu da je oko 5000 ljudi zaposleno u ovoj industriji u Srbiji, zabrinjava i činjenica da je  u ovom trenutku veliki broj ljudi u riziku i bojazni za očuvanje svojih radnih mesta.

Podsetimo, prvobitno je planirano da do prvih premijera, bioskopi u Srbiji prikazuju najgledanije filmove iz prošle, ali i tekuće godine, kao i oni čije je prikazivanje prekinula pandemija.

Precizne smernice po pitanju novog datuma predviđenog za akciju „Povratak u bioskop“, biće saopštene blagovremeno.

Švedski filmovi na Somborskom filmskom festivalu

U okviru trećeg izdanja Somborskog filmskog festivala, koji se ove godine održava od 10. do 13. jula u organizaciji Kulturnog centra “Laza Kostić”, uz tri selekcije domaćih ostvarenja naći će se i jedna inostrana – Panorama švedskih filmova.

Ova programska celina realizovana je u saradnji sa ambasadom Švedske i prikazuje ostvarenja iz savremene kinematografije ove zemlje, čije su projekcije održane na značajnim evropskim filmskim festivalima tokom prethodne dve godine. Dva filma u ovogodišnjem izboru biće prikazana u Dvorištu Županije.

“Brit-Mari je bila tu”, adaptacija istoimenog književnog bestselera Fredrika Bakmana u režiji Tuve Novotni, na programu festivala je u petak 10. jula u 22h. Radnja prati domaćicu Brit-Mari koja odlučuje da napusti supruga posle 40 godina braka, a time i svoj dotadašnji život. Ona prihvata novi, izazovni posao u malom gradu Borgu koji nema drugog ponosa osim mladog fudbalskog tima. Njen novi posao je da trenira mlade fudbalere. U glavnoj ulozi je jedna od vodećih švedskih glumica Pernila August, poznata i po svojoj saradnji sa legendarnim rediteljem Ingmarom Bergmanom.

“Sune vs Sune” reditelja Džona Holmberga, film je o  najgorem mogućem početku školske godine jednog švedskog dečaka. Prvog dana četvrtog razreda, Sunea dočekuje iznenađenje. Na njegovom mestu je novi dečak i on je sve što Sune želi da bude. I ne samo to, već je njegovo ime takođe Sune. Film je prikazan na prošlogodišnjem Berlinaleu u programu Generation Kplus, koji je namenjen ostvarenjima za decu. Na repertoaru festivala će biti u subotu, 11. jula u 22h.

Treći Somborski filmski festival biće održan u organizaciji Kulturnog centra “Laza Kostić”. Na repertoaru će se naći 11 filmova u četiri selekcije: Glavni program, Kultni klasici, Panorama švedskih filmova, i Nostalgija, a gostujući selektor programa je Ivan Karl. Pored filmskih ostvarenja, posetioci festivala će moći da uživaju i u pratećem programu, u okviru kojeg će se održavati promocije knjiga, filmova i koncerti. Ceremonija svečanog otvaranja zakazana je za 10. jul u 20h.

Festival evropskog filma Palić od 8. do 14. avgusta na Paliću i u Subotici

Nagrada “Aleksandar Lifka” za Mirjanu Karanović

Festival evropskog filma Palić tradicionalno dodeljuje nagrade “Aleksandar Lifka” istaknutim domaćim i inostranim filmskim stvaraocima, koji su svojim angažmanom dali izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji ostavivši neizbrisiv trag. Ovogodišnja dobitnica nagrade u kategoriji domaćih stvaralaca je legendarna glumica Mirjana Karanović. U jugoslovenskoj, srpskoj i regionalnoj kinematografiji aktivna je od debija 1980. u filmu “Petrijin venac” Srđana Karanovića, nakon čega je tokom prethodne četiri decenije ostvarila niz antologijskih uloga i osvojila veliki broj priznanja za svoj rad.

U festivalskom obrazloženju povodom dodele nagrade, navodi se da „Mirjanu Karanović izdvaja njena neiscrpna raznovrsnost glumačke igre, raskošno izražajno bogatstvo i smelost kreativnog istraživanja“. U nastavku ovog teksta stoji: „Odigrane Mirine uloge su velika kolona suprotnosti različitih žena, od prve, nepismene seljanke Petrije u “Petrijinom vencu” do prošlogodišnje Mire Kušević u “Dnevniku Dijane Budisavljević”. Ona pred filmskom kamerom stoji slobodno, bez lažne maske i sa ogromnom ljubavlju, pa na ubedljiv i emotivan način tumači likove žena koje su ljudska mržnja i ravnodušnost teško oštetile, pokazujući da u svakoj od njih i u njoj samoj uvek ima snage za novu borbu“.

Svetsku slavu je stekla ulogom majke u filmu Emira Kusturice “Otac na službenom putu”. Godine 2005. glumila je u filmu “Grbavica” bosansko-hercegovačke rediteljke Jasmile Žbanić, koji je dobio Zlatnog medveda na Berlinskom filmskom festivalu. Jedna je od svega pet glumica koje su dvaput dobile nagradu Zlatna arena u Puli. Prošlodišnja je laureatkinja nagrade “Dobričin prsten” za životno delo, a tokom svoje dugačke karijere osvojila je i na desetine drugih nagrada za svoj glumački rad. Aktivno igra u pozorištu, na filmu i televiziji. Kao rediteljka debitovala je 2006. filmom “Dobra žena”. Na Akademiji umetnosti u Beogradu izabrana je 2001. u zvanje vanrednog i 2007. u zvanje redovnog profesora na predmetu Gluma. Bila je dekan Akademije umetnosti u dva mandata.

Nagrada “Aleksandar Lifka” dodeljuje se od 2000. godine za doprinos evropskoj kinematografiji, a svake godine Festival evropskog filma Palić ovu nagradu uručuje jednom inostranom i jednom domaćem laureatu. Među dobitnicima su do sada bili  Mikloš Jančo i Milena Dravić (2000), Jirži Mencl i Dušan Makavejev (2001),  Lučijan Pintilije i Gordan Mihić (2002), Kšištof Zanusi i Puriša Đorđević (2003), Margareta Fon Trota i Živorad Žika Mitrović (2004), Andžej Vajda i Eva Ras (2005), Teo Angelopulos i Velimir Bata Živojinović (2006), Ištvan Sabo i Ljubiša Samardžić (2007), Ken Louč i Goran Paskaljević (2008), Ken Rasel i     Miki Manojlović (2009), Konstantin Gavras i Goran Marković (2010), Lordan Zafranović i Srđan Karanović (2011), Žan Mark Bar i Zoran Simjanović (2012), Nikita Mihalkov i Emir Kusturica (2013), Klod Leluš i Mira Banjac (2014), Roj Anderson i Želimir Žilnik (2015), Ulrih Zajdl i Slobodan Šijan (2016), Kristofer Hampton i Slavko Štimac, Brajan Koks i Rade Šerbedžija (2018), Rajko Grlić i Miljen Kreka Kljaković (2019).

Ovogodišnje, dvadeset sedmo izdanje Festivala evropskog filma Palić, održaće se u novom terminu, od 8. do 14. avgusta na Paliću i u Subotici, u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica. Festival se tradicionalno održava na više lokacija među kojima su jedinstvena Letnja pozornica na Paliću, kao i bioskopi Eurocinema, Abazija i Lifka. Tokom predfestivalskog programa i centralnog dela manifestacije publici će biti predstavljeno više od 100 filmova iz svih krajeva Evrope, i to u 15 različitih selekcija i programskih celina. Mnogi od filmova imaće svoju srpsku i regionalnu premijeru upravo na Paliću. Pored bogatog  filmskog programa, publika će moći da uživa u brojnim dinamičnim pratećim sadržajima – koncertima, izložbama, promocijama, radionicama i stručnim predavanjima.

Filmski festival Palić osnovan je 1992. godine i  od nekadašnjih malih i nepretencioznih Palićkih filmskih večeri, preko upornih pokušaja stvaranja ozbiljnog regionalnog festivala u teškim vremenima izolacije i prvih pokušaja povezivanja kinematografija tada zaraćenih zemalja izrastao je u važnu tačku na mapi evropskih filmskih festivala. Od 2003. postaje Festival evropskog filma Palić okrenuvši se promovisanju stvaralaštva evropskih autora a time i mesto okupljanja najvažnijih umetnika koji oblikuju kulturnu scenu Evrope. Festival su posetili, između ostalih, Nikita Mihalkov, Ken Louč, Roj Anderson, Ken Rasel, Brajan Koks, Teo Angelopulos, Kristi Puju, Jirži Mencl kao i najveća imena srpske i jugoslovenske kinematografije. FEF Palić je i dobitnik nagrade EFFE (u organizaciji Evropske asocijacije festivala) za najbolji evropski umetnički festival u 2017-18. godini.

Selekcije filmova Kultni klasici i Nostalgija na Somborskom filmskom festivalu

U okviru trećeg izdanja Somborskog filmskog festivala, koji se ove godine održava od 10. do 13. jula u organizaciji Kulturnog centra “Laza Kostić”, pored glavnog takmičarkog programa na repertoaru će biti i još dve selekcije domaćeg filma – Kultni klasici i Nostalgija.

Selekcija Kultni klasici posvećena je legendarnim ostvarenjima srpske kinematografije, koja su proglašena za kulturno dobro od velikog značaja. Na festivalu će publika moći da vidi izbor restauriranih ostvarenja, sačuvanih u vrhunskom kvalitetu slike i tona. U petak 10. jula od 21.30 biće prikazan klasik “Specijalno vaspitanje” Gorana Markovića iz 1977. godine, u kome su igrali velikani jugoslovenskog glumišta Slavko Štimac, Bekim Fehmiu, Aleksandar Berček, i drugi. Narednog dana u isto vreme, na programu je ostvarenje Gorana Paskaljevića “Varljivo leto ‘68” iz 1982. godine, sa Slavkom Štimcem, Danilom Batom Stojkovićem, Mijom Aleksićem i drugima u glumačkim rolama. U nedelju, 12. jula u 21.30, na programu je još jedan kultni film Gorana Markovića “Nacionalna klasa” iz 1979, u kome je pokojni Dragan Nikolić odigrao jednu od najpopularnijih uloga u svojoj karijeri. Sve projekcije iz ovog programa će se odigrati u Kabareu Narodnog pozorišta Sombor.

U selekciji “Nostalgija”, posvećenoj ostvarenjima s osvrtom na značajne događaje i ličnosti iz prošlosti Sombora, naći će se igrano-dokumentarni film “Žućko – Priča o Radivoju Koraću” scenariste i reditelja Gordana Matića o legendarnom košarkašu Radivoju Koraću, rođenom u ovom gradu. Ovo ostvarenje proglašeno je za jedan od deset najboljih filmova o košarci u izboru uticajnog francuskog sportskog magazina Basket, a od premijere 2011. osvojilo je nekoliko značajnijh nagrada na evropskim i svetskim festivalima. Projekcija filma “Žućko – Priča o Radivoju Koraću” biće u Dvorištu Županije u nedelju 12. jula u 22 časa.

Scenarista i reditelj Gordan Matić naglasio je da mu je veoma drago što će film ponovo imati festivalsku projekciju upravo u rodnom gradu legendarnog košarkaša. Motivaciju za snimanje filma našao je u činjenici da je Korać pomalo zaboravljen, uprkos značaju koji je imao u svoje vreme. “Radivoje Korać je predstavljao nešto lepo i dobro, po čemu se ljudi sete Jugoslavije i Srbije. Pozitivno je uticao na okolinu i društvo, ali i rušio predrasude i stereotipe o ljudima i životu u komunističkoj Jugoslaviji”, podsetio je on. „U pripremama za film uradio sam sto dvadeset tri intervjua da dođem do onoga što je iza zvaničnih podataka o broju koševa i medalja, a u završnu verziju filma je ušlo šesnaest sagovornika“, zaključio je Matić.

Treći Somborski filmski festival biće održan u organizaciji Kulturnog centra “Laza Kostić”. Na repertoaru će se naći 11 filmova u četiri selekcije: Glavni program, Kultni klasici, Panorama švedskih filmova, i Nostalgija, a gostujući selektor programa je Ivan Karl. Pored filmskih ostvarenja, posetioci festivala će moći da uživaju i u pratećem programu, u okviru kojeg će se održavati promocije knjiga, filmova i koncerti. Ceremonija svečanog otvaranja zakazana je za 10. jul u 20h.

Besplatan put u Veneciju za filmofile

Takmičenje u kom se filmofilima pruža šansa da posete neke od najprestižnijih filmskih festivala u Evropi nastavlja se 10. juna i trajaće do 12. avgusta.

Novi krug evropskog filmskog izazova poziva učesnike da tokom 10 nedelja odgledaju 10 evropskih filmova, uloguju se na europeanfilmchallenge.eu, postave fotografiju kao dokaz da su film odgledali i sakupljaju bodove. Svaki evropski film donosi im 4 boda dok se svaka različita platforma nagrađuje sa 3 poena. Platforma može biti bioskop, filmski festival, tv kanal, VoD platforma ili bilo koji legalan vid prikazivanja.

Največi filmofil ili osoba sa največim brojem bodova u ovom krugu osvaja putovanje na filmski festival u Veneciji. Shodno situaciji izazvanoj virusom COVID19, ukoliko dođe do otkazivanja festivala ili putovanje u Italiju ne bude moguće u datom trenutku, pobednik ili pobednica kao nagradu dobiće godišnju pretplatu na sajtu dafilms.com i projektor, kako bi u svom domu mogli da uživaju u omiljenim filmovima.

European film challenge se istovremeno odvija u 8 evroskih zemalja: Srbiji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Češkoj, Španiji, Portugalu, Litvaniji i Letoniji. Organization takmičenja u Srbiji je Međunardoni festival dokumentarnog filma Beldocs koji se ove godine održava od 3. do 10. septembra.

Tokom takmičenja učesnici mogu osvajati dodatne bodove o čemu se mogu informisati na društvenim mrežama @europeanfilmchallengeserbia.

Velika akcija „Povratak u bioskop“ počinje 1. jula

Nakon tri meseca pauze, bioskopi će od 1. jula ponovo otvoriti vrata za svoje posetioce. Veliku akciju „Povratak u bioskop“, koja će u prvim danima jula biti organizovana u svim gradovima Srbije, inicirale su Sekcije distributera i prikazivača u Grupaciji kinematografije koje su uputile molbu za podršku Filmskom centru Srbije i Privrednoj komori Srbije, što su ove institucije i prihvatile. Sekcije distributera i prikazivača članice su Grupacije Kinematografije Privredne komore Srbije, koja je deo Udruženja za kreativnu industriju.

Podržavajući jedinstvenu misao, da nam je socijalizacija danas potrebnija  više nego ikad, publika će od 1. do 15. jula svoje omiljene filmove, u odabranom društvu,  moći konačno da gleda iz bioskopske fotelje i na velikom platnu. U duhu solidarnosti sa planetarnom pandemijom, cena karata za filmove će tokom trajanja akcije u svim bioskopima biti po simboličnoj ceni od 200 dinara. Cena će važiti za sve filmske projekcije.

„Filmski centar Srbije snažno podržava ovu akciju Sekcija distributera i prikazivača Grupacije kinematografije, posebno imajući u vidu da smo se tokom vanrednog stanja obraćali Vladi Republike Srbije, sa molbom za pružanje pomoći njima, ali i drugim akterima filmske industrije u Srbiji. Prepoznali smo da su distributeri i prikazivači prvi osetili prekid u radu, a da će se poslednji vratiti normalizaciji u poslovanju. Pored toga, FCS je uložio značajna sredstva i energiju u razvoj i osavremenjivanje bioskopske infrastrukture širom Srbije, i jedan od naših prioriteta je da se ova grana filmske industrije što brže oporavi, ali i poboljša, nakon perioda u kome nije imala mogućnost da ostvari prihode. Sa zadovoljstvom se pridružujemo ovoj sjajnoj inicijativi“ izjavio je direktor FCS-a Gordan Matić.

Jedinstveni repertoar će u svim bioskopima činiti dvadesetak filmskih naslova. U pitanju su filmovi iz tekuće i prethodne godine, koji su se izdvojili svojom gledanošću i kvalitetom, kao i filmovi kojima je usled nastupanja pandemije, prekinuto bioskopsko prikazivanje.

Nakon završetka akcije, od 15. jula, na repertoarima bioskopa naći će se i prve premijere.

Srpska manjinska koprodukcija „Suton“ u selekciji Kanskog festivala

Srpska manjinska koprodukcija „Suton“ u selekciji Kanskog festivala

U selekciju prestižnog Filmskog festivala u Kanu uvršten je film „Suton“ litvanskog reditelja Šarunasa Bartasa, istorijska drama nastala kao kooprodukcija Litvanije, Francuske, Srbije, Letonije, Češke i Portugalije, i uz podršku, između ostalih, i Filmskog centra Srbije. Reč je o prvoj i zasad jedinoj koprodukciji Litvanije i Srbije.

Kanskog filmskog festivala u tradicionalnom obliku i terminu ove godine nije bilo zbog poznate situacije sa pandemijom kovida 19, ali je Tjeri Fremo, umetnički direktor te ugledne i dugovečne filmske fešte, danas obelodanio listu filmova izabranih za 73. izdanje Kana.  Među njima je i pomenuto Bartasovo ostvarenje.

Sinopsis „Sutona“ glasi: Litvanija, 1948. Rat je gotov, ali zemlja živi u bedi. Devetnaestogodišnji Untė je pripadnik partizanskog pokreta koji se opire sovjetskoj okupaciji. Pozicije u toj borbi nisu jednake, ali će ova očajnička borba odlučiti budućnost čitavog stanovništva. U uzrastu u kom se otkrivaju život i ljubav, mladić nailazi na nasilje i izdaju. Granice između burne strasti mladosti i cilja njegove borbe su zamagljene. On će se predati svim srcem, makar to značilo i da će izgubiti svoju nevinost.

Film „Suton“ su producirali Šarunas Bartas  i Jurga Dikčiuviene u ime livanske kuće Studio Kinema,  u koprodukciji sa kućama: Kino Elektron (Francuska), Biberche Productions (Srbija – producentkinja Nikolina Vučetić Zečević), Mistrus Media (Letonija), Sirena Film (Češka), Terratreme Filmes (Portugalija). Kako navodi portal Film New Europe, budžet  ovog filma iznosi oko 1,8 miliona evra. Film je sniman tokom dvadeset i dve nedelje u Litvaniji, a na njegovom nastanku je, pored tima produkcijske kuće Biberche i Nikoline Vučetić Zečević, učestvovalo i mnogo filmskih autora i radnika iz Srbije (maskeri, šminkeri, šarferi, mikromani, VFX artisti i supervizor). Film „Suton“ traje 128 minuta.

Pored „Sutona“ na listi odabranih našlo se još 55 ostvarenja iz čitavog sveta, između ostalog i nove režije Vesa Andersona, Fransoa Ozona, Stiva Mekvina, Maiven, Tomasa Vinterberga, Fernanda Truebe…  Očekuje se da će ovogodišnja kanska selekcija biti prikazana u okviru posebnih projekcija na filmskim festivalima koji se održavaju od jeseni pa na dalje (Lokarno, Telurajd, Toronto, San Sebastijan, Busan…). Datum srpske premijere „Sutona“ biće naknadno saopšten.

Trinaesto izdanje Beldocsa biće održano od 3. do 10. septembra

Trinaesto izdanje Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, koji je ove godine odloženo zbog pandemije korona virusa, umesto u maju biće održano od 3. do 10. septembra na nekoliko lokacija u Beogradu. Pored filma “Govori da bih te video” koji će otvoriti ovogodišnji Beldocs nakon uspešnih nastupa na festivalima IDFA, Dok.fest Minhen i Doc Fortnight u Njujorškom muzeju MoMA, na programu Beldocsa naći će se i drugi najznačajniji ovogodišnji naslovi dokumentarnog filma.

Na repertoaru će biti ostvarenja “Za Samu” Vad Al-Kateab i Edvarda Votsa i “Pećina” Ferasa Fajada, koji su bili nominovani za Oskara. Uz njih su i “Nestanak moje majke” Benjamina Barezea, nominovan za “evropskog Oskara”, “Radovi i dani (Taoko Šiođiri u slivu Šiotani) K.V Vintera i Andersa Edstrema, dobitnik glavne nagrade novog programa Berlinalea Encounters, “Besmrtna” Ksenije Okhapkine, dobitnik nagrade za najbolji dokumentarni film festivala u Karlovim Varima, “Godina otkrića”Luisa Ljopeza Karaska, dobitnika nagrade Tigar festivala u Roterdamu, “Zemlja je plava kao pomorandža” Irine Cilik, koji je ovenčan nagradom za najbolju režiju u selekciji svetskih dokumentaraca festivala Sandens.

U festivalskom programu biće prikazano preko 120 dokumentarnih filmova i VR/AR sadržaja. U planu je i Beldocs market, bogat program za filmske profesionalce iz Zapadnog Balkana, postsovjetskih zemalja, ali i iz drugih zemalja sa našeg kontinenta, u okviru koga će 30 projekata u različitim fazama razvoja i produkcije biti razvijano i predstavljeno potencijalnim kupcima iz Evrope – televizijskim urednicima, predstavnicima VoD platformi, agentima prodaje, nacionalnim fondovima, distributerima, itd. Ovaj program je od izuzetnog nacionalnog značaja jer stimuliše razvoj nacionalne savremene dokumentarne kinematografije, kroz brojne programe i povezivanja sa relevantnim međunarodnim akterima filmske industrije

Trinaesto izdanje Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs će se četvrti put zaredom održati uz podršku Evropske unije kroz program Kreativna Evropa MEDIA. Od 2015. godine kada je Srbija pristupila ovom programu, Udruženje Beldocs je ukupno 13 puta do sada dobilo podršku ovog programa za projekte: Beldocs međunarodni festival dokumentarnog filma (4 puta), Beldocs Industry/Beldocs market (4 puta), #europeanfilmchallenge (3 puta), I AVA Doc (2 puta). MEDIA prepoznaje Beldocs kao jedan od najznačajnijih filmskih festivala u regionu Zapadnog Balkana, koji se kontinuirano razvija i profesionalizuje u skladu sa evropskim standardima.

Specijalna nagrada međunarodnog žirija za Ivanu Mladenović na Filmskom festivalu GoEAST u Visbadenu

11. maja, je završeno ovogodišnje, dvadeseto po redu izdanje festivala GoEAST, Festivala centralnoevropskog i istočnoevropskog filma u Visbadenu, a Specijalno priznanje međunarodnog žirija osvojila je rediteljka Ivana Mladenović za drugi joj igrani dugometražni film „Ivana Grozna“ (Ivana cea Groaznica) . Film je, podsećamo, nastao kao koprodukcija Rumunije i naše zemlje, a uz podršku Filmskog centra Srbije.

Sinopsis glasi: Ivana radi kao glumica u Rumuniji, ali, nakon što biva suočena sa zdravstvenim problemima, ona odlučuje da provede leto u svom malom rodnom gradu pokraj Dunava, u Srbiji, okružena porodicom, Gradonačelnik je zamoli da bude zaštitno lice lokalnog muzičkog festivala i ona to, uz nešto oklevanja, i prihvata. Ali, nakon što iz Bukurešta pristignu njeni ekscentrični prijatelji i nakon što njen ljubavni život, koji se vrti oko znatno mlađeg lokalnog momka, postane predmet tračeva u njenom rodnom gradu, Ivana se nađe na ivici nervnog sloma. Ostali junaci, prijatelji i porodica, dobijaju poziv da ponovo prožive te događaje i da odigraju sami sebe pred kamerama u priči o ženi koja ne uspeva da pronađe svoje mesto ni na ovoj ni na onoj strani Dunava.  Svi „glumci“ mesecima probaju uloge samih sebe prateći napisan scenario. Proces koji je započeo kao vid terapije postaje film.

Film je nastao kao koprodukcija Rumunije i Srbije. Pod radnim nazivom Letnje veče, pola jedanaest je podržan na Konkursu Filmskog centra Srbije  za sufinansiranje proizvodnje manjinskih srpskih koprodukcija. Producentkinja je Ada Solomon, a Ivana Mladenović je i koproducentkinja ovog svog filma. Film je u producentskom smislu delo saradnje kuća Micro FILM i Dunav 84. Film traje 86 minuta.

Vojnici. Priča iz Ferantija, prethodni film Ivane Mladenovićsrpske rediteljke koja radi u Rumuniji, nastao kao koprodukcija Rumunije, Srbije i Belgije, premijerno  je prikazan 2017. na prestižnom festivalu u San Sebastijanu. Osim toga, Ivana Mladenović je 2012, takođe u Rumuniji, režirala dugometražni dokumentarac Isključi svetlo (Turn Off the Lights), a iste te godine smo je gledali u značajnoj ulozi u filmu Srca s ožiljcima (Inimi cicatrizate) glasovitog reditelja Radua Žudea.

Ovaj festival, koji traje već dvadeset godina, zbog dobro poznatih okolnosti ovog proleća odlučio se za svojevrsno hibridno izdanje; naime, tokom planiranog trajanja festivala, od 5. do 11. maja, žiri je izabrane filmove gledao u onlajn varijanti, dok će publika u tradicionalnom vidu moći da ih pogleda u novembru ove godine. Posebno je zanimljivo to što je odlučeno da novčani iznosi svih nagrada ove godine budu ravnopravno podeljeni na sve filmove-učesnike takmičarskih programa, dok će u novembru biti dodeljana novopokrenuta Nagrada publike za najbolje.

Fotografija Ivane Mladenović: Razvan Leucea

Beldocs festival – Beldocs još jednom dobio podršku Evropske unije kroz program Kreativna Evropa Media

Trinaesto izdanje Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs će se, četvrti put za redom, i ove godine održati uz podršku Evropske unije kroz program Kreativna Evropa MEDIA. Od 2015. godine kada je Srbija pristupila ovom programu, Udruženje Beldocs je ukupno 13 puta do sada dobilo podršku ovog programa za projekte: Beldocs međunarodni festival dokumentarnog filma (4 puta), Beldocs Industry/Beldocs market (4 puta), #europeanfilmchallenge (3 puta), i AVA Doc (2 puta). MEDIA prepoznaje Beldocs kao jedan od vodećih filmskih festivala u regionu Zapadnog Balkana, koji se kontinuirano razvija i profesionalizuje u skladu sa evropskim standardima.

Ovogodišnje izdanje festivala Beldocs prvobitno je trebalo da se održi od 8. do 15. maja, ali je zbog pandemije virusa COVID-19 odloženo za septembar. Tačni datumi će biti naknadno objavljeni. Program će biti eksplozivan, vizuelno, tematski i geografski veoma raznovrstan i atraktivan. Na repertoaru će se, kako je planirano, naći brojni filmovi velikana savremenog filma, program „Fokus: Norveška“ posvećen norveškoj dokumentarnoj kinematografiji, specijalni program na temu istraživačkog novinarstva „I kao integritet”, kao i poslednjih godina formirane programske celine na koje su ljubitelji Beldocsa već navikli da računaju.

U festivalskom programu biće prikazano preko 120 dokumentarnih filmova i VR/AR sadržaja. U planu je i bogat program za filmske profesionalce iz Zapadnog Balkana, postsovjetskih zemalja, ali i iz drugih zemalja sa našeg kontinenta, u okviru koga će 30 projekata u različitim fazama razvoja i produkcije biti razvijano i predstavljeno potencijalnim kupcima iz Evrope – televizijskim urednicima, predstavnicima VoD platformi, agentima prodaje, nacionalnim fondovima, distributerima, itd. Ovaj program je od izuzetnog nacionalnog značaja jer stimuliše razvoj nacionalne savremene dokumentarne kinematografije, kroz brojne programe i povezivanja sa relevantnim međunarodnim akterima filmske industrije.

U okviru Beldocs Teen programa za više osnovce i srednjoškolce na repertoaru će biti pet dokumentarnih filmova sa profesionalno moderiranim razgovorima nakon projekcija,  a biće formiran i Beldocs katalog filmova koji će biti na raspolaganju nastavnicima da ih koriste u zvaničnoj nastavi ili vannastavnim aktivnostima. U okviru tog programa biće premijerno prikazani filmovi srednjoškolaca koji su učestvovali na radionici MiniDoc u organizaciji Beldocsa. Beldocs Teen je takmičarskog karaktera, te srednjoškolski žiri već treću godinu za redom nagrađuje najbolji film.

Program Beldocs Eho, u okviru kojeg ovaj festival organizuje gostujuće projekcije u raznim gradovima Srbije, u planu je i ove godine. Uskoro počinje i novi krug takmičenja #europeanfilmchallenge, a Beldocs će pobednika nagraditi odlaskom Venecijanski filmski festival. U slučaju da festival ne bude održan,  pobednik dobija projektor i godišnju pretplatu za dafilms.com – online bioskop za dokumentarne filmove.

Festival evropskog filma Palić podržan kroz MEDIA program Kreativne Evrope

Festival evropskog filma Palić je za realizaciju svog 27. izdanja podržan od strane MEDIA programa Kreativne Evrope grantom od 46.000 evra.

Budući da je u proteklih pet godina, koliko Srbija učestvuje u ovom programu, FEF Palić podržan četiri puta, zadovoljstvo nam je da se kvalitet našeg Festivala prepoznaje na najvišim evropskim instancama kao i da imamo kontinuiranu podršku u građenju evropskog kulturnog prostora.

Od 79 festivala koju su aplicirali za podršku u ovom pozivu, finansijska podrška je odobrena za 33 festivala. U obrazloženju podrške, između ostalog, stoji i da Festival evropskog filma Palić nudi širok spektar aktivnosti rastućem broju publike kao i brojne kvalitetne prateće događaje. Geografska diverzifikacija filmova je velika i Festival vodi iskusan tim. Programi filmske edukacije fokusiraju se na mlade profesionalce i ima osnova da se nastavi sa programima za jačanje filmske pismenosti mlade publike. Festival je deo mreže Festivala evropskog filma (MIOB) i u procesu je njenog jačanja.  

Kako je filmska i festivalska industrija snažno pogođena aktuelnom pandemijom virusa Covid-19, nadamo se da će se vrlo brzo steći uslovi da se program FEF Palić realizuje u planiranom obimu i predviđenom terminu. Budući da smo pripremljeni za modifikacije u skladu sa situacijom, obaveštavaćemo javnost o eventualnim promenama do kojih može doći.

„(A)Torzija“ Stefana Arsenijevića na Jutjub kanalu FCS-a

Nagrađivani film „(A)Torzija“ srpskog reditelja Stefana Arsenijevića će od 1. maja 2020. godine biti dostupan na Jutjub kanalu Filmskog centra Srbije. Radi se o kratkom igranom filmu iz 2003. godine, nastalom u slovenačkoj produkciji i po scenariju bosanskog pisca Abdulaha Sidrana, scenariste kultnih filmova „Sjećaš li se Dolly Bell?“, „Otac na službenom putu“ i „Kuduz“. Ovaj petnaestominutni film imao je izuzetan uspeh: nagrađen je „Zlatnim medvedom“ na Berlinskom festivalu, Nagradom Evropske filmske akademije, a bio je nominovan i za Oskara. Glavne uloge tumače Davor Janjić, Admir Glamočak i Emina Muftić.

„(A)Torzija“ je ratna priča o opsadi glavnog grada Bosne i Hercegovine. Sarajevski hor sprema se da kroz tajni tunel, jedinu vezu sa ostatkom sveta, krene na evropsku turneju, kada neočekivani susret sa jednom kravom to dovede u pitanje.

„Iako produkciono u potpunosti slovenački, (A)torzija je možda i prvi film koji je nakon rata okupio filmske radnike sa prostora cele bivše Jugoslavije. Šalili smo se da ima dosta simbolike u tome što smo se svi okupili oko filma koji se dešava u jednoj štali“, opisuje Arsenijević iskustvo rada na filmu. „Bila je to ratna priča kao nijedna druga. Neočekivana, uvrnuta, dramatična. I za mene najvažnije, bila je o umetnicima u ratu. Nešto sa čim sam u potpunosti mogao da se poistovetim. Snimali smo sedam dana. Bilo je tu nekih od najvećih izazova u ovom poslu: rad sa životinjama, decom, velikim brojem statista i pirotehnikom. Mislio sam, ako ovo uspem da snimim moći ću sve. Ali svaki film je izazov za sebe, potpuno nova priča. Bilo je teško, sećam se da je bilo hladno, ali uživao sam“, zaključuje renomirani reditelj.

Stefan Arsenijević (1977) završio je filmsku i televizijsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde radi kao predavač od 2005. godine.  Za kratke filmove dobio je više od 30 nagrada, a njegov prvi dugometražni film, „Ljubav i drugi zločini“ (2008) prikazan je premijerno u zvaničnom programu Berlinskog filmskog festivala, i osvojio je više međunarodnih nagrada (Sofija, Visbaden, Bursa, Tbilisi, Linc…). Arsenijević je završio snimanje filma „Strahinja Banović“, koji se trenutno nalazi u postprodukciji i koji je nastao uz podršku Filmskog centra Srbije. Film predstavlja savremenu adaptaciju tradicionalne srednjevekovne srpske pesme „Banović Strahinja“, a nastao je po scenariju koji je Arsenijević napisao sa Bojanom Vuletićem i Nikolom Dukrejom.

Od 19. marta 2020. godine do danas, na jutjub kanalu Filmskog centra Srbije je svakog dana predstavljen po jedan film naših autora, u širokom dijapazonu koji obuhvata igrane, dokumentarne i animirane naslove  u trajanju od po nekoliko minuta, pa do dugometražnih formi. Svakog petka na ovom kanalu je objavljen po jedan film naših proslavljenih autora, a do sada su postavljena ostvarenja „Bez naziva“ Gorana Markovića, „Pas Hrstka” Gorana Paskaljevića, kao i poetski recital „Branko Miljković: Pohvala svetu“ Slobodana Šijana.  U dosadašnjoj ponudi našla su i se i filmovi autora mlađe i srednje generacije, kao što su Stefan Ivančić, Katarina Koljević, Milica Tomović, Vladimir Tagić, Mladen Kovačević, Mihajlo Dragaš, Ognjen Glavonić, Boris Mitić, Dejan Petrović, Balša Đogo, i drugi.

Nagrada žirija za najbolji kratki film za „A sad se spušta veče“ Maje Novaković na festivalu u SAD

Zapaženi dokumentarni film „A sad se spušta veče“ autorke Maje Novaković prikazan je i na Festivalu dokumentarnog filma Pun kadar (Full Frame) u Daramu, u Severnoj Karolini, u SAD. Ovaj srpski film je tamo osvojio nagradu žirija za najbolji kratki film. Ovo je već deseta nagrada za film, nastao i uz podršku Filmskog centra Srbije, a ova nagrada sobom nosi i kvalifikaciju za eventualnu nominaciju za Oskara.

U obrazloženju žirija istaknuto je da oje ovaj naš film nagrađen zbog „fascinatnog i taktiklnog zaranjanja u živote i okruženja dve stare žene koje žive u brdima Istočne Bosne. Rediteljka Maja Novaković je pokazala majstorsku kontrolu nad lokacijama, elementima i svakodnevnim ritmovima života na selu. U filmu koji podseća na slike realista, ona publici pruža visceralno iskustvo lepote i težine života onih koji žive tako blizu zemlji.“

Autorka Maja Novaković je povodom pomenute nagrade izjavila sledeće: „Ova nagrada je divno iznenađenje, veliki podstrek i vjera da umjetnost ruši prepreke i granice. Mnogo sam zahvalna ekipi filma, bakama, mojoj porodici i svima koji su vjerovali u film.“

Ovaj dokumentarac Maje Novaković prikazuje život dve bake koje žive izolovano na brdima Istočne Bosne. Priroda je entitet sa kojim bake „pričaju”, osluškuju ga i poštuju. Film ističe nematerijalnu kulturnu baštinu kroz prikaz bajalica i rituala protiv vremenskih nepogoda, grada i oluje. Prikazuje se jednostavnost i čistota njihovog života kao i mukotrpan rad. U svakodnevnim poslovima koje obavljaju razotkriva se i oživljava uzvišenost i tegoba tih aktivnosti. Radnja filma je svakodnevica ili žanr-scene života na selu, koje prikazuju brižnost i bliskost baka, kako unjihovim uzajamnim odnosima, tako i u odnosu prema prirodi.

Scenaristkinja i rediteljka ovog filma je Maja Novaković, koja je, uz Milana Milosavljevića, i producentkinja ovog ostvarenja. Protagonistkinje filma su Vinka Radić i Obrenija Radić. Direktorka fotografije je Jasna Prolić, a Maja Novaković i ona bile su se postarale i za snimateljski rad. Pomoćnici kamere bili su Strahinja Marković, Marko Jakasović i Filip Obradović. Kolor-korekcija delo je Dušana Grubina, a vizuelni efekti Ivana Milosavljevića. Film je montirala Marija Kovačina, a dizajnom zvuka se bavio Luka Barajević. Mikser zvuka je Aleksandar Rančić, a snimatelj zvuka Prvoslav Živanović. I za scenografiju se postarala Maja Novaković. Pomoćnik produkcije bio je Nikica Novaković. Film je nastao pod okriljem Doma kulture „Studentski grad“, odnosno, Akademskog filmskog centra (AFC).

Još dve međunarodne nagrade za „Jesenji valcer“ Ognjena Petkovića

Još dve međunarodne nagrade za „Jesenji valcer“ Ognjena Petkovića

I na domaćem i na međunarodnom planu višestruko nagrađivani kratkometražni igrani film „Jesenji valcer“ reditelja Ognjena Petkovića nastavlja uspešan festivalski pohod. Ovo ostvarenje, nastalo i uz podršku Filmskog centra Srbije, osvojilo je dve značajne nagrade na 22. Filmskom mestivalu MECAL u Bareseloni.

Festival je usled dobro poznatih okolnosti ove godine održan u onlajn varijanti, a Jesenji valcer je tom prilikom odneo Grand Prix festivala, kao i nagradu kritike. U obrazloženju prvopomenute nagrade, između ostalog, istaknuto je da je to „film o običnim ljudima u neobičnim vremenima, okolnostima koje svi poznajemo, a ratna prošlost može biti i univerzalna i aktuelna. Film oduševljava svojim felinijevskim poetskim nadrealizmom čitavim svojim tokom, uz besprekoran tehnički aspekt i stil, kao i vešto izbrušen scenario.“ U oceni žirija kritike, pak, stoji da je ovaj srpski film nagrađen „zbog svoje sposobnosti da stvori distopijsku a realnu atmosferu“, kao i stoga što „na kritički način odražava koncept granica u kontekstu savremene Evrope“.

Petkovićev film Jesenji valcer (engleski naslov: Autumn Waltz) donosi priču o bračnom paru koji automobilom vozeći sporednim putevima pokušavaju da se izvuku iz obruča unutar koga se rat odvija. Na putu do slobode čeka ih barikada sa neprijateljski nastrojenim vojnicima…

Ognjen Petković je napisao scenario za film, režirao ga i montirao. Među ključnim saradnicima su: direktor fotografije Aleksandar Ramadanović, kostimografkinja Ana Radojičić i scenografkinja Miljena Vučković. U filmu glume Tanja Pjevac, Ljubiša Milišić,  Jovo Maksić,  Marjan Apostolović i drugi. Producenti filma su Majkl Vukadinovič i Aleksandra Lazarovski, a u okviru produkcijske kuće Mansarada. Izvršna producentkinja je Senka Nikolić. Jesenji valcer traje 18 minuta.

Trinaesto izdanje Međunarodnog festivala dokumentarnog filma BELDOCS odloženo za septembar

Usled situacije izazvane epidemijom virusa COVID-19, trinaesto izdanje Međunarodnog festivala dokumentarnog filma BELDOCS, koje je trebalo da se održi od 8. do 15. maja u Beogradu, biće odloženo za septembar 2020. godine. Tačni datumi održavanja festivala, kao i lokacije, biće naknadno objavljeni.

Program Beldocs industry, namenjen profesionalcima iz sveta dokumentarnog filma, takođe će biti održan u novom septembarskom terminu.

Ovogodišnje izdanje festivala BELDOCS će u više bioskopskih dvorana predstaviti preko 100 premijernih filmova iz celog seta, u više od 15 različitih selekcija.  Pored domaćeg i takmičarskog programa publika će moći da uživa i u muzičkim, biografskim, umetničkim dokumentarcima, itd.

Zvanično saopštenje za medije Kanskog filmskog festivala

Zvanično saopštenje za medije Kanskog filmskog festivala

Kanski festival neće moći da se održi u planiranom terminu od 12. do 23. maja, piše u zvaničnom saopštenju Kanskog filmskog festivala.Razmotreno je nekoliko opcija kako bi se festival ipak održao, a glavna opcija je njegovo odlaganje, te će festival biti održan krajem juna i početkom jula ove godine.

Čim razvoj zdravstvene situacije na francuskom i na međunarodnom nivou dopusti da organizatori mogu da pristupe stvarnoj mogućnosti, biće saopštena odluka, u saglasju sa Vladom Francuske, Gradskim većem Kana, kao i sa članovima Upravnog odbora Festivala, filmskim profesionalcima i svim partnerima tog događaja.

U međuvremenu, Kanski festival glasno i nedvosmisleno daje podršku svima onima koji pozivaju na poštovanje sveopšte izolacije i pozivaju sve da pokažu solidarnost u oviom teškim vremenima za čitav svet.

Projekat novog filma Pavla Vučkovića na prestižnom koprodukcionom marketu „Atelje“ u Kanu

Projekat novog filma scenariste i reditelja Pavla Vučkovića, „Mraz“ (Frost), izborio je mesto među 16 odabranih projekata koji će činiti ponudu ovogodišnjeg, šesnaestog po redu izdanja „Ateljea“, platforme koju je još 2005. pokrenuo program Sinefondasjon (Cinefondation). „Atelje“  (L’Atelier) će se, kao i ranijih godina, odvijati u sklopu Kanskog filmskog festivala, čiji je integralan deo, a konkretno ove godine – od 14. do 21. maja.

Reč je o platformi koja svake godine u Kanu ugošćava reditelje iz čitavog sveta, čiji se filmski projekti smatraju posebno zanimljivim i potencijalno značajnim. Oni će, zajedno sa svojim producentima, tokom tog perioda u Kanu biti u prilici da se susretnu sa potencijalnim partnerima, što je nužan korak na putu zaokruživanja projekta i samog početka snimanja. „Atelje“ svojim učesnicima obezbeđuje pristup međunarodnim koprodukcijama, i na taj način ubrzava završetak filma. „Atelje“ je pokrenut 2005. godine, a osmišljen je sa ciljem da se stimuliše kreativno filmsko stvaralaštvo i da se ohrabre nove generacije filmskih autora.

Ovaj projekat je na koprodukcionom marketu Transilvania Pitch Stop, održanom u okviru Međunarodnog filmskog festivala u Transilvaniji, u Rumuniji, osvojio nagradu Eurimagesa za razvoj koprodukcije (u iznosu od 20.000 evra), a lane je učestvovao i na koprodukcionom marketu Cinelink Industry Days Sarajevskog filmskog festivala.

U maju prošle godine projekat filma “Mraz” je podržan na konkursu Filmskog centra za sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova. Tom prilikom, u obrazloženju komisije je navedeno i sledeće: „Mraz scenariste i reditelja Pavla Vučkovića je priča o mladoj policijskoj inspektorki Mirjani koja po zadatku odlazi u malo selo u Istočnoj Srbiji da istraži slučaj nestale devojke Adele. U maniru hibridne matrice trilera i horora, autor vešto uspostavlja glavnu žanrovsku liniju, liniju detektivskog filma.“

Široj publici Pavle Vučković je ponajpre poznat kao reditelj (i jedan od scenarista) celovečernjeg igranog filma “Panama” (2015), premijerno prikazanog na specijalnoj projekciji u okviru zvaničnog programa Filmskog festivala u Kanu te godine, a upravo u Kanu je 2003. godine poneo prestižnu nagradu Cinefondation za i kasnije izrazito uspešan kratki igrani film “Beži, zeko, beži”. Vučković je i dobitnik treće nagrada Cinefondation za kratki film “Minus” (2007), takođe na Kanskom filmskom festivalu. Projekat filma “Mraz podržao” je i program MEDIA Kreativna Evropa Evropske unije.

Mališan“ Danila Bećkovića na tri kontinenta

Srpski kratkometražni igrani film „Mališan“ u režiji Danila Bećkovića, od početka godine uvršten je u zvanične programe međunarodnih filmskih festivala u Aziji, Evropi i Severnoj Americi.

Nakon prikazivanja na 3. međunarodnom filmskom festivalu u Katmanduu, u Nepalu (Nepal International Film Festival) prošlog februara, film će u martu biti prikazan na festivalima u Landshutu, u Nemačkoj (Landshut Short Film Festival), i u Moskvi, u Rusiji (Russian International Horror Film Awards), dok će krajem aprila imati severnoameričku premijeru na 21. izdanju festivala u Njuport Biču (Newport Beach Film Festival).

Festival u Njuportu je jedna od najvažnijih filmskih smotri u Kaliforniji, sa prosečnom posetom od skoro 60.000 gledalaca iz Los Anđelesa i okoline, a istovremeno predstavlja i veliki industrijski događaj na kom se okupljaju brojni holivudski glumci, reditelji, producenti, kao i distributeri u potrazi za novim akvizicijama. Festival svoju reputaciju, između ostalog, duguje „otkriću“ ostvarenja “Crash” Pola Hagisa iz 2005. godine, koji je kasnije osvojio i Oskara za najbolji film te godine.

“Mališan” je međunarodnu premijeru imao u junu prošle godine na najprestižnijem azijskom festivalu filmske fantastike u Bušonu, u Južnoj Koreji, a potom je prikazan i na najznačajnijim evropskim žanrovskim festivalima poput onih u Siđesu, Trstu i Helsinkiju, na festivalu istočnoevropskog filma u Kotbusu, kao i mnogim drugim.

Glavne uloge tumače mladi finski glumac Oni Tomila, koji se proslavio filmovima “Rare Exports” i “Big Game”, u kome je nastupao uz holivudsku zvezdu Semjuela L. Džeksona, kao i Katarina Žutić i Slaviša Čurović, dok se po prvi put na filmu pojavljuje Darija Vračević.

Film je, po scenariju Dimitrija Vojnova, režirao Danilo Bećković, u produkciji Marka Paljića i Jordanča Petkovskog. Direktor fotografije bio je Dušan Ivanović, kompozitor Marko Kon, scenografkinja Jelena Milinović, montažer Aleksandar Popović, a kostimografkinja Ivana Stojanović.

“Mališan” je nastao u produkciji kuća Mali Budo i Gargantua films, uz podršku Filmskog centra Srbije i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, kao i Centra za kulturu i turizam Mladenovac.  Koproducenti su kuće Cineplanet, Vertigo, Digitalkraft i Mosquito.

„Nebeska udica“ i „Žućko – Priča o Radivoju Koraću“ među najboljim svetskim filmovima o košarci


Uticajni francuski sportski magazin Basket u svom broju za decembar 2019, između ostalog, doneo je listu 10 filmova o košarci s kojima se treba upoznati. Na petom mestu nalazi se „Nebeska udica“ Ljubiše Samardžića, a na sedmom dokumentarno-igrani film “Žućko – priča o Radivoju Koraću” u režiji Gordana Matića.

U odrednici o “Nebeskoj udici” navodi se da je košarka u tom filmu prikazana kao vid terapije tokom NATO agresije na našu zemlju, kao i da se u filmu pojavljuju i voljeni košarkaški srpski superstarovi. U delu koji se tiče filma “Žućko – Priča o Radivoju Koraću“istaknuto je da je reditelj srčano ispričao priču o prvoj istinskoj košarkaškoj zvezdi na ovim prostorima, odnosno o neponovljivoj pojavi, što je Radivoje Korać po mnogo osnova svakako bio.

„Nebeska udica“ je igrani film iz 2000. godine u kome glavne uloge tumače Nebojša Glogovac, Ana Sofrenović i Nikola Kojo. Bio je srpski kandidat za Oskara, za najbolji film van engleskog govornog područja. U ovom ostvarenju Kaji, bivšem košarkaškom reprezentativcu Jugoslavije, padne na um da popravi košarkašku halu u kojoj su pre bombardovanja igrali. Mada je ideja prihvaćena kao suluda u takva vremena, nikome od mladića iz kraja nije stalo da celo leto provedu po skloništima. I sva omladina, pa i stariji svet, roditelji i drugi posmatrači stvari koje se odigravaju na ulicama, kao i suparnička ulična banda bivaju privučeni idejom o popravci hale i terena za basket.

“Žućko – priča o Radivoju Koraću” je igrano-dokumentarni film o jednom od najvećih košarkaša sa ovih prostora. Istovremeno, ovo je priča o jednom vremenu, o zemlji koje više nema, bivšoj Jugoslaviji, koja se tih 50-tih i 60-tih godina 20. veka počela otvarati prema Zapadu preko sporta, muzike, filma, mode. Igrane uloge tumače Vladimir Aleksić, Katarina Radivojević, Tihomir Stanić, Voja Brajović i Tamara Krcunović. Naratori u filmu su Aleksandar Saša Đorđević i Milenko Tepić, a među sagovornicima su brojna legendarna imena iz sveta jugoslovenske i svetske košarke: Borislav Stanković, Ranko Žeravica, Ivo Daneu, Nikola Plećaš, i mnogi drugi.

Tri nagrade za dva srpska filma u Berlinu

Dva srpska filma čiju je realizaciju podržao Filmski centar Srbije nagrađena su na ovogodišnjem Filmskom festivalu u Berlinu. Film „Otac“ u režiji Srdana Golubovića osvojio je Nagradu publike i proglašen je za najbolji film u programu „Panorama“ po odluci Ekumenskog žirija, dok je za rumunsko-srpsku koprodukciju „Malmkrog“ rumunski sineasta Kristi Puju osvojio Plaketu Zlatni medved za najboljeg reditelja u novouspostavljenom takmičarskom programu „Susreti“.

Nagrade Ekumenskog žirija, koji okuplja stručna lica evanđelističke i katoličke crkve, dodeljuju se filmovima koji senzibilizuju gledaoce za duhovne, ljudske i društvene vrednosti. Pored ovog filma koji je nastao kao koprodukcija Srbije, Francuske, Nemačke, Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine, Golubović je istom nagradom ovenčan i 2013. godine za film „Krugovi“.

Pored toga, film „Otac“ je u konkurenciji od 36 filmova osvojio i Nagradu publike, koja se po 22. put dodeljuje najbolje ocenjenom filmu u selekciji „Panorama“, a zvanična dodela ove prestižne nagrade zakazana je za 1. mart 2020. godine.

Film „Malmkrog“ u čijoj su realizaciji učestvovali srpski filmski radnici zasnovan je na filozofskom delu „Tri razgovora“ Vladimira Solovjova. Producent na ovom filmu koji predstavlja koprodukciju Rumunije, Srbije, Švajcarske, Švedske, Severne Makedonije i BiH je Anka Puju sa kompanijom Mandragora (Rumunija), izvršni producent je Anamaria Antoči, dok su koproducenti Milan Stojanović iz Sense Production, Ivica Vidanović iz Cinnamon Film (Srbija), Jorgen Andersen iz kompanije Doppleganger (Švedska), Dan Vešler iz Bord Cadre Films (Švajcarska), Mirsad Purivatra iz Produkcije 2006 (BiH) i Labina Mitevska iz Brothers and Sisters Mitevski (Severna Makedonija). Na „Malkmkrogu“ su radili srpski dizajneri zvuka Zoran Maksimović i Ognjen Popić, kompjuterske vizuelne efekte kreirali su Živa Stanojević i Vukan Burić, a u filmu je korišćena numera „Tebe poem“ Stevana Stojanovića Mokranjca. Pored toga, na filmu su radili i domaći filmski radnici u sektoru kamere, uz korišćenje filmske opreme iz jednog od domaćih filmskih rentala. Filmski centar Srbije podržao je projekat „Malmkrog“ (tada pod nazivom „Letinjikovac“) na konkursu za sufinansiranje manjinskih ko-produkcija u 2018. godini.

“Proleće na poslednjem jezeru” u produkciji Radio televizije Srbije biće premijerno prikazan u ponedeljak, 2. marta u 18.30 u Kombank dvorani u okviru ovogodišnjeg FEST-a. Film istražuje period iz života našeg proslavljenog pisca Ive Andrića, u vreme njegovog ambasadorskog angažmana. Radnja filma smeštena je u godine Drugog svetskog rata, kada su diplomate i diplomatsko osoblje iz jugoslovenskih misija iz zemalja koje je okupirao Treći rajh, deportovani u hotel na Bodenskom jezeru. Među diplomatama našao se i sam Andrić, u to vreme veleposlanik jugoslovenskog diplomatskog predstavništva u Berlinu. Paralelno sa iščekivanjem razrešenja sudbine jugoslovenskih diplomata koji borave u hotelu, razvija se i intrigantna priča o ljubavnom trouglu između Andrića, kostimografkinje Milice Babić i njenog muža Nenada Jovanovića.

Osim Andrića, Babićeve i Jovanovića, u filmu Proleće na poslednjem jezeru prikazane su mnoge ličnosti jugoslovenske diplomatije tog doba, kao što su Radovan Šumenković, Josip Miličić, Vladimir Vauhnik…

Glumac Tihomir Stanić ponovo se našao u ulozi velikog književnika Ive Andrića, a pored Stanića glumačku ekipu čine i Nebojša Milovanović, Olga Odanović, Nataša Tapušković, Marija Vicković, Aleksandar Đurica, Jelena Ćuruvija, Dragan Petrović, Jovan Jovanović, Boris Komnenić, Branislav Trifunović, a upečatljive uloge ostvarili su dvoje mladih glumaca Katarina Marković I Aleksandar Ristoski.

Reditelj: Filip Čolović

Scenario: Vule Žurić

Izvršna producentkinja: Marija Bereta

Direktor fotografije:  Gojko Despotović

Scenografkinja:  Mirjana Andrejević

Kostimografkinja:  Natalija Lukić

Kompozitor: Srđan Marković

Srpski reditelj Ognjen Glavonić u žiriju Berlinala

Ognjen Glavonić, srpski reditelj poznat po filmovima „Teret“ i „Dubina dva“, biće član žirija na ovogodišnjem Međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu i odlučivaće o najboljem debitantskom filmu (GWFF Best First Feature Award).

Od 2006. godine, od kada je uvedena GWFF nagrada za najbolji prvi film, Berlinale se još više nego ranije zalaže za podršku debitantima. Za nagradu će se ove godine takmičiti 21 rediteljski prvenac u programima „Susreti“ (3 filma), „Panorama“ (8 filmova), „Forum“ (4 filma), „Generacija“ (4 filma) i „Perspektive Deutsches Kino“ (2 filma). Novčani deo nagrade iznosi 50.000 eura i biće podeljen između producenta i reditelja pobedničkog filma, a donira ga GWFF (Gesellschaft zur Wahrnehmung von Film und Fernsehrechten), društvo posvećeno čuvanju filmskih i televizijskih prava.

Na zvaničnom sajtu Berlinala, naš reditelj je predstavljen sledećim rečima: Srpski redatelj i scenarista Ognjen Glavonić rođen je 1985. godine. Završio je filmsku i TV režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Njegova izuzetna filmografija uključuje dokumentarne filmove „Živan pravi pank festival“ (2014), koji je premijerno prikazan na festivalu Cinéma du Réel u Parizu, i „Dubinu dva“ (2016), koji je nakon premijere na Berlinalu osvojio brojne nagrade na 70 festivala. Njegov najnoviji film, igrani dugometražni prvenac „Teret“, premijerno je prikazan u selekciji „Petnaest dana autora“ u Kanu, a nakon toga i na preko 90 festivala gde je osvojio 26 nagrada. Glavonić je i suosnivač Pančevo film festivala. Pored Glavonića, u žiriju za GWFF nagradu se ove godine nalaze egipatska rediteljka Hala Lotfi i španski proučavalac filma Gonzalo de Pedro Amatria.

Na ovogodišnjem Berlinalu svoje svetske premijere imaće srpski film „Otac“ i manjinska srpska koprodukcija „Malmkrog“, a na festivalu će biti upriličene i dve specijalne projekcije kultnog filma „W.R. – Misterije organizma“ povodom obeležavanja pedeset godina programa „Forum“.

SINOĆ ODRŽANA SVEČANA PREMIJERA FILMA GRUDI

Mira Banjac pozdravljena ovacijama u punoj sali Kombank dvorane

Beograd, 6. februar 2020. – Sinoć u 20h u Kombank dvorani održana je premijera novog filma rediteljke Marije Perović GRUDI.  Crvenim tepihom prošetali su Mira Banjac, koja je specijalno ovom prilikom doputovala iz Novog Sada u pratnji Vojina Ćetkovića, tri glavne glumice: Dubravka Drakić, Nada Šargin i Marija Škaričić, uz Peđu Bjelca, Aleksandra Đuricu, Branimira Popovića I debitante Jelenu Đukić i Danila Lončarević, uz rediteljku filma Mariju Perović.

Među gostima premijere sinoć su bili Svetlana Ceca Bojković, Andrija Milošević, Gordan Kičić, Gorčin Stojanović, Vesna Dedić, Darko Bajić, Valentina Obradović – koja je specijalno za ovu priliku kreirala haljinu rediteljke. Ana Stanić je uživo premijerno izvela pesmu “Samo ljubav” kompozitora Nemanje Mosurovića pred početak projekcije.

Marija Škaričić stigla je prethodnog dana iz Zagreba, zajedno sa hrvatskim koproducentima, a Dubravka Drakić iz Crne Gore, kako bi prisustvovali  premijeri ovog zajedničkog regionalnog projekta u saradnji produkcijskih kuća iz Crne Gore, Hrvatske i Srbije.

Film je ne samo posvećen borbi protiv kancera dojke, i značaju prevencije, već kroz dugogodišnje generacijsko drugarstvo, koje ni daljine nisu mogle da izbrišu, donosi jednu toplu priču o ljubavi, podršci i iskrenim prijateljstvima.

Film od danas kreće da se prikazuje u bioskopima širom Srbije.

Tursko-srpski film „Potencijalni kandidat“ u Roterdamu

Film „Potencijalni kandidat“, nastao u tursko-srpskoj produkciji, imaće svetsku premijeru na 49. Međunarodnom filmskom festivalu u Roterdamu, koji se održava od 22. januara do 2. februara 2020. godine. Film je odabran da bude deo glavnog takmičarskog programa „Glasovi“ („Voices“).

Filmove u ovom programu odlikuju snažne priče i likovi, a bave se važnim i provokativnim temama. „Potencijalni kandidat“ je najavljen kao moćan i energičan film koji se bavi politikom, licemerjem, cinizmom i korupcijom. Svetska premijera je zakazana za subotu, 25. januar 2020. godine.

Scenarista, glavni glumac i reditelj filma „Potencijalni kandidat“ je Erčan Kesal, turski pisac, glumac i filmski reditelj. Kesal je filmom počeo da se bavi kao glumac i scenarista u filmovima Nurija Bilge Čejčana („Daleki“, „Tri majmuna“ – Nagradu za najbolju režiju u Kanu, „Bilo jednom u Anadoliji“ – Velika nagrada žirija u Kanu). Erčan Kesal je takođe scenarista filma „Najava“ (2018) u režiji Mahmuta Fazil Coskuna, koji je na filmskom festivalu u Veneciji dobio Specijalnu nagradu žirija. „Potencijalni kandidat“ (engleski naslov: „You Know Him“) Kesalov je rediteljski debi kada je u pitanju dugi metar.

Sinopsis otkriva sledeće… Kemal želi da postane gradonačelnik. Priprema svečanu večeru nadajući se da će ga na njoj predsednik partije proglasiti kandidatom. Ali, Kemal tokom večeri odbacuje svoju viziju sebe kao savesnog i predusretljivog doktora sa visokim idealima i suočava se sa istinom da u svakom čoveku počivaju nasilje, zavist i slepa ambicija.

„Potencijalni kandidat“ producirale su produkcijske kuće Ay Yapim (Turska), Poyraz Film (Turska), Thalia Production (Srbija) i Living Pictures (Srbija). Film traje 103 minuta.

Rumunsko-srpski film „Malmkrog“ premijerno na Berlinskom filmskom festivalu

Novi film proslavljenog rumunskog sineaste Kristija Pujua, koji je realizovan uz podršku Filmskog centra Srbije i uz učešće srpskih autora, otvoriće novi takmičarski program „Susreti“ ovogodišnjeg 70. Berlinala.

„Malmkrog“ na Berlinalu

U Berlinu će se održati svetska premijera filma „Malmkrog“ zasnovanog na filozofskom delu „Tri razgovora“ Vladimira Solovjova, a koji je realizovan u koprodukciji Rumunije, Srbije, Švajcarske, Švedske, Severne Makedonije i BiH.  Producent je Anka Puju sa kompanijom Mandragora (Rumunija), izvršni producent Anamaria Antoči, a koproducenti su Milan Stojanović iz Sense Production, Ivica Vidanović iz Cinnamon Film (Srbija), Jorgen Andersen iz kompanije Doppleganger (Švedska), Dan Vešler iz Bord Cadre Films (Švajcarska), Mirsad Purivatra iz Produkcije 2006 (BiH) i Labina Mitevska iz Brothers and Sisters Mitevski (Severna Makedonija).

Na „Malkmkrogu“ su radili srpski dizajneri zvuka Zoran Maksimović i Ognjen Popić, komputerske vizuelne efekte kreirali su Živa Stanojević i Vukan Burić, a u filmu je korišćena numera „Tebe poem“ Stevana Stojanovića Mokranjca. Pored toga, na filmu su radili i domaći filmski radnici u sektoru kamere, uz korišćenje filmske opreme iz jednog od domaćih filmskih rentala. Filmski centar Srbije podržao je projekat „Malmkrog“ (tada pod nazivom „Letinjikovac“) na konkursu za sufinansiranje manjinskih ko-produkcija u 2018. godini.

Kristi Puju (Cristi Puiu) je scenarista i reditelj, poznat po višestruko nagrađivanim filmovima „Smrt gospodina Lazareskua“ (2005), „Aurora“ (2010), „Roba i lova“ (2001) i „Sijeranevada“ (2016). Smatra se začetnikom rumunskog novog talasa i jednim od najznačajnijih istočnoevropskih filmskih reditelja.

Novi berlinski takmičarski program „Susreti“

Prestižna sekcija „Susreti“ („Encounters“), ustanovljena je dolaskom Karla Šatriana na poziciju umetničkog direktora Berlinala, a predstavlja platformu koja nastoji da gaji estetski i dramaturški smele radove nezavisnih i inovativnih filmskih stvaralaca. Cilj joj je da podržava nove poglede u kinematografiji i pruža prostor raznovrsnim narativnim i dokumentarnim formama u zvaničnoj selekciji. Osmišljen kao kontrapunkt, ali i dopuna glavnom „Takmičarskom programu“ („Competition“), „Susreti“ je takmičarski program posvećen novim vizijama. Odabrani filmovi redefinišu tradicionalne forme i pozivaju gledaoce da preispitaju svoju poziciju u odnosu na njih. Kao ogledalo novih načina produkcije, koji su razvijeni u 21. veku, koje reflektuje tu živu energiju, „Susreti“ postaju sastajalište filmskih stvaralaca, producenata, programera i kritičara, ljubitelja filma i filmskih festivala. Program „Susreti“ okuplja petnaestak radova –  svetskih i međunarodnih premijera igranih i dokumentarnih filmova. Tročlana komisija će dodeliti nagrade za Najbolji film, Najbolju režiju i Specijalnu nagradu žirija.

Merlinka na bis u Prajd info centru

24 – 26. januar 2020. Prajd info centar, Beograd

Od 24. do 26. januara, od 19h u Prajd info centru u Kralja Milana 20 u Beogradu, biće reprizirani filmovi pobednici 11. izdanja Merlinka Festivala. Tokom tri dana na repertoaru će se naći italijanski animirani film “Leptiri u Berlinu”, holandski kratki film “Dante protiv Mohameda Alija”, bosanski kratki film “Fikus”, srpski kratki film “Podrška, španski kratki film ”Krokodil”, meksički igrani film “Nije vam ovo Berlin” i portugalski dokumentarni film “Dok nas pornić ne rastavi”. Ulaz na sve projekcije je slobodan.

U petak, 24. januara od 19 će biti prikazan film “Leptiri u Berlinu”  rediteljke Monike Manganjeli. U ovom ostvarenju protagonistkinja Aleks se seli u Berlin 1933. godine, tokom perioda Vajmarke republike. Tražeći mesto u svetu za sebe i svoj seksualni identitet, on posle operacije postaje prvi transseksualac u istoriji, i to u vreme uspona nacizma. Istog dana u 19:30 na repertoaru je film “Dante protiv Mohameda Alija” u režiji Marka Vanegara. U ovom filmu glavni junak Volf odbija da se u nedeljnom meču boksa bori protiv najboljeg druga Aleksandera, celo selo se okreće protiv njega.

U 20h će biti održana projekcija filma “Fikus” Andreja Volkašina, koji prati Almira, skrivenog gej muškarca koji ne može da prihvati svoju seksualnost. Od 20:20 na programu je film “Podrška” rediteljke Milice Maletin, u kome Alisa pokušava da se poveri drugarici Isidori, a ona sluti o čemu se radi i to izbegava. U 20:30 na repertoaru je film “Krokodil” reditelja Horhea Judisa, u kome se Alisija obraća svom omiljenom jutjuberu Viktoru.

U subotu, 25. januar od 19h, biće prikazan najbolji igrani film prošlogodišnje Merlinke, “Nije vam ovo Berlin” reditelja Harija Same. Radnja ovog ostvarenja smeštena je u 1986. godinu u Meksiko Siti. Sedamnaestogodišnji Karlos oseća kako se ne uklapa, ni u svoju porodicu niti među prijatelje koje je izabrao u školi. Sve se menja kada ga pozovu u mistični noćni klub gde otkriva podzemnu scenu noćnog života, post pank, seksualne slobode i drogu.

U nedelju 26. januara od 19h na repertoaru je dokumentarni film “Dok nas pornić ne rastavi” reditelja Žorgea Pelikana. Glavna junakinja Eulalija je konzervativna 65-godišnja majka, koja saznaje da je njen sin koji je emigrirao u Nemačku postao Foster Riviera, prvi međunarodno nagrađeni gej porno glumac. Od šoka i gađenja do očajničkih pokušaja da ga razume, Eulália kreće na emotivno putovanje koje testiranje njene vrednosti, očekivanja i percepcije.

Prošlogodišnji Merlinka festival je od 5. do 8. decembra 2019. prikazao 120 kratkih, igranih i dokumentarnih filmova, a specijalni fokus bio je na francuskoj kvir kinematografiji. Ova manifestacija se od 2009. godine svakog decembra održava u Domu omladine Beograda, a nastala je sa ciljem da promoviše LGBT kulturu kroz filmsku umetnost i da doprinosi smanjenju socijalne distance prema LGBT populaciji.

Animirani film „Svetlosti i senke“ Rastka Ćirića premijerno na festivalu u Geteborgu

Kratkometražni animirani film „Svetlost i senke“ autora Rastka Ćirića imati svoju svetsku premijeru u okviru predstojećeg Geteborg filmskog festivala. Nastanak i ovog ostvarenja podržao je Filmski centar Srbije (FCS).

U pitanju je adaptacija Geteovog Fausta, u kojoj glavni lik, zbog znanja, strasti i vlasti, Đavolu prodaje svoju senku.

Za sajt festivala, Midhat Ajanović piše: „Oslanjajući se na Pozorište senki, Rastko Ćirić nas podseća da mesto rođenja animacije nije film, već pozorište, te da su pokretne slike, pre svega, veseli ples između svetla i senke. Novi film priznatog srpskog autora je donekle ironični osvrt na istoriju pokretnih slika.“

Rastko Ćirić potpisuje scenario, režiju, dizajn i animaciju filma. Animator i jedan o producenata je Iva Ćirić, a producent filma Milan Stojanović. Montaža i dizajn zvuka delo su Svetolika Miće Zajca, a kompozitor je Nebojša Ignjatović.

Produkciju filma Svetlosti i senke podržao je Filmski centar Srbije.

Rastko Ćirić je redovni profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu za predmete Ilustracija i Animacija i Prorektor Univerziteta umetnosti u Beogradu. Osnivač je predmeta Animacija i Studija za animaciju FPU (2006) i rukovodilac Programa za digitalnu umetnost na Interdisciplinarnim doktorskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu (od 2005). Bio je saradnik-ilustrator Njujork Tajmsa (New York Times Book Review). Autor je 15 animiranih filmova, među kojima su: Tango Regtajm (1985); Lalilonska kula (1988, Zagreb Film); Ale i bauci (1989); Nevidljive i slabo vidljive životinjske vrste (1998); Metamorf (2005); Fantazmagorija 2008 (2008).

Srpski filmovi na 31. Filmskom festivalu u Trstu

Od 17. do 23. januara biti održano 31. izdanje Filmskog festivala u Trstu, vodećeg festivala posvećenog kinematografijama Centralne i Istočne Evrope na tlu Italije, a i ove zime na programu su brojni srpski filmovi, kao i srpske manjinske koprodukcije.

U takmičarskom programu dugometražnih igranih filmova biće prikazana Asimetrija Maše Nešković i rumunsko-srpska koprodukcija Ivana Grozna autorke Ivane Mladenović. Film Asimiterija je i manjinska italijanska koprodukcija, a projekat tog filma učestvovao je prošle godine u programu This is IT!  koprodukcionog marketa When East Meets West (WEMW) upravo ovog festivala u Trstu.

Van konkurencije za nagrade u Trstu će biti prikazane i dve srpske manjinske koprodukcije – Posljednji Srbin u Hrvatskoj Predraga Ličine i Rounds Stefana Komandareva. Tu je i specijalna projekcija klasičnog filma W. R. – Misterije organizma velikana jugoslovenskog i srpskog filma, pokojnog Dušana Makavejeva.

Deo takmičarskog programa kratkometražnh filmova je i zapaženo ostvarenje Mi smo videli leto mladog Nikole Stojanovića. U programu Art & Sound (Umetnost i zvuk) biće prikazani i film Slučaj Makavejev: Proces u bioskopskoj sali Gorana Radovanovića i srpska manjinska koprodukcija, biografski dokumentarac Tusta Andreja Korovljeva.

U ovogodišnje izdanje pomenutog koprodukcionog marketa When East Meets West (Kad istok susretne zapad) uvršten je i  projekat srpskog igranog filma 1970 reditelja Darka Lungulova, reditelja filmova Tamo i ovde  i Spomenik Majklu Džeksonu.

Forum će se odigrati tokom trajanja Filmskog festivala u Trstu, od 19. do 21. januara. Bilo je prijavljeno ukupno 338 projekata iz 55 zemalja, što je rekordan broj prijava do sad, a odabrana su 22 projekta u fazi razvoja, 12 igranih i 10 dokumentarnih, a očekuje se dolazak 500 filmskih profesionalaca iz više od 40 zemalja.

Slobodan Šijan počeo snimanje filma „Budi Bog s nama“

U nedelju, 22. decembra 2019. godine, počelo je snimanje filma „Budi Bog s nama“, nove režije proslavljenog srpskog reditelja Slobodana Šijana, autora kultnih ostvarenja „Ko to tamo peva“„Maratonci trče počasni krug“ „Davitelj protiv davitelja“. Tokom decembra 2019. godine u Beogradu i Pančevu biće realizovane neke od ključnih scena, a snimanje će se nastaviti početkom 2020. godine na više lokacija u zemlji i inostranstvu. Glumačku podelu predvodi Miloš Biković.

Film „Budi Bog s nama“ producira produkcijska kuća Gargantua Films i producent Marko Paljić. U pitanju je film o Bošku Tokinu (1894-1953), vizuelnom umetniku i reditelju prvog srpskog avangardnog filma, a po scenariju Biljane MaksićVladimira Mančića i samog Šijana. Boška Tokina, kao što je i prethodno najavljeno, tumači Miloš Biković, trenutno najpopularniji srpski glumac mlađe generacije i filmska zvezda međunarodne reputacije. Jedna od važnih uloga u filmu pripala je i sve traženijem hrvatskom glumcu Goranu Bogdanu. Ključni Šijanovi saradnici su još i direktor fotografije Dušan Ivanović, scenografkinja Jelena Milinović i kostimografkinja Bojana Nikitović. Muziku za film komponuje čuvena slovenačka grupa Lajbah.

Novi film proslavljenog srpskog reditelja nastaje kao koprodukcija Srbije (Gargantua Films), Hrvatske (Maxima film i Jaako dobra produkcija), Slovenije (Studio Virc), Crne Gore (Artikulacija Film), Češke (Sirena film), Bugarske (Chouchkov Brothers) i Rumunije (Micro Film). Osim od nacionalnih centara, projekat ovog filma dobio je podršku programa MEDIA – Kreativna Evropa.

Iz najave: Ovo je priča o Bošku Tokinu i snimanju prvog avangardnog filma na ovim prostorima – „Budi Bog s nama“. Upoznaćemo Beograd iz zlatnog doba dvadesetih godina prošlog veka, Beograd avangarde, dadaizma, futurizma i zenitizma; Beograd regtajma, džeza i čarlstona; Beograd automobilizma, aeroplana i seksualne revolucije; Beograda koji je tada smatran Parizom na Balkanu. Film „Budi Bog s nama“ nestao je misteriozno posle snimanja, a kroz Tokinovu priču saznaćemo istinu o njegovoj sudbini. Koliko je snimanje tog filma bilo bitno, govori i činjenica da je u njega bila uključena cela elita tadašnje države, od Ive Andrića, Miloša Crnjanjskog, Tina Ujevića, pa sve do Žanke Stokić, Ite Rine, Kralja Aleksandra, Tita i mnogih drugih znamenitih  ličnosti naše istorije.

Danas počinje 11. Merlinka festival

5. decembar, 20:30h, Velika sala Doma omladine Beograda

Jedanaesto izdanje Merlinke, međunarodnog festivala kvir (queer) filma, biće otvoreno u četvrtak uveče, 5. decembra, svečanom ceremonijom u Velikoj sali Doma Omladine Beograda. Program će započeti u 20:30 koktelom i otvaranjem izložbe “Trans Balkan” Aleksandra Crnogorca, nakon čega će Dreg kraljice iz Haus of KayGie oživeti likove iz legendarnih filmova, kao što su Mortiša Adams, Grdana, Zelena veštica iz Oza, Nevesta iz Kill Bill, Kruela DeVil, Ursula iz Male sirene, i druge.  

Za 21h zakazan je početak svečane ceremonije, kada će umetnik Branko Milisković izvesti svoj performans “Ko je gladan?” u kome glumi Mariju Antoanetu.

Nakon predstavljanja programa festivala, uslediće mini-koncert domaće R&B zvezde Nikolije, a potom će se publici obratiti direktor festivala Predrag Azdejković, kao i francuski reditelj Entoni Hikling koji je specijalni gost manifestacije.

Zvanični program Merlinke otvoriće u 21:30 gruzijsko-švedski film “A onda smo plesali” reditelja Levana Akina. Ovo ostvarenje, koje je švedski kandidat za Oskara, bavi se temom ljubavi između dva gruzijska baletska igrača. Film je premijerno prikazan u maju na Kanskom filmskom festivalu i dobio je nekoliko nagrada na festivalima širom sveta. Na Merlinka festivalu imaće srpsku premijeru.

Ovogodišnji Merlinka festival će od 5. do 8. decembra prikazati 120 kratkih, igranih i dokumentarnih filmova, a specijalni fokus je na francuskoj kvir kinematografiji. Ova manifestacija se od 2009. godine svakog decembra održava u Domu omladine Beograda, a nastala je sa ciljem da promoviše LGBT kulturu kroz filmsku umetnost i da doprinosi smanjenju socijalne distance prema LGBT populaciji.

Film Dnevnik Diane Budisavljević

otvoriće 6. izdanje festivala “Valjevski filmski susreti”

Valjevo, 29.11. – Dnevnik Diane Budisavljević, rediteljke Dane Budisavljević otvoriće šesto izdanje Valjevskih filmskih susreta. Film će biti prikazan na svečanom otvaranju u Centru za kulturu grada Valjeva 12. decembra u 20h. Ova biografska drama privukla je veliku pažnju od prvog prikazivanja na Pulskom festivalu, sa kojeg su poneli šest priznjanja, a nagrade se nižu na festivalima širom Evrope, uključujući i nagradu na Slobodnoj zoni.  Do sada je film u bioskopima širom Srbije pogledalo više od 15.000 gledalaca.

Apsolutni pobednik Pulskog filmskog festivala sa šest osvojenih priznanja, istinita je priča o državljanki austrijskog porekla udatoj za lekara pravoslavne veroispovesti u Zagrebu, koja je za vreme Drugog svetskog rata, sigurne smrti spasila više od 10.000 srpske dece iz NDH logora. Diana je vodila detaljnu kartoteku dečijih sudbina, koju će joj nakon rata oduzeti nepovratno komunistička vlast 1945. kada njeno germansko i građansko poreklo postaju nepoželjni. U naslovnoj ulozi gledaćemo Almu Pricu, dok su ostale uloge poverene Igoru Samoboru, Mirjani Karanović, Tihomiru Staniću, Krešimiru Mikiću i drugima.

U takmičarskom programu Valjevskih filmskih susreta publika će imati prilike da pogleda 18 kratkih igranih filmova mladih autora iz regiona (Srbija, Crna Gora, Slovenija, Makedonija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina) tokom festivala, a najbolji film po izboru stručnog žirija dobiće nagradu Slobodan Golubović Leman. Tročlani žiri ove godine čine reditelj  Vladimir Blaževski, Dušan Spasojević, scenarista i Drita Llolla, direktorka Seanema film festivala.

U okviru selekcije kratkih igranih filmova / takmičarskog programa dodeliće se i Nagrada Mladi autor koja podrazumeva novčani iznos od 25.000 din. Ove godine Mladi autor se dodeljuje najboljem direktoru fotografije, a o dobitniku će odlučivati žiri u sastavu: Zoran Djordjević, reditelj, Dušan Đorđić, fotograf i snimatelj i Nenad Stevanović, filmski i tv snimatelj.

Trejler filma Dnevnik Diane Budisavljević možete pogledati putem linka: https://www.youtube.com/watch?v=4QjYxJcC2wA

O Valjevskim filmskim susretima: Šesto izdanje regionalnog festivala Valjevski filmski susreti održaće se od 12 – 15.decembra 2019. godine pod sloganom “Van okvira”. Festival neguje stvaralaštvo mladih filmskih autora iz regiona kroz takmičarski program, omogućava razvoj mlade publike kao i filmsku edukaciju srednjoškolaca. Glavni program čini selekcija kratkih igranih filmova iz regiona u takmičarskoj selekciji, dugometražni filmovi iz zemlje, regiona i ostalih krajeva Evrope uz propratne programe, koji uključuju Program evropskog filma, muzički program i radionicu.

Festival organizuje VAKUM u saradnji sa Centrom za kulturu Valjevo, Eu info centrom, Istraživačkom stanicom Petnica, dok su programe festivala podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Grad Valjevo, Regionalna kancelarija za saradnju mladih i Filmski centar Srbije.

Nagrada GRAAL Solunskog filmskog festivala za postrodukciju filma „Metamorfoze“ Dušana Zorića i Matije Gluščevića

Na ovih dana okončanoj Agori (u segmentu Agora Works in Progress), industrijskom delu programa dugovečnog Solunskog filmskog festivala, projekat filma „Metmorfoze“ Matije Gluščevića i Dušana Zorića dobio je nagradu GRAAL za postprodukciju .

„U vrelini letnjih dana Draginja, prodavačica usisivača od vrata do vrata pronalazi telo mrtve žene koja podseća na nju. U vrelini letnjih dana Draginja unajmljuje lažnog muža i pozajmljuje bebu iz porodilišta kako bi se pokazala starim prijateljima. U vrelini letnjih dana Draginja luta ulicama grada i postaje svačiji prijatelj u potrazi za izgubljenim pamćenjem. U vrelini letnjih dana i pod naletima vetra, kroz tri različita života, jedna sredovečna žena pokušava da iskoči iz svoje kože“.

Uloge tumače: Ksenija Marinković, Radoje Čupić, Boris Isaković, Isidora Simijonović, Bojan Žirović, Olga Odanović.

Reditelji i scenaristi filma su Dušan Zorić i Matija Gluščević. Njih dvojica su autori niza zapaženih kratkometražnih ostvarenja: Strano telo (film premijerno prikazan u zvaničnom programu Venecijanskog filmskog festivala), Intermeco, Paraliza, Ljubav, odnosno,Utopija i Loop.

Direktori fotografije su: Aleksa Radunović, Marko Kažić i  Milica Cimi Drinić. Scenografkinje su Iva Ilić i Milena Grošin, a kostimografkinja Kristina Savić. Za zvuk u filmu su zaduženi: Milan Antić, Uroš Todorović, Antonio Toni  Andrić.

Producentkinja filma je Čarna Vučinić, ispred producentske kuće Non-Aligned Film. Nastanak filma je podržao i Filmski centar Srbije.

DAN DOMAĆEG FILMA U 20 GRADOVA U SRBIJI
Četvrtak, 14. novembar

U organizaciji Filmskog centra Srbije i DOK Srbija, a u okviru programa Dan domaćeg filma, u četvrtak 14. novembra biće održane projekcije čak 25 domaćih dokumentarnih filmova, u 21 bioskopu u 20 gradova.

Filmski centar Srbije u saradnji sa DOK Srbija nastavlja sa realizacijom projekta Dan domaćeg filma, sa ciljem promocije domaćih dokumentarnih filmova koji nisu imali široku bioskopsku distribuciju a zaslužuju da budu viđeni. Nakon projekcije, gledaoci će imati priliku da razgovaraju sa nekim od članova autorskog tima.

Dan domaćeg filma održaće se u Leskovcu (“Taurumun Boy” Jelene Maksimović i Dušana Grubina), Prijepolju (“Vodič kroz crnu rupu“ Aleksandra Nikolića i Zlatka Pranjića), Zrenjaninu (“To sam što jesam – Gipsy Mafia” Andrijane Stojković), Novom Sadu (“Jedini“ Nikole Polića i „Centar“ Ivana Markovića), Ivanjici (“Wongar” Andrijane Stojković), Smederevu („Muzičke traume” Miloša Tomića i “Električni orgazam za ljude budućnosti“ Marije Vukić), Vrnjačkoj Banji (“Najlepša zemlja na svetu” Želimira Žilnika), Požarevcu (“Okupirani bioskop” Senke Domanović), Rumi („Nebeska tema“ Mladena Matičevića), Kruševcu („Linija života“ Darka Bajića), Subotici (“Ademovo ostrvo” Ivane Todorović, „A sad se spušta veče“ Maje Novaković, „Čovek od dima“ Luke Papića i Marka Mijatovića, i „Poslednja avantura Kaktus Bate“ Đorđa Markovića), Lazarevcu („4 godine u 10 minuta“ Mladena Kovačevića), Gornjem Milanovcu („Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj Sali“ Gorana Radovanovića), Kragujevcu („Dugo putovanje u rat“ Miloša Škundrića), Negotinu (Speleonaut – pod kamenim nebom“  Sonje Đekić), Obrenovcu („Čarobnjak iz Mutnja“ Branka Lazića), Vrbasu („Radnička klasa odlazi u raj“ Marka Cvejića), Šapcu („Dubina dva“ Ognjena Glavonića), Trsteniku („Kad dođu svinje“ Biljane Tutorov) i Kovinu (“Teslin narod” Željka Mirkovića).

Filmovi srpskih autora na ovogodišnjem festivalu u Kotbusu

Festival u Kotbusu u Nemačkoj, koji se održava od 5. do 10. novembra biće usredsređen na filmove iz Centralne i Istočne Evrope. U programu 29. po redu festivalskog izdanja je više srpskih filmskih ostvarenja, kao i koprodukcija Srbije sa drugim zemljama.
U takmičarskom programu celovečernjih igranih filmova su Reži Koste Đorđevića i srpska manjinska koprodukcija, film Glas u režiji Ognjena Sviličića.
U programu Hitovi je i Južni vetar Miloša Avramovića, dok je u selekciju kratkometražnih filmova uvršten i Jesenji valcer Ognjena Petkovića.
Program nazvan Spectrum donosi projekcije dve srpske manjinske koprodukcije – projekcije filmova Dnevnik Diane Budisavljević Dane Budisavljević i Poslednji Srbin u Hrvatskoj Predraga Ličine, a to su bili najzapaženiji i najnagrađivaniji filmovi na Pulskom filmskom festivalu minulog leta. U istom programu je i srpski kratki igrani film Mališan u režiji Danila Bećkovića. 
Program Specials, između ostalog, predstaviće i dokumentarno- eksperimentalni film Centar Ivana Markovića i dokumentarni film Children of Spring Dušana Solomuna.
U programu U18, programu filmova za mlade i o mladima, je i film Sin rediteljke Ines Tanović, u kome su značajne uloge odigrali srpski glumci Snežana Bogdanović i Uliks Fehmiu.
Ovogodišnji fokus Kotbusa je na crnogorskoj kinematografiji, te su u programu U fokusu: Crna Gora i koprodukcije Srbije sa Crnom Gorom, filmovi Ti imaš noć Ivana Salatića, Između dana i noći Andra Martinovića, Grudi Marije Perović i Igla ispod praga Ivana Marinovića, a tu je i jugoslovenski klasik, film Lepota poroka Živka Nikolića. Tom prilikom biće prikazano i nekoliko Nikolićević krartkometražnih ostvarenja: Bauk, Ine, Graditelj, Bijeg i Ždrijelo.

Film „Asimetrija“ Maše Nešković premijerno u Brazilu

Film „Asimetrija“ biće prikazan u okviru takmičarskog programa „New Directors Competition“ 43. Mostre, koja se održava od 17. do 30. oktobra u Sao Paulu, u Brazilu. Posle međunarodne premijere, film će biti prikazan i u Beogradu, u okviru Festivala autorskog filma, 23. novembrau Kombank dvorani.
„Asimetrija“ je prvi dugometražni film Maša Nešković, mlade srpske rediteljke koja je, zajedno sa Vladimirom Arsenijevićem i Stašom Bajac, napisala scenario za svoj prvenac. Film je nastao u srpsko-slovenačko-italijanskoj koprodukciji, a uz podršku Filmskog centra Srbije. 
U ovom ostvarenju koje dovodi u pitanje transformaciju ljubavnih odnosa tokom vremena i razloge zbog kojih se veze raspadaju, uloge tumače: Daria Lorenci Flatz, Uliks Fehmiu, Mira Janjetović, Mladen Sovilj, Lola Vitasović, Mateja Poljčić, Dubravka Kovjanić, Milica Stefanović, Tamara Krcunović, Ljubomir Bandović… 
Maša Nešković rođena je 1984. u Beogradu. Diplomirala je filmsku i televizijsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti 2009. Režirala je 11 kratkih igranih i 12 dokumentarnih filmova, prikazivanih i nagrađivanih na međunarodnim filmskim festivalima kratkog i studentskog filma.

Niz srpskih filmova na osmom Tuzla Film Festivalu 2019
U subotu, 12 oktobra, počinje osmo izdanje Tuzla Film Festivala, a i ove jeseni na programu pomenutog festivala je niz srpskih ostvarenja i srpskih manjinskih koprodukcija.
Festival će u Bosanskom kulturnom centru otvoriti upravo srpski film – hit-akciona komedija Taksi Bluz u režiji Miroslava Stamatova. Na planu dugometražnog filma, na programu osmog Tuzla Film Festivala su i Šavovi Miroslava Terzića i hrvatsko-srpska koprodukcija, film Posljednji Srbin u Hrvatskoj reditelja Predraga Ličine.
Od kratkometražnih filmova iz Srbije su tu Život Nenada Teofilovića, Mandela Efekat Mihajla Vitezovića, Mi smo videli leto Nikole Stojanovića i Tamo gde smo mi Nikole Šoškića.
Od dokumentarnih ostvarenja tu su: Kratak film o kino-entuzijazmu Filipa Markovinovića, Ima li Bože pravde? Milice Alavanje i Imam pesmu da vam pevam Aleksandre Tatić. Tu je i srpska manjinska koprodukcija, dokumentarni film Bugarski san autora Srđana Šarenca.
Osim toga, članovi žirija ovogodišnjeg izdanja Tuzla Film Festivala su glumac Nikola Kojo i Dragan Marinković iz Jugoslovenske kinoteke.
Tuzla Film Festival će ove godine trajati zaključno sa 19. oktobrom.

Scenario „Tvrđava i derviš“ reditelja Vlastimira Sudara u finalu ScripTeast programa
Projekat „Tvrđava i derviš“ Vlastimira Sudara biće predstavljen u okviru prestižnog programa ScripTeast. Nakon završne prezentacije projekata, Međunarodni žiri će učesnicima programa dodeliti nagradu „Kšištof Kješlovski“ za najbolji scenario.

Projekat „Tvrđava i derviš“ je  podržao Filmski centar Srbije, u okviru konkursa za razvoj scenarija.  „Tvrđava i derviš“ predstavlja adaptaciju i integraciju dva ključna romana Meše Selimovića, kako je istakla komisija FCS-a u svom obrazloženju – na način koji je dostojan i dosledan izvorniku.
Ovogodišnji ScripTeast uvrstio je scenario „Tvrđava i derviš“ među jedanaest finalista iz osam zemalja centralne i istočne Evrope. Autori će imati priliku da razvijaju scenarije za dugometražne igrane filmove pod mentorstvom svetski priznatih profesionalaca iz oblasti filma, a projekti će biti predstavljeni na filmskim festivalima u Berlinu i Kanu.
Pored razvoja scenarija, ovaj osmomesečni program će biti fokusiran na promociju projekata i njihovih autora, kao i pronalaženju međunarodnih koproducenata, planiranju distribucije i marketinga projekta.