Muzej savremene umetnosti Beograd – Izložba „Vremenske bombe“ u Salonu Muzeja savremene umetnosti
Muzej savremene umetnosti u Beogradu, predviđenim ovogodišnjim planom i programom, nastavlja da razvija saradnju sa evropskim i regionalnim muzejima i kulturnim institucijama, otvarajući prostor za umetničku i stručnu razmenu, nove izložbene projekte i povezivanje muzejskih kolekcija. U tom kontekstu, 6. novembra u 19 časova, u Salonu MSUB, biće otvorena izložba „Vremenske bombe“, realizovana u saradnji sa Muzejom moderne i suvremene umjetnosti Rijeka.
Na izložbi su predstavljeni radovi Igora Eškinje, Marka Tadića, Ljerke Šibenik i umetničkog kolektiva BADco. Kustoskinja izložbe je Branka Benčić, direktorka Muzeja moderne i suvremene umjetnosti Rijeka, u saradnji sa Miroslavom Karićem, kustosom Salona MSUB.
Naziv izložbe dolazi od istoimenog video-rada izvođačkog kolektiva BADco., snimanog u tada još uvek napuštenim i nerenoviranim prostorima fabrike „Rikard Benčić” koje danas zauzima Muzej moderne i suvremene umjetnosti u Rijeci.
Rad povezuje industrijsku arhitekturu, mesta propale proizvodnje i prostore institucionalizacije savremenih umetničkih praksi. Video-rad je u funkciji svojevrsne fusnote i predstavlja jedno od polazišta za prostorno-vremenski, ali i institucionalni okvir razmišljanja i delovanja, uspostavljajući dijalog sa umetničkim praksama Marka Tadića i Igora Eškinje, kao i dokumentacijom i slikom-objektom umetnice Ljerke Šibenik, koji su upisani u istoriju kako zbirke Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, tako i izlagačkog prostora Salona MSU-a.
Nastajući delimično in situ, izložba se oblikuje kao prostorno-vremenska dramaturgija tragova prošlosti i sadašnjosti, prožima ideje arhiva, materijalnih ostataka i izložbenih infrastruktura i upućuje na promišljanje odnosa umetnosti, institucije i društva, kao i potencijala njihove buduće rekonfiguracije. Radove Igora Eškinje, Marka Tadića, Ljerke Šibenik i BADco. susrećemo kao niz međuodnosa i pukotina isprepletenih u privremenoj okolini izložbe.
U dijalogu starih i novih radova, kroz prostorne intervencije i gestove, obuhvatajući kolaže, crteže, fotografije, mobilijar, dokumentaciju, video i objekat, izložba propituje načine na koje se istorija umetnosti i institucija upisuju u prostor, predmete i postupke izlaganja i razmatra mogućnosti njihove obnovljene aktivacije.
Ono što je preostalo od prethodnih izložbi, rekviziti i nameštaj, dokumentacija i radovi u zbirkama, elementi muzejske prezentacije i aktuelni radovi umetnika postaju materijal za uspostavljanje novih odnosa između umetničkog rada, institucije i društvenog konteksta. Tako nameštaj, arhiv i drugi elementi muzejske izlagačke prakse izlaze iz svoje uobičajene funkcije i postaju vidljivi delovi izložbenog jezika. Oni više nisu tek neutralna podrška umetničkom delu, nego materijalni svedoci načina na koje se umetnost proizvodi, organizuje, izlaže i istorijski tumači. U prostoru Salona ti se tragovi susreću s refleksima prošle postavke, aktuelne produkcije i umetničke imaginacije.
Marko Tadić u svojim radovima, postupcima kolažiranja i asamblažiranja, arhivske materijale, fotografije, razglednice i fragmente istorije umetnosti uvodi u nove odnose, otvarajući mogućnost da se prošlost sagleda kao skup promenljivih i međusobno povezanih tragova. Deo umetnikovog pristupa izložbenoj prezentaciji poslednjih godina razvija se kroz preispitivanje konvencionalnih načina izlaganja, koristeći elemente nameštaja i nađenih predmeta koji funkcionišu kao izložbena scenografija i konstrukcija za prezentaciju umetničkih dela. Ovakvim pristupom Tadić dovodi u dijalog vlastite radove i dela drugih umetnika, među kojima su, ovaj put, serija crteža Igora Eškinje Svaki pokušaj oslobađanja završava aplauzom (2008) i Objekt (1967) Ljerke Šibenik iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.
U novim radovima iz serije Pre zadnje ruke Igor Eškinja istražuje odnos između umetničkog dela, procesa njegove proizvodnje i uslova izlaganja, koristeći površine gips-kartonskih ploča i tragove obrade kao mesta na kojima se istovremeno otkrivaju i prikrivaju radni procesi. Digitalne fotografije Etide mnoštva, prikazi praznih crvenih mapa raširenih korica, upućuju na administrativne i birokratske modele, ali i na mogućnost novih upisa, značenja i pregovora, dok foto-dokumentacija izložbe Ljerke Šibenik iz 1972. godine uvodi istorijsku dimenziju i povezuje sadašnju postavku sa izložbenom prošlošću Salona MSU-a. Na istraživanja geometrijskog i konstruktivnog jezika Ljerke Šibenik nadovezuje se Eškinjina zidna intervencija Materijalnost slike, otvarajući prostor korelacija između različitih umetničkih praksi i načina na koje se vizuelna istraživanja nastavljaju i preoblikuju u novim kontekstima.
U svojoj privremenoj prostorno-vremenskoj konfiguraciji izložba Vremenske bombe ne nudi stabilnu muzejsku naraciju, već situaciju u nastajanju. Iz njene se prekarnosti značenje ne iscrpljuje u onome što je sačuvano, nego se nastavlja menjati kroz nove okolnosti, premeštanja i pokretanja drugačijih mogućnosti povezivanja, preispitujući potencijal umetnosti da učestvuje u perspektivama društvene imaginacije.
Izložba će biti otvorena do 28. februara 2027. godine.
Otvorena izložba Borka Petrovića „Glavni lik” u Galeriji 73
Slike velikog formata, intenzivan kolorit i ekspresivan slikarski gest u izložbi koja poziva na preispitivanje sopstvenog mesta u savremenom svetu.
U Galeriji 73 na Banovom brdu u petak, 23. oktobra 2026. godine, otvorena je samostalna izložba slikara Borka Petrovića, pod nazivom „Glavni lik”. Umetnik se beogradskoj publici samostalno predstavlja prvi put nakon više od decenije novom postavkom koju čini desetak slika velikog formata, prepoznatljivih po intenzivnom koloritu, ekspresivnom gestu i upečatljivim ljudskim figurama.
video sa otvaranja: https://www.
zložba Borka Petrovića u Galeriji 73 pruža priliku publici da se kroz neposredan susret sa slikama velikog formata suoči sa ovim pitanjima, ali i da u snažnim, anonimnim figurama prepozna delove sopstvenog iskustva.
Izložba „Glavni lik” Borka Petrovića otvorena je za posetioce do 3. novembra.
Galerija 73 nalazi se na Banovom brdu, u Požeškoj ulici 83a. Radno vreme galerije je radnim danima od 10 do 20 časova i subotom od 10 do 15 časova. Nedeljom je galerija zatvorena.
„Svet fantastike na papiru” od 24. oktobra u Modernoj galeriji Valjevo
Izložbu u Galeriji Kolarčeve zadužbine za mesec dana videlo je više od šest hiljada posetilaca u Beogradu. Nakon beogradskog predstavljanja, postavka se seli u Valjevo, gde će biti otvorena do 21. decembra.
Izložbu „Svet fantastike na papiru”, koja je do 18. oktobra bila postavljena u Galeriji Kolarčeve zadužbine u Beogradu, za mesec dana videlo je više hiljada posetilaca.Izložba iz Beograda nastavlja svoj put u Valjevu, a svečano otvaranje zakazano je za subotu, 24. oktobar, u 12 časova, u Modernoj galeriji Valjevo. Otvaranje će upotpuniti nastup Sonje Kalajić, koja će izvođenjem na violini i testeri dodatno obogatiti doživljaj izloženih radova.
Izložba „Svet fantastike na papiru” biće u Modernoj galeriji Valjevo otvorena do 21. decembra 2026. godine, uz redovne prateće programe.
Održana konferencija i otvorena izložba “Osmo svetsko čudo” u okviru manifestacije “Laboratorija za kreativno staklo”
U četvrtak, 15. oktobra, u Češkom centru Beograd počela je višednevna manifestacija „Laboratorija za kreativno staklo“ (Creative Glass LAB), koja do 18. oktobra povezuje Beograd i Paraćin kroz programe posvećene staklarskom nasleđu, savremenom dizajnu i umetničkom stvaralaštvu. Prvog dana održana je konferencija „Dijalozi o kreativnom staklu“, a otvorena je i izložba „Osmo svetsko čudo“, posvećena staklarstvu severne Češke.
Konferencijski program otvorili su ambasador Češke Republike u Srbiji Jan Bondy i zamenik guvernera Regiona Liberec Jiří Ulvr.
Ambasador Jan Bondy se u svom uvodnom obraćanju zahvalio Liberečkom regionu i Ministarstvu industrije i trgovine Češke Republike, te istakao da je zahvaljujući toj podršci, kao i saradnji sa Udruženjem za industrijski dizajn, omogućeno gostovanje predstavnika nekoliko izuzetnih čeških kompanija.
„Takođe bih želeo da zahvalim Hristini Mikić i njenim kolegama iz inicijative Creative Glass Serbia. Početkom ove godine Hristina nam se obratila sa idejom da organizujemo konferenciju posvećenu obeležavanju 180 godina staklarstva u Srbiji. Sa zadovoljstvom smo prihvatili ovu inicijativu i zajednički radili na njenom ostvarenju. Današnja konferencija rezultat je te plodotvorne saradnje. Na kraju, ali svakako ne manje važno, veliko nam je zadovoljstvo što ovaj događaj organizujemo zajedno sa Češkim centrima, čiji je doprinos bio od presudnog značaja za održavanje današnjeg skupa“, zaključio je Bondy.
Hristina Mikić iz Instituta za kreativno preduzetništvo i inovacije je povodom otvaranja manifestacije istakla: „Ideja inicijative Kreativno staklo Srbije je da omogućimo da nove generacije umetnika imaju uslove za rad u staklu, ali i pristup staklarskim znanjima. Važan cilj je i ponovno vraćanje Paraćina kao kreativnog žarišta za ovu vrstu umetnosti. Međunarodna rezidencija logičan je sled svih naših nastojanja, kao i umrežavanje sa inostranim umetnicima u staklu, jer se u Srbiji staklo interpretira, doživljava i o njemu razmišlja na vrlo zastareo način.“
U okviru konferencije „Dijalozi o kreativnom staklu“ održano je predavanje „Češko staklarstvo i njegovi uticaji“, posvećeno istoriji i međunarodnom značaju češkog staklarstva, kao i dva panela – „Industrija stakla između tradicije i inovacija“, o povezivanju tradicionalnih zanatskih veština sa savremenim dizajnom i tehnologijom, i „Reinovacije u tradiciji i dizajn stakla“, posvećen novim interpretacijama staklarskog nasleđa. Konferencija je završena predavanjem „Kristalna dolina – sinergija kulturnog nasleđa, turizma i regionalnog razvoja“, na kojem je predstavljen ovaj češki region kao primer uspešnog povezivanja staklarske tradicije sa savremenom kulturom, turizmom i regionalnim razvojem.
Istog dana, u 16 časova, u Češkom centru Beograd otvorena je izložba „Osmo svetsko čudo“, čiji je autor češki kustos i istoričar umetnosti dr Petr Nový. Kroz istorijsku dokumentaciju, arhivsku građu i odabrane eksponate, postavka prati razvoj staklarstva severne Češke i predstavlja nasleđe koje je češkom kristalu donelo svetsku prepoznatljivost. Izložba obuhvata pet tematskih celina: „Pamćenje“, „Zanatstvo“, „Industrija“, „Umetnost“ i „Budućnost“.
Prisutnima su se na otvaranju obratili direktorka Češkog centra Beograd Lucie Orbók i autor izložbe dr Petr Nový.
„Izložbu je pripremila Kristalna dolina, a svima koji još nisu posetili ovaj region toplo preporučujem da to učine. Reč je o zaista prelepom, inspirativnom kraju, koji svakako vredi obići. Ovo je i prvo predstavljanje ove izložbe u inostranstvu, što znači da je Beograd prvi grad van Češke u kojem se ona održava“, istakla je Lucie Orbók, direktorka Češkog centra Beograd, te dodala kako će izložba ostati otvorena još dva meseca.
Program „Laboratorije za kreativno staklo“ nastavlja se od 16. do 18. oktobra na Grzi, kod Paraćina, međunarodnom rezidencijom koja okuplja 20 domaćih i inostranih umetnika. Kroz predavanja, demonstracije i eksperimentalne radionice, učesnici će istraživati stare tehnike obrade stakla i mogućnosti njihove savremene, održive primene.
U subotu, 17. oktobra, deo programa biće otvoren i za građane. Posetioci će moći da upoznaju gostujuće umetnike i sami učestvuju u izradi staklenih predmeta inspirisanih istorijom i nasleđem Paraćina. Besplatne radionice održavaju se od 12 do 16 časova u Staroj vodenici (ugostiteljski objekat „Koliba“) na Grzi.
Održavanje „Laboratorije za kreativno staklo“ sufinansirali su Evropska unija kroz projekat „Glassmaking tradition meets innovation“ i Vlada Švajcarske u okviru projekta „Kultura za demokratiju“, koji sprovodi Hartefakt fond. „Dijalozi o kreativnom staklu“ realizovani su u partnerstvu Češkog centra Beograd, Ambasade Republike Češke u Srbiji, Regiona Liberec, Kristalne doline, Muzeja stakla i nakita u Jablonecu nad Nisom, Asocijacije češkog industrijskog dizajna i Instituta za kreativno preduzetništvo i inovacije iz Paraćina.
Informacije o programu 17. oktobra u Paraćinu:
Poslednja prilika da pogledate izložbu „Svet fantastike na papiru“
Zatvaranje izložbe i kustosko vođenje – nedelja, 18. oktobar u 19.00
Galeriji Kolarčeve zadužbine
Izložba „Svet fantastike na papiru“, koja beleži rekordne posete, zatvara se 18. oktobra u Galeriji Kolarčeve zadužbine. Poslednjeg dana, publika će imati priliku da kroz izložbu prođe uz stručno vođenje Minje Velemir, kustoskinje izložbe i istoričarke umetnosti, u 19 časova.„Ovaj izložba predstavlja svojevrsni festival, prostor za stvaranje i izlaganje novih i postojećih radova, okupljenih oko snolikog, neuhvatljivog i osobenog umetničkog izraza“ – kaže Velimir, koja će voditi kroz postavku koja okuplja dela 62 autora iz Kolekcije radova na papiru Fondacije Mihajlović – Feniks.
Važna izložba – Muzej savremene – Izložba „Zemlja – vazduh” Predraga Neškovića u Muzeju savremene umetnosti
Izložba Zemlja – vazduh uglednog srpskog umetnika Predraga Neškovića u Muzeju savremene umetnosti na Ušću biće otvorena 20. oktobra 2026. godine u 18 časova. Autorke koncepcije i kustoskinje izložbe su Svetlana Mitić, muzejska savetnica, i Una Popović, viša kustoskinja Muzeja savremene umetnosti.
Izložba predstavlja problemsko sagledavanje umetnikovog opusa. Tokom proteklih šest decenija Muzej je u više navrata predstavljao Neškovićev rad, kroz samostalne izložbe šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina, kao i grupne izložbe i stalne postavke. Gotovo četiri decenije nakon retrospektive priređene 1988. godine, ponovni susret sa njegovim opusom omogućava da se različite faze rada sagledaju kao delovi kontinuiranog, promenljivog, ali dosledno istraživačkog umetničkog mišljenja.
Krećući se kroz složenu genezu srpske i jugoslovenske umetnosti od sredine šezdesetih godina do danas, Predrag Nešković svoj prepoznatljiv izraz započinje u okviru domaće varijante nove figuracije i ranog pop-arta, dok se njegov odnos prema slici vremenom transformiše kroz postmodernu ironiju, aproprijaciju, citat i estetizaciju kiča. Slikarski postupak i prostorna instalacija/objekat pri tome nisu odvojene linije njegovog rada, već proističu iz srodne logike sakupljanja, prisvajanja, montiranja i transformacije postojećeg.
Kroz šest tematsko-problemskih celina izložba u prvi plan postavlja Neškovićevo mišljenje slikarstva, koje polazi od slike i predmeta kao delova šireg znakovnog i simboličkog repertoara kulture. Prati se njegov odnos prema neposrednom okruženju, tehnologiji, popularnoj i medijskoj kulturi, kiču, pronađenom predmetu sa buvljaka kao redimejdu, kao i postupci prisvajanja, citiranja i ponavljanja slika iz sveopšteg vizuelnog repertoara kulture, od popularne i medijske slike do reprodukcija iz istorije umetnosti. Poslednja celina povezuje radove sa Bijenala u Veneciji 1978. sa praksom tokom dvehiljaditih, prateći kretanje od figuralne predstave ka apstrahovanju, predmetu, prostoru i samom postupku slikanja. Tako se, uprkos velikim stilskim i medijskim promenama, opus Predraga Neškovića čita kao kontinuirano preispitivanje prirode slike, njenog statusa u kulturi i mogućnosti samog slikarskog medija.
Izložbu najvećim delom čine radovi pozajmljeni od umetnika. Pored dela Predraga Neškovića iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti, predstavljena su i dela pozajmljena iz Narodnog muzeja Srbije i Muzeja grada Beograda, kao i jedno delo iz kolekcije Atlas banke.
Izložba će biti otvorena do 22. februara 2027. godine.
Predrag Nešković (1938, Bijela, Crna Gora) jedan je od najznačajnijih slikara i predstavnika srpske i nekadašnje jugoslovenske umetničke scene druge polovine 20. i početka 21. veka. Akademiju primenjenih umetnosti u Beogradu završio je 1965. godine, u klasi profesora Mihaila S. Petrova.
Na umetničku scenu stupa početkom šezdesetih godina prošlog veka. Iako slikarstvo predstavlja osnovu njegove umetničke prakse, njegov opus obuhvata i objekte – asamblaže, redimejd objekte, instalacije i video-radove. Njegova umetnička praksa formira se kroz iskustva postenformelske nove figuracije i pop-arta, preko slikarstva „novog prizora“, do postmodernističkog pluralizma. Promene medija, umetničkog jezika, žanra i postupaka, iako naizgled predstavljaju različite linije njegovog rada, zapravo pripadaju kontinuiranom mišljenju slikarstva, ispitivanju prirode slike i njenog statusa u kulturi.
Posebno podsticajni za formiranje Neškovićeve umetničke i intelektualne pozicije bili su kontakt i dugogodišnje druženje sa Radomirom Konstantinovićem, filozofom i piscem Filosofije palanke (1969). Radomir Konstantinović je pratio Neškovićev rad i pisao predgovore za kataloge njegovih samostalnih izložbi u Galeriji Kulturnog centra Beograda 1973. i Galeriji Forum u Zagrebu 1974. godine.
Od prve samostalne izložbe u Galeriji Grafičkog kolektiva u Beogradu 1965. godine, Predrag Nešković je kontinuirano prisutan na domaćoj i međunarodnoj umetničkoj sceni. Među njegovim značajnim samostalnim izložbama izdvajaju se one u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (1967, 1978, 1983), Galeriji Kulturnog centra Beograda (1973), Grabowski Gallery u Londonu (1974), Centro Culturale Giorgio Morandi u Rimu (1979), Galeriji Forum u Zagrebu (1980) i Galeriji SANU u Beogradu (1985). Predrag Nešković predstavljao je Jugoslaviju na Bijenalu u Veneciji 1978. godine, a Muzej savremene umetnosti u Beogradu priredio mu je 1988. retrospektivnu izložbu. Njegov višedecenijski opus obuhvatnije je sagledan i u skorašnjim monografskim publikacijama Ovo nikada nije bilo (2014, autor B. Dimitrijević, Fondacija Vujičić kolekcija) i Sloboda najjačem (2018, autor J. Denegri, Fondacija Vujičić kolekcija).
Otvorena izložba „Pjetro Gicardi: Neobuzdana lepota” u Salonu Oto Bihalji-Merin
U četvrtak, 8. oktobra, u Salonu Oto Bihalji-Merin, prostoru Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Beogradu, otvorena je izložba Pjetro Gicardi: Neobuzdana lepota na kojoj je prikazano 30 dela iz kolekcije Casa Museo Al Belvedere Pietro Ghizzardi iz Boreta u Italiji, kao i jedno delo iz privatne kolekcije iz Srbije.
Prisutnima su se obratili Senka Latinović, kustoskinja izložbe, Marko Bojić, direktor Muzeja naivne i marginalne umetnosti, dr Ivana Bašičević Antić, inicijatorka izložbe i saradnje dve institucije, kao i Đulija Moreli Gicardi, kustoskinja Casa Museo Al Belvedere Pietro Ghizzardi.
Kustoskinja izložbe Senka Latinović zahvalila se prisutnima i predstavila gošće iz Italije, Lučiju Gicardi i Đuliju Moreli Gicardi. „Na izložbi možete da vidite 31 delo – 30 iz kolekcije Casa Museo Al Belvedere Pietro Ghizzardi, kao i jedno delo iz Srbije – portret Ilije Bosilja. Takođe, možete pogledati i film o samom umetniku, kroz koji se možete bolje upoznati sa njegovim likom, delom i ambijentom u kome je stvarao.”, navela je Senka Latinović
Marko Bojić, direktor Muzeja naivne i marginalne umetnosti, poželeo je dobrodošlicu prisutnima i posebno istakao tim zaslužan za realizaciju izložbe. „Želim da se zahvalim Ivani Bašičević Antić na tome što je inicirala ovu izložbu, kao i Senki Latinović i Danici Đorđević Janković, koje su radile na njenoj realizaciji“, rekao je Bojić.
Dr Ivana Bašičević Antić u svom obraćanju je istakla: „Važno je da se sagleda koliko je neverovatan i inovativan Gicardijev umetnički postupak i do kojih je alata on dosezao – iako van akademskog obrazovanja, ali u potpunosti praćen onim što je podrazumevalo transformaciju klasične slike. Pogotovo ako imamo u vidu da se radi o Italiji, zemlji koja je prvenstveno vezana za klasičnu umetnost i klasičan pristup slici. Inovativnost i avangardnost, koja se najviše vidi kroz upotrebu kolaža, govorila je već tada o njegovom značaju. Mislim da je u pitanju jedan fantastičan opus”.
Đulija Moreli Gicardi je na otvaranju izložbe rekla: „Želim da se zahvalim Muzeju naivne i marginalne umetnosti, a posebno Ivani, Senki i Danici, što su nam pružili priliku da Gicardija predstavimo u Beogradu i omogućimo lokalnoj publici da vidi i upozna njegov rad. Mislim da su ovakvi trenuci zaista važni kada je reč o autsajderskim umetnicima, ako ih tako možemo nazvati. Ovo su zaista važne prilike za stvaranje i širenje mreža saradnje, kao i za unapređivanje saznanja o tome da se njihova umetnost može posmatrati kao savremena“.
Kustoskinje izložbe su Senka Latinović i Danica Đorđević Janković. Izložbu prati bogat katalog sa centralnim tekstom kustoskinje art brut zbirke Centra Žorž Pompidu Kristine Agostineli, kao i uvodnim tekstovima Đulije Moreli Gicardi i dr Ivane Bašičević Antić.
Pjetro Gicardi (1906–1986), koji se danas smatra jednim od najznačajnijih predstavnika evropske autsajderske umetničke scene, rođen je u skromnoj seljačkoj porodici u okolini Mantove. Potpuno samouk, strast prema crtanju i slikanju pokazivao je od najranijeg detinjstva, koristeći boje koje je sam pripremao od čađi, lucerke, zemlje i životinjske krvi.
Najčešće je slikao portrete žena, potpuno anonimnih ili pak čuvenih filmskih zvezda tog vremena, zatim poznate istorijske ličnosti, životinjski svet i autoportrete.
Gicardijevo stvaralaštvo je prvi put šire prepoznato 1961. godine na likovnoj izložbi Città di Guastalla, a 1968. je nagrađen zlatnom medaljom predsednika Republike na nacionalnoj izložbi Città di Luzzara. Baš iz Lucare je poticao i poznati intelektualac i filmski stvaralac, neorealista Čezare Zavatini, koji je zapazio, podržao i promovisao Gicardijev rad.
Godine 1976. izdavačka kuća Einaudi objavila je njegovu autobiografiju Mi richordo anchora (Još uvek se sećam), koja je 1977. osvojila prestižnu nagradu Premio Letterario Viareggio. Knjiga je adaptirana za pozorišnu scenu, objavljena na ploči i ponovo izdata u izdavačkoj kući Quodlibet 2016. godine.
Gicardijeva dela nalaze se u značajnim međunarodnim zbirkama u Francuskoj, Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji i Japanu, a bila su prikazana na izložbama širom Evrope i sveta. Godine 2025. dokumentarni film Pietro Ghizzardi: pittore contadino (Pjetro Gicardi: Slikar-seljak) reditelja Mikelea Gandina iz 1965. godine prikazan je u Gran Paleu u Parizu u okviru Art brut festivala. Ovaj kratki film publika će imati priliku da pogleda i na izložbi Pjetro Gicardi: Neobuzdana lepota.
Izložba je otvorena do 6. decembra 2026.
MSUB – Otvorena izložba „Zharko Basheski: Korporealnost“ u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu
U petak, 2. oktobra, u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu otvorena je izložba ZHARKO BASHESKI: KORPOREALNOST, realizovana u saradnji sa Nacionalnom galerijom Republike Severne Makedonije.
Na otvaranju su se prisutnima obratili Marijana Kolarić, direktorka MSUB, Narona Luma Veseli, direktorka Nacionalne galerije Republike Severne Makedonije, kao i kustoskinje izložbe Zlata Vučetić i Maja Krstevska.
Marijana Kolarić, direktorka MSUB, na otvaranju izložbe je rekla: „Za Muzej savremene umetnosti u Beogradu regionalna saradnja predstavlja važan deo našeg programa i način da, kroz zajedničke projekte, ponovo uspostavljamo i dalje razvijamo veze između umetničkih scena, institucija i publika našeg regiona. Muzeji danas nisu samo mesta u kojima se čuvaju i predstavljaju zbirke i umetnička dela. Oni su i prostori susreta, razmene i stvaranja novih veza. Upravo zato nam je važno da saradnju sa kolegama iz regiona gradimo kroz konkretne izložbe i projekte koji omogućavaju da umetnike i njihove prakse sagledamo u novom kontekstu i pred novom publikom.“
Narona Luma Veseli, direktorka Nacionalne galerije Republike Severne Makedonije, u svom govoru je istakla: „Izuzetna mi je čast da večeras budem deo ove inspirativne izložbe naslovljene KORPOREALNOST akademika i profesora Žarka Bašeskog, a istovremeno i što je potpisan memorandum o saradnji između Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i Nacionalne galerije Republike Severne Makedonije. Upravo ovom izložbom započinjemo kulturnu saradnju između dve, rekla bih, najviše institucije u oblasti savremene likovne umetnosti u regionu. Ovom izložbom promoviše se umetnost na nivou koji ona zaslužuje i sledeće godine očekujemo recipročnu izložbu iz Muzeja savremene umetnosti.“
Maja Krstevska, kustoskinja iz Nacionalne galerije Republike Severne Makedonije, o izložbi je rekla: „Akademik Bašeski večeras vam se predstavlja svojim vrhunskim skulpturama, inspirisanim pre svega svakodnevnim životom i ličnostima iz javnog života, kao i sopstvenim autoportretima i figurama znamenitih ličnosti, koje zajedno pružaju svojevrsni presek njegovog bogatog opusa stvaranog tokom više decenija. Njegova dela nam, na dramatičan i suptilan način, prenose ono što je duboko utkano u njegovu intimu, kroz oblikovani jezik predstavljene priče. Trenutak krika, bola ili senzitivnosti koji pronalazim u delu Bašeskog predstavlja istinski izazov za posmatrača. Verujem da je svako njegovo delo realistično oblikovano i da je svaki detalj izveden s lakoćom, iako je reč o kompleksnom oblikovanju forme kao celine.“
Zlata Vučetić, kustoskinja iz Muzeja savremene umetnosti, u svom obraćanju je navela: „Centralno problemsko polazište izložbe predstavlja pojam korporealnosti, zasnovan na ideji tela kao mesta na kome intrapsihički konflikti i emocionalne kolizije prestaju da budu nevidljivi unutrašnji procesi i zadobijaju svoju telesnu manifestaciju. Figure Bašeskog možemo posmatrati kao telesne konfiguracije različitih oblika opterećenja. Emotivna i psihička iscrpljenost ne ostaju zatvorene u domenu unutrašnjeg, već dobijaju svoju materijalnu formu. Pogled je često spušten, povučen ili usmeren mimo posmatrača. On ne traži komunikaciju, ne potvrđuje prisustvo drugog i ne uspostavlja neposredan odnos sa spoljašnjim svetom. Figura je fizički pred nama, ponekad gotovo monumentalno prisutna, ali psihološki ostaje udaljena. Upravo ta napetost između snažne telesne prisutnosti i odsustva kontakta čini ove figure toliko intenzivnim.“
Izložba je otvorena do 9. novembra 2026. godine.
Žarko Bašeski je makedonski vajar. Diplomirao je 1988. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Skoplju, gde je 1998. stekao i zvanje magistra umetnosti. Od 2010. godine radi kao profesor na Odseku za vajarstvo istog fakulteta. Član je Društva likovnih umetnika Makedonije (DLUM) od 1988. godine. Dopisni je član Makedonske akademije nauka i umetnosti (MANU). Od 1984. godine aktivno izlaže na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu, među kojima se izdvajaju nastupi u Skoplju, Parizu, Njujorku, Nirnbergu, Sofiji i na Malti. Godine 2011. predstavljao je Severnu Makedoniju na 54. Bijenalu umetnosti u Veneciji. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja za umetnički rad, uključujući Gran-pri 15. Zimskog salona Društva likovnih umetnika Makedonije, kao i više nagrada na javnim i međunarodnim konkursima za skulpture i spomenike. Autor je velikog broja skulptura, spomenika i dela u javnom prostoru. Njegovi radovi nalaze se u brojnim muzejskim i privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu.
Otvaranje izložbe „Strukture Haosa: materijalnost memorije“ Viktora Šekularca 6. oktobra u Francuskom institutu
Izložba „Strukture haosa: Materijalnost memorije“ umetnika Viktora Šekularca biće otvorena u utorak, 6. oktobra u 19 časova u Francuskom institutu u Srbiji,. Izložbu organizuju Francuski institut u Srbiji i galerija Remont.
Izložba predstavlja medijski proširenu fotografsku sliku preoblikovanu kroz gestualne eksperimente koje je umetnik započeo tokom umetničke rezidencije na ostrvu Mamula u Crnoj Gori u leto 2025. godine.
Odabrane negative fotografija iz različitih perioda je pomoću morske vode i sunca arhaičnom tehnikom slanog otiska (salt print) prenosio na platna koja je sušio na stenama i na njima dalje intervenisao stapajući ih u nove kompozicione forme. U radu je koristio tehnike cijanotipije, digitalne štampe, nanošenje folija, slikao je akrilnim bojama na poleđinama, nanosio dodatne slojeve soli. Povratkom na anahrone umetničke postupke Viktor traži način da svoje stvaralačko biće rekonstituiše i repozicionira u savremenom kontekstu.
Viktor Šekularac (1980, Beograd) je studirao na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, odsek za fotografiju. Od 2003. do 2006. godine je fotograf i grafički dizajner Remont-nezavisne umetničke asocijacije iz Beograda. Godine 2005. radi vizuelni identiteta za 46. Oktobarski salon u Beogradu. Paralelno se bavi dizajnom i fotografijom, a kada se 2007. godine preselio u Njujork, fotografija preuzima primat njegovog umetničkog izraza. Od 2013. živi i radi u Parizu gde je fotograf za časopise i modne projekte. Često sarađuje sa francuskim filmskim rediteljem Gasparom Noeom.
Kustoskinja izložbe je Marija Radoš, a postavka traje do 23. oktobra.
Više o radu Viktora Šekularca na sajtu: https://www.viktorshekularatz.
PRATEĆI PROGRAM IZLOŽBE „SVET FANTASTIKE NA PAPIRU“
Tri stručna vođenja kroz različite poetike fantastične umetnosti
Izložbu „Svet fantastike na papiru“, koja je do 18. oktobra otvorena u Galeriji Kolarčeve zadužbine, pratiće tri stručna vođenja, kroz koja će publika imati priliku da postavku sagleda iz različitih perspektiva – istorije i teorije umetnosti, kao i iz ugla kustoskinje koja je učestvovala u njenom koncipiranju.
Prvo vođenje održaće prof. dr Oliver Tomić, 6. oktobra u 19 časova, zatim će Emilija Aćimović, master istoričarka umetnosti, 10. oktobra u 19 časova predstaviti izložbu iz svog stručnog ugla, dok će završno vođenje, 18. oktobra u 19 časova, održati Minja Velemir, kustoskinja izložbe i istoričarka umetnosti.
Izložbu je za prvih deset dana posetilo oko 3.000 ljudi što još jednom potvrđuje veliko interesovanju publike za fantastičnu umetnost.
Izložba „Pjetro Gicardi: Neobuzdana lepota” u Salonu Oto Bihalji-Merin
Izložba Pjetro Gicardi: Neobuzdana lepota biće otvorena u prostoru Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Beogradu, u Salonu Oto Bihalji-Merin, 8. oktobra 2026. u 18 h.
Na izložbi će biti prikazano 30 dela iz kolekcije Casa Museo Al Belvedere Pietro Ghizzardi iz Boreta u Italiji, kao i jedno delo iz privatne kolekcije iz Srbije. Saradnju dve institucije inicirala je dr Ivana Bašičević Antić, koja je bila zadužena i za izbor dela.
Kustoskinje izložbe su Senka Latinović i Danica Đorđević Janković. Izložbu prati bogat katalog sa centralnim tekstom kustoskinje Art brut zbirke Centra Žorž Pompidu Kristine Agostineli, kao i uvodnim tekstovima Đulije Moreli Gicardi i dr Ivane Bašičević Antić.
Pjetro Gicardi (1906–1986), koji se danas smatra jednim od najznačajnijih predstavnika evropske autsajderske umetničke scene, rođen je u skromnoj seljačkoj porodici u okolini Mantove. Potpuno samouk, strast prema crtanju i slikanju pokazivao je od najranijeg detinjstva, koristeći boje koje je sam pripremao od čađi, lucerke, zemlje i životinjske krvi.
Najčešće je slikao portrete žena, potpuno anonimnih ili pak čuvenih filmskih zvezda tog vremena, zatim poznate istorijske ličnosti, životinjski svet i autoportrete.
Kristina Agostineli u svom tekstu ističe: „Gicardi ne traži stvarnu ili naturalističku sličnost svojih subjekata; pre bi se moglo reći da je sklon da ublaži njihove specifične i odmah prepoznatljive crte kroz proces dekonstrukcije, kako bi došao do lične, intimne interpretacije onoga što leži izvan vidljivog, izvan onoga što je, iako predmet divljenja, utoliko nedostižnije. U tom smislu, njegovo slikarstvo je neminovno vizionarsko. To je gest koji preobražava, koji iskrivljuje da bi se rekonfigurisao, koji dekonstruiše da bi se rekonstruisao.“
Đulija Moreli kao ključnu činjenicu navodi to da Gicardi u središte svoje poetike stavlja čovečanstvo i potragu za vezom koju sa njim ostvaruje: „Kroz ličan i prepoznatljiv stil, nastojao je da izrazi sopstvenu viziju ljudskog bića. Njegova dela nisu lepa u popularnom smislu te reči, već se oslanjaju na slobodnu i duboko ličnu koncepciju lepote, izraženu kroz sopstveni vizuelni rečnik i stavljenu u dijalog sa slikama seoske kulture iz koje je potekao.“
Ivana Bašičević Antić u svom tekstu povlači zanimljive paralele: „Njegova najprepoznatljivija metoda – kolaž i aproprijacija fotografskih isečaka iz ilustrovanih časopisa i dnevne štampe – neposredno rezonuje sa postulatima dadaizma, nadrealizma i konceptualnih tokova šezdesetih godina. Ugradnja medijskog ready-made materijala u slikarsku površinu, subverzija granice između visoke i popularne kulture, dekontekstualizacija pronađene slike – sve su to strategije koje Gicardija pozicioniraju unutar šireg polja neoavangardnih istraživanja. Upravo ta nesvesna podudarnost čini njegovu praksu posebno zanimljivom za savremenu istorijsko-umetničku analizu.“
Gicardijevo stvaralaštvo je prvi put šire prepoznato 1961. godine na likovnoj izložbi Città di Guastalla, a 1968. je nagrađen zlatnom medaljom predsednika Republike na nacionalnoj izložbi Città di Luzzara. Baš iz Lucare je poticao i poznati intelektualac i filmski stvaralac, neorealista Čezare Zavatini, koji je zapazio, podržao i promovisao Gicardijev rad.
Godine 1976. izdavačka kuća Einaudi objavila je njegovu autobiografiju Mi richordo anchora (Još uvek se sećam), koja je 1977. osvojila prestižnu nagradu Premio Letterario Viareggio. Knjiga je adaptirana za pozorišnu scenu, objavljena na ploči i ponovo izdata u izdavačkoj kući Quodlibet 2016. godine.
Gicardijeva dela nalaze se u značajnim međunarodnim zbirkama u Francuskoj, Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji i Japanu, a bila su prikazana na izložbama širom Evrope i sveta. Godine 2025. dokumentarni film Pietro Ghizzardi: pittore contadino (Pjetro Gicardi: Slikar-seljak) reditelja Mikelea Gandina iz 1965. godine prikazan je u Gran Paleu u Parizu u okviru Art brut festivala. Ovaj kratki film publika će imati priliku da pogleda i na izložbi Pjetro Gicardi: Neobuzdana lepota.
Izložba će biti otvorena do 6. decembra 2026. Više informacija biće dostupno na veb-sajtu Muzeja naivne i marginalne umetnosti www.mnmu.rs, kao i na muzejskim društvenim mrežama.
ŽARKO BAŠESKI: KORPOREALNOST
U MUZEJU SAVREMENE UMETNOSTI U BEOGRADU
Monumentalnost, hiperrealizam i istraživanje ljudskog tela
Otvaranje izložbe: petak, 2.oktobar 2026. u 18.00
Muzej savremene umetnosti u Beogradu, u saradnji sa Nacionalnom galerijom Severne Makedonije u Skoplju, predstavlja samostalnu izložbu makedonskog vajara i profesora na Fakultetu likovnih umetnosti u Skoplju, Žarka Bašeskog. Izložba „Žarko Bašeski: Korporealnost“ biće otvorena u petak, 2. oktobra 2026. godine u 18 časova, u prizemlju Muzeja i Sali Protić.
Kustoskinje izložbe su Zlata Vučetić (MSUB) i Maja Krstevska (NGM).
Izložba „Žarko Bašeski: Korporealnost“ predstavlja umetnički opus Žarka Bašeskog beogradskoj publici i deo je saradnje dve nacionalne umetničke institucije. Postavka obuhvata dela koja karakterišu monumentalne dimenzije, hiperrealistička obrada i izrazito promišljen odnos prema ljudskom telu i iskustvu.
Izložba „Žarko Bašeski:Korporealnost“ će biti postavljena u Muzeju savremene umetnosti do 9. novembra 2026. godine.
Žarko Bašeski će biti u Beogradu od 28. septembra do 4. oktobra.
Slovenija – Dela Ilije Bosilja i Save Sekulića na izložbi u Galeriji Božidar Jakac u Sloveniji
Izložba „Izvan akademije: Bosilj, Sekulić, Skurjeni, Tisnikar“ u Galeriji Božidar Jakac Muzeja moderne i savremene umetnosti u Kostanjevici na Krki biće otvorena u petak, 25. septembra 2026. i trajaće do 28. februara 2027. godine. Kustosi izložbe su Miha Colner i Goran Milovanović.
Izložba predstavlja sveobuhvatan pregled stvaralaštva četvorice izuzetnih slikara iz druge polovine 20. veka: Ilije Bašičevića Bosilja, Save Sekulića, Matije Skurjenija i Jožeta Tisnikara. Njihovi umetnički opusi predstavljaju vrhunac stvaralaštva samoukih umetnika na širem području regiona u posleratnom periodu, kada je umetnost stvaralaca bez formalnog likovnog obrazovanja uživala izuzetnu popularnost kako među publikom, tako i među stručnjacima na međunarodnoj umetničkoj sceni.
Na izložbi će biti predstavljena i dela iz kolekcije Muzeja naivne i marginalne umetnosti.
„Koncept ove značajne saradnje pokrenut je u prethodnom periodu kao deo šire inicijative za povezivanje naših ustanova, ali i učvršćivanje i snaženje pozicije Muzeja naivne i marginalne umetnosti u regionalnim i međunarodnim okvirima. Izložba okuplja neka od najreprezentativnijih dela Bašičevića Bosilja, Sekulića, Skurjenija i Tisnikara, pri čemu trideset radova Bosilja i Sekulića dolazi iz zbirke MNMU-a. Na taj način ostvarena je izuzetno vredna jukstapozicija četiri umetnička opusa koja su dosledno odolevala ustaljenim klasifikacijama i prevazilazila zadate okvire istorije umetnosti“, istakla je Danica Đorđević Janković, kustoskinja MNMU.
Ova izložba predstavlja važan doprinos nastojanjima da se njihove pozicije iznova sagledaju i otvore mogućnosti za nova tumačenja i interpretacije.
„Ipak, umesto ponuđenih konačnih odgovora, izložba pre svega podstiče otvoren dijalog i pruža prostor za sveže poglede na ove umetničke prakse. Takav pristup posebno je značajan u širim nastojanjima MNMU-a da kritički preispita i revalorizuje sopstvenu zbirku i institucionalni identitet, u skladu sa savremenim teorijskim i kustoskim pristupima u oblasti umetnosti“, zaključila je Danica Đorđević Janković.
Slike Ilije Bašičevića Bosilja (1895–1972) oslanjaju se na ideju prelaska u kosmičku dimenziju, dok njegove fantastične predstave spajaju neobične kombinacije ljudi, životinja, mitoloških bića i istorijskih ličnosti. Slikar Sava Sekulić (1902–1989) u svojim delima prikazuje hibridne figure lišene konvencionalne anatomije; u njegovom iskonskom vizuelnom jeziku ove figure su izdužene, spljoštene, umnožene i fragmentisane. Umetnik Matija Skurjeni (1898–1990) dosledno i opsesivno prikazuje svet snova i sećanja, dok su za njegov rad karakteristični motivi vozova, železničkih pruga, tunela i mostova, koji funkcionišu kao prolazi ka drugoj stvarnosti. Slike Jožeta Tisnikara (1928–1998) neposredno se bave idejom prolaznosti i smrtnosti, prikazujući stilizovane prizore iz bolničke mrtvačnice u Slovenj Gradecu, u kojoj je umetnik bio zaposlen.
Izložba je nastala u saradnji sa Muzejem naivne i marginalne umetnosti u Beogradu i Jagodini i Fondacijom Ilija & Mangelos u Novom Sadu (Srbija), Muzejem Matije Skurjenija u Zaprešiću (Hrvatska), kolekcijom Zander u Kelnu (Nemačka), Muzejem moderne i savremene umetnosti Koroške u Slovenj Gradecu, Kulturnim društvom Jože Tisnikar u Mislinji i Galerijom Božidar Jakac – Muzejem moderne i savremene umetnosti u Kostanjevici na Krki (Slovenija), kao i sa dve privatne kolekcije iz Slovenije i Hrvatske.
Muzej savremene umetnosti u Beogradu – Izložba „Zharko Basheski: Korporealnost“ u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu
Muzej savremene umetnosti u Beogradu, u saradnji sa Nacionalnom galerijom Republike Severne Makedonije, od 2. oktobra do 9. novembra predstavlja izložbu ZHARKO BASHESKI: KORPOREALNOST.
Izložba predstavlja izbor radova Žarka Bašeskog, jednog od najznačajnijih savremenih makedonskih vajara, čiji je rad prepoznatljiv po izuzetnoj preciznosti i hiperrealističkom pristupu ljudskoj figuri. Međutim, iza gotovo savršene materijalne uverljivosti njegovih skulptura nalazi se mnogo složenija priča o čoveku, njegovoj ranjivosti i načinu na koji savremeni svet ostavlja trag na telu. Svečano otvaranje izložbe zakazano je za petak, 2. oktobar u 18 časova.
Kustoskinje izložbe su Zlata Vučetić ispred MSUB-a i Maja Krstevska ispred NGM-a.
Muzej savremene umetnosti u Beogradu je tokom 2026. godine intenzivirao saradnju sa muzejima i kulturnim institucijama iz Evrope i regiona, razvijajući partnerstva koja otvaraju prostor za umetničku i stručnu razmenu, nove izložbene projekte i povezivanje različitih muzejskih kolekcija. Nakon međunarodne saradnje sa Muzejom savremene umetnosti u Lionu (macLYON), ostvarene kroz izložbu Lične priče / Političke realnosti, MSUB nastavlja ovaj pravac i kroz saradnju sa Nacionalnom galerijom Republike Severne Makedonije.
Jedan od prvih konkretnih rezultata ove saradnje jeste izložba Žarka Bašeskog: KORPOREALNOST.
Koncepcija izložbe zasniva se na problemski oblikovanom izboru radova, kroz koji se telo sagledava kao primarni registar psihološkog, društvenog i egzistencijalnog iskustva savremenog čoveka. Figure Bašeskog ne pripadaju trenutku naglog sloma niti prizoru otvorene drame, već stanju produženog trajanja u kome se kriza ne prepoznaje kao izdvojeni događaj, već kao način postojanja. Strah, iscrpljenost, nemoć, povlačenje i pokušaj samospoznaje upisuju se u dah, držanje, ukočenost i pogled.
Skulpture predstavljene na izložbi oblikovane su u kontekstu permanentne nestabilnosti, obeležene geopolitičkim previranjima, ekonomskom nesigurnošću, ekološkim pretnjama i svakodnevnom izloženošću sadržajima nasilja. Granica između udaljenih razaranja, intimne psihičke uznemirenosti i osećaja nemoći pred događajima koji nadilaze pojedinca postaje sve manje jasna. Figure Bašeskog otelovljuju tihe posledice takvog iskustva, pokazujući kako se spoljašnje okolnosti prevode u telesnu težinu, grč, otežani dah i povlačenje.
Hiperrealizam u njegovom radu zato nije samo pitanje tehničke virtuoznosti. Što su figure stvarnije, to je snažniji kontrast između njihove fizičke prisutnosti i unutrašnje ranjivosti. Monumentalne figure tela stoga mogu delovati istovremeno snažno i krhko, prisutno i udaljeno, fizički ubedljivo, ali iznutra ispražnjeno.
Izabrani radovi ne funkcionišu kao prikazi izolovanih stanja, već kao inskripcija šireg iskustva savremenosti. Kroz motive ugroženog daha, spoljašnje zavisnosti, telesne kontrakcije, iscrpljenosti i duboke introspekcije, Bašeski razvija analitičku anatomiju savremenosti, u kojoj se ne mapiraju forme tela, već modaliteti njegovog opterećenja. Snaga ovih radova ne leži u predstavljanju krize same po sebi, već u preciznoj artikulaciji njenog produženog dejstva u telu.
Izložba ZHARKO BASHESKI: KORPOREALNOST predstavlja tako priliku da se kroz prepoznatljiv skulptorski jezik Bašeskog sagledaju telo, ranjivost i ljudsko iskustvo u kontekstu savremenog sveta, ali i da se iz neposrednog susreta sa njegovim skulpturama otvori prostor za lično čitanje i interpretaciju.
Žarko Bašeski je makedonski vajar. Diplomirao je 1988. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Skoplju, gde je 1998. stekao i zvanje magistra umetnosti. Od 2010. godine radi kao profesor na Odseku za vajarstvo istog fakulteta. Član je Društva likovnih umetnika Makedonije (DLUM) od 1988. godine. Dopisni je član Makedonske akademije nauka i umetnosti (MANU). Od 1984. godine aktivno izlaže na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu, među kojima se izdvajaju nastupi u Skoplju, Parizu, Njujorku, Nirnbergu, Sofiji i na Malti. Godine 2011. predstavljao je Severnu Makedoniju na 54. Bijenalu umetnosti u Veneciji. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja za umetnički rad, uključujući Gran-pri 15. Zimskog salona Društva likovnih umetnika Makedonije, kao i više nagrada na javnim i međunarodnim konkursima za skulpture i spomenike. Autor je velikog broja skulptura, spomenika i dela u javnom prostoru. Njegovi radovi nalaze se u brojnim muzejskim i privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu.
ŽARKO BAŠESKI: KORPOREALNOST
U MUZEJU SAVREMENE UMETNOSTI U BEOGRADU
Monumentalnost, hiperrealizam i istraživanje ljudskog tela
Otvaranje izložbe: 2.oktobar 2026. u 18.00
Muzej savremene umetnosti u Beogradu, u saradnji sa Nacionalnom galerijom Severne Makedonije u Skoplju, predstavlja samostalnu izložbu makedonskog vajara i profesora na Fakultetu likovnih umetnosti u Skoplju, Žarka Bašeskog. Izložba „Žarko Bašeski: Korporealnost“ biće otvorena u petak, 2. oktobra 2026. godine u 18 časova, u prizemlju Muzeja i Sali Protić.
Kustoskinje izložbe su Zlata Vučetić (MSUB) i Maja Krstevska (NGM).
Izložba „Žarko Bašeski: Korporealnost“ predstavlja umetnički opus Žarka Bašeskog beogradskoj publici i deo je saradnje dve nacionalne umetničke institucije. Postavka obuhvata dela koja karakterišu monumentalne dimenzije, hiperrealistička obrada i izrazito promišljen odnos prema ljudskom telu i iskustvu.
Foto: Stanko Nedelkoski
Izložba „Žarko Bašeski:Korporealnost“ će biti postavljena u Muzeju savremene umetnosti do 9. novembra 2026. godine.
Otvorena izložba „Darinkine niti“ u Salonu Oto Bihalji-Merin u Beogradu
U utorak, 15. septembra, u Salonu Oto Bihalji-Merin u Beogradu otvorena je izložba Darinkine niti, koja dovodi u zajednički prostor dela Lazara Vujaklije i Save Sekulića iz zbirke Muzeja naivne i marginalne umetnosti i savremenu umetničku praksu Milice Dukić. Kustosi izložbe su Danica Đorđević Janković i Vladimir Kokoruš.
Polazeći od tragične sudbine Darinke Radović, heroine Narodnooslobodilačke borbe, i njenih kćeri Radmile i Stanke, izložba ispituje načine na koje se istorijski događaj oblikuje, prenosi i menja u procesu njegove umetničke interpretacije i kolektivnog pamćenja.
„Ova izložba je izuzetno značajna jer podrazumeva i nudi novi sistem interpretacije i novi model sagledavanja ne samo muzejske zbirke i njenih dela, već i savremenih umetnika. Milicu Dukić, Lazara Vujakliju i Savu Sekulića ne spaja stil, medij ili tehnika, već narativ koji oni na različite načine koriste kao specifičan materijal u svom umetničkom radu“, istakla je kustoskinja Danica Đorđević Janković.
„Izložba će tokom svog trajanja imati tri različita izlagačka modela – statični, koji podrazumeva klasičnu galerijsko-muzejsku izložbu, zatim radionice koje će Milica Dukić realizovati u saradnji sa studentima modula Tekstil Fakulteta primenjenih umetnosti, dok će u završnoj fazi narativi i veze nastali tokom radionica postati integralni deo postavke“, zaključila je kustoskinja MNMU.
U subotu, 19. septembra u 12 časova, biće održano javno vođenje kroz izložbu.
Priču o Darinki Radović i njenim kćerima tokom druge polovine 20. veka umetnici su pretvarali u snažne slike žrtve, otpora i moralne snage. U grafičkoj mapi Zapis o Darinki (1969) Lazar Vujaklija istorijsko svedočanstvo i poetski narativ prevodi u redukovan i simbolički likovni jezik, dok Sava Sekulić u ciklusu posvećenom Darinki, Radmili i Stanki njihovu tragediju izmešta iz neposrednog istorijskog konteksta i gradi predstavu o stradanju, žrtvi i dostojanstvu. Njihova dela svedoče o snazi koju je ova priča dobila u vizuelnoj kulturi jugoslovenskog perioda.
Sa druge strane, umetnička praksa Milice Dukić uspostavlja odnos prema ovom nasleđu iz savremene perspektive. Polazeći od motiva i vizuelnih slojeva Vujaklijinog Zapisa o Darinki, Dukić se okreće tekstilu, mediju koji u sebi objedinjuje materijalnost, rad, ponavljanje i pamćenje. Vez i tafting postaju sredstva za novo iščitavanje istorijskog narativa, ali i za uspostavljanje neposredne veze između individualnog i kolektivnog iskustva.
Izložba je otvorena do 30. septembra.
Kroz „Beskonačnu svetlost“ sa umetnicima Sandrom Malić i Stankom Crnobrnјom
O tehnici, bojama, formatima i procesu nastanka radova – iz prve ruke
Galerija Grafički kolektiv, Beograd
Subota, 19. septembar 2026. u 13 časova
U subotu, 19. septembra, od 13 časova, Galerija Grafički kolektiv poziva publiku na druženje sa umetničkim dvojcem Original Duo Art, umetnicima Sandrom Malić i Stankom Crnobrnјom, autorima izložbe „Beskonačna svetlost“, koja je već deset dana postavljena i koja svojom neobičnom postavkom i koloritom svakodnevno privlači veliki broj posetilaca.
foto: Stanko Crnobrnja
Publika će u subotu imati priliku se na neposredan način upozna sa njihovim zajedničkim radom. Biće reči o samoj postavci, njenim različitim segmentima, instalacijama, procesu rada ali i o značenju fenomena koji se naziva post-fotografija.
Sutra otvaranje izložbe „Darinkine niti“ u Salonu Oto Bihalji-Merin u Beogradu
Muzej naivne i marginalne umetnosti predstavlja izložbu Darinkine niti, koja 15. septembra u zajednički prostor Salona Oto Bihalji-Merin u Beogradu dovodi dela Lazara Vujaklije i Save Sekulića iz muzejske zbirke i savremenu umetničku praksu Milice Dukić. Polazeći od tragične sudbine Darinke Radović, heroine Narodnooslobodilačke borbe, i njenih kćeri Radmile i Stanke, izložba ispituje načine na koje se istorijski događaj oblikuje, prenosi i menja u procesu njegove umetničke interpretacije i kolektivnog pamćenja.
Kustosi izložbe su Danica Đorđević Janković i Vladimir Kokoruš, a otvaranje je u 18 časova.
Priču o Darinki Radović i njenim kćerima tokom druge polovine 20. veka umetnici su pretvarali u snažne slike žrtve, otpora i moralne snage. U grafičkoj mapi Zapis o Darinki (1969) Lazar Vujaklija istorijsko svedočanstvo i poetski narativ prevodi u redukovan i simbolički likovni jezik, dok Sava Sekulić u ciklusu posvećenom Darinki, Radmili i Stanki njihovu tragediju izmešta iz neposrednog istorijskog konteksta i gradi predstavu o stradanju, žrtvi i dostojanstvu. Njihova dela svedoče o snazi koju je ova priča dobila u vizuelnoj kulturi jugoslovenskog perioda.
Sa druge strane, umetnička praksa Milice Dukić uspostavlja odnos prema ovom nasleđu iz savremene perspektive. Polazeći od motiva i vizuelnih slojeva Vujaklijinog Zapisa o Darinki, Dukić se okreće tekstilu, mediju koji u sebi objedinjuje materijalnost, rad, ponavljanje i pamćenje. Vez i tafting postaju sredstva za novo iščitavanje istorijskog narativa, ali i za uspostavljanje neposredne veze između individualnog i kolektivnog iskustva.
Izložbeni koncept razvija se kroz susret tri umetnička pristupa i tri različita istorijska trenutka. Dela Vujaklije i Sekulića ne pojavljuju se kao zatvoreno nasleđe, već kao polazište za savremeno preispitivanje načina na koji jedna istorijska priča ostaje prisutna, kako se prenosi kroz generacije i kako se njena značenja menjaju u dodiru sa novim umetničkim iskustvima.
Tokom trajanja izložbe biće realizovane participativne radionice veza i taftinga, u okviru kojih će nastajati kolaborativni rad u realnom vremenu. Proces njegovog nastanka postaje sastavni deo izložbe: različite ruke, postupci i individualna čitanja postepeno će se upisivati u zajedničku površinu, otvarajući pitanje kako se pamćenje gradi, prenosi i preobražava.
Prateći katalog, koji će biti dostupan već na otvaranju, sadržaće tekstove kustosa izložbe.
Izložba će biti otvorena do 30. septembra.
Otvaranje izložbe „Svet fantastike na papiru“
Radovi 62 autora – od Mediale i međunarodne fantastike do savremene umetničke scene
U četvrtak, 17. septembra 2026. godine u 19 časova, u Galeriji Kolarčeve zadužbine biće otvorena izložba „Svet fantastike na papiru“, u organizaciji Fondacije Mihajlović – Feniks i Kolarčeve zadužbine. Postavka će biti dostupna publici do 18. oktobra 2026. godine.
Kustoskinja izložbe je Minja Velemir, istoričarka umetnosti.
O izložbi će na otvaranju govoriti prof. dr Oliver Tomić i Emilija Aćimović, master istoričarka umetnosti.
Među autorima čiji će radovi biti izloženi su: Miodrag Dado Đurić, Leonid Šejka, Vladimir Veličković, Ernst Fuks i Oto Rap, dok savremenu scenu fantastike zastupaju Snežana Petrović, Željko Đurović, Vladimir Lalić, Julija Dašić, Sergej Aparin, Veljko Valjarević, Dragan Vuk Račić, Vladimir Dunjić, Marijana Rakićević, Slavko Krunić i drugi.
Promocija istoimene monografije zakazana je za 24. septembar, kada će biti predstavljen do sada najobuhvatniji pregled kolekcije. Publikacija obuhvata 290 radova više od 70 umetnika, dok samu zbirku čine pažljivo prikupljeni crteži, grafike, akvareli i dela izvedena kombinovanim tehnikama na papiru.
BOŽO VASIĆ: „DISLOKACIJA – KADA VAM SE SVET OKRENE NAOPAČKE“
OTVARANJE: 9. septembar 2026. u 19 časova u Galeriji Terra u Kikindi
Izložba „Dislokacija – Kada vam se svet okrene naopačke“ umetnika Boža Vasića biće otvorena večeras u 19 časova u Galeriji Terra u Kikindi. Izložba donosi snažan vizuelni zapis o iskustvu izbeglištva, gubitku doma i neizvesnosti života na migrantskim rutama ka Evropi. Vasić predstavlja 20 fotografija i dva video rada, „Između granica“ i „Prelazak“, kroz koje istražuje šta se događa sa čovekom kada prostor koji je nazivao domom više ne postoji kao sigurno mesto kojem može da se vrati. Polazeći od dokumentarnih snimaka nastalih na migrantskim rutama, Vasić ih povezuje sa arhivskim fotografijama razorenih gradova. Ta veza otvara prostor između dve slike: grada koji je uništen ratom i čoveka koji, nakon gubitka svog doma, pokušava da pronađe mesto na kojem može da nastavi život.
U Galeriji Grafički kolektiv otvorena izložba „Beskonačna svetlost” umetničkog dvojca Original Duo Art
Sandra Malić i Stanko Crnobrnja – Sinergija oblika I emocija
U Galeriji Grafički kolektiv sinoć je svečano otvorena izložba pod nazivom „Beskonačna svetlost“ umetničkog dvojca Original Duo Art, koji čine Sandra Malić i Stanko Crnobrnja.
Izložbu je otvorio istaknuti umetnik i profesor Čedomir Vasić, koji je u svom obraćanju naglasio značaj sinergije dvoje autora i njihovu sposobnost da kroz različite medije i formate prenesu složene emocije.
U okviru izložbe predstavljeno je oko 60 radova, raspoređenih u nekoliko tematskih i vizuelnih celina. Među njima se izdvajaju trodimenzionalni radovi srednjeg formata, dok intimniji, uramljeni radovi dimenzija 12 × 12 cm otvaraju prostor za drugačiji doživljaj slike, svetlosti, refleksije i dubine.
Video sa otvaranja: https://www.
Izložba “Beskonačna svetlost” u Galeriji Grafički kolektiv otvorena je do 25. septembra 2026. godine.
Radno vreme galerije je od 12 do 19 časova radnim danima, a subotom od 12 do 15 časova. Galerija ne radi nedeljom.