Filmovi, festivali…

Danas počinje 11. Merlinka festival

5. decembar, 20:30h, Velika sala Doma omladine Beograda

Jedanaesto izdanje Merlinke, međunarodnog festivala kvir (queer) filma, biće otvoreno u četvrtak uveče, 5. decembra, svečanom ceremonijom u Velikoj sali Doma Omladine Beograda. Program će započeti u 20:30 koktelom i otvaranjem izložbe “Trans Balkan” Aleksandra Crnogorca, nakon čega će Dreg kraljice iz Haus of KayGie oživeti likove iz legendarnih filmova, kao što su Mortiša Adams, Grdana, Zelena veštica iz Oza, Nevesta iz Kill Bill, Kruela DeVil, Ursula iz Male sirene, i druge.  

Za 21h zakazan je početak svečane ceremonije, kada će umetnik Branko Milisković izvesti svoj performans “Ko je gladan?” u kome glumi Mariju Antoanetu.

Nakon predstavljanja programa festivala, uslediće mini-koncert domaće R&B zvezde Nikolije, a potom će se publici obratiti direktor festivala Predrag Azdejković, kao i francuski reditelj Entoni Hikling koji je specijalni gost manifestacije.

Zvanični program Merlinke otvoriće u 21:30 gruzijsko-švedski film “A onda smo plesali” reditelja Levana Akina. Ovo ostvarenje, koje je švedski kandidat za Oskara, bavi se temom ljubavi između dva gruzijska baletska igrača. Film je premijerno prikazan u maju na Kanskom filmskom festivalu i dobio je nekoliko nagrada na festivalima širom sveta. Na Merlinka festivalu imaće srpsku premijeru.

Ovogodišnji Merlinka festival će od 5. do 8. decembra prikazati 120 kratkih, igranih i dokumentarnih filmova, a specijalni fokus je na francuskoj kvir kinematografiji. Ova manifestacija se od 2009. godine svakog decembra održava u Domu omladine Beograda, a nastala je sa ciljem da promoviše LGBT kulturu kroz filmsku umetnost i da doprinosi smanjenju socijalne distance prema LGBT populaciji.

Film Dnevnik Diane Budisavljević

otvoriće 6. izdanje festivala “Valjevski filmski susreti”

Valjevo, 29.11. – Dnevnik Diane Budisavljević, rediteljke Dane Budisavljević otvoriće šesto izdanje Valjevskih filmskih susreta. Film će biti prikazan na svečanom otvaranju u Centru za kulturu grada Valjeva 12. decembra u 20h. Ova biografska drama privukla je veliku pažnju od prvog prikazivanja na Pulskom festivalu, sa kojeg su poneli šest priznjanja, a nagrade se nižu na festivalima širom Evrope, uključujući i nagradu na Slobodnoj zoni.  Do sada je film u bioskopima širom Srbije pogledalo više od 15.000 gledalaca.

Apsolutni pobednik Pulskog filmskog festivala sa šest osvojenih priznanja, istinita je priča o državljanki austrijskog porekla udatoj za lekara pravoslavne veroispovesti u Zagrebu, koja je za vreme Drugog svetskog rata, sigurne smrti spasila više od 10.000 srpske dece iz NDH logora. Diana je vodila detaljnu kartoteku dečijih sudbina, koju će joj nakon rata oduzeti nepovratno komunistička vlast 1945. kada njeno germansko i građansko poreklo postaju nepoželjni. U naslovnoj ulozi gledaćemo Almu Pricu, dok su ostale uloge poverene Igoru Samoboru, Mirjani Karanović, Tihomiru Staniću, Krešimiru Mikiću i drugima.

U takmičarskom programu Valjevskih filmskih susreta publika će imati prilike da pogleda 18 kratkih igranih filmova mladih autora iz regiona (Srbija, Crna Gora, Slovenija, Makedonija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina) tokom festivala, a najbolji film po izboru stručnog žirija dobiće nagradu Slobodan Golubović Leman. Tročlani žiri ove godine čine reditelj  Vladimir Blaževski, Dušan Spasojević, scenarista i Drita Llolla, direktorka Seanema film festivala.

U okviru selekcije kratkih igranih filmova / takmičarskog programa dodeliće se i Nagrada Mladi autor koja podrazumeva novčani iznos od 25.000 din. Ove godine Mladi autor se dodeljuje najboljem direktoru fotografije, a o dobitniku će odlučivati žiri u sastavu: Zoran Djordjević, reditelj, Dušan Đorđić, fotograf i snimatelj i Nenad Stevanović, filmski i tv snimatelj.

Trejler filma Dnevnik Diane Budisavljević možete pogledati putem linka: https://www.youtube.com/watch?v=4QjYxJcC2wA

O Valjevskim filmskim susretima: Šesto izdanje regionalnog festivala Valjevski filmski susreti održaće se od 12 – 15.decembra 2019. godine pod sloganom “Van okvira”. Festival neguje stvaralaštvo mladih filmskih autora iz regiona kroz takmičarski program, omogućava razvoj mlade publike kao i filmsku edukaciju srednjoškolaca. Glavni program čini selekcija kratkih igranih filmova iz regiona u takmičarskoj selekciji, dugometražni filmovi iz zemlje, regiona i ostalih krajeva Evrope uz propratne programe, koji uključuju Program evropskog filma, muzički program i radionicu.

Festival organizuje VAKUM u saradnji sa Centrom za kulturu Valjevo, Eu info centrom, Istraživačkom stanicom Petnica, dok su programe festivala podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Grad Valjevo, Regionalna kancelarija za saradnju mladih i Filmski centar Srbije.

Nagrada GRAAL Solunskog filmskog festivala za postrodukciju filma „Metamorfoze“ Dušana Zorića i Matije Gluščevića

Na ovih dana okončanoj Agori (u segmentu Agora Works in Progress), industrijskom delu programa dugovečnog Solunskog filmskog festivala, projekat filma „Metmorfoze“ Matije Gluščevića i Dušana Zorića dobio je nagradu GRAAL za postprodukciju .

„U vrelini letnjih dana Draginja, prodavačica usisivača od vrata do vrata pronalazi telo mrtve žene koja podseća na nju. U vrelini letnjih dana Draginja unajmljuje lažnog muža i pozajmljuje bebu iz porodilišta kako bi se pokazala starim prijateljima. U vrelini letnjih dana Draginja luta ulicama grada i postaje svačiji prijatelj u potrazi za izgubljenim pamćenjem. U vrelini letnjih dana i pod naletima vetra, kroz tri različita života, jedna sredovečna žena pokušava da iskoči iz svoje kože“.

Uloge tumače: Ksenija Marinković, Radoje Čupić, Boris Isaković, Isidora Simijonović, Bojan Žirović, Olga Odanović.

Reditelji i scenaristi filma su Dušan Zorić i Matija Gluščević. Njih dvojica su autori niza zapaženih kratkometražnih ostvarenja: Strano telo (film premijerno prikazan u zvaničnom programu Venecijanskog filmskog festivala), Intermeco, Paraliza, Ljubav, odnosno,Utopija i Loop.

Direktori fotografije su: Aleksa Radunović, Marko Kažić i  Milica Cimi Drinić. Scenografkinje su Iva Ilić i Milena Grošin, a kostimografkinja Kristina Savić. Za zvuk u filmu su zaduženi: Milan Antić, Uroš Todorović, Antonio Toni  Andrić.

Producentkinja filma je Čarna Vučinić, ispred producentske kuće Non-Aligned Film. Nastanak filma je podržao i Filmski centar Srbije.

DAN DOMAĆEG FILMA U 20 GRADOVA U SRBIJI
Četvrtak, 14. novembar

U organizaciji Filmskog centra Srbije i DOK Srbija, a u okviru programa Dan domaćeg filma, u četvrtak 14. novembra biće održane projekcije čak 25 domaćih dokumentarnih filmova, u 21 bioskopu u 20 gradova.

Filmski centar Srbije u saradnji sa DOK Srbija nastavlja sa realizacijom projekta Dan domaćeg filma, sa ciljem promocije domaćih dokumentarnih filmova koji nisu imali široku bioskopsku distribuciju a zaslužuju da budu viđeni. Nakon projekcije, gledaoci će imati priliku da razgovaraju sa nekim od članova autorskog tima.

Dan domaćeg filma održaće se u Leskovcu (“Taurumun Boy” Jelene Maksimović i Dušana Grubina), Prijepolju (“Vodič kroz crnu rupu“ Aleksandra Nikolića i Zlatka Pranjića), Zrenjaninu (“To sam što jesam – Gipsy Mafia” Andrijane Stojković), Novom Sadu (“Jedini“ Nikole Polića i „Centar“ Ivana Markovića), Ivanjici (“Wongar” Andrijane Stojković), Smederevu („Muzičke traume” Miloša Tomića i “Električni orgazam za ljude budućnosti“ Marije Vukić), Vrnjačkoj Banji (“Najlepša zemlja na svetu” Želimira Žilnika), Požarevcu (“Okupirani bioskop” Senke Domanović), Rumi („Nebeska tema“ Mladena Matičevića), Kruševcu („Linija života“ Darka Bajića), Subotici (“Ademovo ostrvo” Ivane Todorović, „A sad se spušta veče“ Maje Novaković, „Čovek od dima“ Luke Papića i Marka Mijatovića, i „Poslednja avantura Kaktus Bate“ Đorđa Markovića), Lazarevcu („4 godine u 10 minuta“ Mladena Kovačevića), Gornjem Milanovcu („Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj Sali“ Gorana Radovanovića), Kragujevcu („Dugo putovanje u rat“ Miloša Škundrića), Negotinu (Speleonaut – pod kamenim nebom“  Sonje Đekić), Obrenovcu („Čarobnjak iz Mutnja“ Branka Lazića), Vrbasu („Radnička klasa odlazi u raj“ Marka Cvejića), Šapcu („Dubina dva“ Ognjena Glavonića), Trsteniku („Kad dođu svinje“ Biljane Tutorov) i Kovinu (“Teslin narod” Željka Mirkovića).

Filmovi srpskih autora na ovogodišnjem festivalu u Kotbusu

Festival u Kotbusu u Nemačkoj, koji se održava od 5. do 10. novembra biće usredsređen na filmove iz Centralne i Istočne Evrope. U programu 29. po redu festivalskog izdanja je više srpskih filmskih ostvarenja, kao i koprodukcija Srbije sa drugim zemljama.
U takmičarskom programu celovečernjih igranih filmova su Reži Koste Đorđevića i srpska manjinska koprodukcija, film Glas u režiji Ognjena Sviličića.
U programu Hitovi je i Južni vetar Miloša Avramovića, dok je u selekciju kratkometražnih filmova uvršten i Jesenji valcer Ognjena Petkovića.
Program nazvan Spectrum donosi projekcije dve srpske manjinske koprodukcije – projekcije filmova Dnevnik Diane Budisavljević Dane Budisavljević i Poslednji Srbin u Hrvatskoj Predraga Ličine, a to su bili najzapaženiji i najnagrađivaniji filmovi na Pulskom filmskom festivalu minulog leta. U istom programu je i srpski kratki igrani film Mališan u režiji Danila Bećkovića. 
Program Specials, između ostalog, predstaviće i dokumentarno- eksperimentalni film Centar Ivana Markovića i dokumentarni film Children of Spring Dušana Solomuna.
U programu U18, programu filmova za mlade i o mladima, je i film Sin rediteljke Ines Tanović, u kome su značajne uloge odigrali srpski glumci Snežana Bogdanović i Uliks Fehmiu.
Ovogodišnji fokus Kotbusa je na crnogorskoj kinematografiji, te su u programu U fokusu: Crna Gora i koprodukcije Srbije sa Crnom Gorom, filmovi Ti imaš noć Ivana Salatića, Između dana i noći Andra Martinovića, Grudi Marije Perović i Igla ispod praga Ivana Marinovića, a tu je i jugoslovenski klasik, film Lepota poroka Živka Nikolića. Tom prilikom biće prikazano i nekoliko Nikolićević krartkometražnih ostvarenja: Bauk, Ine, Graditelj, Bijeg i Ždrijelo.

Film „Asimetrija“ Maše Nešković premijerno u Brazilu

Film „Asimetrija“ biće prikazan u okviru takmičarskog programa „New Directors Competition“ 43. Mostre, koja se održava od 17. do 30. oktobra u Sao Paulu, u Brazilu. Posle međunarodne premijere, film će biti prikazan i u Beogradu, u okviru Festivala autorskog filma, 23. novembrau Kombank dvorani.
„Asimetrija“ je prvi dugometražni film Maša Nešković, mlade srpske rediteljke koja je, zajedno sa Vladimirom Arsenijevićem i Stašom Bajac, napisala scenario za svoj prvenac. Film je nastao u srpsko-slovenačko-italijanskoj koprodukciji, a uz podršku Filmskog centra Srbije. 
U ovom ostvarenju koje dovodi u pitanje transformaciju ljubavnih odnosa tokom vremena i razloge zbog kojih se veze raspadaju, uloge tumače: Daria Lorenci Flatz, Uliks Fehmiu, Mira Janjetović, Mladen Sovilj, Lola Vitasović, Mateja Poljčić, Dubravka Kovjanić, Milica Stefanović, Tamara Krcunović, Ljubomir Bandović… 
Maša Nešković rođena je 1984. u Beogradu. Diplomirala je filmsku i televizijsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti 2009. Režirala je 11 kratkih igranih i 12 dokumentarnih filmova, prikazivanih i nagrađivanih na međunarodnim filmskim festivalima kratkog i studentskog filma.

Niz srpskih filmova na osmom Tuzla Film Festivalu 2019
U subotu, 12 oktobra, počinje osmo izdanje Tuzla Film Festivala, a i ove jeseni na programu pomenutog festivala je niz srpskih ostvarenja i srpskih manjinskih koprodukcija.
Festival će u Bosanskom kulturnom centru otvoriti upravo srpski film – hit-akciona komedija Taksi Bluz u režiji Miroslava Stamatova. Na planu dugometražnog filma, na programu osmog Tuzla Film Festivala su i Šavovi Miroslava Terzića i hrvatsko-srpska koprodukcija, film Posljednji Srbin u Hrvatskoj reditelja Predraga Ličine.
Od kratkometražnih filmova iz Srbije su tu Život Nenada Teofilovića, Mandela Efekat Mihajla Vitezovića, Mi smo videli leto Nikole Stojanovića i Tamo gde smo mi Nikole Šoškića.
Od dokumentarnih ostvarenja tu su: Kratak film o kino-entuzijazmu Filipa Markovinovića, Ima li Bože pravde? Milice Alavanje i Imam pesmu da vam pevam Aleksandre Tatić. Tu je i srpska manjinska koprodukcija, dokumentarni film Bugarski san autora Srđana Šarenca.
Osim toga, članovi žirija ovogodišnjeg izdanja Tuzla Film Festivala su glumac Nikola Kojo i Dragan Marinković iz Jugoslovenske kinoteke.
Tuzla Film Festival će ove godine trajati zaključno sa 19. oktobrom.

Scenario „Tvrđava i derviš“ reditelja Vlastimira Sudara u finalu ScripTeast programa
Projekat „Tvrđava i derviš“ Vlastimira Sudara biće predstavljen u okviru prestižnog programa ScripTeast. Nakon završne prezentacije projekata, Međunarodni žiri će učesnicima programa dodeliti nagradu „Kšištof Kješlovski“ za najbolji scenario.

Projekat „Tvrđava i derviš“ je  podržao Filmski centar Srbije, u okviru konkursa za razvoj scenarija.  „Tvrđava i derviš“ predstavlja adaptaciju i integraciju dva ključna romana Meše Selimovića, kako je istakla komisija FCS-a u svom obrazloženju – na način koji je dostojan i dosledan izvorniku.
Ovogodišnji ScripTeast uvrstio je scenario „Tvrđava i derviš“ među jedanaest finalista iz osam zemalja centralne i istočne Evrope. Autori će imati priliku da razvijaju scenarije za dugometražne igrane filmove pod mentorstvom svetski priznatih profesionalaca iz oblasti filma, a projekti će biti predstavljeni na filmskim festivalima u Berlinu i Kanu.
Pored razvoja scenarija, ovaj osmomesečni program će biti fokusiran na promociju projekata i njihovih autora, kao i pronalaženju međunarodnih koproducenata, planiranju distribucije i marketinga projekta.

Direktor Filmskog centra Srbije Gordan Matić na Digital konferenciji: Inostrane produkcije donele su preporod u Srbiju
Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije, bio je jedan od prvih govornika na ovogodišnjoj Digital konferenciji, koja se održava 5. i 6. septembra u Beogradu u Hotelu Metropol. Ova prestižna regionalna konferencija o trendovima u telekomunikacijama i medijima okuplja najznačajnija imena iz ovih oblasti iz celog regiona, kao i brojne goste iz inostranstva. Konferenciju je otvorio Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, dok je među istaknutim govornicima prvog dana bio i ambasador SAD u Srbiji Kajl Skat. Ove godine je jedna od naročito zastupljenih tema konferencije uspon domaćih televizijskih serija, kao i munjeviti razvoj filmske industrije na teritoriji Srbije.
Matić je, tim povodom, govorio o najvećim izazovima sa kojima se Filmski centar Srbije suočava, u situaciji kada je domaća filmska i televizijska industrija u snažnom zamahu, a strane produkcije sve češće dolaze u Srbiju kako bi iskoristile brojne povoljnosti snimanja u našoj zemlji.  Direktor FCS-a je istakao i kako je budžet Filmskog centra Srbije za 2019. godinu, za proizvodnju filmova, iznosio preko osam miliona evra, što je rekord od osnivanja ove institucije.  On je najavio i početak izrade novog Zakona o kinematografiji od 15. septembra ove godine, i formiranje radne grupe koja će se baviti usaglašavanjem novog zakona sa regulativnim papirima Evropske unije.
Matić je, kao jedan od najznačajnijih ciljeva u svom nedavno započetom mandatu, naveo digitalizaciju bioskopa u Srbiji. “U poslednje četiri godine u Srbiji je, uz pomoć Filmskog centra Srbije, digitalizovano 47 bioskopa, dok su još četiri dobila našu podršku u konkursnoj dokumentaciji. Time će Srbija imati preko 50 novih digitalizovanih bioskopa, što je naročito značajno strateški, za saradnju sa većim inostranim kinematografijama poput francuske, španske ili italijanske”, rekao je on, uz isticanje važnosti nedavno sklopljenog sporazuma sa Francuskom o kinematografskoj produkciji , potpisanog tokom nedavne posete Emanuela Markona našoj zemlji.
Direktor FCS-a naveo je da je ova institucija, u manjinskim koprodukcijama u prethodne dve godine, podržala 49 projekata iz 18 zemalja. “Među tim projektima nije bitan samo broj, već i kvalitet”, naglasio je Matić, istakavši i dobitnike nagrada na filmskim festivalima u Berlinu, Lokarnu, i Sarajevu. “Dobro je što su i druge zemlje prepoznale naše autore. U poslednje dve godine imamo 30 projekata naših autora podržanih u stranim zemljama. Ukupno učešće ovih država u filmovima srpskih autora, u tom periodu, iznosi preko 2 miliona evra, što je dosadašnji rekord“, dodao je Matić.

Dolazak velikog broja stranih produkcija doneo je preporod u domaću filmsku industriju, zahvaljujući brzo i efikasno realizovanim poreskim olakšicama i kvalifikovanom kadru.  Za ove olakšice su do sada aplicirale produkcije iz čak 25 zemalja, a najviše iz SAD. Gordan Matić je naveo da sve veća potražnja sa sobom nosi i nedostatak kvalifikovane radne snage, ali  da na tom polju ima i mesta za napredak. „Odjednom  se dešava da, u roku od par meseci, više ne možete da nađete iskusne i kvalitetne pomoćnike reditelja, električare, far majstore, a to znači da projekti stoje. Na tome želim da radim u ime Filmskog centra Srbije, pa smo već pripremili jedan fond za naredne četiri godine, koji će omogućiti dodatno obrazovanje za zanate na filmu“, najavio je direktor Filmskog centra Srbije.

Жири НИШВИЛ МУВИ СAМИТА 2019, у саставу Милена Павловић, глумица из Београда, Кунг Чи-шинг, композитор, перформер и музички активиста из Хонг Конга и Драгомир Миленковић Јога, композитор и музичар, оснивач и вођа групе „Хазари“, одгледао је све, за званични програм, одабране „независне“, носкобуџетне, инди-филмове и одлучио да за најбољи ДОКУМЕНТАРАНИ ФИЛМ смотре прогласи:

словеначко остварење Дивље реке / Непошкодоване Рожлеа Брегара, Матица Облака и Михе Авгуштина. Балкан је резерват, последња оаза дивљих европских река… Али преко 2.700 малих и великих хидроелектрана, које се граде, корупција и похлепа, уништиће последње слободне реке „старог континента“. „Балкан Риверс Тур“, екипа кајакаша, сниматеља, фотографа и љубитеља природе, креће у акцију да “дигне глас” против уништавању чистих, дивљих и нетакнутих река – реализујући филм који снажно, фактографски указује на потребу мењања и развоја свеопште друштвене свести, односа према природи, на овим запарложеним еко-просторима…

Награду за најбољи ИГРАНИ ФИЛМ, екс екво, деле филмови:

Бескрајно иранске редитељке Марјам Захиримехр и марокански Киликис, град сова Алауија Ламхарзија Азларабеа.  Марјам Захиримехр на увид нуди снажну/ савремену/ протесну драму на посве актуелну тему тзв. “удаје због мириза“ (“death by dowry”), због које у неким азијским земљама годишње самоубиство изврши и неколико стотина жена, а Азларабе, фасцинирајућом редитељском прецизношћу, огољеном до детаља - једног Серђа Леона, осликава изоловану насеобину у планинама Високог Атласа коју насељавају је породице и стражари тајног политичког логора.
 Оба филма су снажне метафоре -универзалне знаковности, актуелна сведочанства о ауторитарности и репресији који влада у данашњим, тобоже - „савременом свету“!? 

најбољи ЕКСПЕРИМЕНТАЛНИ ФИЛМ

по оцени Жирија је аудио-визуелни перформанс Аион број 001 италијанског синеасте Марка Рока посвећен класицима светске кинематографије – Свену Никвисту,  Ингмару Бергману и глумици – Лив Улман. Осим визуелног исијавања, иританта је његова аудио-потка која укључује тзв. бинауралне-бит-фреквенције и спацијални звук у најновијој долби техници …
 Необична атмосфера коју перформанс (ре)креира открива публици несвакидашње, граничне области који одељују тон, музику од слике…,  и зато овај експриментални филм изазива снажну перцепцију, стварајући специфични, заумни мулти-сензорски, синеестетски ефекат…
И поменимо на крају: Да је НАГРАДА НАЈБОЉЕМ ИЗВОЂАЧУ, односно ИЗВОЂАЧИМА МУЗИКЕ у филму припала је члановима немачке психо-поп групе Космоновски у истоименом филму Мумина Бариса. Космоновски је 2012. године основао Холгер Денингер, социјални педагог а група се састоји од шест ментално хендикепираних људи између 30-45 година, који, углавном, без икакве музичког образовања, интерпретирају своје и туђе мелодије…

Gordan Matić novi direktor Filmskog centra Srbije

Na poslednjoj sednici Vlada Republike Srbije i formalno je usvojila ostavku Bobana Jevtića  i na mesto direktora Filmskog centra Srbije postavila Gordana Matića.

Gordan Matić (1971, Kragujevac) je u svom rodnom gradu završio osnovnu i srednju školu, a u Beogradu Fakultet za kulturu i medije. Postdiplomske studuje je završio na Univerzitetu umetnosti u Beogradu i pri UNESCO programu Univerziteta Lumiere 2 u Lionu – master menadžment u kulturi i medijima.

Matić je režirao nekoliko pozorišnih predstava, televizijskih i kratkih filmova, a reditelj je i popularnog i hvaljenog  dugometražnog dokumentarno-igranog filma Žućko – Priča o Radivoju Koraću, kao i deset epizoda prve sezone dokumentarno-igrane serije Srpski srednjevekovni junaci, emitovanih na programu Radio televizije Srbije (RTS). Osim toga, u periodu 2016-2018. Matić je bio selektor ŠIFF-a (Šumadijskog internacionalnog filmskog festivala) u Kragujevcu, a osnivač je i predavač filmske radionice FRKA. Gordan Matić je, uz to, i član Izvršnog odbora za kulturu i medije FICTS u Milanu, pod pokroviteljevstvom MOK, te član EFFE, Evropske asocijacije filmskih festivala.

Da podsetimo, tokom mandata Bobana Jevtića Srbija je pristupila panevropskom programu MEDIA Kreativna Evropa, postala jedina država-članica EFAD-a (Evrošske ascijacije filmskih agencija) izvan Evropske unije. Uspostavljena je redovna dinamika konkursa Filmskog centra Srbije – broj konkursa FCS-a je sa 6  porastao ma 27 godišnje, uveden je i uspešno se primenjuje sistem poreslih olakšica i podsticaja za inostrane produkcije koje snimaju u našoj zemlji, a primetan je i krupan napredak na poljima stvaralaštva i produkcije iz domena dokumentarnog filma i manjinskih koprodukcije, te se na konkurse Filmskog centra Srbije sada prijavljuju i brojna referentna i poštovana rediteljska imena iz vrha evropskog filma današnjice.

Potpisan Sporazum o kinematografskoj koprodukciji između Vlade Republike Francuski i Vlade Republike Srbije

Nakon duge i opsežne pripreme, u Beogradu je tokom posete francuskog predsednika, Emanuela Makrona, zvanično potpisan Sporazum o kinematografskoj koprodukciji između Vlade Republike Francuske i Vlade Republike Srbije.

Sporazum je potpisan sa namerom da se osnaži saradnja na polju kinematografije i da se aktuelizuje pravni okvir kinematografske saradnje naše dve zemlje, a vodeći računa o važećim propisima kinematografske industrije i u Francuskoj i u Srbiji.

Zahvaljujući ovom  Sporazumu, obe strane biće u prilici da koriste povlastice iz važećih propisa na tom polju, a, između ostalog, biće olakšan uvoz i izvoz materijala neophodnih za realizaciju kinematografskih dela.  Sporazumom je precizirana i priroda budućih srpsko-francuskih koprodukcija, uz odrednicu da udeo učeća u koprodukciji može da varira od 20 do 80 % ukupnog budžeta pojedinačnog kinematografskog dela, a uz uzajamnu saglasnost strana, udeo učešća može biti smanjen na 10 % ukupnog budžeta produkcije. Zarad lakše i efektnije primene Sporazuma biće ustanovljena Mešovita komisija sa jednakim brojem predstavnika obe strane, koja će tim povodom zasedati svake dve godine.

Nadležnim telima u slučaju ovog Sporazuma smatraju se Filmski centar Srbije (za Vladu Republike Srbije) i Nacionalni centar za film i pokretne slike (za Vladu Republike Francuske). Ugovor su potpisali Ambasador Fredrik Mondoloni i Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja u Vladi Republike Srbije.

Emir Kusturica među velikanima evropskog filma na Paliću

Selekcija „Velikani evropske kinematografije“ od ove godine predstavlja sastavni deo programa Festivala evropskog filma Palić, i obuhvata filmska ostvarenja autora koji su svojim stvaralaštvom dali izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji. Program će se održati u bioskopu Eurocinema gde će tom prilikom biti prikazani filmovi „Juče“ reditelja Denija Bojla, film „Po Božjoj volji“ Fransoa Ozona, „Pepe, jedan uzvišeni život“ Emira Kusturice, „Slava i bol“ Pedra Almodovara i film Kena Louča „Žao nam je što smo vas propustili“.

Program će otvoriti film „Juče“ (Yesterday) Oskarom nagrađenog britanskog reditelja Denija Bojla u nedelju, 21. jula u 19 sati. Film prati muzičara koji se bori da uspe, ali se budi u alternativnom univerzumu i shvata da je jedina osoba na planeti Zemlji koja zna za Bitlse, jer za ostale oni nikad nisu ni postojali.

Naredne festivalske večeri, u ponedeljak, 22. jula od 19 časova publika će moći da uživa u francusko – belgijskoj koprodukciji „Po Božjoj volji“ (Grâce à Dieu) reditelja Fransoa Ozona koji je za ovo ostvarenje  osvojio Srebrnog medveda na ovogodišnjem Berlinalu. Film prati priču tri čoveka, prijatelja iz detinjstva koji se sreću i propituju svoja lična iskustva porodičnog i profesionalnog života u dvoje.

Film „Pepe, jedan uzvišeni život“ (El Pepe, una vida suprema) Emira Kusturice o poslednjem predsedniku Urugvaja  biće prikazan u utorak, 23. jula u 19 sati. U pitanju je filmska priča koja predstavlja proučavanje života, vremena i zaostavštine poslednjeg urugvajskog predsednika Hosea Pepea Muhike.

U sredu, 24. jula u 19 sati biće održana projekcija najnovijeg filma španskog reditelja Pedra Almodovara „Slava i bol“ (Dolor y gloria), dok će film čuvenog britanskog reditelja Ken Louča „Žao nam je što smo vas propustili“ (Sorry we missed you) biti prikazan naredne programske večeri, u četvrtak, 25. jula od 19 časova.

Ovogodišnje, dvadeset šesto izdanje Festivala evropskog filma Palić, održaće se od 20. do 26. jula na Paliću i u Subotici, u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica. Tokom predfestivalskog programa i centralnog dela manifestacije publici će biti predstavljeno više od 130 filmova iz svih krajeva Evrope, i to u 15 različitih selekcija i programskih celina. Većina filmova imaće svoju srpsku i regionalnu premijeru.

PRVI TREJLER FILMA O DŽUDI GARLAND

Rene Zelveger fenomenalna u ulozi holivudske ikone

Beograd, 9. jul – Objavljen je prvi trejler za dugoočekivani film o holivudskoj legend Džudi Garland koju će na velikom platnu oživeti Rene Zelveger (Renée Zellweger).

Kasne jeseni 1968. godine Džudi stiže stiže u Veliku Britaniju na petonedeljnu turneju kako bi nastupala na seriji rasprodatih koncerata u londonskom noćnom klubu The Talk of the Town. Radnja filma smeštena je 30 godina nakon filma Čarobnjak iz OZ-a koji je lansirao Džudi među zvezde Holivuda. Džudi ne može da radi u Americi, a da bi se brinula o svojoj deci mora da otputuje i zaradi novac, što joj najteže pada upravo jer je razdvojena od svojih mališana. Film prati legendu pred petim brakom, u poslednjoj godini života pre nego što se slučajno predozirala 1969. u svojoj 47. godini.

Rene Zelveger (Renée Zellweger), dobitnica Oskara za film Hladna planina (i dve nominacije za filmove Dnevnik Bridžit Džouns i Čikago) već izgleda fenomenalno u ulozi jedne od najvećih zvezda iz sveta zabave Zlatne ere Holivuda Džudi Garland.  

Snimanje ovog filma bilo je zaista magično, “ izjavila je Rene. “Oduvek sam se divila Džudi Garland i bilo mi je zadovoljstvo da učim o ovoj veličanstvenoj ličnosti. Bila je duhovita i zanimljiva. Kada saznate kako je nekim ljudima teško da nastave život i rad u određenim situacijama, osetite poštovanje i saosećanje. Posebno u vremenu kada žene nisu držale sve konce svog života u svojim rukama.”

Rene je tokom snimanja svakog dana provodila po dva sata u pripremama za ulogu, koje su uključivale prostetiku, sočiva, perike uz kostime i šminku.

U filmu će pored nje glumiti i Jessie Buckley (Rat i mir), Finn Wittrock (Američka horror priča) u ulozi njenog petog i poslednjeg muža i Michael Gambon (Hari Poter). U ulozi njene dece gledaćemo Gemma-Leah Devereux (u ulozi mlade Lajze Mineli) i Belu Remsi (Bella Ramsey) – koju naša publika pamti kao Lijanu Mormont iz Igre prestola. Film DŽUDI režirao je Rupert Gold (Goold), poznat našoj publici po filmovima Kralj Čarls III  i Istinita priča. Scenario je na osnovu pozorišne predstave-mjuzikla End of the Rainbow (Peter Quilter) napisao Tom Edž (Kruna).

Film će početi da se prikazuje u bioskopima širom Srbije od 26. septembra, a trejler možete pogledati putem ovog linka:

Eurimages podržao projekat filma „Korisnici“, novog filma Ivana Ikića

Obznanjeni su projekti filmovi koji su izborili podršku na 155. Sastanku Upravnog odbora Eurimages-a  u Ženevi, a među 23 odabrana projekta je i projekat srpskog filma „Korisnici“ reditelja Ivana Ikića. Projektu ovog filma je tom prilikom odobrena podrška u iznosu 100 hiljda evra.

Priča filma Korisnici smeštena je u Dom za decu i mlade ometene u razvoju, a vrti se oko ljubavnog trougla između dve devojke i jednog mladića, tinejdžera, koji su korisnici Doma.

U pitanju je jedinstven projekat krajnje nekonvencionalnog dramaturškog i produkcionog koncepta. Naime, film se snima u realnom ambijentu dok su uloge poverene mladima koji su zapravo korisnici Doma. Sa njima je, u okviru specijalnih radionica, rađeno preko godinu dana, kako bi se pripremili za snimanje, a scenario je u toku istih radionica u potpunosti prilagođen akterima.

Uloge vaspitača poverene su slovenačkoj glumici Maruši Majer, jednoj od “Zvezda u usponu“ u izboru Evropske filmske promocije u toku festivala u Berlinu 2018. godine, zapaženoj i u filmovima Ivan Janeza Burgera i Ederlezi Rising Lazara Bodrože, i Goranu Bogdanu, jednom od najaktivnijih regionalnih glumaca, poznatom, između ostalog,i  po ulogama u serijama Fargo i Senke nad Balkanom.

Scenarista i reditelj filma Korisnici  je Ivan Ikić, montažer filma Dragan von Petrović, direktor fotografije Miloš Jaćimović, scenograf Dragana Baćović, kostimograf Milica Kolarić, snimatelj zvuka Aleksandar Perović, producenti Marija Stojanović i Milan Stojanović, a koproducenti Miha Černec, Derk-Jan Warrink, Koji NIlessen, Antoine Simkine, Amra Bakšić Čamo i Adis Đapo.

Projekat se realizuje u koprodukciji Srbije, Holandije, Slovenije, BiH i Francuske. Producenti filma su Sense Production iz Beograda, Kepler Film iz Amsterdama, Tramal Films iz Ljubljane, SCCA Pro.ba iz Sarajeva i Les Flms D’Antoine iz Pariza, a projekat su prethodno podržali Filmski centar Srbije, Holandski filmski fond, Slovenački filmski centar i Evropska komisija kroz program Kreativna Evropa, potprogram MEDIA.

Produkcija filma je u toku, a očekuje se da bude završena do kraja godine.

Projekat za film Korisnici jedan je od šest projekata koji su 2016. godine razvijani kroz program Cinefondation Residence filmskog festivala u Kanu.

Prethodni film Ivana Ikića, Varvari, je, nakon premijere na festivalu u Karlovim Varima, gde je nagrađen Specijalnom nagradom žirija, i zapaženog prikazivanja na više od  40 međunarodnih festivala, imao distribuciju u Japanu, Italiji, Rumuniji, Francuskoj, Mađarskoj i Turskoj, a odnedanvno je dostupan na Amazon Prime.

Prva Smotra hrvatskog filma za vikend u Beogradu

Od 21. do 23. juna, Jugoslovenska kinoteka

U organizaciji Zajednice Hrvata Beograda Tin Ujević uz saradnju sa Jugoslovenskom kinotekom, održaće se prva Smotra hrvatskog filma u Beogradu u novoj zgradi Jugoslovenske kinoteke u Uzun Mirkovoj i trajaće od petka, 21. juna do nedelje, 23. juna. Smotra će svečano početi večeras od 18 časova povodom Dana državnosti Republike Hrvatske (25. juna), i biće posvećena legendarnim avangardistima Dušanu Makavejevu i Mihovilu Pansiniju.  

Uz izbor najboljih visokonagrađivanih kratkih i dugometražnih filmova najnovije hrvatske produkcije u protekle tri godine, smotra će obuhvatiti celovečernje projekcije pulskih dobitnika: Mali Antonija Nuića, koji će i svečano otvoriti SHF 2019, Kratki izlet Igora Bezinovića i Ladu Kamenski Sare Hribar i Marka Šantića, uz izvanredne kratke igrane i eksperimentalne filmove Mladena Stanića, Judite Gamulin i Sare Jurinčić, te svetski uspešne animacije Ježeva Kućica Eve Cvijanović i Biciklisti Veljka Popovića.

Dokumentarni hrvatski film biće zastupljen na Smotri retrospektivom mlađeg autora Igora Bezinovića, višestruko nagrađenog u Hrvatskoj i inostranstvu. Reprezentativni izbor filmova Igora Bezinovića uz igrani Kratki izlet (2017) uključiće i kratke satirične i kritičke filmove o kulturi svakodnevnice, tranziciji, zakonu i prestupu, etno-dokumentarce od Dom je tamo gdje je srce (2013) do Kartolina (2018), i tragičku studiju tranzicijskog omladinskog muškog identiteta u svojevrsnom remek-delu Veruda-film o Bojanu (2015).

Umetnički direktor Smotre hrvatskog filma 2019 je Stipe Ercegović, dokumentarista i predsednik Zajednice Hrvata Beograda Tin Ujević, a selekciju Smotre potpisuje dr Ivana Kronja, filmolog.

 MILAN MARIĆ – LICE U FOKUSU

TREĆEG RAVNO SELO FILM FESTIVALA

Podrška debitantima na njihovom festivalu

Beograd, 11.6. jun 2019.Naš mladi glumac Milan Marić ove godine će biti “lice u fokusu” debitantskog Ravno Selo Film Festivala. Milan će svečano otvoriti festival i biti počasni gost prve večeri festivala 21. juna. Naš mladi, a već slavni glumac je nakon brojnih zapaženih uloga u pozorištu, dobio ulogu u filmu Dovlatov, i osvojio nagradu za “Evropsku zvezdu u usponu” na ovogodišnjem Filmskom festival u Berlinu. Trenutno je jedan od najangažovanijih mladih glumaca u domaćim serijama i povodom ovog angažmana je izjavio:

“Zadovoljstvo mi je da su me pozvali da ove godine predstavljam Ravno Selo Film Festival kao ‘Lice u fokusu’. Drago mi je da mogu na ovaj način da podržim festival koji je posvećen debitantima i mladim ljudima. Nije nimalo lako naći svoje mesto u ozbiljnoj konkurenciji afirmisanih autora. Svakom ko započinje svoju karijeru, podrška je preko potrebna. Želim uspešan festival svima i vidimo se u Ravnom Selu sledeće nedelje.”

Ravno Selo Film Festival  selo održaće se po treći put ove godine od 21-23. juna u Ravnom Selu. Festival će otvoriti debitantsko ostvarenje Petra Ristovskog – Kralj Petar Prvi, u revijalnom programu, dok će u takmičarskom programu biti prikazana četiri filma i to:

  1. Čovek koji je kupio mesec, reditelja Paola Zuke (Italjia)
  2. Između dana i noći, reditelja Andra Martinovića (Crna Gora)
  3. Taksi bluz Miroslava Stamatova (Srbija) i
  4. Poslednji Srbin u Hrvatskoj Predraga Ličine (Hrvatska i Srbija)

Propratni programi za mlade su takođe besplatni, kao i sve projekcije filmova i počinju: Filmićem – novosadskom smotrom mladalačkog filma koji vodi Lora Đurović, zatim sledi Izložba kostima i radionica našeg čuvenog kostimografa Borisa Čakširana, dok će glumačkoj radionici Marijane Janković (čiji je debitanski kratki  igrani film Maja pobedio na TRIBECA festivalu), pristustvovati studenti Fakulteta Dramskih umetnosti sa Cetinja i Fakulteta umetnosti iz Novog Sada.

Žirijem glavnog takmičarskog programa predsedava Marijana Janković, glumica našeg porekla koja ima ozbiljnu karijeru u Danskoj (Pijavice, The House that Jack built Larsa von Trira), dok su ostali članovi Darko Bajić, reditelj i Aleksandar Protić, dizajner zvuka i producent.   

Kao i svake predhodne i ove godine festival se održava uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, Ministarstva kulture Republike Srbije i Grada Vrbasa.

Nova jednodnevna manifestacija Filmskog centra Srbije

 „Noć srpskog filma“ posetilo više hiljada gledalaca širom Srbije

Sreda, 5. jun, 47 bioskopa širom Srbije

Nova jednodnevna manifestacija Filmskog centra Srbije „Noć srpskog filma“ okupila je u sredu, 5. juna, više hiljada gledalaca u čak 47 bioskopskih sala širom Srbije.
Na inicijativu organizatora, a u partnerstvu sa lokalnim bioskopima, producentima i distributerima filmova, publika različitih starosnih generacija imala je priliku da uživa u projekcijama četiri najgledanija dugometražna igrana filma, i isto toliko kratkih filmova.

U toku večeri prikazani su filmovi Južni vetar reditelja Miloša Avramovića,  Taksi bluz Miroslava Stamatova, Kralj Petar I Petra Ristovskog i dečiji film Zlogonje Raška Miljkovića, a svakoj od projekcija prethodila su četiri kratkometražna filma, podržana sredstvima Filmskog centra Srbije, i to: igrani film „Mališan“ Danila Bećkovića, animirani film „Eho“ Koste Rakićevića i Boriše Simovića, dokumentarni „Isti“ Dejana Petrovića, i kratki studentski film „Šafarikova 19“, Lane Pavkov.

Osim u 11 bioskopskih sala u Beogradu, interesovanje publike različitih generacija zabeleženo je i u manjim mestima poput Gračanice i Mionice, i to je sve razlog zbog koga smatramo da će 2020. godine manifestacija „Noć srpskog filma“ postati jedna od najposećenijih jednodnevnih filmskih manifestacija u Srbiji.

Manifestacija „Noć srpskog filma“ prvi put ove godine održana je u Beogradu,
Novom Sadu, Nišu, Pančevu, Sopotu, Lazarevcu, Zrenjaninu, Futogu, Obrenovcu, Rumi, Subotici, Trsteniku, Gračanici, Šilovu, Paliću, Čačku, Užicu, Loznici,
Gornjem Milanovcu, Prijepolju, Požarevcu, Aranđelovcu,I vanjici, Kragujevcu, Smederevu, Šapcu, Kruševcu, Kraljevu, Vrnjačkoj Banji, Leskovcu, Jagodini, Vrbasu, Mionici, Kovinu, Pirotu i Arilju.

Počelo snimanje novog filma Olega Novkovića

Upravo ovih je dana otpočelo snimanje dugometražnog igranog filma „Živ čovek“ u režiji Olega Novkovića i po scenariju Milene Marković. Filmski centar Srbije je podržao projekat ovog filma na svom Konkursu za sufinansiranje proizvodne domaćih dugometražnih igranih filmova u decembru 2017. godine.

Živ čovek  je melanholična komedija o čoveku koji nakon velikih razočarenja u svoje najbliže pokušava da vrati slobodu. Šta je sloboda i kada je čovek živ, o tome, između ostalog, govori ovaj film.

Uloge tumače: Nikola Đuričko, Nada Šargin, Bojan Žirović, Jana Bjelica, Filip Hajduković, Iva Milanović, Tanja Bošković, Branko Cvejić, Miodrag Krstović, Marta Bjelica, Sonja Kolačarić i dr.

Direktor fotografije je Miladin Čolaković, montažer Lazar Predojev, a autor muzike Vojislav Aralica. Kostimografkinje su Marija Nikolić i Olga Govgan, maskerka je Dušica Vuksanović, scenografkinja Irena Marjanov. Snimatelj tona je Georgi Filipov.

Producenti  filma su Uroš Lazić i Ljiljana Đuričko, film nastaje pod okriljem kuće Produkcija SALT (Srbija), a koproducenti su Ostlicht filmproduktion gmbh (Nemačka), The Chouchkov Brothers (Bugarska). 

Oleg Novković je reditelj filmova: Kaži zašto me ostavi, Normalni ljudi, Rudarska opera, Sutra ujutro, Beli beli svet, Otadžbina.

„Mamonga“ Stefana Maleševića u takmičarskom programu East of the West festivala u Karlovim Varima

Nedavno završeni dugometražni igrani film „Mamonga“ reditelja Stefana Maleševića imaće svetsku premijeru na festivalu u Karlovim Varimau okviru takmičarskog programa East of the West, koji pripada najpažljivije praćenim sekcijama festivala i zavređuje veliku pažnju internacionalnih filmskih medija i profesionalaca. Festival se održava od 28. juna do 6. jula.

Film je sniman na lokacijama u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, a podržan je od strane Fondacije Za Kinematografiju Sarajevo, Filmskog Centra Crne Gore i Filmskog Centra Srbije.

Mamonga je podeljena u tri priče – prva prati živote dvoje mladih ljudi koji odrastaju u malom mestu u Bosni, a druge dve prikazuju njihove sudbine deset godina nakon jednog traumatičnog iskustva.

Glavne uloge tumače Marta Bjelica, Dražen Pavlović, Nabi Tang i Vuk Janošević.

Producenti filma su Andrijana Sofranić (Nana 143) i Aleksandra Cvijetić, Emina Ganić (Sarajevo Film Academy), Bojana Radulović (Code Blue Production) i Stefan Malešević (Slovofilm).

Autorsku ekipu čine direktor fotografije Bogdan Babović, scenografkinja Dragana Baćović, kostimografkinja Lidija Andrić, montažerka Jelena Maksimović, dizajner zvuka Bojan Palikuća i maskerke Nataša Sevčnikar i Jelena Prvulović.

Nova nagrada za „Šavove“ Miroslava Terzića na festivalu u Lećeu

Samo dve sedmice nakon čak četiri osvojene nagrade na festivalu na Kanarskim ostrvima u Španiji, film „Šavovi“ nastavio je svoj izrazito uspešan festivalski pohod. Na upravo završenom Festivalu evropskog filma u Lećeu,  u Italiji, ovo ostvarenje je ovenčano nagradom „Zlatna maslina“ za najbolji scenario, čija je autorka Elma Tataragić. Pomenuti festival je ove godine održan po jubilarni dvadeseti put, a gost festivala u Lećeu bio je i reditelj „Šavova“, Miroslav Miša Terzić.

Film Šavovi je na svetskom nivou premijerno prikazan u programu Panorama na ovogodišnjem Međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu, gde je osvojio nagradu za najbolji evropski film u ovoj selekciji i drugu nagradu publike. Takođe, na 47. FEST-u film je dobio nagradu FIPRESCI, „Nebojša Đukelić“ za najbolji regionalni film, a Snežana Bogdanović je osvojila  nagradu za najbolju žensku ulogu.

Šavovipriča sa elementima trilera i melodrame, bavi se temom  novorođenih beba nestalih  iz bolnica u Beogradu koje su godinama, a po svedočenjima stotina roditelja proglašavane umrlim a zapravo prodavane  na usvajanje. Scenario za film inspirisan je svedočenjem jedne od majki, krojačice iz Beograda, koja veruje da joj je dete oteto pre više od dvadeset godina. Ova majka  je provela godine po sudovima i opštinama pokušavajući da dokaze svoju sumnju i veruje da je posle dvadeset godina potrage i borbe uspela da pronađe svog nestalog sina, mladića od dvadeset godina koji živi sa svojom novom porodicom u okolini Beograda.

Reditelj Miroslav Miša Terzić pobrao je dosta pohvala za svoj dugometražni film Ustanička ulica iz 2012. godine. Elma Tataragić scenaristkinja je filmova Snijeg (2008) i When the Day Had no Name (2017). Uloge u Šavovima tumače: Snežana Bogdanović,  Jovana Stojiljković, Marko Baćović, Vesna Trivalić, Dragana Varagić, Pavle Čemerikić, Jelena Stupljanin, Ksenija Marinković, Rale Milenković, Rade Marković, Igor Benčina, Radsoslav Rale Milenković i Bojan Žirović. Direktor fotografije je Damjan Radovanović, zapažen po radu  na filmu Ničije dete Vuka Ršumovića, montažerka Milena Z. Petrović (montažerka i filmova Beogradski fantom Ederlezi Rising). Autorka muzike je Aleksandra Kovač,  scenografkinja je Ana Buljan, a kostimografkinja Zora Mojsilović.

Film je nastao pod okriljem producenata Uliksa Fehmiua i Milene Trobozić Garfield i njihove producentske kuće West End Production. Film je izvojevao i podršku panevropskog filmskog fonda Eurimaž (Eurimages), a koproducenti su sledeće kuće: Nora Productions(Slovenija), Spiritus Movens(Hrvatska) i scca.Pro.ba (Bosna i Hercezovina). Osim Filmskog centra Srbije , nastanak filma su podržali i Slovenački filmski centar, Hrvatski audiovizualni cemntar (HAVC) i Fondacija za kinemnatografiju Sarajevo.

Počelo snimanje filma “Homo” srpsko-makedonske koprodukcije

U utorak, 12. marta, je otpočelo snimanje filma „Homo“ Igora Ivanova, ostvarenje koje nastaje kao koprodukcija Makedonije i Srbije. Film nastaje pod okriljem kuća Skopje Film Studio i Art & Popcorn iz Srbije. Projekat ovog filma (pod tadašnjim radnim naslovom „Šećerno dete“) podržao je i Filmski centar Srbije na jednom od svojih konkursa za sufinansiranje proizvodnje srpskih manjinskih koprodukcija. 

„Homo“, od latinske reči čovek, je film koji se sastoji od šest priča koje se prepliću. Svaka od njih nosi poseban naslov prema protagonisti te priče, pozajmljen iz terminologije kojom se služi filozofska antropologija, a u pokušaju da se definišu specifičnosti ljudske vrste.

Film režira Igor Ivanov, po scenariju koji je napisao sa Sašom Kokalanovim. Direktorka fotografije je Maja Radošević iz Srbije, snimateljka i u slučaju ovdašnjih filmovaVlažnostPored meneAjvar… Montažer je Martin Ivanov, dizajner zvuka Boris Trajanov, scenograf Kiril Spaseski, kostimografkinja je Polonca Valentičič, dok je za šminuku i frizure zadužena Alenka Nahtigal.  

Uloge tumače: Nataša Petrović, Igor Angelov, Oliver Mitkovski, Majlinda Kosumović, Jelena Jovanova, Saško Kocev, Sergej Dimovski, Joana Bukovska-Davidova, Sebastijan Kavaca, Aleksandar Matovski, Jordanov Simonov, Simeon Damevski, Martin Manevski, Slaviša Kajevski, a tu je i dvoje glumaca iz Srbije – Goran Šušljik i Jelena Mihajlović. Osim toga, na filmu radi i radiće i tehnička ekipa iz naše zemlje, i to u sektoru kamere.

Podrška Češkog filmskog fonda za projekat novog filma Slobodana Šijana

Odlukom Češkog filmskog fonda na tamošnjem Konkursu za podršku manjinskim koprodukcijama podržan je i projekat novog filma Slobodana Šijana – Budi bog s nama. Ovaj projekat po toj osnovi može da računa na podršku Češkog filmskog fonda u iznosu od 80.000 evra. Projekat ovog filma podržao je Filmski centar Srbije (FCS) na svom Konkursu za sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova.

Marko Paljić, producent ovog ostvarenja je u izjavi Filmskom centru Srbije datoj ovim povodom  istakao sledeće:

–          Veoma smo srećni da smo dobili podršku Češkog filmskog fonda. To je već peti nacionalni fond koji je podržao novi film Slobodana Šijana, Budi Bog s nama. Učešće češkog  partnera i čeških autora je od velike važnosti za ostvarenje umetničke vizije Slobodana Šijana. S druge strane, ovo je prva zvanična koprodukcija Srbije i Češke na ovom nivou nakon dugog niza godina, a imajući u vidu koliko je bila velika saradnja između naše dve, inače, bliske kinematografije, značajno je da se i one nanovo povežu. A potrebu tog povezivanja prepoznao je i Filmski centar Srbije kada je prošle godine na Konkursu za sufinansiranje srpskih manjinskih koprodukcija podržao projekat češkog filma Restore Point.

Reč je o filmu o Bošku Tokinu (1894-1953), vizuelnom umetniku i reditelju prvog srpskog avangardnog filma, a po scenariju koji su napisali Biljana Maksić, Vladimir Mančić i Slobodan Šijan. Očekuje se da će Tokina tumačiti Miloš Biković, trenutno najpopularniji srpski glumac mlađe generacije. Projekat je učestvovao na marketima Fest Forward (specijalna nagrada žirija), CineLink u Sarajevu (specijalna nagrada žirija), Koprodukcionom marketu u Briselu i bio odabran za francusko-srpske filmske susrete 2017. godine.

Budi Bog s nama produciraju produkcijska kuća Gargantua Films i producent Marko Paljić.  Hrvatski koproducent je Maxima film. Tu su i crnogorska kuća Artikulacija Film i Sirena Film iz Češke.

Projekat filma Budi bog s nama Slobodana Šijana do ovog terenutka podržali su i Filmski centar Crne Gore i Hrvatski audiovizualni centar (HAVC), a podrška je stigla i sa koprodukcionog marketa održanog u sklopu Pulskog filmskog festivala prošlog leta. Projekat ovog filma podržao je Filmski centar Srbije (FCS) na svom Konkursu za sufinansiranje proiizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova.

FEST PREMIJERA 24. FEBRUARA:

CRNA REKA – POVRATAK REDITELJA ERIKA ZONKE U ART HOUSE

“Film koji je toliko noir, da ćete možda poželeti da ga gledate sa upaljenim svetlom.” – Hollywood reporter

„Uzbudljiv psihološki triler koji publiku drži u neizvesnosti do samog kraja, navodeći ih da sumnjaju u svaki lik!“ –

Beograd, 23. februar 2019. – Premijera filma „Crna reka“ reditelja Erika Zonke biće održana sutra u Centru za kulturu „Vlada Divljan“ u 19. 30 časova. Izuzetnu glumu Vensana Kasela u ulozi propalog policijskog inspektora u trileru „Crna reka“ možete pogledati u okviru ovogodišnjeg FEST-ovog programa Fokus Evropa.

Ovaj neo noir predstavlja apsolutni povratak u formu Erika Zonke koji se vraća sa neugodnom, prljavom, kriminalističkom pričom o policajcu koji se bori sa alkoholizmom dok pokušava da reši slučaj nestalog tinejdžera. Vensan Kasel tumačenjem ovog lika daje svojevrstan galski omaž Orsonu Velsu i njegovom tumačenju korumpiranog I pijanog kapetana Henka Kvinlana u “Dodiru zla”. Kasel uspeva da drži čvrsto kormilo u ovoj plovidbi ispunjenoj misterijom I preokretima.

Nestanak trinaestogodišnjeg dečaka pokreće lavinu događaja koje otvaraju brojna pitanja savremenog društva kao što su odnosi u porodici, u školi i proces odrastanja u društvu u kakvom živimo. Prema rečima Zonke on se i odlučio za ovaj žanr i za ovu tematiku upravo zbog toga što kroz ovu temu najbolje može da oslika brutalnost savremenog društva.

Zonka je napisao i scenario za ovaj film noir na osnovu knjige izraelskog pisca Drora Mišanija „A disturbing disappearance“ (Tik Ne’edar), zajedno sa Mišanijem.

Trejler možete pogledati putem linka: https://www.fest.rs/Filmovi/4521/CRNA-REKA.shtml


Film „Taurunum Boy“ u međunarodnom takmičarskom programu 37. Izdanja festivala Cinema du Reel u Parizu

Od 15. do 24. marta u „Centru Žorž Pompidu“ u Parizu biće održan 37. Međunarodni festival dokumentarnog filma Cinema du Reel, a u dugometražnom odeljku međunarodnog takmičarskog programa je i srpski dokumentarni film „Taurunum Boy“ Jelene Maksimović i Dušana Grubina, i to kao jedini film iz ovog regiona u toj festivalskoj celini. Taurunum Boy je nastao uz podršku Filmskog centra Srbije.
Taurunum Boy je opservacijski dokumentarac o odrastanju petnaestogodišnjaka u Zemunu. Autori scenarija i reditelji su Jelena Maksimović i Dušan Grubin, a producentkinja Jelena Angelovski. Dušan Grubin je bio i direktor fotografije a Jelena Maksimović i montažerka ovog ostvarenja. Dizajner zvuka Jakov Munižaba, a snimatelji zvuka su bili: Jakov Munižaba, Luka Barajević Bare, Koča Kaštavarac i Dora Filipović. Za dodatnu kameru su bili zaduženi: Jelena Maksimović, Aleksa Vitorović i Irena Canić. Film traje 70 minuta.
Taurunum Boy je u decembru 2017. dobio nagradu za postprodukciju švajcarskog fonda „Visions sud est“. Taurunum Boy je već prikazan na festivalu u Prizrenu na Kosovu i Metohiji, te na festivalu u Torinu, Italiji, prošle jeseni.
I ovom prilikom podsećamo da je Jelena Maksimović dobitnica nagrade „Marko Glušac“ za najboljeg montažera za 2017. godinu, kada je nagrađena za montažu filmova Vetar, Dubina dva i Zid smrti i tako to.

„Zlogonje“ stigle na Sandens

Na festivalu Sandens, u bioskopu Redstoun, održana je projekcija „Zlogonja“, dugometražnog igranog prvenca reditelja Raška Miljkovića. Karte za film bile su rasprodate do poslednjeg mesta. Početkom februara, 1. i 2, film će imati projekcije i u Park Sitiju.
Festival Sandens, najprestižniji svetski festival nezavisnog filma, ove godine traje od 24. januara do 3. februara, u Park Sitiju, u saveznoj državi Juta. „Zlogonje“ su, uz još dva filma tog profila, deo programske celine „Klinci“.
Pored reditelja Raška Miljkovića i producentkinje Jovane Karaulić, gosti Sandensa su i drugi članovi ekipe: scenaristi Marko Manojlović i Miloš Krečković, kostimografkinja Milena Milenkovic i direktor fotografije Mikša Anđelić. Film su publici predstavili reditelj i Patrik Habli, programski direktor celine „Klinci“.
Film „Zlogonje“ premijerno je prikazan u okviru zvaničnog programa 20. festivala TIFF Kids u Torontu. „Zlogonje“ su, podsećamo, u Torontu osvojile nagradu Žirija mladih (TIFF Young People’s Jury Awards). Početkom juna, na 58. Međunarodnom festivalu filmova za decu i mlade u Zlinu, u Češkoj (Silma Mahmuti i Mihajlo Milavić dobili su nagradu „Zlatna papuča“ za najbolje decu-glumce). Film je prikazan i nagrađen u Prištini, Herceg Novom, Harkovu, Riju, Poznanju, Nju Delhiju…
Film su institucionalno podržali Filmski centar Srbije, Media program, Kreativna Evropa, Makedonska filmska agencija, Ministarstvo prosvete Republike Srbije, Grad Beograd, Opština Stari grad.

Podrška Filmskog instuta Doha za postprodukciju dokumentarnog filma Marije Stojnić

Dokumentarni film „Govori da bih te video“ autorke Marije Stojnić uvršten je u listu 38 regionalnih i međunarodnih projekata kojima je na jesenjoj sesiji Filmskog instituta Doha (Doha Film Institute) odobrena podrška. Filmu Marije Stojnić tom prilikom obezbeđena je podrška za troškove postprodukcije. Premijera ovog filma, srpsko-hrvatske koprodukcije, koja nastaje i uz podršku Filmskog centra Srbije, očekuje se tokom ove godine.
Postavljen na granicu između opservacijskog dokumentarnog filma i zvučnog eksperimenta, Govori da bih te video je omaž stvaraocima i slušaocima kulturnog, umetničkog, naučnog i dramskog programa Radio Beograda, jedine radio stanice u zemlji koja emituje ovakvu vrstu programa. Scenaristkinja i rediteljka je Marija Stojnić, koja je, uz Miloša Ivanovića, i producirala ovaj film. Direktor fotografije je Dušan Grubin, montažeri Krsitina Poženel i Ivan Vasić, dizajner zvuka Ivan Zelić, a koproducenti: Restart, Vanja Jambrović i Tibor Keser.
Na Međunarodnom filmskom festivalu u Solunu, u programu „Agora: Work in Progress“, u kome se za nagradu „Eurimages Lab Project Award“ takmičilo jedanaest projekata, pobedio je projekat ovog filma. Projekat Marije Stojnić je u Solunu dobio Eurimažovu nagradu u iznosu do 50.000 evra, zato što je procenjeno da je u pitanju film koji će pomeriti granice filmskog izraza i doprineti obnovi evropskog filma. Pre toga, projekat filma „Govori da bih te video“ dobio je i nagradu „ZagrebDox PRO“.

Eurimages podržao i dve srpske manjinske koprodukcije

Eurimages, fond Saveta Evrope za potporu filmu, na sesiji održanoj u Tbilisiju, u Gruziji podržao je i dve srpske manjinske koprodukcije. Srbiju je na pomenutom zasedanju Eurimages-a predstavljao Boban Jevtić, direktor Filmskog centra Srbije, a valja istaći da ova podrška znači da će Srbija ostvariti svoje prve koprodukcije sa Gruzijom i Litvanijom.
Tom prilikom projekat gruzijsko-austrijsko-srpskog dokumentarnog filma „Susret“, o ponovnom okupljanju pobedničkog ženskog šahovskog tima Sovjetskog saveza nakon trideset godina; ovaj projekat je podržan kao jedini dokumentarni projekat u ovom odabiru, a podrška iznosi 72 hiljade evra.
Rediteljka filma Susret je Tatia Skhirtladze, korediteljka je Anna Khazaradze , a ovaj film nastaje po scenariju Ine Ivanceanu i Tatije Skhirtladze. Jedan od koproducenata je i srpska produkcijska kuća Playground Produkcija, a ovdašnja koproducentkinja je Sarita Matijević. Snimanje je krenulo na ovogodišnjoj Šahovskoj olimpijadi u Batumiju, gde su slavne šahistkinje počasne gošće. Ukupan budžet Susreta iznosi 400 hiljada evra.
U Gruziji je odlučeno da Eurimages podrži i projekat novog igranog filma glasovitog litvanskog reditelja Šarunasa Bartasa; reč je o projektu Suton (In the Dusk), koji nastaje kao koprodukcija Litvanije, Francuske, Češke, Letonije i Srbije. Ovom projektu je odobrena podrška u iznosu od 250 hiljada evra. Ovdašnji koproducent pomenutog filma je kuća Biberche Productions, a srpska koproducentkinja je Nikolina Vučetić Zečević. Šarunas Bartas je cenjeni i višestruko nagrađivani litvanski reditelj evropskog renomea, a njegovi najznasčajniji filmovi su: A casa, Few of Us, Koridorius, Freedom i Frost.

Srpski filmovi, srpske manjinske koprodukcije i srpski koproducenti na ovogodišnjem Filmskom festivalu Les Arcs

Srpski filmovi, autori i producenti biće zastupljeni i na ovogodišnjem, jubilarnom, desetom po redu izdanju Filmskog festivala Les Arcs u Francuskoj. Festival će se odvijati od 15. do 22. decembra.

U programu nazvanom Hauteur, koji će predstaviti samo pet probranih i uspešnih evropskih filmova, je i višestruko nagrađivani film Teret Ognjena Glavonića. Nedavno je na festivalu u Marakešu Glavonić proglašen najboljim rediteljem u glavnom takmičarskom programu upravo za režiju Tereta.

U glavnom zvaničnom programu pomenutog festivala za nagradu Kristalna strela ove zime će se nadmetati ukupno deset recentnih celovečernjih ostvarenja, među kojima je i film Zaposlena (Her Job) Nikosa Labota, nastao u koprodukciji Grčke, Francuske i Srbije i, kao i Teret, uz podršku Filmskog centra Srbije.

Kako je Filmski festival Les Arcs u ovih svojih deset godina trajanja izrastao i u značajno okupljalište i filmskih producenata, sa opsežnim i učinkovitim industrijskim delom, Filmski centar Srbije, u saradnji sa organizatorima tamošnjeg programa Koprodukcijsko selo, a koje  će se održati od 15. do 18. decembra,  organizovao je učešće četiri producenta iz Srbije u okviru ovog industry programa: Nataša Damnjanović, Tijana Višnjić, Miloš Ivanović, Marko Stanković. Ovo je  drugi put da Filmski centar Srbije  organizuje učešće producenata iz Srbije u programima Koprodukcijskog sela u okviru Filmskog festivala Les Arcs.

DAN DOMAĆEG FILMA U TRINAEST GRADOVA U SRBIJI

Četvrtak, 29. novembar 2018.

U organizaciji Filmskog centra Srbije i DOK Srbija, a u okviru programa Dan domaćeg filma, u četvrtak 29. novembra, održaće se projekcije domaćih dokumentarnih filmova u trinaest gradova Srbije. Dva dana ranije, u utorak 27. novembra od 12 sati, u Filmskom centru Srbije biće održan niz besplatnih predavanja namenjenih profesionalcima iz oblasti filma.

Filmski centar Srbije u saradnji sa DOK Srbija nastavlja sa realizacijom projekta Dan domaćeg filma, sa ciljem promocije domaćih dokumentarnih filmova koji nisu imali široku bioskopsku distribuciju a zaslužuju da budu viđeni. Nakon projekcije, gledaoci će imati priliku da razgovaraju sa nekim od članova autorskog tima.

Program podrazumeva besplatnu filmsku projekciju i razgovor sa autorom, i održaće se u trinaest gradova Srbije: Pančevu (“Enkel” Aleksandra Reljića), Negotinu (“Dugo putovanje u rat” Miloša Škundrića), Novom Sadu (“Poslednja avantura Kaktus Bate” Đorđa Markovića), Novom Pazaru (“Najvažniji dečko na svetu” Tee Lukač), Čačku (“Vodič kroz crnu rupu” Zlatka Pranjića), Šapcu (“Pejzaži rata, pejzaži mira” Arona Sekelja i “Siguran posao” Igora M. Toholja), Ivanjici (“4 godine u 10 minuta” Mladena Kovačevića), Vrnjačkoj Banji (“Neđina kuća” Ane Otašević), Gornjem Milanovcu (“Wongar” Andrijane Stojković), Zrenjaninu (“Gora” Stefana Maleševića), Subotici (“Doći će žuti ljudi i piće vodu sa Morave” Tanje Brzaković), Leskovcu (“Slatko od ništa” Borisa Mitića), Lazarevcu (“Tako mi na istoku” Katarine Mutić i “Dnevnik jednog kamiondžije” Miloša Ljubomirovića).

U utorak, 27. novembra, u prostorijama Filmskog centra Srbije biće održana besplatna predavanja za filmske profesionalce, i to: EAVE radionica (predavač Vladimir Vasiljević), predavanje na temu Indie go go kampanje (Mladen Matičević i Aleksandar Pavlić), predavanje na temu korišćenja autorskih dela na filmu (Maskom – Tatjana Bukvić, Srđan Mitrić, Slobodan Nešović, Emina Peruničić) i radionica na temu pravdanja sredstava dobijenih na konkursima (predavači Ana Ćosić i Jovana Nikolić). Sve radionice i predavanja su besplatni za zainteresovane učesnike.

Šabanu s ljubavlju – Gipsy Kings

Gipsy Kings u filmu o Šabanu Bajramoviću!

Tokom koncerta legendarne grupe Gipsy Kings u Sava Centru u nedelju 2. decembra snimaće se završni kadrovi filma o kralju romske muzike Šabanu Bajramovicu reditelja Željka Mirkovića koji će emitovati jedna od najvećih svetskih TV stanica za dokumentarne filmove.

Paco Baliardo, osnivač Gipsy Kingsa i najstariji sin Manitasa del Plate pojaviće se na bini sa statuetom Šabana Bajramovica i posvetiti mu nekoliko pesama među kojima originalnu Šabanovu kompoziciju “Đeli Mara po vašari”, koju je kasnije Goran Bregović objavio pod imenom “Mesečina,” kao i da će Šabanu u čast izvesti “My Way”
Direktor Nisvila Ivan Blagojević izjavio je da su Gipsy Kings bili grupa koju je Šaban najviše voleo a da mu je omiljena numera bila upravo “My Way” koju je preveo na romski jezik i uvežbavao je sa klasičnim džez bendom u Nišvil radiju, uz nekoliko drugih džez standard, u nameri da snimi album autentičnog romskog džeza. Zbog Bajramovićevih problema sa srcem taj album nikada nije završen. Šaban je često pričao da bi voleo da je on napisao tu pesmu, a inače, na osnovu ekspresivnosti izvođenja, bio je ubeđen da je Frank Sinatra i komponovao “My Way“, mada je reč o melodiji „Comme d’habitude“ koju je napisao fransuski tandem: Jacques Revaux i Claude Francois, za koju je Paul Anka napisao sasvim novi tekst.

Koncert u Sava Centru desiće se u istom prostoru, tačno nakon 10 godina od velikog koncerta “Prijatelju Šabanu” koji je zahvaljujući Ministarstvu kulture i Nišvilu održan u čast tada preminulog pevača .
Tokom svih prethodnih izdanja Nišvila reditelj Željko Mirković, inače rođeni nišlija nosilac 53 internacionalne nagrada, kandidature za Oskara i predavač predmeta “Film i digitalni mediji “ na američkom univerzitetu, snimao je sa svojom ekipom nastupe i izjave o Šabanovoj muzici najvećih zvezda festivala dobitnika nagrade “Nisville Grand Prix – Šaban Bajramović” medu kojima su bili i Solomon Burke, Blues Brothers, Candy Dulfer, Incognito, Alpha Blondy i drugi.
Željko Mirkovic je izjavio da Šaban i popularnost njegove muzike jesu primer takozvane “ Meke Moći “ i širenja pozitivne slike šarma jednog naroda i da planira da pored filma uradi i seriju od 10 epizoda na sličan način kako je to uradio sa svojim poslednjim filmom “Teslin narod“ .
Koncert grupe Gipsy Kings je deo akcije decentralizacije kulture “Najbolje sa Nisvila u Beogradu“ i pored njihovog celovečernjeg koncerta, polučasovnim nastupima u velikoj Sali Sava Centra predstaviće se i “Nišville Big Band” sa dirigentom dr Dragoslavom Petrovićem i najbolji srpski džez sastav u međunarodnim okvirima “Eyot”, a u foajeu – “Nišville Youth Orchestra” i “Jayus Jazz”.
Takođe, posetioci će moći da vide i izložbe slika nastalih na umetničkoj kolonizaciji niške tvrđave “Art to go Jazzy“ kao i strip radove ovogodišnje “Nišville Striporame“ među kojima i rad Viktora Bogdanovića, crtača Supermena i Betmena.

Šaban Bajramović – Djeli Mara po vašari

ODRŽAN TRENING PROGRAM ZA AUTORKE DOKUMENTARNIH FILMOVA NA FESTIVALU U LAJPIGU

Trening realizovan uz podršku Ministarstva kulture i informisanja RS i Filmskog centra Srbije

U Lajpcigu je održan treći, završni modul ovogodišnjeg izdanja programa CIRCLE. Trening program CIRCLE (CIRCLE Women Doc Accelerator) je nova inicijativa koju su pokrenuli srpska produkcijska kompanija Wake Up Films i crnogorski Underhill festival, i prvi je te vrste u regionu. Reč je o treningu za autorke dokumentarnih filmova iz regiona Jugoistočne Evrope koji su podržali Filmski centar Srbije i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Partnerstvo sa Festivalom DOK Lajpcig omogućilo je uspostavljanje kontakata na DOK Co-Pro marketu koji je deo najstarijeg festivala dokumentarnog filma na svetu. Završni modul trening programa CIRCLE za ovu godinu održan je upravo u Lajpcigu, od 29. to 31. oktobra 2018. godine.

Učesnice CIRCLE programa, talentovane producentkinje i rediteljke, imale su priliku da na trećem modulu, na organizovanim sastancima, kroz pičinge predstave svoje projekte potencijalnim koproducentima, distributerima, televizijskim urednicima iz cele Evrope. U tome im je pomoglo znanje stečeno na prethodna dva modula održana u Podgorici (u okviru festivala Underhill, od 5. do 9.juna) i u Novom Sadu (od 25. do 28.septembra).

Među mentorkama koje su tokom 2018. godine vodile sesije bile su Paula Vakaro (producentkinja koja je radila sa Džimom Džarmušom i Emirom Kusturicom), Bernadet Tuza-Riter (rediteljka i producentkinja nagrađivanog dokumentraca „A Woman Captured“) i Hana Polak, priznata poljska rediteljka. Među mentorkama našle su se i filmske profesionalke iz Srbije: producentkinja Dragana Jovović i montažerka/rediteljka Jelena Maksimović. U ovogodišnjem izdanju učestvovalo je osam rediteljki/producentkinja iz Mađarske, Grčke, Hrvatske, Rumunije, Norveške, Crne Gore… Boje Srbije je predstavljala Andrijana Stojković, i to sa projektom „Još jedan put“.

Treba istaći da CIRCLE ima partnerski odnos sa dve značajne dokumentarističke mreže (EWA – European Women’s Audiovisual Network i EDN – European Documentary Network), što učesnicama omogućava dodatnu vidljivost i povećava im šanse za uspešnu karijeru na evropskoj filmskoj sceni.

Platformu CIRCLE podržali su Filmski centar Crne Gore i Filmski centar Srbije, kao i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Podrška fondova Bugarske i Nemačke za projekat novog filma Olega Novkovića

Dobre vesti stižu iz Bugarske i Nemačke – tamošnji filmski fondovi odlučili su da finansijski podrže projekat novog filma reditelja Olega Novkovića, „Živi čovek“, koji podržava i Filmski centar Srbije.
Živi čovek je priča o ostarelom rokeru koji saznaje da mu je kćerka trudna, kao i da on zapravo nije biološki otac svoga sina. Razočaran napušta porodicu, i u potrazi za izgubljenom slobodom dospeva u vir droge i seksa, završavajući avanturu na međi života i smrti.
Cenjeni i svepriusutni nemački fond MDM odlučio da je ovaj projekat podrži iznosom od 175 hiljada ervra, a Izvršna agencija Bugarskog nacionalnog filmskog centra (The Bulgarian National Film Centre) podržaće ovaj projekat u kategoriji manjinskih koprodukcija. Bugarski koproducent je kuća Chouchkov Brothers, LTD.
U decembru 2017. godine, odlukom Upravnog odbora Filmskog centra Srbije, a na osnovu procene stručne komisije, ovaj je projekat na Konkursu za sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova izborio podršku u vrednosti od 30 miliona dinara.
Tom prilikom komisija je ukazala na sledeće: „U pitanju je egzistencijаlističkа drаmа sa elementima komedije o poslednjem ovozemljskom dаnu ideаliste i buntovnikа, propаlog rokerа. Ovа urbаnа romаtičnа, imntimnа, i duhovitа pričа, poseduje univerzаlnost i neobičnu nostаlgiju, pа lаko može biti prаvi generаcijski film. Oleg Novković i scenaristkinja Milenа Mаrković predstvljаju gаrаnt zа kvаlitetаn film. Projekаt imа kаko festivаlsk,i tаko i bisokopski potencijаl, što je dodаtni kvаlitet u nаjboljem duhu rаnijih srpskih i jugoslovenskih filmovа, koji su pogodni zа obe vrste distribucije.“
Oleg Novković je reditelj filmova Kaži zašto me ostavi (1993), Normalni ljudi (2001), Sutra ujutro (2006), Rudarska opera (2006), Beli beli svet (2010) i Otadžbina (2015), a u svojstvu reditelja radio je i na poularnoj televizijskoj igranoj seriji Složna braća (1996).

FILM O DŽUDI GARLAND
Rene Zelveger u ulozi holivudske ikone

Beograd, 25. oktobar –Rene Zelveger (Renée Zellweger), dobitnica Oskara za film Hladna planina ( sa još dve nominacije za filmove Dnevnik Bridžit Džouns, Čikago) igraće holivudsku ikonu Džudi Garland u filmu Džudi (Judy). U filmu će pored nje glumiti i Jessie Buckley (Rat i mir), Finn Wittrock (Američka horror priča) i Michael Gambon (Hari Poter).

Džudi Garland stiže u London 1968. na rasprodat koncert u čuveni klub Talk of the Town . U eri nazvanoj Swining London tokom ludih šezdesetih, održaće svoj poslednji koncert u ovom gradu.

30 godina nakon njene legendarne uloge u filmu Čarobnjak iz Oz-a, Džudin glas je već oslabio, a drama njenog života je u punom jeku. Dok se priprema za nastup, u svađi sa organizatorima, očarava muzičare i voljene obožavaoce svojom toplinom i šarmom. Sprema se da po peti put uplovi u bračne vode i još uvek veruje u ljubav. Ali, i dalje je ranjiva. Provodi svoj životni vek od 47 godina radeći od toga 45, umorna je i more je upomene na svoje izgubljeno detinjstvo u Holivudu, a sve što želi je da bude kod kuće sa svojom decom. Postavlja se pitanje da li će imati snage da nastavi dalje?

U filmu ćemo slušati neke od njenih najpoznatijih pesama, uključujući i legendarnu pesmu “Iznad duge” (Over the Rainbow). Film Džudi je oda njenom nezaboravnom glasu, želji za ljubavlju i životom i neprolaznom stilu ove holivudske ikone.

Film DŽUDI režira Rupert Gold (Goold), poznat našoj publici po filmovima Kralj Čarls III i Istinita priča. Scenario potpisuje Tom Edž (Kruna), dok je producent dobitnika BAFTA nagrade Dejvid Livingstone (Pride). Film će se naći u našim bioskopima početkom sledeće godine.